ANALITICKA-FILOZOFIJA (1)

8/15/2019 ANALITICKA-FILOZOFIJA (1)

1/291

ISTORIJA ANALITIČKE

FILOZOFIJEOd Persa do KvajnaOstojić Miroslav

Rađeno na osnovu predavanja profesora Andreja Jandrića i MiroslaveTrajkovski. Neke delove o Džejmsu, ponom !it"en#tajnu i $vajnu, kao ipo"lavlje o %rentanu i &userlu, odradio je 'orđe (vetković.

0


2/291

Sadržaj:

1. ČARLS SANDERS PERS.....................................................................................2

2. VILIJA D!EJS..............................................................................................22

". #RENTANO I $%SERL......................................................................................"&

'. (OTLO# FRE(E..............................................................................................)*

). #ERTRAND RASEL...........................................................................................**

+. L%DVI( VIT(EN,TAJN - Tractatus Logico-Philosophicus...............................10&

*. #EČKI KR%(..................................................................................................1)"

. (IL#ERT RAJL - THE CONCEPT OF MIND.......................................................1'&. L/dv Ven3ajn - Filozofska istraživa!a..................................................1&+

10. DO!N OSTIN4 Ka5o de6ova re78a..............................................................2"&

11. VILARD VAN ORAN KVAJN..........................................................................2+'

12. LITERAT%RA4.................................................................................................2&2

1


3/291

1. ČARLS SANDERS PERSPers je najpoznatiji po tome što je osnivač pragmatizma. On je radio uglavnom u

drugoj polovini XIX veka, umro je 11!. godine. "erovatno prvi značajniji originalniamerički #ilozo# i osnivač prvog pravog američkog prav$a, to je pragmatizam. Pored njega,

još kao predstavni$i pragmatizma su "ilijam %žejms, %žon %jui, &erdinand 'iler ()nglez, predstavnik *ritanskog pragmatizma, *io je pod velikom uti$ajem "ilijama %žejmsa+, Pers iridžmen, %žordž -er*ert id, /larens Sirving 0uis (osnivač modalne logike+, "il#ridSelars. Posle Selarsa se javljaju #ilozo#i koje svrstavamo u postpragmatizam. azlika izme2u

pragmatizma i postpragmatizma jeste pre svega u tome što je postpragmatizam pretrpeoizvesne uti$aje 3 tri ključna uti$aja. 4edan je uti$aj poznog "itgenštajna. 5o je praktično

produžetak pragmatizma, posle o*javljivanja Filozofskih istraživanja. %rugi važan uti$aj, koji

je o*likovao dalji razvoj pragmatizma, jeste /vajnov uti$aj, iako je sam /vajn *io poduti$ajem pragmatista, kao i "itgenštajn. 5u postoji jedna povratna sprega. I tre6i uti$aj jesteuti$aj samog Selarsa, koji jeste *io pragmatista. 7 najznačajnije postpragmatiste u*rajamoičarda ortija, -ilarija Patnama, i danas još uvek živog rendoma. i 6emo u okviru ovogkursa raditi samo ovu prvu dvoji$u, koji su najznačajniji kao utemeljitelji ovog $elog prav$a.

Pers po o*razovanju nije *io #ilozo#, njegovo o*razovanje je *ilo matematičko i presvega 8emijsko. I to se jasno vidi u njegovim spisima. /ada Pers govori o prirodnoj nau$i, onuvek na umu ima 8emiju. 7 ve6ini njegovi8 članka može se primetiti da su skoro svi primeri

preuzeti iz 8emije. Pored 8emije i matematike Pers je *io i vrstan #ormalni logičar, dao je

doprinose i u toj dis$iplini. avio se i astronomijom. 9ije pisao knjige (osim jedne izastronomije+, ali je zato napisao mnogo članaka. 5i8 članaka je zaista veoma mnogo i prvo

prire2eno izdanje njegovi8 $elokupni8 dela je iz ;


4/291

endžamina Persa. Poznavao je do*ro grčki i latinski, kao i mnogo savremeni8 jezika. 9anemačkom se dopisivao sa važnim logičarima tog vremena, sa 'rederom, koga navodi i &regeu svojim Osnovama aritmetike.

Prilikom čitanja originalni8 Persovi8, pose*no neprevedeni8, dela, može se videti da

on vrlo često koristi grčke i latinske reči, a osim toga, postoji mnogo neologizama. On jekovao nove reči, koje podse6aju na grčke i latinske, ali nisu zapravo. Po uzoru na odre2enetermine sa kojima se susretao, pre svega u s8olastičkoj #ilozo#iji. Ono što je tako2e za njegaoso*eno, jeste da je on *io veoma do*ar poznavala$ srednjevekovne s8olastičke #ilozo#ije ikoju je veoma mnogo uvažavao. io je veliki neprijatelj %ekarta i mnogi tekstovi o*ično

počinju kritikom kartezijanstva. ?ak postoje član$i, jedan je, mislim, preveden u ovimiza*ranim spisima, koji su isključivo posve6eni od*rani srednjevekovne #ilozo#ije od%ekartove kritike. On je smatrao da %ekart, u odnosu na srednjevekovnu #ilozo#iju,

predstavlja oz*iljan korak unazad. 7 to vreme, pa kao i danas, *roj oz*iljni8 poznavala$a

srednjevekovne #ilozo#ije, me2u #ilozo#ima koji se *ave savremenim pro*lemima, *io je vrlomali. %akle, Pers je po tome *io izuzetna pojava. Osim toga, do*ro je poznavao i veoma jeuvažavao /anta i često je govorio da pragmatizam samo predstavlja novi o*lik kantijanstva. @

poznavao je i #ilozo#iju namačkog idealizma i često se po8valno izjašnjavao čak i o -egelu.Ono što je voleo kod -egela, *ile su izvesne trijadičke podele, koje, kako 6emo videti, postojei u njegovom opusu.

Sam naziv pragmatizam potiče od grče reči ABCDEF, što znači delo. 9a neki način, ve6naslov tre*a da nam kaže da je to #ilozo#ija koja ak$enat stavlja na delovanje. O pitanjima

pragmatizma Pers je često diskutovao sa drugim #ilozo#ima i naučni$ima u takozvanom

eta#izičkom krugu, koji je postojao u @meri$i. I onda je o*javljivao u svojim član$ima to očemu su raspravljali, kako te rasprave ne *i *ile za*oravljene. %ve stvari se o*ično ističu kadase govori o pragmatizmu. Prvo je teorija istine. Ono novo što donosi pragmatizam, jeste jednonovo s8vatanje istine. 'taviše, često su i Pers i Džejms isticali da pragmatizam nije ništadrugo nego jedna nova koncepcija istine. Gnači, odre2enje istine tre*a da predstavlja samu sržovog novog prav$a. @ drugo je u stvari pokušaj odre2enja značenja. Ovo odre2enje smisla iliznačenja tre*a da nam pruži tzv. pragmatička maksima. I kod %žejmsa i kod Persa nai6i 6emona izjave da u stvari pragmatizam predstavlja neku vrstu metoda za razjašnjavanje značenjaodre2eni8 termina. Ga Persa su ti termini *ili ono što je on nazivao intelektualnim

temrinima. 5erminima koji se javljaju u pro*lemima u prirodnonaučnim istraživanjima i kojise javljaju u ve6 razvijenim naučnim teorijama. %žejms je proširio ovaj pragmatički metod ina razjašnjavanje termina koji zapravo nemaju veze sa naukom i sa naučnim eksperimentima i

pro*lemima i koji su *liži svakodnevnom životu.

PRAGMATIČKA MAKSIMA

) sad, šta je ta pragmatička maksimaH Ima nekoliko #ormula$ija, jer je Pers često preinačavao svoje #ormula$ije. e2utim, njegova prva i najpoznatija #ormula$ija sre6e se u

njegovom najpoznatijem tekstu, koji se zove Kako učiniti naše ideje jasnim. 7 tom tekstu se

"


5/291

nalazi ujedno i najpoznatija #ormula$ija pragmatičke teorije istine. I pragmatička maksima,kako ju je Pers #ormulisao, glasi ovako:

=...razmotrite kakve posledi$e, za koje *i se moglo zamisliti da imaju praktičnog značaja, mi zamišljamo da ima predmet naše zamisli. %akle, naša

zamisao ti8 posledi$a predstavlja svu našu zamisao ti8 predmeta.>

"e6 u to vreme, Persu je, kao i raznim drugim #ilozo#ima, *ilo stalo da se na neki načinizgradi metod kojim *i se razrešili vekovni #ilozo#ski pro*lemi. Taj metod je sa jedne stranetre!alo da ukloni prave pro!leme koje možemo rešiti primenom odre"enih sistematskih

procedura od onih koji su pseudopro!lemi# I pragmatička maksima, koja tre*a da *udekriterijum značenja teorijski8 termina, u stvari tre*a da posluži kao osnova jednog takvogmetoda. Pers navodi primere pseudoproblema koji se otklanjaju usvajanjem ovakvemaksime. 4edan koji navodi, potiče iz teologije. On razmatra slučaj spora koji traje još uPersovo vreme, izme2u katolika i protestanata, spora oko euharistije. Protestanti susmatrali da kada uzmemo eu8aristiju, da smo mi u stvari uzeli 8le* i vino, a da taj 8le* i tovino samo simbolički predstavljaju -ristovo telo i -ristovu krv. Katolici su smatrali da onidoslovno predstavljaju -ristovo telo i -ristovu krv. 5o vino koje pijemo, u trenutku kada gauzmemo, ono se preo*razi u -ristovu krv. 5aj spor je trajao i *io je intezivan u vreme kada jePers o tome pisao, a koji traje možda i danas. 5aj spor je po Persu sasvim *esmislen. Gato štonema nikakvi8 praktični8 posledi$a koje *i onaj ko zastupa s8vatanje da je eu8aristija pravakrv i pravo telo -ristovo, po kojima *i se njegovo ponašanje razlikovalo od ponašanja onogako smatra da su oni samo sim*olički -ristovo telo i krv. Pers 6e na jednom mestu re6i da ne

postoje tako neznatne razlike u uverenjima ljudi koji se spore oko nečega, a koje se onda ne *i

re#lektovale u nji8ovom ponašanju, negde u nji8ovoj delatnosti. Gnači, ako se ljudisuko*ljavaju u poglednu svoji8 uverenja, onda te nji8ove razlike u uverenjima moraju na nekinačin da se odraze i u razlikama u nji8ovom ponašanju. One moraju da imaju praktične

posledi$e. ) pošto ovaj spor nema nikakve praktične posledi$e, on je samo pseudospor. Onsad u tom tekstu, nekako, čini se više kritikuje katolike, jer on kaže da mi znamo šta znači reč vino zato što znamo kakvi su efekti vina. i znamo da je vino tečnost koja ima odre2enugustinu, da je odre2ene *oje, da uzimanje vina u odre2enim količinama proizvodi o*ičnoodre2ene e#ekre itd. @ko mi sada govorimo da takvi e#ekti odre2uju značenje reči vino, ali danešto drugo, a to je -ristova krv, tre*a da ima potpuno iste e#ekte, kao uzimanje samog vina, a

da se ipak razlikuje od samog vina, onda je takvo tvr2enje potpuno prazno.Osim toga, Pers je smatrao da je čuveni spor oko toga da li postoji spoljanji svet,

tako2e jedan primer pseudospora, koji *i tre*alo da *ude od*ačen i koji je tipičan primer #ilozo#skog pseudopro*lema. GaštoH Pa opet zato što se, oni koji veruju da postoji spoljašnjisvet i oni koji su skepti$i i to dovode u pitanje, ponašaju na iste načine. 9ji8ove razlike uuverenjima i8 uopšte ne vode do toga da se oni u *ilo kojoj situa$iji ponašaju različito. Onikoji sumnjaju da postoji spoljašnji svet, po Persu, tako2e ustaju ujutru, odlaze na posao, pišutekstove o tome kako nema spoljašnjeg sveta i ponašaju se potpuno isto kao oni koji u to nesumnjaju. 5o je ve6, po Persu, znak da imamo reč o jednom pseudosporu. e2utim,

verovatno najpoznatija primena njegove pragmatičke maksime jeste ona koja je u vezi sa jednim naučnim pro!lemom. 9aime, u Persovo vreme, fizičar Kirhof je pisao kako je sila u

'


6/291

fizici jedna misteriozna stvar mi ne razumemo pojam sile. i znamo mnogo toga o sili, miznamo da kada sila odre2enog inteziteta deluje na odre2eno telo, ona 6e ga pokrenuti, mimožemo izračunati kakvo 6e u*rzanje to telo imati i kako 6e se to u*rzanje menjati savremenom, u zavisnosti od dejstva druge sile itd. @li da kažemo šta je sama sila, ne možemo.

