AminMaalouf

Samarkand

2

A sada svojim pogledom prošetaj Samarkandom! Nije li onzemaljska kraljica? Ponosit, iznad svih gradova, sa njihovomsudbinomusvojimrukama.

EdgarAlanPo(1809-1849)

NadnuAtlantikapostojiknjiga.Želeobihdavamispričampričuonjoj.Moždaznatenjenrasplet,novinesuotomesvojevremenopisale;unekimzapisimatadajezabeleženo:kadajeunoćiizmeđu14.i15.aprila1912.godine,napučinikodNoveZemlje,potonuoTitanik,najuglednijažrtvabilajejednaknjiga,jedinstveniprimerakRubaijaOmaraHajama,persijskogmudraca,pesnika,astronoma.

Otombrodolomumaloćugovoriti.Mnogisuvećprocenilinesrećuudolarima,mnogi supremene tačnoprebrojali žrtve i zabeležilinjihoveposlednje reči.Sada,šestgodinakasnije,jedinoštomezaokupljajetobićeodsvileimastila,čijisamja,nekovreme,bionedostojančuvar.Nisamlijebašja,BendžaminO.Lesaž,iščupaoiznjene rodneAzije?Nije lionaumomeprtljagubilaukrcananaTitanik?Nije lisamoarogancijamogavekaprekinulanjenhiljadugodišnjiput?

Odtogvremena,svetjesvakimdanomsvevišetonuoukrvitminu,amojživotpostajaojesvemanjeradostan.Pobegaosamodljudiinisamčuoništadrugoosimglasova sećanjakoji sume ispunjavali iskrenomnadom;bio samzaokupljen samojednommišljukojamenikadanijenapuštala:sutraćujepronaći.Zaštićenausvomzlatnomkovčežiću,knjigaće,nedirnuta,izronitiizmorskihdubina,anjenasudbinabićebogatijazajošjednuodiseju.Prstićeponovomoćidajedodiruju,dajeotvore,da se u nju udube; radoznale oči pratiće, od početka do kraja, tok njene avanture,otkriće u njoj pesnika, njegove prve stihove, prvi zanos, njegove prve strahove.Saznaće za sektu Ubica. S nevericom će zanemeti pred slikom boje peska ismaragda.

Knjiganenosinidatumnipotpis,ništaosimovihrečiushićenjailiotkrovenja:Samarkand,najlepšelicekojejeZemljaikadaokrenulasuncu.

3

Prvaknjiga

PESNICIILJUBAVNICI

Koji čovek nikada nije prekršio Tvoj zakon, reci? Život bezgreha,kakavukusima,reci?Akozlokojesamučinio,TikaznišzlomKakvajerazlikaizmeđuTebeimene,reci?

OmarHajam

4

I

USamarkandu,meštani su, ponekad, u predvečerje tromog i sumornogdana,dokoni tumarali slepimsokakom izmeđudvejukrčminadomakbiberskepijace,nezatodabipilimirisnovinoizSohdiana,većdabivrebaliprolaznikeilisezabavljalina račun nekog pripitog gosta. Takav pijanac ubrzo bi se našao u prašini zasutpogrdama,uvučenupakao, čijavatra ćegadokraja životapodsećati na rumeniloizazovnogvina.

Iz jednog takvogdogađajakoji sedesiou leto1072.godine, rodioserukopisRubaija. Omar Hajam je tada imao dvadeset četiri godine i nekako u to vremepristigaojeuSamarkand.Dali jetevečerinamernosvratioukrčmu,ili jelutajućigradomtamostigaoslučajno?Dalisenaizmakudanakojisegasionašaotuponesennovimzadovoljstvomkojejeosećaokoračajućinepoznatimgradom,očijuotvorenihzahiljadenovihdodira?UuliciRubarbinogPoljajedandečačićbežaojebosonogpokrupnoj kaldrmi, stežući uza se jabuku ukradenu iz nekog izloga; u suknarskombazaru,uunutrašnjostiizdignutodrvenebarake,prisvetlostiuljanelampeodvijalasepartija narda, bačene su dve kocke, čula se psovka, a zatim prigušeni smeh. Podsvodovimaužare jedanmazgar zaustavio sepokraj česme,puštajućidamuhladnavodaispuniudubljenjenjegovihspojenihšaka,nagnuvšisenadnjihisturenihusanakaoda ljubičelousnulogdeteta;pošto jeutoliožeđ ipromrmljaorečizahvalnosti,prešao je mokrim dlanovima preko lica, uzeo koru lubenice, ispunio je vodom iodneosvojojživotinjidainjunapoji.

Na trguprodavačapraznoverja, trudnažena,zadignutavela,prišla jeHajamu.Imalajejedvapetnaestgodina.Bezreči,bezosmehanasvojimbezazlenimusnama,uzelajemaloprženogbademaiznjegovihrukukojitekštojebiokupio.Prolazniksetome nije ni malo začudio: prema starom samarkandskom verovanju, ako budućamajkanaulicisretnestrancakojijojsedopada,onasanjimtrebadapodelinjegovuhranu,jertakoćenjenodetebitilepokaoon,istogvisokogstasa,istihplemenitihipravilnihcrta.

Omar jena trenutakzastao jedućiponosnopreostalibadem,pratećipogledomnepoznatu kako se udaljava. Vika koja je dopirala do njega, podstakla ga je dapožuri. Uskoro se našao usred razuzdane gomile. Starac, dugih mršavih udova,gologlav, razbarušenebelekosenaopaljenojglavi,već jebionazemlji.Odbesa iužasa,njegovikricipretvaralisuseujedandugačakjecaj.Njegoveočipreklinjalesupridošlicu.

Okonesrećnikaokupilosedvadesetakosoba,mašućibradamaipretećikratkim

5

motkama. Malo dalje, stajali su radoznali posmatrači. Jedan od njih, videvšiHajamovoužasnutolice,dobaciomujeuverljivimglasom:

„Nije toništa, to je samoDugačkiDžaber!"Omarposkoči,drhtaj stidaprođenjegovimtelomionpromrmlja:„Džaber,prijateljAbuAlija!"

AbuAlibešečestinadimak.Ali,kadabinekoobrazovanizBuhare,Kordove,iz Balha ili iz Bagdada izgovarao taj nadimak tonom prijateljskog poštovanja,zabunaupogleduličnostinijebilamoguća:mogloseraditisamooAbuAliIbnSini,na Zapadu poznatom pod imenom Avicena. Omar ga nije upoznao, rodio sejedanaest godina nakon njegove smrti, ali ga je duboko poštovao kao najvećegučiteljasvojegeneracije,poznavaocasvihnauka,pobornikarazumaipravde.

Hajamponovopromrmlja:„Džaber,omiljeniučenikAbuAlija!"Madagajeutom trenutku video prvi put u životu, dobro je poznavao njegov život i žalosnusudbinu.Avicenajeunjemuvideonastavljačasvojemedicineimetafizike,diviosesnazinjegovihargumenata;zameraomuje jedinoto,što jesvoje idejepropovedaoisuvišeglasno,isuvišenametljivo.TamanakoštalajeDžaberanekolikoboravakauzatvoru,zbogtogabesetriputaizloženjavnombičevanju.PoslednjiputnaVelikomtrguuSamarkandukadaje,uprisustvusvihnjemubližnjih,kažnjensastopedesetudaracabičem.Nikadanijeuspeodaseoporaviodtogponiženja.Kadajenjegovasmelostprešlaunerazumnost?Bezsumnje,poslesmrtižene.Odtada,viđalisugakako obučen u otrcane haljine, posrćući luta unaokolo i izvikuje bezbožničkebesmislice. Za petama su mu uvek bili buljuci dece koja su ga udarala rukama,ismevalagaibacalananjegaoštrokamenjekojegajeranjavalodosuza.

Posmatrajućituscenu,Omarnijemogao,adanepomisli:„Akosenepričuvam,jednogadanaćuijapostatiupravotakvakrpa."Nijegazabrinjavalopijanstvo,znaojedamusenikadanećedokrajaprepustiti;vino ionsunaučilida semeđusobnopoštuju,nikadajednoodnjihnećebacitionogdrugognazemlju.Onočegasenajvišeplašio bila je gomila koja bi u njemu mogla da sruši taj zid poštovanja! Nadprizorom togodbačenog,napadnutnogčoveka,osećao seugroženim,hteo jeda seokrene,dapobegne!Ali,znaojedaAviceninogprijateljanemožepustitinamilostinemilostgomili.Istupiojeparkorakaiobratiosegomilidostojanstvenim,smirenim,aliodlučnimglasom,propraćenimsamouverenimkretnjama:

-Pustitetognesrećnikadaide!Vođa bande upravo se nadneo nadDžabera; kada je čuoOmarov glas, on se

uspravio,nezgrapnoprišao i isprečiose isprednezvanoggosta.Dubokabrazgotinakojesepružalaoddesnoguhadovrhabrade,presecalamujeliceiupravotustranusaožiljkomokrenuojepremasagovornikuikaodaponavljanekuizreku,izgovorioje:

-Ovajčovekjepijanica,bezobraznik,filozof!Ovuposlednjurečprosiktaojekaokakvoprokletstvo.-NijedanjedinifilozofnetrebanamuSamarkandu!

6

Ugomilisezačuožamorodobravanja.Zaoveljude,izraz„filozof‟označavaojeonuosobu,kojaseizblizabavisvetovnimnaukamaGrka,iliuopštesvimonimštonijereligijailiknjiževnost.

Uprkos svojojmladosti, OmarHajjam je u to vreme već bio poznati filozof,mnogovećazverkaodtogjadnogDžabera.

Čoveksaožiljkomočiglednoganijeprepoznao.Okrenuoseponovokastarcu,nadneosenadnjega,odčegajeovajpotpunozanemeo.Ščepaogajezakosuipočeodamuprotresaglavu,pokazujućiočiglednunamerudajetresneonajbližizid,zatimjeiznenadapustiostarca.Madabrutalan,ovajgestukazivaojenasuzdržavanje,kaoda je čovek pokazujući svu svoju odlučnost, oklevao da ide do zločina. Hajamiskoristitajtrenutakdaseponovoumeša.

-Pusti,dakle,togstarca,udovacje,bolestan,ludak,zarnevidišdajedvamožedamrdausnama?

Vođa se jednim skokom uspravi i približi Hajjamu i svojim prstom dodirnunjegovubradu:

-Kositi,dakle,kadtakodobropoznaješstarca?TinisiizSamarkanda!Nikotenikadanijevideouovomgradu!

Omarpopustljivo,bezosornosti,odgurnurukusvogsagovornika,pokušavajućida ga zadrži na odstojanju, ne pružajući mu povod za tuču. Čovek učini korakunazad,alinepopusti:

-Kakosezoveš,stranče?Hajjamjeoklevaodaotkrijesvojeime;smišljajućinekiizgovor,podižeočika

nebu na kome je laki oblak upravo prekrivao mesec. Tišina, uzdah. Prepustiti serazmišljanju,zaboraviti,imenovatizvezde,jednupojednu,bitidaleko,uzaklonuodsvetine!

Ruljasevećokupilaokonjega,osetio jenekolikorukukojesugadodirivale,pokušaojedasesavlada:

-JasamOmar,sinIbrahimaizNišapura.Ati,kositi?Bešetočistoformalnopitanje,čoveknijeimaonikakvunamerudasepredstavi.

On je bio u svomgradu, on je bio taj koji je postavljao pitanja.Kasnije,Omar jesaznao njegov nadimak, zvali su ga Student sa ožiljkom. Sa batinom u ruci izapovednimrečima,onjekasnijepostaostrahitrepetSamarkanda.Utomtrenutku,njegovuticajsezaustavljaonamladimakojisugaokruživali,slušalisvakunjegovurečimotrilinasvakinjegovinajmanjiznak.

Unjegovimočimapojavioseiznenadnisjaj.Onseokrenuosvojimpratiocima,zatimpobedonosnopremagomiliiuzviknuo:

-Zaboga,kakosammogaodaneprepoznamOmara,sinaIbrahimaHajjamaizNišapura? Omar, zvezda Horasana, genije od Persije i dva Iraka, filozof nadfilozofima?

Onnačiniduboknaklon,propraćenširokimpokretomrukeštoizazvanezadrživ

7

smehmeđubesposličarima:Kako sam samomogao da ne prepoznamonoga koji je sastavio onu rubaiju,

takopunupoštovanjaipobožnosti:Tisirazbiomojkrčagsvinom,Gospode,Tisimipreprečioputzadovoljstva,

Gospode.Pozemlji,Tisiprosuomojegranatovino.NekamiBogoprosti,daTinisipijan,Gospode?

Hajamga jeslušaosagnevomizabrinutošću.Takvoizazivanjebešepozivnaubistvo,bezoklevanja.Negubećinitrena,onuputisvojodgovor,glasomdovoljnozvonkimijasnimdagajemogaočutisvakokosenašaoublizini:

Te stihoveprviput čujem iz tvojihusta, neznanče.Ali, evo rubaije koju samzaistajasastavio:

Ništa,onineznajuništa,nećedaznajuništa.Vidiš li te neznalice, one vladaju svetom. Ako nisi od njih, zovu te

nevernikonm.Zanemariih,Hajame,idisvojimputem.Omarjebezsumnjepogrešio,štojesvoje„vidišli"propratiogestomprezirau

pravcu svojih protivnika. Gomila se ustremila na njega i počela da vuče i čepanjegovehaljine.Spotakaose.Leđimajeudariounečijekoleno,azatimopovršinupločnika. Pustio je da ga gomila gazi, nije smatrao da je dostojna da se od njeodbrani,rešiojedapustidamupocepajuodelo,damuraskomadajutelo;ništanijeosećao, ništa nije čuo. Zatvoren u samoga sebe, sam među golim zidinama izatvorenimkapijama,predavaoseblagojutrnulostiprinetežrtve.

Poputuljeza,ovajprizorposmatralo jedesetnaoružanih ljudikoji sudošlidaprekinudokrajčivanježrtve.Nasvojimkapamaodčojenosilisubledozelenuoznakuahdat-a,gradskemilicijeizSamarkanda.Kadasuihugledali,napadačisuseudaljiliodHajama, ali su da bi opravdali svoje ponašanje, počeli da urlaju iz sveg glasa,pozivajućimasudaposvedoči:

-Alhemičar!Alhemičar!Bitifilozof,uočimavlasti,nijebiozločin,alibavljenjealhemijomkažnjavalo

sesmrću.-Alhemičar!Ovaj stranac je alhemičar!Vođa stražarske izvidnice, očigledno,

nijeimaonamerudasamdonosizaključke.Zatoreče:- Ako je ovaj čovek zaista alhemičar, treba ga odvesti velikom sudiji Abu-

Taheru.Dok je Dugački Džaber, zaboravljen od svih, pokušavao da se dovuče do

najbližekrčme,zavetujućisedavišenikadasebinećedopustitidaupadneuovakvuavanturu,dotlejeOmaruspeodabezičijepomoćistanenanoge.

Hodaojeuspravno,ćuteći,njegovaoholaljutnja,kaostidljiviveo,prekrivalajenjegovu razderanu odeću i krvlju obliveno lice. Ispred njega, čuvari s bakljamaosvetljavalisuput.Izanjegakretalisusenjegovinapadači,aizanjihišlajepovorkabesposličara.

8

Omarihniječuo,nitivideo.Zanjegasuulicebilepuste,zemljabešebezglasa,nebo bez oblaka, a Samarkand je i dalje bilo ono mesto iz snova koje je otkrionekolikodanaranije.

USamarkandjestigaoposletrinedeljeputai,neoklevajućiničasa,odlučiojedausvemuslediuputstvaputnikaprošlihvremenakojisusavetovali:popnitesenaterasustaretvrđaveKuhandiza,širokoprošetajtepogledomisusrešćetesamovodeizelenilo, rascvetale vrtove, čemprese kojima je ruka najveštijih vrtlara dala oblikslonova, usnulih kamila, pantera spremnih na skok. I doista, unutar zidina, odManastirskihvratanazapadu,pasvedoKineskihvrata,Omarjevideosamobujnevinograde i brze potoke. Tu i tamo, ugledao je ponekiminaret od opeke, ponekukupolu izvajanu senkama, belinu zidina poneke kule. Na obali jezera obraslojžalosnimvrbama,videojenagukupačicučijasekosavijorilanavrelomvetru.Dalije tu rajsku viziju želeo da dočara anonimni slikar koji je,mnogo godina kasnije,crtežimaukrasiorukopisRubaija?DalijetuvizijuimaopredsobomOmarkojije,kadasugavodilipremačetvrtiAsfizar,gde jebilosedišteAbu-Tahera, sudijenadsudijamauSamarkandu,neprestanoponavljao:„Nikadanećumrzetiovajgrad.Čakiako jemojakupačicasamovarka.Čak iakostvarnost imalikčovekasaožiljkom.Čakionda,akojeovasvezanoć,poslednjanoćumomživotu."

9

II

U prostranom divanu sudijinom, svetlost udaljenih svećnjaka davala jeHajamovom licu boju slonovače. Čim je ušao, dva iskusna čuvara ščepaše ga zaramenakaodaimajuposlasaopasnim,neuračunljivimčovekomidržašegatakodokječekaonedalekoodvrata.

Sedeći na drugom kraju prostorije, sudija ga nije primetio. Privodio je krajujedanslučaj,razgovaraosaobemastranama,nagovaraojednu,prekorevaodrugu.Upitanju beše neka stara svađameđu susedima, čini se,mnogo nagomilanemržnje,smešnogsitničarenja.Abu-Taher,konačno,glasnopokazasvojenestrpljenjeinarediglavamaobejuporodicadasetu,prednjim,izljubeinastavedalje,kaodaihnikadaništanijedelilo.Jedanodnjihučinikoraknapred,doksedrugi,gorostasniskačela,opirao. Kadija ga ošamari svom silinom, na šta svi prisutni zadrhtaše. Div je zatrenutakbaciopoglednaturazbesnelugojaznuosobu,kojajemoraladasepropnenaprstedabigadohvatila,zatimoboriglavu,obrisaobrazipokorise.Poštoihjesve oterao, Abu-Taher dade znak stražarima da priđu. Ovi mu podnese izveštaj,odgovorišenanekolikapitanja,pravdajućiseštosudopustiliokupljanjetakovelikogbroja ljudi na ulicama. Zatim je došao red na čoveka sa ožiljkom. I on je upornopokušavaodaseopravda;naginjaosepremakadijikojigaje,izgleda,odranijevećpoznavaoiotpočeožestokmonolog.Abu-Tahergajepažljivoslušaonepokazujućipritomsvojaosećanja.Zatimje,razmislivšimalo,naredio:

-Recitegomilidaseraziđe.Nekasesvakovratisvomedomunajkraćimputem,avi-obraćajućisenapadačima-vise,takođe,vratitesvojimkućama!Ništasenećeodlučivati pre sutrašnjeg dana. Optuženi će noćas ostati ovde i niko, osim mojestraže, neće ga čuvati. Iznenađen štomu je naređeno da tako brzo ode, čovek saožiljkom pokaza da je nezadovoljan, ali se ubrzo predomisli. Oprezno, on pokupiskutesvojehaljineiudaljiseuznaklon.

Kada je ostao sam sa Omarom i svojim ljudima od poverenja kao jedinimsvedocima,Abu-TaherpozdraviOmaraovomzagonetnomrečenicom:

-ČastmijedaprimimnaovommestuslavnogOmarHajamaizNišapura.U kadijinom glasu nije bilo ni ironije, ni srdačnosti, ni najmanjeg primetnog

znakaosećanja.Neutralanton,jednoličanglas,turbanuoblikulale,obrvenaherene,suvabradabezbrkova,uporanispitivačkipogled.

Doček je bio utoliko čudniji, jer je Omar tu stajao već jedan sat, pocepan,izloženpogledima,podsmehu,ogovaranju.

Poštosezatrenutakzamislio,AbuTahernastavi:-Omare, tinisinepoznatuSamarkandu.Uprkosmladosti, tvojeznanje jeveć

10

poslovično,otvojimpodvizimagovoriseuškolama.DalijeistinadasiuIsfahanusedamputapročitaojednoobimnodeloIbnSineidasiga,popovratkuuNišapur,napametizgovorioodrečidoreči?

Hajam je bio polaskan što se za njegov podvig, koji bese istinit, znalo uTransoksaniji,alitonijeupotpunostiotklonilonjegovuzabrinutost.ČinjenicaštosekadijašafiitskogverovanjapozivaonaAvicenunijebilaohrabrujuća,ačudnojebiloitoštojošuveknijebiopozvandasedne.Abu-Tahernastavi:

-Ne prenose se samo tvoji podvizi od usta do usta, pripisuju ti se, takođe, izanimljivepesmeodčetiristiha.

Govorio je odmereno, nije optuživao, niti je oslobađao, samo je indirektnoispitivao.Omarjeproceniodajedošaotrenutakdaprekinetišinu:

-Rubaijukojunavodičoveksaožiljkom,nisamjanapisao.Nestrpljivimodmahivanjemruke,sudijaodbidaprihvatiOmarovauveravanja.

Poprviput,njegovtonpostadestrog:-Malojevažnodalisitisastaviotajstih,ilijetoučinionekodrugi.Prenelisu

mi te bezbožničke reči i kada bih se sada drznuo da ih izgovorim, osetio bih sekrivimkolikoionajkojiihjesastavio.Netražimodtebedapriznaš,neželimdatiodređujemkaznu.Oneoptužbeoalhemijiušlesuminajedno,aizašlenadrugouho.Sadasmosami,ljudismoodnaukeijasamohoćudaznamistinu.

SvetonijeumiriloOmara,plašiosezamke,oklevaojedaodgovori.Sebejevećvideo u rukama dželata koji ga sakati, odsecamu vitalne organe ili ga razapinje.Abu-Taherpodižeglas,igotovovičućireče:

- Omare, sine Ibrahima, proizvođača šatora iz Nišapura, da li umeš daprepoznašprijatelja?

UtojrečenicibilojenaglašeneiskrenostikojomHajambiošinut.„Prepoznaješliprijatelja?"Omarsedubokozamislio,promatraojekadijinolice,ispitivaopokretenjegovih usana, podrhtavanje njegove brade. Polako, on dopusti da ga osvojipoverenje.Crtenjegovoglicapočešedaseopuštaju.Oslobodisesvojihčuvarakojiga,nakadijinznak,utomenisusputavali.Zatimseuputiisede,iakonijebiopozvanda to učini. Sudija se dobroćudno nasmeja, ali bez milosti nastavi dalje da gasaslušava:

-Dalisibezbožnikkakvimtenekismatraju?Tobesepreuzvikdubokezabrinutostinegopitanje.Omarodgovori:- Nemam poverenja u revnost licemernih pobožnika, ali nikada za Jedinog

nisamrekaodasudva.-Dalisitoikadapomislio?-Nikada,Bogmijesvedok.-Zamene, to jedovoljno.ZaTvorca takođe,verujem.Aline i zamasukoja

vreba svaku tvoju reč, svaki tvoj gest, na moj takođe, isto koliko i na postupkevladara.Čulisutekakogovoriš:„Odlazimponekadudžamijeučijojhladoviniprija

11

san..."-Samočovekkoji jeumirusasvojimTvorcemmožedanađesannanekom

svetom mestu. Mada se po stegnutim Abu-Taherovim usnama dalo naslutiti dasumnjauonoštoječuo,Omarjesažaromnastavio:

- Nisam od onih čija je vera samo strah od Strašnog suda, a molitva samopadanje na kolena. Kako se ja molim? Posmatram ružu, brojim zvezde, divim selepoti stvaranja, savršenstvu njegovog reda, čoveku, najlepšem delu Tvorca,njegovommozgužednomznanja,njegovomsrcuželjnomljubavi,njegovimčulima,probuđenimilizadovoljenim.

Kadijaustazamišljenogpogleda, sedeporedHajama iočinskipoloži rukunanjegovorame.Čuvarisusezačuđenozgledali.

- Čuj me, prijatelju moj mladi. Svevišnji ti je dao ono najdragocenije štoAdamov sin može dobiti: razum, umešnost u kazivanju, zdravlje, lepotu, žeđ zaznanjem,radostpostojanja,divljenjepremaljudimai,naslućujem,uzdahzaženama.Nadamsedatenijelišiomudrosti,mudrostićutanja,bezkojeništaodsvegatoganemožeimativrednosti,inemožebitisačuvano.

-Dalićumoratidačekamstarost,dabihizrekaoonoštomislim?- Onog dana kada budeš mogao da izraziš ono što misliš, naslednici tvojih

naslednikabićevećstari.Živimoudoba tajni i straha,moraš imatidva lica, jednokojećešpokazivatisvetu,drugokojećešokrenutisebiisvomeTvorcu.Akohoćešdasačuvašsvojeoči,ušiisvojjezik,zaboravidaimašioči,iušiijezik.

Kadijajeprestaodagovori,naglojezaćutao.Neonomtišinomkojaizazivarećidrugoga, već tišinom koja govori i ispunjava prostor. Omar je čekao, oborenapogleda, puštajući kadiju da odabere šta će reći od onoga štomu se premetalo poglavi.

No, Abu-Taher je samo duboko uzdahnuo i izdao svojini ljudima kratkonaređenje,poslečegaseoniudaljiše.Odmahpoštosuzatvorilivrata,onseuputioudrugikrajdivanhana,sudnice,iujednomuglupodigaokrajčilima,azatimpoklopacdrvenog, slikamaukrašenog sanduka. Iz njega je izvadio knjigukoju je svečanim,nenametljivimpokretompredaoOmaru,uzzaštitničkiosmeh.

Dakle,tojebilaknjiga,onaistaknjigakojućuja,BendžaminO.Lesaž,držatiusopstvenirn rukama. Pretpostavljam da je dodir izazivao uvek isti utisak: hrapavadebela koža, ojačana šarom u obliku paunovog repa, ivice listova nepravilne,iscepkane.KadajeHajamtenezaboravneletnjenoćiotvorioknjiguunjojjenašaosamodvestapedestišestpraznihstrana,onausebijošuveknijeskrivalanipoeziju,nislikeživihboja,nikomentaresastrane.

Dabi prikrio svoju uzbuđenost,Abu-Taher je počeo da objašnjava nemarnimglasom:

- To je kineski kagez, najbolji papir koji je ikada napravljen u radionicamaSamarkanda.JedanJevrejinizčetvrtiMaturidnapraviogajezamene,premajednom

12

staromreceptu,isključivonabazibelogduda.Pipniga,imaistučvrstinukaoisvila.Onpročistigrlopanastavi:- Imao sam deset godina starijeg brata, bio je tvojih godina kada je umro.

Raščerečen je u graduBalhu jer je sastavio pesmukoja se nije dopala tamošnjemvladaru.Optužilisugadajejeretik,neznamdalijetobilaistina,alisambioljutnanjegaštojeprokockaosvojživotzbogjednepesme,jednebednepesme,jedvamalodužeodjednerubaije.

Glasmuzadrhtaionseumornopodižeireče:-Zadrži tuknjigu.Svakiputkadaseneki stihoblikujeu tvojojduši,kadase

približi tvojimusnama tražeći izlaz,bezobzirnogazaustavi, radijegaupišinaovelistovekojećeščuvatiutajnosti.I,pišući,mislinaAbu-Tahera.

Da li je kadija znao da je tim činom, tim rečima postao začetnik jedne odnajčuvanijihtajniuistorijiknjiževnosti?DalijetrebalodaprođeosamvekovadabisvetotkriouzvišenupoezijuOmarHajama,dabinjegoveRubaijepostalepriznatekao jedno od najčudesnijih dela svih vremena, da bi najzad saznao za neobičnusudbinurukopisaizSamarkanda?

13

III

U jednoj kuli, drvenoj građevini na golom brdu, usred prostranog Abu-Taherovogvrta,Omarjetenoćiuzaludpokušavaodazaspi.Porednjega,naniskomstolu,nalazilosepero,mastiloiugašenalampa,anjegovaknjiga,otvorenanaprvojstrani,ostalajenetaknuta.

U rano jutro, jedna prilika, lepa robinja, donese mu isečenu dinju naposlužavniku,novoodelo,šalzaturbanodsvileizZandanaiprošaptamuporuku:

-Gospodar tečekaposle jutarnjemolitve.Kada jeušao,prostorija jevećbilapunatužilaca,molilaca,dodvorica,odomaćenihposetilacasvihstaleža;medunjimabešeiStudentsaožiljkom,kojijetudošao,bezsvakesumnje,izradoznalosti.ČimseOmarpojavionavratima,kadijiinpoglediglasupravišesekanjemu:

- Dobrodošlica imamu Omaru Hajamu, čoveku kome niko nije ravan upoznavanjupredanjaoProroku,veličinikojunikonemožeporeći,glasukojemnikonemožeprotivurečiti.

Jedan za drugim, posetioci sumu prilazili, uz naklon ponešto promrmljali, aonda ponovo sedali na svoja mesta. Krišom, Omar baci pogled na čoveka saožiljkom koji se, izgleda, gušio u svom uglu, prikrivajući se stidljivo izapodrugljivogosmeha.

SvečanimglasomAbu-TaherzamoliOmaradazauzmemestosanjegovedesnestrane,primoravajućisvojesusededaseužurbanopremeste.Zatimrazveza:

- Naš uvaženi gost doživeo je sinoć jednu neprijatnost. On, koji uživapoštovanjeuHorasanu,FarsuiMazandaranu,čovekkogabisvakigospodarpoželeoda dočeka pod svojim krovom, a svaki vladar priželjkuje da ga ugosti na svomdvoru,biojejučeuznemiravannaulicamaSamarkanda!

Začušeseuzvicigneva,propraćenigalamomkojukadijanamernonijestišavaoitekneštokasnije,pokretomruke,umiriprisutnepanastavi:

-Jošgoreodtoga,ubazaruumaloštonije izbilapobuna.PobunauočiposetenašegdubokopoštovanogvladaraNasr-kana,SuncaKraljevstvakojiovogjutratrebadastigneizBuhare,akoBogdopusti!Nesmemnidapomislimukojojbismonevoljidanas bili da rulja nije bila zaustavljena i rasterana. Tvrdim vam damnoge glavedanasnebibilenaramenima!

Onzastadezatrenutak,sposebnomnameromdaostaviutisakidapustidasestrahuvučeusrcaprisutnih,uhvatidahtenastavi:

- Srećom, jedan odmojih bivših učenika, ovde prisutan, prepoznao je našegvisokoggostaidošaojedameotomeobavesti.

PrstompokazanaStudentasaožiljkomipozvagadaustane:

14

-KakosiprepoznaoimamaOmera?Ovajpromumlasamonekolikoslogova.- Glasnije! Naš stari stric te ne čuje dobro, zagrme kadija, pokazujući na

dostojanstvenubelubradulevoodsebe.-Prepoznaosamvisokoggostaponjegovomgovoru,-jedvaizgovoričoveks

ožiljkom,-iprenegoštosamgadoveokodnašegkadije,pitaosamgazanjegovoime.

-Dobro si postupio.Da suneredi nastavljeni, krvbi potekla.Dođi, dakle, dasednešporednašeggosta,zaslužiosito.

Doksečoveksožiljkompribližavao,lažnoponiznaizgleda,Abu-TaherkrišomrečeOmarunauho:

-Akotinijepostaoprijatelj,barnećemoćivišejavnodatenapada.Aondaglasnonastavi:-Mogulidasenadamda,uprkossvemuštojepretrpeo,hadžeOmarnećepo

zlupamtitiSamarkand?-Onoštosesinoćdesilo, -odgovoriHajam, -zamene jevećzaboravljeno, i

kadabudemmislio,kasnije,naovajgrad, sasvimdrugaslikaćemibitiu sećanju,slikajednogizvanrednogčoveka.NegovorimoAbu-Taheru.Najvećapohvalakojase može izreći jednom kadiji nije veličanje njegovih vrlina, već ispravnost onihkojimaonupravlja.Dakle,onogdanakadasamstigao,mojamazgasejedvauspelauzposlednjupadinukojavodidokapijeKiš,itekštosamstupionogomnazemlju,jedančovekmijeprišao.

-Dobrodošaouovajgrad,-rekaomijeon,-imašliovderodbine,prijatelja?Odgovorihmudanemam ine zaustavljajući se, nameravao samdaprodužim

dalje, pribojavajući se da imam posla s nekom varalicom, možda s prosjakom ilinametljivcem.Ali,čoveknastavi:

- Neka te ne brine moja upornost, plemeniti posetioče. Moj gospodar mi jenaredioda stojimnaovommestu, dadočekam svakogputnikakoji naiđe i damuponudimgostoprimstvo.

U svom čistom odelu, čovek je izgledao skromno, ali je očigledno poznavaomanire ljudi odpoštovanja.Krenuo samzanjim.Nanekolikokorakaodatle, krozteškavratauveomejeuzasvođenihodnik,azatimudvorištejednogkaravan-saraja,sabunaromusredini;okomenesuljudiiživotinjebiliuposlu,asvudaunaokolo,nadvasprata,nalazilesusesobezaputnike.Čovekreče:

- Ovde možeš da ostaneš koliko hoćeš, jednu noć ili jednu sezonu, imaćešsmeštajihranu,kaoihranuzatvojumazgu.

Kadgaupitahzacenu,onsenađeuvređen.-Tisiovdegostmogagospodara.-Agdejesadatvojtakogostoljubivigospodar,želeobihdamuizrazimsvoju

zahvalnost?-Mojgospodarjemrtavvećsedamgodina.Ostaviomijeizvesnusumunovca

15

kojumoramucelostidapotrošim,ukazujućičastposetiocimaSamarkanda.-Akakosezvaotvojgospodar,voleobihdaznamnjegovoime,dabihmogao

baremdapripovedamonjegovimdobrimdelima.-SamoSvevišnjizaslužujetvojuzahvalnost.Njemuzahvali,Onćepodobrim

delimaznatikojičovekmuizražavazahvalnost.I tako sam ja,nekolikodana,ostaokod togčoveka. Izlazio sam ivraćao se i

uveksambiodočekivanlepopripremljenim,ukusnimjelima,amojamazgabilajeodržavanaboljenegodasamsejaonjojbrinuo.

Omar je pogledao prisutne, očekujući neki odgovor. Ali njegova priča nijeostavila nikakavutisakna prisutne, ničije usne nisu se pomerile, ni u čijimočimanijevideopitanje.Shvatajućinjegovuzbunjenost,kadijamuobjasni:

- Mnogi gradovi u islamskim zemljama smatraju da upravo oni prednjače ugostoljubivosti, ali istina je da samo Samarkand zaslužuje da se nazovenajgostoljubivijimgradom.Kolikoznam,nikadanijedanputnikuSamarkandunijemorao da plati smeštaj i hranu; poznajem čitave porodice koje su propale da biugostileposetioceiliuboge.Međutim,tiljudinikadanisuočekivalipriznanja,nikadasetimenisuhvalili.Fontane,napravljeneodpečenezemlje,bakrailiporcelana,kojesi mogao da primetiš na svim uglovima ulica, uvek prepune sveže vode kojomprolaznicimogudaugasežeđ,aimaihvišeoddvehiljadeuovomgradu,poklonsuljudiizSamarkanda;mislišlidajeijedanodnjihugraviraosvojeimenafontanudabitimeprivukaopažnjuizahvalnost?

-Slažemse,nigdedosadanisamsreotakvuširokogrudost.Dalibistedozvolilidapostavimjednopitanjekojemisestalnonameće?

Kadijamuupadeureč:- Znam šta hoćeš da pitaš: kako ljudi koji tako visoko cene gostoprimstvo,

mogutakonasilničkidaseponesupremagostukaoštositi?-Ilipremajednomnesrećnomstarcu,kaoštojeDugačkiDžaber?- Ja ću ti odgovoriti: odgovor je sadržan u jednoj reči, a to je strah. Svako

nasilje, ovde, je kći straha. Naša vera ugrožena je sa svih strana, od Karmata saBahreina, od vernika iz Koma koji čekaju pogodno vreme za osvetu, od sektesedamdesetdvojice,RumaizKonstantinopolja,odnevernikasvihimena,aponajvišeodismailitaizEgipta,čijesumnogobrojnevatrenepristaliceprodrledousamosrceBagdada,pačakiovdedoSamarkanda.NikakonemojzaboravitištasunašiislamskigradoviMeka,Medina,Isfahan,Bagdad,Damask,Buhara,Merv,Kairo,Samarkand:svesutosamooaze,neprestanoizloženepeščanimolujamakojebi,zasamojedantrenutakprepuštanja sudbini, sve tegradovemoglepretvoriti upustinju.Gledajućikrozprozor,levoodnjega,kadijajeiskusnimokomproceniosunčevuputanju.Ustaoje.

-Vremejedasekreneususretnašemvladaru,-rečeonipljesnurukama.-Nekanamdonesunešto za put!Kadija je imaonavikuda na put uveknosi

16

suvogrožđekojebigrickaousput,anjegoviuobičajenipratioci igostipodražavalisu ga u tome.Otuda ogromni poslužavnik od bakra kojimu donesoše. Na njemubesebrdo togbeličastog slatkiša i svakonjimenapunidžepove.Kadadođe rednaStudentasožiljkom,onuzemalogrožđameđuprsteipružigaHajamurekavši:

-Tibisigurnoviševoleodateponudimgrožđemuoblikuvina.Ovonijeizgovorioprevišeglasno,alikaonekimčudom,sviprisutnisugačuli;

utihnulisuizadržavajućidahnačuljiliuši,očijuuprtihuOmarakojimujespremnoodgovorio:

-Kadnekohoćedapijevino,onpažljivobiraonogakojićemugadoneti,kaoionogkoćemubitidrugutomzadovoljstvu.

Glasčovekasožiljkommalosepodiže:-Štosemenetiče,janećupopitinijednukap,želimdaimammestouraju.Ti

izgledaneželištamodamisepridružiš?-Čitavuvečnostudruštvupoučnogbogoslovca?Ne,hvala,Bognamjeobećao

neštodrugo.Čarkanje seovdeprekinulo,Omar jeubrzaokorakdabi sepridružiokadijikojigajepozvao.

-Ljudiizgradatrebadatevidekakojašešporedmene,toćeizbrisatiutiskeodprošlevečeri.Ugomiliokupljenojublizinidvora,Omaruseučinilodajeprepoznaosvoju kradljivicu badema, prikrivenu senkom jedne kruške. On uspori, tražeći jepogledom.UtommuseAbu-Taherponovoobrati:

-Požuri,teškotvojimkostimaakokanstigneprenas.

17

IV

Astrolozisujošupradavnavremenaobjavili,aoninisulagali,dasučetirigradarođena u znaku pobune: Samarkand,Meka,Damask i Palermo!Nikada ti gradovinisubilipotčinjenisvojimvladarima,samo ih jesilamoglanateratidasledepraviput,putkoji jebioutrtmačem.ProrokjemačemslomiooholoststanovnikaMeke,mačemćuijaslomitioholostljudiSamarkanda!

Nasr-kan,gospodarTransoksanije,divbakarnog tenaodevenuvezenehaljinestajao je ispred svog prestola; njegov glas ledio je krv u žilama domaćina iposetilaca, dok je očima tražio žrtvumeđu prisutnima, usnu koja bi se usudila dazadrhti,nedovoljnoskrušenpogledkojigajepodsećaonaizdaju.Ali, instinktivno,svako se zaklanjao iza svog suseda, puštao damu se leđa i vrat poviju, damu seramenaslegnu,čekajućidaprođeoluja.

Ne našavši plen za svoje kandže, Nasr-kan dograbi debelim rukama svojesvečane haljine i poče da ih skida jednu po jednu, bacajući ih besno na zemlju,gazeći ih nogama; gromoglasno urlajući on poče, na svom tursko-mongolskomdijalektu iz Kašgara, da niže uvrede jednu za drugom. Prema običaju, vladari sunosilijednuprekodrugetri,četiri,ponekadčaksedamvezenihhaljinakojesuskidalitokomdana, stavljajući ih svečano na leđa onih kojima su želeli da ukazu počast.Skidajućiibacajućiih,Nasr-kanje,očigledno,hteodapokažesvojunamerudatogadananećedarivatinikogaodsvojihbrojnihgostiju.

Svi su očekivali da taj dan bude prazničan dan, kao prilikom svake posetevladara Samarkandu, no radost se ugasila već u prvim trenucima posete. Pošto seuspeopopločanimputemkojisepenjeodrekeSiab,kanjesvečanoušaougradkrozBuhara kapiju, smeštenu na severu.Licemu je bilo nasmejano, njegove upale očiizgledalesujošsitnije,asanjegovihjagodicaodbijaoseodsjajsuncabojećilibara.Aonda, iznenada, njegovo raspoloženje se preokrenulo.Bacivši pogled na grupu odokodve stotineuglednikaokupljenihokokadijeAbu-Tahera,on se jasnapogleda,zabrinut i nepoverljiv, uputio prema grupi u kojoj je bio i Omar Hajam. Pošto,izgledaitunijeuočioonekojejetražio,propeojenagloživotinjunakojojjejahao,oštro povukao uzde i udaljio se gunđajući nerazumljive reci. Jašući uspravno nasvojoj crnoj kobili, prestao je da se osmehuje i da na bilo koji način odgovora naovacijekoje sumupriredilehiljadegrađanakoji suod rane zorepristizali sa svihstrana i okupljali se u želji da pozdravenjegovprolazak; neki sumahali u praznotekstovimamolbikojesuzanjihnapisalijavnipisari,aliuzalud.Nikosenijeusudioda ih podnese vladaru, obraćali su se samo komornicima koji su se svaki putnaginjalisasvojihkonjadabiprihvatililistove,aondaneodređenoobećavalidaće

18

molbebitirazmotrene.Saprethodnicomodčetirikonjanika,savisokouzdignutimzagasitimzastavama

vladarskekuće,zakojomjepešačiorobgolihprsakojijenosioogromansuncobran,kan je bez zaustavljanja prošao velikim gradskim ulicama oivičenim krivimdudovima,zaobišao jebazare,prošao jedužglavnihkanalazanavodnjavanjekojenazivajuarikimaistigaodočetvrtiAsfizar.Tujenarediodamuseurediprivremenapalata, na dva koraka od Abu-Taherove palate. Ranije su vladari odsedali uunutrašnjosti tvrđave, ali u borbama koje su se vodile nešto pre toga, tvrđava ježestokostradala imorala jebitinapuštena.Kasnije, samo je turskigarnizonunjojsmeštaosvojejurte.

Zaključivšidavladarnijedobrevolje,Omarjeoklevaodaodeupalatudamusepokloni,alikadijaga jenateraodasepojavi,bezsumnjeunadidabiprisustvonjegovog uvaženog prijatelja moglo biti korisna razonoda. Usput, Abu-Taher seosećao dužnim da objasniHajamu šta se upravo dogodilo: verski dostojanstvenicigradaodlučilisudaneprisustvujusvečanomdočeku,jersukanupripisivalidajeonspalio, do zemlje, Veliku džamiju u Buhari, u kojoj su se ušančili naoružaniprotivnicivlasti.

-Izmeđuvladarailjudiodvere,-objašnjavaomujekadija,-vodisevečitirat;ponekadjeotvoren,krvav,alinajčešćejelukavipodmukao.

U to vreme, širile su se glasine da je sveštenstvo stupilo u vezu sa izvesnimbrojem oficira, ogorčenim zbog ponašanja vladara. Njegovi preci, govorilo se,obedovalisusasvojimtruparna,nikadanisupropuštalinijednuprilikudaistaknudasenjihovamoćzasnivanahrabrostiratnikanjihovognaroda.Ali,vremenom,turskikanovi su poprimili mrsko ludilo persijskih monarha. Počeli su sebe da smatrajupolubogovima, smišljali su i uvodili sve zamršeniji ceremonijal, nerazumljiv, čakponižavajući za oficire. Neki od ovih su, dakle, našli zajednički jezik sa verskimpoglavarima.Sneskrivenimzadovoljstvom,slušalisuihkakoomalovažavajuNasra,kakoga optužuju da se udaljio od puteva islama.Dabi zaplašio vojsku, vladar jepremasveštenicimazauzeokrajnječvrststav.Nijebilanikakvatajnadajeinjegovotac, mada pobožan čovek, započeo svoju vladavinu posekavši glavu dobropokrivenuturbanom.

Abu-Taherjete1072.godinebiojedanodretkihverskihdostojanstvenikakojije očuvao bliske veze sa vladarom; često ga je posećivao u tvrđavi u Buhari,njegovom glavnom obitavalištu i svečano ga dočekivao, svaki put, kada je vladardolazio u Samarkand. Pojedini sveštenici su s negodovanjem i neodobravanjemgledalinanjegovpomirljivstav,alijevećinaznaladaceniprisustvojednogtakvogposrednikaizmeđunjihivladara.

I ovoga puta, kadija je vešto odigrao ulogu pomirljivog posrednika,izbegavajući da protivreči Nasru, koristeći svaki i najmanji trenutak vedrine unjegovom raspoloženju ne bi li u njemu pobudio lepša osećanja. Bio je strpljiv,

19

puštao je da ga prođe zlovolja i kada je suveren, konačno, zauzeo svojemesto naprestolu,kadajevideodasumububrezinapokonnašlimestonamekimjastucima,on je lukavo, neprimetno počeo da preuzima stvari u svoje ruke. Omar je sve toposmatrao sa olakšanjem. Na kadijin znak, komornik je doveo mladu robinju inarediojojdapokupirazbacanehaljinekojesutuprednjimaležalekaoleševiposlebitke.Vazduhjesmestapostaopodnošljiviji,zategnutiudovipočelisupolakodaseopuštaju,ponekosečakusudiodadošapneponekurečnanajbližeuho.

Aondaodjednom,kadijaseuputikaslobodnomprostoruusrediniprostorije,zaustavi se ispredmonarhadubokopognute glave, bez i jedne reči. Stajao je takodostadugo,aonda,kadajeposledugeminutetišine,Nasrsnažnoviknuo:„Idi,recisvimsveštenicimaovogagradadau ranuzorudođu ikleknumiprednoge;glavakoja se nepovinuje bićeodsečena; i nekanikonepokušadapobegne, jer nijednazemljanijevandomašajamogagneva",svisushvatilidajeolujanapokonprošla,dajeizlaznavidikuidasemonarhovbesmožestišatiakomusesveštenicipriklone.

Kada je Omar, sutradan, u kadijinoj pratnji došao na dvor, atmosfera je bilaneprepoznatljiva, potpuno drugačija. Nasr je sedeo na prestolu, nekoj vrstiizdignutog divana prekrivenog tamnim ćilimom. Pored njega je stajao rob držećitanjir sa ušećerenim ružinim laticama. Suveren je uzimao latice jednu za drugom,stavljao ih na jezik i puštao da se istope na njegovomnepcu, a zatim je nemarnopružao ruku prema drugom robu, koji mu je prste polivao mirisnom vodom iužurbano ihbrisao.Ritual seponavljaodvadeset, tridesetputa,aza tovremeprednjim su se smenjivali izaslanici. Oni su predstavljali gradske četvrti, Asfazir,Pandžhin, Zagrimak, Maturid, udruženja trgovaca i raznih zanatlija - kazandžija,proizvođača hartije, odgajivača svilene bube ili nosača vode, a bili su tu ipredstavnicizaštićenihzajednicaJevreja,Gabranainestorijanskihhrišćana.

Prilazili su jedni za drugima i počinjali da celivaju tlo, zatim su ustajali iponavljali pozdrav dugim naklonom, sve dok im monarh ne bi dao znak da seusprave. Njihov predstavnik izgovorio bi nekoliko rečenica, posle čega su sepovlačilihodajućinatraške;biloimjezabranjenodasuverenuokrenuleđaprenegoštonapusteprostoriju.Čudanobičaj.Daligajeuveonekivladarisuvišezabrinutzasvojautoritet?Ili,možda,nekiposebnonepoverljiviposetilac?

Zatimsunareddošliverskidostojanstvenici.Njihovopojavljivanjeočekivalosesradoznalošću,aliisastrahom.Biloihjevišeoddvadeset.Abu-Tahernijeimaoninajmanjemukedaihubedidadođu.Poštosujasnopokazalisvojstaviosećanja,daljetvrdoglavoiupornoinsistiranjebilobisamoizazivanježrtve,štonikoodnjihniježeleo.

Njihovi predstavnici su prišli prestolu, poklonili se na najponizniji mogućinačin,svakopremasvojimgodinamaisvojimzglobovima,čekajućidaimvladardaznak i dopuštenje da se usprave. Ali, vladar takav znak nije davao. Prolazili suminuti, deset, dvadeset. Čak ni najmlađi nisu mogli ostati beskonačno u tom

20

neudobnompoložaju.Ali šta sumogli?Uspraviti sepregospodarevogdopuštenja,značilo je izložiti se monarhovoj kazni. Jedan za drugim, oni su padali ničice nakolena, i zauzimali podnošljiviji stav kojim se takođe ukazivalo poštovanje. Tekkada je i poslednje koleno dodirnulo zemlju, suveren je naredio da ustanu i da sepovukubezgovora.Nikoganijezačudiotakavrazvojdogađaja;tojebilacenakojusumoralidaplate,tosubilapravilakraljevstva.

Onda su prestolu prišli turski oficiri, grupe uglednih ličnosti, kao i nekolikodehkana, sitnih plemića iz susednih sela; ljubili su noge suverena, njegovu ruku,njegovorame,svakopremasvomrangu.Zatimjeprestolupristupiopesnikipočeodarecitujesvečanuelegijuuslavuvladara,aovajjeubrzopokazaodamujepesmadosadna. Prekinuo ga je jednim pokretom, dao je znak komorniku damu priđe, isaopštiomunaređenjekojejetrebalodaprenese:

-Našgospodarstavljadoznanjasvimovdeprisutnimpesnicimadajedovoljnoslušaonjihovepesmeukojimasestalnoponavljajuisteteme;onvišeneželidabudeupoređivannisalavom,nisaorlom,ajošmanjesasuncem.Nekaodusvionikojinemajuništadrugodakažu.

21

V

Komornikove reči izazvale su žamor i pravimetežmeđu dvadesetak pesnikakojisučekalisvojred,nekisučakustuknulikorak,dva,prenegoštosuneopaženonestali.Samosejednaženausudiladaizađeizredaidasigurnimkorakomkrenekaprestolu.NaOmarovupitnipogled,kadijaprošapta:

-Pesnikinja izBuhare.SebenazivaDžahan.Džahankaoprostranisvet.To jemladaudovica,poznataposvojimnemirnimljubavnicima.

Kadija to izusti tonom prekora i osude, ali to samo izazva Omarovointeresovanje, njegov pogled nije se odvajao od nje. Džahan je, zadigavši veo iotkrivajućinenamazaneusne,počeladakazujepredivnupesmu,ukojojzačudo,nijednomnebeše spomenuto imekana.Unjoj je istančanoveličala rekuSogd,kojanudisvojeuslugeSamarkandukoliko iBuhari,aondanetragomnestajeupustinji,jernijednomorenijedostojnodapriminjenevode.

-Dobrosigovorila,nekasetvojaustaispunezlatom,-prozboriNasr,vraćajućiseponovosvojimuobičajenimnavikama.

Pesnikinjasenadvilanadogromniposlužavnikprepunzlatnihnovčićaipočeladagurazlatnike,jedanzadrugim,uusta,doksuihprisutniglasnoprebrojavali.Odtogaseumalonijeudavila.Kadaje,konačno,jedvauspeladazaustavištucanje,čitavdvor,samonarhomnačelu,udariojeuiskrensmeh.Komornikjojjedaoznakdasevratinasvojemesto,aprisutnisuizbrojaličetrdesetišestzlatnika!

SamoseHajamnijesmejao.OčijuuprtihuDžahan,onsepitaoštaosećapremanjoj;njenapoezijabilajetakočista,govordostojanstven,njenodržanjebešehrabro,a ipak stajala je tu nakljukana žutim metalom, obuzeta tom ponižavajućomnagradom.Prenegoštojespustilasvojveo,onagajezatrenutakjošvišepodigla,bacajućipogledkoji jeOmaruhvatio,uvukaousebeuželjidagazadrži.Trenutakneprimetanzagomilu,večnostzaljubavnika.Vremeimadvalica,pomislisamusebiHajam,imadvedimenzije,dužinajeuritmusrca,širinauritmustrasti.

Taj trenutak, dragocen za sve prisutne, prekide kadija; on dodirnuHajamovuruku,kojiseokrete.Prekasno,ženajevećodlazila,postajalajesamoveo.

Abu-Taherježeleodasvogprijateljapredstavikanu,itojeučinioovako:- Vaš uzvišeni krov štiti, na ovaj dan, najvećeg naučnika Horasana, Omara

Hajama;zanjeganibiljkenizvezdenemajutajni.MeđumnogobrojnimdisciplinamakojimajeOmarvladao,kadijanijeslučajno

izdvojiomedicinuiastrologiju.Onesuoduvekuživalenaklonostvladara;prva, jerčuvanjihovozdravljeinjihovživot,druga,jerštitinjihovobogatstvo.

Vladarpokazadase tomeraduje,dasesmatrapočastvovanim.Ali,poštonije

22

bio raspoložen za duboko naučne razgovore, i ne shvatajući, očigledno, namereposetioca,onpribegnusvomomiljenompravilu:

-Nekasenjegovausta ispunezlatom!Omarbipreneražen,pokušadasuzbijemučninu.Abu-Taherjetoprimetioizabrinuose.Strahujućidabiodbijanjemoglodauvredisuverena,uputiojesvomprijateljumrkipogledinepopuštajućiguraogajenapred.Ali,uzalud.Hajamjedoneoodluku:

-Nekaminjegovoveličanstvooprosti,jaovihdanapostiminemoguništadastavimuusta.

-Ali,mesecpostajeprošaopretrinedelje,akosenevaram!-Zavremeramazanabiosamnaputu,odNišapuradoSamarkanda,moraosam,

dakle,daprekinempostzaklinjućisedaćunadoknaditisveizgubljenedane.Kadijabiužasnut,prisutniuznemireni,asamonarhovoglicaništasenijemoglo

pročitati.OnodlučidapostavipitanjeAbu-Taheru:- Ti poznaješ verska pravila do najsitnijih detalja.Kažimi da li bi zlatnici u

Omarovimustima,kojebiodmahizvadio,značilidajeprekršiopost?Kadijaodgovorismirenimtonom:- Strogo govoreći, sve što uđe u usta, može se smatrati prekidom posta.

Događalosedaponekinovčićbudegreškomprogutan.Nasrprihvatiovučinjenicu,alividelosedanijezadovoljanpaseponovoobrati

Omaru:-Dalisiminaveopravirazlogtvogodbijanja?Hajamjeoklevaozatrenutak,azatimodgovori:-Tonijejedinirazlog.-Govori,-rečekan,-nemašrazlogadamesebojiš.TadaOmarizgovoriovestihove:Dalimejesiromaštvotebidovelo?Niko nije siromašan ako ume da sačuva skromnost svojih želja. Ništa ne

očekujemodtebe,osimdamepoštuješ,Akoumešdapoštuješčovekaslobodnaipravedna.-Bogtiocrniodane,Hajame,-promrmljaAbu-Taherkaozasebe.Nije baš tako mislio, ali je njegov strah bio opravdan. Još mu je u ušima

odjekivala srdžba, koja tek što je prošla, nije bio siguran da još jednommože daukroti zver. Kan je ostao bez reči, bez pokreta, kao ukopan u nedokučivomrazmišljanju;njemunajbližisazebnjomsuiščekivalinjegovuprvurečkaopresudu,anekolikodvorjanapovukloseizodajepreoluje.OmarjeiskoristioopštuzbrkudaočimapotražiDžahan;onajestajalaoslonjenaojedanstub,licapokrivenarukama.Dalijeionastrahovalazbognjega?

