Ana Ristović Čistina · Grupa bajkerki i bajkera dojezdi na plažu jezera u vreli letnji dan....
83
Transcript of Ana Ristović Čistina · Grupa bajkerki i bajkera dojezdi na plažu jezera u vreli letnji dan....
Ana Ristović
Čistina
BibliotekaElement
UrednikGojko Božović
Likovni urednikDušan Šević
Ana Ristović
Čistina
ArhipelagBeograd, 2015.
Na koricama:Parataksa,
2010.
1
***
Noću se pomaljaju male, skrivene životinje.Imaju naša lica ali humanija i šapečija svaka koščica jednaka Adamovoj je.Do jutra vode duge razgovore na temušta je istina oduvek bila i biće.Do večeri sve velike istine ih upotrebedelom da bi njima pročačkale zubedelom da bi nakon toliko toga lošegimale nečim poštenim da obložesvoje istinski veštačke želucejer i svakoj istini se mora priznatiizvesno nesavršenstvokao i ponekasudbonosna rana.
7
***
Grupa bajkerki i bajkera dojezdi na plažu jezerau vreli letnji dan. Poskidaju kacige i odećupa iznenada proviri ono što vreme dodacentimetrima u struku, dubini podvaljkai gustini uzdanice-sumnje; vreme već počinje da pečati uzdah i misao koja više ne vidi talas već samo pučinu. Onda neko pljusne u vodu veliku lubenicu i smeh zaklopara gromko zanjihan tamo-amoizmeđu bibavih trbuha. Izađu iz vode i, dokglavni bajker kolje bostan na šatorskom krilupružajući svakome po parče, usklik koji ispuste usnehodočasti pravo u Rim. Sa plimom u sebi stoje u plićaku, držeći napola pojedene kriške kao najveću i jedinu istinu-trofej i osmehnuti gledajuu fotoaparat. Onda se obuku, u iste one divlje jakne i kacige, uzjašu svoja telai odjezde dalje. U još jednu mladostu još jedno srce lubenicekoje pod nožem gromko pucai pucanjem javljada srž ne laže.
8
***
Šopenovo srce i srca svih Habsburgovaca imaju zajedničko jedno: njihov večni sandaleko je od večnog sna njihovih tela.Stub varšavske crkve kucanjem bubnji iznutra ikripte u one dve crkve u palati Hofburg bubnje isto, horom od njih pedesetak, iz dana u dan, iz veka u vek, a da to ne zna niko osim svih tih udaljenih srca:
tap tap tap tap tap tap tap tap tap tap tap.
I tako se sudbinski, kada više ničega nemai kad nema razloga za bilo šta više od upravo togaslučajno izjednači želja umetnikai ono što su carske privilegije.
9
***
Život neprimetno klizi kraj onih ženakoje na dugim povocima vode svoje bunde.Na srebrnim kapcima im zebe zimsko sunce,između koraka i zemlje škripi lanacnikad ostvarenih obećanja. Dan se linja u dugodlakom tragudok izvodim vaše nejasne senke unoćnu šetnju, ponekad i po pet-šest, svežanj ceo, pa ih puštam da se pruže preko padine čelapostanu za nijansu duže i pred jutro uredno ih vraćam kao dobru decu,s tendencijom stalnog rasta.Negde u blizini uvek zveči lanac na kojem je ili potisnut lavežili bučno ništavilo.
10
***
Sredovečni par za susednim stolom Dva raštimovana licaTiha orkanska patnja pa mermerna samodovoljnostiznad kariranog stolnjaka I dve krigle piva ne dodiruju sepod zatonskim avgustovskim suncem Dve rukekoje se istinski nikada susresti neće U njegovoj spreman štos od hiljadu fotografija na kojimaosmesi bivše žene i dece negde u ne tako dalekomevropskom gradu Ajfelova kula od lagarija U svakomgradskom parku uparađen ko japanski turistadok osmeh mu – evo ni sad ne skida ga – tup ravan nožza otvaranje pisama – Ne i za srca – kaže užasi očaj na njenom licu dobrano načetom borama Dok obrazi spuštaju zavese sve dublje ka okončanju činova On i dalje lista osmehujući se Ona gleda u njegaKnedla u grlu putuje sporo ka drugačijim pejzažima Zar baš hiljadu fotografijaZar za to postoji baš toliko razloga Baš sada Da bi onda ne znajući šta sa svim tim rukamapolako izvukla iz tašne naočare Ispila gutljaj već toplog pivai preuzela sa tih prstiju desetak grama nečije porodične srećene skidajući s lica ostatak svih već jasnih trenutnih sahrana
11
***
Ovo je prostor čežnjeizmeđu ispruženog dlana jednemongoloidne devojčicei izmaknute ruke njenejarkonašminkane ostarele majkeiscrtanih obrva koralnih usanaveštačkih trepavica stisnutog grlanamrgođenog čela već u podnedok kreću se ulicom i peta seza prstima sporo taljigaŠto su bliže drugim ljudimato je korak između njih dužisprud u moru ćutnjei prostor čežnje širi setupo sečivo koje dugo prodireAli osmeh na licu te kćeri ničijeničim izazvan takav jeda je i otac i majka i rodbinaulici celoj usnuloj, gluvoj i u trenuobasjanoj
12
***
Na periferiji, izmeđuudaljenih, ljeskavih silosa iputokaza za salon lepote, nedaleko od železničke pruge zarasle u čkalj –kojom se nekad u inostranstvo stizalo smelijenego u komšiluk, a sada se njom ne može nigde –sija se užareno, šareno groblje nevažećih kreditnih kartica:takvu baštu izneverene milostinigde naći nećeš. Čas ih šiba sunceprgavo i ljutito po ciničnim brojevima,čas od kišnih kapi nabubre takoda deluju ko kaldrma. Al’ staza više nikome nisu. Nekima od njih koje su odslužile svojei nakon isteka roka fini rub još nosipo koje zrnce kokainskog prahai u salon lepotea i u silosmravi odlaze vedri.