9e možemo da pružimo de#ini$iju sile, ona je tako jedna misteriozna stvar i Kirhof je negdenapisao da su nam poznati svi efekti sile ali ne znamo šta je sama sila . Pragmatička maksimaupravo o!esmišljava ovakvu Kirhofovu tvrdnju# Po Persu ako znamo sve efekte neke pojaveako znamo sve efekte sile to je sve što o sili tre!a da znamo to je sve što o toj pojavi tre!a da

znamo# $ema ničega dodatnog što !ismo o sili mogli da znamo što !i !ilo izraženo nekakvomdefinicijom niti tre!a da tragamo za takvom definicijom#

Postoji još jedan primer, u tom tekstu Kako učiniti naše ideje jasnim, u vezi s kojim jePers kasnije promenio svoje mišljenje. e$imo, on se pita šta znači reći da je neko telotvrdo% Pa kada kažemo da je nešto tvrdo tre*a da pogledamo kakve e#ekte, kakve posledi$e,

to ima. Pa ako kažemo da je nešto tvrdo i ako ga zagre*emo, onda ono tre*a da pruža otpor,ne tre*a da se ugi*a, tre*a da ostanu tragovi na tvrdom telu od gre*anja i slično. %akle, re6ina primer za dijamant da je tvrd, jeste upravo to, re6i da se on opire spoljašnjem pritisku, daako ga zagre*emo da 6e ostati neznatan trag itd., ali da se ne6e promeniti o*lik dijamanta itome slično. %rugim rečima, značenje termina =tvrd> odre2eno je preko nekakvi8 posledi$akoje *i nastale kada *ismo tvrda tela podvrgli izvesnom testu. Kada govori o posledicamaiako Pers koristi odre"en termin & praktične posledice ono što je on imao na umu jesuempirijske i intersu!jektivno proverljive posledice. Gnači, posledi$a koju jedna oso*a može

jedanput samo da utvrdi, ne znači ništa. Gnači, te posledi$e uvek moraju da se jave u istimuslovima. %akle, ako ponavljamo nekakav eksperiment u kontrolisanim uslovima, ako se

jedanput dese posledi$e odre2enog doga2aja, odre2ene pojave, onda tre*a da se pojave isvakog slede6eg puta, kada izvodimo taj eksperiment. I naravno one moraju *iti dostupneuvidu čitave naučne zajedni$e, ne možemo govoriti o nekakvim privatnim posledi$ama.

Posledi$e na koje je još mislio, jesu in#eren$ijalne posledi$e. @ko nas zanima značenjenekakvog termina, onda jedan od načina da ga odredimo, jeste da vidimo u stvari šta 6eslediti, deduktivno, iz iskaza u kojima se taj termin javlja. Gnači, *ez o*zira što on stalnokoristi jedan odre2en termin 3 praktično, termin posledi$a ima jedno pre$iznije značenje, *ar u nekim njegovim tekstovima. Sad Pers zamišlja slede6i misaoni eksperiment. Gamislimo da

se u unutrašnjosti jednog jastuka, koji je u potpunosti ispunjen pamučnom materijom ili perjem, generiše izvesni dijamant. I taj dijamant provede $eo vek u jastuku i u jednomtrenutku taj dijamant sagori. Gnači, e' h(pothesi nemamo priliku da dijamant uopšte izvadimoiz jastuka. On je sve vreme zapravo o*ložen perjem. Sad se postavlja pitanje da li je tajdijamant tvrdH Ovo je primer, po Persu, *esmislenog pitanja. Pošto ne možemo da proverimokako *i se taj dijamant ponašao, mi ne možemo da kažemo niti da je on tvrd, niti da je onmek. Ova vrsta pro*lema je upravo ona vrsta pro*lema koja tre*a da *ude od*ačena# )načiova pragmatička maksima tre!a u stvari da posluži jednom raščiš*avanju terena# Ta am!icija

je do neke mere slična onoj koju su kasnije imali logički pozitivisti# Tre!a jasno darazdvojimo one stvari za koje se možemo !ar nadati da *emo istraživanjem dati odgovor od

onih koje predstavljaju gu!ljenje vremena da u stvari šta god opazimo kao posledice

)


7/291

izvesnih doga"aja nikada ne*emo mo*i da odlučimo da li neko tvr"enje u pogledu tih stvarivaži ili ne.

KRITIKA I!T"ITI#!$G SA%!A!&A I T'$RI&A ISTI!'

Ono što sam ve6 pomenuo, a to je da je Pers često u svojim tekstovima kritikovao%ekarta. On je kod %ekarta kritikovao dve stvari. On je kod njega, pre svega, kritikovaometodsku sumnju, kojom %ekart na početku +editacija dolazi do apsolutno izvesnog stava 3 ,ogito ergo sum. Pers je naime smatrao da je sporno i samo postuliranje apsolutno izvesnih

stavova# Po njemu takvih stavova nema. ?ak i kada *i i8 *ilo, mi ne *ismo mogli da saznamoda su oni takvi. Pers je, naime, *io prvi zastupnik onoga što je postalo poznato kao(alibili)am i po čemu se kasnije proslavio Poper. 9aime, on je smatrao da su sve naše teorijeu principu opovrgljive. i i8 pri8vatamo kao istinite, one imaju status 8ipoteza, me2utim,kasnije iskustvo i novi priliv eviden$ije može dovesti do revizije te teorije. 9ikada ne stižemodo apsolutne izvesnosti, svako naše znanje je na neki način uslovno i privremeno.

7 vezi sa tim je i Persova kritika intuitivno* )nanja. 9aime, Pers je *io prvi #ilozo# koji je osporavao da tako nešto, kao što je intuitivno saznanje, uopšte postoji. -ntuitivno

saznanje je rano još !ilo definisano kao neposredno saznanje saznanje neposrednim uvidom.Gašto nam je takvo saznanje uopšte potre*noH Pa jednu od kasniji8 #ormula$ija možemore$imo prona6i kod %žona 0oka. 0ok razmatra naše o*like saznanja i on prime6uje da su nekasaznanja posredna. 9a primer, istinitost neki8 tvr2enja saznajemo tako što i8 dedukujemo iliizvedemo iz neki8 drugi8 tvr2enja. e2utim, onda se postavlja pitanje kako su premiseistiniteH 7koliko smo do*ro dedukovali, onda smo, ukoliko su premise istinite, zaista do*ili

istinit zaključak. e2utim, premise ne moraju *iti istinite. Gnači, moramo se uveriti uistinitost premisa. /ako smo to saznaliH Pa, možda smo i premise dedukovali iz neki8 još *azičniji8 tvr2enja. e2utim, da se ovaj pro$es ne *i završio u *eskonačnom regresu, postojeneka tvr2enja čija nam je istinitost samoočigledna. 9ji8ovu istinitost saznajemo neposredno,intuitivnim putem. 5ako je 0ok verovao da postoji tako nešto kao što je intuitivno saznanje.Intuitivno saznanje je, u prin$ipu, od #ilozo#a uvo2eno zato da uvek o*jasni onaj prvi korak usaznanju. Gnači, imamo nekakve *ezične istine, one su toliko elementarne i jednostavne danji8 ne izvodimo ni iz čega *azičnijeg, neposredno se uveravamo da su one istinite. I ljudi sudugo verovali da su, na primer, aksiome geometrije ili neke druge matematičke teorije upravotakve, znači da one nemaju karakter postulata, koji uvodimo da *ismo do*ili izvesne sisteme

sa poželjnim oso*inama, nego da u stvari od nji8 kre6emo, jer se one svakom zdravomrazumu prosto name6u kao istinite. 5o je *ilo to staro verovanje koje je dugo vladalo.

Osim toga, ne samo da je, znači, postojala potre*a za postuliranjem intuitivnogsaznanja, ve6 postoji još jedna. nogi #ilozo#i, kao što je %ekart, na primer, verovali su da

saznajni su!jekat ima jedan privilegovani pristup svojim vlastitim stanjima. - da u pogledutoga kakva su njegova vlastita mentalna stanja on teško da može da se vara ako uopšte može.?ak i kad je saznajni su*jekat usmeren na saznavanje spoljašnjeg sveta, taj spoljašnji svet unjemu proizvodi izvesne senza$ije i on u pogledu saznavanja ti8 senza$ija ne može da

pogreši. Pers je i to od*a$io. Gnači, čak i per$eptivne sudove, *azične per$eptivne sudove, poput =ovo je $rveno>, =ovo je *elo>, ne saznajemo neposredno po njemu. Po njemu uopšte

+


8/291

ne postoji neposredno saznanje. Svako saznanje i svako mišljenje ili verovanjedeterminisano je prethodnim saznanjem. i nikada, da tako kažem, ne kre6emo od nule. 7svakom trenutku mi uzimamo na poverenje izvesne stavove kao istinite, oni su do nas doprli tradicijom, školovanjem itd. Njih deli zajednica kojoj pripadamo. i takve stavove u prvomtrenutku uopšte ne preispitujemo. 9a pozadini takvi8 stavova mi dovodimo u pitanje nekedruge stavove. 7koliko do2emo do protivrečnosti sa $elim sistemom naši8 verovanja, ondavršimo korek$ije. 5e korek$ije se ne moraju odnositi samo na ove nove stavove, nego nasčesto iskustvo može prisiliti da promenimo i neke od oni8 koje smo *azično pri8vatali. @lisitua$ija je uvek takva da imamo izvestan skup verovanja koje smatramo istinitim. Gnači,nikad ne kre6emo od nule, pa se onda uveravamo neposredno da su neki iskazi istiniti, paonda zapravo tako, pro$esom zaključivanja, posredno, izvodimo nove istine. 5o je lažna slika.

9aše saznanje je drugačije, uvek polazimo od primitivni8 teorija koje pri8vatamo, ali koje udaljem pro$esu naučnog istraživanja mogu *iti dovedene u pitanje. .edna od stvari z!og kojih

su ljudi !ili skloni da veruju da postoji intuitivno saznanje jer su mislili da saznajni proces

mora da ima početak . 5o je, po Persu, pogrešna ideja. Saznajni pro$es jeste ograničen uvremenu. Svesni život jednog čoveka jeste ograničen u vremenu, mi živimo jedno konačnovreme. Gnači, u tom vremenu dok smo živi, mi mislimo, naša svest je aktivna. I sad, to vremetraje odre2en *roj godina, često ne prelazi sto godina. %akle, iako je to vreme ograničeno,

pogrešno je z*og toga, i to se javlja kao jedan od poslednji8 njegovi8 prigovora ideji ointuitivnom saznanju u tekstu Pitanja o izvesnim sposo!nostima koje se pripisuju čoveku,

pretpostaviti da ono mora imati početak i kraj. 9e mora. @ko *ismo posmatrali vremenskuosu kao jednu pravu i sad, ako jedna tačka predstavlja godinu u kojoj se neko rodio, na

primer, ?arls Sanders Pers 1., a druga tačka godinu 11!., datum i sat, minut, sekund itd.,

u kojoj je umro, ovaj konačan period vremena onda predstavlja Persov život. +e"utim Persov život nije predstavljen ovom zatvorenom duži nego duži koja je otvorena kojudo!ijemo kad skinemo ove granične trenutke ro"enja i smrti# /to znači da u svakom trenutku

Persovog života postoji neki koji mu je prethodio# ) tako je i sa saznajnim pro$esom, on jeograničen, pošto je ograničen ljudski život. Saznajni pro$es svakoga od nas je ograničen.e2utim, ne znači da postoji prvi trenutak saznanja u kome *i, po pretpostav$i, tre*alo dasaznamo nešto što je apsolutno očigledno, što ne za8teva dokazivanje, o*razlaganje *ilo kojevrste itd. 9e, svako saznanje ve* je posledica i determinisano je nekim prethodnim

saznanjima jer uvek postoji neko prethodno saznanje# Tako da je saznanje jedan neprekidan ikontinuiran proces. 9ema početka saznanja, pa nema potre*e uvoditi intuitivno saznanje.Svako saznanje nastaje tako što izvodimo ve6 izvesne posledi$e iz onoga što smo pret8odno

pretpostavili da je istinito, a što 6e kasnije možda jednom *iti dovedeno u sumnju i *itiod*ačeno na kraju kao lažno. 9eke od takvi8 stvari se zaista i dešavaju. Gnači, niti imamonekakvo saznanje samosvesti, sopstva, nekakvo introspektivno intuitivno saznanje, po Persu,niti imamo intuitivno saznanje naši8 vlastiti8 mentalni8 stanja, niti imamo intuitivno ilineposredno saznanje istinitosti odre2eni8 per$eptivni8 sudova, onoga što neposredno vidimo,čujemo, znači ni tu ne postoji razlika, niti imamo intuitivno saznanje nekakvi8 očigledni8

*azični8 prin$ipa ili matematički8 aksioma. 9ema uopšte intuitivnog saznanja. 9emaintui$ije. Svako saznanje do*ijeno je iz pret8odnog pro$esom zaključivanja.