Najzadkanustade.OdlučnojekrenuopremaOmaru,snažnogazagrlio,uzeozaruku i poveo sa sobom. „Gospodar Transoksanije, zabeležili su hroničari, odao jeOmaruHajamu tako duboko poštovanje da ga je pozvao da sedne pored njega na

23

presto."-Postaosikanovprijatelj,-dobacimuAbu-Taher,čimsuizašliizpalate.Njegovaradostbila jevelikakoliko i strahkojimu jeosušiogrlo.Hajammu

hladnoodgovori:-Dalisizaboravionaposlovicukojakaže:„Moreneznazasusede,kaoštoni

vladarneznazaprijatelje?"-Nebuditakonepoverljivpremavratimakojatiseotvaraju.Tvojput,činimi

se,zacrtanjepremadvoru!-Dvorskiživotnijezamene;moj jedinisanimoja jedinaželja jeda jednoga

danaimamopservatorijuokruženuružinimvrtom,dabeskonačnoposmatramnebo,sapeharomuruciilepomženomporedsebe.

-Lepomkaoštojeonapesnikinja?-podrugljivoćeAbu-Taher.Omaru jesamoonabilaumislima,aliništanijegovorio.Plašiosedabiga i

najmanjarečmoglaodati.Osećajućidajebiolakomislen,kadijapromenitonitemu:-Želeobihdaučinišneštozamene.-Tisitajkojičinisvezamene.-Neka je i tako! - složi se žurnoAbu-Taher. -Recimodabih želeonešto za

uzvrat.Kadasustiglipredkapijupalate,kadijagapozvada razgovornastavezaveć

postavljenimstolom.-Smisliosamplanzatebe,planzajednuknjigu.Zasadazaboravimorubaije.

To su za mene samo neizbežne ćudljivosti duha. Oblasti u kojima si ti zaistanenadmašan sumedicina, astrologija,matematika, fizika,metafizika.Da li grešim,akokažemdaihodsmrtiIbn-Sinenikonepoznajeboljeodtebe?

Hajamneodgovori.Abu-Tahernastavi:-Očekujemodtebedanapišešknjiguiztihoblastiznanja,knjigukojaćeimati

zadnjureč,ituknjiguhoćudaposvetišmeni.-Mislimdanepostojiknjigakojamožeimatizadnjurečutimoblastima,stoga

samsedosadazadovoljavaočitanjemiučenjem,nepišućiništa.-Budijasniji!- Posmatrajmo antičke pisce, Grke, Indijce,muslimane koji sumi prethodili.

Svionisupisaliopširneknjigeizsvihovihoblasti.Akoponovimonoštosuonivećrekli,moj trudbiobi suvišan; ako improtivrečim, a ja imamstalnupotrebuda točinim,drugićedoćiposlemene ionićemenidaprotivreče.Štaćesutraostatiodpisanjanaučnika?Samonjihovološemišljenjeoonimakojisuimprethodili.Ostaćesamo ono što su srušili u učenju drugih, a ono što su izgradili oni sami, bićeneizostavno srušeno, čak ismejano od onih koji će doći kasnije. Takav je zakonnauke. Poezija ne poznaje takve zakone, ona nikada ne odriče ono što joj jeprethodilo, nikada nije poricana od onih koji su došli kasnije, ona sasvim mirno

24

prolazi kroz vekove. Zato ja pišem moje rubaije. Šta je to što me fascinira unaukama?Mogućnost da u njima pronalazim najuzvišeniju poeziju: umatematici,opojni zanos brojeva, u astronomiji, zagonetni romor vasione. Ali, molim vas,nemojtemigovoritioistini!

Zaćutaojezatrenutakiodmahzatimnastavio:- Dogodilo mi se da šetajući okolinom Samarkanda, naiđem na ruševine sa

natpisimakojenikovišenemožedapročita.Upitaosamse,šta jeostaloodgradakojisenekadaovdeuzdizao?Danegovorimooljudima,onisunajprolaznijiodsvihstvorenja,alištajeostaloodnjihovecivilizacije?Kojekraljevstvojepreživelo,kojanauka,zakon,kojaistina?Ništa.Uzaludsampretraživaopotimruševinama,sveštosamuspeo da otkrijembio je samo jedan lik utisnut na zidu.Eto šta će bitimojejadne pesme za hiljadu godina, komadi, fragmenti, otpaci jednog zanaveksahranjenogsveta.Onoštoostajeodjednoggrada,tojepogledkojijepripitipesnikbacionanjega.

- Razumem tvoje reci, - promrmlja Abu-Taher, pomalo zbunjen. - No, ne bivaljdaposvetiošafeitskomkadijipesmekojeimajumirisvina?

Umesecimakoji suusledili,Ornar je iskazao svojuzahvalnost i ublažio svojstav, reklibismo,dodajućivoduusvojevino.Preuzeo jeuređivanje jednogveomaozbiljnog spisa, posvećenog jednačinama trećeg stepena. Za predstavljanjenepoznateutomdeluizoblastialgebre,Hajamjekoristioarapskiizrazhejkojiznači„stvar"; ta reč, napisana kao Xej u španskim naučnim delima bila je postepenozamenjenaslovomx,kojejepostaloopštisimbolzanepoznatu.

Dovršeno u Samarkandu, to Hajamovo delo bilo je posvećeno njegovomvelikomzaštitniku:„Mismožrtvevremenaukomesuljudiodnaukeozloglašeniimalojeonihkojiimajumogućnostdaseposveteistinskomistraživanju...Onomaloznanja kojim raspolažu današnji naučnici, stavljeno je u funkciju ostvarivanjamaterijalnihciljeva...Gotovodasamizgubiosvakunadudaćunaovomesvetuikadasresti čoveka koji za nauku mari koliko i za ostale ovozemaljske stvari, čovekaiskreno zabrinutog za sudbinu ljudskoga roda, a onda mi je bog ukazaoblagonaklonostdasretnemvelikogkadiju,imamaAbu-Tahera.Zahvaljujućinjemu,mogaosamdasepredamovimradovima."

Vraćajući se te noći na kulu, koja je postala njegovo obitavalište, Hajam jepropustio da ponese lampu, rekavši sebi da je suviše kasno za čitanje ili pisanje.Bledamesečevačetvrttogmesecaševalanaizmaku,jedvadajenarušilatminunoći.Idućinasumice,pomraku,izkadijinihdvora,spotakaosenekolikoputa,zapinjaoožbunje,agranažalosnevrbeoštrogajeošinulapolicu.

Kadajeušaousobu,onzačuglasblagogprekora:-Očekivalasamteranije.Dalisugamislinatuženutolikoobuzeledamusesadapričinjavalodačuje

njenglas?Stojećiizazatvorenihvrata,pogledomjetražionjenusiluetu.Uzalud.Do

25

njegajedopiraosamonjenglas,čujanaliprigušen.-Ćutiš,odbijašdapoveruješdasejednaženadrznuladauđeutvojusobu.Na

dvoru,našipogledisusesreli.Očisuzaiskrile,alitamojebiokan,kadija,iceodvoritvojpogledjenestao.Kaoitolikidrugimuškarci,tisiodlučiodanezastaješ.Zaštoizazivati sudbinu, zašto na sebe navlačiti gnev vladara?Zbog jedne žene, udovicekojabitiumirazdonelasamooštarjezikisumnjivglas?

Kao okovan lancima neke tajanstvene sile, Omar je stajao ukopan, potpunozanemevši.

- Ništa ne govoriš, - nastavila je Džahan, ironično, ali nežnije. - Ne mari,nastavićudagovorimsama,uostalomsvesamjadosadaučinila.Kadasinapustiodvor,raspitalasamseotebi.Saznalasamgdestanuješ,kazalasamdaćunoćitikodrođake,udatezabogatogtrgovcaizSamarkanda.Obično,kadaputujemsadvorom,noćimuharemu,gde imamnekolikoprijateljica, onevolemojedruštvo, željne supriča koje im donosim. One u meni ne vide suparnicu, jer znaju da ne želim dapostanemkanovasupruga.Moglabihdagaosvojim,alidovoljnosambilaudruštvukraljevskihsuprugadabinjihovasudbinamogladameprivuče.Zamene,život jemnogo važniji od muškaraca! Dakle, sve dok sam nečija druga žena, ili ničija,suverenodobravadasepojavljujemunjegovomdivanudagovorimsvojestihove,dasesmejem.Akobiipomisliodasesamnomoženi,počeobidamezatvara.

Polako dolazeći k sebi,Omar jedva da je razumeo nešto od onoga štomu jeDžahangovorilaikadajekonačnoizustioprvereči,višeseobraćaosebinegonjoj,višesencikojujepogledomsamonaslućivao:

-Kolikoputasam,u ranojmladosti,a ikasnije,ukrstiopogled,osmeh.Noćusam sanjao da je taj pogled postao stvarnost, od krvi i mesa, da je postao žena,bljesak u noći. Sada, iznenada, u tami ove noći, u ovoj nestvarnoj kući, u ovomnestvarnomgradu,evotelepaženo,pesnikinjo,kakomisenudiš.

Onasenasmeja:-Dalisenudimiline,toneznaš.Nisimedodirnuo,nisimevideo,sigurnome

nećešnivideti,jerćuotićimnogoprenegoštomesunceotera.U tami, i dalje gustoj, začu se dugo šuštanje svile, miris. Omar zadrža dah,

njegovočulododirabilojebudno.Sđačkomnaivnošćuonupita:-Dalisijošuvekpodvelom?-Sadajesamonoćmojveo.

26

VI

Jedna žena, jedan čovek. Anonimni slikar ih je naslikao kako leže zagrljeni;izbrisao je zidove kuće da bi im napravio ležaj od trave okružen ružama, a ispodnjihovihnogupustiojedatečesrebrnipotok.DžahanjeprikazanasaoblinamagrudinekehinduskeboginjedokjeOmarmilujepokosi,sapeharomudrugojruci.

Svakogdana,susretalisusenadvoru,izbegavajućidasepogledaju,dasenebiodali.Svakevečeri,Hajamjehitaosvomekonačištuitamosačekivaosvojuvoljenu.Kolikonoćiimjesudbinapodarila?Svejezavisiloodvladara.Kadonbudekrenuo,Džahanćegaslediti.Onunaprednikadaništanijenajavljivao.Jednogjutra,zajahaćesvog konja, nomad kao i njegovi preci, i uputiće se prema Buhari, Kišu iliPendžikentu.Dvorćeseužurbatidagasustigne.OmariDžahanstrepelisuodtogtrenutka,svakipoljubacnosiojeusebiukusrastanka,svakizagrljajbiojezadihanobekstvo.

Jednenoći, jedneodonih teških letnjihnoći,Hajamje izašaoda jesačekanaterasikule.Učinilomusedajeuneposrednojblizinizačuosmehkadijinihčuvara,štogazabrinu.Džahan,kojajeneštopretogastigla,uveravalagajedajenjegovabojazanbezosnova i da je nikonije primetio.Razmenili su prvi poljubac, kratak,zatimjošjedan,dug.Tojebionjihovnačindazavršedankojijepripadaodrugimaidazapočnunoćkojajebilasamonjihova.

- Šta misliš, koliko ima u ovom gradu, u ovom trenutku, ljubavnika koji sesastaju,ovakokaomi?-prošaptavragolastoDžahan.

Omarnamestisvojunoćnukapuireče:- Pogledajmo stvar izbliza: ako izuzmemo supruge koje se dosađuju, robinje

kojesuposlušne,devojkesaulicekojeseprodajuiliiznajmljuju,devicekojeuzdišu,kolikoženaostaje,kolikoćeljubavnicaovenoćibitisačovekomkogasuizabrale?Iliobrnuto,kolikomuškaracaspavaporedženekojuvoli,naročitoporedonekojasenepodajesamozatoštomora?Kozna,možda imasamo jedna takva ljubavnicauSamarkandu,moždasamojedanljubavnik.Upitaćešse:zaštoti,zaštoja?JernasjeBogučiniozaljubljenima,kaoštojenekecvetoveučiniootrovnima.

Onsesmešio,anjojpotekošesuze.-Uđimoizatvorimovrata,moglibičutinašusreću.Poslemnogomilovanja,Džahanseuspravila,malosepokrilaiblagoodgurnula

svogljubavnika.-Moramtiotkriti jednutajnu,čulasamjeodnajstarijekanovesupruge.Dali

znašzaštojeonuSamarkandu?Omarjeprekinu,mislećidaseradioharemskomogovaranju.

27

-Tajnevladarameneinteresuju,onespaljujuušionihkojiihslušaju.-Boljemesaslušaj,tatajnaseodnosiinanas,jermožedapreokrenenašživot.

Nasr-kanjedošaodaispitautvrđenja.Krajemleta,čimbuduprošlevelikevrućine,napašćegaseldžučkavojska.

Seldžuci, Hajam ih je poznavao, pamtio ih je od svog najranijeg detinjstva.MnogoprenegoštosupostaligospodarimuslimanskeAzije,bilisuosvojilinjegovrodnigrad,ostavljajućibudućimpokolenjimasećanjenaVelikistrah.

Desilosetodesetgodinaprenjegovogrođenja.Togjutra,poštosuseprobudili,ljudi iz Nišapura su videli da su ih opkolili turski ratnici, predvođenih dvojicombraće, Tugrul-begom, „Sokolom", i Čagri-begom, „Kopcem", sinovima Mikaela,sinaSeldžukovog,utovrememračnihvođanomadskogklanakojitekštosuprimiliislam.Dostojanstvenicimagradastiglajenjihovaporuka:„Pričasedasuvašiljudiponosniidasvežavodakodvastečepodzemnimkanalima.Akopokušatedanamseoduprete, vaši kanali ubrzo će se naći pod otvorenim nebom, a vaši ljudi podzemljom."

Bahatost, mislili su gradski dostojanstvenici, tako česta u trenucima opsade.Ipak,oniodlučišedasepredaju,obećanoimjedaćestanovništvoostatinetaknuto,daćenjihova imovina,kuće,njihovivoćnjaci injihovvodovodbitipošteđeni.Ali,kolikovredeobećanjapobednika?Čim jevojskaušlaugrad,Čagrihtededapustiljude na ulice i u bazar. Tugrul se tome suprotstavio, smatrajući da u mesecuramazana, u vreme posta, ne sme dopustiti pljačkanje jednog islamskog grada.Razlogbiprihvaćen,aliČagrinenaredidasevojskarazoruža.Onsesamopomiriosatimdasačekadaprođepost.

Kad građani osetiše sukob koji je delio dva brata, kada shvatiše da će većpočetkom sledećeg meseca biti izloženi pljački, silovanju i klanju, nastupi vremeVelikog straha.Od silovanja, strašnije i goremože biti samo najavljeno silovanje,samo pasivno, ponižavajuće čekanje neizbežnog čudovišta. Radnje su se praznile,ljudisusesakrivali,njihoveženeinjihovekćerigledalesu ihkakoplačuusvojojnemoći.Štačiniti,kakopobeći,kojimputem?Osvajačjebiosvuda,njegoviratnici,upletene kose, lutali su bazarom Veliki četvorougao, vukli se po kvartovima ipredgrađimaublizinispaljenihkapija,ipijanivrebalikogaćedaucene,odkogadaotimaju.Njihovedivlje,neobuzdanehordepustošilesuokolnasela.

Te godine niko se nije radovao završetku posta, niko nije želeo da dođe danslavlja. Te godine, svi građaniNišapura želeli su da post večno traje, da proslavaZavršetkanikadanedođe.Kadasenanebupojaviomladimesec,nikomenijebilodoradostiiveselja,nikosenijesetiodazakoljejagnje,aceogradjeličionaogromnouhranjenojagnjekojeječekalodabudežrtvovano.

Noć koja je prethodila slavlju, tu noć odluke kada se ispunjavaju sve želje,hiljade porodica provelo je u džamijama, na grobovima svetaca, u privremenimskloništima.Bešetonoćagonije,suzaimolitvi.

28

Zatovreme,utvrđaviseodvijalažestokaraspravameđuseldžučkombraćom.Čagri je vikao da njegovi ljudi već mesecima nisu plaćeni, da su u ratni pohodkrenuli samo zato što im je obećano da će imati odrešene ruke u ovom bogatomgradu,dasamoštosenisupobunili,idaon,Čagri,nećedugomoćidaihobuzdava.Tugruljegovoriodrugimjezikom:

-Mi smo tekna početkunaših osvajanja, prednama stoje jošmnogi gradovikojemoramodazauzmemo:Isfahan,Širaz,Rej,Tabriz,idrugi,jošudaljeniji!AkosadaopljačkamoNišapur, nakonnjegovedobrovoljnepredaje, posle svihobećanjakojesmodali,nijednasevrataprednamavišenikadanećeotvoriti,nijednaposadanećepopustiti.

-Kakomislišdaosvojimosvetegradoveokojimasanjaš,akoizgubimonašuvojsku,akonasnašiljudinapuste?Najvernijisevećsadažaleiprete.

Braća su bila okružena svojimporučnicima, sedimglavama iz plemena, i svionijednoglasnosustaliizaČagrinihreči.Ohrabren,onustadeizaključi:

- Dosta je bilo priče, idem da poručim mojim ljudima da im je grad naraspolaganju.Akohoćešdasprečišsvojeljude,učinito.Nekasvakobrineosvojimtrupama.

Tugrul nije odgovarao, nije se micao, očigledno rastrzan teškom dilemom.Najednomskočiitrgnumač.

Čagriuraditoisto-izvučesabljuizkorica.Prisutnisusenašliunedoumicidali da se umešaju i razdvoje braću ili da ih puste da po seldžučkom običaju svojusvađurešekrvlju.No,tadaTugrulviknu:

-Brate, janemoguda tenateramdameposlušaš,nemogudazadržim tvojeljude.Ali,akoihpustišnagrad,zarićuovajmačusvojesrce.

I,rekavšito,onuperioštricuoružjakojejedržaoobemarukamanasvojegrudi.Bratjekratkooklevao,zatimmujeprišaoraširenihruku,zagrlioga,obećavšimudase više neće protiviti njegovoj volji. Tako je Nišapur bio spašen, ali Veliki strahramazananikadanijebiozaboravljen.

29

VII

-TakvisuSeldžuci,-primetiHajam,-mogubitiineobrazovanipljačkaši,aliiprosvećenivladari, znajudabudu sitneduše, ali i ljudi sposobni zauzvišenedela.Tugrul-beg,naročito,imaojesnagugraditeljacarstva.KadajezauzeoIsfahanimaoje samo tri godine, deset kad je osvojio Bagdad; tamo se nametnuo kao kalifovzaštitnik i od njega dobio titulu „sultana, kralja Istoka i Zapada", oženivši usedamdeset idrugojgodini isamukćerVođevernika.Govorećio tome,Omarnijeprikrivao divljenje koje je, možda, bilo malo preterano. Slušajući ga, Džahan jeprsnula u smeh pun nepoštovanja. On je pogleda ozbiljno, pomalo uvređen, neshvatajući tu iznenadnu veselost; ona ga zamoli za oproštaj i krenu da muobjašnjava:

- Kada si mi govorio o toj ženidbi, setila sam se priča koje su se o tomeprepričavaleuharemu.

OmarsemaglovitoprisetitogdogađajaokomejeDžahanznalasvakidetalj.KadajekalifprimioTugrulovuporukukojomtražirukunjegovekćeriSejede,

potpunojepobledeo.Čimjeglasnikotišao,onjepobesneo:-Zar jemogućeda se tajTurčinkoji je teknedavno izašao iz svoje jurte, taj

Turčin, čiji su se očevi, još koliko juče, klanjali pred nekakvim božanstvima i nasvojimbarjacimacrtalisvinjskenjuške,drznuodazaprosićerkuVerskogpoglavara,potomkanajplemenitijeloze?Njegovouzvišenotelodrhtalojekaoprut,jerjeznaodanikakonećemoćidaizbegneTugrulovzahtev.Poslenekolikomesecioklevanjaidve ponovljene poruke, konačno je sastavio odgovor. Jedan od njegovih starijihsavetnikabizadužendagauručiTugrulu;ovajseuputiugradRej,čijeseruševineidanasmoguvidetiuokoliniTeherana,gdebeseTugrulovdvor.

Kalifovogizaslanikanajprejeprimiovezir,kojimuseobratioovimrecima:-Sultanjenestrpljiv,progonime,srećansamštosinajzadstigaosaodgovorom.- Bićeš manje srećan kada ga budeš čuo: Verski poglavar vas moli da mu

oprostite,alionnemožedaudovoljizahtevukojijedospeodonjega.Vezirpređeprekotihrečiinastavidaprebirasvojubrojanicuodžada.-Znači,-rečeon,-proćićeškrozovajhodnik,ućićešnaonavisokavrata, i

izjavitigospodaruIraka,Farsa,HorasanaiAzerbejdžana,osvajačuAzije,mačukojibrani pravu religiju, zaštitniku abasidskog prestola: „Ne, kalif ti neće dati svojukćer!"Vrlodobro,ovajčuvarćetesprovestidosultana.

Čuvar se predstavi i izaslanik već ustajaše da pođe, kad vezir nastavi,bezazleno:

- Pretpostavljam da si kao razborit čovek platio sve dugove, podelio svoju

30

imovinusinovima,dasipoudavaosvekćeri!Izaslanikponovosede,iscrpljen.-Štamitisavetuješ?- Zar ti kalif nije dao nikakav drugi nalog, nikakvu drugu mogućnost da se

postignesporazum?- Rekaomi je da, ukoliko zaista ne bude načina da se taj brak izbegne, kao

naknadutražitristotinehiljadazlatnihdinara.-Tojevećboljipristup.Međutim,jamislimdanijerazumnodaposlesvegašto

jesultanučiniozakalifa-poštomujeomogućiopovratakunjegovgrad,odaklesuga šiiti bili isterali i povratio njegova dobra i teritorije - traži nadoknadu. Moglibismodoćidoistogrezultata,adapritomeneuvredimoTugrul-bega.Tićešmurećida mu kalif daje ruku svoje kćeri, a ja ću, s moje strane, iskoristiti taj trenutaknjegovog velikog zadovoljstva i predložiti mu poklon u dinarima, dostojan takvepartije.

Tako bi i učinjeno. Sultan, sav razdragan, sastavi veliku pratnju koju susačinjavali:vezir,nekolikoprinčeva,desetineoficiraidostojanstvenika,stariježeneiznjegovogsrodstva,nastotinečuvarairobovazaduženihdaodnesupoklonevelikevrednosti,brokat,čitavesandukedragogkamenja,kaoistohiljadazlatnika.

Kalif primi najvažnije članove izaslanstva, razmeni sa njima kurtoaznepozdrave,azatim,ostavšiučetiriokasaveziromsultanovim,rečebezokolišenjadaonnijesaglasansaovimbrakom,idaće,akoganatoprinude,napustitiBagdad.

-AkojetakavstavVođevernika,zaštojeondapredložiosporazumudinarima?-Nisammogaojednostavnoreći:„Ne".Nadaosamsedaćesultanrazumeti,na

osnovumogstava,daodmenenemožeočekivatitakvužrtvu.Tebimogudakažemdasultani,biloturskiilipersijski,nikadanisuzahtevalitakoneštoodjednogkalifa.Jamoramdabranimsvojučast!

- Pre nekolikomeseci, kada sam osetio da bi odgovormogao biti negativan,pokušao sam da pripremim sultana na to odbijanje, objasnio sammu da niko prenjeganijenipomisliodasročitakavzahtev,datonijeuobičajeno,dabiseljuditomemogličudili.Nikadasenebihusudiodaponovimštamijenatoodgovorio.

-Govori,nebojse!-NekameVođavernikapoštedi, terečinikadanećeprećiprekomojihusana.

Kalifjepostajaosvenestrpljiviji.-Naređujemtidagovoriš,ništanemojdaizostaviš!- Sultan me je, najpre, naružio pogrdnim recima, optužujući me da branim

intereseVođe vernika i da sam protiv njega... Zapretiomi je da će dame stavi uokove...

Vezirjesvesnozamuckivao.-Pređinastvar,govorištajerekaoTugrul-beg?-Sultan je zagrmeo: „Čudni su tiAbasidi!Njihovi preci su osvojili polovinu

31

zemaljske kugle, izgradili najnaprednije gradove, a pogledaj ih danas!Uzmem imnjihovo carstvo, oni se slažu. Uzmem im njihovu prestonicu, oni se smatrajusrećnima,obasipajumepoklonima,aVođavernikamikaže:„SvezemljekojemijeBogdao,dajemtebi,svevernikečijumijesudbinupoverio,stavljamutvojeruke."Preklinje me da njegovu palatu, njegovu ličnost, njegov harem stavim pod mojezaštitničko okrilje.Ali, kadmu tražimnjegovukćer, on se suprotstavlja i hoće dabranisvojučast.Dalisubedrajednedevicejedinateritorijazakojujejošspremandasebori?"

Kalifjebiozgranut,ostaojebezreči.Vezirjetoiskoristiodadovršiporuku.-Sultanjedodao:„Idiirecimudaćujatudevojkuuzeti,kaoštosamuzeoovo

carstvo,kaoštosamuzeoBagdad!"

32

VIII

O bračnim razočarenjima velikih na ovome svetuDžahan je pričala polako ipotanko,suživanjemkojebimoglobitizaosudu.Omarjojtonijezamerao,većseion svesrdno pridružio njenim nestašlucima. I kad bi ona vragolasto pretila da ćeućutati,onjujepreklinjaoimilovanjempodsticaodanastavi,iakojeveomadobroznaokakosepričazavršava.

Teškasrca,Vođavernikase,dakle,pomiriostimdadasvojpristanakzaovajbrak.Odmah,poštojedobioodgovor,Tugrul-begjekrenuonaputzaBagdadiprenegoštojestigaougrad,onuputisvogvezirauizvidnicu,nestrpljivdaštopresaznakako teku pripreme za svadbu. Stigavši u kalifovu palatu, izaslanik bi obavešten,vrlopodrobno,dabrakmožebitisklopljen,alidasjedinjavanjesupružnikauopštenedolaziuobzir,„...imajućiuvidudajevažnosklapanjebraka,anesusret."

Vezirjebiopreneražen,alijeuspeodasesavlada:- Poznajući dobro Tugul-bega, - objasni on, - uveravam vas, a znam da ne

grešim,važnostkojuonpridajesusretu,netrebanipoštozanemarivati.Doista, da bi istakao opravdanost svojih zahteva, sultan nije oklevao da stavi

svoje trupeustanjepripravnosti,dapregaziBagdad iopkolikalifovupalatu.Ovajposlednjibiojeprinuđendaprekinebitkuidapopusti;„susret"se,dakle,dogodio.Princeza je sedelanakrevetuobloženomzlatom.Kada jeTugrul-begušaou sobu,tvrdehroničari,poljubiojetloisprednjeinerekavšijojništa,zanemarivšipotpunonjenoprisustvo„ukazaojojčast",adaonapritomnijeniskinulaveosalica.Otadajedolazio svakogdana sabogatim,poklonima i redovno jojukazivaočast, alimuonani jednomnijeotkrilasvoje lice.Kada je izlazio iznjenihodaja,poslesvakog„susreta",brojniljudisugasačekivaliisprednjenihvrata,jerznalosedajeondabiotakodobrevoljedajeispunjavaosvemolbeideliomnogepoklone.

Izovogdekadentnogiarogantnogbrakanijeserodilonijednodete.Tugruljeumrošestmesecikasnije.Očitoneplodan,oteraojesvojeprvedvežene,optužujućiihzabolestodkojejeonpatio.Poslebrojnihžena,suprugairobinja,moraojeipakdaprihvatiistinuda,akojeibilokrivice,onajebilananjegovojstrani.Nadvorsubili pozvani astrolozi, vidari, vračevi koji su prizivali natprirodne sile; izmeđuostalog, oni su mu prepisali da svaki put, o punom mesecu, proguta kožicu tekosunećenogdeteta.Ali,bezuspeha.Moraosepomiritisasudbinom.Dabiumanjiotajnedostatakipodigaosvojugledmeđuonimakojisugaokruživali,pobrinuosedase o njemu prošire priče kao o nezajažljivom ljubavniku, vodeći sa sobom, i nanajkraća putovanja, preterano opremljen harem. Njegovi ljubavni podvizi bili suobavezanpredmet razgovoranjegovogokruženja,dešavalose,često,dasenjegovi

33

službenici,pačakistraniposetioci,raspitujuonjegovimuspesima,uzdižunjegovenoćnepodvige,tražećiodnjegasaveteiuputstvazatajnenapitke.

Sejedaje,dakle,postalaudovica.Prazanjebionjenkrevetodzlata,nonjojnijepadalonapametdasežali.Prazninakojajenastalanaprestolubilajemnogoteža.Carstvojetekbilorođeno,aakojeinosiloimenatmurenogpretkaSeldžuka,njegovpravi,istinskiosnivačbiojeTugrul.Dalijenjegovodlazak,beznaslednika,pretiodabacimuslimanskiIstokubezvlašće?Braće,nećaka,rođakabilojenapretek.AliTurcinisuznalinizapravostarešinstva,nizapravilanasleđivanja.Noubrzo,jedančovekjeipakuspeodasenametne.BiojetoAlpArslan,Čagrijevsin.Zanekolikomeseci,onjepreuzeovlastikontrolunadčlanovimaklike,skidajućiglavejednima,kupujućivernostdrugih.Uočimasvojihpodanikaonjeuskoropostaovelikivladar,odlučan i pravedan. No, njega će progoniti glasine koje su pothranjivali njegoviprotivnici: dok su Tugrulu pripisivali izrazitu muškost, Alp Arslan, otac devetorodece bio je, po navikama i šuškanju u javnosti, prikazivan kao čovek koga jesuprotanpolmaloprivlačio.Njegovineprijateljisuganazivalipederom,mekušcem,a njegovi dvorjani su u svojim razgovorima izbegavali da dotaknu tu neugodnutemu. I upravo takav glas, opravdan ili ne, bio je uzrok njegove propasti iprevremenogprekidablistavozapočetevladavine.

No,otome,DžahaniOmarnisumogliništaznati.Utrenutku,doksućaskaliukuliAbu-Taherovogvrta,AlpArslanjeimaotridesetosamgodinaibiojenajmoćnijičoveknazemaljskojkugli.NjegovocarstvoseprostiraloodKabuladoSredozemnogmora,njegovamoćjebilanedeljiva,vojskamujebilavernaiodana,azavezirajeimao državnika, čuvenog čoveka svoga vremena, po imenuNizam-el-Molk.Osimtoga,AlpArslan jeuMalazgerdu,umalomseluuAnatoliji, odneovažnupobedunadVizantijskimcarstvom,čija jevojskabiladesetkovana,avasileuszarobljen.Usvimdžamijamabožiji službeniciveličalisunjegovepodvige,pričajućikakosezavremebitkeprekriobelimpokrovominamirisaokremamazabalsamovanje,kakojesvojom rukomvezivao rep svoga konja, kako je uspeo da iznenadi ruske izviđačekoje suposlaliVizantinci,kako im jeodsekaonoseve,ali ikako jevratio sloboduzarobljenomvasileusu.

Veliki trenutak za islam, bez sumnje, ali i razlog za ozbiljnu zabrinutost, presvega, za Samarkand. Alp Arslan je oduvek priželjkivao da njime zagospodari,pokušavaoječakiranijedagasedomogne.SukobsaVizantincimaprimoraogajeda zaključi primirje, učvršćeno bračnim vezama između dveju vladarskih kuća:Malikšah, najstariji sultanov sin, dobio je rukuTerkenHatun,Nasrove sestre; samkanoženiojeAlpArslanovukćer.

Ali,nikosenijezavaravaotimsporazumima.Kadaječuozapobedusvogtastanad hrišćanima, gospodar Samarkanda pribojao se najgoreg. Njegov strah bio jeopravdan,adogađajikojisuusledilitosuipotvrdili.

Dvestahiljadaseldžučkihkonjanikapripremalosedapređe„Velikureku",onu

34

koju su tada nazivaliDžajhun, koju su stari zvaliOksis, a koja će kasnije postatiAmu-Darja.Tolikojvojsci trebalo jedvadesetdanadabi iposlednjivojnikprešaoprekoklimavogmostanačinjenogodpovezanihbarki.

USamarkandu, soba saprestolombila jeu tovremepunaposetilaca, ali jeunjojvladalatišina,kaoukućinekogtekpreminulog.Isamkan,stavljenpredteškoiskušenje, izgledao jemudriji, nije vikao, nije besneo. Dvorjani su zbog toga biliutučeni. Njegova oholost činila ih je spokojnim, čak i kad su bili njene žrtve.Njegovasmirenostzabrinjavalajeljude,osećalisudasekanpredaosudbini,smatralisugaporaženim ipomišljalinasvoj spas.Pobeći,moliti se,da livećsadapribećiizdajstvuilisačekati?

Dvaputadnevno,kan jeupratnji svojihbližnjih išaouobilazak jednogkrilazidina. Svakodnevno su ga tu sačekivali vojska i narod koji sumuklicali.Tokomjedneodtakvihsmotri,gradskamladežjepokušaladasepribliživladaru.Zadržaniod strane gardista, oni su iskazivali svoju spremnost da se bore rame uz rame savojnicima,dapoginuzaodbranugrada,zakanaizaobranuvladarskeloze.Kannimalo nije bio obradovan tim predlogom, bio je uznemiren, prekinuo je obilazak ivratioseupalatu,naredivšivojnicimadaihbezobzirnorasture.

Popovratkuupalatu,obratioseoficirima:-Kadajemojdeda,Bognekačuvaunamasećanjenanjegovumudrost,hteoda

osvoji grad Balk, stanovnici grada su u odsustvu svog vladara dograbili oružje ipoubijalivelikibrojnašihvojnika,primoravšinašuvojskudasepovuče.MojpredaknapisaojetadaMahmudu,gospodaruBalka,pismosaprigovorom:

„Nemamništaprotivda senaše trupe suoče,BognekapodaripobeduonomekomeOn hoće, ali šta će biti s nama ako običan narod počne da semeša u našesvađe?"Mahmudmudadezapravo,kazni svoje ljude, zabrani imdanoseoružje,naplatiimuzlatuštetuzarušenjakojasupočiniliuborbama.OnoštovažizaljudeizBalka,jošmnogoviševažizaovenepokorneljudeizSamarkanda,iprećusam,bezoružja,daizađempredAlpArslana,negodasvojespasenjedugujemgrađanima.

Svioficirisusesložilisanjegovimmišljenjem,obećalisudaćesuzbitisvakurevnostnaroda,ponovilisumusvojuzakletvunavernostizaklelisedaćeseboritikaoranjenezveri.Nisutobilesamoreci.Transoksanijsketrupenisubileništamanjeodvažne od trupa Seldžuka. Alp Arslan imao je samo brojčanu prednost, kao istarosnu. Ne svoju, razume se, već svoje vladarske kuće. On je pripadao drugomkolenu,sajošuvekjakimosvajačkimtežnjama.Nasrjebiopetiusvojojloziibiojezainteresovan,presvega,daodržiiuživauvećosvojenomimnogomanjejemislionanovaosvajanja.

Utovreme,Hajamjenastojaodaostanepostrani.Naravno,onnijemogao,adasesvremenanavreme,nakratko,nepojavinadvoruilikodkadije,kakonebiizgledalo da ih napušta u tom, po grad tako teškom trenutku. Ipak, najčešće jeostajaozatvorenusvojojkuli,zadubljenusvojaistraživanja,iliusvojutajnuknjigu,

35

počijimstranicamaješaraosvelikimžarom,kaoda jepostojanjerataprimećivaosamokrozsmirenurazboritost.

Džahan mu je bila jedina veza sa zbivanjima i dramom koja se odigravala.Svakogdanaprenosilamujevestisaratišta,oraspoloženjunadvoru,aonjesvetoslušaonepokazujućiprevelikuradoznalost.

Na terenu, Alp Arslan je sporo napredovao. Mučila ga je težina ogromnevojske, slaba disciplina, bolesti, baruštine. Na svom putu nailazio je na otpor,ponekad čak vrlo žestok. Posebno mu je jedan čovek zagorčavao život. To besekomandant jednog utvrđenja koje se nalazilo nedaleko od Velike reke. Vojska jemogladagazaobiđe idanastavinapredovanje,ali to jeznačilodabi jojpozadinabila nesigurna, napadi iz tog pravca bi učestali, a u slučaju povlačenje to bi sepokazalopogubnim.AlpArslan je izdaonaređenjesvojimčetamada,kakoznaju iumeju,zauzmuutvrđenje.DesetdanauzastopceAlpArslanovetrupesubezpredahaopsedaletvrđavu.

Samarkandjebudnopratiotokbitke.Svakatridana,braniocisuuSamarkandslaligolubasaporukom.Nijednaporukanebešepozivupomoć,niujednojodnjihnijebilozapisanodasurezervehranena izmaku,dasu ljudi iscrpljeni,unjimasegovorilosamoogubicimaprotivnika,oboleštinamaizarazamakojesuharalemeđunapadačima. Komadant odbrane, izvesni Jusef, poreklom iz Karzema, postao je,prekonoći,junakTransoksanije.

Međutim,došao je ičaskadašakabranilacavišenijemogladaseodbraniodbrojčanonadmoćnijegneprijatelja.Temeljitvrđavebehuzasutibarutomineprijateljjezauzeozidinetvrđave.Jusefsehrabroboriodoposlednjegdaha,aondabiranjenizarobljen.Odvedošegapredsultana, radoznalogda izbliza,svojimočima,vidi togvinovnikasvihnjegovihnevolja.Jusef,malisuvonjavčovek,čupaviprašnjav,stajaojepredsultanomizmeđudvagorostasakojisugadržalizaruke.Držaoseuspravno,uzdignute glave. Alp Arslan je prekrštenih nogu sedeo na drvenom postoljupokrivenomjastucima.Dvačovekagledalasusenetremicedugoiizazovno,aondapobedniknaredi:

-Nekapobodučetirikocauzemlju,nekagavežuiraščereče!Jusefgajeprezrivopogledaoiuzviknuo:-Zarsetakopostupasačovekomkojisehrabroborio?Alp Arslan nije odgovorio, okrenuo se na drugu stranu. Zarobljenik mu se

ponovoobratio:-Tebi,pederu,tebigovorim!Sultanjeposkočio,kaodagaješkorpijaujela.Zgrabiojesvojlukkojijeležao

pokraj njega, zapeo je strelu, i pre nego što ju je odapeo, naredio je čuvarima dapustezarobljenika.

Nijemogaoda ustreli vezanog čoveka bez opasnosti da rani nekogod svojihvojnika.Usvakomslučaju,bojazninijebilomesta,onnikadanijepromašiocilj.

36

Dalizbogpreteraneuzrujanosti,prevelikežurbeilizbunjenostištogađasatakomaleudaljenosti, dogodilo seda je Jusefostaonetaknut i da sultanvišenije imaovremenadaodapne još jednu strelu.Zarobljenik je poleteonanjega iAlpArslan,koji je idaljesedeonasvomprestolu,nijemogaodaseodbrani;pokušao jedaseuspraviistanenanoge,alisesapleonogamaojastuk,posrnuoipaonazemlju.Jusefjeskočionanjega,držećiurucinožkojijebiosakriousvojehaljineirasporiomuutrobu,prenegoštojeisambioubijenudarcemmalja.Vojnicisuserazjarenobacilina njegovo nepokretno, raskomadano telo. Na njegovim usnama, zaleđen smrću,ostaojepodrugljivosmeh.Onseosvetio,sultanganijenadživeo.

Idoista,AlpArslan jeumronakončetirinoćiagonije;sporeagonije igorkograzmišljanja.Njegove reči su zabeležili hroničari togvremena: „Preneki dan, doksam vršio smotru svojih trupa na jednom uzvišenju, rekao sam sebi: ,Ja samgospodar sveta!Komože samnomda semeri?"Zbogmoje arogancije i oholosti,Bogmi je poslao najbednijeg od svih ljudi, pobeđenog, zarobljenog, osuđenog namučeničkepatnje;pokazalo seda jemoćnijiodmene,udariome je,oboriomesamogprestolaioduzeomiživot."

SutradanposleovedrameOmarHajamjezapisaousvojuknjigu:Svremenanavremeponekičovekseuspravinasvetu,Razastresvojebogatstvo

iproglasi:tosamja!Njegovaslavaživiutrajanjuludogsna,Smrtsevećuspravljaiobjavljuje:tosamja!

37

IX

U Samarkandu koji je slavio, jedna žena se usudila da pusti suze: beše tosuprugakanakoji je trijumfovao; ona je, pre svega, bila kćer probodenog sultana.Istinizavolju,njensuprugjojjeizjaviosaučešće,naložiočitavomharemudaodenecrninu,inarediodaseprednjomišibaevnuhkojise,očigledno,previšeradovao.Alipopovratkuusvojdivan,nijeoklevaodasvakomeisvudaponavlja:„BogjeuslišiomolbeljudiSamarkanda".

Bilo bi prirodno upitati se zašto je stanovništvo grada više volelo jednogturskog vladara od drugog, isto tako turskog, zašto se molilo za njegov spas.Jednostavno, ljudi su strahovali od promene gospodara koja je uvek bila praćenapogromima,patnjama,neizbežnimharanjemipljačkom.Tekkadabivladarprevršiosvakumeru i narod opteretio previsokim globama, izložio ga stalnimmučenjima,ovajbipoželeodaganekodrugiosvoji.TonijebioslučajsaNasrom.Akoinijebionajbolji vladar, sigurno nije bio ni najgori i s nadom i verom da će Svevišnjiograničitinjegovonasilje,podnjimsemogloživeti.

Rat je,dakle,bio izbegnut i to jeSamarkand slavio.Ogromni trgRas-al-Tak,odjekivao jeodvike i sav jebioudimu.Uzzidovekućabile sunaslonjene tezgeputujućihtrgovaca,ispoduličnihsvetiljkinastupalesupevačiceiponekisviračlaute.Nahiljaderadoznalacaokupljaloseokopripovedača,bilo jeonihkojisugledaliudlan i čarobnjakakoji sukrotili zmije.Usred trga,na sklepanompodijumukoji seljuljao, odigravalo se tradicionalno nadmetanje narodnih pesnika koji su kazivalisvojepesmeuslavuneosvojivogSamarkanda,komenijebilo ravna.Ukuspublikebrzo semenjao. Jedne zvezde su se uspinjale, druge su padale. Svuda su paljenevatre. Bio je decembar i noći su već bile hladne.Na dvoru su ispijani i razbijanikrčazi vina, a kan je sav blistao ponesen bučnim, pobedničkim mladalačkimzanosom.

Sutradan je priredio molitvu za preminulog, a zatim primao izjave saučešćapovodomsmrtisvogatasta.Došlisuoniistikojisuprethodnogdanabilikodnjegada mu čestitaju na pobedi, sada tužna lica, želeći da izraze svoju duboku žalost.KadijajeizgovorionekolikoprigodnihreciipozvaoOmaradaučinitoisto,šapnuvšimunauho:

-Nemojseničemučuditi,stvarnostimadvalica,ljuditakođe.Istevečeri,Abu-TaherbipozvanodstraneNasr-kanadasepridružidelegaciji,

zaduženojdauimeSamarkandaukažeposlednjupočastpreminulomsultanu.TakoOmarkrenunaputsajošstodvadesetosoba.

Mestoispraćajapreminulogbiojestarilogorseldžučkevojske,kojisenalazio

38

odmahsevernoodreke.Nahiljadešatoraijurtiuzdizalosesvudanaokolo,bilojetopravoimprovizovanonaselje.VisokidostojanstveniciTransoksanijenepoverljivosuprelazili pogledom preko nomadskih ratnika sa dugim upletenim kosama, koji sudošlidapotvrdeobavezunavernostiposlušnostsvomekanu.SedamnaestogodišnjiMalik-šah,kolossadečijimlikom,umotanubogatkrznenikarakulogrtač,sedeojenaistomprestolunakojemjebioubijennjegovotacAlpArslan.Nanekolikokorakaod njega, stajao je veliki vezir, najjači čovek carstva, pedesetogodišnjak, kome seMalik-šah obraćao sa „oče", što beše znak najvećeg poštovanja. Svi ostalioslovljavali su ga i obraćali mu se sa Nizam-el-Molk, Red kraljevstva. Ovakavnadimakjebiopotpunonamestu.Svakiput,kadasenekivažanposetilacpribližio,mladi sultan seupitnimpogledomobraćaovezirukojimu jeneprimetnimznakomsugerisao kako da se ophodi: da li da bude gostoljubiv ili hladan, smiren ilinepoverljiv, pažljiv ili odsutan. Čitavo izaslanstvo iz Samarkanda bacilo se prednogeMalik-šahakoji je,klimajućiglavomsodobravanjem,potvrdioda jenjihovoprisustvo primećeno.Zatim se izdvojilo nekoliko velikodostojnika i uputilo premaNizamu.Vezirtomenijepridaonikakvuvažnost,alisaradniciokonjegapočelisudasekomešaju;onihjemirnogledaoislušaonedajućiimnikakvenaloge.Onnijebiorazgoropađeni gospodar dvora. Svuda je bio prisutan i, kao vešti marionetista,povlačiojenevidljivekonceiupravljaodrugima,onakokakojeonželeo.Njegovoćutanjebilojeposlovično.Dešavalosedajesasvojimposetiocimasedeoipočitavsat, a da sa njima nije razmenio ni jednu jedinu reč, osim reči pozdrava prilikomdolaska i odlaska. Ljudi mu nisu dolazili da bi sa njim obavezno i razgovarali,posećivali su ga da bi potvrdili svoju odanost, otklonili sumnju, da bi izbeglizaborav.

DvanaestosobaizizaslanstvaSamarkandadobilojetuizuzetnučastdastegneruku koja je držala kormilo carstva. Omar je u stopu pratio kadiju. Abu-Taher jepromrmljao uobičajen pozdrav, Nizam je klimnuo glavom i za trenutak zadržaonjegovu ruku, čime je kadija bio vrlo počastvovan.Kada je došao red naOmara,vezirsenagnupremanjemuiprošapta:

-Idućegodine,naistiovajdana,budiuIsfahanu,ondaćemorazgovarati.Hajam nije bio siguran da li ga je dobro čuo, njegov duh bio je uzburkan.

Ličnostveziragajezbunjivala.Ceremonijaljenanjegaostaviosnažanutisak,bukaga jeopijala,bio je zaglušennaricanjemženakoje suoplakivale sultana;višenijeverovaosvojimčulimaiželeojedačujepotvrdutihreci,razjašnjenje,alitalasljudiga jepotiskivaonapred;vezir jeusledećem trenutkuvećgledaonadrugustranu iponovonemoklimaoglavom.

Napovratku,Hajamnijeprestajaodarazmišljaotomdogađaju.Dali jevezirjedino njemu došapnuo ove reci, da ga nije zamenio s nekim, i zašto vremenski iprostornotakodaleksastanak?

Onodlučidaotomerazgovarasakadijom.Prilikomsusretasaveziromkadija

39

senalazioodmahisprednjega,mogaojedačuje,daoseti inaslutiočemuseradi.Abu-TaherjepustiodamuOmarispričaštasedogodilo,aondajelukavorekao:

- Primetio sam da ti je vezir šapnuo nekoliko reči, nisam ih čuo, ali sasigurnošću mogu da tvrdim da te vezir nije zamenio sa nekim. Da li si videosaradnike koji su ga okruživali? Njihov zadatak je bio da saznaju sastav svakogizaslanstva, damudošapnu ime i zvanjeonihkoji sumuprilazili. Pitali sume zatvoje ime, uverili su se da si ti zaista Hajam iz Nišapura, naučnik, astrolog i upogledu tvog identiteta nije bilo nikakve sumnje. Uostalom, kod Nizam-el-Molkanikadanemožebitinikakvezabune,osimondakadaonželidajestvori.

Putkojimsuišlibiojeravan,šljunkovit.Udaljini,nadesnojstrani,ocrtavalesusevisokeplanine,ogranciPamira.HajamiAbu-Taherjahalisujedanporeddrugoginjihovikonjisusečestododirivali.

-Štahoćeodmene?- Da bi to saznao, moraćeš da se strpiš godinu dana. Savetujem ti da se u

međuvremenunezamarašnagađanjima,čekanjejepredugo,umorićešse!I,zapamti,nikomenegovoriotome!

-Jesamlitakavbrbljivac?Tonbeseprekoran.Ali,kadijanepopusti,većnastavi:-Želimdabudemjasaniotvoren:oovomenirecionojženi!Omar je morao znati da tako česte Džahanine posete nisu mogle ostati

neprimećene.Abu-Tahernastavi:-Većkodvašegprvogsusreta,čuvarisudošlidameobavesteotome.Izmislio

sam čitavu priču da bih te posete opravdao, naredio sam da je niko ne prati kadadolazi izabraniosamdateujutrubude.Nijednogmomentanemojsumnjati, tisiusvojojkući,hoćudatoznašidanasisutra.Alimoramtirećiponeštootojženi.

Omar jebiozbunjen.Nimalomusenijedopadaonačin i tonkojim jenjegovprijatelj izgovarao reč „ta žena", i nije imao nikakvu želju da s njim raspravlja osvojimljubavima.Iakoništanijerekaosvomstarijemprijatelju,izraznjegovoglicapostaojeočiglednotvrd.

- Znam da temoje reci ljute, ali ću ti do kraja izložiti ono štomoram da tikažem, iakona to,možda,nemampravosobziromdasmotekodnedavnosklopiliprijateljstvo.Alimojegodineimojezvanjedajumitopravo.Kadasinadvoruvideotu ženu prvi put, ti si je požudno gledao.Ona jemlada i lepa, njena poezija ti sedopala, njena smelost ti je zagrejala krv. Međutim, kada se radilo o zlatu, vašistavovisubilipotpunorazličiti.Onasedavilauonomeštojetebibiloogavno.Onaseponelakaodvorskapesnikinja,tvojstavjebiorazboritost.Dalisiotomesanjomrazgovarao?

Mada Omar ništa nije odgovorio, Abu-Taher je sasvim dobro znao da biodgovorbionegativan.Zatimjenastavio:

- Na početku neke veze često se izbegavaju osetljiva pitanja, iz prevelikog

40

strahadasenenarušitakrhkatvorevinakojajeuzhiljaduobziratekizgrađena,ali,pomeni,jazkojipostojiizmeđutebeiteženejakojedubok,suštinski.Vinegledateistimočimanaživot.

-Onaježenai,osimtoga,udovica.Trudisedaopstaneadanezavisiodmilostibilokoggospodara.Mogu se samodiviti njenojhrabrosti.Kakobihmogaoda jojzamerimštojeuzelazlatokojejesvojimstihovimazaslužila?

-Prihvatam,-rečekadija,zadovoljanštojeuspeodasvogaprijateljauvučeutaj razgovor. -Ali,da libaremprihvatašda taženanije sposobnadaprihvatidruginačinživota,osimonognadvoru?

-Možda.-Tebijedvorskiživotmrzak,nepodnošljiv.Dalisamupravuakokažemdati

nadvorunebiproveonitrenutkavišeodonogaštomoraš?Abu-Tahermujepostaviojošnekaneugodnapitanja,aondajekonačnorekao,

sigurnim,odlučnimglasom:-Rekaosamtionoštosmatramdatrebadačuješodpravogprijatelja.Ubuduće,

odmenevišenećeščutinijednurečoovojstvari,osimakojetiprvinespomeneš.

41

X

KadasustigliuSamarkand,bilisuiscrpljeniodhladnoće,dugotrajnogjahanjainelagodnostikojajezavladalameđunjima.Omarseodmahpovukaousvojpaviljon,odustajućiodvečere.Tokomputa,sastaviojetripesmeodčetiristihakojeje,poštoje stigao u svoju kulu, recitovao glasno deset, dvadeset puta,menjajući neke reči,prepravljajućiponekiizraz,itekondaihuneousvojtajnirukopis.

Džahan, koja je stigla ranije nego obično, tiho je ušla kroz odškrinuta vrata,skinulanečujnosvojvunenišaliprišlamusleđa,navrhovimaprstiju.KakojeOmaridaljebiozadubljenusvojrukopis,onagajeiznenadaobuhvatilaokovratasvojimobnaženimrukama,prislonilasvoje liceuznjegovoipustiladanjenamirisnakosasklizneprekonjegovihočiju.

Bilo bi normalno da je Hajam bio presrećan što je ponovo vidi - može liljubavnikpoželetinežnijipozdrav?Nijelitrebalodaposleprvogiznenađenjaobgrlirukama struk svoje ljubljene, da je stegne, da u njeno telo utisne svu žudnjuiščekivanja, svu toplinu ponovnog susreta? Omar je, međutim, bio uznemiren izatočen tim upadom.Njegova knjiga bila je još uvek otvorena, i poželeo je da jeskloni.Uprvimahnehoticejepokušaodaseoslobodinjenogzagrljaja,noiporedtogaštojeodmahzažalioištojenjegovooklevanjetrajalosamojedantren,Džahanje osetila to kolebanje i izvesnu hladnoću i ubrzo je shvatila razlog. Spustila jepogledpunnepoverenjanaknjigu,kaodaseradiloonekojsuparnici.

-Oprosti!Bilasamtakonestrpljivadateponovovidim,nisammisliladabimojdolazakmogaodateuznemiri.

RazdvajaloihjeneugodnoćutanjekojejeHajamodmahpokušaodaprekine:-Vidiš,radiseoovojknjizi!Istinajedanisampredvideodatijepokažem.Bila

jeuvekskrivenakadasitidolazila,jerjeosobakojamijeknjigupoklonilatražilaodmeneobećanjedaćuječuvatiutajnosti.

On jojpružiknjigukojuonauzedaprelistavanekoliko trenutaka,pokazujućipotpunu ravnodušnost prema onih nekoliko pocrnelih strana, razbacanih izmeđudesetinapraznihlistova.Zatimmujevrati,napućiusneireče:

-Zaštomijepokazuješ?Nisamtiništatražila.Uostalom,nikadanisamučiladačitam.Sveštoznam,naučilasamslušajućidruge.

Omar nije mogao čudom da se načudi. U to doba nije bila retkost da vrsnipesnicibudunepismeni;takođe,tojebioslučajsagotovosvimženama.

-Aštaimatakotajnoutojknjizi?Alhemijskeformule?-Tusupesmekojeponekadpišem.-Zabranjeneijeretičkepesme?Buntovničke?

42

Onagajesumnjičavoposmatralaionpočedasebrani,osmehujućise:-Ne,štatipadanapamet.Dalijaimamzavereničkudušu?Tosusamorubaije

ovinu,lepotiživotainjegovojništavnosti.-Ti,rubaije?Sanjenihusanaote seuzvikneverice,gotovoprezrenja.Rubaije su pripadale

nižemknjiževnomrodu,lakomipriprostom,jedvadasubiledostojnepesnikanižihkvartova. Ako je jedan naučnik kao što je bio Omar Hajam, dozvolio sebi da, svremena na vreme, sastavi po neku rubaiju, to se moglo shvatiti kao razonoda,zanemarljiva greška, možda koketiranje; ali činjenica da je marljivo, s velikomozbiljnošću, zapisivao svoje stihove u knjigu okruženu tajnom, začudila je izabrinula pesnikinju odanu pravilima govorništva. Omar bi postiđen, a Džahanradoznala:

-Dalibimogaodamipročitašnekolikostihova?Hajamniježeleodaseokotogadaljenagađaju:- Jednoga dana, kada budem smatrao da su spremne za čitanje, sve ću ti ih

pročitati.Odustalajeoddaljegnavaljivanjaiispitivanjaisironijomdodala:-Kadbudešispunioknjigu,nemojnipokušatidajepoklonišNasr-kanu,onne

ceni bašmnogo pisce rubaija; nikada te više neće pozvati damu se pridružiš naprestolu.