13
***
Zapuštene su prodavnice venčanicabelina žuti u osunčanim izlozimaZamandaljena su vrata sajdžinica za kojima još se čuje tihoi aritmičnokucanje kazaljkiTorta u obliku i bojama Supermenabaca zajedljiv pogled na pravu, doboš domaću,šćućurenu u poslastičarskom rafuU papirnici šuška kašljucanjemišice-prodavačice, na šamlicinagnute nad ukrštenim rečimaŠkolski pribor čeka roditeljeStroj knjiga stoji mirno i kuražno na poslednjoj policičeka streljanjeMiris obućarskog lepka iskrada se kroz zamagljena vrata al’ već na pola puta do semaforatrijumfalno ga potuče miris plastikeiz obližnje kineske robne kuće
U bubnju veš-mašine na prvom spratukotrlja se i zveči jedan dinari poziva na uzbunu
14
***
Ptičji grippasvinjski grip palude krave patigrasti komarci s Nila panajezda skakavaca panajezda azijskih bubamara-hanibala panajezda velikih zmija-otrovnica panajezda glodara pamutanti zvani džinovske bube veličine dlana pahibridne bubašvabe pagenetski modifikovane ribe pašarani samoubice paanksiozni kitovi pahiperaktivni mungosi pabuba-ruse gde im mesto nije parazjareni žitni moljci i strižibubeizgubljenog identiteta pastršljenovi-ubice pamorske pa kopnene pa planinske pa šumske palivadske pa podzemne panadzemne pošasti pa
opet pošast čovek
15
***
Kroz tu napuštenu kućuvetar svira kao kroz čegrtaljkuMisa solemnis za bube, pauke i travkeIz nje još samo noć iznosisvaki nakrivi sunčev zrakoblaci padaju strmo, nenajavljeno inaglo na njen prag
U toj napuštenoj kućini pamćenja ni pogleda ni stidaviše ničega osim osam linijana zidu, na različitim visinamasa centimetrimai imenima
Nikola Zorica Stanko IvanaStanko Ivana Zorica Nikola
Neko iz te napuštene kućenaglo je porastao za samo jedan dana smanjio se šćućuriozgurio pod travku najmanju gorkudok činilo mu se da će ga ubrzoraznositi kolonija mravapo ovoj zemlji kojom oduvek i zauvekmile i mileće puževi dok od svojih kućicane rastaju se
16
***
Na obali Bodenskog jezerana raskrsnici Nemačke Austrije i Švajcarskeu pauzi između dve podgrejanepozitivnosti i odmerene srećeprotežu noge životni treneri. Patkice treniraju protezanje perja.Granje trenira lišće. Vinova loza proteže grozd.Život tera boje. Plastične šolje sa nes-kafompodrhtavaju u rukama trenerašćućurene ispod brzinska dva-tri dima. Genetski modifikovani Alpipoprimaju oblik krave koja nije Milka i,dok švajcarski očekuju da ih pomuze neko izAustrije, austrijski čekaju da to učini neko izsusedne Nemačke. Potom zamuču i Alpi u Italiji Francuskoj i Maroku a genetski modifikovanekrave protrče poljem skokom zeca i snagom pume. Krave što mirišu na fišburgere i mafinea kad treba i na ananas-jagode i štedro piške po nestvarno zelenim obroncimau lepe kapljice upakovanusveopštu sreću.
17
***
Te svinje ušle su pravo iz švedskih i nemačkihšuma u glagol tvog jezika, premda o tome ne želišništa da znaš, čistunče jezičkobelosvetski. Landraš* sadkroz rečnik maternjeg kao nahoče kroz jedini poznati dom,dok, tamo negde, landras-svinje tumaraju šipražjem i njuše žir očekujući skorašnji svinjokolj. Nije lako – ni tebini njima. Sa džezvama, džepovima, čobanima, rakijom,pendžerima i čarapama iz Turske, varošima, salašima,sobama i gulašima iz Mađarske nekako si se pomirio, kao i sa hordom reči iz Engleske, Italije i Nemačke, alikako razumeti da ni taj glagol landrati, nije sasvim tvoj,čak od svinja i to nemačkih i švedskih potekao,i da siguran više nisi u ono što kažeš. Ich möchte. I am you. Helt. Ja sam ti. Kaže jezik, uvek pred nekim pogubljenjem.