*


9/291

'ta je sad važno re6iH /ada govori o svesti, Pers je na neki način svest zamišljao neštodrugačije nego što se ona o*ično zamišlja u empirističkoj tradi$iji. 7 empirističkoj tradi$iji

prevas8odna #unk$ija svesti jeste per$ep$ija. Svest se s8vata kao izvestan sled senza$ija ili per$ep$ija. 5ako je to, kako kod *ritanski8 empirista, tako i kod mnogi8 pragmatičara. 9aovaj način svest s8vata i sam "ilijam %žejms. Iako %žejms za sva stanja svesti koristi, *ar uranoj #azi, termin misao (t8oug8t+, on pod tim terminom podrazumeva zapravo nešto što višeliči na senza$iju ili per$ep$iju. ) sad, kod Persa je stvar drugačija. /od Persa imamo jednudosta neo*ičnu stvar, kao što je %žejms pokušao da sve moduse svesti asimiluje senza$iji,dotle je Pers sve moduse svesti pokušao da asimiluje zaključivanjem. I po njemu, svest je

jedna struja misli, ali mišljenje nije ništa drugo nego jedno operisanje zna$ima i sim*olima.Svestan život nije ništa drugo nego jedno neprekidno operisanje zna$ima. 5o podse6a na radizvesne mašine. I per$ep$ija je čak vid zaključivanja, dakle opet trans#orma$ija operisanjazna$ima. Svako zaključivanje je trans#ormisanje znakova, prema odre2enim pravilima. Gnači,svestan život se gotovo isključivo sastoji u zaključivanju.

Gnači, rekli smo ve6 da je Pers *io #ali*ilista. Sve ono što smatramo našim znanjem,ima status jedne 8ipoteze koju do sada nismo od*a$ili, kojom se služimo kada odre2ujemonaše postupanje i kojom se rukovodimo u našoj praktičnoj delatnosti, ali koja moževremenom *iti zamenjena *oljim 8ipotezama. Gnači, ne samo da je zapravo %ekartov $iljtraganja za nekakvim apsolutno izvesnim znanjem od*a$io, on je od*a$io i %ekartovumetodu. %ekartova metoda jeste skeptička metoda. %ekart je želeo da sumnja u sve u šta semože sumnjati, pa onda da na taj način otkrije šta 6e preostati kao imuno od svake sumnje i to6e onda predstavljati to apsolutno znanje, polaze6i od koga 6e on mo6i da gradi svoju ku6uznanja na sigrunim temeljima. Pers je negirao da možemo u sve da sumnjamo i to seneprekidno javlja kao motiv u njegovim član$ima. On čak negde, kada kritikuje %ekarta, kažeda neki ljudi misle da ako samo postave pitanje ili ga napišu na papiru, da su posumnjali unešto. 9e može se sumnjati u sve u istom trenutku, možete da sumnjate samo na pozadininečega što u tom trenutku ne dovodite u pitanje. 5o je jedna od oni8 stvari koje podse6aju na

poznog "itgenštajna, iz one poslednje #aze O izvesnosti. 9e možemo sve istovremeno dovestiu pitanje, jer kada *ismo u istom trenutku postavili sva mogu6a pitanja, ne *i dovelo ni dokakvog rezultata. Osim toga, Pers je naglašavao da je %ekart mislio da je sumnja neka vrsta

puke intelektualne aktivnosti, nekakve misaone razonode kojom tre*amo da stignemo upravodo tog apsolutno izvesnog saznanja. Sumnja nije ništa takvo. Slika koja nastaje u Persovim

spisima jeste potpuno drugačija. Kako po njemu izgleda proces sumnje% 0ovek kad se rodion živi u izvesnoj prirodnoj sredini čovek je !iološka jedinka on ima odre"ene !iološke

potre!e gladan je žedan je želi da ima dom u kome može da preno*i itd# Te potre!e su prisutne ve* kod !e!e# 1judi od svog ro"enja pa tokom celog života nastoje da zadovolje svoje potre!e# Oni se u svakom trenutku služe izvesnim uverenjima ili verovanjima o tomekakva je njihova sredina i na koji način oni mogu da postignu zadovoljenje svojih potre!a#

itno je naglasiti da, kada se kaže verovanje, ni verovanje ne *i tre*alo zamišljati kaoneku puku intelektualnu aktivnost. #erovanje uvek sadr+i neku vrstu plana delovanja iliakcije. 5u sad kod Persa imamo vrlo slikovite opise, on kaže: =verovanje usmerava naše želje

i uo!ličava našu delatnost >. "erovanje vodi #ormiranju izvesni8 navika ili dispozi$ija da se ponašamo na odre2en način. 5o tre*a terminološki re6i. Pragmatičari su koristili temin navika,


10/291

engleski termin je =8a*it>. $avika odgovara onome što je današnji pojam dispozicije. )načinavika ili dispizicija je da se u odre"enim okolnostima ponašamo na odre"eni način# Danavika odgovara pojmu dispozicije a ne onome što !ismo mi danas zvali navikom jesteočigledno ve* na osnovu toga što pragmatičari navike nisu pripisivali isključivo živim !i*imave* i neživim stvarima# 5ako 6emo na6i, na primer, da čaša ima naviku da je lomljiva, značiona praktično ima dispozi$iju da je lomljiva. Pod odre2enim okolnostima ona *i se i de factoslomila, ako je gurnemo sa stola itd. So ima naviku da je rastvorljiva. /od "ilijama %žejmsa6emo na6i da kaput ima naviku, ako nosimo jedan isti kaput više puta, onda se, prema o*likunašeg tela, #ormiraju izvesni šavovi, ulegnu6a i kaput onda stiče naviku da se savija naodre2enim mestima, da *ude ispravljan na drugim mestima itd. Gnači, navike imaju i neživestvari, navike su praktično dispozi$ije, koje o*ično opisujemo pri8vatanjem o*ični8kondi$ionala. 'ta se dešavaH +i ve* imamo odre"ene dispozicije da se ponašamo na odre"enenačine u svakom trenutku imamo odre"ena uverenja o tome kako !ismo tre!ali da se

ponašamo da !ismo zadovoljili naše prvo!itne !azične potre!e. - mi kre*emo u okolnu

sredinu pokušavamo da do"emo u !lizinu onih predmeta koji *e zadovoljiti naše potre!e ako smo gladni pokušavamo da do"emo do hrane ako smo žedni pokušavamo da do"emo dovode pokušavamo da se sklonimo od onih predmeta koji !i mogli da nas životno ugroze itome slično# +e"utim šta se dešava% $aše uverenje i naše delovanje često !iva osuje*enoono ne vodi zadovoljenju naših potre!a . Onda kada otkrijemo da smo osujećeni, da se nismo

ponašali na pravi način, onda zapravo zapadamo u stanje sumnje. ) to stanje sumnje je, prema Persu, jedno izuzetno neprijatno stanje, sumnja je jedno iritantno psi8ičko stanje.7opšte, svaka vrsta nedoumi$e, premišljanja izme2u alternativa, neodlučnosti, izuzetno jenegativna i može *iti pogu*na po organizam. Onaj ko *i se suviše, u izuzetnim situa$ijama,

premišljao, mogao *i da izgu*i život. +i po svaku cenu nastojimo kada se jednom zateknemou stanju sumnje da iz njega iza"emo# $ema ničeg goreg od stanja sumnje# )ašto nema ničega goreg od stanje sumnje% )ato što stanje sumnje zapravo predstavlja neki vid inhi!iranosti.Oso*a koja sumnja u istinitost odre2eni8 stavova, koja sumnja u ono za šta je ranije verovalada je tačno, ona se ni na jedan način ne ponaša, ona više ne zna kako da se ponaša. Gnači,izvesna uverenja nisu do*ra, jer nas nisu dovela do poželjni8 rezultata, do zadovoljenja

potre*a, tre*a i8 sad zameniti nekim drugim. /ojimH 9e znamo još i nalazimo se u stanjusumnje. %ok smo u stanju sumnje, potpuno smo paralisani, nismo u stanju da delujemo. ) tavrsta paralisanosti, jedne zaprečene ak$ije, to je ono što je najneprijatnije. Organizmu je

prirodno da stalno deluje u svojoj okolini, da iza*ira ono što mu odgovara u toj okolini, daod*a$uje ono što mu ne odgovara, da pravi selek$iju i da, na kraju krajeva, meta*olički imanekakvu razmenu sa okolinom. 2tanje sumnje jeste upravo stanje takve jedne vrste paralize

jedne inhi!iranosti i nespremnosti na !ilo kakvo delovanje# Kada se jednom na"emo u stanju sumnje počinje proces mišljenja. Drugim rečima slika koju Pers daje o čoveku jeste da ječovek jedna doktrinarna jedinka koja po svaku cenu želi da zadovolji svoje potre!e i kojakre*e od izvesnog skupa uverenja koje uopšte ne napušta ne napušta ga dok se ne zaglavidok sredina do te mere ne protivreči tom skupu uverenja dok do te mere ne !ude nesaglasna

sa njim da ta jedinka počinje da trpi z!og inhi!iranosti i nezadovoljenosti svojih potre!a# 3 onda u tom stanju sumnje ona mora da menja svoja uverenja i ona sad pokušava da prona"e

uverenja koja *e !iti !olja koja *e odvesti jedinku do cilja# 4 toj slede*oj fazi posle sumnje jedinka zapravo razmišlja# i smo uvek primorani na razmišljanje jer su se naša verovanja

&


11/291

izjalovila, a ostali smo osuje6eni u zadovoljavanju naši8 potre*a. ?ovek je stvorenje kojemoramo da nateramo da misli. I to stvorenje počinje sad da istražuje okolinu, ne *i li došlo dodrugi8 uverenja koja 6e *iti pro*itačnija za opstanak jedinke.

Sam Pers je *io pod uti$ajem %arvina, kao i uopšte američki pragmatisti. %arvinova

teorija je u to vreme *ila veoma popularna i uti$ajna. išljenje i istraživanje, to su za Persa praktično sinonimi, zapravo se završava uspostavljanjem novog verovanja, od*a$ivanjemnekog verovanja iz skupa verovanja koje smo ranije delili i zamena tog verovanja novim./ada je jednom učvrš6eno novo verovanje, jedinka opet prosto srlja kroz svoju životnusredinu, kre6e se na sve strane, traga za o*jektima koji 6e zadovoljiti njene potre*e, pokušavada iz*egne opasnosti na koje usput nailazi, sve dok opet ne upadne u to neprijatno i neizdrživostanje sumnje. Pers sad kaže slede6u stvar: jedina $elokupna #unk$ija mišljenja jeste da seiza2e iz tog nepodnošljivog stanja sumnje. 4edini $ilj mišljenja jeste učvrš6ivanje verovanja.

3 sad Pers je svestan prigovora koji mu se mogu uputiti# $ekako o!ično ne mislimo da je cilj

mišljenja da nas dovede do novog verovanja verovanja mogu !iti i neistinita želimo da nasmišljenje dovede do znanja# To je opet rezultat one stare slike da pokušavamo da ne"emonekakva apsolutno izvesna i pouzdana znanja i to je nešto što Pers od!acuje. 4er mi u stvari ine tra*amo )a pou)danim )nanjima. Postoje znanja na primer koja su za naše

preživljavanje potpuno irelevantna koja uopšte ne ulaze u horizont naših termina i naših životnih potre!a i zašto !ismo uopšte za njima tragali% 9iti je $ilj mišljenja da do2e do takvi8saznanja. Drugo kada jednom učvrstimo naša verovanja proces mišljenja postaje ne!itan#5ažno je da stupimo opet u novu akciju jer novo verovanje povlači novi program ponašanjanovu vrstu dispozicije. 7čvrš6ivanje novog verovanja istovremeno znači usvajanje novenavike ili sti$anje nove dispozi$ije. Gnači, sada i dalje idemo kroz istu sredinu, ali ponašaju6ise različito i nadamo se da 6e ta promena u ponašanju *iti zapravo podesnija za nas. Imamo tui jednu ideju da je mišljenje aktivnost kojom se čovek *avi, kada je njegovo ponašanjezaprečeno, kada je delatnost osuje6ena. Sad, Pers 6e re6i, da *i neko mogao da kaže da mi netragamo za *ilo kakvim verovanjem, nego za istinitim verovanjima. e2utim, sva verovanjakoja pri8vatamo, nama u tom trenutku izgledaju istinito. 9aj*olje što *ismo mi po njemumogli da kažemo, jeste da mi tragamo za onim verovanjima za koja 6emo misliti da suistinita. e2utim, mi za sva verovanja, koja u *ilo kom trenutku pri8vatamo, mislimo da suistinita. %rugim rečima, tragamo samo za tim da neko verovanje zamenimo novimverovanjem, sa novim verovanjima opremljeni smo novim dispozi$ijama i sad pokušavamo

da preživimo na nove načine. 5o je sve čega tu ima. 2uština mišljenja sastoji se u takozvanomučvrš*ivanju verovanja ili u sticanju tog jednog prijatnog ose*aja u!e"enosti. Sad ovasitua$ija koju sam predstavio, veoma je dramatična. +e"utim kaže Pers taj isti model se

samo sa manje dramatičnim posledicama javlja i u nekim naj!analnijim svakodnevnim situacijama. e$imo, kaže on, ako u2emo u kočiju i ako nas kočijaš odveze do loka$ije nakoju sam mu rekao, ja sada vadim novčanik da mu platim i onda prime6ujem da to mogu daučinim na dva načina: tako što 6u mu dati papirne novčani$e ili tako što 6u mu dati metalnenovči6e. I sad, *ez o*zira, kaže Pers, što sam ja u nekakvoj nedoumi$i, koja me ne ugrožavamnogo, ne6u umreti šta god da mu dam i *ez o*zira što ta nedoumi$a traje vrlo kratko,

verovatno u roku od par sekundi, ja 6u uraditi ili jedno ili drugo, da6u mu ili papirnenovčani$e ili metalne novči6e. 5u se zapravo, u malom, javlja isto ono stanje sumnje koje se

