Analiza javnog duga jan-mar 2020pbk.rs/wp-content/uploads/2020/05/Analiza_javnog_duga_jan...Title...

Анализа јавног дуга

Јануар–март 2020. године

29.05.2020.

ЈД 02/20

У извештају се анализирају стање и промена јавног дуга у првом кварталу 2020. године.

Посматрају се општи ниво државе, ниво Републике (централни ниво државе) и локални ниво власти.

Анализа је израђена на основу званичних података Управе за јавни дуг, Министарства финансија и Народне банке Србије.

САДРЖАЈ

Списак скраћеница .................................................................................................................................................................................................... 1

Резиме ........................................................................................................................................................................................................................... 2

Уводне напомене ........................................................................................................................................................................................................ 3

1 Дуг опште државе повећан за 370,0 млн евра од почетка 2020. године .................................................................................................... 4

2 Директан дуг Републике повећан за 380,9 млн евра од почетка 2020. године ......................................................................................... 6

2.1 Обавезе Републике по основу емитованих хартија од вредности повећане ...................................................................... 6

2.1.1 Република се нето задужила на домаћем финансијском тржишту ............................................................................. 7

2.1.3 Обавезе Републике по основу еврообвезница смањене ................................................................................................. 8

2.2 Обавезе Републике по основу кредита повећане ........................................................................................................................... 8

2.2.1 Обавезе Републике по основу кредита међународних финансијских институција смањене ............................... 9

2.2.2 Обавезе Републике по основу кредита страних влада и развојних банака повећане ........................................... 10

2.2.3 Обавезе по основу осталих кредита Републике смањене ............................................................................................ 11

2.3 Преузете обавезе Републике повећане ........................................................................................................................................... 12

3 Индиректне обавезе Републике смањене за 16,4 млн евра од почетка 2020. године ........................................................................... 13

3.1 Обавезе по основу гаранција датих јавним предузећима смањене ......................................................................................... 13

3.2 Обавезе по основу гаранција датих предузећима са уделом државе у власништву смањене .......................................... 14

3.3 Обавезе по основу гаранција датих градовима и општинама смањене ................................................................................. 15

3.4 Обавезе по основу гаранција датих другим државним ентитетима смањене ...................................................................... 15

3.5 Активиране гаранције смањене ....................................................................................................................................................... 16

4 Укупан негарантовани дуг повећан за 5,6 млн евра од почетка 2020. године ....................................................................................... 17

4.1 Негарантовани дуг локалног нивоа власти смањен .................................................................................................................... 17

4.2 Негарантовани дуг ЈП „Путеви Србије“ и „Коридори Србије“ д.о.о. повећан..................................................................... 18

5 Неповољан утицај валутних промена – јавни дуг изражен у еврима повећан ..................................................................................... 19

5.1 Валутна структура јавног дуга .......................................................................................................................................................... 19

5.2 Ефекат промене девизних курсева .................................................................................................................................................. 19

6 Отплата камате на јавни дуг опште државе повећана ................................................................................................................................. 20

Прилог 1 – Дуг локалног нивоа власти смањен ОД ПОЧЕТКА 2020. ГОДИНЕ ...................................................................................... 21

Прилог 2 – Карактеристике емитованих ХОВ Републике побољшане ...................................................................................................... 24

П.2.1 Карактеристике емитованих ХОВ Републике на домаћем финансијском тржишту ..................................................... 24

Прилог 3 – Показатељи одрживости јавног дуга делимично погоршани пре свега као последица

пандемије изазване вирусом COVID-19 ........................................................................................................................................................... 26

П.3.1 Премија на ризик ............................................................................................................................................................................. 26

П.3.2 Кредитни рејтинг ............................................................................................................................................................................. 27

Извори ........................................................................................................................................................................................................................ 28

1

СПИСАК СКРАЋЕНИЦА

БДП бруто домаћи производ

ЕБРД Европска банка за обнову и развој (енгл. European Bank for Reconstruction and Development)

ЕИБ Европска инвестициона банка (енгл. European Investment Bank)

ЕУ Европска унија

ЕУР/EUR евро

ЕУРИБОР међубанкарска каматна стопа у оквиру Европске монетарне уније

ИБРД Међународна банка за обнову и развој (енгл. International Bank for Reconstruction and Development) (чланица Групације Светске банке)

ИДА Међународна асоцијација за развој

KfW Немачка развојна банка

млн милион

млрд милијарда

ММФ Међународни монетарни фонд

НБС Народна банка Србије

ПБК Парламентарна буџетска канцеларија

РСД/RSD динар

SDR специјална права вучења

УСД/USD амерички долар

ХОВ хартије од вредности

CEB Банка за развој Савета Европе (енгл. Council of Europe Development Bank)

CHF швајцарски франак

2

РЕЗИМЕ

На крају марта 2020. године дуг општег нивоа државе је

износио 24,7 млрд евра (52,8% БДП-а). Од тога:

▪ Јавни дуг Републике износи 24,3 млрд евра (51,9%

БДП-а), а

▪ Укупан негарантовани дуг износи 0,4 млрд евра.

Дуг опште државе је повећан за 370,0 млн евра у односу

на крај 2019, највише услед нето задуживања на домаћем

фин. тржишту и утицаја (неповољне) промене девизних

курсева. С друге стране, најзначајнија отплата се односи

на преостали доспели део Евроообвезница 2020.

Прорачунато је да је, по основу промена девизних

курсева у односу на крај 2019, стање дуга изражено у

еврима више за око 115 млн евра.

За више детаља видети ▶▶ Утицај промене девизног курса.

Уколико се изузме утицај промене девизних курсева

јавни дуг опште државе је повећан за око 255 млн евра.

За више детаља видети ▶▶ Дуг опште државе.

Укупна отплата камате на дуг опште државе је у првом

кварталу 2020. износила 47,4 млрд динара, што је за 1,1

млрд динара више него у истом периоду 2019. године.

За више детаља видети ▶▶ Отплата камате на јавни дуг.

ДИРЕКТНЕ ОБАВЕЗЕ РЕПУБЛИКЕ

Директни дуг Републике (настао задуживањем) на крају марта 2020. године износио је 22,8 млрд евра. У односу

на крај 2019. повећао се за 380,9 млн евра (односно,

уколико се изузме неповољан утицај промене девизних

курсева, директан дуг је повећан за око 264 млн евра):

▪ Обавезе по основу државних ХОВ су повећане за

227,2 млн евра, пре свега услед нето задуживања на

домаћем фин. тржишту (за 384,8 млн евра). С друге

стране, Република се раздужила на међународном

фин. тржишту отплатом преосталог доспелог дела

Евроообвезнице 2020 (у износу од 194,3 млн евра,

односно 210,3 млн долара). Обавезе по основу ХОВ

су повећане и као последица неповољног кретања

девизних курсева (укупно за око 37 млн евра);

▪ Обавезе по основу узетих кредита су повећане за 78,0 млн евра, пре свега услед нето повлачења кредита

страних влада и развојних банака (првенствено

Export-Import банке Кине намењених изградњи и

модернизацији саобраћајне инфраструктуре и за

Костолац Б, и извозни кредит Руске Федерације). С

друге стране, обавезе према међународним фин.

институцијама су смањене (највише услед отплате

кредита Међународне асоцијације за развој). Обаве-

зе по основу осталих кредита су, такође, смањене, као

резултат отплате обавеза према Париском клубу по-

верилаца; док је, у исто време, дошло до задуживања

по основу кредита турских пословних банака;

▪ Преузете обавезе су се повећале за 75,7 млн евра,

услед нових преузетих обавеза за неисплаћену стару

девизну штедњу.

За више детаља видети ▶▶ Директне обавезе.

ИНДИРЕКТНЕ ОБАВЕЗЕ РЕПУБЛИКЕ

Индиректне обавезе Републике (настале издавањем га-

ранција Републике) на крају марта 2020. су износиле 1,5

млрд евра. У односу на крај 2019. смањене су за 16,4 млн евра. Обавезе по основу издатих гаранција:

▪ Републичким јавним предузећима су смањене за 14,1 млн евра, највећим делом као резултат отплате

доспелих кредита пре свега ЈП „Путеви Србије“. С

друге стране значајније повлачење кредита је изврш-

ено од стране ЈП ЕПС-а (пре свега за изградњу пос-

тројења за одсумпоравање за ТЕ "Никола Тесла");

▪ Предузећима са уделом државе у власништву су смањене за 0,1 млн евра, по основу отплате кредита

ЈАТ Технике;

▪ Другим државним ентитетима су смањене за 0,4 млн евра, услед отплате кредита Агенције за контролу

летења Србије и Црне Горе;

▪ Градовима и општинама су смањене за 1,8 млн евра,

највише услед отплате кредита града Београда.

Смањење индиректних обавеза једним делом је резултат

самосталне отплате доспелих кредита, а једним делом је

резултат исплата из расхода буџета Републике по основу

активираних гаранција (у износу од 14,0 млн евра).

За више детаља видети ▶▶ Индиректне обавезе.

НЕГАРАНТОВАНИ ДУГ

Укупан негарантовани дуг је на крају марта 2020. године

износио 416,4 млн евра. Од тога се на негарантовани дуг

локалног нивоа власти односило 331,1 млн евра, а на

негарантовани дуг ЈП „Путеви Србије“ и „Коридори

Србије“ д.о.о. 85,3 млн евра.

У односу на крај 2019. негарантовани дуг је повећан за

5,6 млн евра, по основу повећања обавеза ЈП „Путеви

Србије“ и „Коридори Србије“ д.о.о. (за 7,0 млн евра) и

смањења негарантованог дугa локалне власти за 1,5 млн

евра (и то пре свега по основу раздуживања код

пословних банака).

За више детаља видети ▶▶ Негарантовани дуг.

ДУГ ЛОКАЛНОГ НИВОА ВЛАСТИ

Укупан дуг локалног нивоа власти на крају марта 2020.

године износио је 539, млн евра. Већи део овог дуга (око 61%) није гарантован од стране Републике. Преостали

део дуга, за који су дате гаранције Републике

(гарантовани дуг), пре свега је намењен за финансирање

инфраструктурних пројеката (Мост на Сави,

унапређење водоснабдевања и др.).

Дуг локалног нивоа власти је смањен за 3,2 млн евра у

односу на крај 2019, услед смањења како негарантованог

дуга (за 1,5 млн евра, пре свега по основу раздуживања

код пословних банака), тако и гарантованог дуга (за 1,8

млн евра, највише услед раздуживања града Београда).

За више детаља видети ▶▶ Дуг локалног нивоа власти.

3

УВОДНЕ НАПОМЕНЕ

Јавни дуг је дуг државе. Чине га директан дуг који настаје задуживањем државе (уговарањем кредита или издавањем

државних ХОВ) и индиректне обавезе (по основу датих гаранција).

У Републици Србији се подаци о јавном дугу прате на нивоу Републике и на нивоу опште државе.

Јавни дуг Републике је утврђен Законом о јавном дугу, као збир директног дуга Републике и гаранција које је издала.

Директан дуг Републике настаје задуживањем, по основу узимања кредита и издавања државних ХОВ. Индиректне обавезе чине гаранције Републике које издаје на задуживање јединица локалне самоуправе, јавних предузећа чији је

оснивач Република, фондова обавезног социјалног осигурања, као и других правних лица дефинисаних овим законом.