* Reč ,,landrati” (lutati, tumarati, skitati, smucati se...) vuče koren od norveške i nemačke sorte svinja landras i načina njihovog uzgoja nekoliko meseci pre svinjokolja. Naime, landrasi se puste u šumu gde se slobodno kreću i hrane žirom. – Prim. aut.
18
***
Njihovo je da imaju osmehe Jehovinih svedokadok drugi ulaze u tekstilni Raj. Prodavačice uradnjama skupe robe još skupljeg imena u koje svrati tek ponekad ko, ofingeresvakog sata preopterete po jednim uzdahom.Vene pulsiraju u lakovanim koledžicama, tišina odjekuje glasom kastriranog jezika.Bog je jedan, ne postavlja pitanja.U dubini svetle prostorije puderastog jarma, uspravne su, nepomične, skrušenepoput očajnika pred ambisom.Tako nebeski pomirene, tek pozadinski red su inventara izloga, i ko još mari za to da na istom mestupre manje od pola vekabila je sasvim autentičnaničim nepotkupljivaruševina.
19
*** Jadranki Vuletić
Umesto da prione na Upravnu tužbuprotiv rešenja o oduzimanju oružjagospođa advokatica u svojoj kancelarijizaneto čita knjigu poeziješuškajući tiho stranicama međurazgalamljenim aktima i dopisimakao da snuje i kuje državni puč
Srce baca bombuna sve četiri strane tela i dušane pita za razloge dok izvlači svihdvadeset sablji mačeva i kopalja i gađavisoko do temena prizivajući sećanjena dane koji se možda ni dogodili nisuReči klize i padaju na sto i podoveJesu li to mali bodeži ili noževi jesu listrele ili čahure već ispaljenih metakaA onda
probije se neka iznenadna radost kojazaštekće u ritmu nenadmašnog uzija i pulsrasipa barut dok smeli topovi u venama ubrzavaju krv i limfu a pogledta automatska puškau nesagledivo i nevidljivo daleko strelja
Oružarnica pod kožom zvekećeOružarnica pod kapcima štekećeDok pritajeni uzdah u grlustoji poput žileta
S njim se ne sme nikuda iakoprirodno pravo ima
20
***
Svaka reč udara o prozorkao vrabac u opštinskoj sali za venčanjaa pesničko je veče ijedna sijalicatreperenjem kaže da je na umorudok pesnik u Biblioteci gradačita rodbini i kumovima ijedna starica koja je svratilamisleći da će biti makar kanapea hrče u ćošku melodijomVivaldijeve ,,Zime“ isvaka reč udara o prozorkao vrabac u opštinskoj saliza venčanja u kojoj već godinamaniko se venčao nijei niti će
21
*** Nema je više, a profil joj na Tviteru i dalje živi.
Od naših mrtvih opraštamo se najpre na internetu. Ima i onih koji se ljute na mrtve što im nisu javiliporukom na Fejsu šta im se dogodilo nego su to moralida saznaju tako što je vest podelio neko treći. Palimo im virtuelne sveće u internet crkvi ili na stranici ,,Moj plamen“. Imaš mogućnost da, osvajajućipoene u igrici, dobiješ i bonus sveće koje kasnije lakoiskoristiš prilikom pomena i zadušnica a uz to i bon od 5% popusta u svim MEXIN radnjama sa sportskom opremom. Ispod njihovih fotografija na kraju uvek pirujemasovnog R.i.P.-a pir. Znamo da će ovaj internet trenutaktrajati kraće no memorija onog tamo starog modelaXPZMBS2-A i da ćemo sutra svi sa istom predanošću udeliti fejsbučku počast svojim novogodišnjim jelkamai njihovim ukrasima. Ostavljamo im poruke na zidovimanjihovih profila i čekamo da nam odgovore.Pišemo im da su nas prešli što su otišli i da se vrateda opet komentarišemo jedni drugedelimo fotke na Instagramudružimo se i fotografišemo te divne trenutke za Fejs.Pišemo im da su nas prešli i da je svaki naš post samotan bez njihovog lajka. Čak im i najavimo da ćemootići na sahranu i na njen događaj pozovemo još inaših hiljadu i osamsto dvadeset prijatelja od kojih suneki iz Australije i iz Ujedinjenih Arapskih Emirata,ali su prvi kliknuli da će doći – čemu se iskreno nadamo –mada na njihovom profilu vidimo da će istog dana biti i narok koncertu u Brizbejnu i na proslavi firme u Abu Dabijukao i na promociji knjige našeg zajedničkog druga u Zagrebu.Pomilujemo njihovo odsutno lice na ekranu,
22
čekamo, gledamo, al’ ne vidimosoba nam puna njihovih i naših raspertlanih cipela, spremnih na nazuvanje i neko sedi na ivici tvog krevetaklati nogama, odavno čeka zajednički korak uživo
23
***
Opet je neko uložio novacda bi skočio sa ivice svemiraa najveći skok oduvek bio jeiskočiti iz vlastitog nemiraTulipani se klate u mrakutek tako im dođeJedna jabuka preleće krov kućei crv u njoj vrtoglavo nebesko iskustvorado bi menjao za zemljuNjuška konjića u štali vlažna jepodrhtava u ritmu jučerašnjeg svetaKonjušareva proteza sniva u čaši vode osmehnuta dokzuri u mesečev srpzapanjenaTišina probija zvučni zidi ostaje tišinaPssssssst
24
2
*
Istetovirao tekstove iz Biblijepo rukamapa se razmahao i levom i desnombog da ga vidi!U svakom njegovom pokretusudnji dan ujeda se za usnui usnama jesudnji dan na vrh jezikadok na plažu odlazi gegavou narandžastim natikačamakao teška troma kišna kapkao pravi mesija.