10


12/291

javlja i u situa$ijama kada su naši planovi osuje6eni na veliko. Gnači, postoji jedan neprijatanose6aj, koji samo kratko traje, nedoumi$e, nesigurnosti u pogledu toga kako da se ponašamo,kako da delujemo u jednoj praktičnoj situa$iji i onda *rzo nastupa mišljenje, razmatranjerazličiti8 alternativa, opredeljivanje za jednu i uspostavlja se novo verovanje: ja mislim datre*a da mu dam metalni nova$ i tako mu platimJ i učvrstio sam novo verovanje, novuspremnost čak da u sličnoj situa$iji postupim isto i tako se taj jedan pro*lem razrešava.

9aravno, jedan živi organizam u toku dana ima veoma mnogo takvi8 slični8 situa$ija mali8sumnji, ali susre6e se u pojedinim trenu$ima i sa trenu$ima veliki8 ugrožavaju6i8 sumnji.

Četiri metoda )a učvr,ivanje verovanja

"e6 sam rekao da je suština mišljenja u pro$esu učvrš6ivanja verovanja. I sad, jedanod Persovi8 tekstova, pored taksta Kako učiniti naše ideje jasnim, u jednom članku koji jenjegov drugi najpoznatiji članak, a koji se zove 4čvrš*ivanje verovanja, razmatra takozvana !metoda za učvrš6ivanje verovanja. Prva metoda je najprimitivnija, poslednja je najsavršenija izapravo prelazak sa prve na četvrtu metodu predstavlja izvesnu evolu$iju koja je primetna uljudskoj kolektivnoj istoriji, mada to ne znači da u ljudskoj zajedni$i istovremeno ne postojesve četiri metode, da nisu sve 6etiri na delu. Prva metoda jeste ono što on naziva method of tenacit( ili metoda upornosti. 5o je, po Persu, najjednostavnija, najdirektnija ilinajprimitivnija metoda. @ko imamo nakakav pro*lem, sumnju, i pojavi nam se nekakav

praktičan pro*lem koji moramo da rešimo, mi onda iza*eremo jedno verovanje i čvrsto ga sedržimo. 5o je metoda upornosti, to je dogmatska metoda. Ignorišemo sve ono što nije u skladusa našim verovanjem, zanemarujemo one aspekte iskustva koji *i nas primorali da promenimonaše verovanje i ponašamo se kao da oni ne postoje, a o*ra6amo pažnju na sve ono u iskustvu

što potvr2uje naše verovanje. I kaže Pers, on sam je lično poznavao mnoge ljude koji su tako prošli kroz život, služe6i se metodom upornosti. 1judi su skloni da !udu dogmatični# 5ažno jeda se drže verovanja ali i da veruju u ono u šta veruju# )apravo ljudi samo pod pritiskom

spoljašnjih okolnosti menjaju svoje uverenje. 9ikada i8 ne menjaju tako što i8 sami preispituju i *ez ovog pritiska zamenjuju nečim što smatraju *oljim, *itno je da *udu nateranida i8 promene. I naravno, pošto je sumnja neizdrživo stanje koje ugrožava organizam, u kome

jedan organizam ne može da opstane, ovo je jedan način da iza2emo iz sumnje, držimo se jednog verovanja, kakvo god ono *ilo i sa njim prolazimo kroz život. 9aravno, ovaj metod jenajprimitivniji i velike su šanse da 6emo, ukoliko se služimo ovakvim metodom za

učvrš6ivanje verovanja, loše pro6i, da sredina ne6e odgovarati našem verovanju, da nasovakvo ponašanje ne6e dovesti uspešnom zadovoljenju naši8 potre*a i kaže Pers, u jednomtrenutku *ilo kakav senzitivniji organizam 6e primetiti da se i drugi organizmi ponašaju nasličan način. Gnači, ako sam ja iza*rao jedno verovanje proizvoljno i odlučio da ga se

pridržavam u svim okolnostima, samo zato da ne *udem in8i*iran, da ne *udem u stanjusumnje, ja 6u onda vrlo *rzo uočiti da su i drugi ljudi oko mene iza*rali neko drugoverovanje, da ga se oni isto tako slepo pridržavaju. 4a 6u onda, s malo razuma, početi da se

pitam zašto je moje verovanje *olje od nji8ovog, da li *i možda tre*alo da ga zamenim, pose*no kada vidim da su i drugi isto tako spremni da ignorišu razloge koje im ja navodim u prilog mom verovanju, kao što sam ja spreman da ignorišem re$imo razloge koje navode u

prilog svom verovanju, ljudi prirodno upore2uju svoja verovanja i prirodno i8 modi#ikujuunutar zajedni$e. 0judi su u stvari skolni da traže neku vrstu rešenja koja 6e *iti opštevaže6a.

11


13/291

Kada svoje mišljenje izložite mišljenju drugih onda *ete često !iti skloni da to svoje mišljenje preispitate i da ga dovedete u pitanje i zamenite6 !i*ete !ar primorani da ga o!razlažete što je ve* važan korak# To se tako i dešava. +e"utim onda ljudi ne mogu da se dogovore u kojeverovanje da veruju# - sad pošto ne mogu da daju prednost nijednom individualnom ljudskomverovanju oni onda odlučuju da standard za propisivanje ispravnosti verovanja pre!ace na

zajednicu.

5o je drugi korak i u njemu nastaje drugi metod za učvrš6ivanje verovanja, to jetakozvani metod autoritera. %akle, niko sada pojedinačno ne odre2uje koje verovanje jeispravno, to čini zajedni$a ili neko ko je delegiran da to čini u ime zajedni$e, on je autoritet,on propisuje šta je ispravno i to se pri8vata kao ispravno zato što je to saopštio autoritet. Sada

je zajedni$a (sad to zajedni$a može *iti različite veličine i oličeno različitim institu$ijama+ takoja propisuje standarde ispravnosti verovanja. I ti8 standarda svi moraju da se pridržavaju.%akle, ovaj metod za učvrš6ivanje verovanja uvek je naj*rutalniji, po Persu. Gajedni$a se

služi raznim vidovima torture, *ojkota, isključivanja oni8 koji nisu kon#ormisti, koji nisuspremni da pri8vate, na osnovu autoriteta, ono što važi za ispravno verovanje u zajedni$i. Isad Pers na jednom mestu kaže, vrlo jednostavan i najsvirepiji način da eliminišemo sve onekoji suprotno misle, a to je da i8 pokoljemo sve. I nažalost, istorija pruža primere ovakvi8načina učvrš6ivanja nekog verovanja u zajedni$i. etod autoriteta, po Persu, prisutan je idanas i on se pre svega očuvao u sveri politike i u sveri teologije. Gnači i u $rkvenoj i udržavnoj organiza$iji i dalje postoji tenden$ija da se izvesna verovanja učvrš6uju pozivanjemna odre2ene autoritete. e2utim, kaže Pers, ti autoriteti sad ipak ne mogu da propišu svaverovanja, koja 6e u svim segmentima života *iti ispravna. 5o je za nji8 neizvodljiv zadatak ionda se oni kon$entrišu na ona verovanja koja tre*a da osiguraju napredak i opstanak države,$rkve, sekte, izvesne društvene klike ili grupa$ije itd. 9eka pitanja prosto zanemaruju kao

*eznačajna. ) sad, unutar ti8 *eznačajni8 pitanja prvo počinju da se pojavljuju razlike umišljenju. 7vek se u autoritarnim društvima, kaže Pers, pojavljuju oni pojedin$i koji prvo

počinju da uočavaju da se nji8ova mišljenja razlikuju od mišljenja drugi8 u pogledu ti8 tzv.marginalni8 pitanja, a zatim počinju da dovode u pitanje i one stavove na kojima zajedni$ainsistira kao na pravovernim. 9aime, dovoljno je da imamo istorijsku svest pa da s8vatimo dato što naša zajedni$a smatra dogmom koja se ne sme dovesti u pitanje, nije *ilo dogma uvek,u svim epo8ama ili da vidimo da na primer to uopšte nije dogma u nekim drugim, ako imamo

priliku da putujemo tamo itd.

I onda polako počinje da se narušava ovaj prin$ip učvrš6ivanja verovanja autoritetom i javlja se tre6i vid učvrš6ivanja verovanja, koji je znatno superiorniji od o*a ova. 5o jetakozvani aprioristički metod učvrš6ivanja verovanja i on je karakterističan upravo za#ilozo#iju. 9aime, ljudi počinju da razmišljaju svojim razumom, da dovode u pitanje sveautoritete. Oni žele da veruju u one stvari za koje im sam razum kaže, apriornimrazmišljanjem oni preispituju verovanja koja su pri8vatili i žele da zadrže samo ona u koja sesami uveravaju da tre*a da i8 zadrže. /aže Pers, tako su i nastali razni #ilozo#ski sistemi.0judi sad pokušavaju da o*razlažu odre2ena svoja verovanja, me2utim to čine pozivaju6i sena *azičnija, ali na kraju, pojavljuju se nekakva verovanja koja oni dalje ne o*razlažu i za

koja smatraju da je prirodno da tre*a da *udu pri8va6ena. e2utim, najčeš6e takva verovanjane pri8vataju svi drugi pojedin$i. %rugim rečima, kaže Pers, kada do2e do ti8 *azični8

12


14/291


15/291

izvesne istine o svetu, koje su u potpunosti, zauvek nedostižljive. 7 tom smislu pragmatičkateorija pravi otklon od ove realističke kon$ep$ije istine. Prema realističkoj kon$ep$iji istine

jedan iskaz je istinit prosto ako on tvrdi da su stvari takve kakve zapravo jesu. Sad, da li 6emomi ikada mo6i da ustanovimo da su one takve, to je sasvim druga stvar, to sa istinom nemanikakve veze. 9ačin našeg dolaženja i utvr2ivanja istine ne utiče na samu istinu. ) ovde u

pragmatičkoj teoriji istina jeste do izvesne mere relativizovana s o!zirom na sam procesistraživanja ona zavisi od tog procesa. )nači ona i dalje tre!a da ima neki vid o!jektivnostina kome Pers insistira. "ide6emo kasnije, %žejms je izveo nekakve drugačije, višerelativističke implika$ije ovakvog s8vatanja istine i dok je ova Persova koncepcija istine !ližakorespodencijalnoj teoriji istine Džejmsova je !liža koherentističkoj teoriji istine. Gnači,pra*matističku teoriju istine ne treba poistovetiti sa korespodencijalnom teorijom. 9ekiteoretičari to čine. %nači- praktično nije mo*u,e da se svi članovi naučne )ajednice svevreme varaju u po*ledu sve*a. To nije mo*u,e. Kada se istra+ivanje bude nastavilodovoljno du*o- pojavi,e se istina. ) sad, postoji izvesna nedoumi$a u pogledu toga kako ovo

s8vatiti. "erovatno Pers nije želeo da tvrdi da je konsenzus naučne zajedni$e to što čini jedaniskaz istinitim. Gnači, ne radi se o tome da se naučni$i na2u na nekakvom simpozijumu ilikon#eren$iji i sad se oni me2uso*no saglase u pogledu toga da je izvestan iskaz istinit i da 6eto, samim tim, učiniti izvestan iskaz istinitim. 5ako nešto *i zastupali neki moderniji #ilozo#inauke, ali ne i Pers, jer Pers upravo i kaže da čitava naučna zejedni$a može veoma dugo da sevara u pogledu istinitosti neki8 tvr2enja ili neke teorije. e2utim, kasnije kada se istraživanje

*ude nastavilo, uveri6emo se da je to istraživanje, koje smo dugo dugo smatrali istinitim, ta#izička teorija, na primer, ili teorija u 8emiji, da su one *ile netačne i lažne. 9a primer, ljudi sudugo zastupali jednu teoriju toplote i to su verovatno zastupali svi vode6i naučni$i jedne

epo8e. @li kasnije je ona od*a6ena. -ilari Patnam je u seriji svoji8 članaka o pragmatizmuzapravo ovu pragmatičku teoriju istine interpretirao na slede6i način. On je mislio da je Perssa svojim odre2enjem istine želeo da tvrdi slede6u stvar: da svaka istina, doslovno svaka,mora *iti dostupna svakom istraživaču, *ilo kom istraživaču, samo ako on pro$es istraživanjasprovede na odgovaraju6i način, dovoljno dugo.