Циљ издавања гаранција је да се омогући да се поменути субјекти задуже по повољнијим условима.

Дуг општег нивоа државе је утврђен Законом о буџетском систему, као збир директног дуга и издатих гаранција општег

нивоа државе. Директан дуг опште државе чине директан дуг Републике и дуг осталих нивоа државе за који Република

није дала гаранцију (негарантовани дуг). Индиректне обавезе опште државе једнаке су индиректним обавезама

Републике, будући да једино Република може да издаје гаранције. То значи да се јавни дуг опште државе може приказати

и као збир јавног дуга Републике и негарантованог дуга јединица локалне власти и ЈП „Путеви Србије“ и „Коридори

Србије“ д.о.о..

4

1 ДУГ ОПШТЕ ДРЖАВЕ ПОВЕЋАН ЗА 370,0 МЛН ЕВРА ОД ПОЧЕТКА 2020. ГОДИНЕ

На крају марта 2020. године дуг општег нивоа државе

износио је 24,7 млрд евра. Од овог износа на јавни дуг

Републике односило се 24,3 млрд евра, а на укупан

негарантовани дуг 0,4 млрд евра.

Дуг општег нивоа државе је повећан у односу на крај

2019. године за 370,0 млн евра, пре свега услед нето

задуживања на домаћем финансијском тржишту и

утицаја неповољне промене девизних курсева, док је

најзначајнији извор смањења јавног дуга био отплата

преосталог доспелог дела Евроообвезнице 2020.

1 Министарство финансија приликом обрачуна удела јавног дуга у БДП-у за 2020. годину користи пројектовани БДП за 2020. годину, који износи 5.507,6 млрд динара и претпоставља реални пад БДП–а од -1,8%. Извор: Министарство финансија, Макроекономски и фискални подаци, 5. мај 2020. године.

Дуг опште државе је на крају првог квартала 2020.

године био на нивоу од 52,8% БДП-а, а јавни дуг

Републике 51,9% БДП-а. 1 Незнатно смањење поменутих

удела у поређењу са нивоом дуга на крају 2019. године је

резултат тога што је процењени номинални БДП за 2020.

виши од номиналног БДП-а који је остварен у 2019.

години.

Детаљнији подаци о јавном дугу опште државе и јавном

дугу Републике Србије приказани су на Графикону 1 и

Графикону 2.

Графикон 1. ЈАВНИ ДУГ ОПШТЕГ НИВОА ДРЖАВЕ Стање дуга на крају периода, у млрд евра (лева скала) и у % БДП-а (десна скала)

Извор података: Управа за јавни дуг Напомена: Удео јавног дуга у БДП-у је за период 2015-2019. обрачунат као удео дуга у оствареном БДП-у, а за 2020. као удео дуга у пројектованом БДП-у.

Графикон 2. ЈАВНИ ДУГ РЕПУБЛИКЕ Стање дуга на крају периода, у млрд евра (лева скала) и у % БДП-а (десна скала)

Извор података: Управа за јавни дуг Напомена: Удео јавног дуга у БДП-у је за период 2015-2019. обрачунат као удео дуга у оствареном БДП-у, а за 2020. као удео дуга у . као удео дуга у пројектованом БДП-у.

5

Дуг опште државе највећим делом чине директне обавезе Републике (92,4%), које износе 22,8 млрд евра на

крају марта 2020. године (видети Графикон 3).

Дуг опште државе се повећао за 370,0 млн евра у односу

на крај 2019. године, услед повећања директних обавеза

и укупног негарантованог дуга, док су се индиректне

обавезе смањиле (видети Графикон 4).

Јавни дуг Републике (као збир директних и индиректних

обавеза Републике) повећао се за 364,4 млн евра.

Главни извори повећања јавног дуга опште државе били

су нето задуживање на домаћем финансијском тржи-шту, као и неповољан утицај промене девизних курсева. Повећању су допринели и преузимање нових обавеза по

основу неизмирене старе девизне штедње, задуживање

код турских пословних банака и нето повлачење

кредита страних влада и развојних банака. Насупрот

томе, главни извори смањења јавног дуга били су

отплата преосталог доспелог дела Еврообвезнице 2020 и

обавеза према Париском клубу поверилаца.

Главни извори промене јавног дуга у првом кварталу

2020. године приказани су на Графикону 5.

Графикон 3. СТРУКТУРА ДУГА ОПШТЕ ДРЖАВЕ Стање појединих врста обавеза, у млрд евра

Крај марта 2020. године

Извор података: Управа за јавни дуг

Графикон 4. ПРОМЕНА ДУГА ОПШТЕ ДРЖАВЕ Промена појединих врста обавеза, у млн евра

Крај марта 2020. у односу на крај 2019. године

Извор података: Прорачун ПБК на основу података Управе за јавни дуг

Графикон 5. ГЛАВНИ ИЗВОРИ ПРОМЕНЕ ДУГА

ОПШТЕ ДРЖАВЕ У млн евра


Извор података: Прорачун ПБК на основу података Управе за јавни дуг и Народне банке Србије Напомена: Приказани износи су кориговани за утицај међувалутних промена.

6

2 ДИРЕКТАН ДУГ РЕПУБЛИКЕ ПОВЕЋАН ЗА 380,9 МЛН ЕВРА ОД ПОЧЕТКА 2020. ГОДИНЕ

Директни дуг Републике је на крају првог квартала 2020.

године износио 22,8 млрд евра и чинио је 92,4% укупног

дуга опште државе.

У структури директног дуга Републике највеће учешће (око 56%) имају државне ХОВ емитоване на домаћем и

међународном финансијском тржишту (Графикон 6).

Директан дуг Републике се повећао за 380,9 млн евра2 у

поређењу с крајем 2019. (Графикон 7), пре свега услед

нето задуживања на домаћем финансијском тржишту.

Посматрано по појединачним категоријама:

▪ Обавезе по основу државних ХОВ су повећане, пре

свега услед нето задуживања Републике на домаћем

финансијском тржишту. На међународном финан-

сијском тржишту Република је отплатила преостали

доспели део Евроообвезница 2020;

▪ Обавезе по основу узетих кредита су повећане, пре

свега услед нето повлачења кредита страних влада и

развојних банака (првенствено Export - Import банке

Кине намењених изградњи и модернизацији саобра-

ћајне инфраструктуре и за Костолац Б, и извозни

кредит Руске Федерације). С друге стране, обавезе

2 Уколико се изузме утицај промене девизних курсева, директан дуг је повећан за 264,3 млн евра.

према међународним финансијским институцијама

су смањене (највише услед отплате кредита Међунар.

асоцијације за развој). Обавезе по основу осталих

кредита су такође смањене, као резултат отплате оба-

веза према Париском клубу поверилаца, и с друге

стране задуживања код турских пословних банака;

▪ Преузете обавезе су повећане, услед нових преузетих

обавеза за неисплаћену стару девизну штедњу.

2.1 Обавезе Републике по основу емитованих хартија од

вредности повећане

Обавезе Републике по основу ХОВ емитованих на

домаћем и међународном финансијском тржишту на

крају марта 2020. године износе 12,8 млрд евра.

Графикон 6. СТРУКТУРА ДИРЕКТНИХ ОБАВЕЗА

РЕПУБЛИКЕ Стање појединих категорија директних обавеза, у млрд евра



ДИРЕКТНЕ ОБАВЕЗЕ

Директни дуг Републике првенствено настаје задуживањем и то по основу:

- узетих кредита и - емитованих државних ХОВ на домаћем и међународном

финансијском тржишту.

У директни дуг Републике улазе и све друге обавезе које је Република преузела да отплати, на пример:

- стара девизна штедња, - дуг државног предузећа Петрохемија према НИС-у, и др.

Графикон 7. ДИРЕКТНЕ ОБАВЕЗЕ РЕПУБЛИКЕ Стање на крају периода, у млрд евра


ДРЖАВНЕ ХАРТИЈЕ ОД ВРЕДНОСТИ

Државне хартије од вредности (ХОВ) су, према Закону о јавном дугу, ХОВ које емитује Република Србија.

Република Србија емитује државне ХОВ на домаћем и на међународном финансијском тржишту.

На домаћем финансијском тржишту Република Србија емитује државне записе, државне обвезнице и штедне обвезнице:

- државни записи су краткорочне ХОВ, које се емитују ради финансирања привремене неликвидности буџета (неусклађе-них кретања прихода и расхода током године). Рочност је до једне године (три месеца, шест месеци или 53 недеље) или до две године (18 месеци или 24 месеца). Државни записи Републике Србије су деноминовани у динарима;

- државне обвезнице су дугорочне ХОВ, које се емитују првен-ствено ради финансирања буџетског дефицита и отплате јавног дуга. Рочност им је две године и дуже. Могу бити дено-миноване у динарима или у страној валути (пре свега еврима);

- штедне обвезнице су дугорочне ХОВ, које могу куповати само домаћа пунолетна физичка лица. Рочност им је две године и дуже. Могу бити деноминоване у динарима или у еврима.

На међународном финансијском тржишту Република Србија емитује дугорочне државне обвезнице деноминоване у доларима и еврима, тзв. еврообвезнице. Оне се емитују првенствено ради финансирања буџетског дефицита и отплате јавног дуга.

7

Око 76% обавеза по основу ХОВ Републике потиче од

ХОВ емитованих на домаћем финансијском тржишту

(видети Графикон 8).

Обавезе по основу ХОВ Републике су повећане за 227,2

млн евра у односу на крај 2019. (видети Графикон 9), пре

свега услед нето задуживања на домаћем финансијском

тржишту (за 384,8 млн евра). На међународном финан-

сијском тржишту Република је отплатила преостали

доспели део Евроообвезница 2020 (у износу од 194,3 млн

евра, односно 210,3 млн долара). Обавезе по основу ХОВ

су повећане и као последица неповољног кретања

девизних курсева (укупно за око 37 млн евра), услед

апрецијације (јачања) долара и динара у односу на евро

за 1,7% и 0,1%, респективно, у поређењу са крајем 2019.

године.

3 Будући да је динар апрецирао у односу на евро за 0,1% у односу на крај 2019, обавезе по основу динарских ХОВ изражене у еврима су више за 5,1 млн евра услед нешто неповољнијег утицаја промене девизног курса. Извор: Прорачун ПБК на основу података Управе за јавни дуг.

2.1.1 Република се нето задужила на домаћем

финансијском тржишту

Обавезе по основу ХОВ Републике емитованих на

домаћем финансијском тржишту износе 9,8 млрд евра

на крају марта 2020. Од тога се на ХОВ емитоване у

динарима односи око 71% (видети Графикон 10).

Република се током првог квартала 2020. године нето задужила на домаћем финансијском тржишту за 389,8 млн евра. То значи да је за толико више издала нових ХОВ него што је отплатила доспелих ХОВ.