27
*
Stoji sam, na stanici u predgrađuposlednji čovekal’ uspravan zuri u vrhove patikadok tamo gde mu se vratljubi s leđimatatu – mini-linijai na svakoj mišici tetovažapo jednog zvučnika:odjekuj, samo odjekuj iširi zvuk svojšto duže, što dalje!
28
*
Ispred kafića na Tošinom bunarujedan usamljeni konj kusamaslačke i travu. U ušima mu odjekujuzvonki poljupci šoljica i tacnii froncle rečenica za koje znada gde god da im je početak i krajuvek imaju veze sa nekomi nečijom patnjom. Jer konji tooduvek znaju. Na obližnjoj stolici, oklembesivši sve četiri i hladan potiljak,pod zrikavim jutarnjim suncemsvu svoju prošlost ćutke stavlja pod giljotinuradnik u fabrici mašina i traktorai puštatetoviranog Pegaza sa naborane mišiceda konačno zanjišti.
29
*
Juri naokolo kao pomahnitaozašiljenog i palacavog jezikau nameri da nas sve tetovirasvojim stihovimasvežnjevima grozničavihsomnabulnih pesamau kojima sve vrvi odlabudova, djeva, cvrčaka i dovitljivih načinakako da se preskoči smrta mi bežimo
30
31
*
Polovina istetoviranog srcapreostala na nečijojamputiranoj rucini slutila nije da će jednombaš ona bitinajteža granica
32
*
Kad god ode u inostranstvotetovira se nekom znamenitošćunaočigled svihi vrati se, sine znamenitim sjajem,lep kao katedrala, kao trg svih svetih,kao bulevar zvezda, kao most nad mostovima,kao kapija svakog trijumfa na čijim pročeljima mermerima lukovimastubovima rozetama kamenim blokovimakao da nikada završilo nije nijednopravo s neba poslatoptičije govance
33
*
Ni o sreći ni o samoćiviše ništa ne zna da kaže samnego se na društvenim mrežama(gde jedino šta i prozbori)istetovirao citatimaAndrića i Selimovićamada često meša Mešu sa Ivom iIvu sa Mešoma i samoću sa srećomdok samodovoljno se madapruživši se ka drugomproteže pred ekranom kompjuterakao negde onajtamo neki most
34
*
Nekoliko sredovečnih ženana popodnevnoj sedeljciizmeđu dva gutljaja šampanjcai dva zalogaja reforma torte otkrivaju jedna drugojtetovaže unutrašnjih organarasute po čitavom teluS godinama ih je sve više i višeČesto se provide ispod odećeSkoro svima je zajedničkoda počinju od grudnog košai šire se nepredvidivopoput naftnih mrlja nasredokeanaKo te je i šta te je tetoviralo,draga,osim vremenaosim vremenašto beše
35
*
Ona nema tetovažuali zatouvek spremna kad zatrebalepi onu privremenupreko leve polovine telaSUPRUGApreko desneMAJKAa po sredini, gde je duša veliko Ii tako odlazi u život da je nikoništane bipitao
36
*
Je li to sve o pesmi akozaustite nešto o onom Sloterdajkovomtetoviranom životu što bubri pod kožom – čuli ste da kolega pesnik u intervjuu o tome nešto mudro zbori – o tom trajnomžigosanju duše svetom O osnovnim rečimapoezije koje se obrazuju prekoegzistencijalnih tetoviranja kojanikakav odgoj ne može potpuno prekritii nikakva konverzacija potpuno zatajiti
A u stvari i dalje samo sedite nemo ičekate da vam procvetata mastiljava ruža pod grudima,držeći pripremljenu piši-briši olovkupod utrnulim prstima.