) sad, moram da nagovestim nešto o čemu 6e kasnije *iti reči. 5o sad deluje veomarazličito od onga što je zastupao %žejms. %žejmsova teorija istine se nekada naziva i

pluralističkom teorijom istine. %žejms je naime smatrao da to koje 6emo iskaze smatratiistinitim u velikoj meri zavisi od naši8 praktični8 potre*a, s jedne strane, a s druge strane,

naši8 estetski8 inklina$ija ili sklonosti, što *i značilo slede6u stvar. %a naučni$i koji imajusasvim različite $iljeve ili potre*e ili sasvim različite nekakve estetske pre#eren$ije, mogu ustvari različito uverenje smatrati istinitim. 9jima 6e odgovarati različite stvarnosti, a stvarnost

je ovde u pragmatizmu de#inisana kao neka vrsta ontološkog korelata istiniti8 sudova. Sadržajistinitog tvr2enja je ono što je stvarno. @ ti različiti svetovi u kojima *i ovi naučni$i smatralirazličite iskaze istinitim, ne *i morali da *udu konkurenti, mogli *i da postoje jedni poreddrugi8. 5ako je to otprilike zamišljao %žejms. nogima se ova %žejmsova pluralističkateorija istine činila nekako pri8vatljivijom, pose*no onima koji su imali jasne antirealističkeinklina$ije, kao -ilari Patnam. ) sad, čini se da, ako Pers smatra da svaka istina o svetu, o

svemu, *ilo čemu u svetu, mora *iti dostupna *ilo kom istraživaču. Gnači, svaka istinaastronomije, geodezije, ar8eologije, istorije, matematike, #izike itd, mora *iti dostupna meni,

1'


16/291

isto tako i vama, *ilo kome ko je spreman da dovoljno dugo istražuje, adekvatnim metodama,istinitosti takvog jednog tvr2enja. ) sad, upravo to je onaj deo koji je Patnam i još neki drugi

postpragmatisti koji su Persovo odre2enje istine smatrali spornim. Oni su 8teli da kažu da,ako je svaka istina dostupna svakom istraživaču, onda te istine o svetu moraju *iti potpunonezavisne od praktični8 potre*a i $iljeva istraživača, jer se oni razlikuju od istraživača doistraživača. Osim toga, istine koje se odnose na izvesne vrednosti (o vrednostima nemamoistine+, jer mi ne moramo svi da delimo iste vrednosti, a sve istine moraju da *udu dostupnesvakom od nas pojedinačno. Gnači, nema prvo istina o vrednosnim pitanjima, o etičkimstvarima itd. %rugo, mi izvesne predmete i o*jekte u prirodi individuiramo pozivaju6i se nanji8ove svr8e, na primer, govorimo o njima kao o o*li$ima koji su podo*ni za ovo ili ono,me2utim, svr8e koje za mene važe, ne moraju to *iti i za druge. %rugim rečima, znači o svimljudskim arte#aktima onda nema uopšte istiniti8 tvr2enja. Gatim, kako vršimo pro$es

proveravanja da li je neki iskaz istinitH 5o proveravamo služe6i se našim čulima. ez o*zirašto ve6ina nas ima relativno srodan i sličan čulni aparat, postoje i oni koji se u tom pogledu

razlikuju. e2utim, i oni moraju *iti u mogu6nosti da se uvere za svaku pojedinačnu istinu da je istina, samo ako dovoljno dugo istražuju. 'to znači da istina o onim svojstvima o*jekatakoji zavise od konstitu$ije našeg čulnog aparata ne postoji. Gnači, o sekundarnim svojstvimanemamo nikakva istinita tvr2enja, o *ojama itd. 5o sad veoma ograničava uopšte područjeonoga o čemu možemo *ilo šta da kažemo istinito ili lažno. Ispostavlja se da o mnogimstvarima ne možemo istinito da tvrdimo, ako pragmatičku teoriju istine razumemo na ovaj

patnamovski način. ) sad, nije Patnam dža*e razmišljao na taj način. Postoje delovi pojedini8Persovi8 članaka, pose*no oni koji su nastali pre 1;. godine, koji potvr2uju ovu njegovuinterpreta$iju. e2utim, posle 1;. postoji primetna izvesna promena u Persovom mišljenju,

koja jasno govori protiv ovakve interpreta$ije.Protiv pragmatičke teorije istine izneti su još neki prigovri. 9a primer, zaista se čini

nepri8vatljivim da 6emo ikada saznati, koliko god istraživali, *aš sve istine o svetu. %rugo,neke nas istine uopšte i ne zanimaju. 9iko i ne postavlja izvesna pitanja, ona nikome nisuvažna. 5ako da neke istine deluju sasvim *eznačajno, a i ne vidi se zapravo na koje *ismonačine uopšte mogli da i8 proverimo. 9a primer, neki od primera koji se navodi u literaturi,uzmemo neki dan kada se dogodila izvesna *itka u antičko vreme, ne znam koliko vekova prenove ere i sad se pitamo da li je toga dana padala kiša. Pa istinito je da je ona padala ili jeistinito da ona nije padala. Sad, kako 6emo to da utvrdimo ako nemamo nikakvu eviden$iju u

pogledu togaH )to to je jedan primer istine koji niko ne istražuje. "erovatno postoji veliki *rojtakvi8 istina. %akle, iluzorno je očekivati da 6emo na kraju do6i u posed apsolutno svi8 istina.

9eke su prosto suviše trivijalne da *ismo se njima zanimali. ) sad, postoje interpreta$ije kojeod*a$uju jaku interpreta$iju Persove teorije istine i pri8vataju nešto mnogo sla*ije, čime sezapravo tvrdi da *ilo koji istraživač koji postavlja odre2ena pitanja, znači koji sprovodiistraživanje odre2enog pro*lema, koji se *avi odre2enom stvari, a ta pitanja su takva da suzapravo iskazi čiju istinitost utvr2ujemo, odgovori na ta pitanja, onda 6e takav istraživač, koji

je zainteresovan i koji ima odgovaraju6i čulni aparat i sprovodi odgovaraju6u metodu, kad


17/291

pre (ili su *arem neki to razumeli+ kao neku vrstu teorije istine. ?ini se da je on ponudio nekuvrstu de#ini$ije istine, da je ovo supstantivna teorija istine. e2utim, u kasnijim tekstovima,

posle 1;. godine, on je u stvari sugerisao da *i ovo njegovo odre2enje tre*alo s8vatiti kaonekakav regulativni prin$ip u samom pro$esu istraživanja. Odnosno, on je rekao slede6ustvar: da je ra$ionalno da neki su*jekat, koji vrši istraživanje, veruje da je nešto istinito, samoako on ima razloge da veruje da 6e, ukoliko *ude dovoljno dugo istraživao, mo6i da pri8vatikao apsolutno učvrš6en iskaz. Gnači, on ima razloge da veruje da je iskaz p istinit samo akoima razloge da veruje da 6e dovoljno dugim istraživanjem mo6i to da utvrdi, da učvrstiverovanje. 5ako da u stvari ovo postaje neka vrsta nečeg znatno sla*ijeg, prosto samo jednavrsta preporuke, jedna vrsta regulativnog prin$ipa. Osim toga, Pers je u tekstovima posle1;. počeo da dozvoljava da postoje istine i o arte#aktima, da postoje istine o etičkim

pitanjima, da postoje istine o sekundarnim kvalitetima itd.

MI/0&'!&' KA$ %!AK

"e6 smo spomenuli da je Pers smatrao da je mišljenje izvesno *aratanje zna$ima ilisim*olima. Pers čak kaže da je pogrešno smatrati da je jezik samo važan pratila$ mišljenja, jer

je *ez jezika, odnosno *ez izvesnog sistema sim*ola, *ilo kakvo artikulisano mišljenjenemogu6e. e2utim, njegova teorija znakova ne tre*a da pokrije samo jezičke ili lingvističkeznakove, ve6 ona tre*a da *ude najopštija mogu6a. Ona tre*a da o*jasni značenje znakovakoji su predmeti, #izički predmeti, zatim merni instrumenti, kao što su *arometri, razni aparatikao što su vetrokazi, #otogra#ija, slika dijagrama, jednačina, znači svega toga. Gnači, znak je

ovde s8va6en najopštije mogu6e. 7 semioti$i postoji jedan deo koji se zove spekulativnagramatika, gde je Pers pokušao da izvrši prve sistematiza$ije i podele znakova. 5e podele suuvek trijadičke, ali se delovi podela opet trijadički dele itd. I on je tokom svog razvoja menjaote svoje podele. 9ajpoznatija je ova koja potiče iz te srednje #aze, u njoj je podelio znakove

prema tri kriterijuma, na tri podgrupe. Gnači, imamo tri tročlane podele. ) sad, prvo što tre*a još re6i jeste da je za Persa i sama rela$ija označavanja tročlana. ?ovek *i na prvi pogledmogao da pomisli da se radi o *inarnoj rela$iji, imamo znak koji nešto označava, pa sadoznačavanje je rela$ija izme2u znaka i onoga što je njim označeno. e2utim, nije. 5o je zaPersa uvek rela$ija koja uključuje tri člana. 5i članovi se nazivaju reprezentamen. 5o je znak.Gnak je *ilo šta, po Persu, što stoji iza nekoga umesto nečega drugog, to je najopštije

odre2enje koje daje. Repre)entamen je )nak i on o)načava objekat. Sam objekat nije)nak , on je vanje)ički- neto to ne pripada simboličkom redu- on je vanje)ički objekat-objekat u (i)ičkom svetu. ) sada, tre6i član ove rela$ije označavanja jeste tako2e novi znak,a to je interpretant . Tebalo bi ra)likovati interpretanta od interpretatora . Intepretator jesvest )a koju )nak neto o)načava- a interpretant je novi )nak . 9aime, Pers je mislio da

postoji jedan semiotički pro$es u kome odre2eni zna$i ili misli, proizvode nove znake ilimisli. 7eprezentamen označava o!jekat tako što istovremeno proizvodi u svesti interpretatoranovi znak koji je interpretacija ovog prvog to je interpretant. )nači interpretant nije čovekto je novi znak# +ada opet pošto je svest sveo na !aratanje sim!olima Pers *e u nekim

člancima re*i da i sama svest nije ništa drugo nego jedan veliki znak i da je sam čovek jedan znak tako da !i se možda interpretator mogao shvatiti kao pose!na vrsta interpretanta. Po

1+


18/291


19/291

primer indeksa, mora da dune vetar i da pomeri onog petla na vr8u zgrade i sad mi na osnovu pomeranja petla odre2ujemo da duva severoistočni vetar. Gnači, indeks je uvek izloženo*jektu koji označava, u nekakvoj je egzisten$ijalnoj vezi sa tim o*jektom. 9a osnovuindeksa uvek možemo da zaključimo da postoji o*jekat odre2ene vrste. /ao primere indeksamogu da navedem čak i uzvik na uli$i, jer ja mogu da zaključim da postoji o*jekat koji vrišti.5o su indeksi. 7 ikone spadaju još i sve vrste karti, mapa, dijagrama, a čak je i matematičkealge*arske jednačine i sisteme jednačina, posmatrane u $elosti, smatrao ikonama, dok je

promenljive, koje se u njima javljaju, smatrao indeksima.

