1.UVOD

Informacioni sistem (IS) je integrisani skup komponeneti za sakupljanje, snimanje, uvanje, obradu i prenoenje informacija. Poslovna preduzea, druge vrste organizacija i pojedinci u savremenom drutvu, zavise od informacionih sistema za upravljanje svojim operacijama, odravanje kompetitivnosti na tritu, ponudu razliitih usluga i unaprijeivanje linih sposobnosti i kapaciteta. Za primer moderne korporacije zavise od raunarskih informacionih sistema da bi procesovale svoje finansijske raune i poslovne transakcije, upravljale ljudskim resursima; optinske uprave zavise od informacionih sistema za ponudu osnovnih usluga svojim graanima; pojedinci koriste informacione sisteme da bi unaprijeivali svoja znanja, za kupovinu, upravljanje bankovnim raunima i transakcijama, kao i za razliita finansijske operacije.

Izumom i dostupnou novih informacionih tehnologija (IT), javljaju se nove mogunosti. Poto su informacioni sistemi omoguili razliite ljudske aktivnosti, samim tim su izvrili uticaj na drutvo, ubrzali su obavljanje svakodnevnih aktivnosti, uticali na strukturu organizacija, izmenili naine ponude i potranje proizvoda na tritu, kao i naine i shvatanje rada. Informacije i saznanje, danas ine vitalni ekonomski resurs. U nastavku e biti rei o kljunim zahtevima koje bankarski sistemi moraju da ispune da bi poslovali u finansijskom svetu.

1

2.Informacioni sistem AGRO bankeimplementaciju IP telefonije i kontakt centra. Izvrena je migracija postojeeg projektnog reenja PUB2000 na novu platformu SQL i Windows. U centrali Banke su implementirani i stavljeni u funkciju IP telefoni. U toku su intezivne aktivnosti na realizaciji preostalih ugovorenih aktivnosti na projektima, kao i aktivnosti na unapreenje komunikacione infrastrukture WAN mree. Distribuciona mrea Agrobanke sastoji se od filijalske mree sa pripadajuim niim organizacionim delovima i nefilijalske (daljinske) mree sa POS i ATM terminalima koja je locirana tako da omoguava efikasan i produktivan kontakt sa klijentima banke, pravnim i fizikim licima. Organizaciona struktura Agrobanke sa pripadajuom distribucionom mreom, predstavlja model preko kojeg se realizuju politike i ciljevi razvoja u datom okruenju i kao takva bie prilagoavana anticipiranim promenama.

Bankarski informacioni sistem je celovit bankarski informacioni sistem za usluge i poslovanja fizickih i pravnih lica. To je provereno reenje koje sadrzi sve protoke podataka u bankarskom poslovanju. Uz upotrebu modernih ideja i naprednih tehnologija sistem osigurava u banci niz prednosti na tehnickom i, to je vanije, poslovnom podrucju. Beogradska AGROBANKA a.d. je dobro organizovana i ureena, jedna od najboljih, vodeih banaka u Srbiji iji je osnovni cilj kreditiranje domae privrede. Informacioni sistem za poslovanje banaka pokriven je se sledeim podsistemima: finansijsko poslovanje, poslovanje sa stanovnitvom (kreditiranje, alter, devizni poslovi, kartice), poslovanje sa firmama (kreditiranje, devizni poslovi, platni promet), elektronsko poslovanje (elektronski platni promet, home banking), obrauni zarada i osnovna sredstva. Agrobanka je izvrila nabavku najsavremenije raunarske i komunikacione opreme (IBM, EMC, Cisco) radi unapreenja i modernizacije postojee infrastrukture informacionog sistema banke. U realizaciju je ukljuen projekat virtuelizacije serverske platforme kako na primarnoj, tako i na sekundarnoj lokaciji, kao i

2

Razvoj poslovne mree zauzima jedno od centralnih mesta u stratekom opredeljenju banke, iji je osnovni cilj da se poslovanje priblii to vie krajnjim korisnicima pokrivanjem celokupne teritorije na kojoj banka posluje. U narednom periodu distribuciona mrea e se razvijati sa zadatkom: postojea, da pobolja ukupne efekte poslovanja, nova filijalska i nefilijalska mrea, da povea prisutnost Agrobanke na onim lokacijma za koje se proceni da postoji realan dugoraan poslovni interes za saradnju klijenata sa tog podruja sa Agrobankom. Poslovna mrea Agrobanke uestvuje u poslovnoj mrei banaka sa oko 5% to je ilustrovano narednim tabelarnim pregledom: 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 30.09.2010 organizaciona mrea u 5.12 5.32 4.98 5.28 4.85 4.91 5.28 5.69 bankarskom sistemu u %