3
39
***
Kada bacaš u đubre bilo štašto ima poklopac ili zatvarač –praznu kutiju pomade, tubu paste za zube,hemijsku olovku, futrolu toplomera ili putne četkice,bočicu parfema ili laka za nokte, flomaster, praznuflašu ulja ili vina, kutijicu bombona ili vitamina –nikada delove ne bacaj odvojeno jedne od drugihjer proganjaće te misaozašto ne odoše zajednokada su pripadali jedni drugima.Šalji ih na veliko đubrište skupakao da ljubavnike šalješ na onaj svet,sa nežnošću i izvesnim razumevanjem.
A pre nego što ih iznova spojiš, prenego što sve te šlemove kape i kacige pričvrstiš i zašrafiš za njihovaispražnjena tela kojima prazninai bila je jedini konačni ciljduni u njih poput drevnog magai udahni im tajni život,javnu celinu.
40
***
Ovaj liftu kojem svi obično ćutepored stanara svakodnevnoprevozi i stotinak kila tišinei lenjo se spušta i dižekao i Adamova jabučicauvek zagledanu ambis
41
***
Pet starih telefonskih imenikana dnu fiokeni ne zna da se među svim tim isluženimpromenjenim i iz pamćenja izbrisanimtelefonskim brojevimačija mastiljavost vremenom širi sena hartiji poput dugotrajne modricei o čijim vlasnicima i adresamaodavno ćuti sepovremeno krije dobitnaLOTO kombinacijaali ne zvoninikome
42
***
Danas su baš nežne papuče onog starcakoji svakodnevno sedi na klupi u bašti pred kućom pod proletnjim suncem povijen beo svetaoi nepomičankao antički kip dok zuri nekudajoš dalje u prazninu iz prežvakane punoće zagledan.
Papuče karirane šunjalice-skrivalicekoje se pre nego što krenu natrag u hladu mrak sobenapune
laticama muškatli, komadićima trave,ponekom bubicom, semenkama
i konačnim,
potpunim bekstvom.
43
***
Na vrhu najviše grane u gradskom parkunjiše se prazna i šuplja kesanajuspešnijeg maloprodajnog lanca megamarketa nad megamarketimana kojoj pišeJA VOLIM SVOJU ZEMLJUi glumi ludilo glumi zastavu mada zastava u neku ruku i jeste
Nemo, vazda pognutih glavamarširamo ka njenoj prazninijer jednom će nam reći da je to onošto nam je oduvek bilo potrebnošto je trebalo kupiti prvo.
44
***
Danas oko podnevana uglu Gundulićeve i 27. martajedan televizor pronađen je kraj bandererazbucan i informatički rasutna plastiku i višak nekonzumirane maštei svi dokazi navode na to da jetelevizor počinio samoubistvoSA-MO-U-BI-STVO
– o čemu detaljnije u nastavku –skočivši sa petog sprata zgradeu kojoj smo se odavno nastanili i etogrickamo živuckamo i ide to nekakomada to još ne znamojer nismo videli na televizijiali saznaćete.
45
***
Iz večeri u večeMesec koketno zuriu izduvani plastični zamak polegaopo travi u usnulom luna parkui pokušava da trampi osećajteške, kolektivno odgovornemesečne punoćeza osećajsvakovečernje neopterećujućeprazninepo kojoj bi se, sirot, najradijeprostro celom dužinomda može.
46
***
Koji je bio poslednji tepihistresen na ovom istom dečijem igralištui kog proleća ili leta beše topre nego što su servisi, turbo logikom,uzeli stvar u svoje mašine –
ne znam, ali znam –
da je kao i svi koji su mu prethodilipresamićen preko šipkesa čežnjom i zavišću gledao u travnjak između zgradanižući u mislima bubemeđu vunenim nitimakao brojanicu.
47
***
Podigla se prašinau prigradskom autobususa svih stranadok nasred njega stameno stojibuket cvećasa dve noge i dve rukeokružen licima kao iz filma,,The Deliverance“skoro veći od čovekamada rado bi bio većii od sudbine
Vozi se nekudada izmami osmehdođe mu oko šipkeda zaigra
48
***
List zelene salate, zgužvan u ćošku tanjira,grči se od pomisli na to da je samo dekoracija. Sve manji i manji je. Svet jesve manji i manji. Ali središte mu senapinje napinje napinje napinjepritisnuto posudicom sa tartar-sosomi ljutom papričicom na rubu,proteže i ispravlja prkosnoi jednompostaće kičma.
49
***
U izlogu obućarske radnjeu šest redova, kao na zakletvi,spremne za lepljenjenaglavačke su poređane štiklesvih veličina
Nisu to štikleto su mali zamukli topovina koje predugo pada prašina
50
***
Spušta kraj kontejneraprovidnu kesu sa starim cipelamaa onda se nekoliko putaokreće za njimakao da proveravacupkaju li u mestuili su otkoračale daljeposrću lida li im je pravilan hod
Dugo ćuti
Oprašta se
51
***
Ne čistiš ti to sve cipele iz cipelarnika danasna osunčanoj terasi zubatog novembraveć timariš minijaturne konjekoji nestrpljivo čekaju da ti se otrgnu iz rukui pojure u kasnekakouvek tebi u susret.