. sim!ol 1s"m!ol 2 3 sim!ol predstavlja o!jekat na osnovu konvencionalne veze."e6ina reči u jeziku su sim*oli. 7eč 8pas9 označava pse znači pod nju potpadaju o!jektiodre"ene vrste oni se mogu označiti tom rečju zato što postoji konvencija u srpskom jezikuda ta reč ima to značenje# 4 engleskom jeziku postoji drugačija reč 8dog9 tamo sukonvencije drugačije# )nači sim!ol je ona vrsta znaka gde reprezentamen označava o!jekat

na osnovu izvesne konvencije ili pravila koje je prisutno u odre"enom sistemu znakovaodnosno odre"enom jeziku. 2im!ol Pers naziva jedinim pravim znakom gde god imamo sim!ol imamo i interpretant . 9ije mogu6e da postoji sim*ol *ez interpretanta. Pa šta je ondainterpretantH Pa on izlaže smisao sim*ola, spe$i#ikuje sad to pravilo po kome se upotre*ljavasim*ol. %ok su ovi zna$i 3 ikona i indeks degenerisani slučajevi znaka, oni nisu pravi zna$i ito na slede6i način. Ikona može da označi nešto, ne samo ako ne postoji interpretant, nego akonema čak ni o*jekta. 4a mogu da naslikam i ku6u koja ne postoji, ona onda predstavlja jednumogu6u ku6u. 5a mogu6a ku6a ni na koji način nije ontologizovana. Gnači, možemo dagovorimo o označavanju posredstvom ikone čak i tamo gde nema predstavljanog o*jekta i gdenema uopšte interpretanta. Ga ikonu je dovoljno da postoji jedan član rela$ije označavanja,takva rela$ija označavanja je onda krnja, nepotpuna, to je nenormalan slučaj. Ga indeks jeneop8odno da postoji taj o*jekat sa kojim je indeks upravo u ovoj kauzalnoj iliegzisten$ijalnoj vezi, ali ne mora da postoji interpretant. Gnači, ovde opet možemo da imamodegenerisan slučaj označavanja gde se označavanje svodi na *inarnu rela$iju. /od sim*olamoramo da imamo punu ternarnu rela$iju, po Persu.

Tre,a trijadička podela )nakova je slede6a. Ova podela i)vedena je na osnovucelokupna ova tri elementa- na osnovu to*a kako repre)entamen predstavlja objekat akose interpretira na odre3eni način. Gnači, ovde sad u tre6oj podeli uzima se u o*zir

interpretant odre2enog znaka. Gna$i se dele na:1. remu 1rheme2 3 grčka reč za izgovorenu reč. eme su u stvari ono što odgovara

terminima ili ono što 6e neki #ilozo#i kasnije zvati imenima. 5o su reči ili skupovi od više reči.ema je svaki znak koji predstavlja neki pojedinačni o*jekat. Odre2ene deskrip$ije, imena,sve su to reme.

K. dici znak 1dicisign2 ili dicent (to je Persova kovani$a, nije latinski izraz, ali jenastala po uzoru na latinski, u engleskom se čitala =daisent>+ 3 ovaj dici znak je zapravo iskazili propozicija.

. argument 1arguement 2 3 to je niz iskaza koji predstavlja odre2eno zaključivanje.

1


20/291

Sad kad pogledamo, imamo tri trijadičke podele znakova. /ada *i se svaka vrsta izneke od ovi8 podela mogla kom*inovati sa *ilo kojom vrstom iz neke druge od ovi8 podela,onda *ismo ukupno imali KL vrsta znakova. e2utim, Pers se sad detaljno *avi ispitivanjemtoga koje se od ovi8 vrsta znakova mogu kom*inovati sa kojim odavde i neke od ti8mogu6nosti isključuje i svodi stvari na deset vrsta znakova. On to metodski radi, ali ne6emose sad time ovde *aviti. e$imo, kvali znak mora uvek *iti i ikona i rema, ne može ništadrugo da *ude. %ok re$imo argument mora uvek *iti sim*ol i legi znak. 5ako da, premaPersu, ima ukupno deset različiti8 vrsta znakova. /asnije je pravio drugačije klasi#ika$ijeznakova i podelio i8 na osnovu neki8 drugi8 kriterijuma, nešto od ovoga je zadržao, pa premanekim kasnijim klasi#ika$ijama stigao je do *roja od MM različiti8 vrsti znakova, ali zapravoove tri trijadičke podele koje onda svode sve znake na deset različiti8 vrsta, ovo jenajpoznatija njegova klasi#ika$ija, iz nekakvog srednjeg perioda.

A45"KTI#!$ %AK0&"ČI#A!&'

Ar*umenata ima tri vrste- odnosno tri vrste )aključaka ili )aključivanja postoje.Oni koji su deduktivni i oni koji su do!ijeni dedukcijom, druga vrsta argumenata su oni koji su do!ijeni indukcijom, a treća vrsta argumenata su oni koji su do!ijeni a!dukcijom ili reprodukcijom 3 ove reči znače isto, o*e je uveo Pers. ) sad, šta je ova tre6a vrstazaključivanja i uopšte kako stižemo dotle da je uvedemoH 9ekako, ve6ina ljudi i danas mislida postoji samo dva o*lika zaključivanja, deduktivno zaključivanje i induktivno. %eduktivnozaključivanje danas de#inišemo (na semantički način+ kao ono koje iz istiniti8 premisa vodi

istinitom zaključku. 7 deduktivnom zaključivanju nije mogu6e da sve premise *udu istinite, ada zaključak *ude lažan, u induktivnom jeste. Induktinvo zaključivanje je zaključivanje poverovatno6i, zaključak je samo verovatan ukoliko su istinite premise. 7 staroj literaturi 6emočesto na6i onu ideju da je deduktivno zaključivanje zaključivanje od opšteg ka pose*nom, ainduktivno od pose*nog ka opštem i onda se prosto ne vidi gde postoji mogu6nost i za ovutre6u vrstu zaključivanja. e2utim, kada se Pers interpretira na statistički način 3 to se može

prona6i u tekstovima iroslave 5rajkovski (ranije @n2elkovi6+ i u njenoj knjizi Kreativnientimem 3 onda se prosto vidi da postoji prostor i za tre6i o*lik zaključivanja. 9aime, osnovni

pojmovi u statisti$i su pojam uzorka i pojam popula$ije. Popula$ija je izvesna klasa o*jekata,a uzorak je deo popula$ije. I sad, kako predstavljamo deduktivno, a kako induktivno

zaključivanje preko uzorka i popula$ijeH 7 deduktivnom zaključivanju mi znamo da je nekiuzorak, uzorak :, : je uzorak popula$ije ;. @ isto tako znamo da svi članovi popula$ije ;imaju svojstvo


21/291

zaključujemo sa populacije na uzorak , prilikom induktivnog zaključivanja mi želimo da zaključujemo sa uzorka na populaciju. i znamo slede6u stvar: : ima svojstvo


22/291

-ans aj8en*a8 razlikovao kontekst otkri6a od konteksta opravdanja i u stvari je smatrao da#ilozo#ija nauke tre*a isključivo da se *avi kontekstom opravdanja. 9emamo logiku otkri6a.), kako je Pers smatrao da je a*duk$ija ono zaključivanje koje nas vodi kada #ormulišemonaučne 8ipoteze, oni su smatrali da je on pokušao da izloži neku vrstu logike otkri6a i onda jeova vrsta statističke interpreta$ije *ila zanemarena, a koja jasno pokazuje na koji način sea*duktivno zaključivanje odnosi prema ovim drugim poznatijim o*li$ima zaključivanja.

Kako je !io fali!ilista Pers je verovao da su naše metode autokorektivne. Gnači, *ezo*zira što na početku možemo da imamo pogrešna verovanja, ako zaključujemo na *ilo kojiod ova tri načina, na duže staze dolazi6emo do sve istinitiji8 verovanja. Gnači, sami sekoriguju. Primeri koje daje autokorektivni8 deduktivni8 zaključivanja su oni koji se javljaju unumeričkoj matemati$i, gde stalno aproksimiramo vrednosti odre2eni8 #unk$ija i na krajumožemo da im se pri*ližimo sa proizvoljnom tačnoš6u. Osim toga, induk$ija, što više širimouzorak i prikupljamo eviden$iju, to ima tenden$iju da proizvede korek$ije na naše zaključke.

/ao i ovde, ovo je induk$ija, samo po svojstvima. 5o je, naravno, u prirodnoj vezi sanjegovim #ali*ilizmom. Gnači, *ez o*zira što kre6emo od verovatno pogrešnog skupaverovanja, primenom ispravni8 metoda mi se sve više pri*ližavamo istini, a istina, to je onaidealna grani$a do koje *ismo došli samo ako dovoljno dugo nastavimo tim prav$em. On samgovori da je a*duk$ija jedna vrsta induk$ije. Inače, sam je najviše pažnje posve6ivao, što jeneo*ično s o*zirom da je *io matematičar, induk$iji. 9ajviše je 8valio klasičnu induk$iju kaometod saznavanja.

0iteratura6< Pers, ?.S. (1+. -za!rani spisi. eograd: ING.

%opunska:< @n2elkovi6, . (K;;M+. =Pers o per$ep$iji i a*duk$iji>, u Theoria, X0"III, !: L31M.< Poper, /.. (1L+. =elativnost osnovni8 iskaza 3 azrešenje Pirsove trileme>, odeljak

u 1ogika naučnog otkri*a. eograd: 9olit.

21


23/291


24/291

7aznolikosti religioznog iskustva. 5o je knjiga koja je imala presudan uti$aj na "itgenštajna iako o*ratimo pažnju na "itgenštajnove spise, vide6emo da je on vrlo retko $itirao #ilozo#e iizlagao nji8ove argumente, pa i8 kritikovao. @ko pogledamo indekse, vide6emo da se niko nenavodi tako često kao %žejms, mislim naravno na one spise koji pripadaju poznijoj #azi, ne naTractatus. %žejms se čak pominje više nego &rege i asel. e2utim, tamo gde on pominje%žejmsa, on ga najčeš6e kritikuje, on kritikuje njegovu ideju o o*odnoj strukturi svesti. @li,danas znamo da "itgenštajn nije samo kritikovao %žejmsa, nego je mnogo toga od njega

preuzeo i naučio, ali u takvim paragra#ima, gde izlaže nove stavove, on ga i ne navodi. Ovuknjigu The 5arieties of 7eligious 3'perience čitao je još pre nastanka Tractatusa i neprekidno

preporučivao drugima, imamo razloga da verujemo čak da se tu javlja ono učenje o porodičnim sličnostima, po kojima su proslavljena Filozofska istraživanja. Gapravo, to se potpuno ve6 javlja kod "ilijama %žejmsa, iako manji *roj ljudi to zna i "ilijam %žejms jemanje poznat po tome. %akle, to nije novina koju je "itgenštajn doneo. "itgenštajn je najvišekritikovao one #ilozo#e koje je verovatno najviše i $enio, tako je ranije kritikovao &regea i

asela, ali je izuzetno uvažavao o*oji$u. Gnamo da Filozofska istraživanja počinju kritikomavgustinovske slike jezika, ali je @vgustin *io apsolutno jedan od njegovi8 najdraži8 #ilozo#a.Gnači, tamo gde je *io nasuroviji kritički, to su *ili oni #ilozo#i koje je najviše i vrednovao.5ako da je %žejms jedan od oni8 koje je najviše vrednovao i čiji je uti$aj *io dugo zanemaren,

pogotovo za značaj #ormiranja poznog "itgenštajna. ) sad, u The 5arieties of 7eligious 3'perience i The =ill to ;elieve (5olja za verovanjem+, to je tako2e vrlo važan %žejmsovspis. Ima jedan koji se zove Dilema determinizma, to je tako2e značajan spis. %akle, %žejms

je *io vrlo produktivan.