▪ По основу динарских ХОВ Република се нето заду-

жила за 341,3 млн евра3: емитовано је ХОВ у износу

од 453,5 млн евра, доспело је 25,5 млн евра, а

превремено је откупљено 86,7 млн евра;

▪ По основу ХОВ деноминованих у еврима Република

се нето задужила за 43,5 млн евра: емитовано је ХОВ

у износу од 313,6 млн евра, а доспело је 270,1 млн

евра;

▪ Обавезе по основу штедних обвезница Република

остале су непромењене у односу на крај 2019. године;

Детаљнији подаци о емитованим и доспелим ХОВ (у

динарима и еврима) на домаћем финансијском тржишту

током првог квартала 2020. године приказани су на


Графикон 8. СТРУКТУРА ХОВ РЕПУБЛИКЕ Стање обавеза по појединачним категоријама ХОВ, у млрд евра



Графикон 10. ХОВ РЕПУБЛИКЕ – ДОМАЋЕ

ФИНАНСИЈСКО ТРЖИШТЕ Стање обавеза на крају периода, у млрд евра


Напомена: подацима су обухваћене дугорочне штедне обвезнице емитоване у динарима и еврима.

Графикон 9. ХОВ РЕПУБЛИКЕ – ДОМАЋЕ И

МЕЂУНАРОДНО ФИНАНСИЈСКО ТРЖИШТЕ Стање обавеза на крају периода, у млрд евра


8

Током првог квартала 2020. каматне стопе на ХОВ

постојеће рочности које је Република емитовала на

домаћем тржишту у еврима су смањене. У посматраном

периоду Република је на домаћем финансијском

тржишту емитовала ХОВ са новим дужим рочностима,

како у динарима, тако и у еврима. Просечна пондериса-

на каматна стопа је смањена. Просечно време доспећа

дуга насталог емитовањем ових ХОВ је продужено у од-

носу на крај 2019. За више детаља видети ▶▶ Прилог 2.

2.1.3 Обавезе Републике по основу еврообвезница

смањене

Обавезе по основу еврообвезница емитованих на међу-

народном финансијском тржишту износе 3,0 млрд евра.4

Република је у фебруару 2020. године на међународном

финансијском тржишту извршила оплату преосталог

дела доспеле Еврообвезнице 2020, у износу од 194,3 млн

евра (односно 210,3 млн долара). С друге стране, као

последица промене девизног курса ове обавезе су се

повећале за 31,7 млн евра у односу на крај 2019. године.5

4 Еврообвезнице Републике Србије које су емитоване у доларима укључују десетогодишње обвезнице у вредности од 1,6 млрд долара. Република Србија је у јуну 2019. емитовала, и у новембру реотворила, десетогодишње обвезнице деноминоване у еврима, у вредности од 1,55 млрд евра. 5 У односу на крај 2019. године амерички долар је апрецирао (ојачао) у односу на евро за 1,7%, услед чега су обавезе по основу доларских еврообвезница изражене у еврима повећане. Извор: Прорачун ПБК на основу података Управе за јавни дуг. 6 Реч је о репрограмираним обавезама према Светској банци (ИБРД), Париском клубу кредитора, Кини и Кувајту.

Премија на ризик Србије (мерена EMBI индексом на

бази еврообезница како у доларима тако и еврима) је то-

ком прва два месеца 2020. године била стабилна, док је

од краја фебруара имала тенденцију повећања (пре свега

као последица пандемије изазване вирусом COVID-19).

У марту 2020, рејтинг агенција Fitch је потврдила

кредитни рејтинг Републике Србије (BB+, са стабилним

изгледима). За више детаља видети ▶▶ Прилог 3.

2.2 ОБАВЕЗЕ РЕПУБЛИКЕ ПО ОСНОВУ КРЕДИТА ПОВЕЋАНЕ

Обавезе Републике по основу кредита на крају марта

2020. године износе 9,6 млрд евра. Ови кредити су

намењени (видети Графикон 12):

▪ Буџетској подршци (око 2,4 млрд евра);

▪ Унапређењу саобраћајне инфраструктуре (око 2,7

млрд евра) и подизању капацитета за производњу

електричне енергије (око 331 млн евра);

▪ Унапређењу приватног и финансијског сектора (око

467 млн евра);

▪ Унапређењу јавног сектора и јавних финансија (око

957 млн евра), унапређењу здравства и образовања

(око 288 млн евра), развоју локалних самоуправа

(око 144 млн евра), и др.;

▪ Део кредита (од око 1,8 млрд евра) чине

репрограмиране обавезе по основу раније узетих

кредита (пре свега из времена СФРЈ)6.

Графикон 11. ЕМИТОВАНЕ И ДОСПЕЛЕ ХОВ

РЕПУБЛИКЕ – ДОМАЋЕ ФИНАНСИЈСКО ТРЖИШТЕ Износ емитованих и доспелих динарских ХОВ, у млрд динара


Износ емитованих и доспелих евро деноминованих ХОВ, у млн

евра



Графикон 12. СТРУКТУРА КРЕДИТНИХ ОБАВЕЗА

РЕПУБЛИКЕ – ПРЕМА НАМЕНИ КРЕДИТА Стање на крају периода, у млрд евра

Извор података: Прорачун и класификација ПБК на основу података Управе за јавни дуг

9

Када је реч о врсти кредитора, највећи део обавеза по

основу кредита (око 46%) се односи на међународне финансијске институције (видети Графикон 13).

Обавезе Републике по основу кредита су повећане за

78,0 млн евра у односу на крај 2019. године (Графикон 14

Повећање кредитних обавеза је последица међувалутних промена (уколико се искључи овај утицај,

кредитне обавезе су смањене за око 2 млн евра).

Посматрано према појединим категоријама кредитора:

▪ порасле су обавезе према страним владама и развојним банкама (пре свега услед повлачења

кредита Export–Import банке Кине намењених

изградњи и модернизацији путне и железничке

инфраструктуре и Костолац Б, као и Владе Руске

Федерације намењеног за набавку робе и услуга у

области железнице);

▪ смањене су обавезе према међународним финансиј-ским институцијама (највише по основу отплате

кредита Међународне асоцијације за развој) и по

основу осталих кредитa Републике (као резултат

отплате обавеза према Париском клубу поверилаца;

док је, у исто време, дошло до задуживања по основу

кредита турских пословних банака).

2.2.1 Обавезе Републике по основу кредита

међународних финансијских институција смањене

Обавезе по основу кредита узетих од међународних

финансијских институција на крају марта 2020. године

износе 4,4 млрд евра, од тога:

▪ Половина ових обавеза односи се на кредите ИБРД

(видети Графикон 15). Кредити ове финансијске

институције су намењени реструктурирању држав-

них и јавних предузећа (око 521 млн евра), унапре-

ђењу и развоју путне инфраструктуре (око 339 млн

евра), приватног сектора (око 146 млн евра),

унапређењу јавних финансија (око 129 млн евра) и

др. Део кредита у износу од 643 млн евра представља

репрограмиране обавезе по основу раније узетих

кредита (из времена СФРЈ);

▪ Више од једне четвртине обавеза према међуна-

родним финансијским институцијама потиче од

кредита узетих од ЕИБ-а. Кредити ЕИБ-а су

намењени изградњи Коридора 10 (око 576 млн евра),

малим и средњим предузећима (око 248 млн евра),

обнови и модернизацији школа и болница (око 142

млн евра) и др.

Обавезе по основу кредита међународних финансијских

институција су смањене за 9,2 млн евра. Смањење је

Графикон 13. СТРУКТУРА КРЕДИТНИХ ОБАВЕЗА

РЕПУБЛИКЕ – ПРЕМА ВРСТИ КРЕДИТОРА Стање, у млрд евра



Графикон 14. ОБАВЕЗЕ РЕПУБЛИКЕ ПО ОСНОВУ

КРЕДИТА Стање на крају периода, у млрд евра


Графикон 15. КРЕДИТНЕ ОБАВЕЗЕ РЕПУБЛИКЕ

ПРЕМА МЕЂУНАРОДНИМ ФИНАНСИЈСКИМ

ИНСТИТУЦИЈАМА Стање, у млн евра



10

последица нето раздуживања према међународним

финансијским институцијама у износу од 15,1 млн евра7, и то пре свега по основу отплате великог броја кредита

Међународне асоцијације за развој и кредита ЕИБ-а

(највише за мала и средња предузећа и обнову

регионалних болница). С друге стране, значајније нето

повлачење кредита је извршено код ИБРД-а и то пре

свега за унапређење конкурентности и запошљавања и

за модернизацију и оптимизацију јавне управе.

Износи нето раздуживања или задуживања према

појединачним међународним финансијским институ-

цијама су приказани на Графикону 16.

2.2.2 Обавезе Републике по основу кредита страних

влада и развојних банака повећане

Обавезе по основу кредита узетих од страних влада и

развојних банака на крају првог квартала 2020. године

износе 4,2 млрд евра. Од тога:

▪ Највећи део (43,5%) се односи на кредите добијене од

Емирата Абу Даби, доминантно намењене буџетској

подршци;

7 Промена девизних курсева је утицала да обавезе по основу кредита међународних финансијских институција изражене у еврима буду више за 5,9 млн евра. Извор: Прорачун ПБК на основу података Управе за јавни дуг. 8 Реч је о кредиту намењеном за набавку робе и услуга у области железнице од овлашћених руских компанија („Закон о потврђивању Споразума између Владе Републике Србије и Владе Руске Федерације о одобрењу државног извозног кредита Влади Републике Србије“, Сл. гл. – Међународни уговори бр. 3/13). 9 Република Србије је у фебруару 2020. године, према Споразуму између Владе Републике Србије и Владе Словачке Републике о регулисању дуга Републике Србије према Словачкој Републици (Сл. гласник РС – Међународни уговори, бр. 16/19), исплатила Словачкој Републици 7,2 млн долара главнице.

▪ Кредити добијени од Кине (26,9%) намењени су пре

свега за изградњу саобраћајне инфраструктуре и

Костолца Б, док се

▪ Око 16% односи на кредите добијене од Руске Федерације. Реч је о извозном кредиту8 и кредиту

намењеном буџетској подршци.

За више детаља видети Графикон 17.

Обавезе према страним владама и развојним банкама су

током првог квартала 2020. године повећане за 97,7 млн

евра, пре свега услед неповољног утицаја међувалутних

промена (уколико се искључи утицај промене девизног

курса обавезе по основу кредита страних влада и

развојних банака су порасле за 31,3 млн евра у односу на

крај 2019. године). Такође, на повећање обавеза према

страним владама утицало је повлачење кредита Владе

Руске Федерације намењеног за набавку робе и услуга у

области железнице и кредита Export - Import банке Кине

намењених изградњи и модернизацији путне и

железничке инфраструктуре и за Костолац Б. С друге

стране, значајније отплате кредита су извршене према

Кувајту по основу репрограмираних обавеза.9

Графикон 16. ПРОМЕНА КРЕДИТНИХ ОБАВЕЗА

РЕПУБЛИКЕ ПРЕМА МЕЂУНАРОДНИМ

ФИНАНСИЈСКИМ ИНСТИТУЦИЈАМА Промена, у млн евра



Напомена: приказани износи су кориговани за утицај међувалутних промена.

Графикон 17. КРЕДИТНЕ ОБАВЕЗЕ РЕПУБЛИКЕ ПРЕМА

СТРАНИМ ВЛАДАМА И РАЗВОЈНИМ БАНКАМА Стање, у млн евра



11

Нето задуживање и раздуживање по појединим страним

владама и развојним банкама приказано је на


2.2.3 Обавезе по основу осталих кредита Републике

смањене

Обавезе Републике по основу осталих кредита на крају

марта 2020. године износе 993,4 млн евра, од тога:

▪ највећи део (95,6%) односи се на Париски клуб поверилаца (Графикон 19), а остатак се односи на

▪ кредите код турских пословних банака (T.C. Ziraat bankasi A.Ş. и Denizbank .Ş.) за финансирање израде

пројеката и извођења радова у вези са путном

инфраструктуром, и

▪ кредит ЕУ намењен макроекономској помоћи.