- Ne nameravam da ovu knjigu bilo kome poklonim, ne očekujem nikakvukoristodnje,netežimdapostanemdvorskipesnik.

Povredilagaje,ionjojjeuzvratiouvredom.Utišinikojaihobavijala,ijednoidrugo pitali su se da li su otišli predaleko, da li je još uvek vreme da se uzdrže ispasuštosejošmožespasiti.Utomtrenutku,HajamnijebioljutnaDžahan,većnakadiju. Zažalio je štomu je dozvolio da govori i zapitao se da li su njegove rečizauvek pomutile pogled kojim je gledao na svoju voljenu.Oni su do tog trenutkaživeliučistotibezbrižnosti,sazajedničkomželjomdaseizmeđunjihneisprečiništaštobiihmoglorastaviti.„Dalimijekadijaotvorioočipredistinom,ilimijemoždasamopomutiosreću?"razmišljaojeHajam.

- Promenio si se, Omare, ne bih znala reći u čemu, ali u načinu na kojimegledaš i tonu kojimmi se obraćaš ima nečeg neobičnog.Kao da sumnjaš da samučinilaneštološe,kaodasizbognečegaljutnamene.Nerazumemte,alisvetomečinidubokonesrećnorn.

Pokušaojedajeprivučeksebialimuseonaodlučnoodupre:-Takomenemožešrazuveriti!Našatelamogudanastavenašereči,ali ihne

moguzamenitinitiopovrgnuti.Štajeupitanju,recimi?-Džahan,možemoliotomedanegovorimodosutra?-Sutrajavišenećubitiovde,ranoizjutrakannapuštaSamarkand.-Kudaodlazi?

43

-Kiš,Buhara,Termezidalje.Čitavdvoridesanjim,jatakođe.-NebilimoglaostatikodtvojerođakeuSamarkandu?-Neradisesamootomedasepronađeizgovor!Jaimamsvojemestonadvoru.

Zanjegasamseizborilaulažućinaporeravnesnazidesetoricemuškaraca.TomestodanasnisamspremnadanapustimdabihseigralanakuliAbu-Taherovogvrta.

Bezrazmišljanjaonnatoreče:-Neradiseoigri.Dalibihteladaživotpodelišsamnom?-Dapodelimživotstobom?Nematuštadasedeli!Reklajetobezikakvezajedljivosti.Bilajetosamokonstatacija,unjojječak

biloinežnosti.Ali,videvšiOmarovozgranutolice,onastadedagapreklinjedajojoprostiizajeca:

-Znala samdaćuvečerasplakati, alineovakogorko;znala samdaćemoserastatinaduževreme,moždazauvek,alineovimrečima,neovakvimpogledima.Odnajlepšeljubavikojusamdoživela,neželimdazadržimusećanjuteočineznanca.Pogledaj me, Omare, poslednji put! Seti se, ja sam tvoja ljubljena, voleo si me ivolelasamte.Dalimejošuvekprepoznaješ?Hajamjerazneženozagrliiuzdahnu:

-Kadbismobarem imali vremena damirno porazgovaramo, znamda bi ovaglupasvađabilaizbrisana,alivremenasprogoni,pritiskanasiprimoravadaonašojbudućnostiodlučujemouovimzamršenimtrenucima.

Osetiojekakomunizliceskliznujednasuza.Hteojedajeprikrije,noDžahangagrčevitoobgrliiprivisvojeliceuznjegovo.

-Možeš odmene sakriti ono što si napisao, ali ne i svoje suze. Hoću da ihvidim,daihdodirnem,daihpomešamsamojima,hoćudasačuvamnjihovetragovenasvomlicu,hoćudazadržimnjihovslaniukusnasvomjeziku.

Reklobisedasutenoćionitražilidasamiseberaskomadaju,daseuguše,daseunište.Njihoverukeizbezumljenosusetražile,njihovaodećabilarazbacananasve strane.Bila je to jedinstvena noć ljubavi dvaju tela, zapaljenih vrelinom suza.Vatraseširila,obuhvatalaih,preuzimala,opijala,pretvaralauplamenisjedinjavalanjihova tela do potpunog zadovoljstva. Na stolu, peščani sat je oticao; vatra sesmirila, zatreperila poslednjim plamom i ugasila se; iza sebe je ostavila samozadihan osmeh. Dugo su ostali udišući jedno drugo. Njoj ili sudbini s kojom seupravosuočio,Omarprošaputa:

-Našzanostekpočinje.Džahangasnažnozagrli,zatvorenihočiju.-Nedajmidaspavamdojutra!Sutradan, Omar je zapisao dva stiha u svoju knjigu. Rukopis je bio loman,

nesiguran,izmučen:Krajsvojevoljene,Hajame,kakosibiousamljen!Sudakadajeotišla,moćićeš

unjudasepovučeš.

44

XI

Kašan,oazaniskihkućanaputusvile,narubuSlanepustinje.Karavanisuseunjemuzaustavljali,dabipredahnuliprenegoštoćekrenutidužKargasKuha,ukleteplanineOrlušina,sastajalištarazbojnikakojisupljačkaliprilazeIsfahanu.GrađevineuKašanubilesupodignuteodpečenezemljeiblata.

Iako su baš tu, u Kašanu pravljene jedinstvene i nadaleko čuvene fajansnepločice,kojećezelenomizlatnombojomulepšatihiljadedžamija,palatailimedresaodSamarkandadoBagdada,posetilacjeunjemuuzaludtražioponekikitnjastizid,ukrašenu fasadu. Na čitavom muslimanskom istoku, keramika se po Kašanujednostavnonazivakaši ilikašani, kao što iporcelan,napersijskom ili engleskomjezikunosiimeKine.

Izvan grada, u senci palmi, nalazio se karavan-saraj: pravougaoni zid saizviđačkimkulama,spoljnodvorištezaživotinjeirobu,unutrašnjedvorišteoivičenosobicama.Omarjetuželeodaiznajmijednusobu,aligostioničarmujesažaljenjemobjasniodanijednasobatenoćinijeslobodna,jerbogatitrgovciizIsfahanasamoštonisu stigli sa sinovima i služavkama.Dabi seproverila istinitostnjegovih rečinijetrebalotražitispisakgostiju.Mestojevrveloodtrgovačkihpomoćnikakojisusedovikivaliilepihjahaćihživotinja.Uprkoszimikojajepočinjala,Omarjemisliodaprespava podvedrimnebom, ali pomisao na kašanske škorpije, koje su bile skoroistotolikopoznatekaoinjegovakeramika,odvratilagajeodtenamere.

- Zar zaista nema nijednog kutka gde bihmogao da prostremmoju asuru dojutra?

Gazdasepočešaposlepoočnici.Bilajenoć.Nijemogao,danepružitiutočištejednommuslimanu:

-Imamjednumalusobunauglu,unjojjejedanstudent,zamoligadatinapravimesta. Uputiše se u tom pravcu; vrata su bila zatvorena. Gostioničar uđe, bezkucanja,jednasvećazatreperi,ajednaknjigabiužurbanozatvorena.

-Ovaj plemeniti putnik je krenuo izSamarkanda pre tri dugameseca,misliosamdabimogaodapodelisobusatobom.

Akomladomčovekuovoinijebilopravo,onjeizbegavaodatopokažeiostaojeučtiv,madaneipredusretljiv.

Hajam uđe, pozdravi mladog čoveka i predstavi mu se s nenametljivomobazrivošću:

-OmarizNišapura.Kratak,ali jakbljesak radoznalostipojavi seuočimanjegovogdruga,koji se

sadaisampredstavi:

45

-Hasan,sinAliSabaha,rodomizKoma,studentizReja,naputuzaIsfahan.OvakoopširnopredstavljanjedovelojeHajamauneugodnusituaciju.Biojeto

pozivdaionkaženeštovišeosebi,osvojojdelatnosti,ociljusvogputovanja.Onne vide razlog da to učini i osta uzdržan. Odlučio je da ćuti, polako je seo inaslonivšisenazid,posmatraojetogniskogcrnomanjastogčoveka,mršaveikrhkegrađe, ali izrazitihcrta.Njegov izgledga jezbunjivao:neobrijanabrada, zategnuticrniturban,iskolačeneoči.

Studentjenastaviodagaizaziva,osmehujućise:-KadsenekozoveOmar,nijemudrodaputujeupravcuKašana.Hajam odglumi veliko iznenađenje, mada je sasvim dobro razumeo aluziju.

Njegovo ime je ime drugog naslednika Prorokovog, kalifa Omara koga su šiitimrzeli,jerjebionepopustljivprotivniknjihovogocaosnivača,Alije.AkosuutomtrenutkustanovniciPersijeuvelikojvećinibilisuniti,nekolikoostrvacajevećitadapoštovalošiizam,međunjimaigradovi-oazeKomiKašan,ukojimasusepoštovaličudni običaji. Svake godine, jednim lakrdijaškim karnevalom, proslavlja segodišnjica ubistva kalifa Omara. Za tu priliku, žene su se doterivale, pripremaleslatkišeiprženepistaće,decasuizlazilanateraseiprosipalivelikekoličinevodenaprolaznikeradosnouzvikujući:„BogprokleoOmara!"Praviliselutkusakalifovimlikom, sabrojanicamaodnanizanihbrabonjakau ruci i nosili je gradompevajući:„Otkako ti je ime Omar, imaš svoje mesto u paklu, ti vođo zločinaca, ti sramninasilniče!"ObućariizKomaiKašana,imalisuobičajdapišu„Omar"nađonovimacipelakojesupravili,mazgarisunjegovoimedavalisvojimživotinjama,uživajućidagaizgovoresvakiputkadasuzamahnulibičem,alovcisuodapinjućiposlednjustrelu obavezno izgovarali: „Ova je za Omarovo srce". Hasan je u nekoliko rećipodsetio svoggostana teobičaje, izbegavajući suvišnedetalje.Omarga jegledaoneljubaznoiumornimiodlučnimtonomizgovorio:

-Nećupromenitiputzbogsvogimena,nitićupromenitiimezbogsvogputa.Usledilojedugoihladnoćutanje;ijedanidrugiizbegavalisudasepogledajuu

oči.Omarseizuoiispružionaasurinebilizaspao,aliHasannijeodustajao:-Možda sam te uvredio podsećajući te na te običaje, ali verujmi, hteo sam

samo da te upozorim da budeš oprezan kada ovde izgovaraš svoje ime. Nemojpogrešno suditi omojimnamerama. Istina je dami se događalo u detinjstvu da uKomuprisustvujemtimproslavama,alivećodmojihprvihmladalačkihdanananjihsamgledaodrugimočima,shvatiosamdatakvapreterivanjanisudostojnačovekaodnauke,nitiodgovarajuučenjuProroka.Hoćudakažem,dakadaseuSamarkanduilinegde drugde, pred nekom džamijom divimo prekrasnim mozaicima od pločicanapravljenih rukom šiitskih umetnika iz Kašana, i kada u istoj toj džamijipropovednik uzvikuje pogrdne reči klevete protiv „prokletih jeretika", sledbenikaAlije,tovišeneodgovaraučenjuProroka.

Omarsemalopridiže:

46

-Tosurećirazumnogčoveka.- Znamda budem razuman, kao što umemda budem i lud.Mogu da budem

ljubazan,aigrozan.Alikakobitiljubazansaonimkodolazidastobompodelisobu,aneželičaknidasedostojnopredstavi.

-Bilojedovoljnodatikažemsamosvojeime,padamespopadnešneučtivimrečima.Štabitekrekaodasamseupotpunostipredstavio?

- Možda ništa od svega ovoga. Može se mrzeti kalif Omar, a divljenje ipoštovanjemožeseiskazatiOmarugeometru,Omarualgebristi,OmaruastronomuičakOmarufilozofu.Omarseuspravi.Hasannastavipobedonosno:

-Mislišlidaseljudiprepoznajusamoposvomimenu?Prepoznajuseposvompogledu,držanju,hoduitonukojimseobraćajuigovore.Čimsiušao,znaosamdasi ti čovek od znanja, naviknut na počasti, a istovremeno i čovek koji tim istimpočastima ne pridaje važnost, čovek koji stiže ne pitajući za svoj put. Čim siizgovorio početak svoga imena, ja sam shvatio: moje uši znaju samo za jednogOmaraizNišapura.

-Akosiočekivaodaćešostavitiutisaknamene,morampriznatidasiutomeuspeo.Kositi,dakle?

-Rekao sam ti svoje ime, ali ono tebi ništa ne kaže. Ja samHasanSabah izKoma.Nemamčimedaseponosim,osimštosamsasedamnaestgodinapročitaosveštoseodnosinareligijskenauke,filozofiju,istorijuizvezde.

-Nikadasenemožesvepročitati,imatolikoznanjakojasestičusvakogadana!-Ispitajme.U šali, Omar je svome sagovorniku počeo da postavlja pitanja o Platonu,

Euklidu, Porfiriju, Ptolomeju, o medicini Dioskorida, Galena, Razesa i Avicene,zatimotumačenjimakuranskogzakonaiuvekjedobijaojasan,siguran,besprekoranodgovor. Došla je zora, ni jedan ni drugi nisu spavali, nisu ni osetili kako vremeodmiče.Hasanjebiovrlozadovoljan.ŠtoseOmaratiče,onjebiopobeđenimogaojesamodaprizna:

-Nikadanisamsreočovekakojijenaučiotolikostvari.Štamislišdauradišsasvimtimnagomilanimznanjem?

Hasangapogledasanepoverenjem,kaodajenekoprodroutajnideonjegoveduše,aliserazvedriispustipogled:

-HteobihdadođemdoNizam-el-Molka,moždaćemipoveritinekudužnost.Hajamjebiotolikoopčinjensvojimnovimpoznanikomdajeujednomtrenutku

biospremandamuotkrijedaseisamuputiovelikomveziru.Ipaksepredomisliouposlednjem trenutku. To je bio ostatak nepoverenja koje je otklonjeno, ali nijenestalo.

Dvadanakasnije,poštosusepridružilitrgovačkomkaravanu,putovalisujedankraj drugog, izgovarajući napamet, na persijskom ili arapskom, najlepše stranicepisacakojimasusedivili.Ponekadsuzapočinjaliiponekuraspravu,alisujeubrzo

47

završavali.Kadajegovoriooizvesnostima,Hasanjepodizaoton,proglašavajućiteizvesnosti „nepobitnim istinama" i pozivajući svoga druga da to prihvati;Omar jeostajao skeptičan, nije žurio da daje svoje ocene, retko se opredeljivao, radije jeisticao svoje neznanje i stalno se vraćao ovim recima: „Šta želiš da ti kažem?Testvarisuobavijenevelom,mismo,itiija,saistestranevelaikadaonbudepao,nastamovišenećebiti."

Poslenedeljudanaputa,onistigošeuIsfahan.

48

XII

„Esfahan, nesfe Džahan!" kažu danas Persijanci. „Isfahan, polovina sveta!"IzrazjenastaomnogoposleHajamovogdoba,alivećite1074.godine,izrečenesumnogepohvaleirecidivljenjaovomgradu,„njegovomdragomkamenju,njegovombogatstvu u olovu i rudama, njegovim pčelama, njegovom šafranu"..., „njegovvazduh je tako čist, tako zdrav", pišu stari hroničari, „ambari ne znaju za napastikakav je žižak, u njima žito nikada ne propada". Isfahan se nalazio na pet hiljadastopanadmorskevisine.Unjemu jebilo šezdeset karavan-saraja, dvestabankara imenjača,mnoštvo pokrivenih bazara.U radionicama su prerađivali svilu i pamuk.Isfahanski tepisi, tkanine i katanci izvozili su se u najudaljenije krajeve. Njegoveruže cvetale su u hiljadu boja. Bogatstvo Isfahana bilo je poslovično. Taj grad,najnaseljenijiupersijskomsvetu,privlačiojesveonekojisutražilimoć,bogatstvoili znanje. Kažem „taj grad", mada se, precizno govoreći, ne radi o gradu. Tu seponavlja priča omladomputniku izReja koji je bio tolikonestrpljiv davidi čudaIsfahana,daseposlednjegdanaputovanjaodvojioodsvogkaravanaigalopomsamodjahaoupravcugrada.Kada jeposlenekoliko sati stigaodoobaleZajande-Rud,„Rekekojadaje život", krenuo jeobalomdalje i stigaodo jednogzidaod zemlje.Naseljemu se učinilo priličnovelikim, ali je ipakbilomnogomanje odnjegovoggradaReja.Stigavšidokapije,onseraspitakodstražekojijetograd:

-OvojegradDžaj,-odgovorišemu.Nije našao za shodno ni da uđe u njega, obišao ga je i nastavio put prema

zapadu. Životinja koju je jahao bila je iscrpljena, no on nije usporio; oštro jezamahnuo bičem i krenuo dalje. Uskoro se našao na kapiji jednog drugog grada,većegodprethodnog,alijedvaneštoprostranijegodReja.Onseraspitakodjednogstarca,prolaznika,kojimuobjasni:

-OvojeJahudije,jevrejskigrad.-ZarimatolikoJevrejauovomkraju?-Imaih,alivećinastanovnikasumuslimanikaotiija.ZovugaJahudijejerje,

kažu,Nabukodonosorunjemunaselio jevrejekoje jeprognao iz Jerusalima;drugiopettvrdedajejošpredobaislama,Jevrejka,ženajednogpersijskogšaha,dovelanaovomestoljudeizsvojezajednice.SamoBogznaštajeistina!

Mladi putnik se okrete, spremandanastavi put, čak i poduslovomdamu sekonjsrušipodnogama,kadgastaracponovopozva:

-Kudasisenamerio,sinemoj?-UIsfahan!Stariudariusmeh.

49

-ZartinikadanisukazalidaIsfahannepostoji?-Kako to?Nije li onnajveći, najlepši od svih gradovaPersije, zar nije još u

starinivremenimabiogordaprestonicaArtabana,kraljaParta,nisuliknjigepisaleonjegovimčudima?

-Neznamštaknjigekažu,alijasamrođenovdepresedamdesetgodinaisamostrancispominjugradIsfahan,jaganikadanisamvideo.

Nije mnogo preterao. Naziv Isfahan označavao je nešto drugo, ne grad, većoazuokokojesuseuzdizaladvapotpunorazličita,odvojenagrada,udaljenajedanoddrugogsathoda:Džaj i Jahudije.TekuXVIvekuovadvagrada iokolnasela,spojićese i takoćenastatipravigradIsfahan.UHajamovodoba,on jošuveknijepostojao,alijevećbiopodignutzid,dugačakdvanaestakmilja,kojiještitiočitavuoazu.

OmariHasansunasvojeodredištestiglikasnounoć.NašlisusmeštajuDžaju,ujednomkaravan-sarajublizukapijeTirah.Tususeopružilii,nerazmenivšinireč,počelidahrčuujedanglas.

Sutradan,Hajamseuputiovelikomveziru.DošaojedoTrgamenjača,nakomesu putnici i trgovci najrazličitijeg porekla, Andalužani, Grci ili Kinezi, užurbanoposlovali sa službenicima koji su proveravali autentičnost novca. Opremljenipropisanimvagama,onibizaparalipovršinuponekogdinara izKirmana,NišapurailiSevilje,premetaliuruciponekutankuizDelhija,merilidirhameizBuhare,ilisemrštilinanejakinomismomizKonstantinopolja,čijajevrednostpadala.

U blizini trga nalazila se kapija divana, sedišta vlade i zvanične rezidencijeNizam-el-Molka. Ispred njih su uvek stajali svirači trube, zaduženi da tri putadnevno, svojim trubama, odaju počast velikomveziru.Uprkos obeležjima raskoši,svakojemogaodauđeudivan,čaksuseinajpokornijeudoviceusuđivaledauđuuprostranudvoranuzaprijeme idase ličnoobratenajjačemčovekucarstva i izložemusvojemukeitegobe.TeksutuposetiocinailazilinakrugčuvaraikomornikakojisuokruživaliNizama,ispitivaliposetioceiudaljavalinametljivce.Omarsezaustaviona vratima, posmatrao prostoriju, njene gole zidove, tepihe naslagane u tri sloja.Nesigurnimpokretom,onpozdravi prisutne, šarenomnoštvookupljenookovezirakojijeutomtrenutkurazgovaraosajednimturskimoficirom.Krajičkomoka,Nizamje primetio pridošlicu, nasmešio mu se prijateljski i dao mu znak da sedne. Petminutakasnije,ondođedonjega,poljubigauobaobraza,zatimučeloireče:

- Očekivao sam te, znao sam da ćeš doći na vreme. Imam puno stvari da tikažem.

Uzegazarukuiodvedeumalususednuprostorijugdenijebilonikoga.Selisujedanpokrajdrugognavelikikožnijastuk.

-Neke odmojih reči sigurno će te iznenaditi, ali ja se nadam da ipak nećešzažalitištosiseodazvaomompozivu.

-DalijeikadaikozažalioštojeprešaopragNizam-el-Molka?

50

- Dešavalo se i to, - promrlja vezir sa surovim osmehom. - Neke ljude samuzdigaodoneba,druge samsrušio, svakogadanaudeljujemživot ili smrt.Bogćesuditiomojimnamerama,

Onjeizvorcelokupnemoći.Poveriojenajvišuvlastarapskomkalifu-onjetuvlastprepustioturskomsultanu,aovaj jujezatimpredaourukepersijskogvezira,tvogasluge.Oddrugihzahtevamdatuvlastpoštuju;odtebeHadžeOmaretražimdapoštuješmojsan.Jasanjamdanatomogromnomprostorukojimipripadaizgradimnajmoćniju državu; najrazvijeniju, najstabilniju i najprosvećeniju državu na svetu.Sanjam o carstvu u kome bi na čelu svake oblasti, svakog grada, stajao po jedanpravedančovekkojipoštujeBoga,čujenegodovanjainajjadnijegpodanika.Sanjamodržaviukojojćevukijagnjezajedno,upotpunomspokojstvu,pitivodusaistogizvora.Alijasenezadovoljavamsamosnovima,jagradim.ProšetajsutračetvrtimaIsfahana, videćeš čete radnika koji kopaju i grade, zanatlije koje imaju pune rukeposla. Svuda niču skloništa, džamije, karavan-saraji, tvrđave, upravne zgrade.Uskoroćesvakivećigradimatisvojuvisokuškolu,onaćenositimojeime,zvaćese„medresa Nizamija". U Bagdadu ona već radi, svojom rukom sam nacrtao plangrađevine, napravio program rada, odabrao najbolje predavače, dodelio stipendijusvakom studentu. Ovo carstvo, vidiš i sam, cveta, razvija se; vreme koje nam jeNebododelilodaunjemuživimo,jesteblagoslovenovreme.

Njegovo izlaganje prekinuo je sluga svetle kose koji je, klanjajući se, naizrezbarenom srebrnom poslužavniku doneo dva pehara ledenog sirupa od ruže.Omar uze jedan, zamagljen hladnim kapljicama rose; pokvasio je u njemu usne,rešendagapolakoispija.Nizamispisvojujednomdahu,azatimnastavi:

-Tvojdolazakiprisustvonaovommestučinemiradostičast!Hajam htede da odgovori na tu bujicu ljubaznih reči, ali ga Nizam zaustavi

pokretomruke:- Nemoj misliti da pokušavam da ti laskam. Dovoljno sammoćan čovek da

nikome, osim Tvorcu, nisam obavezan da upućujem pohvale. Ali vidiš, HadžeOmare, koliko god da je prostrano jedno carstvo, ma koliko da je nastanjeno ibogato,uveknedostajupraviljudi.Poredtolikomnogoljudi,tolikoprepunihtrgova,tolike zgusnute gomile koja me okružuje, ipak mi se dešava da, gledajući mojurazvijenuvojsku,sedećiudžamijiuvrememolitve,šetajućibazarom,iličakmojimdivanom,postavimsebipitanje:štabisedesilo,akobihtražionekumudrostodovihljudi,nekoznanje,iskrenost,čestitost,dalibisesasvakomodovihvrlinakojesamspomenuo, masa ljudi o kojoj govorim proređivala, topila i nestajala? Ja samusamljenčovek,HadžeOmare,beznadežnousamljen.Mojdivanjeprazan,mojdvortakođe.Ovajgrad,ovocarstvo suprazni.Madadrugima izgledada treba samodapljesnemrukama,samojaznamkolikosumirukevezane.Nezadovoljavamsetimeda ljudima, kao što si ti, poručim da dođu iz Samarkanda, spreman sam da ličnoodemdoSamarkandadaihdovedem.

51

Zbunjenonimstoječuo,Omarpromrljaneštokao„Božesačuvaj",alivezirsetunijezaustavio:

- To su moji snovi i moje brige. Mogao bih o tome da ti pričam danima inoćima,aliželeobihdačujemtebe.Nestrpljivsamdasaznamdaliuovomsnuvidišnegdesebe,dalisispremandaporedmenezauzmešmestokojetipripada?

-Tvojiplanovisuizazovni,aipočastvovansamtvojimpoverenjem!- Šta tražiš za uzvrat? Nemoj okolišiti, budi otvoren kao što sam ja bio sa

tobom.Dobićeš sveštoželiš.Nemojseustručavati,nemojpropustitiovaj trenutakmoje izuzetne širokogrudosti!On senasmeja.Uprkosvelikoj zbunjenosti,Hajamunalicuzaigrabledosmeh:

-Želimsamodanastavimsvojaskromnaistraživanja,lišensvakodnevnihbrigaipotreba.Daimamštadapijemijedem,daimamzastaniodeću;mojiprohtevineidudaljeodtoga.

-NudimtistanujednojodnajlepšihkućauIsfahanu.Jasamličnostanovaounjojdok segradilaovepalata.Biće tvoja sa svimvrtovima,voćnjacima, tepisima,slugama i sluškinjama. Za tvoje troškove, određujem ti iznos od deset hiljadasultanskihdinara.Doksamživ,bićetiisplaćivanipočetkomsvakegodine.Dalijetodovoljno?

- To je više nego što mi je potrebno, ne bih znao šta da radim sa tolikomsumom.

Hajamjebioiskren,itonaljutiNizama.-Kadakupišsveknjige,ispunišsvekrčagevinom,zaspešsvesvojeljubavnice

nakitom, ostatak ćeš kao milostinju udeliti ubogima, platićeš karavan za Meku,izgradićešdžamijusatvojimimenom!

Shvatajući da se njegova ravnodušnost i skromnost u zahtevima nisu dopalinjegovomdomaćinu,Omarseosmeli:

-Oduveksamželeodasagradimopservatoriju,savelikimkamenimsekstantomi astro-laboratorijom i raznim instrumentima. Hteo bih da izmerim tačnu dužinusolarnegodine.

-Uslišeno!Većidućesedmicebićetiuručenasredstvazatusvrhu.Odabraćešmestoitvojaćeopservatorijabitipodignutazanekolikomeseci.Recimi,daliimajošneštoštobitiučinilozadovoljstvo?

- Zaboga, ništa više ne želim, tvoja velikodušnost prevazilazi sva mojaočekivanja.

-Ondabih,možda,jamogaoneštodazatražimodtebe?-Poslesvegaštosimiponudio,bićusrećandatipokažembarmalideomoje

bezgraničnezahvalnosti.Nizamsenijedaomoliti.- Znamda si obrazovan, da ne govorišmnogo, znam te kao čovekamudrog,

pravednog,ispravnog,sposobnogdausvemurazlikuješistinitoodlažnog,znamda

52

sidostojanpoverenja:hteobihdatipoverimvrloosetljivzadatak.Omarjebiospremannanajgore,atonajgoregajeičekalo:-Imenujemtezasahib-habera.-Sahib-haber,zarjapoglavaruhoda?- Poglavar obaveštajne službe carstva. Ne žuri sa odgovorom, ne radi se o

uhođenjubezazlenihljudi,ouvlačenjuukućevernika,većobdenjunadmiromsvih.U jednoj državi, suverenmora biti znati za svaku, pa i najmanju zloupotrebu, zasvaku nepravdu i mora primerno kazniti svakog počinioca, ma ko on bio. Kakovladarmožesaznatidalinekikadijailiupravniknekeoblastikoristisvojpoložajdabi se obogatio na račun svojih potčinjenih? Preko naših uhoda, pošto žrtve,uglavnom,nemajuhrabrostidasežale.

- A šta ako kadije, upravnici ili emiri potkupe uhode i pretvore ih u svojesaučesnike?

-Tvojauloga,zadataksahib-haberajeupravotajdanađenepotkupljiveljudeidaimpoveritakvezadatke.

-Akotakvinepotkupljiviljudipostoje,zarnebibilojednostavnijedaonibuduimenovanizaupravnikeikadije?

To beše iskrena primedba, ali za Nizamove uši delovala je kao ruganje. Onpokazanestrpljenje,pausta:

-Neželimništadadokazujem.Rekaosamtištaočekujemodtebe.Idi,razmisliomompredlogu,odmeriumirusveargumentezaiprotividođisutrasaodgovorom.

53

XIII

Darazmisli,daodmeri,daproceni!Hajamtogadanavišenijebioustanjudasaberemisli. Izlazeći iz divana, upade u najužu ulicu bazara, Provlačio se izmeđuljudi i životinja, prolazeći ispod omalterisanih svodova, između brda začina. Sasvakimnovimkorakom,uličica jepostajala svemračnija,činilomusedasemasakrećesvesporije,daseglasovipretvarajuujednoličanžamor,dasutrgovciikupcinadenulimaskeidapostajuglumci,plesači,mesečari.Omarnijeznaokudaide;časlevo,časdesno,bojaosedaćepasti,daćeseonesvestiti.Iznenadaizbinamalitrgprepun svetla, pravi proplanak u šumi. Sunce ga ošinu; on se uspravi i dubokoudahnu.Štasetosnjimdogađa?Predloženmujerajokovanpaklom,kakoreći„da",kako reći „ne", s kakvim licemdoćipredvelikogvezira, skakvim licemnapustitigrad?Desnoodnjega,vratajednekrčmebilasuodškrinuta,onihodgurnu,siđeniznekolikostepenikaposutihpeskominađeseuslaboosvetljenojprostorijisaniskimplafonom;podbešeodvlažnezemlje,klupenesigurne,astolovimokri.NaručisuvovinoizKoma.Donesošemugauokrnjenomkrčagu.Ispijaogajedugo,zatvorenihočiju.

Prolazi blaženo vreme moje mladosti, Nalivam se vinom da bih zaboravio.Gorkoje?Takvoggaivolim,Tagorčinajeukusmogživota.

Iznenadamujepalanapametjednamisao.Kaodagajesudbinadovelanadnooveodvratnekrčme,dajetupronađe;onagaječekalaovde,natomstolu,kodtrećeggutljaja četvrtog pehara. Pošto je platio račun i ostavio veliku napojnicu on izađegorenaulicu.Palajenoć,trgjebioprazan,svakauličicabazarabilajepreprečenavelikomzaštitnomkapijom.Omarjemoraodaidezaobilaznimputemdabistigaodosvogkaravan-saraja.

Kada je na vrhovima prstiju ušao u sobu, Hasan je već spavao, ozbiljna iizmučena lica. Omar ga je dugo posmatrao. Hiljadu pitanja prolazilo mu je krozglavu,onihjepotiskivao,netražećinanjihodgovor.Odlukajebiladoneta,bilajeneopoziva.

Uknjigamakojegovoreo tomdobupostoji legenda,pričao trojiciprijatelja,Persijanaca, koji su, svaki na svoj način, obeležili početke našeg milenijuma: oOmaruHajamukojijeosmatraosvet,Nizam-el-MolkukojijenjimevladaoiHasanuSabahukojigajedržaoustrahu.LegendagovoridasuzajednoučiliuNišapuru,štonemožebititačno.NizamjeimaotridesetgodinavišeodOmara,aHasanjeučiouReju,moždamaloiusvomrodnomgraduKomu,alisvakakoneuNišapuru.

DaliseistinanalaziuRukopisuizSamarkanda?Hroničarikojisupisaliotomprostoru i tom vremenu, tvrde da su se tri čoveka prvi put susrela u Isfahanu, u

54

divanuvelikogvezira,napredlogHajama,slepogšegrtasudbine.Nizamsebiopovukaoumalusalupalateibiojeokružennekimpapirima,kada

seOmarpojavionavratima.Čim jeugledaonjegovo lice,Nizam je shvatiodaćeodgovorbitinegativan.

-Takodakle,ravnodušansipremamojimplanovima.Hajamuzvrati,skrušenoaliodlučno:-Tvoji planovi su veličanstveni i ja želimda se ostvare, alimoj doprinos ne

možebitionajkojisimipredložio.Izmeđutajniionihkojiihotkrivaju,jasamuveknastranitajni.Prviputkadabiuhodadošladamiprenesenekirazgovor,jabihjojnarediodaćutiirekaojojdasetestvarinetičuninjenimene,mojakućabizanjupostalazabranjena.Mojaradoznalostzaljudeistvarijesasvimdrugačijeprirode.

- Poštujem tvoju odluku, mislim da je korisno za carstvo da se neki ljudipotpuno posvete nauci. Naravno, sve što sam ti obećao, godišnji prihod u zlatu,kuću, opservatoriju, dugujem ti i dalje. Nikada ne uzimam nazad ono što samdobrovoljno dao. Želeo sam da te izbliza uključim u okviremoje delatnosti. Samsebetešimgovorećidaćehroničarinašegvremenazapisatizabudućnost:„ZavremeNizam-el-MolkaživeojeOmarHajam,biojepriznat,zaštićenodnevremena,smeojedakaže„ne"velikomveziru,adazbogtoganijepaounjegovunemilost."

- Ne znam da li ću ikada biti u prilici da ti iskažem svu zahvalnost zavelikodušnostkojusipokazaopremameni.

Omarjezatrenutakzastao.Oklevaoje,aondanastavio:-Moždaćešlakšemoćidazaboravišmojeodbijanje,akotipredstavimčoveka

kogasamteknedavnosreo.Vrlojepametan,njegovoznanjejeogromno,anjegovesposobnosti su iznenađujuće. Čini mi se da je stvoren za mesto sahib-habera isiguran sam da bi bio oduševljen tvojim predlogom. Poverio mi se da je iz RejadošaouIsfahan,sačvrstomnadomdacebitiprimljenkodtebeuslužbu.

- Slavoljubiv, - promrmlja Nizam kroz zube - Tomi je sudbina. Kad nađemčovekadostojnogpoverenja,onnemaambicijainepoverljivjepremamoći;zaljude,kojisuspremnidaskočenaprvudužnostkojuimponudim,mogudakažemsamotodamenjihovanestrpljivaspremnostuvekzabrinjava.

Delovaojeumornoikaodasepomiriosasudbinom._-Kakosezovetajčovek?-Hasan, sinAli Sabaha.Moram ti,međutim staviti do znanja da je rođen u

Komu.-Šiit imamovac?Tominesmeta,madasamprotivsvihjeresi iprotivsvakog

razdvajanja Neki od mojih najboljih saradnika su sledbenici Alije, moji najboljivojnici su Jermeni,moji rizničari su Jevreji; zbog toga im nije uskraćeno nimojepoverenje ni moja podrška. Jedini prema kojima sam nepoverljiv su ismailiti.Pretpostavljam,datvojprijateljnepripadatojsekti?,

-Nijemipoznato.Hasanje,međutim,došaosamnom.Čekamenapolju.Ako

55

dopustišpozvaćugaitigaupitaj.Omar je nestao iza vrata i kroz nekoliko trenutaka vratio se u pratnji svoga

prijateljakojinijepokazivaoninajmanjiznakstraha.Ipak,Hajamjeispodnjegovebradeprimetiodvazategnutaiuzdrhtalamišića.

-PredstavljamtiHasanaSabaha,nikadatolikoznanjanijebilosmeštenoutakouskiturban.Nizamsenasmeši.

- Evome u visoko naučnom okruženju. Ne kaže li se, da je vladar okružennaučnicima,najboljivladar?

OvogputaodgovoriHasan:-Kažu,takođe,dajenaučnikkojiposećujevladare,najgorinaučnik.Nasmejaše se grohotom i taj smeh, iskrenmadakratak, umomentu ih zbliži.

Nizamnabraobrve,nastojećida štoprezavrše saneizbežnim redanjemposlovica,koje je prethodilo svakom persijskom razgovoru i da konačno dođu do toga daHasanuizložištaodnjegaočekuje.NavelikoOmarovočuđenje,većposleprvihrečionipostašesaučesniciinjemunijepreostaloništadrugonegodasepokupiiode.

TakojeHasanSabahveomabrzopostaonezamenljivisaradnikvelikogvezira.Uspeo jedauspostavigustumrežuagenata, lažnih trgovaca, lažnihderviša, lažnihhodočasnika koji su krstarili seldžučkim carstvom, ne ostavljajući nijednu palatu,nijednu kuću ni dno bazara van domašaja svojih ušiju. Zavere, govorkanja,ogovaranja,svejebilopreneto,izloženo,osujećeno,diskretnoilinanačindasvimaposlužizaprimer.

Uprvovreme,Nizam jebiovišenego zadovoljan. Imao jeu rukama strašnumašinerijukojomseposebnoponosiopredsultanomMalik-šahom,kojije,naprotiv,biodostauzdržan.Njegovotac,AlpArslan,govoriomujedadobarvladartrebadase kloni takve politike: „Kad svuda postaviš špijune", upozorio ga je, „tvoji praviprijatelji neće ih ni primećivati, svesni svoje odanosti, dok će izdajnicimotriti nanjih. Oni će potplaćivati dostavljače i malo-pomalo, počećeš da primaš izveštajenepovoljnepotvojepraveprijatelje,apovoljnepotvojeneprijatelje.Međutim,reci,dobreililoše,sukaostrele:kadaihodapnešjače,barjednaćepogoditicilj.Tadaćesetvojesrcezatvoritizaprijatelje,aizdajnicićezauzetinjihovomestokrajtebe.Štaćeostatiodtvojemoći?"

Međutim, desilo se da je jedna trovačica bila otkrivenau samomsultanovomharemu, i tek tada je on prestao da sumnja u korisnost postojanja špijunskogpoglavara; preko noći, Hasan mu je postao jedan od najbližih prijatelja. Aliprijateljstvo,stvorenoizmeđuHasanaiMalik-šahaprobudilojesumnjukodNizama.Obojica su bili mladi, događalo im se da se čak i našale na račun starog vezira,naročito petkom, za vreme uobičajenih gozbi koje je sultan priređivao za svojenajbliže.

Nizam je sedeo sadesne straneMalik-šahove, aknjiževnici i naučnici bili suoko njih. Razgovaralo se o najrazličitijim stvarima: upoređivane su, na primer,

56

vrednostiindijskihijermenskihmačeva,azapodevanesuidiskusijeoAristotelovimdelima.Sultanbinekovremeživopratioterasprave,azatimbiseisključio,njegovpogledjepočinjaodaluta.Vezirjeznaodajevremedakreneivisokigostisusledilinjegov primer.Muzičari i plesačice odmah su zauzimali njihovomesto, krčazi savinom su se praznili, pijanka, blaga ili luda, prema raspoloženju vladara,produžavala se do jutra. Između dva akorda rababa, laute ili tara, pevači suimprovizovali na njima omiljenu temu: Nizam-el-Molk. Nemoćan da se oslobodisvog moćnog vezira, sultan mu se svetio smehom. Dovoljno je bilo videti ga skakvimdetinjimbesomjelupaorukama,padasenaslutidaćejednogdanaudaritinasvoga„oca".

Hasanjekodsvogvladaravrlospretnopothranjivaosvakoosećanjekojejebilouperenoprotivvezira.Čimese toNizam izdizao iznaddrugih?Svojommudrošću,svojim znanjem? Pošto se Nizam izdizao svojom mudrošću i znanjem, Hasan sevešto razmetao i jednim i drugim. Svojom sposobnošću da brani carski presto?Hasanjezakratkovremepokazaoistutakvusposobnost.Svojomodanošću?Zarimaičegjednostavnijegodprikazivanjavernosti?Onanikadnezvučitakoistinitokaoizlažljivihusta.

Iznad svega, Hasan je kod Malik-šaha umeo da neguje njegov poslovičnitvrdičluk.Neprestanomujeukazivaonaveziroveprekomernetroškove,skretaomupažnjunanjegovenovehaljine,kaoinaonenjegovihbližnjih.Nizamjevoleomoćiraskoš,Hasanjevoleosamomoć.Utomejenjegovasketizambiodominantan.

KadjeosetiodajeMalik-šahpotpunospreman,zreodazadaudaracnjegovojeminenciji u senci, Hasan je izazvao incident. Scena se odvijala jedne subote uprestonoj dvorani. Sultan se probudio u podne s neprijatnom glavoboljom.Raspoloženjemu jebilonesnosno, a saznanjeda je šezdesethiljadazlatnihdinarapodeljenovojnicimavezirovejermenskegarde,dokrajagajeogorčilo.Vest,nikouto nije sumnjao, stigla je do sultana preko Hasana i njegove mreže. Nizam jestrpljivoobjašnjavaodaukolikoželedasprečebilokakvupomisaonanepokornost,trupetrebaredovnohraniti,čakihtrebanagrađivati,jerbigušenjeinajmanjepobunekoštalodesetputaviše.

-Aliakobacamozlatopunimšakama, -uzvratiMalik-šah, -završićemotakoštonećemomoćidaisplatimoplate;ondaćeotpočetipravepobune.Pravavlastmoraznatidasačuvasvojezlatozatešketrenutke.

JedanoddvanaestNizamovihsinova,koji jeprisustvovaoovojsceni,smatraojedatrebadaseumeša:

-U ranim islamskim vremenima, onda kada su osuđivali kalifaOmara jer jepotrošiosvezlatostečenoprilikomosvajanja,ovaj jeupitaosvojeklevetnike:„ZarnamtozlatonijepruženodobrotomSvevišnjeg?AkoverujetedajeBognesposobanda nam i dalje pruža zlato, ne trošite ništa više. Što se mene tiče, ja verujem ubeskrajnuširokogrudostTvorca iumojojkasinećuzadržatini jedan jedininovčić

57

kojimoguutrošitizadobromuslimana."Ali,Malik-šahnijeimaonamerudasleditajprimer,onjesledioidejuukojuga

jeHasanuverioizatojeizdaonaređenje:-Zahtevamdamisepodnesedetaljanizveštajsvegaštoulaziumojublagajnui

jasan i pregledan izveštaj kako je i na koji način trošeno zlato.Kadamogu da gaočekujem?

Nizamjeizgledaopotišteno.-Mogudapodnesemtakavizveštaj,alitrebaćevremena.-Kolikovremena,Hadže?Nije gaoslovio saata, već saHadži, nazivom, inačepunimpoštovanja, ali u

ovomslučajutopoštovanjebilojeiskazanotakohladnodajepreličilonaosudu,napredznaknemilosti.Zbunjen,Nizamjepokušaodaobjasni:

-Trebaposlatipojednogizaslanikausvakupokrajinuinapravitivelikeračune.Uz Božju milost, carstvo je ogromno, biće teško da se ovakav izveštaj dovrši zamanjeoddvegodine.AliHasanpriđesvečanogizgleda:

-Obećavamnašemgospodarudaću,akomipružisredstva,akonaredidamiseuručesvipapiriizdivana,celokupanizveštajpredatizačetrdesetdana.

Vezirhtededaodgovori,alijeMalik-šahvećustao.Krupnimkoracimaseuputikaveziru,dobacivši:

- Vrlo dobro, Hasan će se smestiti u divanhanu. Čitava služba će biti podnjegovimnadzorom.Nikonećeulazitibeznjegovognaređenja.Azačetrdesetdana,jaćuodlučiti.

58

XIV

Čitavocarstvobilojeuznemireno,administracijajebilapotpunoparalizovana,svuda su prepričavane priče o pokretima trupa, govorilo se o građanskom ratu.Nizam je, kažu, podelio oružje pojedinim četvrtima Isfahana. Na bazaru, roba jesmeštenauzaklon.Kapijeglavnihsukova,naročitojuvelirskih,bilesuzatvorenejošpočetkompopodneva.Uokruženjudivana,vladalajevelikazategnutost.VelikivezirmoraojedaustupisvojeradneprostorijeHasanu,alisenjegovarezidencija idaljenalazila u neposrednoj blizini i samo jedan mali vrt delio ga je od onoga što jepostalo glavni štab njegovog protivnika. Taj vrt je, međutim, pretvoren u pravukasarnu. Nizamova lična garda nametljivo je patrolirala po njemu, naoružana dozuba.NijedančoveknijebiovišezbunjenodOmara.On ježeleodaseumeša,dasmiri duhove, da pomiri dvojicu protivnika. Nizam ga je i dalje primao, nepropuštajući ni jednu priliku damu spomene „otrovnu guju" kojumu je stavio unedra. Što se Hasana tiče, on je bio stalno zatvoren sa svojim papirima, potpunoobuzetpripremanjemizveštajakojijetrebalodapredasultanu.Samosenoćudružionavelikomtepihudivana,okruženšakomnajvernijih.

Tridanapre sudbonosnogdatuma,Hajam je rešiodaposlednjiputpokušadaposreduje.OtišaojekodHasanasnameromdadođedonjega,alirekošemudadođeza jedan sat, pošto je sahib-haber na sastanku sa blagajnicima. Stoga je Omarodlučiodamaloprošeta.Tekštojeizašaonaglavnavrata,kadmuseobratisultanovevnuh,obučensavucrveno:

-NekameHadžeOmarizvolislediti,čekajuga!Poštogaječovekproveokrozlavirinttunelaistepeništa,Hajamsenađeuvrtu

začijepostojanjeuopštenijeznao.Unjemusupauni slobodnošetali i šepurili se,cvetale su kajsije, fontana je žuborila. Iza fontane nalazila su se vrata obloženasedefom.EvnuhihotvoriipozvaOmaradakrenenapred.

Bila je to prostrana prostorija, zidova obloženih brokatom, sa zasvođenomnišom u dnu koju je zatvarao crni zastor. Ovaj se zatrese, nagoveštavajući nečijeprisustvo.ČimjeHajamušao,vratasuseuzblagišumzatvorila.Čekaojepotpunozbunjenminut-dvakadzačuženskiglas,kojimunebesšepoznat.Ženaizazastoragovorila je nekim turskim dijalektom, veoma tiho i veoma brzo. Iz bujiceizgovorenihrečiisplivavalisusamopojedinifragmenti,kaosteneunekompotoku.Smisaogovoramujeizmicao,želeojedagaprekine,dazamolinepoznatuženuizazastora da govori persijski, arapski, ili barem sporije, ali nije bilo jednostavnoobratitiseženiizazastora.Onodlučidasačekadaženazavrši.Aondaiznenadazačudrugiglas:

59

-Mojagospodarica,TerkenHatun,suprugasultanova,zahvaljujeTištosidošaonaovajsastanak.

Ovogputa, jezikbesepersijski,aglas-Hajambigaprepoznaouvekisvuda,čakiusudnjičas.Hteojedaviknealisenjegovkrikpretvoriuradostanižalostivšapat:

-Džahan!Onapomerikrajzastora,podižesvojveo iosmehnuse,aliga jednimgestom

sprečidapriđe.-Sultanija je, - rečeona,-zabrinutazbogborbekojaseodvijausrcudivana.

Zloseširi,prolićesekrv.Sultanjezbogtogaveomapogođen,postaojerazdražljiv,haremodjekujeodnjegovihizlivabesa.Ovostanjenemožedapotraje.Sultanijaznadatičinišsvemogućedapomirišdvojicuučesnika;onabiiznadsvegaželeladavididasiutomeuspeo,alijojsečinidajepomirenjevrlodaleko.

Hajam potvrdno klimnu glavom, i to njegovo klimanje značilo je predajusudbini.Džahannastavi:

- Terken Hatun smatra da bi bilo najbolje, s obzirom na to kako sada stvaristoje, da se uklone oba protivnika i da se vezirstvo poveri ispravnom čoveku,sposobnomdasmiriduhove.Njensuprug,našgospodar,ne trebadabudeokruženspletkarošima koji su sada oko njega, njemu treba samo jedan mudar čovek kojinemaniskeambicije,čovekkojidobrorasuđuje, trebamudobarsavetnik.Pošto tesultanvisokoceniiuvažava,onabiželeladautičenanjegadateimenujezavelikogvezira.Tvojimnaimenovanjemčitavdvorbiodahnuo.Međutim,prenegoštoiznesetakav predlog, htela je da se uveri da li si ti spreman da prihvatiš takvu dužnost.Omarujetrebalovremenadashvatištaseodnjegatraži,aondaviknu:

- Zaboga,Džahan, da li ti želišmoju propast?Možeš lime zamisliti u ulozikomandanta carske vojske, kako skidam glavu nekom emiru, kako gušim pobunurobova?Ostavimemojimzvezdama!

-Čujme,Omare.Jaznamdanemašželjudaupravljašposlovima,tvojaulogaćebitisamodabudešovde.Drugićedonositiodlukeiizvršavatiih!

-Drugimrecima,tićešbitipravivezir,atvojagospodaricapravisultan.Zatimtežiš,zarne?

- Zbog čega bi ti to smetalo? Imaćeš sve počasti, ali ne i brige. Sta bi boljemogaodapoželiš?TerkenHatunseumešaurazgovor.Džahanprevede:

-Mojagospodaricakaže:vladavinajeloša,jerseljudikaoštositiokrećuodpolitike.Onasmatradatiimašsveodlikedabudešodličanvezir.

-Recijojdavrlinepotrebnezavladaranisuionekojesupotrebnedasedođenavlast.Dabisedobroupravljaloposlovima, trebazaboravitinasebe,bitiobuzetsamo drugima, naročito onim ubogim ljudima; da bi se došlo do vlasti, treba bitipohlepnijiodsvihdrugihljudi,itrebamislitisamonasebeibitispremandasmrvišisvojenajbližeprijatelje.Aja,nisamspremaniodbijamdabilokogauništim!

60

Planovidvejuženau tom trenutkuostali suneostvareni.Omar jeodbiodasepokori njihovim zahtevima. Uostalom, to ne bi promenilo stvar, sukob izmeđuNizamaiHasanapostaojeneizbežan.

Togdana,usalizaprimanjevladaojeneobičanmir.Petnaestakosobakojesusetu našle, sedele su u tišini i nemo se zgledale. Sam Malik-šah, obično bučan,poluglasnojerazgovaraosasvojimkomornikom,uvrćući,poobičaju,krajičaksvogbrka.Svremenanavreme,bacaojepogledpremadvojicigladijatora.Hasanjestajaoprednjim,ucrnoj izgužvanojhaljini, sacrnim turbanom,spuštenebrade, iznurenalica,crvenihočijuužarenihodumoraibdenja,spremnihdaseukrstesaNizamovim.Izanjegajestajaoslužbenikkojijedržaosvežanjpapira,uvezanširokomtrakomodkordovankože.

Uprkos svojim godinama, veliki vezir je dobro izgledao, delovao je čakopušteno. Imaojenasebisivuhaljinukojaseslagalasanjegovombradomkoja jepočeladasedi,čelomujebilokaopergament,jedinomujepogledbiomladalački,oprezan, čak blistav. Uz njega su sedela dva njegova sina, prkosna izgleda, očijupunihmržnje.

SasvimblizusultanastajaojeOmar,mračanipotišten.Usvojojglavisastavljaojepomirljivgovorkoji,bezsumnje,nijeimaoprilikedaizgovori.

-Danas jeobećan izveštajostanjunašeriznice.Da li jespreman?-upitao jeMalik-šah.

-Jasamodržaodatoobećanje,izveštajjeovde.Hasanseokretesvomslužbenikukojimujehitroprišao,odvezaokožnuvrpcui

pružio svežanj. Sabah otpoče sa čitanjem.Prve stranice su, po običaju, sadržavalesamorećizahvalnosti,pobožneporuke,naučnecitate.Behutovrlorečitonapisanestranice,alislušaocisuočekivalimnogoviše.Konačnoonstižeidotogdela:

-Uspeosamtačnodaizračunam,-izjaviojeHasan,-kolikojeprihodaizsvakeoblasti, iz svakogvažnijeggrada,ušlou sultanovublagajnu.Procenio sam takođe,kolikojeiznosioplen.otetodneprijatelja,asadaznamikakojetoblagopotrošeno...

Svečano je pročistio grlo, pružio svom službeniku stranicu koju je pročitao iprineosledećusvojimočima.Usnemusemalootvoriše,zatimsestisnuše.Zavladalaje tišina. Uklonio je list, spustio pogled na sledeći, a onda i ovaj složio besnimpokretom.Idaljejevladalamuklatišina.

Sultanseuznemirio,počeojedapokazujesvojenestrpljenje:-Stasedogađa?Miteslušamo.-Gospodaru,nemogudanađemnastavak.Složiosampapireporedu,listkoji

tražimmoradamijeispao,pronaćićuga.Smernoiskrušenonastaviojedatražiipremećesvojepapire.Nizamiskoristi

prilikudaseumešaivelikodušnimglasomizjavi:- Svakome se može desiti da izgubi papir, ne treba zameriti našemmladom

prijatelju.Umestodaovakočekamo,predlažemdapređemonanastavakizveštaja.

61

-Imašpravoata,pređimonanastavak.Svisuprimetilidajesultansvogveziraponovonazvao„oče".Dalijetobioznakiznenadnogpovratkanaklonosti?

IdokseHasanidaljedavioutužnojsmetenosti,veziriskoristisvojuprednost:-Zaboravimotuizgubljenustranicu.Umestodasultančeka,predlažemdanaš

bratHasanpredstavibrojkekojeseodnosenanekevažnegradoveioblasti.Sultanovoprihvatisaodobravanjem.Nizamnastavi:-UzmimonaprimergradNišapur, domovinuovdeprisutnogOmaraHajama.

Dalibismomoglidasaznamokolikosutajgradinjegovaoblastuneliublagajnu?-Odmah,-odgovoriHasan,pokušavajućidastanenanoge.Rukom poznavaoca, on razdvoji svežanj i htede iz njega da izvuče trideset i

četvrtu stranu. Gde je? Pouzdano se sećao da je upisao sve podatke koji su seodnosilinaNišapur.Ali,uzalud.

- Strana nije tu, - reče on, - nestala je ... Pokrali sume ... Rasturili sumojepapire!Nizamjeustao.PrišaojeMalik-šahuišapnuomunauvo:

-Akonašgospodarnemožedaseosloniidaimapoverenjauonekojitrebadabudu njegovi najsposobniji podanici, one koji znaju težinu stvari i prave razlikuizmeđumogućeg i nemogućeg, on nećemoći da izbegne uvrede i ismejavanje odstranenekogluđaka,prevarantailineznalice.

Malik-šah ni za trenutak nije posumnjao da je upravo postao žrtva genijalneprevare. Kako beleže hroničari, Nizam-el-Molk je uspeo da podmiti Hasanovogslužbenika, naredivši mu da izvuče neke stranice i da zameni redosled drugih,obezvredivši tako u potpunosti strpljiv i marljiv rad svog protivnika. Uzalud jeHasanpokušavaodadokažedajeupitanjuzavera,bukajenadjačalanjegovglas,asultan, razočaran što je izigran, ali još više što je morao da prizna da je njegovpokušaj da se oslobodi tutorstvo svoga vezira propao, bacio je svu krivicu naHasana.Poštojenarediočuvarimadagauhvateizrekaomuje,odmah,nalicumesta,smrtnukaznu.