P#$N%$P$ PS$&O'O($)*

Sad 6emo raditi one stvari koje su prevas8odno zastupljene u Principima psihologije, pa 6emo kasnije pomenuti neke kasnije razvoje. " Principima psihologije imamo jednoantolo*ijsko po*lavlje- po*lavlje I7 koje je vrlo obimno i koje se )ove 8The Stream o( Thou*ht9 ili 8Tok misli9. Inače- 5+ejms je istovremeno iskovao i)ra) 8The Stream o( :onsciounsess9 8Tok svesti9. $vaj i)ra) se i danas koristi u knji+evnosti i u teorijiliterature. $ba je koristio sinonimno. &edna odlika svesti koju je neprekidno isticao- bila

je kontinuitet svesti . Svaka individualna svest je kontinuirana. Ona predstavlja struju misli, ali

ove misli ne tre*a razumeti kao kod Persa, nego kao senzacije ili percepcije. Gnači, za njega je svest prevas8odno imala jednu opažajnu ulogu. Ideja o kontinuitetu svesti *ila je ve6 prisutna kod Persa. Samo što je Pers ovu ideju izvodio iz toga da je svest mišljenje, mišljenje je uvek operisanje izvesnim zna$ima, a zna$i označavaju spoljašnje o*jekte, tako što proizvode nove znake, koji su nji8ove interpreta$ije. Svaki znak i istovremeno svaka misaora2a novu misao, zna$i proizvode druge znake i tako se u stvari pro$es mišljenja neprekidnoodvija, to je neprekidan pro$es trans#ormisanja znakova. Osim toga, sam Pers govori kako jemisao u stvari kao jedna melodijska nit. i možemo jedan zvuk da razumemo i da ga čujemoizolovano, ali ne možemo da čujemo melodiju izolovano. Samo ono što čujemo u izvesnom

trenutku, koji nema protežnost, nikada ne *ismo razumeli melodiju, ne *ismo mogli da je pratimo. 4edini način da čujemo melodiju jeste da zvuke koji slede za nekim drugim zvu$ima,

2"


25/291

čujemo na pozadini onoga što smo ve6 čuli, da to u izvesnoj meri zadržimo u svesti, da postojistalan protok i on govori kako u stvari mišljenje u stvari podse6a na melodijsku nit. ?ak nanekim mestima Pers kaže da misao nikada nema sadržaj uzeta izolovano, ve6 samo u $elini,okružena drugim mislima, onima koja joj pret8ode i onima koja ona kasnije proizvodi. ) tajmotiv je kasnije naglašen i kod "ilijama %žejmsa. Svest je uvek kontinuirana 3 ja sad upravogledam, slušam, ose6am, primam izvesne senza$ije i ta struja senza$ija ne prestaje. oji

per$epti se nastavljaju na moje per$epte, ne na tu2e. 5ako tre*a razumeti tu ideju okontinuitetu. %žejms je, na primer, razmatrao poten$ijalne prigovore njegovoj ideji okontinuiranosti svesti. oglo *i se, na primer, re6i da postoje izvesni prekidi svesti. Poznatesu situa$ije u kojima ljudi padnu u nesvest ili padnu u komu ili do*iju epileptični napad i nakraju krajeva, svake no6e zaspimo i svest tu prekine, pa se onda *udimo. e2utim, kaže%žejms, to ne osporava njegovu ideju o kontinuitetu, jer =kada se pro*udim, struja mogmišljenja se nastavlja, ja se se6am onoga što sam ja sanjao, a ne onoga što su drugi sanjali istruja moje per$ep$ije se nastavlja na ono što sam ja opažao pret8odnog dana, ne na ono što

su drugi opažali.> Gnači, nema kontinuiteta izme2u više različiti8 individualni8 svesti, alisvaka pojedinačna svest je kontinuirana, neprekidna je. 5u neprekidnost naglašava i njegovačuvena ideja o o!odnoj strukturi svesti , on koristi termin fringe. 'ta znači o!odna struktura

svestiH Pa to je vrlo *lisko ovome što sam ve6 rekako, sa melodijskom niti kod Persa. %žejmsističe slede6u stvar. 9jegov čuveni primer (koji ima često navodi+, jeste primer sa

grmljavinom. 9a različit način čujemo, odnosno opažamo grmljavinu, koja prekida tišinu ikoja dolazi iz vedrog ne*a, od grmljavine koja se javlja usred jedne oluje koja je u toku. Iakosama grmljavina može *iti u o*a slučaja isti zvuk, znači zvuk iste jačine, iste *oje, sa svimistim karakteristikama, ali mi 6emo čuti na različite načine. GaštoH Pa zato što na to kako mi

opažamo tu grmljavinu, utiču i naši pret8odni opažaji. 9ikada stvari ne opažamo u trenu$ima.i o trenutnim stanjima kasnije posredno zaključujemo, to su kao izvodi iz onoga što smoopazili. 7vek opažamo u izvesnim kratkim vremenskim intervalima. 5o je sad jedan terminkoji nije %žejmsov, ali ga je on preuzeo iz tog vremena, iz druge polovine XIX veka, a koristise i danas. Gnači, opažanje ili per$ep$ija se uvek dešava u onome što se naziva specious

present 3 to je jedan kratak interval koji sadrži sadašnji trenutak. i uvek u opažaju imamoreten$iju ili zadržavanje oni8 pret8odni8 opažaja i do neke mere imamo anti$ipa$iju opažajakoji 6e uslediti. 5o o*jašnjava njegovu doktrinu o o*odnoj strukturi. Drugi čuveni primer oo!odnoj strukturi koji %žejms navodi, jeste primer sa za!oravljenom rečju. 5o sve imamo u

Principima psihologije. ?esto se dešava da mi stane mozak i da ne mogu da se setim nekereči. I ja se požalim da ne mogu da se setim i onda mi ljudi predlažu razna rešenja. /ada mi

predlažu pogrešna rešenja, ja odma8 znam da to nije ona reč koju sam za*oravio, iako se nese6am same reči. I sad se postavlja pitanje kako mogu da *udem siguran da je to što mi neko

predlaže kao reč koju sam za*oravio, da to nije ta reč, ako ve6 ne znam koja je ta reč, ako nemogu da se setim same reči. Pa %žejmsovo o*jašnjenje jeste da u stvari, u tom za*oravljanjureči, postoji neka vrsta praznine koja ima o*odnu strukturu, ona ima grani$u. 5a rupa je rupaodre2enog o*lika, gde nedostaje ta reč i u taj o*lik može da pasuje samo ta reč. 5onedostajanje reči u mojoj svesti jeste jedna modla s praznim mestom i samo jedna reč možeda popuni tu modlu. /ada se javi prazna reč, ja automatski prepoznajem da je to *ila ta reč.

5aj #enomen se, znači, o*jašnjava pozivanjem na o*odnu strukturu. 7pravo je taj #enomenkritikovao "itgenštajn u Filozofskim istraživanjima.

2'


26/291

'ta je važno re6iH Pa prvo*itni sadržaji svesti su senzacije, %žejms koristi termin sensation. Sen)acija je ra)ličita od percepcije. 7 čemu se one razlikujuH Pa u pogledu toga što su senzacije pojmovno neposredovane. Po %žejmsu vrlo *rzo gu*imo mogu6nost daimamo senza$ije. $jih imamo samo u najranijoj fazi života. Sa oset *i se tako2e mogla

prevesti reč sensation (tako je prevode psi8olozi+. Gnači, oset onda tre*a razlikovati od per$ep$ije. Percepcija uvek u se!e uključuje izvesne konceptualne elemente# Percepcija jeuvek na neki način organizovana strukturisana. @li, *aš zato što je ona odre2enija, što u njojrazlikujemo o*jekte i nji8ove me2uso*ne rela$ije, percepcija je siromanija. 9a početkuimamo jedno o*ilje nestrukturisanog di#uznog čulnog materijala, kome smo izloženi, to%žejms naziva 3 primordijalnim poljem svesti, za koje još govori !looming !uzzing confusion.

9a početku smo prosto zatrpani čulnim materijalom neizdi#eren$irani8 senza$ija, kao mali.e2utim, vrlo *rzo se taj materijal di#eren$ira. On po %žejmsu (to je sad ve6 nagoveštajnjegove teorije radikalnog empirizma+ nije sasvim neizdi#eren$iran, u njemu ipak postoje nekidelovi koji su me2uso*no u nekim odnosima i mi polako počinjemo da izdvajamo te delove,

služe6i se kon$eptualnim aparatom. +i uvodimo koncepte da !ismo strukturisali našeneorganizovano primordijalno polje svesti. "eliki deo onoga o čemu piše, kao što se da videti,govori o jednom neorganizovanom polju svesti, o o*odnoj strukturi svesti, to su sve apriornarazmatranja o samom ure2enju naše svesti. 5o mnogo podse6a na #enomenologiju, koja 6e *itislede6a kojom 6emo se *aviti. I sam %žejms je poznavao rentana i na nekim mestima u

Principima psihologije $itira njegovo najvažnije delo iz srednje #aze, a to je delo Psihologija sa empirijske tačke gledišta. I ono što %žejms radi, vrlo je *lisko izvesnoj #enomenologiji, u Principima psihologije.

rentano se o*ično izdvaja kao prva preteča #enomenologije, dok je kod -userlasasvim razvijena, ali o*ično se ispušta iz vida to da je prva preteča #enomenologije, ve6 Pers.Pers je još u svojoj ranoj #azi imao takozvanu faneroskopiju. Faneron je grčka reč koja značiisto što i #enomen. %žejms je koristio termin fenomen, Pers je koristio termin faneron. Pod#aneronom on podrazumeva totalitet svega što je dato svesti u jednom odre2enom trenutku.Gnači, #aneroni se individuiraju prema su*jektu koji i8 ima i prema vremenskim trenu$ima.azličiti #aneroni koje ima jedna ista svest razlikuju se samo prema trenu$ima u kojima se

javljaju. I sad, Pers je pokušao, opet pozivaju6i se na /anta, da sprovede izvesno apriornoistraživanje strukture takvi8 #anerona, da odredi sve što se o njima može re6i, kakve sekategorije #anerona mogu izdvojiti, još pre svakog mogu6eg iskustva. 5o su poče$i

#enomenologije, koja se samo kod Persa zvala #aneroskopija, još pre rentana. Gnači,istorijski zapravo prvo #enomenološko učenje javlja se kod Persa u okviru pragmatizma i to jevažno znati. /oje su kategorije koje Pers izdvajaH On izdvaja tri, koje naziva prvost , drugost itre*ost , odnosno firstness, secondness, thirdness, odnosno, kasnije je uveo latinske nazive

primar , sekundan i tercijan. Opet imamo tročlanu podelu. /ta je primar% Pa to su oni elementi#anerona za čiju egzisten$iju nije neop8odno da postoji *ilo šta drugo. 5o je ono što *ismodanas nazvali kvalijama, čisti kvalitativni oseti odre2ene nijanse neke *oje ili odre2enemirisne note ili odre2enog zvuka. Pers, na primer, rezonuje na slede6i način. 4a mogu dazamislim jednu svest, koja 6e u čitavom svom trajanju *iti ispunjena isključivo opažanjem

odre2enog mirisa lju*iči$e. 5o znači da tom mirisu lju*iči$e, da *i on *io sadržaj svesti, nijeneophodno ništa drugo da postoji. Gnači, mogu da zamislim jednu individualnu ljudsku svest

2)


27/291

koja 6e sto godina *iti popunjena isključivo jednim odre2enim mirisom, ničim više. Gnači, tajmiris je deo onoga što on naziva #irstness ili primanom ili monadom, čak. Isto tako, mogu dazamislim svest koja 6e da postoji K godina i samo da *ude ispunjena per$ipiranjem jedneizvesne nijanse zelene, ništa drugo da u njoj ne *ude, ni zvuk, ni nikakav taktilni oset, niti ištadrugo. 5o pokazuje da je i ta nijansa zelene neka vrsta primana. /ta je ovaj sekundan%Sekundan čine one stvari u #aneronu, koje za svoju egzisten$iju moraju da pretpostave

postojanje još nečeg, ali ne moraju ničeg tre6eg. I primer koji Pers navodi jeste, ako imamoset odre2enog #izičkog napora, na primer pokušavam da otvorim teška vrata, naslonim se nanji8 i guram. 4a 6u imati izvesne osete u svojoj svesti, osete napora koji ulažem da *i8

pokrenuo ta vrata, ali taj napor je nezamisliv *ez istovremenog otpora ti8 vrata. 9apor,odnosno sila i ova protiv


28/291


29/291

naše emo$ije #unk$ionišu na način kako se tradi$ionalno verovalo da one #unk$ionišu. Prematradi$ionalnoj analizi emotivnog ponašanja, stvar izgleda ovako. i se prvo suočimo saizvesnim o*jektom, koji je emotivno po*u2uju6i za nas. 9a primer, ugledam medveda is8vatim da je ispred mene medved. Prvo na mene deluje nekakav stimulus, imam per$ep$ijustimulusa, taj stimulus je emotivno po*u2uju6i ili emotivno razdraživ, per$ep$ija togstimulusa u meni onda proizvodi emo$iju. /ad s8vatim da je ispred mene medved, kad samga opazio, ja onda osetim emo$iju stra8a. ) onda emo$ija izaziva odre2ene telesne promene,

ja se okre6em i počinjem da *ežim od medveda. )mo$ije su, kao što je oduvek *ilo poznato,najčeš6e pra6ene odre2enim karakterističnim telesnim mani#esta$ijama. I %žejms, kao i0ange, smatraju ! emo$ije za osnovne emo$ije, to su: strah 3 fear radost & jo( tugu &

sorro> !es & anger . Ova ideja da postoje nekakve osnovne emo$ije nasle2ena je iz starije#ilozo#ije. Stari 'kotski #ilozo#i pokušavali su da emo$ije ili naše strasti, na neki način, kao8emijskom analizom, svedu na kom*ina$ije, time se pose*no *avio 5omas id. 5ako da su,na kraju, ove četiri izvedene kao četiri *azična slučaja emo$ija. ) sad, isto tako, vidimo neku

dragu oso*u, ona u nama izazove ose6aj radosti i mi joj se onda nasmejemo. Ili re$imo,vidimo neto tu+no, ugledamo neku sao*ra6ajnu nesre6u, to u nama i)a)iva ose,aj tu*e imi počinjemo da plačemo. 5o je uo*ičajeno ponašanje našeg emotivnog ponašanja.