Обавезе по основу осталих кредита су ниже за 10,5 млн

евра у односу на крај 2019. године, као резултат отплате

обавеза према Париском клубу поверилаца. С друге

стране, дошло је до новог задуживања по основу кредита

турских пословних банака (Графикон 20).

Графикон 18. ПРОМЕНА КРЕДИТНИХ ОБАВЕЗА

РЕПУБЛИКЕ ПРЕМА СТРАНИМ ВЛАДАМА И

РАЗВОЈНИМ БАНКАМА Промена, у млн евра




Графикон 20. ПРОМЕНА ОБАВЕЗА РЕПУБЛИКЕ ПО ОСНОВУ ОСТАЛИХ КРЕДИТА Промена, у млн евра




Графикон 19. СТРУКТУРА ОСТАЛИХ КРЕДИТНИХ

ОБАВЕЗА РЕПУБЛИКЕ Стање кредита према врсти кредитора, у млн евра



12

2.3 ПРЕУЗЕТЕ ОБАВЕЗЕ РЕПУБЛИКЕ ПОВЕЋАНЕ

Обавезе Републике које су настале преузимањем дугова

различитих државних ентитета на крају првог квартала

2020. године износе 521,3 млн евра.

Највећи део преузетих обавеза (око 87%) чини стара девизна штедња (видети Графикон 21).

10 Дана 26.02.2020. године Република Србија је, у процесу извршења пресуде Европског суда за људска права у предмету Алишић, емитовала државне обвезнице, којима су регулисане обавезе Републике Србије по основу неисплаћене девизне штедње грађана положене код банака чије је седиште на територији Републике Србије и њиховим филијалама на територијама бивших република СФРЈ, a у складу са Законом о регулисању јавног дуга Републике Србије по основу неисплаћене девизне штедње грађана положене код банака чије је седиште на територији Републике Србије и њиховим филијалама на територијама бивших република СФРЈ („Службени гласник РС”, бр. 108/2016, 113/2017 и 52/2019).

Укупан утврђен износ за исплату на дан 26.02.2020. године износи ЕУР 87.123.900,80, који ће бити исплаћен у осам једнаких полугодишњих рата, почев од 28.02.2020. године, када доспева прва рата, закључно са 31.08.2023. године (када доспева осма рата).

Штедишама којима је уручено Решење о утврђеној пријави потраживања по основу неисплаћене девизне штедње грађана дана 26.02.2020. године уписане су обвезнице на власнички рачун хартија од вредности код Централног регистра, депоа и клиринга хартија од вредности.

Извор: саопштење на веб сајту Управе за јавни дуг.

Преузете обавезе су повећане за 75,7 млн евра, готово у

потпуности по основу нових преузетих обавеза за неисплаћену стару девизну штедњу10 (видети Графикон 22).

Графикон 22. ПРОМЕНА ПРЕУЗЕТИХ ОБАВЕЗА

РЕПУБЛИКЕ У млн евра




Графикон 21. ПРЕУЗЕТЕ ОБАВЕЗЕ РЕПУБЛИКЕ Стање, у млн евра



http://www.javnidug.gov.rs/vest.asp?P=639

13

3 ИНДИРЕКТНЕ ОБАВЕЗЕ РЕПУБЛИКЕ СМАЊЕНЕ ЗА 16,4 МЛН ЕВРА ОД ПОЧЕТКА 2020. ГОДИНЕ

Индиректне обавезе Републике (гаранције) су на крају

марта 2020. године износиле 1,5 млрд евра и чиниле су

6,0% укупног дуга опште државе. Од тога, обавезе по

основу кредита на које је активирана гаранција су

износиле 818,1 млн евра.

Највећи део гаранција (84,9%) односи се на кредите

републичких јавних предузећа (видети Графикон 23).

Гаранције су издате и на задуживање предузећа у којима држава има власнички удео (ФИАТ и ЈАТ Техника), као

и градова и општина (Београд, Нови Сад и Суботица).

Ови кредити су већим делом намењени финансирању

инфраструктурних пројеката и производних капацитета

предузећа, али и за финансирање текуће ликвидности

(нпр. део кредита ЈП „Србијагас“).

11 За више детаља о томе која предузећа не измирују самостално обавезе по основу доспелих кредита видети у делу Активиране гаранције.

Индиректне обавезе Републике су смањене за 16,4 млн

евра у поређењу са крајем 2019. године (видети Графи-кон 24), услед смањења обавеза по издатим гаранцијама

јавним предузећима, предузећима са уделом државе у

власништву, другим државним ентитетима и локалном

нивоу власти. Смањење индиректних обавеза је једним делом резултат исплате из буџета Републике по основу активираних гаранција11 (у износу од 14,0 млн евра), а

једним делом самосталне отплате доспелих кредита од

стране предузећа.

3.1 ОБАВЕЗЕ ПО ОСНОВУ ГАРАНЦИЈА ДАТИХ ЈАВНИМ ПРЕДУЗЕЋИМА СМАЊЕНЕ

Обавезе по основу издатих гаранција јавним

предузећима на крају првог квартала 2020. године су

износиле 1,2 млрд евра (видети Графикон 25).

ИНДИРЕКТНЕ ОБАВЕЗЕ РЕПУБЛИКЕ

Индиректне обавезе Републике настају по основу издатих гаранција на задуживање:

- јединица локалне самоуправе, - јавних предузећа чији је оснивач Република, - фондова обавезног социјалног осигурања, као и - других правних лица дефинисаних Законом о јавном дугу.

Државне гаранције представљају инструмент осигурања којим Република гарантује да ће обавеза за коју даје гаранцију бити испуњена. Циљ издавања гаранција је да се омогући задуживање поменутих субјеката по повољнијим условима.

Уколико дужник за кога је Република гарантовала не испуни обавезу, гаранција се активира и обавеза се испуњава исплатом новца из буџета Републике. Средства која се издвајају за исплату активираних државних гаранција се у закону о буџету исказују на позицији „Издаци за отплату главнице (у циљу спровођења јавних политика)“.

У циљу смањења нивоа јавног дуга, од 2015. године Законом о јавном дугу је прописано да држава може да даје гаранције само на пројектне зајмове за финансирање капиталних пројеката, и то под одређеним условима.

Графикон 23. СТРУКТУРА ИНДИРЕКТНИХ ОБАВЕЗА

(ГАРАНЦИЈА) Стање, у млн евра



Графикон 24. ИНДИРЕКТНЕ ОБАВЕЗЕ (ГАРАНЦИЈЕ) Стање на крају периода, у млрд евра


Графикон 25. ГАРАНЦИЈЕ ЈАВНИМ ПРЕДУЗЕЋИМА Стање на крају периода, у млрд евра


14

Детаљнији подаци по појединачним републичким

јавним предузећима приказани су на Графикону 26.

Обавезе по основу издатих гаранција јавним

предузећима смањене су за 14,1 млн евра, највећим

делом као резултат отплате доспелих кредита пре свега

ЈП „Путеви Србије“ (видети Графикон 27).12 С друге

стране значајније повлачење кредита је извршено од

стране ЈП ЕПС-а (пре свега за изградњу постројења за

одсумпоравање за ТЕ "Никола Тесла").

12 Јавна предузећа која у потпуности измирују доспеле кредитне обавезе за које је Република издала гаранцију из сопствених средстава јесу ЕПС, ЕМС и Југоимпорт. С друге стране, јавна предузећа на чије кредите је активирана гаранција јесу Путеви Србије, Железнице Србије (сва три предузећа), Србијагас и Емисиона техника и везе. Доспели кредити Железница Србије и Емисионе технике и веза се у потпуности исплаћују из буџета Републике и евидентирају се као расходи буџета на позицији Активиране гаранције, доспели кредити Путева Србије се такође у потпуности исплаћују из буџета Републике али се евидентирају кроз рачун финансирања као издаци буџета, док се доспели кредити Србијагаса једним делом исплаћују из буџета Републике и евидентирају као расходи буџета на позицији Активиране гаранције, а једним делом из средстава предузећа. Више детаља о томе која предузећа не измирују самостално обавезе по основу доспелих кредита видети у делу Активиране гаранције.

3.2 ОБАВЕЗЕ ПО ОСНОВУ ГАРАНЦИЈА ДАТИХ ПРЕДУЗЕЋИМА СА УДЕЛОМ ДРЖАВЕ У ВЛАСНИШТВУ СМАЊЕНЕ

Обавезе по основу издатих гаранција предузећима са

уделом државе у власништву на крају марта 2020. године

су износиле 12,2 млн евра (видети Графикон 28).

Графикон 27. ПРОМЕНА ОБАВЕЗА ПО ОСНОВУ

ГАРАНЦИЈА – ПО ПОЈЕДИНИМ ЈАВНИМ

ПРЕДУЗЕЋИМА У млн евра


Извор података: Прорачун ПБК на основу података Управе за јавни дуг Напомене: Приказани износи су кориговани за утицај међувалутних промена. * Приказане збирне обавезе 3 предузећа – „Железнице Србије“ а. д., „Инфраструктура Железнице Србије“ а. д. и „Србија Воз“ а. д.

Графикон 26. ГАРАНЦИЈЕ – ПО ПОЈЕДИНИМ

ЈАВНИМ ПРЕДУЗЕЋИМА Стање, у млн евра


Извор података: Управа за јавни дуг *Напомена: Приказане збирне обавезе 3 предузећа – „Железнице Србије“ а. д., „Инфраструктура Железнице Србије“ а. д. и „Србија Воз“ а. д.

Графикон 28. ГАРАНЦИЈЕ ПРЕДУЗЕЋИМА СА

УДЕЛОМ ДРЖАВЕ У ВЛАСНИШТВУ Стање на крају периода, у млн евра


15

Детаљнији подаци по појединачним предузећима

приказани су на Графикону 29.

Обавезе по основу издатих гаранција предузећима са

уделом државе у власништву су смањене за 0,1 млн евра

у односу на крај 2019, по основу отплате кредита ЈАТ

Технике (видети Графикон 30).13

3.3 ОБАВЕЗЕ ПО ОСНОВУ ГАРАНЦИЈА ДАТИХ ГРАДОВИМА И ОПШТИНАМА СМАЊЕНЕ

Обавезе по основу издатих гаранција градовима и

општинама на крају првог квартала 2020. године су

износиле 208,1 млн евра (видети Графикон 31).

13 ФИАТ и ЈАТ Техника су током првог квартала 2020. године у потпуности самостално измиривали обавезе по доспелим гарантованим кредитима.

Највећи део ових гаранција (око 90%) издат је на

задуживање града Београда, и то за финансирање

изградње моста на Сави и обнове београдског језгра.

Намена гарантованих кредита осталих градова и

општина је изградња и унапређење водоснабдевања.

Детаљнији подаци по свим појединачним градовима и

општинама на чије задуживање је Република дала

гаранцију приказани су на Графикону 32.

Укупне обавезе по основу издатих гаранција градовима

и општинама су смањене за 1,8 млн евра у односу на крај

2019, највише услед раздуживања града Београда.