52
***
Milici Markić
U ponoćkomadić marcipanapod jezikomkao da je okrajak mladog mesecaa za okrajkom mesecamesečevo dvorištediše
53
***
Nasred trotoara, pred višespratnicomleži štipaljka ispala iz gnezda
Dok čvrsto steže vilicuboreći se sa prazninomu srcu joj još odjekujeveseli bubanj veš-mašinekoji ni tapkanje korakasvuda oko nje ni preteći zvuk motorani škripa kočnicani tišina što jednom uvek usledine može nadjačati.
54
***
Tuce mokrih kišobranalepe se jedan za drugi
i neprimetno se
češkajumetalnim rebrimai trljaju krilima
u korpi u ćošku
kao da im je poslednji put.
55
***
U mraku iste sobešum akvarijumaišum kompjuterskog ventilatoraprećutkuju svoje zidove.
4
59
***
Čistije,mekanije,tišeod svakogčistog, mekanog,tihog.Samo duša uporno škripipod đonovima. Postoji sutra,vera u nevidljivo,pa nagli sumraku zbijenim vagonimaza koje se ne zna kuda idu.I to svojeglavo Ništakoje nas celog života pratiu nameri da postanebezglavo Sve.
60
***
Pisma Emili Dikinson,čaj od nane išum akvarijuma.
Jedan zeleni listić se zalepioza papir, iznad reči:
Mogu napuniti sobu tolikom samoćomljudi bi tu stali i zaplakali –
i ne skida sekao da nije graničnik između dva redaveć između dvakonačna sveta.
61
***
To je jedan od onih danakada si kao opustela autobuska stanicau provinciji, u kasnu zimsku noć,dok susnežica šiba lica praznih autobusai kovitla dojučerašnje novine u kojima je svaka vestodavno zakasnila. Oko uspravnih, a pognutih svetiljkiroj pahulja isti je kao onaj letošnji roj jednodnevnih buba –i jednima i drugima suđen je tek tren. Dok se ti još tešiš timeda čak i kapi kiše na prozoruzahuktalog autobusauvek putuju natrag.
62
***
U teretani opusteloj unedeljno večena televizijskom ekranuprikovanom za zid poput ikone pet lavljih beba iz rezervata Ngamouči da hoda
Već sledeće generacije, kažu, možda neće biti
Rika se dugo spuštana malaksale tegove
63
***
Hodaš ulicom u sasvim običan dan, ne misleći ni o čemu i, odjednom, na tebe sesvom težinom sruči ničim izazvana tuga.Kao iznenadna, kratkotrajna kiša iz samo jednog oblaka,u vedar dan. Tako je duboka kao da sadrži u sebisve buduće tuge koje ćeš tek doživetikao i one na koje si odavno zaboravila.Stegne ti grlo.Ne možeš ni makac dalje.Ne znaš odakle i zašto je došla kada ti jedanas bilo baš udobno u vlastitoj koži.Ne znaš šta sa njom jer ne vezuje se ni za slike,ni za sećanja, poput snažnog je, iznenadnog zemljotresa.Sa tugom koja je zbog nečeg nekako se već može,ali šta sa tugom koja je ni zbog čeg?
Traje svega pola minuta –minut. I nestane.
Ostavi te zbunjenu, s nekom čudnom prazninomi osećajem da te je odsustvo svih razloganapustilo.
64
***
Zadremati uz radio tako tiho navijenda ne razaznaješ ni reči ni muzikukoja dopire iznutrasamo tihi, nejasni, udaljeni ton,mrmljanje nevidljivih čovečuljakadok vazduh u sobi već progovara jesenjom svežinomi hladi ti gola stopala koja se meškoljedodirujući ivicu krevetakao da je paluba brodakoji negdeu nekoj lepoj nigdinikonačno treba da te iskrca.
65
***
Prohladno podne sadi te u jedno mesto kao trnkoji se nada da iz njega može izrastii dugotrajna puzavicai jednodnevna ruža. Znaš da ne možeš biti i jedno i drugoi da se nikuda još dugo maknuti nećeš.
Ali zato sve do kasno u noćprelaziš prstimapolako, pažljivo i nežnopreko ispodvlačene rečenice u nekoj pozajmljenoj knjizikao da prelaziš preko nečijih venai osećaškako u toj blagokrivudavoj linijipulsira krv.