PoprviputOmaruzereč:- Neka naš gospodar bude milostiv. Hasan Sabah je možda počinio greške,

možda je zgrešio zbogpreterane revnosti ili prevelikog zanosa; zbog tih zabluda igrešakatrebadabudeotpušten,alionnijenapravionijednuozbiljnugreškupremaličnostisultanovoj.

-Ondanekabudeoslepljen!Donesiteolovo,zagrejtegvožđe.Hasanostanem,aOmarponovopokušadaposreduje.Nijemogaodopustitida

budeubijenilioslepljenčovekkogajeonsamdoveoipreporučio:-Gospodaru,-preklinjaojeon,-nekažnjavajtakvomkaznommladogčoveka.

Unemilostikojagajesnašlajedinuutehumoženaćiučitanjuipisanju.OndaMalik-šahreče:-Zbogtebe,HadžeOmare,najmudrijeginajčasnijegčoveka,prihvatamdajoš

jednompromenimodluku.HasanaSabahadakle,osuđujemnaprogonstvo,povućiće

62

seunekudalekuzemljudokrajasvogživota.Nikadavišenećemoćidakročinatlecarstva.

AličovekizKomaćesevratitidabiseosvetio.

63

Drugaknjiga

RAJUBICA

Rajipakaosuutebi.

OmarHajam

64

XV

Prošlo jesedamgodina,sedamgodinasjajazaHajama izacarstvo;bila je toposlednjagodinamira.

Tejunskevečeri,naOmarovojterasistojebiopostavljenispodnastrešniceodvinoveloze.Nastolubešebokalsaizduženimvratomzanajbolje,mirisno,belovinoizŠiraza.Svudapostolu,ubezbrojmalihčinija,bilesupoređaneđakonije.Omarjepreporučivao da najpre treba uzeti lagana jela, svakako prvo vino i voće, a zatimsloženajela,pirinačsadivljimšimširomipunjenedinje.

Blagipovetaracspuštaosesažutihplaninaprekoprocvetalihvoćnjaka.Džahanuzelautu,dodirnujednu,zatimdrugužicu.Začusemuzika,lagana,praćenašumomvetra. Omar podiže svoj pehar i udahnu duboko opojni miris vina. Džahan ga jeposmatrala. Odabrala je najkrupniju, jarko crvenu jojobu sa savršeno glatkomkorom,ipružilajesvomčoveku.Najezikuvoćatojeznačilo:„Poljubimeodmah".Onsenadvionadnju,usnesuimsedodirnule,razdvojile,ponovododirnuleitakosuseudaljavaleisjedinjavale.Njihoviprstisuseuplitali,ikadjeslužavkadošla,onisusebezžurberazdvojiliiuzeliurukesvoječaše.Džahanseosmehnulaitihorekla:-Damijesedamživota, jedanbihproveladolazećisvakevečerinaovuterasu,daopružena na ovom čežnjivom divanu pijuckam vino i utapam prste u ovu činiju;srećasekrijeujednostavnimstvarima.

Omaruzvrati:-Jedanživot, tri, ilisedam,svakibihproveo,kaoštoprovodimovaj,opružen

ovdenaterasi,sarukamautvojojkosi.Bilisuzajedno,atakorazličiti.Bilisuljubavnicivećdevetgodina,venčaniod

prečetirigodine,anjihovisnovi jošuveknisuživelipodistimkrovom.Džahanjegutalavremeiživot,Omargajeuzimaoumalimgutljajima.Onaježeleladavladasvetom,osluškivalajesultanijuaovajeosluškivalasultana.Danjujespletkarilapokraljevskom haremu, hvatala poruke koje su odlazile i dolazile, pomno pratilagovorkanjapoložnicama,pratilakojekomeobećavaonakitidragulje,pratilaodakledolaze mirisi otrova. Uzbuđivala se, bivala uznemirena, uspaljivala se. Uveče sepredavalasrećivoljenežene.ZaOmara,život jebiozadovoljstvounauci,naukauzadovoljstvu.Ustajaojekasno,ipoštobipopiosvojuuobičajenu„jutarnjučašicu",sedao je za svoj radni sto i počeo da piše, računa, iscrtava linije i figure i unosiponekupesmuusvojutajnuknjigu.

Noćujeodlaziouopservatoriju,izgrađenunabrežuljkuublizininjegovekuće.Trebalo je da pređe samo jedan vrt da bi se našao među njemu dragim i milim

65

instrumentimakoje jepodmazivalo iglačaosvojomrukom.Čestosugaposećivaliastronomi koji su bili u prolazu. Tri prve godine boravka u Isfahanu posvetio jeradovimanaopsertvatoriji,nadgledao je izgradnju, izradu instrumenata,azatimsenaročito posvetio izradi novog kalendara koji je svečano objavljen prvog danafavardina458,21.marta1079.KojiPersijanacbimogaodazaboravidajetegodine,zahvaljujućiHajamovimproračunima,svetipraznikNuruzbiopomeren,dajenovagodina, koja je trebala da padne usred znaka Ribe, bila odložena do prvog suncaOvna, da su od te reforme nadalje, persijski meseci počeli da se poklapaju saznakovimazvezda,dajefavardintakopostaomesecOvna,esfandmesecRibe?Juna1081. stanovnici Isfahana ičitavogcarstvaživeli su trećugodinunoveere.Ona jezvanično nosila sultanovo ime, ali na ulici, pa čak i u izvesnim dokumentima, tegodine jednostavno se nazivaju godine „Omar Hajamove ere". Koji čovek je zaživota doživeo takvupočast?Togovori da jeHajam, koji je tada imao trideset trigodine,biopriznata ipoštovanaličnost.Besumnje,uvažavalisugaipomalogaseplašiličakionikojinisuznalizanjegovudubokuaverzijupremavlastiinasilju.Štaga je, uprkos tolikim razlikama, privlačiloDžahani? Jedanmomenat, jedna velikapojedinost:nionnionanisuželelidecu.Džahanjeodlučila,jednomzauvek,dasene opterećuje potomstvom. Hajam je prihvatio izreku Abu-Ale, sirijskog pesnikakogajedubokopoštovao:„Patimzboggreškeonogakojimeje,stvorio;zbogmojegreškenikonećepatiti."

Zbog ovakvog stavaHajama nikako ne treba smatrati čovekomrscem.Nije liupravoonispisao:„Kadatebolslomiipoželišdavečitanoćprekrijesvet,pomislinazelenilokojeblistaposlekiše,setisebuđenjadeteta."Akojeodbijaodastvorinovživot, to je činio jednostavno zato, što je samo postojanje smatrao preteškimbremenom.Zatoječestogovorio:„Srećanjeonajkojinikadanijeugledaosvet."

Njihovirazloziodbijanjadastvorenoviživotnisubiliisti.Onajetočinilazbogpreterane ambicije, on zbog prevelike ravnodušnosti. Između njih dvoje je u tompogledustvorenoneraskidivosavezništvo.Kakobi sedrugačijemogloprotumačitinjihovozajedničkočvrstopristajanjeuzstavkoji jeuonovremenailazionaopštuosudusvihmuškaracaiženaPersije,njihovopotpunoignorisanjeineobaziranjenasva ogovoranja da je jedno od njih neplodno, ako ne upravo neraskidivimsaučesništvom?

Međutim, to saučesništvo je imalo svoje granice. Džahan je uvek mogla daračunanaOmara,nanjegovoiskreno,dragocenomišljenječovekabezpohlepe,aliona mu nije uzvraćala iskrenošću i veoma retko ga je obaveštavala o svojimaktivnostima.Dobrojeznaladaonnebiodobriomnogestvarikojeječinila.Zaštoizazivatibeskonačnesvađe?Istina,Hajamnikadanijemogaopotpunodaseudaljioddvora.Akojeodbijaodaseunjemuustali,akojeizbegavaoipreziraospletkei,presvega,sukobeizmeđudvorskihlekaraiastrologa,tonijeznačilodajeupotpunostimogao da izbegne neke obaveze: morao je petkom da prisustvuje gozbama, da

66

ponekad pregleda nekog bolesnog emira, da isporučiMalik-šahu njegov takvim -mesečnihoroskop,budućidajeisultan,kaoimnogidrugi,želeoodnjegadačuješta treba, a šta ne treba da radi. Petog, ne treba napuštati palatu, jedna zvezda teprogoni.Sedmog, treba izbegavatipuštanjekrvi ine trebauzimatinikakve lekove.Desetog, treba umotati turban naopako. Trinaestog, ne treba prilaziti ni jednoj odtvojihžena...Nikadasultannebinipomisliodaprekršinekiodovihsaveta.Nizamje, takođe, na kraju svakogmeseca dobijao takvim iz Omarove ruke, požudno gačitaoidoslovnosledio.Malo-pomaloidrugeličnostisudobiletopravo:komornik,velikikadijaizIsfahana,rizničari,izvesniemiriizvojske,ponekibogatitrgovci.Toje za Omara postao pozamašan posao koji mu je oduzimao deset poslednjih noćisvakog meseca. Ljudi su bili željni predskazivanja! Najbogatiji su se obraćaliOmaru, ostali su pronalazilimanje ugledne astrologe, ili su se prilikomdonošenjavažnih odluka obraćali nekom svešteniku koji bi, zatvorivši oči nasumice otvaraoKuranprednjima,spuštaoprstnanekistih,kojibiimzatimpročitao,ostavivšiihdasamiunjemuotkrijuodgovornaonošto ihmuči.Nekesiromašnežene,pritisnuteneodložnomodlukom,odlazilesunajavnitrg-prvurečenicukojibičuleuprolazu,tumačilesukaouputstvoproviđenja.

-TerkenHatunmejedanaspitaladali je tvoj takvimzamesectirspreman,-rečetevečeriDžahan.

Omarovpogledlutaojedaljinom:-Pripremićujojganoćas.Nebojevedro,nijednazvezdanijeskrivena,vremeje

dakrenemuosmatranje.Spremaosedaustane,bezžurbe,kadjednaslužavkadođedanajavi:-Jedandervišjenavratima,tražiprenoćištezavečeras.-Pustigadauđe,-rečeOmar.-Dajmumalusobuispodstepeništairecimuda

namsepridružizastolom.Džahanpokrilicepripremajućisezaulazakgosta,alisluškinjasevratisama.-Vašgostbiradijeostaousobidasemoli;daomijeovuporuku.Kada je pročitao poruku Omar je prebledeo i mahinalno ustao. Džahan ga

zabrinutoupita:-Kojetajčovek?-Vraćamse.Pocepavšipisamceuhiljadukomadića,onsekrupnimkoracimauputikamaloj

sobiizatvorivratazasobom.Trenutakčekanja,neverice.Zagrljaj,zatimprekor:-ŠtatražišuIsfahanu?SvižbiroviNizam-el-Molkasuupotrazizatobom.-Došaosamdatepreobratim.Omargajegledaopravouoči.Hteojedaseuveridalijeovajpotpunoprisebi,

ali Hasan se nasmeja, istim onim mekim smehom koji je Hajam upoznao još ukaravan-sarajuuKasarnu.

-Netrebadabrineš,tisiposlednjaosobakojubihpokušaodapreobratim,ali

67

potrebno mi je sklonište. Ko bi mogao biti bolji zaštitnik od Omara Hajama,sultanovogdrugazastolom,prijateljavelikogvezira?

- Njihova mržnja prema tebi je mnogo veća od njihovog prijateljstva premameni.Tisidobrodošaopodmojimkrovom,alinemojnijednogtrenutkapomislitidabitemojevezemogleizbavitiakobiotkrilitvojeprisustvo.

-Sutraćubitidaleko.Omarpokazanepoverenje:-Došaosidaseosvetiš?HasanpokazadamuOmaroverečivređajudostojanstvo.-Netražimdaosvetimmojubednuličnost,želimdauništimturskusilu.Omarjeposmatraosvogprijatelja:turbanjezameniodrugim,belim,alipunim

peska,anjegovaodećabešeodgrubedotrajalevunenetkanine.-Izgledašmijakosiguranusebe!Japredsobomvidimsamočovekaosuđenog

nasmrt,progonjenog,osuđenogdasekrijeodkućedokuće,sa imovinomkojasesastoji od jednog zavežljaja i jednog turbana! A ti mi govoriš da hoćeš da rušišcarstvokojeseprostirepocelomIstokuodDamaskadoHerata!

-Ti govoriš oonome što jeste, ja govorimo tome što ćebiti sutra.Nasuprotseldžučkog carstva, uskoro će se uzdizati Nova Propoved, brižljivo isplanirana,moćna,strašna.Odnjećedrhtatisultaniveziri.Netakodavno,uvremekudasmotiijarođeni,Isfahanjepripadaojednojpersijskojdinastiji,šiitskoj,kojajesvojzakonnametalakalifuuBagdadu.DanassuPersijancisamoslugeTuraka,a tvojprijateljNizamel-Molkjenajbednijislugatihuljeza.Kakomožešdatvrdišdajeonoštojepostojalojučenezamislivosutra?

-Vremena su seprornenila,Hasane.Turci imaju silu,Persijanci supobeđeni.Jedni,kaoNizam,tražesaradnjusapobednicima,drugi,kaoja,povlačeseuknjige.

-Aimaionihkojisejošbore.Danasihjesamošaka,sutraćeihbitinahiljade,bićetomnogobrojnavojska,odlučna,nepobediva.JasamapostolNovePropovedi,neprestano ćuputovati po zemlji, služiću seubeđivanjemkao i silom i, uzpomoćSvevišnjeg, srušićukorumpiranuvlast.Ovokažem tebi,Omare,koji simi jednomspasaoživot:svetćeuskorobitisvedokdogađajačijićesmisaorazumetimalibrojljudi.Ti,tićešrazumetištasedogađa,znaćeškouzdrmavazemljuikakoćeseburazavršiti.

-Neželimdadovodimusumnjutvojauverenjanitvojzanos,alisećamsedasamtevideonadvoruMalik-šahakakopredNizam-el-Molkombranišugledturskogsultana.

-Nemojbitiuzabludi,nisamnečasnaosobakakvommesmatraš.-Nijeminameradasudim,jatesamopodsećamnanekaneslaganja.- Samo tvoje nepoznavanje moje prošlosti navodi te na takvo mišljenje. Ne

mogu da ti zamerim što sudiš na osnovu onoga što znaš, ali gledaćešme sasvimdrugimočimakadabudeščuopravuistinuomeni.Japotičemiztradicionalnešiitskeporodice.Uveksumeučilidasuismailitijeretici.Utosamverovaosvedoknisam

68

sreojednogpropovednikakojimeje,poštojedugorazgovaraosamnom,pokolebaoumojojveri.Izstrahadaćejedokrajapomutiti,jaodlučihdamuvišeneuputimnijednureč.Nakontogasnađemebolest,takoozbiljnaiteškadasammisliodamijedošao poslednji čas. U tome videh znak, znak Svevišnjeg i poželeh da se, akopreživim, preobratim u ismailitsku veru. Sutradan sam bio zdrav.U porodici nikonijemogaodapoverujeutakonagloozdravljenje.Naravno,održaosamreč,položiozakletvu i posle dve godine bio mi je poveren zadatak: da dođem do Nizam-el-Molka,daseuvučemunjegovdivandabihzaštitionašuismailitskubraćuunevolji.Jasam,dakle,otišaoizRejauIsfahanizaustavioseusputujednomkaravan-sarajuuKašanu.Našavši se samumaloj sobi,pitao samse,nakojinačinbihmogaodadođemdovelikogvezira,kadsusevrataotvorila.Kojeušao?Hajam,velikiHajam,kogamijeNebouputilonatomestodamiolakšazadatak.Omarjebiozaprepašćen.

- Nizam-el-Molk me je pitao da li si ti ismailit, a ja sam mu odgovorio daverovatnonisi!

-Nisislagao,tinisiznao.Sada,znaš.Onjezastao.-Nećeš limiponuditineštoza jelo?Omar jeotvoriovrata,pozvaosluškinju,

zatražiodadonesenekolikojela,azatimnastaviosaispitivanjem:-Itakolutašvećsedamgodinauodeluisposnika?-Mnogosamlutao.PoodlaskuizIsfahana,progonilesumeNizamoveuhode

kojesuželelemojusmrt.UKomusamuspeoda imizmaknemjersumeprijateljisakrili,azatimsamnastavioputdoReja,gdesamsreo jednogismailitakojimi jesavetovaodaidemuEgipat,dauđemuškolumisionarakojujeionpohađao.

Napravio sam krug preko Azerbejdžana, pre nego što sam se spustio doDamaska. Nameravao sam da krenem kopnenim putem prema Kairu, ali se okoJerusalimavodio rat izmeđuTuraka iMagrebijanacapa sammoraoda sevratim ikrenemobalnimputemprekoBejruta,Saide,TiraiAkre,odaklesamkrenuobrodomzaAleksandriju.Tamo sambiodočekan i primljenkaoemirvisokog ranga, čekaomejeodborzadoček,predvođenAbu-Daudom,vrhovnimpoglavarommisionara.

U tom trenutku uđe sluškinja. Ona postavi nekoliko činija na tepih. Hasanotpočemolitvukojuprekidečimjeonaotišla.

- U Kairu sam proveo dve godine. Bilo nas je nekoliko desetina u školi zamisionare,alisamošakanasjebilaizabranadadelujevanfatimidsketeritorije.

Onjeizbegavaodanavedesvepojedinosti.Znalose,međutim,izraznihizvora,dasupredavanjaodržavananadvamesta:verskapravilaizlagalesuulemeumedresiAl-Ashar,anačiniširenjaverepodučavanisuukrugukalifovepalate.Sampoglavarmisionara, visoka ličnost fatimidskog dvora lično je izlagao studentima metodeubeđivanja,veštinukorišćenjačinjenica,načineobraćanjarazumukolikoisrcu.Onihjetakođeupoznavaosatajnimpravilnikomkojisumoralidazapamteiprimeneumeđusobnomopštenju.Poslesvakogpredavanja,studentisudolazilijedanpojedanpred poglavara misionara koji im je prelazio preko glave dokumentom koji je

69

sadržavao potpis imama. Nakon toga, držano je još jedno kraće predavanje,namenjenoženama.

-UEgiptusamnaučiosveštojetrebalodanaučim.- Zar mi jednom, ranije, nisi rekao da si sva znanja stekao do sedamnaeste

godine?-podrugljivoćeHajam.- Do sedamnaeste godine nagomilao sam sva znanja, zatim sam naučio da

verujem.UKairusamnaučiodapreobraćam.-Ištagovorišonimakoježelišdapreobratiš?-KažemimdaverovanjenijeništabezUčiteljakojićeihpodučavati.Kadmi

objavljujemo:„NemadrugogbogaosimBoga",miodmahdodajemo:,,AMuhamedjenjegovIzaslanik".Zašto?ZatoštonebiimalonikakvogsmislatvrditidajeBogjedan,akonenavedemoIzvor togsaznanja, to jest imeonogkojinam jekazao tuistinu. Ali taj čovek, taj Izaslanik, taj Prorok, on je odavnomrtav, kakomožemoznatidajepostojaoidajegovorioonakokakosunampreneli?MenikojisamčitaoPlatonaiAristotela,potrebnisudokazi.

-Kakvidokazi?Dalistvarnoimadokazautimoblastima?- Za vas, sunite, dokaza doista nema. Vi mislite da je Muhamed umro ne

označivšinaslednika,dajemuslimaneprepustiosudbiniidasuondaonidozvolilidanjima vlada najjači ili najlukaviji. To je besmisleno. Mi smatramo da je Božjiizaslanikodredionaslednika, čuvaranjegovih tajni: imamaAliju, svogazeta, svogrođaka,gotovobrata.Kadajenanjegadošaored,Ali jeodrediosvoganaslednika.Loza legitimnih imama se tako nastavila, preko njih se prenosio dokaz oMuhamedovojporuciiopostojanjujedinogBoga.

-Izsvegaovogaštokažeš,nevidimučemusetirazlikuješodostalihšiita.-Velikajerazlikauverovanjuizmeđumeneimojihroditelja.Onisumeuvek

učilidamoramostrpljivopodnositivladavinunašihneprijateljauočekivanjudasevratiskriveniimamkojićenazemljiuspostavitikraljevstvopravdeinagraditipravevernike. Moje lično ubeđenje je da nešto treba učiniti odmah, da se u svakompogledu treba pripremiti za povratak našeg imama u ovu zemlju. Ja sam Preteča,onaj koji poravnava zemlju da spremna primi imamaVremena. Zar ne znaš da jeProrokgovorioomeni?

-Otebi,HasanusinuAliSabaha,rođenomuKomu?-Zarnije rekao:„Jedančovekćedoći izKoma,pozvaće ljudedasledepravi

put,ljudićeseokupitiokonjega,kaošiljcinakoplju,olujnivetarihnećerasterati,oninećeodustatiodborbe,nećepopustiti,anaBogaćeseoslanjati."

- Nije mi poznat takav citat. Čitao sam, međutim, zbirke verodostojnihpredanja.

-Tisičitaozbirkekojesitihteodačitaš,šiitiimajudrugezbirke.-Itusegovoriotebi?-Uskorovišenećešsumnjati.

70

71

XVI

Čovek izbuljenih očiju nastavio je život lutalice. Neumorni propovednikputovaojeuzdužipoprekopocelommuslimanskomOrijentu,obilazioBalh,Merv,Kašgar,Samarkand.Svudajepropovedao,izlagaodokaze,preobraćao,organizovao.Nijenapustionijedangradiliselo,adaprethodnounjemunijeodrediopredstavnikaokruženog grupom privrženika, šiita umornih od čekanja i trpljenja, persijskih iliarapskih sunita kojima je dojadila vladavina Turaka, mladih vernika u potrazi zasvirepošću. Hasanova vojska je svakim danom postajala sve veća. Nazivali su ih„batinis",tajanstveniljudi,smatralisuihjereticima,bezbožnicima.Ulemesunanjihbacaleprokletstvozaprokletstvom:„Prokletbiokoimsepridruži,prokletbioonajkojedezanjihovimstolom,prokletbioonajkosnjimastupiubrak,prolitinjihovukrvjeistotolikoispravnokolikoizalitisvojvrt."

Napetost je rasla, pretnje se nisu dugo zadržale samo na rečima. U graduSavahu,propovednikjeujednojdžamijioptužionekeosobedaseuvrememolitveokupljaju po strani od drugih muslimana. On je pozivao policiju da ih kazni.Osamnaestjeretikajebilouhapšeno.Nekolikodanakasnije,propovednikkojiihjeoptužio pronađen je izboden. Nizam-el-Molk je odredio primerenu kaznu: jedanismailitski stolar optužen je za ubistvo, nakonmučenja bio je razapet, a zatim sunjegovotelovukliulicamabazara.

„Taj propovednik je bio prva žrtva ismailita, a stolar njihov prvi mučenik",navodijedanhroničar,dabizatimdodaodasusvojprvivelikiuspehpostigliblizugradaKaina, južnoodNišapura.Naime,napali su jedankaravankoji jedolazio izKirmana,ukomejebilovišeodšestotrgovacaihodočasnikakaoipozamašantovar.NapoladanaodKaina,naoružani imaskirani ljudipreprečili sumuput.Starešinakaravanajepomisliodaseradiorazbojnicima,hteojedapregovaraootkupu,natoje već bio navikao. Ali nije se radilo o tome. Putnici su bili odvedeni u jednoutvrđenoselo,gdesuimnekolikodanazaredomdržalipropovedi,pozivajući ihdasepreobrate.Nekisutoprihvatili,drugesuoslobodili,avećinusuubili.

Ovo zaustavljanje karavana uskoro će izgledati kao beznačajan događaj uogromnom,alipodmuklomodmeravanjusnagakojejeusledilo.Nizalasuseubistvanakojajevlastodgovaralapogubljenjima.Ubistvasusesmenjivalainijedangrad,pokrajina, čakni put nije biopošteđen. „Seldžučkimir" počeo je da se pretvara uprah.

U tovreme izbila jevelikakrizauSamarkandu.Hroničar tvrdida je „KadijaAbu-Taherbiozačetniktihdogađaja",alistvarinisubiletakojednostavne.

Istinajedajejednognovembarskogpopodneva,nekadašnjiHajamovzaštitnik,

72

iznenadastigaouIsfahansaženamaiprtljagom,prosipajućipsovkeikletve.ProšaojekrozkapijuTir iodmahpotražiosvogprijateljakojiga jeprimiopodsvojkrov,srećan što najzad ima priliku da mu iskaže svoju zahvalnost. Razmenili suuobičajenepozdrave.Abu-Taherjegovoriouzbuđenimglasom,naivicisuza:

-TrebaštopredarazgovaramosaNizam-el-Molkom.Nikada ranijeHajamnijevideokadijuu takvomstanju.On jepokušaodaga

smiri:-Većnoćasćemootićikodvezira.Dalijetolikoozbiljno?-MoraosamdapobegnemizSamarkanda.Nijemogaodagovori,glasmuse

gubio,suzesumuseslivalenizobraze.Ostariojeodnjihovogposlednjegsusreta,kožamusezborala,bradaposedelai

samosumuobrveostalenakostrešenekaobodljikavocrnotrnje.Omarjepokušavaodagauteši.Kadasemalosmirioipopraviosvojturbanonpočedapriča:

-SećašlisečovekakogasunazivaliStudentsaožiljkom?-Kakodazaboravimčovekakojimijemahaosmrćupredočima!- Sećaš li se kakvu je uzbunu dizao protiv i najmanje sumnje ili nagoveštaja

jeresi? Pre tri godine pridružio se ismailitima i sa istim žarom s kojim je nekadanapadao i osuđivao njihove pristalice, on danas brani njihovu veru. Iza sebe imastotine,hiljadesledbenika.

Onjegospodarulica,svojzakonnamećetrgovcimabazara.Uvišenavrataišaosamkodkana iupozoravaoga, ali ti znaškakav jebioNasr-kan,Bogdamudušiprosti,pominjemgausvakojmolitvi,upoznaosinjegovenapadeiznenadnoggnevaibesa koji su se, ma koliko iznenadni bili brzo stišavali, bio si svedok njegovenaprasitosti ili rasipništva. Danas je vlast u rukama njegovog nećaka Ahmeda,mladoggolobradogčoveka,neodlučnog,nepredvidivog,nikadneznamzakojeramedagauhvatim.Uvišemahova,žaliosamsezbogspletkarenjajeretika,izložiosammusveopasnostisituacije,alime jeuvekslušaorasejano,sapolauha,sa izrazomdosade. Videvši da ništa ne preduzima, okupio sam komandante milicije, kao inekoliko službenika koji su mi bili odani i tražio od njih da nadgledaju skupoveismailita. Tri poverljiva čoveka bila su zadužena da danonoćno prate Studenta saožiljkom, budući da mi je cilj bio da predstavim kanu detaljan plan njihovogdelovanja koji bi mu otvorio oči. Jednoga danamoji ljudi sume obavestili da jepoglavarjeretikastigaouSamarkand.

-HasanSabah?-Onlično!MojiljudisusepostavilinaobakrajauliceAbdak,učetvrtiGatfar,

gdeseodržavaosastanakismailita.KadjeSabahizašao,preobučenuisposnika,onisebacišenanjega,pokrišemuglavuplatnenomkesomidovedošegameni.Smestagaodvedohnadvor,dasponosompokažemvladarukogasamzarobio.

Dakle, po prvi put, on pokaza interesovanje i zatraži da mu ga dovedu.Međutim, kad se Sabah pojavio, on naredi damu odreše konopce i da ga ostave

73

nasamo s njim. Uzalud sam pokušavao da mu predočim da se radi o opasnomjeretiku,aliništanijepomoglo.Onjehteo,kakojerekao,daubedičovekadasevratina ispravanput.Razgovorseodužio.Svremenanavreme,nekoodnjegovih ljudiodškrinuobivratadaproverištasedešavaiuvekbizaticaodvačovekaudubljenaurazgovor. U ranu zoru, videše ih kako se jedan pored drugog predaju molitvi,izgovarajućiistereči.Savetnicisuseguralidaihvide.

Pošto je popio gutljaj sirupa od ječma, Abu-Taher iskaza reči zahvalnosti, aondanastavi:

- Morala se prihvatiti očigledna istina da je gospodar Samarkanda, suverenTransoksanije,pripadnikdinastijeCrnihkanova,upravoprešaoujeretike.Istina,onjeizbegavaodatojavnoobjavi,nastaviojedaprikazujeprivrženostPravojveri,aliništa više nije bilo kao ranije. Vladarevi savetnici bili su smenjeni, a na njihovomestodošlisuismailiti.Milicijskipoglavari,kojisuučestvovaliuhapšenjuSabaha,jedanzadrugim,naokrutannačin,bilisuubijeni.MojuličnustražuzamenilisuljudiStudentasaožiljkom.Štamijepreostalodaučinim?Dakrenemsaprvimkaravanomhodočasnika,dadođemiizložimovedogađajeonimakojinosemačislama:Nizam-el-MolkuiMalik-šahu.

Istevečeri,HajamjeodveoAbu-Taheraveziru.Uveogajeunjegoveodaje,azatim ihostavio same.Nizam je slušao svogposetiocadubokozamišljen, njegovolicepoprimalojezabrinutizraz.Kadjekadijazaćutao,onmureče:

-Znaš liko jepravikrivaczanesrećuSamarkanda, i za svenaše jade?To jeovajčovekkojitejedoveoovde.

-OmarHajam?-KodruginegoHadžeOmar.OnjeposredovaoukoristHasanaSabahaonoga

danakadajebioosuđennasmrt.Sprečionasjedagaubijemo.Dalićesadamoćidagasprečidanasonnepoubija?

Kadijanijeznaoštadakaže.Nizamjeuzdahnuo.Usledilajekratkaneugodnaćutnja.

-Štanampredlažešdaučinimo?–upitaNizam.Abu-Taherspremnoodgovorinanjegovopitanje.Govoriojepolako,svečanim

tonom:-VremejedasenadSamarkandomzavijoriseldžučkazastava.Vezirovolicezatrenutaksinu,azatimsesmrači.-Tvoje rečivredezlata.Većgodinamaneprestajemdaponavljamsultanuda

carstvomoradaseproširinaTransoksaniju,dabogatiinaprednigradovikaoštosuSamarkandiBuharanemoguostatiizvannaševlasti.Aliuzaludsetrudim,Malik-šahzatonećenidačuje.

- Kanova vojska je u međuvremenu veoma oslabila, njegovi emiri više nedobijajuplatu,njegovetvrđavesepretvarajuuruševine.

-Tonamjepoznato.

74

-MoždaseMalikšahplašidaćedoživetisudbinusvogaocaAlpArslanaako,kaoon,pređereku?

-Nikako.Kadijavišenijepostavljaopitanja,onječekaoobjašnjenja.- Sultan se ne boji ni reke ni protivničke vojske, - rečeNizam. -On se boji

jednežene!-TerkenHatun?-OnasezakleladaćeMalik-šahuzauvekzabranitipristupnjenojposteljiako

pređereku idaćenjegovharempretvoritiupakao.Samarkand je,nezaboravimo,njen grad. Nasr-kan je bio njen brat. Ahmed-kan je njen nećak. Transoksanijapripadanjenojporodici.Akobi sekraljevstvokoje su izgradili njenipreci srušilo,onabiizgubilamestokojezauzimameđuženamanadvoruismanjilaizgledesvomsinudajednogdananaslediMalik-šaha.

-Alinjensinimasamodvegodine!- Upravo zato što je tako mlad, njegova majka mora još više da se bori da

sačuvanjegovepozicije.- Ako sam dobro razumeo, - zaključi kadija, - sultan nikada neće pristati da

zauzmeSamarkand.-Nisamtorekao,alitrebaneštoučinitidapromenimišljenje.Anećebitilako

pronaćiubedljivijasredstvaodonihkojimaraspolažeHatun.Kadija pocrvene. On se učtivo nasmeši, ne dozvoljavajući, međutim, da ga

odvrateodnjegovenamere.- Zar ne bi bilo dovoljno da ponovim pred sultanom ovo što sam vam sada

rekao, zarnebi bilodovoljnodagaobavestimo zaveri kojumu je skovaoHasanSabah?

-Ne,-uzvratisuvoNizam.U tom trenutku, on je bio isuviše zanet razmišljanjem da bi mogao davati

objašnjenja.Unjegovojglavikovaoseplan.NjegovposetilacstrpljivoječekaodaNizamdokrajadomislisvojplan.Napokononizjavi,vrloodlučnimglasom:

-Sutraujutrudođinavratasultanovogharemaipotražiglavnogevnuha.Rećićešmudadolaziš izSamarkanda i dabi želeodaprenesešTerkenHatunvesti odnjene rodbine. Kako se radi o kadiji iz njenog grada, o starom podaniku njegovedinastije, ona će te sigurno primiti. Kadija je samo klimnuo glavom, a Nizam jenastavio:

-Kadbudešbiou sali sa tapetama,pričaćešonevoljama inedaćamakoje susnašle Samarkand, ali ni jednom reći nećeš spomenutu Ahmedovo preobraćanje.Naprotiv, reći ćeš da Hasan Sabah priželjkuje njegov presto, da mu je život uopasnostiidasamoProviđenjejošmožedagaspasi.Dodaćešdasibiokodmene,alida ja nisam pridao važnosti tvojoj priči, da sam ti čak savetovao da o tome negovorišsultanu.

75

Sutradan,ovolukavstvojebezikakvihteškoćaurodiloplodom.DokjeTerkenHatunubeđivalasultanauneophodnostspašavanjakana izSamarkanda,Nizam-el-Molk,kojisetomeprividnoprotivio,uvelikojevećvršiopripremezaratnipohod.Ovimratomprotivlakovernika,Nizamježeleo,nesamodaprisvojiTransoksaniju,još manje da spase Samarkand već, pre svega, da povrati svoj ugled narušendelatnošću ismailita.Zbog toga jehteo jasnu,glasnu inedvosmislenupobedu.Većgodinama,gotovosvakodnevno,njegoveuhodesumudolazilesvestimaiklelesedajeHasanpritešnjen,dajenjegovohvatanjeneminovno,alipobunjenikjeostajaoneuhvatljiv,njegovetrupesunetragomnestajaleprilikomsvakogsusreta.Nizamjetražio priliku da se s njim suoči licem u lice, da se sukobi vojska protiv vojske.Samarkandjeneočekivanopostaopoprištetakvogsukoba.

Uproleće1089.godine,vojskaoddve stotinehiljada ljudikrenula jenaput,opremljenaslonovimaioruđimazaopsadu.Intrigeilažikojesupresudnouticalenaodlukudavojskakreneu ratni pohod, nisuvišebile važne, ona ćeučiniti ono štosvakavojskamoradaučini.BezikakvogotporavojskajenajprezauzelaBuharu,azatim se uputila prema Samarkandu. Kad je stigla na kapije grada, Malik-šah jedirljivomporukomobavestioAhmed-kana,dajenajzadstigaodagaoslobodijarmajeretika. ,Ja nisamništa tražioodmoguzvišenogbrata", odgovorio je hladnokan.Malik-šahjezačuđenopogledaoNizamakojijesasvimmirnoodgovorio:„Kannijeslobodandakaže štamisli, treba seponašatikaodaganema."U svakomslučaju,vojskanijemoglatakojednostavnodasevrati,emirisuhtelisvojdeoplenainisupristajalidaodupraznihruku.

Većprvihdana, izdaja jednogčuvarakuleomogućila jenapadačimadauđuugradizauzmupoložajenazapaduizaManastirskihvrata,primoravajućibraniocenapovlačenjeprema južnimvratimaKiš. Jedandeostanovništva jeodlučiodapodržisultanove trupe,hranio ih je i bodrio, dok sedrugideoopredelio zaAhmed-kana;svako se opredelio u skladu sa svojim verovanjem. Žestoke borbe vođene su dvenedelje,aliishodbitkenijednogmomentanijebiodovedenusumnju.Kan,kojisebio sklonio kod prijatelja u četvrti kupola, uskoro je bio zarobljen, a s njim i sveismailitske glavešine. Samo jeHasan uspeo da pobegne, provukavši se noću krozjedanpodzemnikanal.

Nizam je odneo neospornu pobedu, ali budući da se poigrao sultanom isultanijom,nepopravivo je pogoršao svojeodnose sadvorom.Malik-šah, naravno,niježaliošto je tako lakoosvojionajznačajnijegradoveTransoksanije,alinjegovosamoljubljebilojedubokopovređenosaznanjemičinjenicomdajebioizigran.Biojeuvređendotemeredajeodbiodaprireditradicionalnupobedničkugozbu.„Tojetvrdičluk!"zluradojekomentarisaoNizam.StoseHasanaSabahatiče,onjeizsvogporaza izvukao dragocenu pouku: umesto da preobraća vladare, on će izmislitistrašno sredstvo ratovanja, kakvo čovečanstvo dotle nije upoznalo - osnovaće redUbica.

76

77

XVII

Alamut. Tvrđava na steni, na šest hiljada stopa visine, predeo golih vrhova,zaboravljenihjezera,okomitihlitica,uzanihtesnaca.Najbrojnijavojskamoglabidajoj priđe samo tako što bi litice osvajao svaki vojnik ponaosob. Ni najmoćnijikatapultinebimoglidadosegnunjenezidine.

DivljimplaninamagospodarilajerekaŠah•Rud,nazvana„ludareka",kojasesproleća,uvremeotapanjasnegovasaElbursa,pretvaralaupobesnelubujicu,kojajepred sobomčupala drveće i valjala kamenje.Teškoonomeko se drznuoda joj sepribliži,teškotrupamakojebiseusudiledalogorujunanjenimobalama!

Sarekeijezera,svakevečeri,podizalasemagla,gustakaopamuk,uspinjalaseuzliticeizaustavljalanegdenapolovinibezdana.Onimakojisuimaliprilikedatovide,tvrđavaAlamutjeizgledalakaoostrvouokeanuoblaka.Posmatranoodozdo,tojebiloutočišteđavola.

Nalokalnomdijalektu,Alamutznači,,orlovsavet".Pričasedajeizvesniprinchteo da izgradi tvrđavu iz koje bi mogao da kontroliše okolne planine. Pustio jedresiranugrabljivicudapoleti,onajenekovremekružilanebom,aondasletelanajednustenu.Princjeshvatiodajetonajboljemestozatvrđavu.

Hasan Sabah je učinio isto što i orao. Prošao je celu Persiju tražeći sigurnomesto gde bimogao da okupi svoje vernike, da ih podučava i usmerava. Iz lošegiskustva koje je doživeo u Samarkandu izvukao je pouku: shvatio je da je biloiluzorno držati se velikog grada; u velikom gradu sukob sa Seldžucima bio bidirektan, a ishod neizbežno u korist carevine. Bilo mu je potrebno nešto drugo,planinskoutvrđenje,nepristupačno,neosvojivo,svetilište izkogaćerazvijati svojudelatnostusvimpravcima.

UtrenutkukadasusezastavezaplenjeneuTransoksanijizavijorilenaulicamaIsfahana,Hasan senalaziouokoliniAlamuta.Toutvrđenjebilo je zanjegapravootkrovenje.Čimgaje izdaljineprimetio,shvatio jedaćese tu, isamotu,završitinjegovolutanje,dajetomestonakomećeseuzdizatinjegovokraljevstvo.Alamutjeutovremebioutvrđenoselo,jednoodmnogih,gdeježivelonekolikovojnikasasvojim porodicama, poneki zanatlija, nešto zemljoradnika i jedan namesnikimenovanodstraneNizam-el-Molka,hrabarposednikpoimenuMahdiAlauit,komesujedinebrigebilevezanezavoduzanavodnjavanje,berbuoraha,grožđainarova.Metežicarevinenisuremetilinjegovsan.

Hasan je osvajanje tvrđave započeo tako, što je tamo uputio nekoliko odanihsinova iz tog kraja, koji su se uvukli u kasarnu i tamo počeli da propovedaju ipreobraćaju.Nekolikomesecikasnije, javili sugospodaruda je terenspreman ida

78

može da dođe. Po svom običaju, Hasan je u Alamut došao odeven kao dervišisposnik.Lutaoje, istraživao,proveravao.Kadajenamesnikprimiosvetogčoveka,upitaogajekojezadovoljstvomožedaučinizanjega:„Potrebnamijeovatvrđava",odgovoriomujeHasan.Namesniksenasmejaoiverovatnopomisliokakojedervišduhovitčovek.Alisenjegovposetilacnijesmejao:

-Došaosamdapreuzmemovomesto,sviljudiizgarnizonasuuzmene!Ishodovogdogađaja,trebapriznati,biojenečuvenineverovatan.Orijentalisti

kojisuproveravalihroniketogadoba,kaoikazivanjazabeleženaodstraneismailita,moralisuihčitativišeputadabiseuverilidanisužrtveobmane.Doista,pokušajmodazamislimokakojetoizgledalo:

Kraj jeXIveka, tačnije6. je septembar1090.godine.HasanSabah,genijalniosnivačredaUbica,naputujedazauzmetvrđavukojaćeunarednih166godinabitisedištenajstrašnijesekteuistoriji.Onjedakletu,sediprekoputanamesnika,komeponavlja,nepodižućiton:

-DošaosamdazauzmemAlamut.-Ovatvrđavamijedatauimesultana,-odgovaraovajdrugi.-Jasamplatioda

bihjedobio!-Koliko?-Trihiljadezlatnihdinara!Hasan Sabah uzima papir i piše: „Isplatite svotu od tri hiljade zlatnih dinara

Mahdi Alauitu kao cenu za tvrđavuAlamut. Bog vam je dovoljan, on je najboljizaštitnik. Namesnik je bio zabrinut, nije verovao da bi potpis čoveka u suknenojodećimogaobititolikovredan.Ali,čimjestigaougradDamkan,imaojeprilikudaseuveridasunjegovesumnjebileneosnovane;svojezlatopodigaojebezproblema.

79

XVIII

Vest o paduAlamuta u Isfahanu nije izazvala preteranu zabrinutost. Grad semnogo više interesovao za sukob koji je i dalje postojao izmeđuNizama i dvora.TerkenHatunnijeoprostilaveziruoperacijukojajeugrozilanjenuprevlastnadvorui zato je Malik-šaha stalno ubeđivala da se, bez odlaganja, otarasi svog moćnogvezira.Toštojesultanimaostarateljaposlesmrtisvogaoca,smatralajeona,bilojesasvimrazumljivo, imao jesamosedamnaestgodina;sa trideset ipetgodinaon jezreočovekinemožedaostavidaatabeskonačnoupravljaposlovima;vremejedasezna ko je pravi gospodar carstva! Zar zbivanja u Samarkandu nisu pokazala daNizamnastojidanametnesvojuvolju,dajeobmanuosvogagospodaraidasepredcelimsvetomponeopremanjemukaopremamaloletniku?

AkojeMalik-šahtadajošuvekoklevaodanapravikorak,jedandogađajćegana toprimorali.Nizam jenamestoupravnikagradaMervapostavio svog rođenogunuka.Uobraženimladić,isuviševerujućiusvemoćsvogadede,dozvoliojesebidajavnouvredi jednog starog turskogemira.Ovaj je sa suzamauočimadošaoda sepožali Malik-šahu koji se žestoko naljutio i naredio da se Nizamu odmah napišeovakvopismo:„Akosi timojpomoćnik,morašdameslušaš idazabraniš tvojimbližnjima da napadaju moje ljude. Ako sebe smatraš meni ravnim i misliš da samnomdelišvlast,donećuodlukekojemiseuovakvojsituacijisamenameću."

Na poruku, koju mu je prenelo izaslanstvo visokih carskih dostojanstvenika,Nizam je ovako odgovorio: „Kažite sultanu, ako do sada to nije znao, da sam jaupravoravannjemuidabezmeneonnikadanebimogaodaizgradisvojumoć.Dalijezaboraviodasamposlesmrtinjegovogoca,japreuzeoposloveusvojeruke,dasam ja uklonio ostale pretendente i oterao sve buntovnike? Da zahvaljujući meninjegaslušajuipoštujuiunajudaljenijimkrajevimazemlje?Iditeirecitemu,damujaporučujemdajesudbinanjegovekapevezanazasudbinumojemastionice!"

Izaslanicisubilipreneraženiipitalisuse,kakojemogućedatakomudarčovekkao Nizam-el-Molk pošalje sultanu odgovor koje će ga baciti u nemilost, i čakosuditinasmrt?Dalisenjegovadrskostpretvorilauludilo?

Togadanasamojejedančovekmogaodaobjasniotkudatakavstav.TojebioHajam.Većnekolikonedelja,Nizammusežalionaužasneboloveodkojihnoćunijemogaodaspava,adanjusumusmetalidaseusredsredinasvojposao.Poštogajedugo ispitivao, opipavao, postavljao pitanja, Omar je ustanovio da Nizam imarazarajućitumorkojimunećedozvolitidajošdugoživi.

TeškajebilanoćkadajeHajamsvomprijateljumoraodasaopštituistinu.-Kolikomivremenajošostaje?

80

-Nekolikomeseci.-Dalićupatiti?-Mogaobihdatiprepišemopijum,datiumanjimpatnje,alitobiznačilodaćeš

stalnobitiošamućenidanećešmoćidaradiš.-Nećumoćinidapišem?-Čaknidadužerazgovaraš.-Ondaćuradijedatrpim.Posle svake izgovorene rečenice nastupale su pauze dugog ćutanja, pune

dostojanstvenesuzdržanepatnje.-Dalisebojišonogsveta,Hajame?-Zaštosebojati?Poslesmrtidolaziiliništaviloilioproštaj.-Azlakojasampočinio?-KolikogoddasuveliketvojegreškeBožjioproštajjeveći.Nizamubimalolakše.-Činiosamidobro,sagradiosamdžamije,škole,borioseprotivjeresi.Pošto

muHajamnijeprotivrečio,onjenastavio:-Dalićemesesećatikrozstogodina,krozhiljadugodina?-Kotomožedazna?PogledavšiganepoverljivoNizamdodade:- Nisi li ti jednog dana rekao: „Život je kao požar. Plamen koji prolaznik

zaboravi,pepeokojivetar raznese, jedančovek ježiveo".Da limislišdaće takvabitisudbinaNizam-el-Molka?

Biojezadihan.Omarjošuvekništanijerekao.-TvojprijateljHasanSabahoptužujeme,svudagdestigne,dasampodlackoji

služiTurcima.Dalimislišdaćejednogdanatakosuditiomeni?DaćemesmatratisramotomArijevaca?Da lićebitizaboravljenodasamja,zaovih tridesetgodina,bio jedini koji je bio ravan sultanima i da sam im nametao svoju volju? Šta samdrugo mogao da uradim posle pobede njihove vojske? Ti i dalje ćutiš i ništa negovoriš.

Onjedelovaoodsutno.- Sedamdeset i četiri godine, sedamdeset i četiri godine promiču predmojim

očima. Kolika razočarenja, koliko kajanja, toliko stvari koje bih voleo da samdrugačijeuradioiproživeo!Očiumubilepoluzatvorene,usnestisnute:

- Teško tebi, Hajame! Tvojom krivicom Hasan Sabah i danas može da činizločine.

Omar je želeo da mu odgovori: „Između tebe i Hasana, koliko togazajedničkog! Kada nešto poželite, da izgradite carstvo ili da ostvarite vladavinuimama,vineoklevatedaubijatedabiste toostvarili.Stvarzbogkoje trebaubijatimenenemožedaprivuče.Onapostajeružnaumojimočima,gubivrednostipostajeniska, ma koliko se prethodno činila lepom. Ni jedna stvar nije pravedna ako je

81

vezanazaubijanje."Želeojedaviče,alisesavladao.Gutaojeidalje,odlučivšidaostavisvogprijateljadamirnodočekasvojusudbinu.

Uprkostojnoćiiskušenja,Nizamsekonačnopomiriosasudbinom.Navikaosenapomisaodagavišenema.Takorećiprekonoći,okrenuoseoddržavnihposlova,čvrsto odlučivši da sve vreme koje mu je preostalo posveti dovršavanju knjigeSijaset-Name,raspraveovladavini,značajnomdelu,kojezamuslimanskiIstokznačiistotolikokolikoZapaduznačiMakijavelijevVladar,napisančetirivekakasnije.Alisajednombitnomrazlikom:Vladar jedeločovekarazočaranogupolitikuiuvlastuopšte,Sijaset-Namejeplodjedinstvenogiskustvajednoggraditeljacarstva.

UtrenucimakadajeHasanSabahzauzimaosvojeneosvojivosvetilište,okomejedugosanjao,najjačičovekcarstvarazmišljaojejedinoosvommestuuistoriji.Bioje spreman da čuje reči istine, pre nego laskave reči i želeo je da do kraja prkosisultanu.Reklobisedaječakpriželjkivaospektakularnusmrt,smrtposvojojmeri.

Upravotojeidoživeo.KadjeMalik-šahprimiodelegacijukojasesusrelasaNizamom,nijemogaoda

poverujeuonoštosumupreneli.-Doistajerekaodajemojsuvladar,dajeravanmeni?Poštosuizaslanicitopokunjenopotvrdili,sultanjepustiosvombesunavolju.

Govoriojekakoćenabitinakolacsvogstaratelja,kakoćegaživograskomadati,daćegarazapetinapuškarnicamatvrđave.ZatimjepožuriodaobavestiTerkenHatunda je konačno odlučio da lišiNizam-el-Molka svih zvanja i da želi njegovu smrt.Ostalojedaodlučionačinupogubljenja,adaseneizazoveprotestbrojnihpukovakoji sumu ostali verni. Terken iDžahan imale su svoj plan kako da se oslobodevezira: pošto je Hasan takođe želeo Nizamovu smrt, zašto mu ne olakšati stvar,ostavljajućiMalik-šahavansvakesumnje?

Jedna četa, pod komandom čoveka odanog sultanu, upućena je u Alamut.Navodno,ona je imalazaciljdasprovedeopsadu ismailitske tvrđave,ali to jebiosamo izgovor da bi se prikrili pregovori i da bi se izbegla svaka sumnja. Razvojdogađaja je utanačen do sitnica: sultan će Nizama domamiti u Nihavan, gradpodjednako udaljen od Isfahana i Alamuta. Tamo ćeUbice preuzeti stvar u svojeruke.

TekstoviiztogdobagovoredajeHasanSabahokupiosvojeljudeiuputioimsledećereči:„KoćeodvasosloboditizemljuodzločincaNizam-el-Molka?"JedančovekpoimenuAranistaviojerukunagrudiuznakpristanka,igospodarAlamutaga je zadužio da on učini to herojsko delo rekavši mu: „Ubistvo tog demona jepočetakblaženstva."

Za to vreme, Nizam je bio zatvoren u svojoj kući. Oni koji su ranije stalnodolaziliunjegovdivannapustili sugačimsučulida jepaounemilost, jedino suHajam ioficiriNizamovegarde idaljeposećivalinjegovukuću.Najvećideosvogvremena provodio je u pisanju.Radio je kao u bunilu i samo se ponekad obraćao

82

Hajamusmolbomdapročitaonoštojenapisao.DokječitaoNizamovtekstHajamse ponekad smeškao, ali pravio je i grimase. Kao i drugi veliki ljudi, Nizam nijemogao da odoli, a da u predvečerje svog života, ne odapne strelu i ne sredi nekeneizravnane račune.Naprimer, saTerkenHatun.Šezdeset trećepoglavlje njegoveknjigenosinaziv:„Ženekoježiveizazastora".UnjemuNizampiše:,,Unekostarovremeženajednogkraljaimalajevelikiuticajnanjega,mešalaseudržavneposlovei izazivala neslogu i nesuglasice. O tome neću reći ništa više, jer svakomože daprimetidasesličnestvaridešavajuiudrugimvremenima."Nakrajuzaključuje:„Dabinekipoduhvatuspeo,trebačinitisuprotnoodonogštoženekažu."

Šestsledećihpoglavljabilisuposvećeniismailitima.Onaseovakozavršavaju:„Govoriosamoovojsektidabismoseodnječuvali...Setićetesemojihreči,kadatibezbožnici budu uništili one koji su pod zaštitom sultana, kao i važne ličnosti udržavi, kad njihovi bubnjevi budu svuda odjekivali i kad njihove namere budupotpunojasne.Uneredimakojićenastupiti,nekasevladarsetidajeistinasveštosamrekao.NekaSvevišnjizaštitinašeggospodaraicarstvoodzlesudbine!"

Onoga dana kada mu je glasnik predao sultanovu poruku i poziv da mu sepridružinaputuzaBagdad,vezirnijednogtrenutkanijeposumnjaouonoštomusespremalo.PozvaojeHajamadabisesnjimoprostio.Ovajmujenarastankurekao:

-Utakvomstanjunebitrebalodaprelazištolikiput.-Umomstanju,višeništanijevažno,inijeputtajkojićemeubiti.Omar nije znao šta da mu kaže. Nizam ga je zagrlio i prijateljski se s njim

rastao,azatimjeotišaodasepoklonionomekojigajevećosudio.Krajnjaotmenost,krajnjanesvesnost,krajnjaperverzija;isultanivezirigralisusesmrću.Kadsuvećbilinaputuzamučilište,Malik-šahjeupitaosvog„oca":

-Štamisliš,kolikodugoćešjošživeti?NeoklevajućiNizammujeodgovorio:-Dugo,vrlodugo.Sultanjebiozbunjen:-Stosidrzakpremameni,totijošimožeproći,alipremaBogu!Kakomožeš

tvrditi tako nešto, trebalo je da kažeš: neka njegova volja bude izvršena. On jegospodarnašegveka!

-Ako sam takoodgovorio, to je zbog snakoji samusnioprošlenoći.Sanjaosam našeg Proroka, milost od njega! Pitao sam ga kada ću umreti, i dobio samohrabrujućiodgovor.Malik-šahpokazanestrpljenje:

-Kakavodgovor?-Prorokmi je rekao: „Ti si stub islama, činišdobrookolo sebe, tvoj život je

dragocenzavernike,zato tidajemmogućnostda izabereš trenutaksvojesmrti."Jasamodgovorio:„SačuvajmeBože,kojibičovekmogaodaodabere tajdan!Uvekželimoviše,čakiakobihodredionajdaljimogućidatum,proganjalobimenjegovopribližavanje,živeobihuvečitomstrahuidrhtaobihjednakoiuočitogdana,krozjedanmesec ili kroz stogodina.Neželimdaodaberemdatum. Jedinumilost kojutražim,Proročemnogovoljeni,tojedanenadživimmogagospodarasultanaMalik-

83

šaha.Gledaosamgakakoraste,slušaosamgakakomezove„oče"inebihhteodapodnesemponiženjeipatnjudagavidimmrtvog.

- Biće ti uslišeno, - reče mi Prorok, - umrećeš četrdeset dana pre sultana."Malik-šahovo lice je prebledelo, on je zadrhtao i umalo se nije odao. Nizam sesmešio:

-Vidišisam,nisamohol,danassamsigurandaćudugoživeti.Dalijesultanutomtrenutkupaouiskušenjedaseodrekneplanadaubijesvog

vezira? Imao je zato ozbiljan razlog. Jer, ako je san i bio samo priča, Nizam je,očigledno,biopreduzeostrašnemerepredostrožnosti.Uočinjegovogpolaska,oficirinjegove garde zakleli su se, jedan za drugim, sa rukomnaKnjizi da ako on budeubijen,nijedanodnjegovihneprijateljanepreživi!