Промене гарантованих обавеза појединачних градова и

општина приказана су на Графикону 33.

За више детаља о укупном дугу локалног нивоа власти

видети ▶▶ Прилог 1.

3.4 ОБАВЕЗЕ ПО ОСНОВУ ГАРАНЦИЈА ДАТИХ ДРУГИМ ДРЖАВНИМ ЕНТИТЕТИМА СМАЊЕНЕ

Обавезе по основу издатих гаранција другим државним

ентитетима на крају марта 2020. су износиле 2,4 млн евра

(Графикон 34). Ове гаранције се у потпуности односе на

Агенцију за контролу летења Србије и Црне Горе.


ГАРАНЦИЈА – ПО ПОЈЕДИНИМ ПРЕДУЗЕЋИМА СА

УДЕЛОМ ДРЖАВЕ У ВЛАСНИШТВУ У млн евра





ПРЕДУЗЕЋИМА СА УДЕЛОМ ДРЖАВЕ У ВЛАСНИШТВУ Стање, у млн евра



Графикон 31. ГАРАНЦИЈЕ ГРАДОВИМА И

ОПШТИНАМА Стање на крају периода, у млн евра



ГРАДОВИМА И ОПШТИНАМА Стање, у млн евра




ГАРАНЦИЈА – ПО ПОЈЕДИНИМ ГРАДОВИМА И

ОПШТИНАМА У млн евра



16

Обавезе по основу гарантованих кредита Агенције за

контролу летења Србије и Црне Горе су смањене за 0,4

млн евра у односу на крај 2019. године.

3.5 АКТИВИРАНЕ ГАРАНЦИЈЕ СМАЊЕНЕ

Стање дела јавног дуга на који је активирана гаранција

на крају првог квартала 2020. године износи 818,1 млн евра14 (видети Графикон 35), што представља 56,6% од

укупних индиректних обавеза (гаранција).

У првом кварталу 2020. године расходи буџета

Републике на име главнице по основу активираних

гаранција исплаћени су у износу од 14,0 млн евра

(односно 1,6 млрд динара)15, што је за 5,5 млн евра мање

14 На основу података Министарства финансија и Управе за јавни дуг и прорачуна Парламентарне буџетске канцеларије, гаранције су активиране на недоспеле кредите следећих ентитета: ЈП „Путеви Србије“, ЈП „Србијагас“, ЈП Емисиона техника и везе, „Железнице Србије“ а. д. (сва три предузећа). Главница кредита на које је активирана гаранција се у случају ЈП „Србијагас“ (део), ЈП Емисиона техника и везе, „Железнице Србије“ а. д. исплаћује из буџета Републике, са позиције Активиране гаранције, и евидентира се као расход буџета, чиме утиче на фискални резултат. Са друге стране, главница кредита на које је активирана гаранција у случају ЈП „Путеви Србије“ (које је део централног нивоа власти) се евидентира као издатак буџета Републике у рачуну финансирања, тако да не утиче на фискални резултат. 15 На основу података Мин. финансија и Управе за јавни дуг, и на основу прорачуна ПБК, предузеће за које је отплаћивана доспела главница по кредитима на које је активирана гаранција током првог квартала 2020. јесу Железнице (сва три предузећа) (око 1,6 млрд динара). С друге стране, ЈП Србијагас је из сопствених средстава измирио обавезе по основу доспелог кредита на које је активирана гаранција (око 0,2 млрд динара). 16 Смањење отплате по основу активираних гаранција у односу на исти период 2019. године је пре свега последица тога што су поједини кредити на које је активирана гаранција у потпуности доспели и отплаћени током 2019. године. Реч је пре свега о кредитима ЈП „Србијагас“, „Air Serbia“, „Галеника“ а.д. и Аеродром Никола Тесла. Извор: прорачун ПБК на основу података Управе за јавни дуг. 17 Република исплаћује главницу и на доспеле кредите ЈП Путеви Србије (око 2,1 млрд, током првог квартала 2020. године). Извор: Прорачун ПБК на основу података Мин. финансија и Управе за јавни дуг. ЈП Путеви Србије представљају део централног нивоа власти, па се отплата главнице не приказује у оквиру активираних гаранција, већ, као и отплата директног дуга Републике, као издатак у рачуну финансирања.

(односно 0,7 млрд динара) него у истом периоду 2019.

године (видети Графикон 36).

До смањења расхода по основу исплате активираних

гаранција дошло је, пре свега, услед тога што су поједини

кредита на које су активиране гаранције у потпуности

доспели и отплаћени у току протеклих годину дана, па је

по том основу смањен износ главнице која доспева и

отплаћује се из буџета Републике у 2020. години16.

Додатно се из буџета Републике у форми издатака који

не утичу на фискални резултат, врше исплате на име

главнице по основу активираних гаранција ЈП „Путеви

Србије“17.

Графикон 36. АКТИВИРАНЕ ГАРАНЦИЈЕ Износ расхода за период јануар–март 2019. и 2020, у млн евра

Извор података: Прорачун ПБК на основу података Министарства финансија

Графикон 34. ГАРАНЦИЈЕ ДРУГИМ ДРЖАВНИМ

ЕНТИТЕТИМА Стање на крају периода, у млн евра


АКТИВИРАНЕ ГАРАНЦИЈЕ

Активиране гаранције се отплаћују из буџета Републике за гарантоване кредите које је држава преузела да отплаћује, уместо јавних и државних предузећа која нису била у стању да у року враћају своје обавезе.

Позиција „Активиране гаранције“ приказује износ за отплату главнице кредита за који је гаранција активирана. Износ плаћене камате по основу ових кредита укључен је у оквиру позиције „Отплата камата“.

У Ревидираној Фискалној стратегији за 2020. годину и Програму економских реформи за 2020. се наводи да су корисници за које су отплаћиване активиране гаранције у прва три квартала 2019. године пре свега: Србијагас, Путеви Србије, Железнице Србије, Галеника, Air Serbia (бивши ЈАТ) и Аеродром Никола Тесла.

Графикон 35. СТАЊЕ ОБАВЕЗА НА КОЈЕ ЈЕ

АКТИВИРАНА ГАРАНЦИЈА Стање на крају периода, у млн евра

Извор података: Прорачун ПБК на основу података Министарства финансија и Управе за јавни дуг

17

4 УКУПАН НЕГАРАНТОВАНИ ДУГ ПОВЕЋАН ЗА 5,6 МЛН ЕВРА ОД ПОЧЕТКА 2020. ГОДИНЕ

Укупан негарантовани дуг је на крају првог квартала

2020. године износио 416,4 млн евра и чинио је 1,7%

укупног дуга опште државе.

На крају марта 2020. године укупан негарантовани дуг:

▪ Највећим делом чини негарантовани дуг локалног

нивоа власти (331,1 млн евра), док је

▪ негарантовани дуг ЈП „Путеви Србије“ и “Коридори

Србије“ д.о.о. износи 85,3 млн евра (Графикон 37).

Укупан негарантовани дуг је повећан за 5,6 млн евра у

односу на крај 2019. године (видети Графикон 38), као

резултат повећања обавеза ЈП „Путеви Србије“ и

„Коридори Србије д.о.о., док је, с друге стране,

негарантовани дуг локалног нивоа власти смањен.

4.1 НЕГАРАНТОВАНИ ДУГ ЛОКАЛНОГ НИВОА ВЛАСТИ СМАЊЕН

Негарантовани дуг локалног нивоа власти је на крају

марта 2020. износио 331,1 млн евра (Графикон 39).

▪ Око 62% овог износа чине кредити пословних банака, највећим делом намењени финансирању

капиталних пројеката (видети Графикон 40);

Графикон 37. СТРУКТУРА НЕГАРАНТОВАНОГ ДУГА Стање по посматраним нивоима власти, у млн евра



Графикон 38. НЕГАРАНТОВАНИ ДУГ Стање на крају периода, у млн евра


Графикон 39. НЕГАРАНТОВАНИ ДУГ ЛОКАЛНОГ

НИВОА ВЛАСТИ Стање на крају периода, у млн евра


Графикон 40. СТРУКТУРА НЕГАРАНТОВАНОГ ДУГА

ЛОКАЛНОГ НИВОА ВЛАСТИ Стање, у млн евра



НЕГАРАНТОВАНИ ДУГ

Негарантовани дуг су обавезе које не спадају у директан дуг Републике и за које Република није дала гаранције.

Негарантовани дуг чине део дуга локалног нивоа власти и ЈП „Путеви Србије“ и „Коридори Србије“ д.о.о. на који Република није издала гаранције.

Према Закону о јавном дугу, обавезе ових нивоа власти и државних ентитета за које није издата гаранција од стране Републике нису укључене у јавни дуг Републике. С друге стране, према Закону о буџетском систему негарантовани дуг је укључен у јавни дуг општег нивоа државе. Дакле, јавни дуг опште државе представља збир јавног дуга Републике и негарантованог дуга.

Негарантовани дуг локалног нивоа власти настаје узимањем кредита без гаранције Републике и издавањем ХОВ од стране јединица локалне власти (муниципалне обвезнице).

Негарантовани дуг ЈП „Путеви Србије“ и „Коридори Србије“ д.о.о. настали су узимањем кредита код пословних банака.

18

▪ Преостали износ негарантованог дуга локалног

нивоа власти настао је:

o задуживањем код ЕБРД-а, и

o емитовањем ХОВ (муниципалних обвезница). Око

90% обавеза по основу емитованих ХОВ се односи

на АП Војводина и град Нови Сад (видети

Графикон 41).

Негарантовани дуг локалног нивоа власти смањен је за

1,5 млн евра18 у односу на крај 2019, пре свега услед раз-дуживања код пословних банака19 (видети Графикон 42). С друге стране, повећале су се обавезе по основу

кредита ЕБРД-а и по основу муниципалних ХОВ20. За

више детаља о укупном дугу локалног нивоа власти

видети ▶▶ Прилог 1.

4.2 НЕГАРАНТОВАНИ ДУГ ЈП „ПУТЕВИ СРБИЈЕ“ И „КОРИДОРИ СРБИЈЕ“ Д.О.О. ПОВЕЋАН

Негарантовани дуг ЈП „Путеви Србије“ и „Коридори

Србије“ д.о.о.21 на крају првог квартала 2020. године је

износио 85,3 млн евра. Реч је о обавезама које су настале

узимањем кредита код пословних банака.

Ове обавезе су се повећале за 7,0 млн евра у односу на

крај 2019. године (видети Графикон 43).

18 Кретање девизних курсева (пре свега промена курса динара у односу на евро) није значајније утицало на промену негарантованог дуга локалне власти израженог у еврима. Извор: Прорачун ПБК на основу података Управе за јавни дуг. 19 У односу на крај 2019. године, обавезе по основу кредита пословних банака за финансирање капиталних пројеката су смањене за 5,5 млн евра, док су за финансирање текуће ликвидности повећане за 1,8 млн евра. Извор: Прорачун ПБК на основу података Управе за јавни дуг. 20 У односу на крај 2019. године, повећале су се обавезе по основу ХОВ АП Војводина за 0,2 млн евра, а смањиле су се обавезе Старе Пазове за 0,1 млн евра. Извор: Прорачун ПБК на основу података Управе за јавни дуг. 21 Ова позиција је у претходном периоду обухватала и негарантовани дуг Фонда за развој, који је у потпуности исплаћен.