3.CILJEVI3

Efekti koje Agrobanka oekuje implementacijom ugovorenih aktivnosti su unapreenje tehnologije bankarskog poslovanja, efikasniji servis klijenata banke i smanjenje operativnih trokova. Moe se konstatovati da je samo realizacijom prve faze projekta PUB i implementacijom dela raunarske i komunikacione infrastrukture u Data centru postignuta znaajna efikasnost u procesiranju i izvetavanju. Obrade koje su trajale i po nekoliko sati sada se izvravaju za nekoliko minuta. Pun efekat banka e postii realizacijom svih planiranih aktivnosti. U realizaciji navedenih aktivnosti uestvuju intezivno timovi Asseco SEE i Agrobanke a.d. i angaovano je povremeno ili stalno preko 100 saradnika Agrobanke na svim projektima. Za dobro poslovanje banke od velikog znaaja je da posjeduje dobar informacioni sistem, koji bi trebao da obezbedi sledee:

(lini podaci o klijentima, mogunost dodavanja, izmene i uklanjanja istih) i deo za voenje transakcija za svakog od klijenata; desktop aplikacija treba da bude klasina klijent/server aplikacija, gdje e klijenti biti zaposleni u banci, a server e sluiti za komunikaciju sa bazom podataka. Web aplikaciju, koja e, pored same prezentacije banke, posedovati i mini eBanking informacioni sistem koji e klijentima pruiti mogunost praenja stanja na njihovom raunu kao i izvrenih transakcija putem Weba. aplikaciju za mobilni telefon, tj. mBanking aplikaciju, kojom banka eli da svojim klijentima omogui praenja stanja na njihovom raunu kao i izvrenih transakcija korienjem mobilnog telefona.

desktop aplikaciju za podrku poslovima banke, koja treba da bude nezavisna od platforme, jer su u banci podjednako zastupljeni i Linux i Windows operativni sistemi; ova aplikacija treba da ima u pozadini bazu podataka, koja e sluiti za skladitenje podataka o klijentima i da posjeduje minimalan deo za voenje podataka o klijentima.

Kako banka ne eli prevelika novana ulaganja za samu izradu informacionog sistema, potrebno je da se za implementaciju samog sistema koriste besplatni alati. Zbog potrebe za aplikacijama nezavisnim od platforme, predlog tehnologije za implementaciju sistema je Java tehnologija (J2SE za desktop aplikaciju, J2EE za Web aplikaciju i J2ME za apllikaciju za mobilni telefon). Kao sistem za upravljanje bazom podataka predlae se MySQL.4

Sema finansijske transakcije

5

4. ANALIZA I. S.Najznaajnije analize, u principu, mogu biti: analiza izvora prikupljenih i pribavljenih sredstava, analiza broja i strukture osnivaa, deponenata, depozitara i sl. analiza mera kreditno-monetarne politike i ostalih resursa, analiza potreba i stanja novih sredstava banke i sl. Bankarski sistem se sastoji od sledeih modula:

4.1. Baza podatakaCentralna baza Centralna baza je relacijska baza podataka XML. Zbog svog dobrog dizajna omoguava brz i jednostavan pristup svim podacima. Tehnika podrka baze osigurava konzistentnost podataka kod bilo kakve nepredviene situacije. Dizajnom je osigurano da se za sve bankarske poslove, bez obzira kroz koji modul pristupaju, koriste jedinstveni podaci npr. podaci o klijentima, tekucoj listi, kontnom planu, iframa organizacijskih delova, kamatnim stopama, tarifi naknade, U radu s bazom podataka postoji pravilo da se kod svake izmene ili brisanja podataka, sauva stari podatak, pa belei datum, vreme i operater koji je promenu inicirao. Administator baze podataka je osoba koja je odgovorna za odravanje i funkcionisanje baze podataka. Uopteno to podrazumeva:

Glavna knjiga Graanstvo Platni promet Pravne osobe Javna sluzba Podrka odluivanju Mandatni poslovi

Osnovne kemponente jednog bankarskog informacionog sistema su: kadrovi (organizatori, planeri, dizajneri, menaderi, programeri, korisnici) baza podataka tehnika baza i programska podrka

Obnavljanje, kreiranje i testiranje sauvanih podataka (backup) Verifikovanje potvrda verifikovanih podataka Sigurnost definisanje i implementacija kontrole pristupu podataka

6

Raspoloivost obezbeivanje maksimalne raspoloivosti podataka Performanse obezbeivanje maksimalnog uinka podataka Podrka razvoju i testiranju pomo programerima i inenjerima pri efikasnom iskorienju podataka.

Devizni platni promet ima interfejs prema aplikaciji kojom se obrauju S.W.I.F.T. poruke (Turbo Swift, Swift Alliance) tako da se podaci o platnim nalozima unose samo jednom. Zahvaljujui centralnoj bazi podataka, transakcije koje se provode u dve faze mogu se zapoeti u prostorijama banke , a zavravati u centrali banke bez fizikog prenosa dokumenata. Omoguena je evidencija naloga u najavi u sva tri podsistema platnog prometa. Nalozi u najavi ulaze u raun pokria klijenta i pokria banke. U platnom prometu podrana je i razmena podataka prema specifinim formatima.