84

XIX

Useldžučkomcarstvu,uvremekadjeonobilonajmoćnijenasvetu,jednaženaseusudiladapreuzmevlastgolim rukama.Sedeći izazavese,premeštala ječitavevojske s jednog kraja Azije na drugi, postavljala kraljeve i vezire, namesnike ikadije,diktiralapismakalifuiupućivalaglasnikegospodaruAlamuta.Emirimakojisupsovalislušajućijekakoizdajenaređenjatrupama,onajeodgovarala:„Kodnassumuškarcitikojiratuju,aliženesutekojeimgovoreprotivkogatrebadasebore."

Usultanovomharemu,nazivalisuje„Kineskinja".RođenajeuSamarkandu,uporodici poreklom izKašgara i nanjenom licu, kao i na licunjenog starijegbrataNasr-kana,nijebilotragovamešanjakrvi,nisemitskihcrtaArapaniarijevskihcrtaPersijanaca.

Bila jedalekonajstarijameđusvimMalik-šahovimženama.Kadaseudalazanjega,onjeimaosamodevetgodina,onajedanaest.Strpljivoječekaladaonsazri.Onajedodirnulaprvumaljunanjegovojbradi,izmamilaprvitrzajželjeunjegovomtelu,gledalakakomurastuudovi,kakomuserazvijajumišići,vrloranojeukrotilaveličanstvenumešinu.Nikadanijeprestaladabudemiljenica,laskalisujoj,ulagivalijojse,poštovalije,aiznadsvegavolelidajeslušaju.Islušalisuje.Nakrajudana,popovratkuizlovanalavove,sanadmetanja,izkrvaveborbe,sabučnogsastankasaemirimaili, jošgore,sanekogmučnogradnogsastankasaNizamom,Malik-šahjenalaziomirunaručjuTerken.Onjeuklanjaolepršavusvilukojomjebilapokrivena,pripijao se uz njenu kožu, radovao se, vikao, pričao o svojim podvizima i svomumoru.Kineskinjajeobuhvatalazahuktaluzver,gnezdilamuseunaručju,prihvatalagakaojunakauugibimasvogatela,zadržavalaga,stezalaga,puštalaganakratko,samodabigaponovoprivukla;onseopuštaosvomsvojomtežinom,savzadihan,dahćući,potčinjen,opčinjen.Onajeznaladagadovededonajvećegzadovoljstva.

Zatim, polako, njenimali prsti počinjali su da prelaze preko njegovih obrva,očnihkapaka,njegovihusana,ušiju,oblinanjegovogvlažnogvrata;njenaiscrpljena,obamrlazverpočinjalajedasesmešiidaprede,kaonahranjenmačak.RečikojejeutimtrenucimaizgovaralaTerkenslivalesuseudubinunjegoveduše,onajegovorilaonjemu,onjoj,onjihovojdeci,pričalamuanegdote,govorilapesme,šaputalamupričepunepouka;nijednogtrenutkanijesedosađivaounjenomnaručjuiobećavaojesamsebidaćesvakovečeprovestiporednje.Nanjemusvojstvenosoran,grub,dečji,životinjskinačinonjenjuvoleo,ivolećejedoposlednjegdaha.Onajeznalada on nemože ništa da joj odbije, onamu je određivala svaki predmet njegovogosvajanja,ljubavniceilipokrajine.UčitavomcarstvuonanijeimalanijednogdrugogsuparnikaosimNizamaitegodine1092.godinebilajenaputudagaporazi.Dalije

85

bila zadovoljna i srećna? Kako je i mogla biti? Čim bi ostajala sama, ili saDžahanom, svojompouzdanicom,gorko je plakala, prolivalamajčinske suze, suzesultanijeiproklinjalanepravednusudbinukojajojjeoduzelasina.Nikojezbogtoganije osuđivao. Njenog najstarijeg sina Malik-šah je odabrao za svog naslednika,vodio ga je sa sobom na sva putovanja, omogućio mu da prisustvuje svimceremonijama.Njegovotacbio jevrloponosannanjega, svudaga jepredstavljaokaosvognaslednikaipokazivaomusvojepokrajine,jednupojednu,govorećimuodanukada ćeganaslediti. „Nikadanijedan sultannijeostavioveće carstvo svomesinu!" govorio mu je. U to vreme, Terkenino srce je bilo puno, nikakav bol nijekvarionjenosmeh.

Ondajenaslednikumroodiznenadnegroznice,munjeviteinemilosrdne.Lekarisuuzaludprepisivalipuštanjekrviitopleobloge;zadvenoćinjegovživotseugasio.Rekli su da je žrtva uroka, možda je čak bio u pitanju i neki neotkriveni otrov.Neutešna, Terken se ipak povratila. Kad je žalost prošla, tražila je da se zaprestolonaslednikaimenujenjendrugisin.Malik-šahjetoodmahprihvatioiobasuoga je neshvatljivo visokim titulama za njegovih devet godina, ali to je bilo vremepunosjajaipompe:„Kraljkraljeva,Stubdržave,Zaštitnikpoglavaravernika"...

Prokletstvoiurok!Noviprestolonaslednikjeposlekratkogvremenaumro.Istotakoiznenadakaoinjegovbrat.Odistesumnjivegroznice.

Kineskinja je imala još jednog sina i zatražila jeod sultanadaga imenuje zaprestolonaslednika.Ali,ovogaputastvarjebilamaloteža.Detejebilostarogodinuipodana,aMalik-šahjebiootactrojicedrugihdečakakojisubilistariji.Dvojicijemajka bila robinja, no najstariji, čije je ime bilo Barkijaruk, bio je sin sultanovebliskerođake.Kakogaodstraniti,podkakvimizgovorom?Nizamjesmatraoda jeupravo dvostruki seldžučki princ najdostojniji da bude imenovan zaprestolonaslednika.Poštoseoduvekzalagaodasmiriturskesvađeiuspostavipraviladinastičkognasleđa,onjesnagomnajjičihargumenatanastojaodanajstarijisinbudeimenovanzanaslednika.Bezrezultata.Malik-šahsenijeusuđivaodasesuprotstaviTerkenipoštonijemogaodaimenujenjenogsina,nijehteodaimenujenikoga.Višejevoleodaumrebeznaslednika,kaonjegovotac,kaoisvinjegovipreci.

Zbog svega togaTerkan nije bila zadovoljna,mogla je biti zadovoljna jedinoakobinjenompotomstvubiloosiguranonasleđe.TodajenajvišenasvetuželeladaNizampadneu nemilost jer je onbio najveća preprekanjenimambicijama.Dabiizdejstvovalanjegovuosuduna smrt,bila je spremnana sve,na spletke ipretnje ipomnojepratilatokpregovorasaasasinima.PratilajesultanainjegovogveziranaputuzaBagdad.Želelajeposvakucenudaprisustvujepogubljenju.

Nizam jeprisustvovao svojojposlednjojvečeri.To jebila iftar gozbakoja sepriređuje po završetku posta desetog dana ramazana. Svi prisutni, visokidostojanstvenici, dvorjani, vojni emiri, bili su uzdržani iz obzira prema svetommesecu. Sto je bio postavljen pod ogromnom jurtom. Robovi su držali baklje i

86

osvetljavali trpezu. Prema velikim srebrnim posudama, sa najboljim kamiljim ilijagnjećim komadimamesa, sočnim batacimamladih jarebica, pružalo se šezdesetizgladnelih ruku,kojesukopalepogomilamamesa isosovima,cepale,proždirale.Ponekobinekiukusankomadponudiosuseduželećidamuukažečast.

Nizamjevrlomalojeo.Tevečeribolovisubilijačinegoobično,grudisumubile kao u plamenu, a njegovu utrobu kao da je dograbila ruka nekog nevidljivogdžina.Ulagaojevelikinapordabiostaouspravan.Malik-šahjesedeoporednjegaihalapljivo gutao sve što su mu njegovi susedi nudili. Povremeno je iskosa bacaopoglednasvogveziraigledaogakaodagaseboji.Aondajeodjednompružiorukuprematanjirusacrnimsmokvama,odabraonajkrupnijuiponudiojeNizamukojijeučtivouzeipočedajegrize.Kakavukusmoguimatismokvezaonogakojiseosećatrostrukoosuđenim,odBoga,odsultanaiodUbica?

Iftarjenajzadbiozavršen,noćjevećuvelikopala.Malik-šahjeustao,gotovoskočio na noge i požurio da se pridruži Kineskinji da bi joj pričao o vezirovimgrimasama.Nizam je, oslanjajući se na laktove, uz veliki napor, uspeo da ustane.Šatori njegovog harema nisu bili daleko, a njegova stara rođaka sigurno mu jepripremilačudotvorninapitakkojimujeolakšavaobolove.Trebalojedapređesamostotinak koraka. Oko njega, širila se neizbežna buka kraljevskih logora. Na svestranebilisuvojnici,sluge,trgovci.Čuoseiponekiprigušensmehkakvemilosnice.Putmuje izgledaodugačak,posebnošto jemoraodagapređesam.Običnojebiookružendvorjanima,alisadavišenikonijehteodabudeviđenudruštvuonogakojijeosuđen.Pobeglisučakionikojineštotraže,jerštasumogliočekivatiodstarcaunemilosti?

Jedančovekmuse,ipak,približio.Čovekčestit,saiskrpljenimogrtačem.Dokje izgovaraopobožnereci,Nizamjepipaoposvojojkesi i iznje izvadio trizlatnanovčića.Trebalojenagraditinepoznatogkojiseusudiodamupriđe.

Kaomunjabljesnulojesjajnosečivo,svesedogodiloveomabrzo.Nizamjedvaida jevideopokret ruke, amač jevećprobionjegovuodeću,kožu,vrh jeprošaoizmeđu njegovih rebara. Nije čak ni viknuo. Ništa osim pokreta zaprepašćenja,poslednjeg udisaja vazduha. Dok padao, možda je ponovo video isti bljesak, aliusporen,rukukojasepruža,vraćaistisnutaustakojabljuju:„Uzmiovajpoklon,tižetiizAlamuta!"

Odmah iza toga razlegli su se uzvici. Asasin je potrčao, progonili su ga odšatoradošatora.Konačnosugauhvatili.Odmahsumuprerezaligrkljan,azatimsugavuklizabosenogeibaciliuvatru.

UtokusledećihgodinaidecenijamnogobrojniizaslanicisAlamutadoživelisusličnusmrt,stomrazlikomštonikoodnjihvišenijenipokušavaodapobegne.„Nijedovoljnoubijatinašeneprijatelje,učioihjeHasan;minismozločinci,većizvršiocikazne i moramo da nastupamo javno, da služimo za primer. Jedno naše ubistvozastrašićestohiljadaljudi.‟

87

Međutim,nijedovoljno samoubijati i zastrašivati, treba takođe znati umirati;jerakoubijanjemobeshrabrujemonašeneprijateljedabiloštapreduzmuprotivnas,umiranjemnanajhrabrijinačinmi, takođe, izazivamo idivljenjemasa. Iz temase,mnogiljudićenamsepridružiti.Umretijevažnijenegoubiti.Miubijamodabismose branili, umiremo da bismo preobraćali, da bismo osvajali. Osvajanje je cilj,odbranajesamosredstvo."

Odtogvremenanadalje,ubistvasusenajčešćeizvršavalapetkom,udžamijamauvreme svečanemolitve, predokupljenimnarodom.Žrtva, vezir, vladar ili verskidostojanstvenik stizala je okružena brojnim pratiocima, amasa koja se tu nalazilabila je uzbuđena i zadivljena. Izaslanik izAlamutauvek je bio tu negdeublizini,prerušen na način koji niko nije očekivao - bio je, na primer, jedan od pratilaca.Udaraojeutrenutkukadasusvimoglidagavide.Žrtvabipadala,adželatbimirnostajaoiglasnoizvikivaodobronaučenurečenicu.Saprkosnimosmehomčekaojedabudeubijenodstranerazjarenihčuvara,azatimraskomadanodzastrašenesvetine.Poruka je uvek bila jasna: naslednik ubijenog moraće da pokaže pomirljiv stavpremaAlamutu,ameđuprisutnimanaćićesedeset,dvadeset,četrdesetonihkojićenopreobratiti.

Oni koji su bili svedoci ovakvih neverovatnih prizora često su govorili da suHasanovi ljudi bili drogirani. Kako bi se drukčije moglo objasniti njihovodobrovoljnoumiranje ipristajanjenasmrtuzosmeh?Takoje iproširenomišljenjedasuubicedelovalepoduticajemhašiša.MarkoPolojetakvuidejudoneonaZapad.Njihovineprijateljiumuslimanskomsvetuponekadsuihnazivalihašišium,„pušačihašiša",dabiihomalovažili,anekiorijentalistisuutomizrazuvideliporekloreči„asasin",ubica,što jeunekimevropskimjezicimapostaosinonimzarečzločinac.Takojemito„asasinima"(Ubicama)postaojošstrašniji.

Ali istina je bila drugačija. Prema zapisima koji su do nas došli saAlamuta,Hasanjesvojepristalicenazivaoasasun,onikojisuverniAsasu,„Temelju"vere,itareč,pogrešnouhvaćenaodstranestranihputnika,dobilajemirishašiša.

IstinajedajeHasanbiovrstanpoznavalacbiljaka,dajebioodličnoupoznatsanjihovim lekovitim, smirujućim inadražujućimdejstvima,On je ličnouzgajao svevrste trava i negovao svoje vernike kad su bili bolesni, poznavao napitke koji supojačavalistrasti.Poznatjenjegovreceptzanapitakkojijestimulisaoradmozga,akoji je davao svojimpristalicama.Onbi podstakaonjihove sposobnosti zaučenje.Posredijebilamešavinameda,tucanihorahaikorijandra.Očiglednobilojetoslatkoučenje.

Uprkos predanju koje se uporno provlačilo kroz vreme, kao i primamljivostiobjašnjenja, treba prihvatiti istinu da je jedina droga Ubica bila njihovanepokolebljiva vera koja se stalno čeličila i bila poduprta sažetom nastavom,savršenomorganizacijom,najstrožomdisciplinomistrogompodelomzadataka.

Na hijerarhijskomvrhu sedeo jeHasan,Veliki učitelj,Vrhunski propovednik,

88

čuvar svih tajni. Bio je okruženmalobrojnom grupommisionara - propagandista.Trojicameđunjimabilisuinjegovizamenici,odnosnopoverenici,jedanzaistočnuPersiju,Horasan,Juhistan iTransoksijanu;drugizazapadnuPersiju i Irak; trećizaSiriju.Odmahispodnjihnalazilisusedrugovi,raficiiglavnislužbenicipokretakojisu, nakon odgovarajuće poduke, zvanično proglašavani sposobnim da upravljajunekom tvrđavom ili da vode sve poslove vezane za jedan grad ili neku oblast.Najsposobnijimmeđunjimasuuvremenimakojasudolazila,poveravaninajvažnijizadaci.

Ispod rafika na hijerarhijskoj lestvici nalazili su se laseci; oni su bilijednostavno vezani za organizaciju. To su bili samo vernici, bez posebnihsposobnostizaučenjeilinasilničkodelovanje.MeđunjimajebilomnogopastiraizokolineAlamuta,jedanbrojženaistaraca.Poslednjinalestvicibilisumudžibi,onikoji su tek položili ispit, u stvari novajlije, ljudi koji su stekli tek prva znanja. Iznjihovihredova,uskladusasposobnostima,nekisuostajaliumasivernika,drugisubiliupućivaninadaljeučenjedabipostalidrugovi,ilijošdaljeusledećukategoriju,onu koja je u očima muslimana toga vremena simbolizovala pravu moć HasanaSabaha, u klasu fidaija „onih koji se žrtvuju." Veliki učitelj ih je birao međuvatrenim pristalicama koje su se odlikovale neograničenom verom, velikimsposobnostima i nepokolebljivom istrajnošću. To su bili uglavnom ljudi koji nisuimalisklonostizaučenje.VelikiučiteljžrtveniZadataknikadanijepoveravaoonimakojisumoglipostatidobripropovednici.

Uvežbavanjefidaijabiojeosetljivzadatak,komeseHasanpredavaosavelikimžarom i pažnjom. Kako sakriti bodež, kako ga izvaditi neprimetnim pokretom iusaditipravousrcežrtvi, iliuvratakosumugrudizaštićenemetalnimprslukom;kako se sprijateljiti sa golubovima pismonošama, upamtiti šifrovane azbuke,upoznatisredstvazabrzoineuhvatljivoodržanjevezesaAlamutom;kakosavladatiponekonarečjeililokalnigovor,kakoseuvućiutuđu,neprijateljskusredinuiživeti,pritajeno,unjojnedeljama,mesecima,kakobiotklonilisvakonepoverenjeisumnjuu iščekivanjupogodnog trenutkaza izvršenjezadatka;kako,kao lovac,pratiti svojplen,pažljivoproučavatinjegovokretanje,odeću,navike,vremenjihovih izlazaka;kakosepribližitiizuzetnodobročuvanojličnostiiućiunjenuslužbuiupoznatisesnekimaodonihkojigaokružuju.Pričasedasudvojicafidaijadabiubilijednuodsvojih žrtava, morala dva meseca da žive u jednom hrišćanskom manastirupretvarajućisedasumonasi. Izvanrednasposobnostkameleonstvaočiglednosenemože objasniti i pripisati bilo kakvoj upotrebi hašiša! Ovakvi dobrovoljci su, presvega,moralibitifanatičnivernici,moralisudadosegnutakovisokstepenverovanjadasubiliustanjudasesuočesasmrću,morali sunepokolebljivodaverujudaćenjihovo stradanje biti nagrađeno odlaskom u raj istog onog trenutka kada imrazularenagomilabudeoduzelaživot.

Niko ne može da porekne da je Hasan Sabah uspeo da sagradi najstrašniju

89

mašinuzaubijanjeuistoriji.Nasuprotnjoj,krajemtogkrvavogvekastvorenajejošjedna ubilačka mašinerija -to je Nizamija - koja je iz odanosti prema ubijenomveziru, koristila druge, možda čak i podmuklije, ali sigurno manje spektakularnemetodezasejanjesmrti,čijeposledice,nažalost,nisubileništamanjerazorne.

90

XX

Dok se gomila iživljavala nad ostacimaUbice, pet oficira se okupilo plačućinad još toplimNizamovim telom,pet desnih ruku se pružilo, pet ustiju je u jedanglas ponovilo zakletvu: „Spavajmirno gospodaru, niko od tvojih neprijatelja nećeostatiživ."

Odkogapočeti?Listaprogonjenihbilajedugačka,aliNizamoveporukesubilejasne.Petoricaljudinisuimalapotrebudasedogovaraju.Uistimahonisuizgovorilijednoimeiponovopružiliruke.Zatimsuklekliizajednopodigliteloizmršaveloodbolesti,aliotežalousledsmrtiiodneligasvečanodonjegovogutočišta.Ženesusevećbileokupileikukale,avidevšilešnjihovonaricanjepretvoriloseubolniurlikkoji je još dublje potresao jednog od oficira: „Ne plačite dok ga ne osvetimo!"Uplašene narikače su zastale i pogledale prema čoveku koji se već udaljavao.Ponovo su počele glasno da oplakuju. U tom je stigao i sultan. Kad je čuo prveuzvikebiojeporedTerken.Jedanevnuhotrčaojedačujenovosti;kadasevratiosavzadihanuzviknuoje:„RadiseoNizam-el-Molku,gospodaru!Nekiubicasebacionanjega!Sadsetebiodbrojavajudani!"Sultanisultanijasurazmenilipoglede,aondajeMalik-šah ustao.Ogrnuo je svojmantil od astragana i pljesnuo se po licu predogledalom svoje supruge, otrčao žurno do preminulog, izigravajući iznenađenje inajtežibol.

Ženesuseskloniledabigapropustiledapriđetelusvogaate.Onsenagnuo,izgovoriomolitvu,dodaonekolikoprigodnihfraza,aondasevratiokodTerkendasezajednosnjompotajnoraduje.

Posle smrti velikog vezira Malik-šah se ponašao vrlo neobično. Moglo seočekivatidaćenestanaksvogstarateljaiskoristitidakonačno,usvojeruke,preuzmeposlovecarstva.Aliništaodtoganijesedogodilo.Isuvišezadovoljanštosenapokonotarasio onoga koji je sputavao njegove strasti, sultan se predao igri - ne postojidruga reč za ono šta je radio. Radni sastanci, prijemi ambasadora zvanično suotkazivani;danisumuprolaziliuigranjupola,lovuivečernjimpijankama.

Jošgore,čimjestigaouBagdad,poručiojekalifu:„Odovoggradanameravamdanapravimsvojuzimskuprestonicu.Vrhovnivođavernikamoraštopredaseiseli,danađesebidrugoprebivalište."Prorokovsledbenik,čijisuprecivećtriipovekaživeliuBagdadu,zatražiojerokodmesecdanadasredisvojeposlove.

Terken je bila zabrinuta zbog te lakoumnosti, nedostojne jednog vladara odtridesetisedamgodina,auztogospodarapolovinesveta!AliMalik-šahjebioonošto jebio ionaga jepuštalada luduje,koristećisvakuprilikudaučvrstisvoj ličniuticaj.Emiriivelikodostojnicipočelisudaseobraćajuisključivonjoj.Namesta,na

91

kojimasujošuvekbililjudiodaniNizalnu,onajepostavljalasvojepoverljiveljude,asultanjesvetoodobravao,ukratkimtrenucimaizmeđudveigreilidvapijanstva.

Malik-šahse18.novembra1092.godinenalazionaseveruBagdada,ulovunadivlje magarce, u jednom šumovitom i močvarnom kraju. Od njegovih dvanaeststrelasamojejednapromašilacilj.Njegovipratiocipevalisumupohvalnepesmeinikoodnjihnijenipomišljaodasenadmećesanjim.Ogladneooddugoghodanjaonjepsovaoigalamio.Robovisuseprihvatiliposla.Njihdvanaestoricakomadalisuiskidali kožu sa divljih životinja, stavljali ih na ražanj koji su bili raspalili naproplanku. Najdeblji but je bio za vladara, on ga je zgrabio rukama, komadao iproždiraosvelikimuživanjem,zalivajućigagutljajimaslatkogpića.Svremenanavreme, halapljivo je pružao ruku prema svom najomiljenijem jelu, voću u sirćetukojejenjegovkuvar,uogromnimćupovima,uveknosiosasobomdabibiosigurandaćegauvekbitiudovoljnimkoličinama.

Iznenada,Malik-šahjepočeodaseprevija(grčiodstrašnihbolovaustomakukoji su mu razdirali utrobu). Urlao je od bolova, dok su njegovi pratioci drhtali.Nervoznojebaciosvojpehariispljunuoonoštojeimaouustima.Presamićenoodbolova,njegovoteloseprazniloibuncajućipadaunesvest.Okonjega,preneraženiod straha, stajali su dvorjani, vojnici i sluge, posmatrajući jedni druge s neverici.Nikadasenijesaznaločijarukajekrišomsipalaotrovuliker,ilimoždausirće?Iliumesodivljači?AlisvisuizračunalidajeprošlotačnotridesetpetdanaodNizamovesmrti.Ovajjebiorekao„manjeodčetrdeset"dana.Njegoviosvetnicinisuzakasnili.

Terken Hatun se u to vreme nalazila u kraljevskom logoru, na jedan sat odmestadrame.Kadasu jojdonelionesvešćenogsultanakoji je jošpokazivaoznakeživota,onajehitrouklonilasveradoznalceiporedsebezadržalasamoDžahan,kaoinekolikopouzdanihosoba,izmeđuostalogidvorskoglekara.

-Dalićegospodarmoćiponovodastanenanoge?-pitalajeKineskinja.-Pulsslabi,Bogjedunuousveću,onatreperiprenegoštoćeseugasiti.Nema

drugepomoćidomolitve.-AkojetakvavoljaSvevišnjeg,slušajtedobroštaćureći.Tonijebioglasbudućeudovice,većgospodaricecarstva.- Niko izvan ove jurte ne srne da sazna da sultan više nije među nama.

Zadovoljitesetimeštoćeterećidasepolakooporavlja,damujepotrebanodmor,danikonemožedagavidi.KratkaikrvavabilajeTerkenHatuninaepopeja.Prenegošto je Malik-šahovo srce prestalo da kuca, ona je od šačice njoj odanih ljudizahtevaladasezakununavernostsultanuMahmudu,staromčetirigodineinekolikomeseci. Zatim je uputila glasnika kalifu, baveštavajući ga o smrti svog supruga,tražećiodnjegadapotvrdinasledstvonjenogsina;zauzvrat,dalamujegarancijedaniko više nikada neće ometati Verskog poglavara u njegovoj prestonici i da ćenjegovoimebitislavljenoupropovedimasvihdžamijaucarstvu.

Kada je sultanov dvor ponovo krenuo u Isfahan,Malik-šah je biomrtav već

92

nekoliko dana, a Kineskinja je od vojske i dalje krila njegovu smrt. Leš je biostavljenuvelikakolasazapregomodšestkonja,pokrivenašatorom.Alipredstavanijemogladugodatraje.Raspadanjetalakojenijebilobalsamovanonijesemogloprikriti iTerken jeodlučiladagaseotarasi.Tato jeMalik-šah,„dubokopoštovanisultan,velikiŠahinšah,kraljIstokaiZapada,stubislamaiMuslimana,ponossvetaivere, otac osvajačkih pobeda, čvrst oslonac Božjeg kalifa" bio sahranjen noću,kradom,krajputa,namestukojenikootadanijemogaodapronađe.„Nikada",kažukroničari,„nikoniječuodajejedantakomoćnivladarumro,adasenadnjegovimostacimaniječulamolitvaiplač."

Vest o sultanovom nestanku brzo se proširila, ali se Terken lako opravdala,izgovarajućisedajenjenaprvaijedinabrigabiladasevestsakrijeodneprijatelja,dok se vojska i dvor nalazedalekoodprestonice.U stvari,Kineskinja je dobila uvremenu koje joj je bilo potrebno da se sama učvrsti na prestolu, a ona preuzmekormilovlasti.

Hroniketogvremenanegreše.Kadagovoriocarskimtrupama,onespominju„TerkenHatuninuvojsku".ZaIsfahankažudajetoHatuninaprestonica.Štosetičeimena sultana-deteta tiče,onoćebitigotovozaboravljeno,pominjaće se samokao„Kineskinjin sin".Najveći protivnici sultanije bili su oficiri pokojnogNizama.Nanjihovomspiskuprogonjenih,TerkenHatunzauzimalajedrugomesto,odmahposleMalik-šaha. Svoju podršku oni su davali najstarijem Malik-šahovom sinu,Barkijaruku,staromjedanaestgodinakogasuželelidaustoličenaprestolu.Bilisuuznjega,savetovaligaivodiligasasobomubitke.Prvebitkerešilisuusvojukoristi sultanija jemoraladasepovučeuIsfahankojisuuskoropočelidaopsedaju.AliTerkennijebilaženakojabilakopriznalaporaz;dabiseodbranilabilajespremnanasve,painanajvećalukavstva,pokojimajeiostalačuvenauistoriji.

Ona je, na primer, mnogim upravnicima provincija napisala pisma ovakvogsadržaja:„Jasamudovica,brinemomaloletnomdetetukomejepotrebanotacdabiga uveo u život i upravljao carstvom u njegovo ime. Ko bi bolje od tebemogaoispuniti taj zadatak?Dođi što pre, sa svojim trupama, oslobodi Isfahan!Ući ćeš unjegakaopobednik, jaćuseudatizatebe,svavlastćebitiutvojimrukama."Ovakratkapismapostiglasusvojcilj.EmiriizAzerbejdžana,kaoiizSirijepožurilisudaštoprestignudoIsfahana;imadanisuuspelidaslomeopsaduprestonice,pružilisusultanijinekolikodugihmeseciodmora.

U isto vreme, Terken je ponovo uspostavila vezu i sa Hasanom Sabahom.„NisamlitiobećalaNizam-el-Molkovuglavu?Poklonilasamtije.DanastinudimIsfahan,carskuprestonicu.Jaznamdauovomgraduimamnogotvojihljudi,zaštobionimoralidaživeusenci?Reciimdaizađunasvetlostdana,dobićezlatoioružjeimoći će slobodnodapropovedaju." I doista, posledugihgodinaprogona, stotineismailita izašle su iz svojih skrovišta. Preobraćanja su postala sve učestalija, apreobraćenicisuobrazovalinaoružanumilicijukojajeradilazasultaniju.

93

Međutim, poslednje Terkenino lukavstvo je, verovatno, prevazilazilo svaprethodna:svojeodaneemireposlalajeuprotivničkilogordaobavesteBarkijarukadasuodlučilidanapustesultaniju,dasunjihovetrupespremnenapobunuidaće,ako on prihvati da pođe s njima i potajno uđe u grad, oni dati znak za ustanak,Terken i njen sin će biti ubijeni, a on ćemoći da se učvrsti na prestolu.Te 1094.godinepretendentnaprestoimaojesamotrinaestgodina,predlogdaonličnoosvojigradkojisunjegoviemiribezuspešnoopsedalivećvišeodgodinudana,dopaomuse. Ne oklevajući mnogo, on se već sledeće noći, krišom, izvukao iz logora, bezznanja svojih pristalica, i sa sultanijinim izaslanicima krenuo prema kapiji Kahabkoja se, kaonekimčudom,otvorila prednjim. Išao je odlučnimkorakomokruženpratnjom koja je bila preterano razdragana, što je pripisao lakom ulasku i grad.Ljudimakojisusesmejali isuvišeglasno,narediojedasesmireidabudutiši,štoovismernoprihvatišedabiondaopetprsnuliusmeh.

Nažalost,mladipretendentprekasnojeshvatiodajenjihovoveseljesumnjivo.Zgrabilisuga,vezalimurukeinoge,zatvoriliustaioči,iismevajućiga,odvelidovrataharema.Glavnievnuh,savdremljiv,otrčaojedaprobudiTerkeniobavestijeonjihovomdolasku.Onajetrebalodaodlučikakvaćebitisudbinarivalanjenogsina,dalićebitizadavljenilisamooslepljen.Evnuhjenestaouslaboosvetljenomdugomhodniku,aodmahzatim,iznenadasuodjeknulikrici,pozivinapomoćijecajikojisudolazili iz unutrašnjih prostorija harema. Zbunjeni i zabrinuti, oficiri su upali uzabranjeni deo harema i naleteli na staru brbljivu sluškinju koja im saopšti da suupravootkrilidajeTerkenHatunubijena,tačnijezadavljenausvomkrevetu;porednjesunašlipredmetkojim je izvršenzločin -velikimekani jastuk.Evnuhsnažnihrukujenestao;sluškinjaseprisećaladajeuharemušaonekolikogodinaranije,napreporukuNizarn-el-Molka.

94

XXI

Terkeninepristalicenašlesuseodjednomuvelikojnedoumici:njihovasultanijabilajemrtva,anjenglavniprotivnikbiojeunjihovimrukama,prepuštennjihovojmilosti; njihova prestonica je bila pod opsadom i upravo su trupe njihovogzarobljenikavršileopsadu: štaučiniti sa zarobljenimprincom?Džahan jepreuzelaTerkeninomestočuvarkedeteta-sultanaiprednjujebiopostavljenzadatakdaresiovunedoumicu.Dotogtrenutkajebilaodvelikekoristi,alismrtnjenegospodaricejepoljuljalatlopodnjenimnogama.Komejemogladaseobrati,kogajemogladapitazasavet,akoneOmara!

Kad je ovaj stigao, našao ju je kako sedi na Terkeninom divanu, ispodrazmaknute zavese, oborene glave, sa kosom koja joj je nemarno padala poramenima. Sultan je bio pored nje, obučen u svilu, sa turbanom na svojoj malojglavi, nepokretan na svom jastuku; lice mu je crveno i bubuljičavo, očipoluzatvorene,kaodasedosađivao.

Omar je prišaoDžahani.Nežno ju je uzeo za ruku, lagano je prešao dlanomprekonjenoglica.Šapuće:

-Upravosumi javili zaTerkenHatun.Dobrosiučinila što simepozvaladadođem.Dokjojjemilovaokosu,Džahangaodgurnu.

-Akosamtepozvaladadođeš,tonijezatodametešiš,većdatepitamzasavetojednojozbiljnojstvari.

Omarnačinikorakunazad,prekrstiruke,spremandajesasluša:-Barkijarukjeuvučenuklopku,onjezatočeniknadvoru.Ljudisupodeljeniu

pogledusudbinekojumutrebadodeliti.Nekizahtevajudabudeubijen,naročitoonikoji su mu postavili klopku, oni hoće da budu sigurni da nikada neće pred njimodgovarati za svoja nedela.Drugi bi radije s njim pregovarali - spremni su da gapostavenaprestoipridobijunjegovunaklonost,nadajućisedaćeonzaboravitiovajneprijatan događaj. Neki predlažu da princ posluži kao taoc u pregovorima saopsadnicima.Stanamsavetuješ?

-Itisimeodvojilaodmojihknjigadabimetopitala?Džahanustadesvanapeta.-Stvar tine izgledadovoljnovažna?Mojživotzavisiodnje.Sudbinahiljada

ljudiovogagrada,moždaicarstvazavisiodteodluke.Ati,OmareHajame,neželišdateuznemiravajuzbogtakvesitnice!

-Padobro,ne,neželimdameuznemiravajuzbogtakvesitnice!Krenuojekavratimaiprenegoštoihjeotvorio,ponovoseobratioDžahani.-Pitajumezasavetondakadjenedeloučinjeno.Štahoćešsaddakažemtvojim

95

prijateljima?Akoimsavetujemdapustemladića,kakodabudemsigurandaimonsutra neće preseći grkljane? Ako im savetujem da ga zadrže kao taoca, ili da gaubiju, postajem njihov saučesnik. Pusti me da ostanem po strani od tih prljavihsvađa.Tebi,Džahan,takođesavetujemdasedržišpodaljeodnjih.

Onjujegledaosaučesnički.- Jedanpotomak turskog sultanazauzimaprestodrugogpotomka, jedanvezir

uklanja drugog vezira. Zaboga, Džahan, kakomožeš da provodiš najlepše godinesvogživotautomkavezupunomdivljihzveri?Pustiihnekasekolju,ubijajuiumru.Dalićezbogtogasunceprestatidagreje,dalićevinobitimanjeukusno?

-Spustiglas,Omare,plašišdete.Aususednimprostorijamaušislušaju.AliOmartvrdoglavonastavi:-Zarmenisipozvaladamepitašzamišljenje,zasavet?Padobro,rećićutiga

bezokolišanja;napustiovuprostoriju,ostaviovajdvor,negledajzasobom,nerecizbogom, nemoj uzeti ni svoje stvari! Dođi, daj mi ruku, vratimo se kući, pisaćešpesme,ajaćuposmatratizvezde.Svakevečerićešdoćidaseuzmenepriljubišgola,mirisno vino će nas raspevati, svet će za nas prestati da postoji, proći ćemo kroznjega da ga ne vidimo, ne čujemo i ne osetimonjegovo blato; samo tako nećemoimatikrvnanašimrukama.

Džahaniseočiovlažišesuzama:-Kadbihmogladasevratimu tovremenevinosti,misliš lidabihoklevala?

Nipošto!prekasno je, suvišesamdalekootišla.AkosepristaliceNizama-el-MolkadočepajuIsfahana,nebimepoštedeli,jasamnanjihovojlistiprogonjenih.

- Ja sambionajboljiNizamovprijatelj, ja ću te zaštiti, oni nećedoći umojukućudamiotmuženu.

-Otvorioči,Omare,tinepoznaješteljude,onimislejedinonaosvetu.Jučesuti zamerali što si spasao glavu Hasana Sabaha; sutra će ti zameriti što si sakrioDžahanuiubićetezajednosamnom.

-Padobro,akojeitako,bićemozajedno,unašojkući,aakomijesuđenodaumremsatobom,jaćusepokorititakvojsudbini.

Onaseuspravi.-Ali ja senećupokoriti! Ja samuovomdvoruokružena trupamakoje sumi

verne,ugradukojićemiubudućepripadati,borićusedokraja,iakoumrem,umrećukaosultanija.

-Akakoumirusultanije?Otrovane,ugušene,zadavljene!Ilinaporođaju!Niusjajuiraskošinemožeseizbećibedaljudskogpostojanja.

Jedandugitrenutakgledalisusećuteći.ZatimmujeDžahanprišlainanjegoveusne utisnula vreo poljubac, predajući se na kratko njegovom zagrljaju.Ali on seodvojioodnje,takvirastancibilisumunepodnošljivi.Poslednjiputjujepreklinjao:

- Ako još uvek pridaješ i najmanje važnosti našoj ljubavi, pođi sa mnom,Džahan.Stojepostavljennaterasi,lakivetarnamdolazisavrhovažutihplanina,za

96

dvasatabićemopijani,otićićemodalegnemo.SluškinjamaćurećidanasnebudekadIsfahanbudepromeniogospodara.

97

XXII

Te večeri, isfahanski vetar donosio je miris zelenih kajsija. Ulice su bilepotpunopuste.Hajamjenašaoutočišteusvojojopservatoriji.Bilojedovoljnosamodadođetu,daupravisvojpogledkanebu,daosetipodprstimapodeokenapločamasvogastrolaba,padasvebrigeovogsvetanestanu.Alineiovogaputa.Zvezdenanebu su ćutale, nije bilo nikakvemuzike, nikakvog žamora, nikakvogpoveravanjatajni.Omarimdaljenijedosađivao,zasvojećutanjesusigurnoimalejakerazloge.Odlučio je da se vrati kući i sporim, umornim korakom uputio se ka svom domuudarajući odsutno svojim štapomod trske po travi i isturenimgranama na koje jenailazio.

Tenoćiležaojedugo,bezsnaumraku,usvojojsobi;njegovesurukeumaštibeznadežnostezaleDžahan,oči sumubilecrveneodsuza ivina.Sanjegove levestrane, napodu, bio je srebni pehar koji je s vremenanavremeuzimaoumornomrukom i ispijao po koji gutljaj duboko zamišljen i razočaran. Njegove su se usnemicale,razgovaraojesamsasobom,saDžahan,saNizamom.SaBogom,naročito.Kobijošmogaodazaustavisveturaspadanju?Tekuzoru,iscrpljen,mutneglave,Omarsepredaosnu.Kolikosatijespavao?

Probudiogajetežakbatkoraka;zracisuncakojejebilovećvisoko,prodiralisukroz prorez na zastoru, primoravajući ga da zaštiti oči.Uokviru vrata primetio ječoveka, čiji ga je bučni dolazak uznemirio. Bio je to visok čovek sa brkovima.Rukom je lupkaopodršci svogamača.Glavamu jebilaobmotana turbanomživozeleneboje,anaramenimajenosiokrataksomotskiogrtačoficiraNizamovegarde.

-Kosi ti? -upitaoga jeHajam,zevajući. -Iko ti jedaopravodamiremetišsan?

-ZarmegospodarnikadanijevideosaNizam-el-Molkom?Jasambionjegovličničuvar,njegovasenka.ZovumeVartanJermenin.

Omarseprisetio,aligatonijenimaloumirilo.Usebijeosećaokaodamuseutrobauvezujeučvorove.Akoseiuplašio,niježeleotoidapokaže.

-Njegovčuvar injegovasenka,kažeš?Na tebi jedaklebilodagazaštitišodubice?

-Biomi jenarediodasedržimpodaljeodnjega.Sviznajuda ježeleo takvusmrt.Jasammogaodaubijemjednogzločinca,alipojaviobisedrugi.Kosamjadastajemizmeđumogagospodarainjegovesudbine?

-Aštahoćešodmene?- Prošle noći, naše grupe su prodrle u Isfahan. Garnizon nam se pridružio.

SultanBarkjarukjeoslobođenigradsadapripadanjemu.

98

Hajamjenagloustao.-Džahan!Bešetozabrinutuzvikipitanjeuistovreme.Vartanjećutao.Njegovozabrinuto

licenijeodgovaralonjegovomratničkomizgledu.Omaruseučinilodajeunjegovimočimavideostrašnopriznanje.

Oficirpromrmlja:- Toliko sam želeo da je spasem; bio bih veoma ponosan da sammogao da

dođempredslavnogHajamaidamudovedemnjegovusuprugunetaknutu!Alisamstigaoprekasno.Sviljudisadvoravećsubilipogubljeniodstranevojske.

Omarjeprišaooficiru,zgrabiogajesvomsnagom,neuspevši,međutim,dagaprodrrna.

-Idošaosidamitosaopštiš?Ovaj je i dalje držao ruku na dršci svoga mača. Nije ga izvukao iz korica.

Umestotogaonjedinoreče:-Došaosamzbogsasvimdrugestvari.Oficirinizamijesuodlučilidatimoraš

daumreš.Kadranišlava,kažuoni,izobazrivostigatrebadokrajčiti.Jasamdobiozadatakdateusmrtim.Hajamsenaglosmirio.Želeojedaostanedostojanstvendokraja,doposlednjegtrenutka.Kolikomudrihljudijeposvetiločitavsvojživotdabidostiglitajvrhljudskogpostojanja!Onsenijeboriozasvojživot.Naprotiv,osećaojekakosvakogtrenutkastrahsvevišenapušta,misliojemnogovišenaDžahaninijesumnjaoutodajeionaumeladaostanedostojanstvenadokraja.

-Nikadanebihoprostioonimakojisumiubiliženu,čitavogživotabihostaonjihovneprijatelj,sanjaobihdaihjednogdanavidimnabijenenakolac!Upravusteštohoćetedameseotarasite!

- Ja nisam tog mišljenja, gospodaru. Nas petorica oficira smo morali daodlučimo,mojidrugovisusvihtelitvojusmrt,jasamsejedinisuprotstavio.

-Pogrešiosi.Tvojidrugovisu,činimise,mnogorazumniji.-JasamtečestoviđaosaNizam-el-Molkom.Sedelisteićaskali,kaootacisin,

onnikadanijeprestaodatevoli,uprkossvemuštojetvojaženačinila.Dajemeđunama,ontenebiosudio.Injojbioprostio,teberadi.

Hajamjepažljivijepogledaosvogposetioca,kaodagajetaksadaprimetio.-Akosibioprotivmojesmrti,zaštosuteodabralidadođešdamepogubiš?- Ja sam se samponudio.Drugi bi te ubili. Ja imamnameruda te ostavimu

životu.Mislišlidabihinačegubiovremeurazgovorustobom?-Kakoćešseopravdatipredsvojimdrugovima?-Nikomeništanećuobjašnjavati.Jednostavnoćuotići.Sledićuteustopu.-Kažeštotakomimo,kaodaseradioodlucikojajedugosazrevala.-Upravo je tako.Ne radi se o nepromišljenomkoraku. Ja sambio najverniji

slugaNizam-el-Molka,verovaosamunjega.DajeBogdozvolio,poginuobihštitećiga.Ali,jasamvećodavnobioodlučioda,akogospodaravišenebude,nećuslužiti

99

ni njegovim sinovima ni njegovim naslednicima i da ću zauvek ostaviti mač.Okolnosti pod kojima je umro primorale su me da mu pomognem poslednji put.UpletensamuubistvoMalik-šahainežalimzbogtoga:onjeizdaosvogstaratelja,svogoca,čovekakojigajedoveodovrha;onjedaklezaslužiodaumre.Moraosamdaubijem,alizbog toganisampostaoubica.Nikadanebihproliokrv jednežene.Kada sumoji drugovi osudili na smrt Hajama, shvatio sam da je za mene došaotrenutakdaodem,daotpočnemdrugiživot,dasepretvorimupustinjakaililutajućegpesnika.Akopristaješ,gospodaru,pokupinekestvariinapustimoovajgradštopre.

-Kudadaodemo?-Krenućemoputemkoji tiodabereš, slediću te svuda,kao tvojučenik,amoj

mačćeteštitili.Vratićemosejednogdanakadovabukaprođe.Dokjeoficirsedlaokonje,Omarježurnoskupljaosvojpriborzapisanje,uzeo

ječuturuikesupunuzlata.Doksuprelazilisjednognadrugikrajisfahanskeoaze,jašući na zapad prema predgrađu Marbrin, vojska, iako mnogobrojna, nije nipokušavala da ih zaustavi. Samo jednaVartanova reč bila je dovoljna da se svakavrata pred njima otvore i da se stražari smerno povuku u stranu. Tolika uslužnostverovatnojezačudilaOmaraalionipaknijepostavljaopitanjasvompratiocu.Utimtrenucimanijeimaodrugogizbora,osimdamuveruje.

Nije prošao ni jedan sat od njihovog odlaska a razularena gomila već je biladošla da pljačka Hajamovu kuću koja je zatim spaljena. U tom istom trenutku,Džahaninosmirenotelopokopanojeupodnožjuzidinakojimajebiooivičendvorskivrt.

Nikakvompločompotomstvunijebilooznačenomestogdejesahranjena.IzvodizpričeSamarkandskirukopis:„TrojicaprijateljašetalisuvisoravnimaPersije,kadisprednjihiznenadaiskoči

panter.Unjemukaodajebilasvakrvoločnostsveta.Panterjedugoposmatraoovatričoveka,azatimjepotrčaopremanjima.Prvijebionajstariji,najbogatiji,najmoćniji.Onpovika:„Jasamgospodarovih

prostora,nikadanećudozvolitijednojživotinjidapustošizemljekojemipripadaju."Onpustinapanteradvalovačkapsa;oniuspešedagaujedu,alitonjemudadejošvećusnagu,onihdotuče,skočinanjihovoggospodarairaskomadamuutrobu.

TakvajebilasudbinaNizam-el-Molka.Drugi reče u sebi: „Ja sam čovek od nauke, svime cene i poštuju, zašto bih

dopustio da se omojoj sudbini odlučuje izmeđupasa i pantera?"Onokrete leđa ipobeže ne čekajući ishod borbe. Otada nadalje, lutao je od pećine do pećine, odkolibedokolibe,ubeđendamujezverstalnozapetama.

TakvajebilasudbinaOmaraHajama.Treći je bio čovek od vere. On priđe panteru otvorenih šaka, zapovedničkog

pogleda, usta punih rečitosti. „Dobrodošao na ove prostore", reče mu. „Mojisaputnici su bili bogatiji od mene, ti si ih osiromašio, bili su uzvišeniji, ti si ih

100

ponizio." Životinja ga je slušala opčinjena, ukroćena. On je zagospodario njome,uspeojedajepripitomi.Odtada,nijedanpanternijesmeodamusepribliži,aljudisusedržalinaodstojanju."

Rukopiszaključuje:„Kadnaiđevremenemira,nikonemožedazaustavinjegovtok,nikonemože

da ga izbegne, samo poneki uspevaju da se njime posluže. Bolje od svih, HasanSabah je umeo da pripitomi divljaštvo sveta. Da bi se održao u svojoj tvrđaviAlamut,tomtakomalomprostoruspokoja,onjesvudaokosebeposejaostrah.

ČimsedokopaotvrđaveHasanSabahjepreduzeoradovekojisumuobezbedilida se potpuno izoluje od spoljnjeg sveta. Pre svega, morao se pobrinuti daonemogući svaki pristup neprijatelja. Pomoću dobro smišljenih građevinskihpoduhvata,povećao jeprednostiveć i izuzetneodlike tvrđave,presecajućivisokimzidovimasvakimogućipristupkrozprevojeizmeđubrda.

Alisva tadodatnaobezbeđenjanisuzadovoljilaHasana.Podizanjemdodatnihzidinaonemogućiojeupadneprijatelja,alizidineipaknisurešavalepitanjezalihautvrđavi:uslučajudugotrajneopsadeonenisumogledaodbranestanovnikeAlamutaodgladi ižeđi.Opsadesusenajčešćetakoizavršavale.UtompogleduAlamut jebioposebnoosetljiv,raspolagaojevrlomalimzalihamavodezapiće.Velikiučiteljjeipronašaorešenje.Umestodadovodivoduizobližnjihreka,iskopaojeuplaniniveliku mrežu cisterni i kanala i u njima prikupljao kišnicu kao i vodu nastaluotapanjemsnega.Kadasedanasobilazeruševinezamka,posetilacmožesamodasedivi„čudesnombazenu"kojisenalaziuprostorijiukojojježiveoHasan.Bazensepuniistombrzinomkojomseiprazniipritomsevodaiznjeganikadanepreliva.

Za smeštaj zaliha, Veliki učitelj je napravio bunare u kojima se čuvalo ulje,sirće i med; napravio je, takođe, zalihe ječma, jagnjeće masti i suvog voća, ukoličinamakojesubiledovoljnezapribližnogodinudanapotpuneopsade.Toje,utovreme,dalekoprevazilaziloizdržljivostneprijatelja,posebnoukrajugdesuzimebileizrazitooštre.

Hasanje,dakle,raspolagaozaštitomkojanijeimalanijednuslabutačku.Reklobi se, imao je savršeno odbrambeno oružje. Sa svojim odanim ubicama, on jeraspolagao,takođe,isavršenimoružjemzanapad.Kakosezaštitiodčovekakojijespreman da umre? Svaka zaštita se zasniva na tome da se ubica odvrati od svojenamere.Visoke ličnosti, zna se, imajuoko sebe stražukoja svojimdržanjemulivastrah i svakogmogućegnapadačauveravadamu jesmrtneizbežna.Ali štaučinitiakosenapadačneplašismrti?Akojeubeđendajestradanjeprečicakojavodiuraj?Akoneprestano imana umuPropovednikove reči: „Vi niste stvoreni za ovaj svet,većzaonajdrugi.Da li se ribabojiako jojpretedaće jebacitiumore"?Ako je,osimtoga,ubicauspeodaseuvučeuokruženjesvoježrtve,ondavišeništanemožedajezaustavi.„Janisamtakomoćankaosultan,alitimogunauditimnogovišeodnjega",napisaojeHasanjednogdanaguvernerujednepokrajine.

101

Poštojeiskovaonajsavršenijaratnaoruđakojasemoguzamisliti,HasanSabahsesmestiousvojutvrđavuinikadavišejenijenapustio;njegovibiografitvrdedaje,uposlednjih tridesetgodinasvogaživota, izašaosamodvaputa izsvojekuće,obaputa da bi se popeo na krov! Od jutra do večeri sedeo je na asuri, izlizanoj odnjegovogtelakojunikadanijehteodazameniilidajeobnovi.Podučavaoje,pisaoislaosvojeubicenatragovesvojihneprijatelja.Petputadnevno,molioseklečećinasvojojasuri,zajednosasvojimtrenutnimposetiocima.

ZaonekojinikadanisuimaliprilikudaposeteruševineAlamuta,nijesuvišnonaglasitidatajpredeo,verovatno,nikadanebizadobionikakavznačajuistorijidamu je nepristupačnost bila jedina prednost i da na vrhu stenovite planine nije bilavisoravan,dovoljnoprostrana,daprimijedanceograd,ilibaremjednovelikoselo.UvremeUbica,tamosedospevalokrozuzanitunelkojijesaistočnestraneizbijaona nisku tvrđavu, u kojoj su se, iza zidina, nalazile zamršene uličice sa malimzemljanim kućama; preko mejdana, velikog trga, jedinog prostora za okupljanječitavezajednice,stizalosedogornjetvrđave.Tvrđavajeimalaoblikpoloženeboce,širila se prema istoku, a njenproduženi grlić protezao se prema zapadu.Ugornjutvrđavu ulazilo se kroz dobro čuvani uzani prolaz, na čijem kraju se nalazilaHasanova kuća. Njen jedini prozor je gledao na provaliju. Bila je to tvrđavu utvrđavi.

Spektakularnim zločinima koji su činjeni po njegovim nalozima, legendamaizatkanimokonjega,njegovesekteinjegovogzamka,VelikiučiteljUbicauspevaojeduginizgodinadadržiustrahuiIstokiZapad.Usvimmuslimanskimgradovimaodnjegoverukepalesuglavevisokihličnosti;krstašisuoplakalidveilitriznačajnežrtve.Ali,suvišečestosezaboravlja,dajeupravouAlamutuvladaonajvećistrah.

Ima li gore vladavine od borbene vrline? Vrhovni propovednik je svojimpristalicama nametnuo stroga pravila ponašanja koja su zadirala u svaki trenutaknjihovog života. Odstranio je sve muzičke instrumente; ako bi otkrio i najmanjufrulupolomiobijejavnoibaciouvatru;počinilacbibiookovan,iprenegoštobigaisključili iz zajednice dobro bi ga izbatinali. Upotreba alkoholnih pića bila je jošstrožekažnjavana.Hasanovrođenisinbiojeosuđennasmrtpoštogajeotacjednevečerizatekaoupijanomstanju;uprkospreklinjanjunjegovemajke,biojesmaknutsutradanuzoru.Kaoprimerdrugima.Posletoganikosevišenijeusudiodapopijenigutljajvina.

PravdaseuAlamutudelila,unajmanjuruku,brzo.Pričasedajejednogdanaunutarzidinatvrđavebiopočinjenzločin.JedansvedokjeoptužioHasanovogsina.Ne čekajući da se provere činjenice, ovaj naredi da se odseče glava njegovomposlednjemmuškomdetetu.Nekolikodanakasnije,krivac jepronađen; injemu jeodsečenaglava.

Ova smaknuća vlastitih sinova, biografi Velikog učitelja navode kao najboljiprimer njegove strogosti i nepristrasnosti; oni tvrde da su te kazne doprinele da

102

alamutskazajednicapostanelukavrlineimoralnosti,uštaselakomožepoverovati;zna se, međutim, iz drugih izvoru da su se odmah posle tih pogubljenja jedinaHasanova žena, kao i njene kćerke, pobunile protiv njegove samovolje. On jenarediodaseproterajuizAlamutaisvojimsledbenicimanaložiodaubudućeučineisto,kakobiseizbeglodaženskiuticajikvarenjihovoispravnorasuđivanje.Odvojitiseodsveta,napravitiprazninuokosebe,okružitisekamenimzidinamaistrahom,tojeizgledabiobesmislenisanHasanaSabaha.

Međutim,taprazninakojujeokosebestvoriovremenomjepočeladagaguši.Inajmoćniji kraljevi ovog sveta oduvek su pored sebe imali svoje dvorske lude, ilivesele drugare koji su im olakšavali zagušljivu strogost kojom su bili okruženi.Čovekiskolačenihočijubiojeneizlečivosam,zazidanusvojojtvrđavi,zatvorenusvojojkući,zatvorenusamogsebe.Nije imaonikogaskimbimogaorazgovarati,nije imaočakniodanogslugu; jedine rečikoje jeupućivaodrugimabilesu rečioslepoj poslušnosti.Oko njega su bili samonjegovi poslušni podanici, neme sluge,općinjeniučenici.

Odsvihljudikojejeupoznao,postojaojeciglojedanskojimjejošuvekmogaoi želeo da razgovara, ako ne kao prijatelj s prijateljem, ono makar kao čovek sčovekom.To jebioHajam.Upismukojemu jenapisao, izaarogancije ioholosti,skrivalo se potpuno beznađe: „Umesto što živiš kao begunac, zašto ne dođeš uAlamut?Kaoiti,ijasambioprogonjen;sadasamjatajkojiprogoni.Ovdećešbitizaštićen,zbrinut,poštovaninijedanemirnazemaljskojkuglinećemoćidatiskinenidlakusglave.Imamogromnubiblioteku,unjojćešnaćinajdragocenijadela,moćićešdačitašipišeškolikotisrceželi.Ovdećešnaćispokojimir."