Графикон 43. НЕГАРАНТОВАНИ ДУГ ФОНДА ЗА

РАЗВОЈ, ЈП „ПУТЕВИ СРБИЈЕ“ И „КОРИДОРИ

СРБИЈЕ“ Д.О.О. Стање обавеза на крају посматраног периода, у млн евра


Графикон 41. ХОВ ЛОКАЛНОГ НИВОА ВЛАСТИ

(МУНИЦИПАЛНЕ ОБВЕЗНИЦЕ) Стање, у млн евра



Графикон 42. ПРОМЕНА НЕГАРАНТОВАНОГ ДУГА –

ЛОКАЛНИ НИВО ВЛАСТИ У млн евра



19

5 НЕПОВОЉАН УТИЦАЈ ВАЛУТНИХ ПРОМЕНА – ЈАВНИ ДУГ ИЗРАЖЕН У ЕВРИМА ПОВЕЋАН

5.1 ВАЛУТНА СТРУКТУРА ЈАВНОГ ДУГА

Јавни дуг чине обавезе које су уговорене у различитим

валутама. На крају марта 2020. године у валутној

структури јавног дуга опште државе највеће учешће су имале обавезе у еврима (видети Графикон 44). У

поређењу са крајем 2019. године валутна структура је

благо промењена – пре свега, повећано је учешће динара

(за 1,0 п.п.) и смањено је учешће долара (за 0,7 п.п.).

Повећање удела динара у валутној структури дуга опште

државе је пре свега у вези са емитовањем динарских

хартија од вредности на домаћем финансијском

тржишту. Смањење удела обавеза уговорених у

доларима је пре свега резултат отплате преосталог дела

доспелих Еврообвезница 2020.

5.2 ЕФЕКАТ ПРОМЕНЕ ДЕВИЗНИХ КУРСЕВА

Промена јавног дуга обрачунатог у еврима једним делом

је резултат промене девизних курсева. По основу

кретања девизних курсева јавни дуг опште државе

повећан је за око 115 млн евра у односу на крај 2019.

године.

Највећи утицај на промену јавног дуга обрачунатог у

еврима имала је апрецијација (јачање) курса америчког

долара у односу на евро:

22 Специјална права вучења (енгл. special drawing rights – SDR) представљају резервну валуту, коју је креирао Међународни монетарни фонд. Вредност специјалних права вучења се заснива на корпи валута, у којој највеће учешће имају амерички долар (41,73%) и евро (30,93%). За више детаља погледати >>.

Јавни дуг Србије уговорен у специјалним правима вучења чине кредити Међународне организације за развој и алоцирана средства Међународног монетарног фонда.

▪ Долар је апрецирао у односу на евро за 1,7%, што је

утицало на то да део јавног дуга који је уговорен у

доларима, када се прерачуна у евре буде виши за око

85 млн евра;

▪ Динар је апрецирао у односу на евро за 0,1%, што је

утицало на то да део јавног дуга који је уговорен у

динарима, када се прерачуна у евре буде виши за око

5 млн евра; док је

▪ Промена осталих девизних курсева збирно утицала

је на то да када се део јавног дуга уговорен у осталим

валутама прерачуна у евре буде виши за око 25 млн

евра (пре свега услед кретања курса дирхама

Уједињених Арапских Емирата, који је везан за

амерички долар, и специјалних права вучења22).

ЕФЕКАТ ПРОМЕНЕ ДЕВИЗНОГ КУРСА

Обавезе уговорене у различитим валутама се обично прерачунају у једну валуту (нпр. у евро), како би се сагледао укупан дуг.

Међутим, када је дуг изражен у једној валути, на његове промене током времена не утичу само задуживање и раздуживање, већ утичу и промене девизних курсева валута у којима је дуг уговорен.

Нпр. може да се догоди да обавеза по основу кредита уговореног у доларима буде непромењена између два периода; међутим ова иста обавеза прерачуната у евре чиниће се као да се повећала или смањила, услед промене курса долара у односу на евро током посматраног периода.

- Апрецијација девизног курса представља јачање вредности једне валуте у односу на другу. На пример, апрецијација долара у односу на евро значи да је за куповину једног евра потребно издвојити мање долара. Ако је кредит уговорен у доларима, а дуг се изражава у еврима, онда ће утицај апрецијације на јавни дуг бити неповољан, јер ће обавезе уговорене у доларима бити више када се прерачунају у евре;

- Депрецијација девизног курса представља слабљење вредности једне валуте у односу на другу. На пример, депрецијација динара у односу на евро значи да је за куповину једног евра потребно издвојити више динара. Ако су обвезнице емитоване у динарима, а дуг се изражава у еврима, онда ће утицај депрецијације на јавни дуг бити повољан, јер ће обавезе у динарима када се прерачунају у евре бити ниже.

Величина промене јавног дуга као резултат ефекта промене девизних курсева зависи од:

- валутне структуре јавног дуга и

- промена девизних курсева (апрецијација или депрецијација) у посматраном периоду.

Графикон 44. ВАЛУТНА СТРУКТУРА ЈАВНОГ ДУГА

ОПШТЕ ДРЖАВЕ Учешће обавеза по валутама у укупном дугу опште државе, у %



https://www.imf.org/en/About/Factsheets/Sheets/2016/08/01/14/51/Special-Drawing-Right-SDR

20

6 ОТПЛАТА КАМАТЕ НА ЈАВНИ ДУГ ОПШТЕ ДРЖАВЕ ПОВЕЋАНА

Трошкови сервисирања јавног дуга, поред плаћања

камате, укључују и друга плаћања, као што су пенали на

неповучена средства, банкарске провизије и др.

Трошкови сервисирања јавног дуг опште државе23 су у

првом кварталу 2020. износили 47,4 млрд динара:

▪ Трошкови камата износе 46,6 млрд динара. Највећи

део исплаћен је за сервисирање јавног дуга Републи-

ке и то 46,2 млрд динара, док је за сервисирање дуга

локалног нивоа власти исплаћено 0,4 млрд динара;

▪ Провизије на неповучена средства (пенали) износе

0,1 млрд динара, и у потпуности се односе на јавни

дуг Републике. Реч је о пеналима на кредите међуна-

родних финансијских институција и страних влада и

развојних банака;

▪ Остали трошкови износе 0,7 млрд динара, и односе

се на провизију за организовање кредитног посла за

новоузете кредите турских пословних банака.

У првом кварталу 2020. године највећи део трошкова сервисирања јавног дуга (83,1%) исплаћен је по основу

камата на ХОВ емитоване од стране Републике и

јединица локалне власти (видети Графикон 45).

Трошкови сервисирања јавног дуга опште државе

повећани су за 1,1 млрд динара у односу на исти период

2019. године (видети Графикон 46):

▪ Повећани су трошкови камата за 0,4 млрд динара, и

то на јавни дуг Републике (пре свега по основу

камата у вези са хартијама од вредности)24;

23 Неподударање података о расходима за камате које објављује Министарство финансија и података које објављује Управа за јавни дуг је последица разлика у обрачуну, и пре свега се односи на локални ниво власти. 24 Трошкови камата на јавни дуг Републике су повећани пре свега у вези са ХОВ (укупно за 0,6 млрд, при чему су повећане камате на ХОВ емитоване на домаћем фин. тржишту за 5,2 млрд, а смањене на ХОВ емитоване на међународном фин. тржишту за 4,6 млрд), и по основу кредита страних влада (за 0,2 млрд), док су се с друге стране значајније смањили трошкови камата на Париски клуб поверилаца (за 0,2 млрд) и по основу кредита међународних финансијских институција (за 0,1 млрд). Извор: прорачун ПБК на основу података Управе за јавни дуг.

▪ Пенали су готово непромењени, док су се остали трошкови повећали за 0,7 млрд динара (по основу

провизије на нове кредите турских пословних

банака).

Каматне стопе на јавни дуг опште државе су доминант-

но фиксне (видети Графикон 47). Варијабилне каматне

стопе су највећим делом (око 82%) везане за EURIBOR.

Структура каматних стопа јавног дуга Републике слична

је структури каматних стопа дуга опште државе. С друге

стране, око половине дуга локалног нивоа власти је

везано за фиксне каматне стопе, а преостала половина

за варијабилне каматне стопе (пре свега EURIBOR).

Графикон 45. ТРОШКОВИ СЕРВИСИРАЊА ЈАВНОГ

ДУГА ОПШТЕ ДРЖАВЕ ПРЕМА ВРСТАМА ОБАВЕЗА Износ, у млрд динара

У периоду јануар–март 2020. године


Графикон 47. СТРУКТУРА КАМАТНИХ СТОПА –

ЈАВНИ ДУГ ОПШТЕ ДРЖАВЕ Учешће обавеза са фиксном и варијабилном каматном стопом у

укупном дугу опште државе, у %



Графикон 46. ИСПЛАЋЕНИ ТРОШКОВИ

СЕРВИСИРАЊА – ЈАВНИ ДУГ ОПШТЕ ДРЖАВЕ Износ током посматраног периода, у млрд динара


21

ПРИЛОГ 1 – ДУГ ЛОКАЛНОГ НИВОА ВЛАСТИ СМАЊЕН ОД ПОЧЕТКА 2020. ГОДИНЕ

Укупан дуг локалног нивоа власти на крају првог

квартала 2020. године износио је 539,2 млн евра и чинио

је 2,2% укупног дуга опште државе.

Већи део дуга локалне власти (око 61%) представља негарантовани дуг (видети Графикон 48), односно дуг на

који Република није дала гаранцију. Овај дуг је настао

узимањем кредита (од пословних банака и међуна-

родних финансијских институција) и емитовањем ХОВ

(муниципалних обвезница).

25 Кретање девизних курсева (пре свега промена курса динара у односу на евро) није значајније утицало на промену дуга локалног нивоа власти израженог у еврима. При томе, кретање курсева утиче на негарантовани дуг, који је делом уговорен у динарима (и то део емитованих муниципалних обвезница и део кредита узетих од пословних банака), док на гарантовани дуг локалне власти (који је у целини уговорен у еврима) нема утицаја. Извор: Прорачун ПБК на основу података Управе за јавни дуг.

Преостали део дуга локалне власти настао је задужива-

њем уз гаранцију Републике (гарантовани дуг), и наме-

њен је пре свега финансирању инфраструктурних про-

јеката (мост на Сави, унапређење водоснабдевања и др.).

На крају марта 2020. године највећи део дуга локалног

нивоа власти (око 57%) се односио на кредите међународних финансијских институција (и то ЕИБ и

ЕБРД). За више детаља видети Графикон 49.

Дуг локалног нивоа власти је смањен за 3,2 млн евра25 у

односу на крај 2019. године (видети Графикон 50):

▪ Негарантовани дуг је смањен за 1,5 млн евра, услед

раздуживања код пословних банака (смањене су

обавезе по основу кредита за финансирање капитал-

них пројеката, али су повећане обавезе по кредитима

за финансирање текуће ликвидности, видети

▶▶Поглавље 4.1);

ЗАДУЖИВАЊЕ ЛОКАЛНЕ ВЛАСТИ

Локалне власти се могу задуживати: - узимањем кредита, или - емитовањем ХОВ (муниципалних обвезница).