66
***
Sanjala samda si zrno borovnicekoje držim među usnamai blago ga valjam s kraja na krajda mu udobno budena putu od jednog ruba ka drugompolako onoliko dugokoliko je potrebno da se prevali čak i preko usananeko uvek zamišljeno i udaljeno sutračuvajući ga od jezika jer jezik uvek grešiod ugriza od pucanja od sušenja od hladnoćekoja je otvarala i zatvarala prozore i vrata ina obrazima mi ostavljala igličast ledtrunjetragove smrznutih đonova i inja
Čuvajući gaod toga da slučajnim jednim trzajemne nestane u meni
I celog narednog danasasvim modre usnenikako nisam mogla da sklopim
67
***
Moje plućno krilo noću putujesvakim udahom i izdahom do tvog plućnog krila i dodiruje galagano kao lokvanj koji je umislio da jeostrvo okruženo morem I odjednom eto arhipelaga od umnoženih ostrva ina hiljade malih unezverenih ljudi iskrcava se nežnim koracima sa tvog i mog ramena i ukrcavau brodiće naših dlanovapa ujutru dok se budimoistrese ih po podu te luke ka kojoj se spuštakrajičak jednog čaršafa praveći spasonosni hlad oznojenim putnicima
68
***
Glave prženih papalinaprepuštaš mi s ljubavljuna rubu tanjirakao što neko drugome prepuštaposlednje parče čokoladne slastii na hiljade nevidljivih, sićušnih astronautao kojima će nešto reći tek možda budućnostspušta se ove večeri na podove, stolice, pragove, rukeponovo otkrivajućiZemlju.
69
***
Škripa kapije papoštareva tanka ruka itorba puna izvesnosti koja seneizvesnošću hrani i tare o bedrootirući uvek neki tričavi prah išačica tek izleglih poluslepih mačićaprosuta po betonu i ruševine septembarskog svetlameđu žbunjem koprivenane i matičnjaka.
Oko viri kroz rupicu između zavesai desna kopča, pomalo drhteći,nesigurno,traži svoju jutarnju izvesnostu levoj kopčibrushaltera.
70
***
Pomislim, to dlake mi igraju sameu ponoć, kad onosmrdibuba mi u kosi.
Japanski pesnik bi rekao:
Mala smrdibubanadgleda bešumni rast dlakei zamišlja evoluciju bez mirisa.
71
***
Šta je ono prvo što čuvano u slikama sa putovanjanagriza i obriše zaborav? Čudnim poretkom, iznenada,pometeno sa stola sećanja, odneto kao rukom bahatog dečaka.Tras, nema više, nikad nije ni bilo.Je li prve nestaju zidine velikih građevina kraj kojihse prolazilo, palate, mermerni stubovi i lukovi, tornjevi i puškarnice, džinovska zvona, dvorci i katedrale, dok ruše serazneti bombom u glavi na koju računali nismo; je li prvo iz nasnestaje sve što je već upisano u pamćenje brojnih razglednica? Jer ne pamtiš više na isti način onu baziliku Sakr Ker,jer tvoj Sakr Ker biva zamenjen slikom s TV-ekrana i tvoj ličniMonmartr neprimetno se urušava u pamćenju, nadomeštentuđim model-suvenirom. I svaka kula, pre ili kasnije,postaje vavilonska ruševina. Je li onda poslednji ostaju u sećanju, kao što reče Crnjanski,rubovi gradova ocrtani na nebu, tanka linija ispod horizonta,kao jedina pukotina u kojoj je mogao da se sakrijei sačuva pogled? Ili je to ipak dodir dva dlana, mir ruke u ruci koji je opisao nevidljivu putanju jednim gradomrešavajući njegove pločnike kao ukrštenicu, miris neke pekareu atinskoj ulici od koje te deli skoro trideset godina, zvukotključavanja hotelskih vrata koji ne podseća ni na jedan drugine zbog posebnosti ni brave ni ključa, već zbog one torbe
samog sebekoju potom, uz uzdah olakšanja, spuštaš na postelju, i bacaš pogled duboko i daleko u beskrajno Nigde,ustupajući samo srcu pravo da pamti.
72
***
U polumraku sobe, u letnje predvečerje,kroz odškrinuta vrata teraseosluškuješ prigušeni zveket escajga i tanjira –obližnji prozori ponekad štedrije krote poglednego uha glad. Piljevinu rečenica, okrunjene reči. Bubnjeve srca. Topot prstiju. Prostor između dva betonska zidabrže upija glas nego što s glasovima učine oveštali zidovi prepune kafanečija kasa otkucava do duboko u noć.Neko pruža ruku ka nečemu,neko je odmiče.
Toliko života od kojih bisvaki mogao biti tvoj.
73
***
Ispod svakog kreveta, s vremena na vreme,eksplodira nečujna bombaostavljajući na miru snove ali odnosećideo po deo njegovog dna od presovane bukveza koje se telo čvrsto drži kao za jedino utočištepre nego što udari o svojusenku.
Dok iznad svakog kreveta vazda seširi paučinasto, mirno disanje nassklupčanih, ne tako davno iakodecenijama mereno u jednoj jedinoj važnoj utrobi svetačija neprekinuta pupčana vrpcasada čvrsto drži tu istu senku od nje pravi zmaja i pušta gavisoko.
75
O pesnikinji
Ana Ristović (5. 4. 1972, Beograd) završila je srpsku knji-žev nost i jezik sa opštom književnošću na Filološkom fakultetu u Beogradu.