103

XXIII

Po napuštanju Isfahana, Hajam je doista živeo životom begunca i otpadnika.KadjedošaouBagdad,kalifmujezabraniodagovorinajavnimmestimaidaprimamnogobrojne obožavaoce koji su opsedali njegova vrata. Kada je bio u Meki,njegoviklevetnicisumuseujedanglaspodsmevalinazivajućiga„hodočasnikomizrazonode"!UprolazukrozBasru, kadijin sin ga je najljubaznije zamolioda skratisvojboravak.

U to vreme njegov život je bio vrlo neprijatan i mučan. Niko nije poricaonjegovugenijalnostninjegovuučenost;gdegodbisepojavio,gomileučenihljudiokupljalesuseokonjega.Postavljalisumupitanjaizastrologije,algebre,medicine,pačak i religije.Svi suga slušali svelikompažnjom.Ali, poslenekolikodana ilinekolikonedeljaponjegovomdolasku,tajnegrupepočinjalesu,neizostavno,daširenajrazličitijekleveteonjemu.Optuživalisugadajebezbožnikilijeretik,podsećalina njegovo prijateljstvo sa Hasanom Sabahom, ponekad su ga, slično kao i uSamarkandu,ponovooptuživalida jealhemičar,slalisu ljudekojisumusežustrosuprotstavljali i ometali njegova izlaganja i pretili odmazdom onima koji bi seusudilidamuukažugostoprimstvo.Obično,oninijebiopreteranouporan.Čimbiosetiodajeatmosferapostajalazategnuta,pretvaraosedajebolestaniprestaojedase pojavljuje na javnimmestima. Zatim je, ne oklevajućimnogo, napuštao grad ikretaonanekunovuetapukoja jebila isto takokratkotrajna i isto takonesigurna.Uzdizaniproklinjan,bezdrugogpratiocaosimVartana,onjebioustalnojpotrazizakrovom, zaštitnikom i mecenom. Budući da od Nizamove smrti Omaru više nijeisplaćivana izdašna plata koju mu je ovaj dodelio, on je bio primoran da obilazivladare i guvernere, da im priprema mesečne horoskope. Mada je često živeo uoskudici,onje,ipak,umeodanaplatisvojeusluge,nesaginjućipritomglavu.Pričasedamujejedanvezir,začuđenOmarovimzahtevomdamuseisplatisumaodpethiljadazlatnihdinara,dobacio:

-Znašlitidatolikonisamnijaplaćen?-Tojesasvimnormalno,-uzvratiojeHajam.-Kakoto?- Zato što naučnika kao što sam ja, u jednom vekumože biti samo šaka! A

vezirakaoti,možesesvakegodinepostavitiipetstotina.Hroničari tvrdeda jeovoobjašnjenjedobronasmejalodotičnogvezirakoji je

zatim udovoljio svim Hajamovim zahtevima, priznajući iskreno ispravnost togohologpoređenja.

„Nijedan sultan nije srećniji odmene, nijedan prosjak nije jadniji odmene",

104

pisaojeOmarutovreme.Godine su brzo prolazile. Te 1114. godine Omar se zatekao uMervu, staroj

prestonici Horasana, još uvek slavnoj po svojim svilenim tkaninama i nadalekočuvenoj po svojim bibliotekama, ali lišenoj, već izvesno vreme, svake političkeuloge.Dabipovrationekadašnjisjajiugled,tamošnjivladarjepokušavaodanasvojdvorprivučepoznateličnostitogadoba.OnjeznaokakodaosvojivelikogHajama:obećaomujedaćemuizgraditiopservatoriju,posvemusličnuonojuIsfahanu.Ušezdeset i šestoj godini, Omar je još uvek sanjao samo o tome da povrati svojuopservatoriju i zato se sa mladalačkim oduševljenjem prihvatio posla. Za kratkovreme, na jednom brežuljku, u četvrti Bab Sendžan, usred bašte narcisa i belihdudova,podignutajezgradaopservatorije.

Narednedvegodine,Omarsesaoduševljenjemižarombacionaposao;izvodioje, kažu, čudesne eksperimente vezane za meteorološke prognoze. Njegovopoznavanjenebaomogućavalomujedasatačnošćunajaviklimatskepromenezapetsledećihdana.Utovremerazvioje,takođe,avangardnuteorijuumatematici;trebaloje sačekati XIX vek, pa da evropski istraživači u njoj nađu genijalne začetkeneeuklidove geometrije. Pisao je i rubaije, podstaknut, najverovatnije, izuzetnimvinogradimaMerva.

Sve to je, očigledno, imalo svoju cenu.Omar je bio obavezan da prisustvujebeskonačnim dvorskim ceremonijalima, da ukazuje počast vladaru prilikom svakesvetkovine, sunećenjaprinčeva, svakogpovratka iz lova ili sa sela idačestobudeprisutanudivanu,spremandaizgovoriponekuduhovitost,citat,nekiprigodanstih.Tiskupovisugaiscrpljivali.Imaojeutisakkaodajenasebenavukaokrznoučenogmedvedakojegajegušilo.Alinajgorijebioosećajdamuobavezenadvorustalnoodnose dragoceno vreme koje bi bolje upotrebio za svojim radnim stolom, neračunajućistalnoprisutnumogućnostdanadvorudoživinemilesusrete.

Jedanod takvihnemilihdogađaja,kojićesepamtiti,desiose jednoghladnogfebruarskogdana,kadajeOmarbioizazvannasvađu,zbogjednestrofeizmladostikoja je nekomeodprisutnih zapala za oko.Togadanadivan je bioprepunučenihturbanaimonarhjesavushićeniblaženuživaouveličiniisjajusvogadvora.

KadajeOmarstigao,raspravaopitanjudalijesvetmogaobitiboljestvoren,kojejetadaživozanimaloljudeodreligije,bilajeuvelikoutoku.Onikojisunaovopitanjepotvrdnoodgovaralibilisuoptuženidasubezbožnici,jersusumnjalidaBognijedovoljnobrinuoosvomdelu.Onidrugi,kojisusmatralisuprotno,takođesubilioptuženi za bezbožništvo, jer je Svevišnji, prema njima, bio nesposoban da stvoriboljisvet.

Diskusija je bila žustra, a njeni učesnici su živo gestikulirali. Hajam sezadovoljio da rasejanoposmatra njihovepokrete. Jedangovornik pomenunjegovoime,izrazipohvalenjegovomznanjuiupitagazamišljenje.Omarpročistigrlo.Prenego što je izgovorio i jedno slovo, veliki kadija iz Merva, koji se nikada nije

105

pomiriostimdaHajamživiunjegovomgradu,ajošmanjespažnjomipoštovanjemkojimjestalnobiookružen,skočiojesasvogmestauperivšiunjegaprstoptužbe.

- Nisam znao da jedan bezbožnikmože davati mišljenje o pitanjima koja seodnosenanašuveru!

Omarseblago,alizabrinutonasmešio.-Kotijedozvoliodamenazivašbezbožnikom?Baremsačekajdamečuješ.-Nijepotrebnodatečujem.Tebi,zarne,pripisujuovestihove:„Ako zlo koje samučinio kazniš zlom, kakva je razlika između tebe imene,

reci?"Čovekkojiizgovoritakverecinijeništadrugodobezbožnik!Omarsležeramenima.-AkonebihverovaodaBogpostoji,nebihmuseobraćao!-Timtonom?-podrugljivoćekadija.-Sultanimaikadijamatrebaseobraćatiopreznoiuvijeno.AlineiTvorcu.Bog

je veliki. On nema šta da čini sa našim pretvaranjem i uvijanjem. Dao mi jesposobnostdamislim,ijamislim,anjemu,neprikrivajućiništa,pružamplodsvograzmišljanja.

Naizrazeglasnogodobravanjaprisutnih,kadijasebesnopovukao.Kadajeusredsmehaizabave,vladarevolicepočelodasesmračuje,verovatno

zbogzabrinutostiistrahadaćepojedinečetvrtiponovodapadnu,njegoviposetiocipožurišedaseoproste.

VraćajućisekućiupratnjiVartana,Omarjeproklinjaoživotnadvoru,njegovezamkeiništavnost,obećavajućisebidaćenapustitiMerv;tamrzovoljanijemnogozabrinjavala njegovog učenika. Zapravo, to je bio već sedmi put, kako njegovgospodarpretidaćenapustitiMerv;običnobi seposle takvihpretnjivećsutradanpomiriosasudbinominastaviosvojaistraživanja.

Te večeri, pošto se povukao u svoju sobu, Omar je u svoju knjigu zapisaostrofu,punugneva,kojaseovakozavršava:

Dajtvojturbanzavino.Ibezžaljenjanaglavustavivunenukapu!Zatim je spustio rukopis na njegovo uobičajeno mesto, u skrovište između

kreveta i zida.Kad se probudio, hteo je da pročita svoju rubaiju; činilomu se dajednarečnijebilanasvommestu.Pružiojerukupremaskrovištuinapipaoknjigu.Čim ju je otvorio, otkrio je između dva lista pismo Hasana Sabaha koje je tuostavljenodokjespavao.

Omar je odmah prepoznao rukopis.U potpisu, koji je bio dogovoren izmeđunjih još pre četrdeset godina, stajalo je „Prijatelj iz karavan-saraja u Kašanu."Čitajućipismo,nijemogaoadaseglasnonenasmeje.Vartan,kojisetekprobudioususednojsobi,došaojedavidištajetoodjednomrazveselilonjegovoggospodaraipovratilomuraspoloženjeposlesinoćnjegnezadovoljstva.

-Upravosmoprimilivelikodušanpoziv:nudinamsesmeštajizaštitadokraja

106

života.-Odkogvelikogvladara?-OdonogizAlamuta.Vartanposkoči.Osećaosekrivim.- Kako je to pismomoglo da stigne ovamo? Pre spavanja sam proverio sve

izlaze!-Nepokušavajdasaznaš. I samisultani ikalifi suprestalidasečuvaju.Kad

Hasan odluči da dostavi neku poruku ili, ako nekome nameni oštricu mača, budisigurandaćetunameruostvariti,bezobziradalisuvratakrozkojatrebadaprođeširomotvorenailizatvorenasastotinukatanaca.

Učenik približi pismo svojim brkovima, glasno ga omirisa, a zatim pročitajednom,padrugiput.

-Tajdemonjemoždaupravu,-zaključion.-Alamutijestenajsigurnijemestozatebe.Nakraju,Hasanjetvojnajstarijiprijatelj.

-Trenutno,mojnajstarijiprijateljjenovovinoizMerva!Sazadovoljstvomdeteta,Omarpocepapismonabezbrojkomadićakojebaciu

vazduhposmatrajućiihkakolebdeitreperedoksupolaganopadalionreče:-Čegaimazajedničkogizmeđutogčovekaimene?Jasamzaljubljenuživot,a

onjepokloniksmrti.Japišem:„Akoneznašdavoliš,čemutislužištosunceizlaziizalazi?" Hasan od svojih ljudi zahteva da sve zaborave, da se odreknu ljubavi,muzike, poezije, vina, sunca.Oni poriču i zaziru od onog najlepšeg što jeTvoracstvorio, ausuđuju seda izgovarajunjegovo ime.Usuđuju sedaobećaju raj!Verujmi, kada bi se samavrata raja nalazila u njegovoj tvrđavi, ja bih se odrekao raja!Nikadanećunogomstupituutupećinulažnihvernika!

Vartanjesedeo,počešaosepopotiljku,aondajeutučenimglasomrekao:-Akojetotvojodgovor,vremejedatiotkrijemjednustarutajnu.Dalisise

nekadapitaozašto sunasvojnici,kadasmobežali iz Isfahana tako lakopustilidaprođemo?

- To me je oduvek zbunjivalo. Ali, pošto sam od tebe dugi niz godinadoživljavaosamovernost,privrženostipažnjukakvuukazujesinocu,nikadanisamhteodapokrećemprošlost.

-Togadana,oficiriNizamijeznalisudaćutejaspastiiotićistobom.Biojetodeostrategijekojusamjazamislio.

Pre nego što će nastaviti, on posluži svoga gospodara i sebe čašama punimcrvenogvinakojeimjeutomtrenutkubiloitekakopotrebno.

-Nijetinepoznatodasenalistiprogonjenih,kojujeustanoviosamNizam-el-Molk,nalaziojedančovekkoganikadanismouspelidauhvatimo:HasanSabah.Zaronnijenajodgovornijizaubistvo?Mojplanjebiojednostavan:dapođemsatobomunadidaćeš tipotražitiutočišteuAlamutu.Jabihotišaosa tobom,moleći tedanekažemmoje ime,a tamobihvećnašaoprilikudamuslimane iceosvetoslobodim

107

togdemona.Alitisisezarekaodanikadanećešstupitinogomutumračnutvrđavu.-Tisiipakostaouzmenesveovovreme.-Upočetkusammisliodaćebitidovoljnoakobudemstrpljiv;nadaosamda

ćešseti,kadateproterajuizpetnaestgradovauzastopce,pomiritistimdakrenešnaput zaAlamut.Godine su prolazile, ja sam se vezao za tebe,moji prijatelji su serazišlinasvečetiri stranecarstva imojaodlučnost jepopustila.Eto, tako jeOmarHajam,podrugiput,spasioživotHasanuSabahu.

-Prestanidajadikuješ,moždasamupravotebispasaoživot.-Istinamoradajedobročuvanusvojojjazbini.-Vartannijemogaodaprikrije

ostatakgorčine,štoHajamiskoristidasenašali.- Sto znači, da si mi ranije otkrio svoj plan, ja bih te nesumnjivo odveo u

Alamut.-Dalijetoistina?-Ne.Sedi!Tosamrekaosnameromdatenavedemnakajanje.Uprkossvemu

štojeHasanučinio,pružiobihmurukuidanasdagaspasemakobihgavideokakosedaviureciMurgab.

- A ja bih mu svom snagom zaronio glavu pod vodu! Ipak, tvoj stav meohrabruje.Upravozbogtoga,štosisposobandaizgovoriš takvereči iučiniš takvadela,jasamizabraodaostanemuztebeinežalimzbogtoga.

Hajamzagrlisvogučenikaidugogazadržauzagrljaju:-Srećan samšto su se iposlednje sumnjeu tebe raspršile. Ja samsada star i

potrebnomi jedaznamdaporedsebe imamčovekanakogamogupotpunodaseoslonim i kome mogu bezrezervno da verujem. I to zbog ovog rukopisa. To jenajvrednija stvar koju imam.Da bi se suočio sa svetom,Hasan Sabah je izgradioAlamut,ajasamizgradiosamoovajminijaturnizamakodpapira,ali tvrdimdaćeonnadživetiAlamut.Tojemojaopklada,tojemojponos...Ništamevišeneužasavaodpomislidabiposlemojesmrtiovajrukopismogaodapadneunekelakoumneilizlonamerneruke.

OnsvečanopružitajnuknjiguVartanu:-Možešdajeotvoriš,jerćešodsadabitinjenčuvar.Pratilacjebiozbunjen.-Dalijenekopremeneimaotuprivilegiju?- Dve osobe. Džahan, posle jedne svađe u Samarkandu, i Hasan dok smo

stanovaliuistojsobipodolaskuuIsfahan.-Tolikosipoverenjaimaounjega?- Istini za volju, ne. Ali sam često bio inspirisan da pišem, tako da je on

konačnoprimetiorukopis.Višesamvoleodamugajapokažem,negodagaonsamuzima,što jesvakakomogaodauradi.Osimtoga,verovaosamdaonznadačuvatajnu.

-Onveomadobroznadačuvatajnu.Alisaciljemdatoiskoristiprotivtebe.

108

OdtogvremenarukopisjenoćubiouVartanovojsobi.Nanajmanjišum,bivšioficir je skakao na noge i sa mačem u ruci, načuljenih ušiju, pretraživao sveprostorijeukući,azatimizlazioikružiopobašti.Kadabiseposletakvihpretragaponovovraćaousvojusobu,vrločestonijeuspevaoponovodautoneusan.Tadajepalio lampu na svom stolu i čitao stihove koje je učio napamet. Neumorno ih jeponavljao u svojoj glavi pokušavajući da dokuči njihovo najdublje značenje i dazamisliokolnostipodkojimajenjegovgospodarmogaodaihnapiše.Poslenekolikonemirnih noći, u njemu je sazrela ideja koju je Omar odmah prihvatio: on jepredložio da se na prostoru koji je ostao prazan, pored rubaija, napiše istorijarukopisa, a time i samog Hajamovog života - da se opiše njegovo detinjstvo uNišapuru,njegovamladostuSamarkandu,slavakoju jestekaouIsfahanu,njegovisusreti sa Abu Taherom, Džahanom, Hasanom i mnogim drugima. Tako su podHajamovim nadzorom, ponekad čak uz njegovo diktiranje, napisane prve stranicehronike. Vartan je radio predano, svaku rečenicu pisao je deset, petnaest puta naodvojenom listu, a tek onda je upisivao u Knjigu, finim, razrađenim, lomljenimpismom.Jednogadanatosenagloprekinulo,usredjednerečenicekojanikadanijebilazavršena.

Tog jutra Omar se rano probudio i pozvaoVartana koji nije odgovorio. „Jošjednaneprospavananoćprovedenaupisanju,"misliojeHajam,očinski.Pustiogajedaseodmara.Sipao jesebi jutarnjučašicukoju je ispiododna,azatimnapunio idrugukojujeponeosasobomušetnjupovrtu.Napraviojejedankrug,zabaviosemaloduvajući rosukojasezadržalanacvetovima,azatim jeotišaodaberesočnebeledudovekojejestavljaonajezikignječiouzsvojenepce,gutajućiihzajednosagutljajimavina.Kadajeodlučiodasevratiukućuprošaojevećčitavsat ibilo jevreme da se Vartan probudi. Više ga nije zvao, ušao je pravo u njegovu sobu izatekaogakako ležinapodu,grlaoblivenakrvlju,otvorenihočiju iukočenihustaspremnihnaposlednjiprigušenipoziv.

U njegov sto, između lampe i mastionice, bio je zaboden bodež zločinca ipoluizgužvanilistkojiOmarraširiipročita:„TvojrukopisjeprethodnicanatvomnaputuzaAlamut."

109

XXIV

OmarHajamjeoplakaosvogučenika,kaoštojeoplakivaoidrugeprijatelje,saistimdostojanstvenimpredavanjemsudbini,saistomiskrenomtugom.„Pilismoistovino, ali su se oni opili dva ili tri kruga pre mene."Međutim, zašto ne priznati?Gubitakrukopisabilojeonoštogajetrajnijepogodilo.Mogaojeonponovodaganapiše; setio bi se i najmanjeg znaka.Po svoj prilici, on to nije želeo da uradi.Usvakom slučaju, nikada nije pronađen nikakav trag koji bi ukazivao da je takavprepisikadapostojao.IzgledadajeHajamizotmicesvogrukopisaizvukaomudrupouku:danikadavišenećepokušavatidabdinadsudbinom,bilosvojom,bilosvojihpoema.

UbrzoposletoganapustiojeMerv.NijeotišaozaAlamut-nizatrenutaknijenipomislioda ide tamo!Otišao jeusvoj rodnigrad.„Vreme je, - rekao jesebi, -daokončamsvoje lutanje.Nišapur jebiomojaprvaživotnastanica i red jedabude iposlednja." Tamo je proveo ostatak života, okružen svojima: mlađom sestrom,pažljivim zetom, nećacima; jedna njegova nećaka posebno je uživala najveći deonjegove jesenje nežnosti. Bio je okružen svojim knjigama. Nije više pisao, ali jeponovoneumornočitaodelasvojihučitelja.

Jednogadana,dokje,kaoiobično,sedeousvojojsobi,saAviceninomKnjigomolečenju,otvorenojnapoglavljupodnaslovom„Jedanimnoštvo",Omarjeosetiopotmulibol.Zlatnomčačkalicomkojujedržaouruci,obeležiojestranicudokojejestigao, sklopio je knjigu i pozvao svoje da im izdiktira testament, a zatim jeizgovorio molitvu koju je završio ovim recima: Moj Bože, Ti znaš da sam uvekpokušavao da ti se približim koliko god sam mogao. Oprosti mi ako je mojepoznavanjeTebebilomojjediniputkaTebi!"

Višenijeotvoriooči.Bilojeto4.decembra1131.godine.OmarHajamumrojeusvojojosamdesetčetvrtojgodini.Danassesasigurnošćuznadajebiojerođen18.juna 1048. godine, u trenutku kada se dan rađao, što je neuobičajeno precizanpodatak,sobziromdaseradiodalekojprošlosti.Međutim,netrebazaboravitidajeHajambioastrolog.OnjeverovatnoispitivaosvojumajkuukojevremedanajebiorođendabiutvrdiosvojastrološkiznakiodrediopoložajSunca,MerkuraiJupiterautrenutkusvogdolaskanasvet.TakojeonbiozacrtaouticajzvezdaipotrudiosedagadostavihroničamBejhakiju.

Jedan od njegovih savremenika, pisac Nizami Aruzi piše: „Sreo sam OmaraHajamadvadesetgodinaprenjegovesmrti,ugraduBalhu,uuliciTrgovacarobljem.Biojedošaokodjednoguglednogčovekaisobziromnanjegovugled,slediosamgakaosenka,želećidačujemsvakunjegovureč.Tadasamgačuodakaže:„Mojgrob

110

će biti namestu koje će severni vetar svakog proleća zasipati cvetovima."U tomtrenutku,njegovereči izgledalesumimoždabesmislene; ipak,znaosamdačovekkaoonnemožegovoritinepromišljeno."

On dalje nastavlja: „Prošao sam kroz Nišapur četiri godine posle Hajamovesmrti. Kao veliki Hajamov poštovalac poželeo sam da posetim njegovo poslednjeboravište. Jedan vodič odveo me je do groblja. Levo od ulaza video sam grob,oslonjennazidvrta.Stablakruškeibreskveširilasusvojegraneisvojimcvetovimaprekrivalenadgrobnupločunakojojjepisalo:

Kapvodekojapadaigubiseumoru,Trunkaprašinekojasegubiuzemlji.Štaznačinašprolazakkrozovajsvet?Beznačajaninsektsepojavio,inestao.

OmarHajamnijebioupravu.Njegovopostojanjebilojedalekoodprolaznosti,kakoonkaže,onojeupravopočelo.Baremononjegovihstihova.Alizarpesniknijebašnjimaželeobesmrtnostkojusenijeusuđivaodaočekujezasamogsebe?

Oni koji su u Alamutu imali zastrašujuću prednost da budu pored HasanaSabaha,nisumoglidaneprimetedajeuniši,smeštenojuziduizatvorenojjakomrešetkom, bila smeštena jedna knjiga.Nije se znalo koja je to knjiga, niko se nijeusuđivaodapitaVrhovnogpropovednika.Pretpostavljalosedaonimasvojerazlogešto je nije stavio u veliku biblioteku, u kojoj su se nalazila dela koja su u sebisadržavalamnogeneiskazaneistine.

Kada jeHasan umro, sa okoosamdeset godina, namesnik koga je odredio zasvog naslednika nije se usudio da zauzmemesto u gazdinoj jazbini; jošmanje seusudio da otvori tajanstvenu rešetku. Dugo posle nestanka osnivača, stanovniciAlamutasustrahovaliiodsamogpogledanazidinekojesugazaklanjale;izbegavalisudaseupusteuobilazaktognenastanjenogkvarta,izstrahadanesretnunjegovusenku.Pripadnicinjegovog reda idalje su seuporno i strogopokoravalipravilimakoje jeHasanpropisao, pre svega, slepo se pridržavajući strogehijerarhije koja jepostojala među pripadnicima zajednice. Nije bilo nikakvih odstupanja, nikakvihzadovoljstava, a u odnosu prema spoljnjem svetu bili su još rigorozniji - nikadaranijenijebilovišenasiljaivišeubistava,moždaizželjedapokažudasmrtVođeninajmanjenijeumanjilaodlučnostnjemuodanihpristalica.

Dalisuvoljnoprihvatalitustrogost?Bilojesvemanjeonihkojisubilispremninaslepupokornost.NemeđustarijimakojisubilidošliuAlamutdokjeHasanbioživ;onisujošuvekusebinosilisećanjanaprogonekojimasubiliizloženi,pamtilisukrajeveizkojihsudošli,strahovalisudabiihinajmanjepopuštanjemogloučinitibolećivim.Međutim, svakogadananjih jebilo svemanje.PosleHasanovesmrtiutvrđavi su živeli njihovi sinovi i unuci. Svima je od kolevke usađivanoHasanovoučenje iodmalenasubiliučenidaseslepopokoravaju ipoštujuHasanovastroganaređenja,kaodasuonarečotkrovenja.Vremenom,bilojesvemanjeonihkojisubilispremninaposlušnost;životjeunjimapočeodapreuzimasvojaprava.Nekiodnjihusudilisusedasezapitajuzaštoihprimoravajudačitavusvojumladostprovode

111

utommanastiru-kasarniizkojejeprognanasvakaradost.Težakotporsručiosenanjih,takodasuseubudućedobročuvalidaneizreknusvojemišljenjeinepokažusvojeneslaganje.Najavnommestu,razumese, jersastancipočešedaseodržavajutajnopokućama.Mladezaverenikehrabrilesuimnogeženekojesudoživeledaimsesinovi,braćailimuževi,višenikadanevratesatajnihzadatakanakojesuotišli.

Načeloovetajne,prigušivanestrujestaviosejedančovek.Nikoosimnjeganebimogaosebidadozvolidapostanevođazaverenika;biojetounukčovekakogajeHasanodrediozanaslednika;ionsamtrebalojedapostane,poslesmrtisvogaoca,četvrtiVelikigospodar reda.Uodnosunasvojeprethodnikeon je imaodragocenuprednost: rođen je posle smrti osnivača i nije doživeo užase strahovlade ovogposlednjeg. Sa radoznalošću, ali i sa izvesnim strahom, posmatrao je svojeobitavalište, ali bez onog bolesnog ushićenja koje je paralisalo sve ostale. Usedamnaestojgodinijednomsečakdrznuodauđeuzabranjenusobu;pažljivojujerazgledao,prišaotajanstvenombazenu,staviorukuunjegovuledenuvodu,azatimsezaustavioisprednišeukojojjebiozatvorenrukopis.Umaloštoganijeotvorio.Uposlednjemtrenutkujeodustao,napraviokorakunazadiidućitakonatraškenapustiojesobu.Zaprvuposetutojebilodovoljno.

Kada je naslednik krupnim koracima koračao, zamišljen, ulicama Alamuta,ljudisuseokupljaliigledaligaineprilazećimuprevišeblizuizgovaralisuzanjimneobičnereciblagoslova.OnsezvaoHasan,kaoSabah,alisumuvećtadapotajnonadenulidrugoime:„Spasitelj!Onajkogasuoduvekčekali!"BrinuloihjedastaragardaUbica,kojajeznalazanjegovauverenjaikojagajevećčulakakonesmotrenonapada ustaljenu strogost, ne učini sve da spreči njegov dolazak na vlast. Doista,njegovotacjepokušavaodaganateradaućuti,optužujućigačakdajebezbožnikidajeizdaoOsnivača.Kažudajepogubiodvestapedesetnjegovihpristalicaidajeproterao dvesta pedeset drugih, primoravši ih da na leđima odnesu, do podnožjaplanine,leševenjihovihpogubljenihprijatelja.

Ali, očinsko osećanje koje ga nije potpuno napustilo, učinilo je da VelikigospodarnenastavidecoubilačkutradicijuHasanaSabaha.

Kadaje1162.godineotacumro,naslediogajesinbuntovnik.Poprviputposledugogvremena,istinskaradostrazleglaseulicamaAlamuta.

LjudisusepitalidalijebašonbioočekivaniSpasitelj?Dalićeonučinitikrajnjihovimpatnjama?Onnijeništagovorio.Nastavio jedakoračaulicamaAlamutazamišljena izgleda ili je satima ostajao u biblioteci, pod zaštitničkim okomprepisivača,čovekaporeklomizKirmanakojijebionjegovčuvar.

Jednoga dana, videše ga kako se odlučim korakom uputio prema staromboravištu Hasana Sabaha, kako odlučnim pokretom otvara vrata, dolazi do niše iobemarukamasnažnočupametalnurešetku,pokušavajućidajeodvojiodzida.Dokječupaorešetkunapodtajnesobesručilaserekapeskaikamenčića.OnuzeiznjeHajamov rukopis, lupi dlanom nekoliko puta po knjizi da bi sa nje istresao

112

nagomilanu prašinu, a onda je stavi pod mišku i odnese kući. Kažu da se zatimzatvoriounju i da je sedamdanaproveočitajući imeditirajući.Sedmogdana, onnaredi da se pozovu svi ljudi iz Alamuta, muškarci, žene i deca, da se okupe namejdanu,jedinomtrgukojijemogaosvedaihprimi.

Bilo je to8. avgusta1164.godine.Sunce jeuAlamutupoleglopoglavama ilicima ljudi, ali niko nije pomišljao da se zaštiti. Na zapadnoj strani mejdanauzdizala se bina od drveta, ukrašena na uglovima sa četiri ogromne zastave:crvenom,zelenom,žutomibelom.Svipogledisubiliupereniutompravcu.

Onseiznenadapojavio,obučenupotpunobeleblistavehaljine,izanjegajeišlanjegova žena, mlada, sićušna, otkrivena lica, očiju uprtih u zemlju i jagodicarumenihodzbunjenosti.Njegovapojavaraspršilajeiposlednjesumnjeigomilajesmelopovikala:„TojeOn,tojeSpasitelj!"

Dostojanstvenimkoracimasepopeouzstepenikenapozornicu,mahnuorukomuznakpozdrava,čekajućidasestišažamor,azatimimseobratio,izrekavšijedanodnajčudnijihgovorakojijeikadaodjeknuonanašojplaneti:

-Svimstanovnicimasveta,dobrimizlimduhovima,ljudimaianđelima!-rečeon,-imamVremenadajesvojblagosloviopraštasvevašeprošleibudućegrehe.

PoručujevamdajesvetiZakonponišten,dajekucnuočasVaskrsenja.BogvamjebionametnuoZakondabistezaslužiliraj.Vistegazaslužili.Počevoddanas,rajjevaš.VistedakleoslobođenirobovanjaZakonu.

Sve što je bilo zabranjeno sada je dozvoljeno, sve na šta ste bili primoravanisadajezabranjeno!

Zabranjenojepetdnevnihmolitvi,-nastaviojeSpasitelj.-Poštosmomisadauraju,ustalnojvezisaTvorcem,nemamovišepotrebedamuseobraćamouodređenesate;onikojibiupornonastavljalisamolitvama,pokazalibitimesvojeneverovanjeuvaskrsnuće.Molitvajepostalačinneverstva.

Nasuprot tome, vino, smatrano po Kuranu rajskim pićem, ubuduće jedozvoljeno;nepitiga,biobiočigledanpokazateljneverstva.

Kada je objavioovanovapravila, ljudi okupljeni na trgu, premakazivanjimajednogpersijskogistoričaratogadoba,počelisudasvirajunaharfiifruliidajavnopijuvinonasamimstepenicamatribine.

Bilajetopreteranareakcija,pomeriprestrogihpravilakojejeHasanSabahbionametnuouimezakonaKurana.Ubrzoposletoga,nasledniciSpasiteljamoralisudauloženapordaublaženjegovproročanskižar,aliAlamutnikadavišenijebionitićebitirezervatzamučenjakojajenametaoVrhovnipropovednik.Životunjemupostaoje prijatan i dugi niz zločina koji su ispunjavali užasom islamske gradove, bio jeprekinut.Ismailiti,taradikalnasekta,preobratilaseutolerantnuzajednicu.

Pošto je objavio dobru vest ljudima Alamuta i njegove okoline, Spasitelj jeuputio glasonoše u ostale ismailitske zajednice Azije i Egipta, sa dokumentimapotpisanimnjegovomrukom.OdsvihnjihtražilosedaubudućeslavedanSpasenja,

113

čiji jedatumodređenprematri različitakalendara:premaProrokovojseobi,premaAleksandru Grku i prema „najslavnijem čoveku oba sveta, Omaru Hajamu izNišapura".UAlamutu,SpasiteljjenarediodaseRukopisizSamarkandapoštujekaovelika knjiga mudrosti. Umetnici dobiše zaduženje da knjigu ukrase slikama, daoslikaju kovčežić optočen rezbarijom u zlatu i dragim kamenjem.Niko nije imaopravo da je prepisuje, ali je bila stalno izložena na niskom drvenom stolu odkedrovine, u maloj unutrašnjoj sali gde je radio bibliotekar. Tu, pod njegovimbudnimnadzorom,nekolikopovlašćenihjedolazilodačita.

Do togvremena,znalosesamozanekolikostrofakoje jeHajambiosastaviojoš u doba svoje neobuzdane mladosti; mnoge druge strofe, koje su često bilecitirane,ponavljane ineretkopredmet sporenja i žestokih rasprava, jednostavnosumubile pripisivane.Većod togdoba,Hajamove stihoveprati jedanvrlo neobičanfenomen: naime, kadgodbi neki pesnik napisao pesmuod četiri stiha kojamu jemoglanavućinevoljenavrat,onbijepripisaoOmaru;takose,uodsustvurukopisa,na stotine lažnih rubaija umešalo među Hajamove stihove i postalo je nemogućerazlikovatikojesurubaijeHajamove,akojenisu.

BibliotekariAlamuta,verovatnonazahtevSpasitelja,nastavilisu,skolenanakoleno,hronikurukopisatamogdejeVartanbiostao.Usvakomslučaju,tojejediniizvorizkogasaznajemoposmrtniuticajHajamovnametamorfozukojusudoživeleUbice. Sažeto, ali nezamenljivo povezivanje i zapisivanje događaja, nastavljeno jetokom gotovo čitavog jednog veka, da bi ponovo bilo naglo prekinuto u vrememonogolskihosvajanja.

Prvi talas, predvođen Džingis-kanom, bio je, van svake sumnje, najrazornijanesreća koja je ikada zadesila Orijent. Ugledni gradovi behu zbrisani, a njihovostanovništvo istrebljeno. Takva sudbina zadesila je Peking, Buharu, Samarkand.Stanovnicitihgradovabilisutretiranikaostoka,mladeženepodeljenesuoficirimapobedničkihhordi,zanatlijesusvedenenarobove,avelikideostanovništvabio jeubijen,sizuzetkommanjinekojaje,okupljenaokovelikogkadije,vrlobrzonajavilasvojuodanostDžingis-kanu.

Uprkos toj apokalipsi, Samarkand se mogao smatrati povlašćenim, jer seponovouzdigaoizsvojihruševinaipostaoprestonicavelikogTamerlanovogcarstva.Mnogidrugigradovinikadasenisuoporavili ipovratilisvojsjaj;međunjimai trivelike metropole Horasana: Merv, Balk i Nišapur koje su dugi niz godina bilesredišteintelektualnihzbivanjatogdelasveta.NjimatrebadodatiigradRej,kolevkuorijentalne medicine, čije će i ime biti zaboravljeno; trebalo je sačekati da prođuvekovipadaunjegovojneposrednojbliziniizniknenovigrad,Teheran.

Drugi,moždamanjekrvav,alisvakakoveomaširoktalasmongolskihosvajanjaznačiojeipropastAlamuta.Kakonesaosećatisaužasomsavremenika,kadseznadasumongolsketrupetada,zasamonekolikomeseci,opustošileBagdad,Damask,KrakovuPoljskojikineskuprovinicijuSečuan!

114

Tvrđava Ubica koja je sto sedamdeset godina odolevala tolikim osvajačima,odlučilasenapredaju.PrincHulagu,Džingis-kanovunuk,došaojeličnodaviditočudovojnoggrađevinarstva; legendakažeda su tamopronađenepotpunoočuvanezalihekojesudatiralejošizvremenaHasanaSabaha.

Pošto je sa svojim namesnicima obišao mesto, princ je naredio svojimvojnicima da celo utvrđenje, uključujući i biblioteku, sravne sa zemljom, da neostavekamenanakamenu.Međutim,prespaljivanjabiblioteke,dopustiojedaunjuuđe jedan tridesetogodišnji istoričar, neki Džuvajni. Ovaj je baš tada, naHulagovzahtev, pisao IstorijuOsvajača sveta koja je, i danas, naš najdragoceniji izvor zaupoznavanje mongolskih osvajanja. On je dakle mogao da uđe na to tajanstvenomesto na kome su bile složene, naslagane ili umotane desetine hiljada rukopisa;napolju suga čekali jedanmongolskioficir i jedanvojnik sakolicima.Ono što jemoglounjihdastanebilojespašeno,ostalojeprogutalavatra.Nijebilovremenazačitanjetekstova,čaknizapregledanjeiodabiranjenaslova.

Kaovatrenisunita,DžuvajnijesmatraodajenjegovprvizadatakdaRečBožijuizbavi od vatre. Počeo je, dakle, na brzinu da skuplja primerke Kurana,prepoznatljive po debelim koricama i grupisane na jednom mestu. Bilo ih je bardvadesetak; tri puta ih je prenosio do kolica i gotovo ih napunio. Verovatno sezapitaoštabisledećemogaoodabrati.Uputivšisekajednomzidu,gdesuknjigebileurednoporedane,otkriojedasutodelakojajeHasanSabahnapisaozavremesvogtridesetogodišnjeg dobrovoljnog zatočeništva. Odlučio je da spase bar jedno, i toautobiografiju iz koje će kasnije citirati nekoliko fragmenata u svom sopstvenomdelu.TujenašaoijednuhronikuoAlamutu,novuipunupodatakakojajedodetaljapričala priču o Spasitelju. On je užurbano uze, jer je taj događaj bio potpunonepoznatizvanismailitskihzajednica.

Dali jeistoričarznaozapostojanjeRukopisaizSamarkanda?Izgledadanije.Dalibigatražiodajeznaoneštoonjemu,dalibigaizbaviodamujedošaopodruku? Teško je na to odgovoriti. Priča se da se zaustavio pred jednom gomilomknjiga posvećenih tajnim naukama, da se udubio u njih zaboravivši na vreme.Mongolskioficir,udebelomoklopusacrvenombordurom,glavezaštićenekacigomkojasenatemenuširilakaodajekosa,došaoje,sabakljomuruci,dagapodsetidajevremeisteklo.Dabipokazaokolikomusežuri,prineojevatrugomiliprašnjavihrolni. Istoričar nije insistirao, uzeo je u ruke i ispod miške sve što je mogao daponese,nepokušavajućivišedabira;kadamu je rukopis, sanazivomVečite tajnezvezdaibrojeva,ispaoizruke,onsenijepotrudiodagapokupi.

BibliotekaUbicagorelajesedamdanaisedamnoći;uništenasumnogobrojnadelaodkojihnisuostalenikopije.Smatrasedasusadržavalanajčuvanijetajnenasvetu.

DugosemislilodajeiRukopisizSamarkandaizgoreoualamutskomognju.

115

Trećaknjiga

KRAJMILENIJUMA

Ustani,imamovečnostzaspavanje.

OmarHajam

116

XXV

Doovestranice,malosamgovorioosebi.Želeosam,presvega,daiznesemštovernije, sve ono što Rukopis iz Samarkanda otkriva o Hajamu, o onima koje jepoznavao,odogađajimaukojimajeučestvovao.Ostajedasekaženakojinačinseovodelo,izgubljenouvremeMongola,ponovopojavilounašedoba,krozkojesveavanturesamprošaodabihdošaodonjegaikojimsmešnimslučajemsamsaznaozanjegovopostojanje.

Mojeimeje,kaoštosamvećranijenapomeno,BendžaminO.Lesaž.Madaonoimanekiprizvukfrancuskog,kojisepovlačikaonasleđejednogHugenotakojijeudoba Luja XIV emigrirao, ja sam američki građanin, rodom iz Anapolisa, uMerilendu,gradasmeštenoguskromnomzalivuČesapik,naAtlantiku.MojevezesaFrancuskomipaksenezaustavljajusamonatomdalekomporeklu.Mojotac,kojijeoduvekbioblagoopsednutsvojimporeklom,potrudiosedatevezeobnovi.Nekadadavno,zapisaojeusvojuškolskusvesku:„Dalijemojeporodičnostabloposečenodabisenapraviosplavzabekstvo?",ibaciosenaučenjefrancuskogjezika.ZatimseotisnuonauzbudljivputprekoAtlantika,upravcusuprotnomodkazaljkivremena.

Izborgodinenjegovoghodočašćabiojeunekurukuilošidobar.NapustiojeNjujork9.jula1870.godine,ukrcavšisenaSkotiju.UŠerburjestigaoje18.jula,uPariz 19. jula uveče, a rat je bio objavljen u podne. Bio je svedok povlačenja,propasti, osvajanja, gladi,Komune, pokolja.Ni jedna godina njegovog života nijebila do te mere ispunjena kao ta i sigurno mu je ostala u sećanju kao godinanajuzbudljivijih doživljaja. Zašto poricati? Život u gradu pod opsadom nosio je usebinekuizopačenuradost,ljudiiženepoprimilisuushićenostizanosprimitivnihplemena,granicesunestajalesasvakimnovimpodizanjembarikade.KolikoputasuuAnapolisu,uzneizbežnuprazničnućurku,otacimajkasauzbuđenjemoživljavalisećanjenakomadslonove surle,kupljenzačetrdeset franakakodRusa, engleskogmesaranabulevaruOsman,kojisupodelilinapariškomdočekuNovegodine!Utovreme bili su tek vere ni i trebalo je da se venčaju godinu dana kasnije. Rat jekumovaonjihovojsreći.„ČimsamstigaouPariz,-prisećaosemojotac,-navikaosamdasvakogjutrasvratimukafeRiš,uBulevaruItalijana.Sagomilomnovina,LeTemps, Le Gaulois, Le Figaro, La Presse... sedao sam za sto, čitajući svaki red,beležeći diskretno u jedan notes reči koje nisam uspeo da razumem -,,guetre" ili„moblot" - kako bih, po povratku u hotel, mogao da pitam za njihovo značenjejednogobrazovanogčuvara.

Trećegdana,nekičoveksedihbrkovadođeisedezasusednisto.Ionjeimao

117

svojugomilunovina,kojujeubrzoostavionastranuipočeodameposmatra;videlose da gori od želje da me nešto upita. Ne mogavši više da izdrži, obratio mi sepromuklim glasom, držeći jednom rukom čvrsto svoj štap i dobujući drugomnervoznopovlažnommermeru.Biojeradoznaodačuje,kojisumetojakirazlozisprečili da, kao mlad čovek, naoko sposoban, ne odem na front u odbranu svojedomovine.Tonkojimmiseobraćaobio jeučtiv,madadostasumnjičav,propraćenkosimpogledimaupravcubeležnice;primetiojedaunjunabrzinu,kradom,neštobeležim. Nisam morao mnogo da mu objašnjavam, moj akcenat bio je mojaočiglednaodbrana.Čovekmejeiskrenozamoliodamuoprostim,pozvaomejezasvojsto,pomenuoLafajeta,BendžaminaFranklina,TokvilaiPjeraLanfana,aondaminadugačkoobjašnjavaoonoštosamupravopročitaouštampi;naime,daćeovajrat„zanašetrupebitisamošetnjadoBerlina".

Mojotacjeimaoželjudamuprotivureči.IakonijebioupućenuodnossnagaizmeđuFrancuzaiPrusa,onjeizasebeimaojednoratnoiskustvojersetekvratioizsecesionističkogrataukomejebioiranjenprilikomopsadeAtlante.„Mogaobihdaposvedočimdanijedanratniješetnja.Alinarodiimajutakokratkopamćenje,abarutje takoopojan."Čuvaoseprepirke.Nijebio trenutakzaraspravu,čovekganijenipitao zamišljenje.Svremenanavreme, čovekbi izgovaraoponeko „zar ne"kojenijezvučaloupitno,aotacmujeodgovaraopotvrdnimklimanjemglave.

„Biojeljubazan.Uostalom,odtadasmosenalazilisvakogjutra.Jasamuvekmalogovorio,aonjepokazivaoneskrivenozadovoljstvoštomožetakodobrodasesloži sa jednim Amerikancem. Posle četvrtog monologa punog oduševljenja, tajpoštovani gospodin pozvaome je na ručak; bio je siguran da ću prihvatiti njegovpoziv i pre nego što sammu bilo šta odgovorio, već je pozvao kočijaša.Morampriznatidanikadanisamzažaliozbogtoga.OnsezvaoŠarl-IberdeLikaj,stanovaoje u jednomzdanju naBulevaruPoasonijer.Bio je udovac, dva sina sumubila uvojsci,anjegovaćerkapostalajetvojamajka."

Imalajeosamnaestgodina,mojotacdesetgodinaviše.Dugosuseposmatraliutišini, procenjujući patriotska osećanja. Počev od 7. avgusta, kada je posle triuzastopna poraza postalo jasno da je rat izgubljen i da je nacionalna teritorija uopasnosti, moj deda je postao manje pričljiv. Njegova ćerka i njegov budući zetzajednički su se trudili da ublaže njegovu tugu i bilo je dovoljno samo da sepogledajupadaodlučekoćeodnjihdvojedaintervenišeisakojimargumentom.

„Kadasmoprviputostalisamiuogromnomsalonu,nastupilajegrobnatišina.A onda nas je obuzeo ludi smeh. Upravo smo bili otkrili da se, uprkos brojnihzajedničkih obeda, nikada nismo jedno drugom direktno obratili. Bio je to zdravsmeh, saučesnički, opušten, ali bilo je neumesno nastaviti ga. Nameni je bilo dakažemprvureč.Tvojamajkajestezalanekuknjiguuzgrudi i jasamjeupitaoštačita."

Upravoutomtrenutku,OmarHajamjeušaoumojživot.Skorodabihmogao

118

rećidamejeonistvorio.MojamajkatekštojebiladobilaHajamoveKatrenekojejesapersijskogpreveoŽ.B.Nikolas,bivšiprviprevodilacuFrancuskojambasadiuPersiji, koje je 1867. godine izdala Imperijalna štamparija. Moj otac je u svojimstvarima imaoRubaije Omara Hajama u prevodu Edvarda Ficdžeralda, izdanje iz1868.godine.

„Tvoja majka nije ništa bolje od mene prikrivala svoju očaranost stihovima,obojesmobilisugurnidasuselinijenašihživotaupravosastaleinijednogmomentanismoni pomislili da se radi o banalnoj slučajnosti.U tom trenutkuOmarnam jeizgledaokao lozinkasudbine izanemariti je,bilobipravoskvrnavljenje.Naravno,niko od nas nije izgovorio ni reč o onome što se zbivalo u nama. Umesto togarazgovaralismoopesmama.OnamiotkridajeličnoNapoleonIIInaredioštampanjeOmarovihpesama."

U to vreme, Evropa je tek otkrivala Omara. Nekoliko poznavalaca, istina,govorilo je o njemu još ranije tokom veka, njegova algebra je bila objavljena uParizu 1851. godine, a pojavilo se i nekoliko članaka o njemu u specijalizovanimčasopisima. Ali u to vreme on je još uvek bio nepoznat na Zapadu, pa čak i naIstoku. Šta je ostalo odHajama? Jedno ime, dve ili tri legende, katreni neizvesnevrednosti,maglovitareputacijaastrologa.

Kadaje1859.godine,relativnonepoznatibritanskipesnikFicdžerald,odlučioda izda svoj prevod sedamdeset i pet katrena, Hajamovi stihovi naišli su na zidravnodušnosti.

Knjigajebilaštampanaudvestapedesetprimerka.Nekolikoprimerakaautorjepoklonio svojim prijateljima, a ostatak je za večita vremena ostao kod knjižaraBernaraKariča.„PooroldOmar"-„sirotistariOmar",izgledadanikoganezanima",napisao je Ficdžerald svom profesoru persijskog. Posle dve godine, izdavač jeodlučiodarasprodazalihuiprvobitnucenuodpetšilingaspustiojenasamojedanpeni, tražeći zaRubaije šezdeset putamanje. Čak i po toj ceni retko ko je kupioknjigu.TakojebilosvedotrenutkakadasuHajamaotkriladvaknjiževnakritičara.Pošto su pročitali njegove stihove ostali su zadivljeni. Sutradan su kupili još šestprimeraka da bi ih ponudili drugima. Osetivši da raste interesovanje za knjigu,izdavačjepovećaocenunadvapenija.

Prilikommog poslednjeg proputovanja kroz Englesku, kod istog tog Kariča,koji se sada smestio na bogatom Pikadiliju, za jedan primerak tog prvog izdanjamoraosamdaplatimčakčetiristotinefunti!

AliotkrićeiuspehHajamovihstihovanijesedogodioprvouLondonu.TrebalojedauParizu

M. Nikolas izda svoj prevod, da Teofil Gotije, na stranicama Moniteuruniversela, objavi svoj članak „Da li ste čitaliHajamove katrene?" i gromoglasnopozdravi „tu apsolutnu slobodu duha koju najhrabriji moderni mislioci jedva damogudadosegnu",daErnestRenannapiše:„Hajamjemoždanajzanimljivijaličnost

119

zaproučavanjedabiseshvatiloštajepostaoslobodnigenijePersijepodpritiskommuslimanskog dogmatizma", pa da u anglosaksonskom svetu, Ficdžerald i njegov„pooroldOmar",konačno izađu izanonimnosti.Buđenje jebilomunjevito.Prekonoći, sve slike Istoka našle su se okupljene oko Hajmovog imena, prevodi su senizalijedanzadrugim,OmarovadelapočelasudaseizdajuuEngleskoj,azatimiuvišeameričkihgradova;1870.godineosnovanasuprva„omarovska"društva.TojebiotekpočetakHajamovoguspona,krugnjegovihpoštovalacasesvakogdanaširio,alijošuveknijeizlazioizokviraintelektualaca.

Pošto je ovo zajedničko čitanje zbližilo moga oca i majku, oni počeše darecitujuOmarovekatrene,daraspravljajuonjihovomznačenju:dalisuvinoikrčmapodHajamovimperombiličistomističnisimboli,kaoštojetvrdioNikolas?Ilisu,naprotiv, bili izraz životnog zadovoljstva, uživanja, čak razvrata, kako su misliliFicdžeraldiRenan?Overaspravesunjihovimusnamadavalenovukus.KadajemojotacpominjaoOmaramilujućimirisnukosusvojelepotice,mojamajkajecrvenela.Itakosuoniizmeđudvaljubavnakatrenarazmeniliprvipoljubac.Onogdanakadasugovoriliovenčanju,obećalisujednodrugomdaćesenjihovprvisinzvatiOmar.

Tokomdevedesetihgodina,stotinemalihAmerikanacadobilesu to ime;kadasamsejarodio,1.marta1873.godine,tonijebilouobičajenoime.Neželećidameopteretetimegzotičnimimenom,mojiroditeljigastavišenadrugomesto,kakobihmogao, ako budem želeo, da ga zamenim jednim diskretnim „O"; moji školskidrugovi su, verovatno, pretpostavljali da to „O" znači Olivije, Osvald, Ozborn iliOrvil.Janisampokušavaodaihrazuverim.

Nasledstvokojemi jena tajnačindodeljenomoglo je samodaprobudimojuradoznalostuodnosunatogdalekogkuma.Upetnaestojgodinipočeosamdačitamsveštoseodnosilonanjega.Planiraosamdastudirampersijskijezikiknjiževnostidanaduževremeotputujemutuzemlju.Posleprvognaletaoduševljenja,malosamse ohladio. Ako su po mišljenju kritičara, Ficdžeraldovi stihovi bili remek-deloengleskepoezije,onisuipakbiliudalekojvezisaonimštojeHajamsastavio.Štosetičesamihkatrena,mišljenjasubilapodeljena:nekiautorisusmatralidaihjeHajamsastaviookohiljadu,odtogajeNikolaspreveovišeodčetiristotine,doksudrugi,strožiji poznavaoci, priznavali tek stotinak katrena kao ,,verovatno autentične".Pojedini eminentni orijentalisti išli su čak dotle da su odricali autentičnost svimstihovima,smatrajućidasenijedanodnjihnemožesasigurnošćupripisatiHajamu.Pretpostavljalo se damožda negde postoji neka izvorna knjiga koja bi jednom zasvagdaomogućiladaseizdvojepraviodlažnihstihova,aliništanijeupućivalonatoda bi takav rukopismogao biti pronađen.Konačno samodustao i od ličnosti i oddela, navikao sam na to da u svom srednjem „O" vidim samo neizbrisiv ostatakroditeljskedetinjarije.SvedokmejedansusretnijevratiomojimprvimljubavimaiodlučnouputiomojživotnaHajamovtrag.

120

XXVI

Krajem leta1895.godine,ukrcao samsenabrod i krenuona stari kontinent.Mojdeda jebaš tihdanaproslaviosedamdeset i šesti rođendan,pisaomi je,kao imojoj majci, tužna pisma. Želeo je dame vidi, makar još jedanput, pre nego štoumre.Požuriosamiukrcaosenabrod,odmahpozavršetkustudija.Nabrodusamsepripremaozaulogukojućumoratidaodigram-dakleknemkrajnjegovoguzglavlja,dadržimhrabronjegovuhladnustaračkurukuisaslušamnjegoveposlednjereči.

Sve te pripreme bile su potpune nepotrebne. Dedame je sačekao u Šerburu.Činimisedagajošuvekvidim,kakostojinakejuKalinji,uspravnijiodsvogštapa,namirisanih brkova, veselog držanja, sa cilindrom koji je spretno skidao prolazećiporeddama.KadsmoselizastourestoranuAdmiraliteta,onmeječvrstouhvatiozarukui teatralnorekao:„Prijateljumoj,umenisebudimladić,anjemujepotrebandrug."

Prevario sam se što njegove reči nisam ozbiljno shvatio, jer naše druženjepostade pravi vrtlog. Tek što bi završili večeru kod Brebana, Fojoa ili kod PjerLatuila,većjetrebalotrčatiuSigal,gdesepredstavljalaEženiBife,uMirliton,gdejevladaoAristidBrijaniliuSkalugdejeIvetŽilberpevalaLesVirges,leFoetusetle Fiacre. Bili smo kao dva brata, jedan belih, drugi crnih brkova, istog držanja,nosilismoistešešire,aonjebiotajkogasuženeprvogprimećivale.Dokjeotvaraoboce šampanjca, vrebao sam njegove pokrete, njegovo držanje i nijednom nisamprimetioninajmanjugrešku.Ustajaoježustro,hodaoistombrzinomkaoija,njegovštapjebiosamoukras.Želeojedauberesvakuružusvogzakasnelogproleća.Srećansam što mogu da kažem da je doživeo devedeset i treću godinu. Još sedamnaestsledećihgodina,čitavudrugunovumladost.

Jednevečeri,poveomejenavečerukodDirana,natrgMadlen.Ujednomkrilurestorana, oko velikog sastavljenog stola, sedela je grupa glumaca, novinara ipolitičara,kojemi jededapredstavio jednogpo jednog, jasnimglasom.Usredini,međutimpoznatimljudima,jednastolicajeostalaprazna,aliubrzostiženekičovekijashvatihdajetomestobilosačuvanozanjega.Odmahsuseokupiliokonjega,udvarali mu se, svaka njegova reč je izazivala uzvike ili smeh.Moj deda ustade,dajućimiznakdagasledim.

-Dođi,trebadatepredstavimmomrođakuAnriju!Rekavši to, onme odvuče do njega.Dva rođaka se zagrliše, pre nego što se

okrenušepremameni.-Mojameričkiunuk.Veomabivoleodasesretnestobom!Nisamuspeo da prikrijem svoje iznenađenje.Čovekme skeptično pogleda, a

121

ondareče:-Nekadođekodmeneunedeljuujutro,poslemoješetnjetriciklom.Tek pošto sam ponovo seo na svoje mesto shvatio sam kome sam bio

predstavljen.Mojdedaje,svakako,želeodagaupoznam,govoriojeonjemučesto,sadosadnimporodičnimponosom.