5+ejms je u stvari to obrnuo, preokrenuo je u potpunosti ovaj redosled i on jerekao da on izgleda ovako. Po %žejmsu, ljudski emotivni život #unk$ioniše tako što smo mi

prvo izloženi odre2enom po*u2uju6em stimulusu, mi ga per$ipiramo. Gnači, stimulus u namaneposredno izaziva odre2ene telesne promene. "ažno je napomenuti da te telesne promene nemoraju uvek *iti spolja vidljive, poput ovi8 navedeni8 reak$ija, da trčimo, plačemo, smejemose. One mogu *iti i promene u našim unutrašnjim organima, u tonusu miši6a, u glatkimmiši6ima koji sačinjavaju zidove naši8 krvni8 sudova, u *rzini pumpanja krvi od sr$a ka

peri#eriji ili od peri#erije ka sr$u itd. Gnači, promene su vrlo često visceralne promene 3 nisu spolja vidljive. I per$ep$ija ovi8 promena jeste emo$ija. )mo$ija jeste opažanje odre2eni8telesni8 promena. Potpuno isto tvr2enje je izveo i 0ange. 7 0angeovom tekstu imamo vrlo

plastično navedene opise tipični8 telesni8 promena, koji prate svaku od ove četiri emo$ije.0ange je te promene uglavnom svodio na vazo


30/291

kažu da su tužni ili veseli, a izostaje uo*ičajeno ponašanje, koje prati takve telesne promene.0judi su emo$ije odvojili od ovi8 telesni8 mani#esta$ija. e2utim, %žejms insistira na tomeda se emo$ije ne mogu u potpunosti odvojiti. @ko počnemo da prigušujemo telesnemani#esta$ije odre2eni8 emo$ija, samim tim prigušujemo emo$iju. 5o u krajnjoj liniji vodiiskorenjivanju odre2ene emo$ije, što je sam %žejms, koji je *io vrlo veliki neprijatelj emo$ija,smatrao pozitivnim. %žejms je smatrao da je in8i*iranje emo$ija prednost intelektualnognapredovanja kod de$e. 4edan vrlo važan deo naše kulture i vaspitanja sastoji se u tome dade$u učimo da ona potiskuju emo$ije. /ako to postižemoH Pa, pre svega, tako što i8 teramoda ona reaguju na odre2ene načine. @ko dete plače, mi mu *ranimo da plače, ono potiskuje

jednu mani#esta$iju tuge. %a kažem, prigušivanje karakteristični8 telesni8 mani#esta$ijao*avezno vodi do sla*ljenja jedne emo$ije. /ada *ismo mogli da izmenimo sve telesne

promene, karakteristične za tugu, tuga *i nestala. @li ne možemo, pošto su neke od nji8unutrašnje vis$eralne promene i one se tiču miši6a koji nisu pod našom voljom kontrole, kaošto su glatki miši6i u zidovima krvni8 sudova. /ad *ismo imali kontrolu nad tim miši6ima,

mogli *ismo potpuno da suz*ijemo tugu. I zašto je to, po %žejmsu, do*roH Gato što emo$ije prvo predstavljaju veliki utrošak energije. %žejms je mislio da imamo jednu ograničenukoličinu energije kojom raspolažemo i ukoliko krenemo na neki način da se odajemoemo$ijama, da imamo previše snažne izlive radosti i tuge, ve6 u ranim godinama, da onda tuenergiju ne6emo sačuvati za intelektualni rad. Pa je z*og toga važno da de$u naučimo da onasuz*ijaju emo$ije, a jedan *itan deo tog suz*ijanja je suz*ijanje tog karakterističnog

pokazivanja emo$ija. Gnači, ne tre*a se previše radovati, ne tre*a uživati, valjati se uemo$ijama, prepuštati se snažnim emo$ijama tuge, radosti, *esa, stra8a itd., naprotiv. On jesmatrao da iznosi jednu empirijsku tezu, da je to njegovo o*jašnjenje emo$ija naučno

o*jašnjenje i da ga mnogi slučajevi potvr2uju. 4edino ono što *i smatrao opovrgavanjem svojeteorije emo$ija jeste da se pojave one oso*e koje su anestezirane, znači gde ne može do6i do per$ep$ije telesni8 promena, koje ništa ne ose6aju, ali ipak pokazuju nekakav emotivni život.I u %žejmsovo vreme su navo2eni takvi kontraprimeri, ali on i8 je od*ijao, mislio je da to nisuvalidni kontraprimeri, da tu nešto ipak nije u redu. Oso*e koje su potpuno paralizovane inepokretne mogu da imaju emo$ije. 9e radi se o tome da mi per$ipiramo samo te spoljavidljive mani#esta$ije, koje su drugima vidljive, da nam ruke dr8te, da plačemo. 9ašorganizam u svojim $entrima, to su takozvani somatosenzorni centri, registruje promene uzidovima naši8 krvni8 sudova, promene u našim unutrašnjim organima. Gnači, to suuglavnom promene u izvesnim delovima organizma gde nemamo kontrolu. e2utim, one seopažaju. ealizuju se izvesne mape u tim somatosenzornim $entrima, koji su dužni da pratestanje u telu. %anas, re$imo, takvu tezu *rani @ntonio %amasio i on je čak pokušao da jeeksperimentalno dokaže. On smatra da je to i učinio. On je vrlo popularan i piše mnogo knjigao neuronaukama, nešto je čak i na 8rvatski prevedeno, The feeling of >hat happens, odnosnoOsje*aj z!ivanja je 8rvatski prevod. On inače pokušava, *ave6i se neuro#iziologijom, daopovrgava i dokazuje odre2ena #ilozo#ska stanovišta, pa tako misli da može da opovrgne%ekarta, a da dokaže Spinozu.

"ažno je, znači, znati da je %žejms sa 0angeom prvi zastupao takvu teoriju. 0ange je,

znači, ove unutrašnje promene svodio isključivo na vazomotorne, dok je %žejms s8vatao šire,kao promenu $elog organizma.

2&


31/291

!'"TRA0!I M$!I%AM

7čenje o neutralnom monizmu %žejms je smatrao posledi$om pragmatičke maksime, pragmatičke metode uopšte. 'ta je učenje o neutralnom monizmuH $snovna ideja je da se naneki način preva)i3e duali)am i)me3u materije i svesti. 5+ejms smatra da su i svest i

materija sačinjeni od neče* tre,e*- to nije ni materijalno ni mentalno- nekakavneutralni to( od ko*a je sve i)*ra3eno- a da svest i materijalno dobijamo ra)ličitimor*ani)acijama to* isto* tre,e* to(a. /ako on rezonujeH Pa, u običnom iskustvu- miopa+amo i)vesne materijalne objekte- mi imamo i)vesne osete koji su prou)rokovani timobjektima. %nači- o!jekti deluju na naša čula i u nama proizvode odre+ene senzacije. )sada, mi smo često skloni da pretpostavljamo da ispod svi8 ti8 opaženi8 oso*ina materijalni8o*jekata postoji nekakva materija, nekakva supstan$ija koja sama nije opažljiva a koja sve teoso*ine materijalnog tela, koje smo mi na njemu opazili, drži na okupu 3 kao jedno telo, kaonekakav podležu6i supstrat. 5+ejms takve stvari na)iva transiskustvenim a*ensima

jedinstva 3 mora da postoji neopa+ljiva materija koja objedinjuje opa+ljivekarakteristike jedno* materijalno* tela. e2utim, ukoliko uvedemo takvu pretpostavku-onda dodavanjem takve materije svemu onome to smo na materijalnim telima mo*li daopa)imo- mi ne,emo do,i ni do kakvo* uve,avanja intersubjektivno proverljivihposledica- pa je- dakle- takvo dodavanje pra)no. Pošto se smisao jednog pojma sastoji

jedino u njegovim posledi$ama koje su empirijski proverljive, odnosno koje su dostupne svimljudima u prin$ipu, onda pretpostavka o postojanju nekakvog transiskustvenog sjedinjuju6eg#aktora koji povezuje sve ono što je dato u iskustvu, uopšte ne uve6ava sadržaj toga što je datou iskustvu. Spor i)me3u onih koji smatraju da takva materija postoji i onih kojismatraju da ne postoji je u stvari samo verbalan- sve posledice koje pri)naju jedni -pri)naju i dru*i. Pra*matička maksima nam upravo i ka+e da tu nema nikakvo* pravo*ra)ila+enja. 5akle- dodavanjem materije ne posti+emo nita- ne uve,avamo brojproverljivih posledica- pa je ono suvino. %nači- pra*mati)am nam nala+e da neprihvatimo postojanje tako shva,ene materije.

S druge strane, istim metodom sti+emo do to*a da nema ni svesti. 4er, o*ično se pretpostavlja da mi u našem mentalnom životu imamo razne senza$ije, želje, misli, ose6anjaitd. i da su sve one date nekakvoj svesti. %rugim rečima, da postoji svest kao neto to jeodvojeno od sadr+aja i da je ona usmerena na te sadr+aje i da postoji nekakvo &a koje

pove)uje sve te sadr+aje koji su dati jednoj individualnoj svesti . To &a opet samo nijedato u svesti kao sadr+aj svesti- ne*o je opet nekakva podle+u,a supstanca- samo ovo*puta duhovna. ), sad, pretpostavka o takvoj jednoj transiskustvenoj supstanci opet neuve,ava broj empirijski proverljivih posledica- dakle- i) istih ra)lo*a i) kojih smoeliminisali materiju- treba eliminisati i svest. Sve to preostaje jeste ono to je dato uiskustvu- to je t)v. svet čisto* iskustva.

akle, sve što postoji, stvarnost, svodi se na neki neprekinuti tok oseta i drugihiskustvenih sadr-aja. svest i materija, strogo govoreći, ne postoje, oni su samo aspekti ovestvarnosti. Svest i materiju tre!a da shvatimo samo kao načine klasi/ikovanja sadr-aja koji

su dati u čistoj struji iskustva.

"0


32/291

Raselov (enomenali)am

aselov #enomenalizam i neutralni monizam %žejmsa koji ga je inspirisao praktičnosu iste stvari, samo što je asel mislio da ni %žejmsova teorija ne uspeva da odgovori na neke

prigovore, ali ju je smatrao *oljom od ostali8 i u jednom trenutku ju je i sam zastupao. Rasel

smatra da ovo 5+ejmsovo učenje o neutralnom moni)mu treba shvatiti na slede,i način:kao što možemo nekakav telefonski imenik da uredimo na više načina npr prvi put da

pore"amo !rojeve prema prezimenu ljudi koji su pomenuti a drugi put prema adresi tako je iovaj neutralni štof prvi put ure"en da daje materijalne o!jekte a drugi put da daje mentalneo!jekte. Ra)lika je samo u načinu klasi(ikacije. /ako je to, otprilike, razumeo aselH")memo npr. nekakav materijalni objekat- stolicu- po Raselu se svodi na odre3eneredove klase (enomena (tačno se lepo nadovezuje na %žejmsa u ovoj tački+, i ta su tiredovi klasa (enomena; 7adi se o tome da ova stolica u svakom trenutku raznim su!jektimaopažanja pruža različite profile ako ja npr# gledam iz jednog ugla onda imam izvesnu

senzaciju ove stolice ako je neko drugi posmatra iz nekog drugog ugla on *e imati drugačiju senzaciju# 2tolica je u stvari izvor različitih oseta za različite individualne svesti. Sad kadskupimo sve te pro(ile koje ova stolica nudi i) svih u*lova- dobijemo jednu klasu takvihoseta. Klasa takvih oseta je stolica u i)abranom trenutku t. ) sad, ako )a svaki trenutak odredimo klasu oseta koja konstituie stolicu u tom trenutku- dobi,emo beskonačan redklasa tih sen)acija ili oseta i to ,e biti stolica . S druge strane, šta je moja svestH &a u ovomtrenutku primam ra)ne sen)acije- npr. opa+am ovu stolicu- *ledam je- imam 1kao sličicu2

jednu vi)uelnu impresiju ove stolice u svesti. Istovremeno ja mo*u neke stvari da čujem-miriem ili pored ove stolice da opa+am neke dru*e. Ako sve sadr+aje moje svestiskupimo u jednu klasu- dobili smo klasu oseta koja odre3uje mene kao subjektasa)nanja u trenutku t. Ako svakom trenutku pridru+imo takvu jednu klasu- onda smodobili mene < kraj- be) vremenskih odrednica daljih. )edna vizuelna impresija, sličicastolice, mo-e da konstituiše i moju svest u nekom trenutku, a istovremeno da konstituiše šta

je ova stolic

ANALITICKA-FILOZOFIJA (1)

Documents

Transcript of ANALITICKA-FILOZOFIJA (1)