Локална власт се може задуживати ради:

- финансирања текуће неликвидности (неусклађених кретања прихода и расхода током године). За ове намене локална власт може да се задужује на кратак рок, односно позајмљена средства мора вратити до краја буџетске године. Износ задуживања по овом основу не сме прећи 5% укупно оства-рених прихода буџета локалне власти у претходној години;

- финансирања или рефинансирања капиталних пројеката. Једино по овом основу локалне власти се могу задуживати на дуги рок. Износ неизмиреног дугорочног задужења за капиталне пројекте не може бити виши од 50% укупно остварених прихода буџета локалне власти у претходној години. Законом о јавном дугу дефинисано је неколико изузетака од овог правила.

Локалне власти не могу давати гаранције правним лицима чији су оснивачи нити било ком другом правном лицу.

Извор: Закон о јавном дугу

Графикон 48. ГАРАНТОВАНИ И НЕГАРАНТОВАНИ

ДУГ ЛОКАЛНЕ ВЛАСТИ Стање гарантованог и негарантованог дуга локалне власти, у млн евра



Графикон 50. УКУПАН ДУГ ЛОКАЛНЕ ВЛАСТИ Стање на крају периода, у млн евра


Графикон 49. СТРУКТУРА ДУГА ЛОКАЛНЕ ВЛАСТИ

ПРЕМА КРЕДИТОРИМА Стање, у млн евра



22

▪ Гарантовани дуг је смањен за 1,8 млн евра, највише

услед раздуживања Београда (видети ▶▶ Поглавље 3.3).

Промена дуга локалне власти према врсти обавеза

приказана је на Графикону 51.

Када је реч о валутној структури дуга локалног нивоа

власти, највеће учешће имају обавезе у еврима (86,1%),

видети Графикон 52.

У поређењу са крајем 2019. године валутна структура је

благо промењена – повећано је учешће динара (са 13,2%

на 13,8%) а смањено учешће евра (са 86,7% на 86,1%).

Трошкови камата који су исплаћени по основу сервиси-

рања дуга локалног нивоа власти у првом кварталу 2020.

године износе 0,4 млрд динара26. Највећи део камата

26 Неподударање података о расходима за камате локалног нивоа власти које објављује Министарство финансија и података које објављује Управа за јавни дуг је последица разлика у обрачуну.

(око 79%) исплаћен је на сервисирање дуга према

пословним банкама (видети Графикон 53).

Структура каматних стопа дуга локалне власти указује

на то да се на приближно исти део дуга плаћају фиксне и варијабилне каматне стопе (видети Графикон 54).

Варијабилне каматне стопе су највећим делом (93,2%)

везане за EURIBOR.

Трошкови камата су у односу на први квартал 2019.

године готово непромењени (нижи су за 20,7 милиона

динара).

Графикон 53. ТРОШКОВИ КАМАТА ПО ВРСТАМА

ОБАВЕЗА – ДУГ ЛОКАЛНЕ ВЛАСТИ Износ трошкова камата по врстама обавеза, у млрд динара

У периоду јануар–март 2020. године


Графикон 54. СТРУКТУРА КАМАТНИХ СТОПА – ДУГ

ЛОКАЛНЕ ВЛАСТИ Учешће обавеза са фиксном и варијабилном каматном стопом у

укупном дугу локалне власти, у %



Графикон 51. ПРОМЕНА ДУГА ЛОКАЛНЕ ВЛАСТИ –

ПРЕМА КРЕДИТОРИМА У млн евра



Графикон 52. ВАЛУТНА СТРУКТУРА ДУГА

ЛОКАЛНОГ НИВОА ВЛАСТИ Учешће обавеза по валутама у укупном дугу локалног нивоа

власти, у %



23

Најзадуженија јединица локалне власти на крају марта

2020. године јесте град Београд (320,8 млн евра), а следе

АП Војводина, град Нови Сад, град Крагујевац и др.

Укупан дуг 10 јединица локалне власти са највећим стањем јавног дуга износи 458,5 млн евра, што чини

85,0% укупног дуга локалне власти. За више детаља о

стању дуга 10 најзадуженијих јединица локалне власти

видети Графикон 55.

Према јавно расположивим подацима, јединице

локалне власти које су се највише задужиле у првом

кварталу 2020. јесу градови Београд (за 0,9 млн евра) и

Сремска Митровица (за 0,7 млн евра). С друге стране,

највише су се раздужили АП Војводина (за 0,7 млн евра)

и град Крагујевац (за 0,7 млн евра). За више детаља о

промени дуга 10 најзадуженијих јединица локалне

власти видети Графикон 56.

Графикон 56. ПРОМЕНА ДУГА 10 ЈЕДИНИЦА ЛОКАЛНЕ

ВЛАСТИ СА НАЈВИШИМ СТАЊЕМ ЈАВНОГ ДУГА У млн евра


Извор података: Прорачун Парламентарне буџетске канцеларије на основу података Управе за јавни дуг

Графикон 55. 10 ЈЕДИНИЦА ЛОКАЛНЕ ВЛАСТИ СА

НАЈВИШИМ СТАЊЕМ ЈАВНОГ ДУГА Стање обавеза, у млн евра



24

ПРИЛОГ 2 – КАРАКТЕРИСТИКЕ ЕМИТОВАНИХ ХОВ РЕПУБЛИКЕ ПОБОЉШАНЕ

П.2.1 КАРАКТЕРИСТИКЕ ЕМИТОВАНИХ ХОВ РЕПУБЛИКЕ НА ДОМАЋЕМ ФИНАНСИЈСКОМ ТРЖИШТУ

Каматне стопе на ХОВ Републике које се емитују на

домаћем финансијском тржишту су се смањиле у првом

кварталу 2020. години, и то на ХОВ емитоване у еврима.

Током првог квартала Република је емитовала ХОВ

деноминоване у динарима са новим рочностима – реч је

о петоипогодишњим и дванаестипогодишњим ХОВ, док

у посматраном периоду није било емисије ХОВ у

динарима других рочности (видети Графикон 57).

Када је реч о ХОВ емитованим у еврима, током првог

квартала 2020. године Република је емитовала ХОВ

постојећих рочности (двогодишње и петогодишње) са

каматним стопама које су смањене у односу на 2019.

годину. Такође, Република је у посматраном периоду

емитовала и ХОВ деноминоване у еврима са новим

рочностима – реч је о дванаестогодишњим и

двадесетогодишњим ХОВ (видети Графикон 58).

У првом кварталу 2020. године смањена је просечна пондерисана каматна стопа на ХОВ емитоване на

домаћем финансијском тржишту, и то по основу оних

емитованих у динарима, док је пондерисана каматна

стопа на ХОВ за деноминоване у еврима остала

непромењена (видети Графикон 59).

Графикон 57. КАМАТНЕ СТОПЕ НА ПРИМАРНОМ

ТРЖИШТУ ХОВ РЕПУБЛИКЕ (У ДИНАРИМА) Извршна стопа приноса ХОВ према рочности, у %

Извор података: Народна банка Србије и Управа за јавни дуг * Искључене купонске ХОВ чија је каматна стопа везана за референтну каматну стопу НБС

Графикон 58. КАМАТНЕ СТОПЕ НА ПРИМАРНОМ

ТРЖИШТУ ХОВ РЕПУБЛИКЕ (У ЕВРИМА) Извршна стопа приноса ХОВ према рочности, у %

Извор података: Народна банка Србије и Управа за јавни дуг

КАМАТНА СТОПА, КУПОНСКА СТОПА И ПРОСЕЧНА ПОНДЕРИСАНА КАМАТНА СТОПА НА ХОВ

Каматна стопа (извршна стопа приноса) представља стопу по којој се реализује емисија ХОВ. У складу са њом се утврђује јединствена продајна цена за целу емисију државних ХОВ. Ова каматна стопа одражава спремност инвеститора да купи ХОВ која се емитује, односно колико инвеститор захтева да му држава плати кроз камату како би био спреман да купи ХОВ. Каматна стопа се обично разликује од купонске стопе.

Купонска стопа представља стопу по којој се обрачунава годишња камата коју купац прима као ималац државне обвезнице. Ова стопа је обично фиксна, осим у случају индексираних обвезница.

Док каматна стопа одражава спремност инвеститора да купи ХОВ, купонска стопа показује колико ће држава као емитент ХОВ морати да плати инвеститору сваке године до доспећа ХОВ.

Просечна пондерисана каматна стопа представља просечну цену (камату) коју држава плаћа на задуживање кроз емитовање ХОВ.

Графикон 59. ПРОСЕЧНА ПОНДЕРИСАНА КАМАТНА

СТОПА НА ХОВ РЕПУБЛИКЕ У %

Извор података: Прорачун ПБК на основу података Управе за јавни дуг и

Народне банке Србије *Напомена: У прорачун су укључене ХОВ деноминоване у динарима и еврима, као и ХОВ у доларима емитована у септембру 2017. године.

Методолошка напомена: Просечна пондерисана каматна стопа је прорачуната по методологији Међународног монетарног фонда.

25

У првом кварталу 2020. године порасла је пондерисана рочност дуга насталог емитовањем ХОВ на домаћем

финансијском тржишту пре свега као резултат издавања ХОВ нових дужих рочности (и у динарима и у еврима)

(видети Графикон 60), што указује на мању изложеност

Републике Србије на ризик рефинансирања дуга (замене

доспелог дуга новим задуживањем).

Просечно време доспећа продужено је како на ХОВ

емитоване у динарима – са 3,8 године (колико је

износило на крају 2019) на 4,0 година, тако и на ХОВ

емитоване у еврима – са 3,9 на 5,1 година.

Графикон 60. ПОНДЕРИСАНА РОЧНОСТ ДУГА ПО

ОСНОВУ ХОВ РЕПУБЛИКЕ У годинама

Извор података: Прорачун ПБК на основу података Управе за јавни дуг и

Народне банке Србије *Напомена: У прорачун су укључене ХОВ деноминоване у динарима и еврима, као и ХОВ у доларима емитована у септембру 2017. године.

Методолошка напомена: Пондерисана рочност дуга по основу ХОВ је прорачуната по методологији Међународног монетарног фонда.

ПОНДЕРИСАНА РОЧНОСТ ДУГА ПО ОСНОВУ ХОВ

Пондерисана рочност дуга представља просечно време доспећа дуга.

Продужавање просечног времена доспећа указује на мању изложеност земље на ризик рефинансирања дуга (замене доспелог дуга новим задуживањем).

У случају дуга насталог емитовањем ХОВ, пондерисана рочност показује за колико ће у просеку доспети дуг по основу емитованих хартија од вредности.

26

ПРИЛОГ 3 – ПОКАЗАТЕЉИ ОДРЖИВОСТИ ЈАВНОГ ДУГА ДЕЛИМИЧНО ПОГОРШАНИ ПРЕ СВЕГА КАО ПОСЛЕДИЦА ПАНДЕМИЈЕ ИЗАЗВАНЕ ВИРУСОМ COVID-19

Одрживост јавног дуга најчешће се посматра кроз ниво

и путању јавног дуга израженог у процентима БДП-а.

Међутим, одрживост јавног дуга се може посматрати и

преко других показатеља, као што су премија на ризик

на задуживање земље и кредитни рејтинг земље.