Istina,pomenutirođak,Viktor-AnriodRošfor-LikajanijebiopoznatnamojojstraniAtlantika,aliuFrancuskoj jebiopoznatijiodSareBernar-udemokratskimkrugovimaznalisugakaoAnriRošfora,biojemarkizikomunarac,bivšiposlanik,bivšiministar,bivširobijaš.VersajcisugadeportovaliuNovuKaledoniju,odakleje1874. godine uspeo da pobegne na neverovatan način. Njegovo spektakularnobekstvo razbuktalo je maštu njegovih savremenika; Eduar Mane je naslikaoRošforovobekstvo.Međutim,1889.godineponovojeotišaouizgnanstvo,poštojesageneralom Bulanžeom kovao zaveru protiv Republike, odakle je iz Londonaupravljaosvojimuticajnimlistom,L'intransigeant.Zahvaljujućiamnestiji, februara1895. godine ponovo se vratio se u Pariz gde ga je dočekalo dve stotine hiljadarazdraganih građana. Za svoga života bio je i blankista i bulanžista, revolucionarlevičar i desničar, idealista i demagog, ukratko zagovornik stotine protivurečnihstvari.Svetosamonjemuvećznao,alijošuveknisamznaonajvažnije.

Dogovorenogdana,otišaosamunjegovstan,uulicuPergolez.Tadanisamznaoda će ta poseta omiljenom rođakumogadedebiti prvi koraknamombeskrajnomputupoIstoku.

-Tako,dakle,-obratimiseon,-vistesindražesneŽenevjeve.Jestelivi tajkomejedalaimeOmar.

-Da.BendžaminOmar.-Znašlidasamtenosiounaručju?Utojprilici,prelazakna„ti"prostosenametao,aliostadejednosmeran.-Majkami jepričaladasteseposlevašegbekstva iskrcaliuSanFrancisku i

krenulivozomnaistočnuobalu.MismotadabiliuNjujorkuisačekalismovasnaželezničkojstanici.Tadasamimaodvegodine.

-Sećamsetogaveomadobro.Pričalismootebi,oHajamu,oPersiji,jasamtičakpredskazaosudbinuvelikogorjentaliste.

Napravio sam zbunjen izraz lica da bih mu pokazao da sam se udaljio odnjegovihpredviđanja,dasumojainteresovanjakrenulaudrugompravcuidasamseposvetiostudijamabankarstva,snameromdajednogdanapreuzmempreduzećezabrodogradnjukojejeosnovaomojotac.

Pokazujući iskrenu razočaranost mojim izborom, Rošfor se upustio u živoizlaganje mešajući Monteskjeova Persijska pisma sa njegovim poznatim tekstom„Kako semožebitiPersijanac?", avanturomgatareMariPti koja jebilaprimljenakodpersijskogšahapoštosepredstavilakaoizaslanicaLujaXIVipričomorođakuŽan-ŽakRusoa koji je završio život kao časovničar u Isfahanu. Slušao sam ga sa

122

polauhaiposmatraonjegovuvelikuglavukojomjedominiraloispupčenočelonadkojim se dizala gusta talasasta kosa. Govorio je žustro, ali bez zanosa, nijegestikulirao,štojebiloneobičnozaosobukojajepisalatakožestokenapise.

-JaseoduševljavamPersijom,iakonikadanisamstupionogomnanjenotle,-reče Rošfor. -Ja nemam dušu putnika. Da nisam nekoliko puta bio prognan ilideportovan, nikada ne bih napuštao Francusku. Ali vremena semenjaju, događajikojipotresajudrugikrajplaneteuticaćeubuduće inanašeživote.Dadanas imamdvadesetgodina,biobihuvelikomiskušenjudaseuputimnaIstok.NaročitoakobihsezvaoOmar!

OsetihseobaveznimdaopravdamsvojprestanakinteresovanjazaHajamaidabih to učinio, spomenuo sam mu stalno prisutne sumnje koje su bile vezane zaRubaije, odnosno odsustvo dela koje bi jednom zauvek potvrdilo njihovuautentičnost.Doksamgovorio,unjegovimočimapojaviosečudansjaj,nezadrživizamenenerazumljiv.Ništaumomizlaganjunijemoglodaizazovetakvureakciju.Zbunjenirazdražen,odlučiosamdaskratimpričutakoštosamdostanagloućutao.Rošformesažaromupita:

-Aakobibiosigurandatajrukopispostoji,da libise tvoje interesovanjezaOmaraHajamaponovoprobudilo?

-Svakako,-priznadoh.-A ako bih ti rekao da sam tajHajamov rukopis video svojim očima, baš u

Parizuidasamgaprelistavao?

123

XXVII

Kada bih rekao da je to otkriće odmah preokrenulo moj život, to ne bi bilotačno. Ne verujem da sam reagovao onako kako je Rošfor očekivao. Bio samiznenađen, zbunjen ali isto toliko i skeptičan. Taj čovekmi ipak nije ulivao nekopreveliko poverenje. Kako je mogao znati da je rukopis koji je prelistavao bioautentičnoHajamovodelo?Onnijeznaopersijski,mogaojebitiprevaren.KakosetaknjiganašlauParizu,adani jedanorjentalistanijenipomisliodaotomeneštokaže? Ja sam se, dakle, zadovoljio da izgovorim jedno „Neverovatno! " koje samizrekao vrlo učtivo ali iskreno, i ono je istovremeno štitilo oduševljenje mogsagovornika,aimojesopstvenesumnje.Čekaosamdaproverim.

Rošforjenastavio:-Imaosamsrećudasretnemjednuneobičnuličnost,kojaspadameđuoneretke

ljudekojiprolazekrozistorijusaželjomdazasobomostavetragzageneracijekojetek dolaze. Bio je to čovek koga se bojao i kome se ulagivao sam turski sultan;persijskišah jedrhtao inasampomennjegovogimena. IakopotomakMuhameda,biojeproteranizKonstantinopoljazatoštojenajednomjavnomskupu,uprisustvunajviših verskih dostojanstvenika, rekao da je poziv filozofa isto toliko potrebančovečanstvukolikoipozivproroka.OnsezoveDžamaledin.Dalisičuozanjega?

Moraosamdapriznamdanikadanisamčuozanjega.-KadaseEgipatdigaoprotivEngleza,-nastaviRošfor,-tojebilonapozivtog

čoveka. Svi učeni ljudi iz doline Nila i danas se pozivaju na njega, nazivaju gaUčiteljemislavenjegovoime.Međutim,onnijeEgipćaninisamojekratkoboraviou toj zemlji. Kasnije je proteran u Indiju, gde je takođe uspeo da izazove velikipreokretunačinurazmišljanja.Podnjegovimuticajemosnovanesumnogenovineiudruženja. Vice kralj se uplašio njegovog uticaja i naredio je da se Džamaledinprotera.On jeodlučiodasenastaniuEvropi,pa je izLondona,azatim izPariza,nastaviosvojuneumornuaktivnost.

Pošto je redovno navraćao u L'intransigeant, često smo se sretali. On mi jepredstaviosvojeučenike,muslimaneizIndije,JevrejeizEgipta,MaroniteizSirije.Mislimda sambio njegov najbliži francuski prijatelj, ali sigurno ne jedini. ErnestRenaniZoržKlemansodobrosugapoznavali,auEngleskojsedružiosljudimakaoštosulordSalisberi,RandolfČerčiliVilfridBlant.PredsmrtsesreoisaViktoromIgoom.

-Bašsamjutrospregledaonekebeleškeonjemukojenameravamdaubacimusvojememoare.

Rošforuzeizsvojeladicenekolikolistovaispisanihsitnimrukopisomipročita:

124

„Predstavišemi jednog izgnanika, poznatog u islamskom svetu kao reformatora irevolucionara, šeika Džamaledina, čoveka sa glavom apostola. Njegove lepe crneoči,puneblagostiivatreitamnoriđabradakojamujepadaladogrudi,davalisumuposebno veličanstven izgled. To je bio čovek koji je znao da vlada masama.Razumeo je francuski, ali je jedva uspevao da ga govori.Međutim, njegova uvekbudna inteligencija dosta je lako nadoknađivala nepoznavanje našeg jezika. Ispodspokojnogivedrogizraza,krilaseneumornaživahnost.Odmahsmosezbližili, jermi je duša prirodno revolucionarna i njegov slobodarski duh me je odmahprivukao..."

Prenegoštoćenastavitionsložisvojepapire.-Džamaledinjebioiznajmiomalusobunaposlednjemspratujednoghotela,u

uliciSez,blizuMadlene.Toskromnomestobilomujedovoljnoza izdavanje listakojijeizParizaodlaziopremaIndijiiliArabiji.Samojednomsamuspeodaprodremu njegovu jazbinu, bio sam radoznao da vidim kako izgleda. Jednog dana pozvaosamDžamaledinanavečerukodDiranaiobećaodaćudoćiponjega.Popeosamsepravounjegovusobu.Ponjojsegotovonijemoglokretati:gomilenovinaiknjigabile sunaslaganedoplafona, bilo ili je svuda, pa čak i nakrevetu.Prostorijom jedominiraozagušljivmiriscigara.

Uprkos divljenju koje je neosporno osećao, on je ovu poslednju rečenicuizgovoriosaizrazomgađenja,navodećimedasmestaugasimmojucigaru,otmenuhavanukojusamtekbiopripalio.Rošformizahvaliosmehom,panastavi:

-Poštoseizviniozbogneredaukomemejeprimioikoji,kakojerekao,nijebio dostojanmog ranga,Džamaledinmi je toga dana pokazao nekoliko knjiga zakoje je posebno bio vezan. Jedna od njih bila je Hajamovu knjiga, ukrašenaveličanstvenim minijaturama. Objasnio mi je da se ta knjiga zove Rukopis izSamarkanda, da sadrži katrene pisane rukom samog pesnika, uz koje je sa stranedopisana hronika. Ispričao mi je kojim zaobilaznim putem je rukopis dospeo donjega.

-GoodLord!MojpobožniengleskiusklikizmamitrijumfalanosmehsausanarođakaAnrija,

štojebioneskrivenidokazdajekonačnouspeodapobedimojhladniskepticizamimoje priznanje da ću ubuduće pažljivo slušati sve štami govori.On požuri da toiskoristi.

-Naravno,nesećamsesvegaštomijeDžamaledinrekao,-dodadesvirepo.-TevečerismonajvišegovorilioSudanu.Kasnijevišenisamimaoprilikedavidimtajrukopis.Mogu,dakle,daposvedočimdajepostojao,alisebojimdajeondanasizgubljen.Sveštojemojprijateljimaobilojespaljeno,uništenoilirazneto.

-ČakiHajamovRukopis?Umesto odgovora, Rošfor samo napući usne. Pre nego što se upustio u

uzbudljivoobjašnjavanje,onizvadisvojebeleške,iondanastavi:

125

-Kada je šah 1889. godine došao uEvropu da poseti Svetsku izložbu, on jepozvaoDžemaledinadasevratiuPersiju„umestodaostatakživotaprovedemeđunevernicima",dajućimudoznanjadaćegapostavitinavisoku funkciju. Izgnanikmu je postavio uslove: da se obnaroduje Ustav, organizuju izbori, da se priznajednakostsvihpredzakonom„kaoucivilizovanim"zemljamainajzad,daseukinuprevelikepovlasticekojesubiledatestranimsilama.

TrebarećidajestanjeuPersijivećgodinamabiloočajnoidajePersijastalnobilanaudarunašihkarikaturista;Rusi,kojisuvećdržalimonopoluizgradnjiputeva,upravosutadapreuzeliiobukuvojske.OsnovalisubrigaduKozaka,najopremljenijuupersijskojvojsci,kojomsudirektnokomandovalicarskioficiri.Zabednizalogajhleba koji su davali Persiji, Englezi su dobili pravo da eksploatišu sva rudna išumskabogatstvauzemlji,kaoiupravljanjebankarskimsistemom.Austrijancisuusvojim rukama držali poštu. Postavljajući monarhu takve uslove - zahtevajući odnjega da ukine kraljevski apsolutizam, kao i velike povlastice strancima -Džamaledinjebioubeđendaćebitiodbijen.No,nanjegovovelikoiznenađenje,šahjeprihvatiosvenjegoveusloveiobećaodaćeraditinamodernizacijizemlje.TakojeDžamaledin otišao u Persiju. U prvo vreme uživao je zaštitu suverena kojimu jeukazao svu pažnju i velike počasti, predstavivši ga čak i ženama svog harema.Međutim,odreformiiustavanijebiloništa.VerskipoglavarisuubedilišahadasureformeiustavprotivniBožjemzakonu.Štoseizboratiče,njegovidvorskisavetniciupozorili su ga da će završiti kao Luj XVI ako dovede u pitanje svoju apsolutnuvlast.Povlastice strancimane samodanijeukinuo,već ih jezbogstalnenestašicenovca povećao i davao nove: jednom engleskom društvu, za skromnu sumu odpetnaesthiljadafuntiprepustiojemonopolnapersijskiduvan.

Ne samona izvoz,već i naunutrašnji promet.Uzemlji ukojoj se svi ljudi ižene,kaoidobarbrojdecepredajuzadovoljstvimauzcigaretuililulunavodu,ovojebilaneverovanounosnatrgovina.

Prenegošto jeobelodanjenovajposlednjiustupak,uTeheranusu sepojavilitajni pamfleti, u kojima se tražilo da šah odustane od ove odluke. Jedan primerakostavljenječakiumonarhovojspavaćojsobi.ŠahjeposumnjaodaDžamaledinstojiizasvegaidajeonautorpamfleta.Reformator,zabrinutzasvojživotodlučiojedapružipasivanotpor.Naime,uPersijijepostojaoobičajdaseosobakojajestrahovalazasvojusloboduiživotpovučeustarosvetilišteuokoliniTeherana,gdejemogladaprimasvojeposetioceiiznosisvoježalbe.Nikonijesmeodapređepragsvetilištasnameromdasedokopatakveosobe.TakojepostupioiDžamaledinitojeizazvalovelikipokretmasa.HiljadeljudiizsvihkrajevaPersijedolazilesuusvetilištedabičulenjegovereči.

Vansebeodbesa,šahjenarediovojscidaupadneusvetilište.Kažudajedugooklevaoprenegoštoseodlučionatajkorak;utomegajepodržaonjegovvezirkojije,iakojestekaoobrazovanjeuEvropi,uveriošahadaDžamaledinnemapravona

126

zaštitu u svetilištu, s obzirom da je bio samo filozof i nepopravljiv bezbožnik.Probijajući se izmeđubrojnihposetilaca,naoružani šahovivojniciupali suu svetomesto i dokopali se Džamaledina. Oduzeli su mu sve što je imao, a njega supolugologodvuklidogranice.

Rukopis iz Samarkanda završio je tog dana na podu svetilišta, pod čizmamašahovihvojnika.NeprekidajućipričuRošforustade,oslonisenazid,prekrstirukepanastavi:

-Džamaledinjeostaoživ,alijebiobolestaniiznadsvegapovređenirazočaran- ljudi kojima se obraćao i koji su ga sa oduševljenjem slušali prisustvovali sunjegovom javnom poniženju, bez i jedne reči protesta. On je iz toga izvukaoneobičan zaključak: on koji je svoj život posvetio šibanju mračnjaštva verskihpoglavara,kojijeposećivaomasonskeložeuEgiptu,FrancuskojiTurskoj,doneojeodluku da, bez obzira na posledice, upotrebi i poslednje preostalo oružje, ne bi lislomiošaha.

Napisao je, dakle, dugačko pismo vrhovnom poglavaru persijskih vernika,molećigadaupotrebisvojuticajisprečimonarhaujeftinojrasprodajimuslimanskihdobara.Nastavakpričemogaosidapročitašunovinama.

Američkaštampa,sećamse,doistajepreneladaješiitskiprvosveštenikobjaviokrajnjeneobičanproglasukomekaže:„SvakokopušiduvanbićeuočimaImamaVremenapobunjenik,nekaBogpožurinjegovdolazak."Sutradan,nijedanPersijanacvišenijeupalionijednucigaretu.Kalijane,poznatelulenavodu,bilesusklonjeneilipolomljene, a prodavci duvana zatvorili su svoje radnje. Zabrana je bila najstrožesprovedenačakiuharemu,međušahovimsuprugama.

Monarhjepoludeoodbesa.Ujednompismuonjeverskogpoglavaraoptužioza neodgovornost „jer nije brinuo o ozbiljnim posledicama koje lišavanje duvanamožeostavitinazdravljemuslimana".BojkotduvanajeizdanaudanpostajaosvemasovnijiibiojepropraćenbučnimmanifestacijamauTeheranu,Tabrizu,Isfahanu.Nakraju,šahjemoraodapopustiiukinekoncesijekojejedaoEnglezima.

- U međuvremenu, - nastavi Rošfor, - Džamaledin se ukrcao na brod zaEnglesku.Tusamgaponovosreoidugorazgovaraosnjim;delovaojeizgubljenoistalnojeponavljao:„Šahatrebaubiti."

-Biojetoranjen,poniženčovekkojijemisliosamonaosvetu.Utolikovišeštoga je monarhova mržnja sustizala ma gde da se sklonio. Naime, šah je lorduSalisberiju uputio jedno gnevno pismo u kome, između ostalog, kaže: „Mi smoproterali tog čoveka jer je radio protiv interesa Engleske, i gde se on sklonio? ULondon!" U zvaničnom odgovoru, koji je upućen šahu, stajalo je da je VelikaBritanija slobodna zemlja i da ne postoji ni jedan zakonpremakomebi semoglasprečiti iliograničiti sloboda izražavanjamisli.Nezvanično, šahusudategarancijedaćesetražitilegalannačindaseDžamaledinovadelatnostograniči.PosletogaonjebiozamoljendaskratisvojboravakuEngleskojismrtnoranjenuduši,otputovao

127

jezaKonstantinopolj.-Dalijejošuvektamo?-Da.Kažumidajeveomatužan.Sultanmujedodeliolepoboravištegdemože

daprimaprijateljeiučenike,alimujezabranjenodanapustizemljuistalnoživipodstrogimnadzorom.

128

XXVIII

Bio je to luksuzan zatvor široko otvorenih vrata, u stvari dvorac u drvetu imermerunabrduJildiz,ublizinirezidencijevelikogvezira;obrocisustizalitopliizsultanovih kuhinja; posetioci su se smenjivali, prolazili su kapiju, a zatim alejomstizalidopraganakomesuostavljalisvojuobuću.NaspratujeodjekivaoUčiteljevglas,sakarakterističnimisprekidanimslogovimaimuklimsamoglasnicima;čulosekakoudarapoPersijiišahu,kakonajavljujepredstojećenesreće.

Bio sam manji od makovog zrna, ja stranac iz Amerike, dok sam stajao upredvorju sa mojim malim šeširom u ruci. Prešao sam put od Pariza doKonstantinopolja,putovaosamvozomsedamdesetidvasatakroztricarstva,dabihseraspitaoojednomrukopisu,jednojstarojknjizipoezije,smešnojsitniciodpapirauvrtloguIstoka.

Konačno,prišaomijeslugakojimeje,uzotomanskinaklon,dverečipozdravana francuskom, ali bez ikakvog pitanja, pozvao da sačekam u jednomprostranomsalonu.Ovdesusvidolaziliizistograzloga,dasretnuUčitelja,dačujuUčitelja,dašpijunirajuUčitelja.Čimsamušao,primetiosamusalonujednuženskusiluetukojajesedela.Izbegavaosamdapogledamutompravcu,isuvišemnogosumipričalioobičajima zemlje, tako da nisam ni pomišljao da krenem prema njoj sa pruženomrukom, vedra lica i vesela pogleda. Jedva čujno sam promrmljao pozdrav, lakododirnuošeširikrenuopremaudobnojengleskojfoteljikojasenalazilausuprotnomdelusalona,ituseo.Alipratećišarunatepihu,mojpogledjenaleteonalakeženskecipele,penjaoseuzzlatnoplavuhaljinu,dokolena,poprsja,vrata,svedovela.Namojeiznenađenjemojeočitunisunaišlenapreprekuodvela,većnaotkrivenolice,naočikojesumegledale,naosmeh.Mojpogledponovojepobegaonapod,ploviotepihom, zaustavio se na popločanom delu poda, a zatim se ponovo neumoljivopodigao ka njoj, kao zatvarač od plute koji beži ka vodenoj površini. Na kosi jeimalamindilodtankesvile,spremandasespustinalicekadiznenadanaiđestranac.Alistranacjeupravobiotu,aveojeidaljeostaopodignut.

Ovogputa,njenpogled jebiodaleko,nudilami jedaposmatramnjenprofil,njenu opaljenu kožu. Kada bi ljupkost imala boju, to bi bila njena boja, kada bitajanstvenost imala svetlost, to bi bila njena svetlost. Od samog pogleda na njuobrazimipostadoševlažni,rukehladne.Srećajeudaralaumojeslepoočnice.Bože,kako je bila lepa, moja prva slika Istoka! Žena kakvu su znali da opevaju samopesniciupustinji:njenolicesunce,reklibioni,njenakosasenkazaštitnica,njeneočiizvorisveževode,njenotelonajvitkijapalma,njenosmehopsena.Razmišljaosamkako da joj se obratim; bio sam na sasvim drugom kraju prostorije. Da li da joj

129

mahnern?Dalidaustanem?Dalidakrenempremanjoj?Dasednemnanekubližufotelju,darizikujemdanjenosmehnestane,anjenveopadne?Našipoglediponovosu se slučajno sreli, a onda se razišli, kao u igri koju je prekinuo sluga svojimdolaskom.Prviput,dabimeponudiočajemicigaretom,aneštokasnijedabijojse,uz naklon gotovo do zemlje, obratio na turskom.Videh je tada kako ustaje, kakopokrivalice,kakomudajedaponesejednukožnutorbu.Onježuriopremaizlazu.Onagajesledila.

Stigavši do vrata salona, ona ipak uspori, pusti da se čovek udalji, okrete sepremameniiprogovori,visokimglasomnatečnomfrancuskom,čistijemodmog:

-Nikadasenezna,moždaćenamseputevijednogdanaukrstiti!Učtivostiliobećanje?Rečisujojbilepropraćenevragolastimosmehomukome

videh istovremeno i izazov i blagi prekor. Dok sam s krajnjom nespretnošćupokušavao da se izvučem sa mog sedišta i dok sam se zaplitao i rasplitaopokušavajući da nađem ravnotežu, ali isto tako i da povratim prisebnost, ona jestajala nepokretna, njen pogledme je obavijao sa zabavnom blagonaklonošću. Nijedna reč ne pronađe put prekomojih usana.Odmah zatim ona nestade.Dok samtako i dalje stajao na prozoru, pokušavajući da između drveća razaznam fijakerkojimjeodlazila,jedanglasmeprenuizmojihsnova.

-Izviniteštosamvasostaviodačekate.BiojetoDžamaledin.Njegovalevarukastezalajeugašenucigaru;onmipruži

desnuruku,uziskren,mekalisnažanstisak.-MojeimejeBendžaminLesažinavasmejeuputioAnriRošfor.Pružio sammumoju preporuku; ne pogledavši je, on je spusti u džep, raširi

ruke,zagrlimeipoljubiučelo.-Rošforoviprijateljisuimojiprijatelji,snjimaotvorenorazgovaram.Uhvatimezarameipovedemedodrvenogstepeništakojejevodilonasprat.-Nadamseda jemojprijateljAnridobro.Čuosamda jenjegovpovratak iz

izgnanstva bio pravi trijumf. Svi ti Parižani koji su defilovali uzvikujući njegovoime,moradajebioveomasrećan!ČitaosamotomeizveštajuL'intransigeant-u.Onmigaredovnošalje,aligajadobijamsazakašnjenjem.PrekonjegadomojihušijustižuglasoviizPariza.

Džamaledinjesnaporomgovoriokorektnimfrancuskimjezikom,ponekadsammu pronalazio reč koju je, činilo se, tražio. Kad bi u tome uspeo, on mi sezahvaljivao,usuprotnomjenastavljaodakopaposvojojmemoriji,uzblagistisakusanaibrade.Onnastavi:

-UParizusamživeoumračnoj,malojsobi,aliseonaotvaralanajedanširoksvet.Bilajestoputamanjaodovesobe,alimiunjojnijebilotolikotesnokaoovde.Nalazio sam se hiljadama kilometara udaljen od mog naroda, ali sam za njegovnapredakradiodalekoefikasnijenegoštotomoguovdeiliuPersiji.MojglassečuoodAlžiradoKabula;danasmogudamečujusamoonikojimiučinečast svojom

130

posetom.Naravno,onisuuvekdobrodošli,naročitoakodolazeizPariza.-JaneživimuParizu.MojamajkajeFrancuskinja,mojeimezvučifrancuski,

alijasamAmerikanac.ŽivimuMerilendu.- Kad sam bio proteran iz Indije 1882. godine, prošao sam kroz Sjedinjene

Države.Zamislite,tadasamčakrazmišljaodazatražimameričkodržavljanstvo!Zamnoge pripadnike moje vere to bi bio najveći skandal. Said Džamaledin, apostolislamske renesanse, Prorokov potomak, da primi državljanstvo jedne hrišćanskezemlje? Ali ja se toga ne stidim, uostalom ja sam o tome pričao mom prijateljuVilfridu Blantu, ovlastio sam ga da to navede u. svojim memoarima. Mojeobjašnjenje je jednostavno: na islamskoj zemlji ne postoji ni jedan kutak gde bihmogaodaživimzaštićenodtiranije.UPersijisamhteodasepovučemusvetilištekojepotradicijiuživapotpuniimunitet,alivladarevivojnicisusilomupaliunjega,iščupali me od stotine posetilaca koji su došli da me čuju i ni ko, osim jednogjadnika,nijeseusudionidasepomeri,dadigneglas,nitidasepobuni.Nepostojinijednosvetomesto,nijedanuniverzitet,nijedankućerakgdebihmogaodasesklonimod samovolje vlastodržaca! Drhtavom rukom on pomilova zemaljski globus odbojenogdrvetakojisenalazionaniskomstočiću,panastavi:

- U Turskoj je još gore. Nisam li ja zvanični gost Abdel-Hamida, sultana ikalifa?Nijelimionslaopisma,zamerajućimi,kaoštoječinioišah,daprovodimživotmeđunevernicima?Tadajetrebalodamuodgovorim:današelepezemljenistepretvoriliuzatvore,nikonebimoraoda tražiutočištekodEvropljana!Ali ja sampopustioidozvoliodameprevare.DošaosamuKonstantinopolj,avividiterezultat.Bezobziranapravilagostoprimstva,tajpoluludakmedržiuzatvoru.Nedavnosammu poslao poruku: „Ako sam vaš gost, dajtemi dozvolu da odem!Ako sam vašzatvorenik,stavitemilancenanoge,bacitemeutamnicu!"Nijeminiodgovorio.DaimamdržavljanstvoSjedinjenihDržava,Francuske,Austrougarske,danegovorimooRusijiiliEngeskoj,mojkonzulbibezkucanjaušaoukancelarijuvelikogveziraiza pola sata bi izdejstvovaomoje oslobađanje. Kažem vam, mi muslimani ovogaveka,mismosiročići.

Biojezadihan,isnaporomjedodao:-Možeteslobodnodanapišetesveštosamrekao,osimdasamsultanaAbdel-

Hamida nazvao poluludakom.Ne želim da zauvek izgubimmogućnost da jednogdanaodletimizovogkaveza.Uostalomtobibilalaž,jertaosobajepotpuniludakiopasan zločinac, bolesno sumnjičav, potpuno prepušten jakom uticaju svogastrologa.

-Nebrinite,nećupisatio tome.Iskoristihnjegovočuđenjedaotklonimjedannesporazum.

-Moram da vam kažem da ja nisam novinar.GospodinRošfor koji je rođakmogdede,preporučiomijedavasposetim,aliciljmojeposeteniječlanakoPersijinitiovama.

131

Otkrihmumoje interesovanje za HajamovRukopis, moju veliku želju da gajednog dana prelistam, da proučim izbliza njegovu sadržinu. On me je pažljivoslušaoneskrivajućiradost.

-Zahvalansamvamštoćetemenanekolikotrenutakaiščupatiizmojihmučnihrazmišljanja. Tema koju pokrećete oduvek me je uzbuđivala. Da li ste u uvoduRubaija, u prevodu G. Nikolasa, pročitali priču o tri prijatelja, Nizam-El-Molku,HasanuSabahu iOmaruHajamu?To subileveoma različite ličnosti, ali svakaodnjihpredstavljajedanodvečitihaspekatapersijskeduše.Ponekadmisečinidasuumeni sva tri istovremeno. Kao Nizam-El-Molk, ja želim da stvorim velikumuslimanskudržavu,makarnjomeupravljao jedannepodnošljiv turskisultan.KaoHasanSabah,rušilačkidasejemprevratposvimislamskimzemljama,imamučenikekojibimeslediliiusmrt...

Onzastade,zabrinut,zatimsepovrati,nasmešiinastavi:-KaoHajam,vrebamretketrenutkeradosti isastavljampesmeovinu,krčmi,

voljenoj;kaoiončuvamseiklonimlažnihvernika.KadaunekimkatrenimaOmargovoriosamomesebi,dešavamisedapomislimdaonpevaomeni:

Pozemljišarenojputuječovek,nibogatnisiromašan,nivernikninevemik,onseneudvaranijednojistini,nepoštujenijedanzakon...

Nazemljišarenoj,kojijetočovekodvažanitužan?Rekavšito,onsezamisli izapalicigaru.Jedanmaliužarenitrunduvanapade

nanjegovubradu.Zamahomrukeongaskloni,aondanastavi:- jošoddetinjstva,divimseHajamupesniku,aposebnofilozofu islobodnom

misliocu. Zadivljen sam njegovim zakasnelim osvajanjem Evrope i Amerike.Možete, dakle, da zamislitekolika jebilamoja radost, kadami seu rukamanašlaizvornaknjigaRubaija,napisanarukomsamogHajama.

-Kadastejedobili?- Dobio sam je na poklon pre četrnaest godina, u Indiji, od jednog mladog

Persijancakojijeprošaočitavtajputsjednimciljem-damesretne.Predstaviomiseovimrečima:„MirzaReza,rodomizKirmana,bivšitrgovacsabazarauTeheranu,vašpokornisluga."

-Nasmešiosamseiupitaogaštatrebadaznačiono„bivšitrgovac".Togajenavelodamiispričasvojupriču.Tekjeotvoriotrgovinuraznovrsneodeće,kadjedanod šahovih sinova dođe da uzme robu (šalove i krzna za sumu od hiljadu i stotumana-okohiljadudolara).Ali,kadseMirzaRezasutradanpojaviokodvladaradauzmenovac,dobiojesamopsovkeibatine,čakmujezaprećenoismrćuakopokušadaprotestvujezbogduga.Tadajeodlučiodadođedamevidi.UtovremepredavaosamuKalkuti.

„Upravosamshvatio,-rečemion,-dasenemožepoštenozarađivatizaživotuzemljiprepuštenojdespotu.NisilitipisaodajePersijipotrebanUstaviparlament?Oddanasmesmatrajsvojimnajodanijimsledbenikom.Zatvoriosamsvojutrgovinu,

132

napustiosamsvojuženudabihtesledio.Naređujmi,jaćusepokoravati!"PodsećanjenatogčovekakodDžamaledinajeočiglednoizazivalopatnju.- Bio sam uzbuđen, ali i zbunjen. Ja sam lutajući filozof, nemam ni kuće ni

otadžbine, izbegaosamdaseoženimdanebihodgovaraoniza jednobiće,nisamželeodametajčoveksledičakidasamkaoMesijailiSpasitelj,imamVremena.Dabih ga odvratio, ja mu rekoh: „Vredi li stvarno sve napustiti, trgovinu, porodicu,zbogbednognovca?"Tadasenjegovoliceuozbilji,ništamineodgovoriiizađe.

- Došao je ponovo, šest meseci kasnije. Iz jednog od unutrašnjih džepova,izvukaojezlatankovčežić,ukrašendragimkamenjem,otvoriogaipružio:

„Pogledajovajrukopis,štamisliškolikovredi?"Počeosamdagaprelistavam,a onda sam, drhteći od uzbuđenja, otkrio njegovu sadržinu. „Autentični Hajamovtekst;oveslike,ornamenti,tojeneprocenjivo!".

„Višeodhiljaduistotumana?"„Beskrajnoviše!"„Poklanjamtiga,zadržiga.OnćetepodsećatidatiMirzaRezanijedolazioda

bipovratiosvojnovac,većdabipovratiosvojedostojanstvo."-Takoje,-nastaviDžamaledin,-Rukopispostaomojaimovinaodkojeseviše

nisam odvajao. Pratio me je u Sjedinjene Države, u Englesku, u Francusku, uNemačku, u Rusiju, zatim u Persiju. Nosio sam ga sa sobom prilikom mogpovlačenjausvetilišteŠah-Abdol-Azim.Tusamgaizgubio.

-Neznategdebisadamogaodabude?- Rekao sam vam, kad sam bio uhvaćen, samo jedan čovek se usudio da se

suprotstavišahovimvojnicima,biojetoMirzaReza.Onjeustao,vikaoje,plakao,nazivao vojnike i prisutne kukavicama.Uhvatili su ga imučili, proveo je više odčetirigodineuzatvoru.

Kadasugaoslobodili,došaojeuKonstantinopoljdameposeti.Biojeutakološemzdravstvenomstanjudasamgasmestiou francuskubolnicuugradu, i tu jeostao do prošlog novembra. Hteo sam i duže da ga zadržim, iz straha da ga popovratkuponovonezatvore.Alionjetoodbio.Hteoje,kakoreče,daponovodođedoHajamovogRukopisa, ništa drugoga nije interesovalo. Postoje ljudi koji lutajuceoživotodjedneopsesijedodruge.

-Štamislite,daliRukopisjošuvekpostoji?-SamobiMirzaRezatomogaodavamkaže.Onjetvrdiodamožedapronađe

vojnikakojiga jeveštoukraoprilikommoghapšenja inadaosedaćegauzetiodnjega.Usvakomslučaju,imaoječvrstunamerudaodedonjega,govoriojedaćegaotkupiti.Bogznaskojimnovcem.

-AkoseradiopreuzimanjuRukopisa,novacnećebitinikakavproblem!Govorio sam grozničavo. Džamaledin me je pažljivo gledao, skupio obrve i

nagnuosepremameni,kaodajehteodameoslušne.- Imam utisak da vi niste ništa manje opsednuti tim Rukopisom od jadnog

133

Mirze.U tomslučaju, trebadasleditesamo jedanput -morateotićiuTeheran!Javamnegarantujemdaćetetamootkriti tuknjigu,aliakoumetedagledate,moždaćeteotkritidrugeHajamovetragove.

Mojspontaniodgovorkaodajepotvrdionjegovudijagnozu:-Akodobijemvizu,spremansamdaotputujemvećsutra.-Tonijenikakvaprepreka.DaćuvampisamcezapersijskogkonzulauBakuu,

on će se pobrinuti za potrebne formalnosti i obezbediće vam čak i prevoz doEnzelija.

Moradamisenalicuogledalazabrinutost.TozabaviDžamaledina.-Bezsumnjesadasesigurnopitate:kakodaseoslonimnapreporuku jednog

izgnanikapredpredstavnikompersijskihvlasti?Znajtedasvudaimamsledbenike,usvimgradovima,usvimsredinama,čak iunajbližemmonarhovomokruženju.Prečetiri godine, kad sam bio u Londonu, izdavao sam zajedno sa jermenskimprijateljemjedanlistkojijeumalimneupadljivimpaketimaodlaziouPersiju.Šahseuplašio, pozvaoministra pošta i narediomu da, kako zna i ume, spreči rasturanjelista.Ministar je zahtevao od carinika da na granicama budnomotre i zadrže svesubverzivnepaketeteda,ukolikoihnađu,svepošaljunjegovojkući.

Onpovučejedandimaondasegrohotomnasmeja:-Šahnije znao, - nastaviDžamaledin, -da jenjegovministarpošta jedanod

mojih najvernijih sledbenika i da sam ga upravo ja zadužio da preuzme na sebeposaooko rasturanja lista!Džamaledinovosmeh je još odjekivaoprostorijom,kadstigoše tri posetioca okićena kao krv crvenim fesovima. On ustade, pozdravi ih,zagrliipozvadasednu,razmenivšisanjimanekolikorečinaarapskom.Pretpostaviosamdaimjeobjašnjavaokosam,molećiihdasačekajunekolikotrenutaka.Zatimsevratimeni.

-AkosteodlučilidaotputujeteuTeheran,daćuvamnekolikopisamakojaćevam poslužiti kao preporuke. Dođite sutra, biće spremna. Ne treba da strahujete,nikomenećepastinapametdapretresajednogAmerikanca.

Sutradan, tri smeđe koverte bile su već spremljene. On mi ih lično uruči,otvorene.PrvajebilazakonzulauBakuu,drugazaMirzuRezu.Poslednjumipružiuzovakavkomentar:

-Moramvasupozoritida je tajčovekneuravnoteženiopsednut,posećujtegasamo onoliko koliko je neophodno. Ja sam mu veoma naklonjen, on je mojnajiskreniji i najverniji pristalica i sigurno i najčestitiji među svim mojimsledbenicima,alijespremaninanajvećeludosti.

On uzdahnu, uvuče ruku u džep svojih širokih sivih pantalona koje je nosioispodbeletunike:

- Evo vam deset zlatnih lira, dajtemu ih smoje strane; on nema više ništa,moždaječakigladan,alijesuvišeponosandabiprosio.

-Gdebihmogaodaganađem?

134

-Nebihznaodavamkažem.Nemanikuću,niporodicu,lutaodjednogmestado drugog. Zato sam ovo treće pismo adresirao na jednog drugogmladog čovekakoji je potpuna suprotnost ovomprvom.Sin je najbogatijeg trgovca uTeheranu, imada ima samo dvadeset godina i gori istom vatrom kao i svi mi, uvek je istograspoloženja, spreman da širi najrevolucionarnije ideje sa osmehom zadovoljnogdeteta.Ponekadmuzameramštousebinemavišeorijentalnog.Videćetega, ispodpersijske odeće nalazi se engleska hladnoća i francuske ideje, a svojimantiklerikalnim duhom premašio je samog Klemansoa. Zove se Fazel. On će vasodvestidoMirzeReze.Zadužiosamgadamotrinanjega,kolikojetomoguće.Nemislimdagamožesprečitidačiniludosti,alićeznatigdegamoženaći.

Ustaosamdapođem.Onmetoplopozdraviizadržazatrenutakmojuruku:- Rošfor mi u svom pismu kaže da se zovete Bendžamin Omar. U Persiji,

koristitesamoBenžamin,nikadneizgovarajterečOmar.-AlitojeHajamovoime!-OdXVIveka,otkakosusePersijancipreobratiliušiite,toimejeodbačenoi

moglobivamnavućigrdnenevolje.AkosepoistovetitesIstokom,postaćetežrtvanjegovihsukoba.

Nanjegovomlicuvideosamizrazžaljenja,utehe,gestnemoći.Poštosammusezahvaliozasavet,spremiosamsedakrenem,alimeonponovozadrža:

- Još jedna stvar. Juče ste ovde kod mene sreli jednu mladu osobu, baš utrenutkukadasespremaladaode.Dalistejojseobratili?

-Ne,nisamimaopriliku.-TojeŠahovaunuka,princezaŠirin.Akose,izbilokograzloga,svavratapred

vamazatvore,uputitejojporukuipodsetitejedastejevidelikodmene.Jednanjenarečimnogepreprekebićeuklonjene.

135

XXIX

Do Trabzona sam putovao na palubi jedrenjaka. Crno more je bilo mirno,isuvišemirno, vetra gotovo da i nije bilo, tako da sam satima video jednu te istutačkunaobali,istustenu,istuanatolskušumicu.Nebihtrebalodasežalim,bilomije potrebno mirno vreme, s obzirom na težak zadatak koji sam imao da obavim.Naime,odlučiosamdasepodsetimčitavejedneknjigepersijsko-francuskihdijalogakojujenapisaogospodinNikolas,prevodilacHajama.Naime,zarekaosamsedaćusesvojimdomaćinimaobratitinanjihovomjeziku.BilomijepoznatodauPersiji,kao i u Turskoj, mnogi obrazovani ljudi, trgovci ili ljudi na visokim položajimagovore francuski.Nekiodnjihznali su i engleski.Aliakohoćetedauđeteuuskekrugove dvorova i poslanstava, da putujete izvan velikih gradova, ili da zađete usiromašnečetvrti,persijskijezikpostajeneophodan.

Ovajizazovbiojevrlopodsticajanizanimljiv,radovaosamsesličnostimakojesam otkrivao sa sopstvenim jezikom, kao i sa drugim evropskim jezicima. Otac,majka, brat, kćerka, „father", „mother", „brother", „daughter", kaže se „pedar",„madar", „baradar", ,,dohtar"! Indoevropsko srodstvo teško da bi se moglo boljeilustrovati.ČakizaBoga,muslimaniuPersijikažu„Hoda";tojeizrazmnogobližiengleskom God ili nemačkom Gott nego Alahu. Uprkos ovim primerima, napersijski jezik je ipak presudan uticaj izvršio arapski jezik i to na vrlo neobičannačin;mnogepersijskerečimoglesusejednostavnozamenitiposlobodnomizboruarapskimrečima;tojebilačaknekavrstasnobizmaukulturi,čemusuposebnobiliskloni obrazovani ljudi koji su svoj jezik prosto zatrpavali arapskim izrazima, iličitavim arapskim rečenicama. Džamaledin je, posebno, bio naklonjen ovakvomnačinu izražavanja.Mislio samda ću, kasnije, početi da učim i arapski, ali u tomtrenutku,imaosammnogoposlaokopamćenjatekstovagospodinaNikolasakojisvimi, osim učenja persijskog, pružali korisne podatke o zemlji. Tu se našao i ovajdijalog:

„KojiseproizvodimoguizvozitiizPersije?„Šalovi iz Kirmana, fini biseri, tirkizi, tepisi, duvan iz Širaza, svila iz

Mazanderana,pijaviceicevčicezaluleodtrešnjinogdrveta."„Dalinaputmoratedavoditeikuvara?"„Da, u Persiji se nemože napraviti ni korak bez svog kuvara, svog kreveta,

svogtepiha,isvojihslugu."„KojestranevalutevažeuPersiji?"„Ruskicarskinovac,... iholandskidvikati.Francuskiiengleskinovacsuvrlo

retki."

136

„Kakosezovesadašnjikralj?"„Nasredinšah."„Kažudajeonizvanredankralj."„Da,onjeizuzetnonaklonjenstrancimaivrlojedarežljiv.Veomajeobrazovan,

poznaje istoriju, geografiju, slikarstvo: govori francuski i veoma dobro vladaorijentalnimjezicima;arapskim,turskimipersijskim."

KadasamnapokonstigaouTrabzon,smestiosamseuhotelu„Italija",jedinomugradu,komfornom,ako se izuzmu rojevimuva,koje su svakiobrokpretvaraliuneprekidno, razdražujuće mahanje rukama. Pomirio sam se s tim da moram dapostupimkao iostaligosti ida,zanekolikositnihnovčića,uposlimdečaka,čiji jezadatakbiodamehladiirasterujedosadneinsekte.Najtežejebiloubediligadaihsamo tera od mog stola, a ne da ih na moje oči gnječi između dolmi i kebaba.Poslušao me je, ali samo zakratko i čim bi video neku rnuvu na domaku svogopasnogoruđa,izazovjebioprevelik-onjeudarao.

Četvrtogdana,našaosammestonajednomputničkombrodukojijeplovionalinijiMarselj-Konstantinopolj-Trabzon-Batum,ruskelukenaistokuCrnogmora,gde sam uhvatio transkavkaski voz za Baku na Kaspijskom moru. Prijem kodpersijskog konzula je bio je do temere ljubazan da sam oklevao damu pokažemDžamaledinovopismo.Misliosamdaje,možda,boljedaostanemanonimniputnikidanepobuđujemnikakvesumnje.Aliumeniseprobudišeobziri.Moždajeupismubilainekadrugaporukakojasenijeticalasamomene,pasamzaključiodanemampravadapismoneuručim.NakrajusamodlučiodakažemkomeŠalje.Zagonetnimtonomupitaosamkonzula:

-Moždaimamozajedničkogprijatelja?-iizvadiokoverat.Konzul ga je odmah pažljivo otvorio; sa svog radnog stola uzeo je naočare

uokvirene srebrom i dok je čitao pismo video sam kakomu prsti drhte. Zatim jeustao,otišaodazaključavrataprostorije,staviousnenapapiriostaotakonekolikosekundi,zadubljenumisli.Zatimmijeprišaoizagrliomekaobratakojijepreživeobrodolom.

Kadasepovratio,pozvaojesluge,naredioimdaodnesumojprtljagkodnjega,damesmesteunajlepšusobu idauvečepriredegozbu.Dvadanasambionjegovgost. Zapostavljao je svoj posao da bi ostao samnom i neprestanomi postavljaopitanjaoUčitelju,njegovomzdravlju,njegovomraspoloženju,anaročitooonomešto je govorio o situaciji u Persiji. Kada je došlo vreme da otputujem, on mi jeiznajmiokabinunajednomruskombrodukompanije„KavkaziMerkur".Ustupiomijesvogslugu,komejenarediodamepratidoKazvinaidaostaneuzmenesvedokminjegoveuslugebudupotrebne.

Slugaseodmahpokazaosnalažljivimičestonezamenljivim.Janebihumeodaspustimnekolikonovčićaurukucarinikadostojanstvenihbrkovaidagaprivolimdaseodvojiodsvogkalijanaidođedaoverimojpozamašnipasoš.Onjebiotajkojije

137

od Uprave puteva uspeo da dobije kola sa četiri konja, iako nas je činovnikneumoljivo pozivao da dođemo tek sutradan, dok nam je neki odvratni krčmar,očiglednosaučesnik,većnudiosvojeusluge.

Iporedsvihovihmukakojesunassnalazilenanaputu,menejetešilapomisaonastradanjaputnikaprethodnika.Trinaestgodinapretoga,doPersijesemoglodoćisamostarimputemkamilarakojijeodTrabzonavodiozaTabriz,prekoErzuruma,aobuhvataoječetrdesetaketapakojesuputniciprelazilizašestiscrpljujućihnedelja.Ponekad je putovanje bilo vrlo opasno, zbog neprestanih plemenskih ratova,Transkavkaskiputjedoneopromene,onjeotvorioPersijupremasvetuiotadasedocarstvastizalobezrizikaivećihneugodnostiitobrodomizBakuadolukeEnzeli,azatimzanedeljudanakolskimputemdoTeherana.

Na zapadu, top je borbeno ili paradno oruđe; u Persiji, on je i sredstvo zamučenje.Akooovomegovorim, to jezatoštosamse, stigavšidokružnogpojasaTeherana,našaopredprizoromukomejetopslužiounajužasnijesvrhe;uširokucevstavljen je vezan čovek; iz topovske cevi virila je samo njegova obrijana glava.Moraojedaostanetu,navrelomsudcu,svedokneumre.Čakiposletoga,objasnišemi, imali suobičajdadugoostave izloženo telo,kakobikaznaslužilazaprimer ipobuđivala strah kod svih koji bi prekoračili gradske kapije.Možda baš zbog togprvog lošeg utiska koji sam stekao, prestonicu Persije nisam doživeo kao grad sanekimposebnimčarima.Ugradovima Istoka, uvek sepreplićuboje sadašnjosti sasenkama prošlosti. U Teheranu nisam sreo ništa od toga. Šta sam tamo video?Preširokeavenijekojesupovezivalebogatesevernečetvrtisasiromašnimčetvrtimanajugu;bazarkojijevrveoodkamila,mazgiišarenihtkanina,alikojisenijemogaouporediti sa sukovimaKaira,Konstantinopolja, Isfahana iliTabriza. I svuda,doklegodjedopiraopogled,nizalesusesivegrađevine.

BiojetoisuvišenoviTeheranukomejebilopremaloistorije!OnjedugobiosamosenkaReja,poznatoggradanaučnika,srušenogudobanajezdeMongola.TekkrajemXVIIIvekajednoturkmenskopleme,Kadžari,zauzelojetajkraj.UspevšidamačempotčiničitavuPersiju,ovadinastijajesvojeskromnoutočištepodiglanarangprestonice. Do tada, političko središte zemlje nalazilo se na jugu, u Isfahanu,KirmanuiliŠirazu.Možeserećidasustanovniciovihgradovasvojenovegospodaresmatrali „severnjačkim prostacima" koji nisu znali čak ni njihov jezik. Tadašnjemšahu bio je potreban prevodilac da bi se po dolasku na presto obratio svojimpodanicima.Izgledalojedajeumeđuvremenu,ipakznatnoboljesavladaopersijski.

Trebarećidamunijenedostajalovremena.KadsamjadošaouTeheran,aprila1896, ovaj vladar se pripremao da proslavi jubilej, pedesetogodišnjicu svojevladavine. Za tu priliku grad je bio okićen zastavama sa nacionalnim simbolom,znacima lava i sunca. Na proslavu pedesetogodišnjice vladavine došli su ugledniljudi iz svihdelovacarstva, a imnoge stranedelegacijeudostojile sugrad svojomposetom.Mada je većina zvaničnih gostiju bila smeštena u vilama, oba hotela za

138

Evropljane,„Albert" i„Prevo",bilasupuna.Uovomposlednjemjedvasamuspeodanađemsobu.

MisliosamdapravoodemkodFazeladamuuručimpismoidagapitamkakodadođemdoMirzeReze,alisamuspeodaobuzdamsvojunestrpljivost.Poznajućiobičaje istočnjaka,znaosamdabimeDžamaledinovpristalicapozvaodaostanemkodnjega;nisamhteodagauvredimsvojimodbijanjemnitidaprihvatim rizikdabudem umešan u njegovu političku aktivnost, a još manje u aktivnost njegovogučitelja.

Smestiosamsezatouhotel„Prevo"kojijedržaojedanŽenevljanin.Sutradanujutru, iznajmio sam jednu staru kobilu da bih otišao (korisna učtivost!) doameričkogposlanstva,naBulevaruambasadora.ZatimsamposetioDžamaledinovogomiljenogučenika.Fazel jeupotpunosti odgovarao slici kojumi jedaoUčitelj izKonstantinopolja: imao je fine negovane brkove, nosio je dugačku belu tuniku, anjegovaumerenahladnoćadoprinosilajenjegovomdostojanstvenomdržanju.

Kasnije smo postali najbolji prijatelji, ali prilikom našeg prvog susreta držalisrno se na odstojanju. Kada smo razgovarali o Mirzi Rezi zasmetao mi je, a izabrinuo,njegovneposredninačingovora.

-Učinićusvedavampomognem,alineželimdaimambilokakvaposlastimludakom.To ježivimučenik, rekaomi jeUčitelj.Odgovoriosam:bilobiboljedaumre!Negledajtemetako,nisamjačudovište,alitajčovekjetolikopatiodamujeumpotpunoporemećen;kadgodotvoriusta,tojenaštetunašestvari.

-Gdejesada?-VećnedeljamaživiumauzolejuŠah-Abdel-Azim,lutavrtovimaihodnicima

izmeđuzgrada,priča ljudimaoDžamaledinovomhapšenju,osopstvenimpatnjamakoje je prošao i nagovara ihda srušemonarha.Neprestaje daponavlja da je saidDžamaledinimamVremena,iakomujeUčiteljvećodavnozabraniodagovoritakvebesmislice.Zaistaneželimdamevideunjegovomdruštvu.

-TojejedinaosobakojamožedamikažegdesenalaziRukopis.-Jatoznam,odvešćuvasdonjega,alinijedantrenutaknećuostatisavama.Te večeri Fazelov otac, jedan od najbogatijih ljudi u Teheranu, priredio je

večeru u moju čast. Kao blizak prijatelj Džamaledinov, iako po strani od svakogpolitičkogzbivanja,želeojeprekomenedaukažečastUčitelju;bio jepozvaookostotinu osoba. Tema razgovora bio je Hajam. Nizali su se katreni i anegdote,razgovor je bivao sve življi i često skretao ka politici; svi su dobro vladalipersijskim, arapskim i francuskim, a većina je imala osnovna znanja iz turskog,ruskogiengleskog.Osećaosamsemeđunjimakaopravaneznalica,utolikopre,štosume oni smatrali velikim orjentalistom i poznavaocemRubaija, što su bile vrlopreuveličaneprocene, rekaobihčakpreterane.Aliubrzo sammoraoprestatida ihdemantujem, jer sumoji protesti ličili na izraze skromnosti koja je, to je poznato,osobinapravihnaučnika.

139

Večera je počela pri zalasku sunca, ali je moj domaćin insistirao da dođemranije;želeojedamipokažebojesvogavrta.Čakikadimajutakoraskošnupalatu,kakva jebilapalataFazelovogoca,Persijanaci retkokadželeda jepokažu idasenjome pohvale, zapostavljaju je u korist bašte, jedinog poseda kojim se odistaponose.

Gosti koji su pristizali uzimali su pehare i odlazili da zauzmu mesta poredvodenihtokova,prirodnihiliveštačkih,kojisuvijugaliizmeđutopola.Uzavisnostiod toga, da li su više voleli da sednu na tepih ili jastuk, sluge su im užurbanopostavljaleprostirkenaodabranamesta;nekiodnjihodlučilisusezastenuiligoluzemlju.VrtoviPersijeneznajuzatravnjake,štoimuočimajednogAmerikancadajepomaloogoljenizgled.

Tevečeripilose razumno.Najpobožniji susezadovoljavaličajem.Zanjih jebiopripremljendžinovskisamovarkojisuodjednogdodrugoggostanosilatrojicaslugu:dvojicasugapridržavala,atrećijeslužio.Mnogisuviševoleliarak,votkuilivino, ali nisam primetio da se iko neumesno poneo; oni koji su popilimalo više,predali su se tihoj svircimuzičara koje je unajmio domaćin - jednog svirača tara,jednog virtuoza na zarbu, jednog flautistu. Kasnije dođoše igrači, većinom mladidečaci.Tokomprijemanijesepojavilanijednažena.

Večera je bila poslužena tek oko ponoći. Do tada su služeni samo pistaći,bademi, slane semenke i slatkiši, a večera je bila samo završna tačka svečanosti.Domaćinjenastojaodaseonaposlužištokasnije, jersugosti, takavjebioobičaj,poštosuzadesetakminutapojeliglavnojelo-kojesetevečerisastojalooddžavaherpilava,„pirinčasadraguljima"-opralirukeiodmahotišli.Kočijašiinosačifenjeratiskalisusenaizlazutražećisvojegospodare.

Sutradan u zoru, Fazel me je fijakerom dopratio do ulaza u svetilište Sah-Abdel-Azim.Ušaojesamiubrzosevratiosačovekomčijijeizgledzabrinjavao:biojevisok,bolesnomršav,čekinjastebrade,arukesumuneprestanodrhtale.Nasebijeimaodugubeluhaljinu,tesnuizakrpljenu,inosiojetorbubezbojeioblikaukojujestaviosveonoštojejošimaonaovomsvetu.UnjegovimočimamoglasepročitatisvanesrećaOrjenta.