Knjige pesama: Snovidna voda (1994), Uže od peska (1997), Zabava za dokone kćeri (1999), Život na razglednici (2003), Oko nule (2006), P. S. (izabrane pesme, 2009), Meteorski otpad (2013), Nešto svetli (izabrane i nove pesme, 2014).
Dobitnica je „Brankove nagrade“ za knjigu Snovidna voda (1994); nagrade „Branko Miljković“ i nagrade Sajma knjiga u Iga lu za knjigu Zabava za dokone kćeri (2000); nemačke nagrade „Hubert Burda Preis“ za mladu evropsku poeziju (2005); nagra-de ,,Milica Stojadinović Srpkinja“ za zbirku P.S. (2010); kao i ,,Di sove nagrade“ za pesnički opus (2014).
Njene pesme su prevođene na brojne jezike i zastupljene su u više domaćih i stranih antologija, a pojedinačne knjige su joj prevedene na nemački (So dunkel, so hell, Jung und Jung, Salz-burg, Austrija, 2007, prevod: Fabjan Hafner), slovenački (Živ l jenje na razglednici, LUD Šerpa, Ljubljana, Slovenija, prevod: Jana Putrle i Urban Vovk), slovački (Pred tridsiatkou, Drewo a srd, Banska Bystrica, Slovačka, 2001, prevod: Karol Chmel) i mađar-ski jezik (P.S., versek, zEtna, 2012, prevod: Roland Orcsik, Bencsik Orsolya).
Pored toga što piše poeziju, prevodilac je sa slovenačkog je zika, s kojeg je do sada prevela više od dvadeset knjiga savre-mene slovenačke proze i poezije.
Živi u Beogradu.
77
Sadržaj
1Noću se pomaljaju male, skrivene životinje... . . . . . . . . . . . . . . . 7Grupa bajkerki i bajkera dojezdi na plažu... . . . . . . . . . . . . . . . 8Šopenovo srce i srca svih Habsburgovaca... . . . . . . . . . . . . . . . . 9Život neprimetno klizi kraj onih žena... . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10Sredovečni par za susednim stolom... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11Ovo je prostor... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12Na periferiji, između... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13Zapuštene su prodavnice venčanica... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14Ptičiji grip... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15Kroz tu napuštenu kuću... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16Na obali Bodenskog jezera... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17Te svinje ušle su pravo iz švedskih i nemačkih... . . . . . . . . . . . 18Njihovo je da imaju osmehe Jehovinih svedoka... . . . . . . . . . . 19Umesto da prione na Upravnu tužbu... . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20Svaka reč udara o prozor... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21Od naših mrtvih opraštamo se... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22Opet je neko uložio novac... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24
2Istetovirao tekstove iz Biblije... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27Stoji sam, na stanici u predgrađu... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28Ispred kafića na Tošinom bunaru... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29Juri naokolo kao pomahnitao... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30Polovina istetoviranog srca... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31Kad god ode u inostranstvo... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32Ni o sreći ni o samoći... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33Nekoliko sredovečnih žena... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34Ona nema tetovažu... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35Je li to sve o pesmi ako... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36
78
3Kada bacaš u đubre bilo šta... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39Ovaj lift... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40Pet starih telefonskih imenika... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41Danas su baš nežne papuče... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42Na vrhu najviše grane u gradskom parku... . . . . . . . . . . . . . . . 43Danas oko podneva... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44Iz večeri u veče... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45Koji je bio poslednji tepih... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46Podigla se prašina... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47List zelene salate, zgužvan u ćošku... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48U izlogu obućarske radnje... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49Spušta kraj kontejnera... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50Ne čistiš ti to sve cipele iz cipelarnika... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51U ponoć... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52Nasred trotoara, pred višespratnicom... . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53Tuce mokrih kišobrana... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54U mraku iste sobe... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55
4Čistije... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59Pisma Emili Dikinson... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60To je jedan od onih dana... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61U teretani opusteloj u... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62Hodaš ulicom u sasvim običan dan... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63Zadremati uz radio tako tiho navijen... . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64Prohladno podne sadi te u jedno mesto kao trn... . . . . . . . . . . 65Sanjala sam... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66Moje plućno krilo noću putuje... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67Glave prženih papalina... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68Škripa kapije pa... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69Pomislim... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70Šta je ono prvo što čuvano u slikama... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71U polumraku sobe, u letnje predvečerje... . . . . . . . . . . . . . . . . . 72Ispod svakog kreveta, s vremena na vreme... . . . . . . . . . . . . . . 73
O pesnikinji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75
CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd
ISBN 978-86-523-0155-3COBISS.SR-ID 215752204
Ana RistovićČistina
ArhIPelAgTerazije 29/II, Beograd
tel: 011 33 44 536 011 33 44 427
e-mail: [email protected]@arhipelag.rs
Za izdavaåagojko Boæoviñ
Tehniåki urednikDuãan Ãeviñ
LektorMarija Jovanoviñ
KorektorDragan Bojoviñ
Ãtampa3D+, Beograd