П.3.1 ПРЕМИЈА НА РИЗИК

Премија на ризик Србије, мерена EMBI индексима, је

током прва два месеца 2020. имала релативно стабилно кретање, док је од краја фебруара имала тенденцију повећања, пре свега као последица глобалне неизвесно-сти изазване пандемијом вируса COVID-19, што је

условило раст аверзије инвеститора према ризику27:

▪ EMBI индекс на бази обвезница у доларима. На крају

марта 2020. EMBI Србије је износио 288 базних поена

и био је виши за 269 базних поена у односу на крај

2019. EMBI Global Composite и EMBI Europe су у

27 Извор: Народна банка Србије. (2020). Извештај о инфлацији – мај 2020, страна 20.

истом периоду такође имали тенденцију повећања

(повећали су се за 300 и 262 базних поена,

респективно). Видети Графикон 61.

▪ EMBI индекс на бази обвезница у еврима. Република

Србија је на међународном финансијском тржишту

у 2019. године емитовала и реотворила десетогоди-

шње обвезнице деноминоване у еврима, по каматној

стопи од 1,5%. Реч је о првој емисији евроденомино-

ваних обвезница Републике Србије на међународ-

ном финансијском тржишту. Од јула 2019. године

доступни су подаци о EMBI индексу за ове

еврообвезнице Републике Србије. На крају марта

2020. EMBI Србије је износио 255 базних поена и био

је виши за 146 базних поена у односу на крај 2019.

године. EMBIG Composite је у истом периоду такође

имао тенденцију повећања (повећао се за 128 базних

поена). Видети Графикон 62.

Графикон 61. EMBI JP MORGAN ИНДЕКС НА БАЗИ

ОБВЕЗНИЦА У ДОЛАРИМА У базним поенима

Извор података: JP Morgan (преузето од Народне банке Србије)

EMBI (Emerging Market Bond Index): ПОКАЗАТЕЉ ПРЕМИЈЕ РИЗИКА ЗЕМАЉА У УСПОНУ

За оцену премије ризика за земље у успону најчешће се користи показатељ EMBI, који представља пондерисану разлику између стопа приноса на државне обвезнице које су емитовале ове земље на међународном финансијском тржишту и реперних стопа приноса у истој валути и сличне рочности. Док за обвезнице емитоване у доларима као реперна стопа служи стопа приноса на дугорочне америчке државне обвезнице (које се сматрају најмање ризичним државним ХОВ), за обвезнице емитоване у еврима реперна је просечна каматна стопа која се користи у каматним своповима у еврима (енгл. mid swap rate). На тај начин, EMBI показује премију ризика посматране земље.

Поред тога што служи као репер за мерење перформанси финансијске активе за земље у успону, тј. референтне вредности за оцену трошкова сервисирања дуга, односно за оцену премије ризика земље, EMBI пружа информације о инструментима којима се тргује на међународном финансијском тржишту, a повећава и „видљивост” тржишта државних обвезница земаља у успону.

При томe, да би обвезнице појединачних земаља биле укључене у EMBI, оне морају да задовоље одређене критеријуме у погледу структуре и ликвидности – у погледу типа финансијског инстру-мента, валуте у којој је издата обвезница, типа издаваоца, доспећа обвезнице, расположивости цена (ликвидности), вредности издавања обвезнице и др.

Подаци о EMBI које прати и објављује J.P. Morgan су најзаступљенији. Постоји неколико врста JP Morgan EMBI индекса, у зависности од тога да ли су на бази еврообвезница емитованих у доларима или еврима. EMBI Global Composite и EMBI Europe прати кретање укупног приноса на евроовезнице у доларима одабраних земаља у успону, на нивоу целог света или Европе, респективно, емитованих на међународном финансијском тржишту, док се подаци о EURO EMBIG користе за еврообвезнице емитоване у еврима.

За Републику Србију подаци о EMBI на бази еврообвезница у доларима су доступни од априла 2005. године, а од јула 2019. су доступни и подаци о EMBI на бази обвезнице у еврима (након што су у јуну 2019. издате еврообвезница у еврима на међународном финансијском тржишту).

Графикон 62. EMBI JP MORGAN ИНДЕКС НА БАЗИ

ОБВЕЗНИЦА У ЕВРИМА У базним поенима

Извор података: JP Morgan (преузето од Народне банке Србије)

27

П.3.2 КРЕДИТНИ РЕЈТИНГ

У март 2020. години рејтинг агенције Fitch је потврдила

кредитни рејтинг Републике Србије на дугорочно

задуживање, BB+ са стабилним изгледима. Видети

Слику 1.

Слика 1. ПРОМЕНА КРЕДИТНОГ РЕЈТИНГА СРБИЈЕ

STANDARD AND POOR’S (S&P)

FITCH RATINGS

MOODY’S INVESTORS SERVICE

Напомена: BB+, BB, BB-, B+ Ba3 и B1 се налазе у неинве-стиционом (шпекулативном) нивоу рејтинга. BB+, BB, BB- и Ba3 показују да постоји способност извршења финансијских обавеза, али је присутан ризик промене пословне климе и економских услова, као и знатан кредитни ризик. B+ и B1 показују да тренутно постоји способност извршења финансијских обавеза, али је присутан висок ризик промене пословне климе и економских услова, као и висок кредитни ризик.

Извор података: Standard and Poor’s, Fitch Ratings и Moody’s Investors Service (преузето од Народне банке Србије)

КРЕДИТНИ РЕЈТИНГ

Кредитни рејтинг представља оцену спремности и способности државе да у потпуности и на време враћа доспели дуг. Оцену (рејтинг) додељују специјализоване приватне агенције, а најпознатије су: Standard and Poor’s, Fitch и Moody’s.

ИЗВОРИ

Међународни монетарни фонд. (2016). Monetary and Financial Statistics Manual and Compilation Guide 2016. Washington,

D.C.: International Monetary Fund.

Министарство финансија. (2020). Макроекономски и фискални подаци за март 2020, објављени 5. маја 2020. године

(прелиминарни подаци).

Министарство финансија. (2020). Програм економских реформи за период од 2020. до 2022. године, јануар 2020. године.

Народна банка Србије. (2020). Извештај о инфлацији – мај 2020, 13. мај 2020. године.

Народна банка Србије. (2020). Историјски преглед емитованих државних хартија од вредности, 11. мај 2020. године.

Народна банка Србије. (2020). Кредитни рејтинг Републике Србије, 11. мај 2020. године.

Народна банка Србије. (2020). Кредитни рејтинг Републике Србије за дугорочно задуживање, 11. мај 2020. године.

Народна банка Србије. (2020). Курсеви на дан.

Парламентарна буџетска канцеларија. (2016). Речник буџетских појмова. Београд: WFD – представништво у Београду.

Управа за јавни дуг. (2015). Водич за инвестирање у државне хартије од вредности Републике Србије (преузето

29.05.2015. године).

Управа за јавни дуг. (2020). Квартални извештај стања и структуре јавног дуга на дан 31.03.2020. године (преузето

19.05.2020).


19.05.2020).


19.05.2020).


26.03.2020).


16.11.2018).


07.04.2017).

Управа за јавни дуг. (2020). Месечни извештај Управе за јавни дуг - март 2020. године (преузето 25.05.2020).

Управа за јавни дуг. (2020). Месечни извештај Управе за јавни дуг - децембар 2019. године - прелиминарно (преузето

04.02.2020).

„Закон о буџетском систему“, Сл. гласник РС бр. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 - исправка, 108/13, 142/14,

68/15 - др. закон, 103/15, 99/16, 113/17, 95/18, 31/19, 72/19.

„Закон о буџету Републике Србије за 2018. годину“, Сл. гласник РС бр. 113/17.

„Закон о буџету Републике Србије за 2019. годину“, Сл. гласник РС бр. 95/18, 72/19.

„Закон о јавном дугу“, Сл. гласник РС бр. 61/05, 107/09, 78/11, 68/15, 95/18, 91/19.

„Ревидирана Фискална стратегија за 2020. годину са пројекцијама за 2021. и 2022. годину“, Сл. гласник РС бр. 80/19.

Financial Times. (2017). Lexicon.

https://www.imf.org/en/~/media/BA1EEFCA3BAD47F291BBFDFA8D99F05D.ashx

https://www.mfin.gov.rs/dokumenti/makroekonomski-i-fiskalni-podaci/

https://www.mfin.gov.rs/wp-content/uploads/2019/11/ERP-2020-2022-srp.pdf

https://www.nbs.rs/export/download/pdf_ioi/ioi_05_2020.pdf

http://www.nbs.rs/internet/latinica/33/33_7/primarno_drhov_istorija

https://www.nbs.rs/internet/cirilica/18/18_3/18_3_2/index.html

https://www.nbs.rs/internet/cirilica/18/18_3/18_3_2/rejting_srbija.html

http://pbk.rs/wp-content/uploads/2016/10/Recnik_budzetskih_pojmova_PBK.pdf

http://www.javnidug.gov.rs/upload/Vodic%20za%20investiranje/Vodic%20za%20investiranje%20u%20drzavne%20HoV%20-%20kraca%20verzija%20%283%29.pdf

http://www.javnidug.gov.rs/upload/Kvartalni%20izvestaj%20stanja%20i%20strukture%20javnog%20duga/2020/Kvartalni%20izvestaj%2031.03.2020..xlsx

http://www.javnidug.gov.rs/upload/Kvartalni%20izvestaj%20stanja%20i%20strukture%20javnog%20duga/2019/31.12.2019/Kvartalni%20izvestaj%2031.12.2019..xlsx

http://www.javnidug.gov.rs/upload/Kvartalni%20izvestaj%20stanja%20i%20strukture%20javnog%20duga/2019/31.03.2019/Kvartalni%20izvestaj%2031.03.2019.xlsx

http://www.javnidug.gov.rs/upload/Kvartalni%20izvestaj%20stanja%20i%20strukture%20javnog%20duga/2019/31.12.2018%20final/Kvartalni%20izvestaj%2031.12.2018.xlsx

http://www.javnidug.gov.rs/upload/Kvartalni%20izvestaj%20stanja%20i%20strukture%20javnog%20duga/2018/Kvartalni%20izvestaj%2020171231_Preliminarno.xlsx

http://www.javnidug.gov.rs/upload/Kvartalni%20izvestaj%20stanja%20i%20strukture%20javnog%20duga/novo/Kvartalni%20izvestaj%2020161231%20preliminarno.xlsx

http://www.javnidug.gov.rs/upload/Bilteni/2020%20Mesecni/Mart/Mesecni%20izvestaj%20Uprave%20za%20javni%20dug%20-%20CIR%20Mart%202020.pdf

http://www.javnidug.gov.rs/upload/Bilteni/2019%20Mesecni/Decembar%20preliminarno/Mesecni%20izvestaj%20Uprave%20za%20javni%20dug%20-%20CIR%20Decembar%202019%20-%20preliminarni%20podaci.pdf

http://lexicon.ft.com/

Извештај су припремили истраживачи Парламентарне буџетске канцеларије Александра Бранковић и Јелена Плочић.

Парламентарна буџетска канцеларија се успоставља у оквиру пројекта подршке Народној скупштини Републике Србије.

Ставови изнети у овом извештају не представљају и не одражавају ставове Народне скупштине Републике Србије.

Analiza javnog duga jan-mar 2020pbk.rs/wp-content/uploads/2020/05/Analiza_javnog_duga_jan...Title...

Documents

Transcript of Analiza javnog duga jan-mar 2020pbk.rs/wp-content/uploads/2020/05/Analiza_javnog_duga_jan...Title...