4.2. Distribuirana lokalna bazaRetko menjani, a esto korieni podaci manjeg opsega prenose se na radnu stanicu - client. Distribucija izmenjenih podataka je automatizovana, tako da se nakon prijave na radnu stanicu proverava verzija lokalnih podataka sa verzijom podataka u centraloj bazi, pa se samo u sluaju potrebe osveava podacima sa centralnog raunara. U tu grupu podataka spadaju parametri transakcija, parametri rauna, ifre valuta, ifre delatnosti, ifre organizacijskih delova banke, i mnogi drugi. Tekua lista vaea za tekui datum, takoe se lokalno distribuira. Distribuirana lokalna baza omoguava brzu formalnu proveru unesenih podataka i obradu transakcija. Platni promet obuhvata domai platni promet, platni promet sa inostranstvom i interni. Kod domaeg platnog prometa je podrana razmena podataka sa korisnikim servisima. Klijenti naloge mogu podnositi klasino na papirnom nalogu, na disketi ili digitalno potpisanim e-mailom. Aplikacija omoguava banci razliite naine interne organizacije i kontrole vlastitih plaanja putem podloga za odobrenje i autorizacija naloga.

7

Baza podataka treba da sadri i podatke o klijentima: -ime I prezime -broj rauna -JMBG -drava klijenta -vreme zadnje uplate -da li je klijent u minusu -dozvoljeni minus -isplata -ukupan iznos -stanje raunokolina izlaz

ulaz

proces

povratna sprega

8

5. Tehniki konceptBankarski sistem je client/server aplikacija. Serverski deo aplikacije nalazi se na IBM raunaru. Client deo aplikacije nalazi se na PC u DOS ili WIN 03/07 ili NT okruenju. Centralna baza podataka je XML na serveru. Za komunikaciju koristi se IBM-ov produkt LAN DP. Aplikacija je on-line. Izraena je u programskom jeziku C, odnosno ILE/C sa SQL jezikom za manipulaciju podataka kad se radi o serverskom delu aplikacije. iSeries je server kojeg odlikuje velika sigurnost u radu i gotovo neograniena mogunost proirenja. Iz XML baze podataka mogue je povlaiti sintetisane podatke u Lotus Notes, EXCEL, Word, i tamo nastaviti pripremu izvetaja. tampanje se radi na matrine ili laserske tampae kompatibilne sa tampaima IBM, Epson ili HP. Uz server iSeries preporueno je prikljuiti bri stampa.

Cilj informacionog sistema u poslovnom sistemu je da svi zaposleni raspolau sa informacijama koje su im potrebne. IS ukljuuje u svoje delovanje ljude, podatke i informacije, softver, hardver i procedure. Hardver i softver jesu komponente koje su direktno vezane za raunarske tehnologije i ove komponente obezbedjuju potrebne uredjaje i alate za rad sa podacima i informacijama.

9

Identifikaciona sema

10

6. ZAKLJUAKInformacioni sistem u banci obino ima nekoliko osnovnih operativnih podsistema, kao to je sistem koji prua informatiku podrku poslovima sa stanovnitvom, poslovima sa privredom (kompanijama), poslovima platnog prometa, poslovima sa hartijama od vrednosti, deviznim poslovima itd. Bez informacionog sistema nema elektronskog prenosa podataka i sredstava, elektronskog bankarstva, on line poslovanja, internet bankarstva itd., tj. nema savremenog osofisticiranog bankarskog poslovanja koje je poslednjih decenija kljuni faktor konkurentnosti indiferencijacije bankarske ponude na tristu, u cilju zadravanja postojeih klijenata i pridobijanja novih koji postaju sve zahtevniji u pogledu zadovoljavanja svojih potreba. Pored ovih informacionih sistema, postoje informacioni sistemi koji pokrivaju druge aspekte poslovanja, kao to su: finansijsko raunovodstveni segment, ljudski resursi (kadrovska evidencija, obraun zarada), plan i analiza, izvetaji prema eksternim korisnicima (pre svega centralnoj banci).Uvodjenje informacionog sistema u banci zahteva viziju njegove procesne funkcije i obuhvata podatake. Ako ne postoji vizija informacionog sistema, funkcija obrade podataka moe da se razvija u fragmentirani, nestandardni ili neintegrisani nain. To podrazumeva tehniku i organizacionu nepovezanost informacionog sistema unutar banke, i banke u razvijenim trinim privredama mogu da dodju u takve situacije nastale kao rezultat spajanja banaka ili zbog nedostatka panje prilikom planskog razvoja sopstvenog informacionog sistema ili zbog nedovoljne strunosti i tehnike panje sopstvenog osoblja.

11

7. LITERATURA:1. Prof. dr Vesna Milievi, Internet ekonomija, CD izdanje, FON, Beograd 2002.

2. Dr M.Ivkovi, dr B.Radenkovi, red.: Internet i savremeno poslovanje Tehniki fakultet Mihailo Pupin , Zrenjanin, 1998. 3. A. Zeer : Welcome to the Wired World Where Business Goes Invisible , FT.com, Financial Times, London, 2000. 4. B. Gejts : " Poslovanje brzinom misli ", Prometej, Novi Sad, 2001.

12