KadaječuodadolazimodDžamaledina,baciosenakolena,zgrabiomijerukui prekrio je poljupcima. Fazelu je bilo neugodno, promrmljao je neko izvinjenje iudaljiose.

MirzaRezipružihpismonjegovogUčitelja.Ongagotovoiščupaizmojihrukui,madajeimalonekolikostrana,pročitagacelog,nežureći,zaboravivšipotpunonamojeprisustvo.Sačekaosamdazavršidabihmurekaozaštosamdošao.Alitadamionrečemešavinompersijskogifrancuskog,štosamjedvarazumeo:

-KnjigajekodjednogvojnikaporeklomizKirmana,kojijeimojgrad.Onjeobećaodaćedoćidameobiđeprekosutra,upetak.Trebalobimudatineštonovca.Nedaseknjigaotkupi,većuznakzahvalnostištojevraća.Nažalost,janemamviše

140

ninovčića.Bezoklevanja,izvadihizdžepazlatokojemujeposlaoDžamaledin;dodaosam

mujoštoliko.Izgledaojezadovoljan.-Dođi u subotu.AkoBog takohoće, imaćešRukopis, poveriću ti ga, a ti ga

odnesiUčiteljuuKonstantinopolj.

141

XXX

Nad dremljivim gradom lebdeli su šumovi lenjosti, prašina je bila topla isvetlucava na suncu, bio je to pravi persijski dan pun obamrle opuštenosti. PosleobrokaodpiletinesakajsijamaihladnogvinaizŠiraza,utonuosamupopodnevnipočinak na balkonu moje hotelske sobe pod izbledelim suncobranom, licapokrivenogmokrimpeškirom.

Ali,tog1.maja1896,jedanživotseugasiousuton,ajedandrugijeotpočeonadrugoj strani. Probudili su me učestali, besni udarci po vratima. Kada sam ihkonačnočuo,protegaosamse,skočionanogeibos,slepljenekose,spuštenihbrkovapotrčaodovrata,obučenulepršavutunikukupljenuprethodnogdana.Mojimlitaviprstismukomsuotvorilibravu.NavratimajebioFazelkojimeje,žurnozatvarajućivrata,gurnuousobuiprotresaozaramena.

-Probudise,začetvrtsatabićešmrtav!Ono što mi je Fazel saopštio u nekoliko isprekidanih rečenica, ceo svet će,

zahvaljujućitelegrafu,saznativećsutradan.Monarh je toga dana, u podne, došao u svetilište Šah-Abdel-Azim na

uobičajenumolitvupetkom.Zasvojjubilejbiojeobučenusvečanoodeloprošivenozlatnimkoncem,sarubovimaodtirkizaismaragda,sakapomukrašenomperjem.Uvelikojsalisvetilišta,odabraojeprostorzamolitvuituprednjegovenogeprostrešetepih.Prenegoštosespustionakolena,potražiojeočimasvoježene,daoimznakda se poređaju iza njega i rukom prešao preko svojih tankih prosedih brkova saplavičastimodsjajem.Zatovremečuvariredapokušavalisudazadržemasukojasegurala,podanikeihodžekojisuhtelidapriđubližegospodaru.

Spolja iz dvorišta još uvek su dopirali uzvici. Iza vladara konačno su seporedale supruge. Između njih se uvukao jedan čovek, obučen u derviško vunenoodelo.Uruci jedržaojedanpapir ipružiogavladaru.Dokješahstavljaocvikere,začuoseiznenadnipucanj.Izalistajebiosakrivenpištolj.Suverenjebiopogođenposredsrca.Prenegoštojepao,uspeojesamodapromrmlja:„Pridržiteme!"

Uopštojgužvi,prvijedošaoksebivelikivezirkojipovika:„Nijetoništa,rananijeteška!"Narediojedaseispraznisalaidasešahodneseukraljevskukočiju.DoTeherana je mahao lepezom nad lesom koji je, u sedećem položaju, smešten nazadnjesedištekočije,kaodajošdiše.Umeđuvremenu,pozvaojeprincanaslednikaizTabriza,gdejeovajbionamesnik.

U svetilištu, na zločinca su se ustremile šahove supruge koje su ga zasipaleuvredamaisatiraleudarcima,gomilamujecepalaodećuibiobiraskomadandasenijeumešaopukovnikKasakovski,vođakozačkebrigade.Boljerečeno,spasaogaje

142

da bi ga saslušao. Oružje kojim je izvršen zločin nestalo je na neobjašnjiv način.Pričasedagajeuzelanekaženaisakrilaispodsvogvela,aličinjenicajedanikadanije pronađeno. Pronađen je samo list papira kojim se ubica poslužio da prikrijepištolj.

Naravno, Fazel me je poštedeo svili tih detalja, njegovo izalaganje je bilosažeto:

-TajluđakodMirzeRezeubioješaha!KodnjegasupronašliDžamaledinovopismoukomejespomenutoitvojeime.Zadržinasebipersijskuodeću,uzmisamonovacipasoš,ništadrugoipožuridasesklonišuameričkoposlanstvo.

MojaprvamisaobilajevezanazaRukopis.DalijeMirzaRezatogjutradošaodo njega? Istina je da još uvek nisam shvatao ozbiljnost situacije u kojoj sam senašao.Moglisumeoptužitizasaučesiiištvouubistvujednogšefadržave,mene,kojisam došao na Istok pesnika! Ipak, sve činjenice su bile protiv mene: iakoobmanjujuće, lažne, apsurdne, one su optuživale. Koji sudija ne bi posumnjao umene?

Fazeljestajaonabalkonu;iznenadasesažeidoviknumipromuklimglasom:-Kozacisuvećtu,postavljajustražesvudaokohotela!Sjurilismosenizstepenice.Kadasmostigliuulaznihol,potrudilismoseda

izgledamoštomirnije idadostojanstvenimdržanjemodvratimopažnju.Upravo jeušaonekioficir,plavebrade, sanavučenomkapomipogledomkoji jepreletaoposvimćoškovimaprostorije.Fazeljejedvastigaodamišapne:,,Uposlanstvo!"Ondaseodvojioodmeneiuputiosepremaoficiru.Čuosamgakakogovori„Palkovnik!Pukovniče!" - i videh kako jedan drugom svečano stežu ruku i razmenjuju rećisaučešća. Kasakovski je često večeravao kod oca moga prijatelja, što je za meneznačilo nekoliko trenutaka prednosti. Umotan u abu iskoristio sam to da ubrzamkorakpremaizlazuiuputimseuvrtkojisuKozacivećpretvaraliublokiranuzonu.Nisumedirali.Poštosamdolazioiznutra,verovatnosupretpostavilidamejenjihovšefpustiodaprođem.ProšaosamtakokrozkapijuiuputiosekamalojuličicikojajesamojedesnestranevodilanaBulevarambasadora,gdejebiloimojeposlanstvo,nadesetminutahodaodmestanakomesamsenalazio.

Na ulazu u moju uličicu postavljena su tri vojnika. Razmišljajući da li daprođemporednjih,ugledaosamslevestranejošjednuuličicu.Pomisliosamdajebolje da krenem tim putem, pa da kasnije skrenem desno. Išao sam tako,izbegavajućidapogledamupravcuvojnika.Trebalojedaprođemjošsamonekolikokorakapadaihpotpunoizgubimizvida,kadiznenadazačuh:

-Stoj!Munjevito sam razmišljao šta da radim. Da li da stanem? Već kod prvog

odgovoranapostavljenopitanjemoglisudaotkrijudajedvagovorimpersijski.Znaosamdaćemi tražitipapire idaćemeuhapsiti.Da lidapobegnem?Nebi imbiloteškodameuhvate,poneobihsekaokrivac ivišenebihmogaodabranimsvoju

143

nevinost.Imaosamsamodelićsekundedaodlučimštadaradim.Odlučiosamdanastavimputbezžurbe,kaodaihnisamčuo.Aličuosamnovi

uzvik,škljocanjezatvarača,korake.Višenisamrazmišljaoipočeosamdatrčimkrozuličice,negledajućiunazad,uskakaosamunajuže inajmračnijeprolaze.Sunce jebilo već zašlo, za pola sata padao jemrak. Umislima sam tražio nekumolitvu ijedinočegasammogaodasesetimbilojedaneprestanoponavljam:„Bože!Bože!Bože!"Upornopreklinjanje,kaodasamvećbiomrtav,kaodasamudaraonavrataraja.

Ivrataseotvoriše.Vrataraja.Malaskrivenavratauziduprljavomodblata.Nauglu jedne ulice, ona se otvoriše, jedna ruka dodirnumoju, ja je zgrabih, onamepovuče k sebi i zatvori vrata zamnom.Očimi ostadoše zatvorene, od straha, odzadihanosti,odneverice,odsreće.Napoljususečulikoraci,potragasenastavljala.

Kada sam se povratio sudario sam se s tri para nasmejanih očiju koje sumeposmatrale. Stajao sam ispred tri žene, kosa pokrivenih velom, ali otkrivenih licakojesumegledale,kaodapredsobomimajunovorođenče.Najstarija,odčetrdesetakgodina,dademiznakdajesledim.Udnuvrta,ukojimejeuvela,nalazilasemalakolibaitumesmestiujednupletenustolicu,obećavšimipokretomdaćedoćidameoslobodi.Ohrabrimeizrazomijednommagičnomreci:andarun,„unutrašnjakuća",štojeznačilodavojnicinećeulazitidapretražujuodajeukojimastanujužene!

Doista,glasovivojnikasusesamopribližili,apotomponovoudaljili,dabinakraju potpuno iščezli. Teško da su mogli sa sigurnošću znati u kojoj sam uličicinestao.Četvrtjebilapravazbrka,sadesetinamaprolaza,stotinamakućaivrtova.Anoćtekštonijepala.Poslejednogsata,donesošemicrnogčaja,umotašemicigareteizapočerazgovor.Nekolikousporenihrečenicanapersijskom,nekolikofrancuskihreči,uglavnomobjasnišemičemudugujemspas.Proneoseglaspotojčetvrtidasesaučesnikšahovogubicenalaziuhoteluzastrance.Videvšimekakobežim,onesushvatile da sam ja taj heroj-krivac i želele su da me zaštite. Koji su bili njihovirazlozi?Njihovmužiotacbiojepogubljenpre15godina,nepravednoosuđenzbogpripadnosti pobunjeničkoj sekti babista, koja je zagovarala rušenje poligamije,potpunujednakost izmeđumuškaracaiženaiuspostavljanjedemokratskogrežima.Odmazdašahaisveštenstvabilajekrvava;osimdesetinahiljadababista,pogubljenisu imnoginevini ljudi i to samonaosnovupotkazivanja suseda.Ostavši sama sadvemaloletnećerke,mojadobročiniteljkačekalaječasosvete.Trimaženamabilaječastštosuhrabromosvetnikumogledapružeutočišteusvomskromnomdvorištu.

Akosteherojuočimažena,daliihtrebarazuveravati?Biosamubeđendabibilo nepristojno, čak i nesmotreno da ih razočaram. U mojoj teškoj borbi dapreživim,ovesaveznicesumibilepotrebne,neophodanmijebionjihoventuzijazamihrabrost,njihovoneosnovanodivljenje.Povukohse,dakle,uzagonetnutišinukojaotkloniiposlednjetragovesumnje.

Tri žene, jednabašta, spasonosnagreška -mogaobihunedogleddapričamo

144

četrdeset nestvarnih dana koje samproveo tog žarkog persijskog proleća. Stranac,biosamtovišenegoikad,usvetuženaOrijenta,gdemininajmanjenijebilomesto.Mojadobročiniteljkajebilapotpunosvesnaopasnostiukojojsenašla.Siguransamdajetokomprvenoći,doksamjaspavaoukućiciudnuvrta,ležećinatrinaslaganeasure,onabilažrtvanajteženesanice,jermejepotražilavećuzoru,selaprekrštenihnogu sa moje desne strane, smestila svoje dve ćerke sa leve, i održala brižljivopripremljengovor.

Prvojehvalilamojuhrabrostiponovoizrazilaradostštomejeprimila.Zatimje zakratko zaćutala, a onda naglo, pred mojim zapanjenim očima, počela daraskopčava košulju. Pocrveneo sam, skrenuo pogled, ali me ona privuče k sebi.Ramenasujojbilagolakaoinjenedojke.Rečjuipokretompozvalamejedasisam.Obe ćerke, pokrivene velovima, udariše su u smeh, ali je njihovamajka sačuvalaozbiljnostobrednogžrtvovanja.Stavljajućimojeusne,najstidljivijenasvetu,navrhjedne,azatimdrugedojke,jasamobavioobred.Ondasepolako,bezžurbe,pokrilarekavšisvečanimtonom:

-Ovimčinom,tisipostaomojsin,kaodasirođenodmogmesa.Zatimseokrenulasvojimćerkamakojesuprestaledasesmejuinaložilaimda

seubudućepremameniophodekaopremarođenombratu.Utomtrenutku,obredmi je izgledaodirljiv,ali ipakpreteran.Međutim,kada

samkasnijerazmišljaootome,otkriosamunjemusvuistančanostIstoka.Naime,zatuženumojeprisustvojebiloneugodno.Nijeoklevaladamipružipomoć,čakipocenu svog života, ponudila mi je najbezuslovnije gostoprimstvo. Istovremeno,prisustvostranca,uztomladogčovekakojijeinoćuidanjubiouznjenećerke,preili kasnije, moglo je samo da izazove neprijatnosti i probleme. Nije bilo boljegnačina da se oni izbegnu od ovog obrednog čina simboličnog usvajanja. Od togvremena,mogaosamslobodnodasekrećemkrozkuću,daspavamsanjimauistojsobi, da poljubim u čelo svoje „sestre", svi smo bili zaštićeni i čvrsto vezaniobredomusvajanja.

Mnogibisenamommestu,zbogovogdogađaja,smatraliuhvaćenimuzamku.Ja sam se, naprotiv, osećaomirnije. Sletevši na planetu žena,mom temperamentunimalonijeodgovaraloda senabrzinu, izdosade,ugužvi,vežemza jednuod tridomaćice,dasmišljamkakodaizbegnemdrugedve;daneizbežnonavučemnasebenjihovumržnju i da zbog togabudemodbačen, posramljen;dabudemskrušen štosamzbunio,rastužioilirazočaraoženekojesu,unajmanjuruku,zamenebilesamoproviđenje.Sveusvemu,mojduhzapadnjakanikadanijeuspeodadokučištajesvetaženabilasposobnadanađeusvomneiscrpnomarsenaluobičajaiverovanja.

Kaonekakvimčudom,svejepostalojednostavno,jasnoičisto.Rećidaseiželjaugasilabilabilaž,svejeunašimodnosimabiloveomačulno,

a ipak, ponavljam, veoma čisto. Tako sam, okružen ovim ženama bez velova ipreteranestidljivosti,proveomirne ibezbrižne trenutkeusrcugrada,ukomesam,

145

verovatno,bionajtraženijičovek.Vraćajući se u to vreme, moj boravak među tim ženama sagledavam kao

trenutaksreće,bezkojebimojpristupIstokuostaokrnj ipovršan.Njimadugujemogroman napredak koji sam postigao u razumevanju i korišćenju svakodnevnogpersijskog jezika. Ako sumoje gazdarice prvog dana i učinile pohvalan napor dasastave nekoliko francuskih reči, sve naše razgovore smo kasnije vodili napersijskom jeziku.Mogao sam sebi sve da dozvolim: budući da sam igrao ulogustarijeg brata mogao sam s njima da vodim živahne ili neobavezne razgovore,istančane ili grube, često i raskalašne, sve dok sam ostajao izvan granicarodoskvrnuća.Svešaljivobilojedopušteno,podrazumevajućiiiskazivanjeosećanja.

Da li bi ovo iskustvo sačuvalo svoje čari, da je potrajalo? To neću nikadasaznati.Nijeministalodaznam.Jedandogađaj,nažalost,sasvimočekivan,učiniojekrajsvemu:jednaposeta,veomabanalnaposetababeidede.

Običnosamuvekvodioračuna i izbegavaodasezadržavamubliziniglavnihulaznihvrata,zvanihbiruni,kojasuvodilaumuškideokuće,kaoionihbaštanskih,kroz koja sam ušao. Na najmanji znak uzbune, nestajao sam. Ovoga puta sunemarnost, preveliko poverenje i opuštenost učinili da nisam čuo dolazak starogbračnogpara.Togdanasedeosamprekrštemhnoguuženskojsobiimirnopušiovećdvadobrasatanakalijanukojisumibilepripremile„sestre".Takosamizadremaosa crvom na usnama, glave oslonjene o zid, kada me naglo probudi kašljucanjenekogmuškarca.

146

XXXI

Majka koja me je usvojila, a koja je zakasnila nekoliko sekundi, morala jesmesta da objasni zašo se jedan Evropljanin nalazi u ženskim odajama. Da ne bibacilamrlju na svoju čast i čast svojih kćeri, ona je odabrala da kaže istinu, i topatriotskim i pobedničkim tonom. Ko je bio taj stranac? Niko drugi do frangi zakojimjetragalačitavapolicija,saučesnikonogakoji jeubiotiraninai takoosvetionjenogmužamučenika!

Uslediojetrenutakkolebanja,aondajepalaodluka.Čestitalisumi,pohvalilimojuhrabrost,kao ihrabrostmojezaštitnice.Utoj takoneugodnojsituaciji,njenoobjašnjenjebilojejedinoprihvatljivo.Madajemojopuštenpoložajusredandarunaizazivao sumnju, to je ipakmoglo da se objasni potrebom da budem sklonjen odpogleda.

Dakle,častženajebilasačuvana,alisvimajebilojasnodaćuuskoromoratidaih napustim. Postojala su dva moguća izlaza. Najjednostavniji je bio da izađempreobučen u ženu i prošetam do američkog poslanstva, u stvari, da nastavim putprekinutnekolikonedeljaranije.Međutim,„mojamajka"meodvrati.Poštojebilauizviđanju,otkrilajedasusveuličicekojevodedoposlanstvapodprismotrom.Osimtoga,budućidasamdostavisokograsta,metariosamdesetitri,mojeprerušavanjeupersijskuženunebiprevariločaknivojnikakomezapažanjebašinijejačastrana.

Drugo rešenje je biloda se, premaDžamaledinovomsavetu, pošalje poziv zapomoćprinceziŠirin.Razgovaraootomesasvojom„majkom"kojasesložiladajetonajboljerešenje;onajenačulazaunukuubijenogšaha,pričalosedajeosetljivanapatnje sirotih ljudi i ponudila se da joj ona odnese pismo. Trebalo je pronaći rečikojimabihjojseobratio,rečikojebisamoonarazumela,alikojemenebiodaleakobi pismo palo u nečije tuđe ruke. Nisam smeo da navedem svoje ime, niti imeUčitelja.Odlučiosam,dakle,danalistuhartijenapišemjedinurečenicukojumijeuputila: „Nikada se ne zna, možda će nam se putevi jednog dana ukrstiti".Moja„majka" je odlučila da se približi princezi prilikom poslednjeg čina posmrtnogobreda,davanjačetrdesetdanastaromešahu.Uneizbežnomopštommetežuigužvikojesustvaraleraznedangubeinarikače,onajebezpomukeproturilapismokojejeišlood rukedo ruke.Kadaga jeprincezapročitala, tražila je, saužasomuočima,čoveka koji ga je napisao; glasonoša joj je došapnuo: „On je kod mene!" Istogtrenutka Širin je napustila ceremoniju, pozvala svog kočijaša i smestila moju„majku" pored sebe. Da ne bi izazvala sumnju, fijaker sa kraljevskim oznakamazaustavioseispredhotela„Prevo",odaklesudvežene,potpunoumotane,nastavileputpešice.

147

Kao i prilikomprvog susreta i ovogaputa jedvada smoprogovorili par reči.Princezamejesosmehomuuglovimausanapogledala,aondanaredila:

-Sutrauzoru,mojkočijašćedoćipovas.Buditespremni,pokrijtesevelomihodajtepognuteglave!

Biosamubeđensaćemeodvestiumojeposlanstvo.Tekkadajenjenakočijaprelazilagradskukapijuzaključiosamdasamseprevario.Onamiobjasni:

-Jasamdoistamogladavasodvedemkodameričkogambasadora,vibistebilisklonjenialiuopštenebibiloteškosaznatikakostetamedospeli.ČakiporedsveguticajakojiimamzatoštopripadamporodiciKadžara,ipaknemoguuzetiuzaštituočiglednog saučesnika šahovog ubice. Ja bih bila u nedoumici, prekomene bi sedošlo do dobrih hrabrili žena koje su vas prihvatile.A vaše poslanstvo ne bi bilonimalosrećnoštomoradaštitičovekaoptuženogzatakavzločin.Verujtemi,boljejezasvenasdanapustitePersiju.Odvešćuvaskodjednogodmojihujaka,jednogodpoglavaraBahtijara.Došao jesa ratnicima izsvogplemenadaprisustvujedavanjučetrdesetdana.Jasammuotkrilavašidentitetiuverilagauvašunevinost,alnjegoviljudi ne treba ništa da znaju. On se obavezao da će vas dopratiti do otomanskegranice putevima nepoznatim za karavane. On nas čeki u selu Šah-Abdol-Aziin.Imatelinovca?

- Imam. Dao sam dvesta tumanamojim spasiteljicama, ali sam sačuvao okočetiristo.

- To nije dovoljno. Pola od toga treba da podelite vašim pratiocima i dasačuvate dobru sumu za ostatak puta. Evo nešto turskog novca, neće vam biti naodmet.Ovdeje, takođei tekstkojibihželeladastignedoUčitelja.MislimdaćeteproćikrozKonstantinopolj?

Bilo je teško odbiti. Ona nastavi, uvlačeći presavijene papire u prorez mojetunike:

-OvojezapisniksaprvogsaslušanjaMirzeReze.Provelasamnoćprepisujućiga.Možete da ga pročitate, čak treba da ga pročitate, uputiće vas umnoge stvari.Osim toga, imaćete čime da se bavite za vreme vašeg dugog putovanja. Ali nikodruginesmedagavidi.

Bilismovećublizinisela,policijajebilasvuda,pretraživalaječakiteretkojisunosilemazge,alikobiseusudiodazaustavikraljevskuzapregu?Nastavismoputdodvorišta jedneširokegrađevineboješafrana.Unjegovomsredištudominirao jeogroman hrast stogodišnjak oko koga su se komešali ratnici opasani dvemaukrštenimfišeklijama.Princezabacisamojedanprezrivpoglednatemuškeukrasekojisuseslagalisagustimbrkovima.

- Kao što vidite ostavljam vas u dobrim rukama; oni će vas štititi bolje odslabašnihženakojesudosadabrinuleovama.

-Sumnjam.Mojeoči su sa zabrinutošćupratilepuščanecevikoje subileupereneu svim

148

pravcima.-Ijasumnjam,-nasmejaseona.-AlićevasoniipakodvestidoTurske.Utrenutkudoksmosepozdravljali,jaseprisetih:-Znamdanijepogodantrenutakdagovorimotome,alidalislučajnoznateda

lijemeđuMirzaRezinimstvarimapronađenjedanstarirukopis?Onaskrenupogled,glasjojzaškripa.-Trenutakje,svakako,lošeizabran.Nemojtevišeizgovaratiimetogluđakapre

negoštostigneteuKonstantinopolj!-RadiseoHajamovomrukopisu!Imaosampravodainsistiram.Nakraju,jasamsezbogteknjigeupustiouovu

persijskuavanturu.AliŠirinnestrpljivouzdahnu.- Ja ništa ne znam. Raspitaću se. Ostavite mi vašu adresu, pisaću vam. Ali,

molimvasnemojtemiodgovarati.Pišućinabrzinusvojuadresu„Anapolis,Merilend"imaosamutisakdasamveć

daleko. Zažalio sam što se moje putovanje u Persiju tako brzo završava i što sustvari,odsamogpočetka, tako lošekrenule.Pružih jojpapir.Dokga jeuzimala jazadržannjenupruženu rukuu svojoj.Bio je to stisak, kratak ali naglašen; onamiuzvrati, zarivajući nokat u moj dlan, ne ranivši me, ali ostavljajući za nekolikominuta jasno ocrtan trag.Dva osmeha pređoše preko naših usana, ista rečenica biuglasizgovorenasaobestrane:

-Nikadasenezna,moždaćenamseputevijednogdanaukrstiti!Dvanarednamesecanisamvideoništaštobiličilonaput.Kadasmonapustili

Šah-Abdol-Azim, uputismo se prema jugozapadu u pravcu teritorije plemenaBahtijara.PoštosmoobišlislanojezeroKom,kretalismosedužistoimenereke,aliu sam grad nismo ulazili.Moji pratioci, neprestano uperenih pušaka kao da su uhajci, brižljivo su izbegavali sva naselja, imada je Širinin ujak često najavljivao,„sadasmouAmuku,uVerči,uHomeinu",tojejednostavnoznačilodasenalazimouvisiniovihmestačijesmoobrisenegdeudaljinisamonaslućivali.

UplaninamaLuristana,saonestraneizvorarekeKommojipratiocisunajzadmogli da se opuste i odahnu; bili smonabahtijarskoj teritoriji.Tu su umoju častpriredilisvetkovinu.Usredzabaveiveseljadalisumidapopušimluluopijumaodčegazaspah.Trebalasumidvadanadabihmogaodanastavimputkoji jebio jošdostadug:moralismodapređemoŠustar,Ahvaz,inajzadopasnubaruštinunaputudoBasre,gradauotomanskomIrakunaŠat-el-Arabu.

NajzadsamizašaoizPersije,itočitav!Jedandugimesecproveosamnamoru,napalubijedrenjakakojimsamodFaoaprekoBahreina,dužObalepiratastigaodoAdena, a odatle Crvenim morem i Sueckim kanalom do Aleksandrije. Konačno,Sredozemno more sam prešao na starom turskom parobrodu i stigao doKonstantinopolja.

Ćelom dužinom ovog beskonačnog puta, zamornog ali bez prepreka, u više

149

navrata,jervremenasamimaonapretek,vraćaosamsenadesetstranarukopisasasaslušanjaMirze Reze. Svakako bih se umorio od toga da sam imao neku druguzabavu,alitoprinudnosuočavanjesaosuđenimnasmrtneospornomejepreuzeloipotreslo,pogotovuštosammogaodagazamislimonakojadnog,izduženihudova,saočimamučenikaiodećomneuravnoteženogvernika.Ponekadmisečakpričinjavalodačujemnjegov izmučenglas:„Koji su te razlozinavelidaubiješnašegvoljenogšaha?"

„Onikojihoćedavide,videćedaješahubijennaistommestunakomejesaidDžamaledinbiozlostavljan.Štajeučiniotajsvetičovek,pravipotomakProrokov,dagaonakoiščupajuizsvetilišta?"

„Kotejenaveodaubiješšaha?Kosutvojisaučesnici?"„Kunem se Bogom, Svevišnjim, Svemoćnim, njime koji je stvorio saida

Džamaledinaisveostaleljude,daniko,osimmeneisaida,nijeznaozamojplandaubijemšaha.SaidjeuKonstantinopolju,probajtedakledadođetedonjega!"

„KojauputstvatijedaoDžamaledin?"„KadsambiouKonstantinopolju,ispričaosammumukekojemiješahovsin

zadao. Said mi je naredio da ćutim rekavši mi: „Prestani da se žališ kao da sizaduženzapogrebnojadikovanje!Zarneznašništadrugodaradišosimdaplačeš?Akotiješahovsinzadaomuke,ubijga!"

„Zašto si ubio šaha, a ne njegovog sina? On je taj koji je prema tebi lošepostupio."

„Rekao sam sebi: ako ubijem sina, šah će sa svojom ogromnom moći, zaodmazduubitihiljadeljudi.Umestodaodsečemgranu,višesamvoleodaiskorenimdrvotiranije,nadajućisedaćenekodrugodrvomoćidaizrastenanjegovommestu.Uostalom, turski sultan je u privatnom razgovoru rekao saiduDžamaledinu da setrebaotarasitiovogšaha,dabiseostvariloujedinjenjesvihmuslimana."

„KakoznašštajesultanmogaoprivatnodakažeDžamaledinu?"„SaidDžamaledinmijetoličnopreneo.Onmiveruje,odmeneništanekrije.

KadasambiouKonstantinopolju,ophodiosepremamenikaopremarođenomsinu."„Akositamobiotakodobroprihvaćen,zaštosisevratiouPersiju?Znaosida

ovdemožešbitiuhapšenistavljennamuke?"„Jasamodonihkojiverujudasenijedanlistnemožeodvojitioddrvetaakoto

nijesuđeno.UKnjizisudbineoduvekjebilozapisanodaćudoćiuPersijuidaćubitisredstvočinakojijeupravoizvršen."

150

XXXII

Ljudi koji su krstarili po brdu Jildiz, kojih je bilo svuda okoDžamaledinovekuće,mogli suna svoje fesove slobodnodanapišu „sultanov špijun" i da timeneotkrijuništavišeodonogaštojeinajnaivnijiposetilacmogaosamdazaključi.Alimoždajeutomeibiopravirazlognjihovogprisustva:obeshrabritiposetioce.Doista,ta kuća koja je nekada vrvela od sledbenika, dopisnika iz inostranstva, ličnosti uprolazu,bilajetogteškogseptembarskogdanapotpunopusta.Samojeslugabiotu,neprimetankaoiuvek.Odveomejenaprvisprat,gdezatekohUčiteljazamišljenog,odsutnog, zavaljenog u fotelju presvučenu somotom. Videvši me kako dolazim,njegovo lice se razvedri. On pođe prema meni krupnim koracima, zagrli me,izvinjavajućisezbogmukakojemijenaneo,izražavajućisvojusrećuštosamuspeoda se izvučem. Potanko sammu ispričao kako sam uspeo da pobegnem, objasnioprincezinoučešćeutome,aondasamseopetvrationamojprevišekratakboravakuPersiji i namoj susret sa Fazelom.Na kraju sam došao i doMirzeReze. I samospominjanjenjegovogimenauznemirilojeDžamaledina.

- Upravo su mi javili da je obešen prošlog meseca. Neka mu Bog oprosti!Naravno, on je znao svoju sudbinu, jedino je mogao da ga iznenadi rok koji suodredili do pogubljenja. Više od sto dana posle šahove smrti! Mučili su ga, bezsumnje,dabi iznudilipriznanja.Džamaledin jegovoriosporo.Učinilomiseda jeoslabio,smršao,prekonjegovoglica,običnotakovedrog,prelazilisugrčevikojisuganamomenteizobličavali,ali ipaknisuumanjivalinjegovuprivlačnost.Činilosedapati,naročitoprilikompodsećanjanaMirzuRezu.

-Jošuveknemogudapoverujemdajetajsirotimladićkogasamjalečioovde,uKonstantinopolju,čijajerukaneprestanodrhtalaiizgledalakaodanemožepodićini šolju čaja,mogao da drži pištolj, da puca na šaha i ubije ga jednimhicem.Nemislite li da sumogli iskoristiti njegovo ludilo damu pripišu zločin koji je nekodrugipočinio?

Umesto odgovora, predadoh mu zapisnik, prepisan princezinom rukom.Stavivšisvojefinenaočare,ongapročita,jednom,padrugiput,sažaromiliužasom,ponekad,činilomise,snekomvrstomunutrašnjeradosti.Zatimsklopilistove,staviihusvojdžepipočedahodakrupnimkoracimakrozprostoriju.Prošlojenajmanjedesetminuta,prenegoštojeizgovorioovuneobičnumolitvu:

-MirzaReza, izgubljenodetePersije!Da simogaodabudeš samo lud,da simogaodabudešsamomudar!Dasimogaodasezadovoljištimeštobimeizdaoilimibioveran!Da simogaodabudeš samo ljubav ili samoodvratnost!Kakoda tevolimo,kakodatemrzimo?AisamBog,štaćeučinitistobom?Hoćeliteuzdićido

151

rajažrtava,hoćeliteproteratiupakaodželata?Onsevrati,sede,iscrpljen,salicemurukama.Jasamidaljećutao,trudiosam

sedazadržimišumsvogdisanja.Džamaledinseuspravi.Njegovglasmiseučinivedrijim,anjegovduhbistrijim.

-Ovoštosampročitao,doistasurećiMirzeReze.Dosadasamsumnjao.Višene sumnjam, on je sigurno ubica. On je verovatno mislio da će me tim činomosvetiti.Moždajeverovaodaizvršavamojenaređenje.Ali,suprotnoodonogštoontvrdi, ja mu nikada nisam dao nikakvo naređenje za ubistvo. Kada je došao uKonstantinopoljdamiispričakakosugašahovsininjegovipratiocimučili,suzesumutekle.Želećidagaprodrmam,rekaosammu:„Prestanidajadikuješ!Reklobisedaništadrugoneočekuješosimdatežale!Tibičakbiospremandaseunakaziškadbibiosigurandaćetežaliti!"Ispričaosammustarulegendu:KadseDarijevavojskasukobilasavojskomAleksandraVelikog,savetniciovogGrkastavišemudoznanjada su trupe Persijanaca znatno brojnije od njegovih. Aleksandar je na to slegaoramenima i siguranu sebe rekao: „Moji ljudi se bore da pobede,Darijevi ljudi seboredapoginu!".Džamaledinje,činilose,preturaoposvomsećanju.

-TadasamrekaoMirziRezi:„Akotešahovsinprogoni,uništiga,umestoštouništavašsebe!".Dalijetobiopozivnaubistvo?Idalivi,kojisteupoznaliMirzuRezu, stvarno mislite da bih takav zadatak poverio luđaku koga su hiljade ljudimogledasretnubašovdeumojojkući?

Želeosamdabudemiskren.-Vinistekrivizazločinzakojivasoptužuju,alivašamoralnaodgovornostse

nemožeporeći.Mojaiskrenostgadirnu.-Priznajem.Kaoštopriznajemdasamsvakogadanapriželjkivaošahovusmrt.

Alizaštodasebranim,jasamvećosuđen.Onodedojednogkovčežićaiizvadiiznjegabrižljivoispisanlist.-Jutrossamnapisaotestament.Tajtekstonstaviumojerukeijagasauzbuđenjempročitah:„Nepadamiteškoštoćubitiuhapšen,neplašimeblizinasmrti.Jedinirazlog

mograzočarenjajetoštovidimdanisamdoživeoprocvatbačenogsemena.TiranijaidaljepritiskanarodeIstoka,amračnjaštvogušinjihovkrikslobode.Moždabiishodbioboljidasammojesemeposejaonaplodnojnarodnojzemlji,umestonajalovojzemlji kraljevskih dvorova. A ti narode Persije, u koga sam ulagao najviše nade,nemojmislitidaćešsvojusloboduosvojitiuklanjanjemjednogčoveka.Morašimatismelostidauzdrmašvekovnetradicije."

- Zadržite jedan primerak, prevedite ga zaAnrija Rošfora,L'Intransigeant jejedinilistkojijošuvektvrdidasamnevin,ostalimenazivajuubicom.Sviželemojusmrt.Mogubitispokojni,jaimamrak,rakvilice!

Kao i svakiputkadbi sebidopustioda sežali, i ovogputa sebrzopovratio,

152

nasmejavšisetobožebezbrižnouzuobičajenušalu.-Rak,rak,rak,-ponovion,kaokakvukletvu.-Lekarisuuprošlimvremenima

svebolestipripisivaliuticajimazvezda.Samojerakzadržao,usvimjezicima,svojeastrološkoime.Strahjepotpun.

Ostavši nekoliko trenutaka zamišljen i tužan, on se ubrzo povrati i veselim,primetnousiljenimtonomkojijebioutolikomučniji,reče:

- Proklinjem ovaj rak. Ipak, nije sigurno da će me on ubiti. Šah traži mojeizručenje:sultannemožedameisporučijersamjaidaljenjegovgost,alinemoženidaostavinekažnjenoubistvojednogvladara.Iakomrzišahainjegovudinastijuisvakogdanasmišljazavereprotivnjega,uzajamnapodrškaubratstvuvelikihovogasveta,protivnekogkoihometa,kaoDžamaledin,bićeuveknjihovaglavnaspona.Izlaz?Sultan ćenarediti dameubijuovde, a novi šah će timebiti zadovoljan, jeruprkosnjegovomupornomtraženjudameisporuče,onnimaloneželidauprljarukemojom krvlju na samom početku svoje vladavine. Ko će me ubiti? Rak? Šah?Sultan?Možda ineću imativremenadasaznam.Ali ti,mojmladiprijatelju, tićešznati.

Inađehrabrostidasenasmeje!U stvari, to nikada nisam saznao. Okolnosti pod kojima je umro veliki

reformator Istoka ostale su tajna. Ova vest je stigla domene nekolikomeseci pomompovratkuuAnapolis.IzkratkognapisauL'Intransigeantuod12.marta1897.godinesaznaosamzanjegovnestanakkojisedesiotridanaranije.Tekkrajemleta,kadsamodŠirinprimiodugoočekivanopismo,uspeosamdasaznampojedinostioDžamaledinovoj smrti, u stvari verziju koja je kružila među njegovim učenicima.„Patio je već nekolikomeseci, pisala je ona, od strašnih bolova zuba nesumnjivovezanihzanjegovrak.Togdana,poštojebolprešaogranicepodnošljivog,onuputisvogslugukodsultana,kojimuposlasvogličnogzubara.Ovajgapregleda,izvadiizsvojetorbešpriczainjekcije,većspremandaseubodeunepce,objasnivšimudaćeboluskoroprestati.Nijeprošloninekoliko sekundi, aUčiteljevavilica jevećbilaotekla. Videći ga kako se guši, sluga je požurio da stigne zubara, koji još nijenapustio kuću, ali, umesto da se vrati, čovek je potrčao što je bržemogao premakočijikojagaječekala.NekolikominutakasnijesaidDžamaledinjeumro.Uveče,sultanoviljudisudošlidaodnesutelo,kojesuokupaliikrišomsahranili."PrincezinapričasezavršilaHajamovimrecima,kojejesamaprevela:

Onikojisuprikupilimnogaznanja,kojisuinasuveliuznanje,nisuliisamiutopljeniusumnje?Oninamispričajupriču,azatimodunaspavanje.O sudbiniRukopisa, koji je trebalo da bude tema pisma, Širin me je kratko

obavestila: „Onsedoistanalaziomeđuatentatorovimstvarima.Sada jekodmene.

153

MoćićetenamirudagačitatekadponovodođeteuPersiju."VratitiseuPersijugdesumeteretiletolikesumnje?

154

XXXIII

Odmojepersijskepustolovineostalajesamoželja.Mesecdanamijetrebalodabih stigao do Teherana, trimeseca da bih iz njega izašao, a na njegovim ulicamaproveosamonekolikobeznačajnihdana, jedva tolikodaudahnem,dadodirnemilinaslutim.Mnogasećanjasumevukladaponovoposetimzabranjenuzemlju:mojauobražena lenjost pušača na kalijanu, koji carujemeđumirisima uglja i mesinga;mojarukakojastežeŠirininu,trenutakjednogobećanja;mojeusnenagrudima,kojemijeizčednostiponudilamoja„majkazajednoveče";aiznadsvegaRukopiskojimeječekao,otvorenihstrana,unaručjunjegovečuvarke.

Onima koji nikada nisu bili obuzeti ludilom Istoka, jedva da se usuđujemdaispričamda sam jedne subote u sumrak, sa papučama na nogama, obučen umojupersijsku tuniku sa kapom od jagnjeće kože, odšetao do plaže u Anapolisu, dojednog njenog dela koji je obično bio pust. Kada sam se vraćao bio sam tolikozadubljenumojasanjarenjadasam,zaboravljajućinamojesmešnoodelo,napraviokrug prekoKompromajs rouda koji spada u prometne delove grada. „Dobro veče,gospodine Lesaž", „Prijatna šetnja, gospodine Lesaž", „Prijatno veče, gospođoBejmaster, gospođice Hajčerč", pljuštali su pozdravi. „Dobro veče, prečasni!"Otrezniome je tek sveštenikov zaprepašćen pogled.Naglo sam zastao i snuždenosamsepogledaoodgrudidonogu,opipaokapunaglaviiubrzaokorak.Mislimdasam trčao, uvijen u abu, kao da sam njome hteo da prikrijem svoju golotinju.Stigavšikući,oslobodiosamseodeće,smotaojeljutitoivrloodlučnobacionadnoplakarasaalatom.

Odlučiosamdatakoneštosebivišenikadanedozvolim,alitajednašetnjabilaje dovoljna da za ceo život dobijem etiketu nastranog čoveka. U Engleskoj, načudakesuoduvekgledalisablakonaklonošću,čakisadivljenjem,poduslovomdaim je bogatstvo služilo kao opravdanje. Amerika tih godina nije prihvatala takvenastranosti,krajvekadočekivanjesaobazrivomsmotrenošću.MoždaneuNjujorkuiliSanFrancisku,aliumomgradusigurno.MajkaFrancuskinja,kapapersijska,tojeipakbiloprevišeegzotičnozaAnapolis!

Tojebilamračnijastranaovemojeneobičnešetnje.Alipostojiisvetlijastrana.Moj ispad mi je odmah doneo nezasluženu reputaciju velikog istraživača Istoka.Direktorlokalnihnovina,MatijasVeb,kojiječuozamojušetnju,predložiomijedanapišemčlanakosvojimpersijskimiskustvima.

PoslednjiputkadjeimePersijebiloštampanonastranicamaAnnapolisGazetteand Heralda čini mi se 1856. godine, kada je jedan prekookeanski brod, ponosKunardsa, prvi brod sa točkovima koji je ikada napravljen sametalnim kosturom,

155

naleteo na ledeni breg. Među nastradalima su bila i sedmorica mornara iz našegkraja. Nesrećni brod se zvao Persija. Ljudi koji su vezani za more ne izazivajusudbinu.Stogasamsmatraodajeneophodnodauuvodnomdelučlankaobjasnimda"Persija"nijepravinazivtezemlje,dasamiPersijancisvojuzemljuzovu„Iran",štojeskraćenicaodvrlostarogizraza„AjranijaVaeđa",štoznači„ZemljaArijevaca".

UnastavkusamgovoriooOmaruHajamu,Persijancuokomejevećinamojihčitalacavećbilačula,navodećijedannjegovkartenpundubokogskepticizma.

„Raj,Pakao,dalijeikoikadaposetioovejedinstvenekrajeve?"Ovojebiokoristanuvodzadaljeizlaganje,kojejeobuhvatilonekolikozbijenih

stubaca,ukojimasamseosvrnuonamnogobrojnareligijskaučenjakojasuoduvekpostojalanapersijskom tlu:naučenjeZaratustre imanihejaca,na simitski i šiitskiislam,ismailitskoviđenjeHasanaSabaha,inanamabližaučenjababista,šeihistaibahajaca. Nisam propustio da dodam da naša reč „paradise" ima poreklo u starojpersijskojreci„paradaeza",štoznači„vrt".

MatijasVebmi je čestitao namojoj učenosti, ali kad sam, ohraben njegovimpohvalama,predložioredovnusaradnju,onsezbuniignevnouzvrati.

-Radoćuvasangažovati,akoobećatedaćeteseodrećitenesnosnenavikedasvojtekstzasipatevarvarskimrečima!

Mojizrazlicajeodavaoiznenađenjeinevericu;Vebjeimaosvojerazloge:-GazettenemasredstvadaplatistalnogstručnjakazaPersiju.Aliakoprihvatite

dapreuzmete na sebe sve izveštaje iz inostranstva, i ako se osećate sposobnimdanajudaljenijekrajevepribližitenašimsunarodnicima,zavasćesenaćijednomestouovomlistu.Onošioćevašičlanciizgubitiudubini,dobićeuširini.

Na licima obojice ponovo se našao osmeh; pre nego što će nastaviti, on miponudicigarupomirenja:

-Dojuče,inostranstvozanasnijenipostojalo;IstoksezaustavljaokodrtaKejpKod.Aondaiznenada,podizgovoromdaje jedanveknazalasku,adrugiserađa,nemiriusvetuizvršilisuprepadnanašmirnigrad.

Treba naglasiti da smo taj razgovor vodili 1899. godine, neposredno pozavršetkušpansko-američkogrataukomesunašetruperatovalenesamonaKubiiPortoriku, već i na Filipinima. Nikada ranije, Sjedinjene Države nisu ratovale idokazivale svoju nadmoć tako daleko od svojih obala. Naša pobeda nad trošnimcarstvom stajala nas je svega dve hiljade i četiri stotine života, ali u Anapolisu,sedištuPomorskeakademije,svakitajgubitakuvekjenekogadubokopogađao:biloda je to roditelj, prijatelj, verenik ilimogući verenik; čak i oni najkonzervativnijisugrađanividelisuupredsednikuMekKinlijuopasnogavanturistu.

Veb nije delio mišljenje svojih sugrađana, ali je znao da mora udovoljitiuverenjimasvojihčitalaca.Dabimitoutuviouglavu, tajprosediporodičničovekznaojeponekaddaurlanamenekaodivljazver,pravećipritomsmešnegrimaseilomećisvojeprstekojisumiličilinakandženekogčudovišta.

156

-KrvoločansvetsekrupnimkoracimapribližavaAnapolisu,-govoriobion,-avi,BendžamineLesaž,viimatezadatakdautorazuveritenašesugrađane.

Biojetotežakzadatakkojinisambašsjajnoispunio.Mojiizvoripodatakabilisu članci mojih kolega iz Pariza, Londona, i, naravno, iz Njujorka, Vašingtona iBaltimora.BojimsedasveštosampisaooBurskomratu,osukobuiz1904-1905.godine između cara i mikada, ili o nemirima u Rusiji, ne zaslužuje da se nađe uanalima.

Umojoj novinarskoj karijeri mogu da se pohvalim samo člancima koje samnapisaooPersiji.PonosansamštomogudakažemdajeGazettebioprviameričkilistkojijepredvideodogađajekojisusezbilikrajem1906.godineikojisukasnijeispunilistranicesvihsvetskihnovina.Poprviput,averovatnoiposlednji,članciizAnnapolisGazetteandHeraldabilisucitirani,čestočakprenošeniodrečidoreči,uvišeodšezdestlistovasaJugaiistočneobale.Mojgradinjegovlisttodugujumeni.AjatodugujemŠirin.Jasamzaistazahvaljujućinjoj,anemomkrhkompersijskomiskustvu,mogaodashvatimznačajdogađajakojisubilinapomolu.

Više od sedam godina nisam primio pismo od svoje princeze. Da li mi jedugovala odgovor u vezi sRukopisom?Većmi ga je bila dala, razočaravajući alijasan. Od nje više ništa nisam očekivao, ali to ne znači da se ipak nisam nadao.Prilikomsvakogdolaskapoštejednamisaomijemilovaladušu,nakovertamasamupornotražiorukopis,markusaarapskimslovima,brojpetuoblikusrca.Nisamsebojao mog svakodnevnog razočarenja, doživljavao sam ga kao dužno poštovanjesnovakojisumeprogonili.

Treba reći da je u to vreme moja porodica tek napustila Anapolis da bi senastanilauBaltimoru,gdesuseodvijalenajhitnijeaktivnostimogocakojijeimaonameru da sa svoja dva mlađa brata osnuje sopstvenu banku. Što se mene tiče,odlučio sam da ostanem u rodnoj kući, sa našom starom nagluvom kuvaricom, ugraduukomesamzaistaimaovrlomalobliskihprijatelja.Nesumnjamdajesamoćamom iščekivanju pružala osećaj još jače čežnje. Onda, jednog dana, najzad stižeŠirinino pismo. ORukopisu iz Samarkanda nije bilo ni jedne reči; u tom dugompismu nije bilo ničeg ličnog osim, možda, što je počinjalo sa „Dragi dalekiprijatelju".Ostatakjebiloizlaganjedogađajakojisuse,danzadanomodvijaliokonje.Opisjebiopodroban,prepunsitnicaodkojihnijednanijebilasuvišna,bartakoje izgledalo mojim laičkim očima. Bio sam zaljubljen u njenu inteligenciju ipolaskanšto je izmeđusvihmuškaraca izabralamene,dabašmenipoveriplodovesvojihrazmišljanja.

Otadasamživeouritmunjenihpisamakojasustizalajednommesečno.Bilajetouzbudljiva,jedinstvenahronikakojubihdoslovceobjaviodamojaprijateljicanijezahtevalanajstrožudiskreciju.Velikodušnomijedozvoliladajepljačkam,štosamja činio bez imalo ustručavanja, crpeći iz njenih pisama, prevodeći ponekad, beznavodnika,čitavepasuse.

157

Mojnačinpredstavljanjačinjenicačitaocimabioje,međutim,sasvimrazličitodnjenog. Nikada, na primer, princeza ne bi ni pomislila da napiše: „Persijskarevolucija jepočelakad je jedanbelgijskiministardošaonakobnupomisaoda sepreobučeumulu."

Mada to nije bilo tako daleko od istine, Širin je smatrala da su se prvi znacipobunemoglinaslutitiveć1900.godine,zavremešahovoglečenjauKontreksevilu.Želećida tamoodesasvojompratnjom,monarh jeznaodamujepotrebannovac.Pošto jenjegovtrezor,kao iobično,biopotpunoprazan,zatražio jezajamodcarakojimujedao22,5milionarubalja.Bešetoretkootrovanpoklon.Dabiseosiguralidaćenjihovjužnisused,uveknaivicibankrotstva,vratititupozamašnusumu,vlastiizSanktPetersburga su zahtevale, i dobilepravodapreuzmupersijske carine i davršedirektnunaplatucarinskihprihoda, i tozaperiododsedamdeset ipetgodina!Svestan ogromne vrednosti ovog ustupka i plašeći se gneva i ljubomore ostalihevropskihsilazbogpotpune ruskekontrolenadspoljnomtrgovinomPersije,car jeizbegaodaposloveokocarinepoverisvojimčinovnicima,većjeodkraljaLeopoldaII zatražio da preuzme ovaj posao na sebe, a za njegov račun. Tako se kod šahaobrelo tridesetak belgijskih činovnika čiji će uticaj dostići neverovatne razmere.Najpoznatijimeđunjima, izvesnigospodinNaus,uspeo jedasedomognenajvišihkrugovamoći. Uoči revolucije bio je član Vrhovnog sa veta kraljevstva, ministarpošta i telegrafa, glavni rizničar Persije, načelnik odeljenja za pasoše, generalnidirektor carina. Radio je, između ostalog, na reorganizaciji celokupnog poreskogsistema.Njemusepripisujeiuvođenjenovetaksenateretnamazgama.

Ne trebani spominjati da jeNaus,kao simbol stranogpritiska,biou todobanajomraženiji čovek u Persiji. S vremena na vreme, čuo bi se poneki glas koji jezahtevao njegov odlazak, koji je bio utoliko opravdaniji jer je dotični važio kaopodmitljivčovek,aosimtoganikoganijesmatraonistručnjakom.Alionjeidaljeostajao na svom mestu, imao je podršku cara, ili bolje rečeno podržavala ga jenazadna kamarila koja je okruživala cara, a čiji su politički ciljevi bili glasnoizražavani u zvaničnoj štampi u Sankt Petersburgu: preuzeti potpuno starateljstvonadPersijomiPersijskimzalivorn.

IzgledalojedajepoložajgospodinaNausaneprikosnovenidaganištanemožeuzdrmati;takojeibilosvedomomentadoknjegovzaštitnikisamnijebiouzdrman.Dogodilo se to pre nego što su očekivali i najveći optimisti u Persiji. I to u dvanavrta. Najpre u ratu sa Japanom koji se, na iznenađenje čitavog sveta, završioporazom carske Rusije i uništenjem njene flote. Zatim i poniženjem koje su Rusidoživelizbognesposobnostisvojihvođa:pobunamornaranaPotemkinu,pobunauKronštatu,ustanakuSevastopolju,događajiuMoskvi.Nebihvišegovoriooovimčinjenicama koje su svima dobro poznate. Samo ću podsetiti na užasne posledicepustošenja Persije, kao i na činjenicu da je Nikolaj II bio primoran da sazoveskupštinu,Dumu.

158

U takvoj atmosferi desio se jedan vrlo banalan događaj: maskenbal u kućibelgijskogslužbenikavisokogranga,nakomesegospodinNauspojavioprerušenusveštenika-mulu.Njegovapojavaizazvalajevelikismehiaplauze,svisusetiskaliokoministra,čestitalimu,poziralizafotografiju.Nekolikodanakasnije,tajsnimak,ustotinamaprimeraka,deliosepoteheranskombazaru.

159

XXXIV

Širinmijeposlalakopijutogdokumenta.Imamgajošuvekidešavamisedaizrazonode bacim na njega nostalgičan pogled. Na njemu se vidi kako na tepihurazastrtom između drveća u vrtu, sedi četrdesetak ljudi i žena odevenih u tursku,japansku ili austrijsku odeću; u sredini, u prvom planu, stoji gospodinNaus, takodobroprerušendajesabelombradomibrkovimabojebiberaisoli ličionanekogpobožnogpatrijarha.Širininaprimedbanapoleđinifotografije:„Nekažnjenzatolikezločine,stradaozbogsitnoggreha."

Nausova namera sigurno nije bila da se naruga sveštenicima. Moglo mu seprigovoriti zbog nepromišljenosti, nedostatka takta, neukusa. Njegova najvećagreška,većodsamogpočetkakadajepristaodaposlužicarukaotrojanskikonj,bilajeutomeštonijeshvatiodaje,izvesnovreme,trebalodaostaneusenci.

Razjareni građani okupljali su se oko rasturenih slika, došlo je do nekolikoincidenataibazarjezatvoriosvojekapije.NajprejetraženNausovodlazak,azatimiostavkačitavevlade.Ugradususepojavili leciukojimase tražilodaseustanoviskupština,kaouRusiji.TajnaudruženjakojasugodinamadelalausrcunarodaisebenazivalaDžamaledinovim,ponekadčakiMirzaRezinimimenom,postalasuutimokolnostimasimbolborbeprotivapsolutizma.Zbogovogkomešanjamasa,Kozacisuzaposeli četvrtiucentru.Vlasti suproširileglasinedaće senadpobunjenicimaprimenitidosadaneviđenerepresalije,daćevojskasilomotvoritibazar,kojićezatimbitiprepuštenpljačkanjutrupa;hiljadamagodinatojebilanajefikasnijapretnjakojajeuspevaladazastrašitrgovce.

Tog19. jula1906.godine,delegacijatrgovacaimenjačasabazaraupućenajekodbritanskogotpravnikaposlovazbogjednoghitnogpitanja,naimedautvrdidaliosobe, kojima preti opasnost da budu uhapšene, mogu da računaju na zaštitubritanskog poslanstvu? Odgovor je bio potvrdan. Delegacija se povukla uz izrazezahvalnostiidostojanstvenenaklone.

Istevečeri,mojprijateljFazelpojavioseuposlanstvusagrupomprijatelja.Iakomu je bilo tek trideset godina, on je, kao naslednik svog oca, već bio jedan odnajbogatijih trgovaca na bazaru. Njegova široka kultura još više mu je podizalaugled,anjegovuticajmeđusaradnicimabiojeogroman.Takvomčovekubritanskediplomate mogle su da ponude samo jednu od soba predviđenih za visoke goste.Međutim,onnijeprihvatiotuponuduinavodećivrućinukaoizgovor,izrazioježeljudasesmestiuprostranimvrtovimaposlanstva.Objasnioimjedajestomnameromponeo šator, mali tepih i nekoliko knjiga. Stisnutih usana i začuđenih pogleda,njegovidomaćiniprisustvovalisuraspakivanjustvariipostavljanjušatora.

160

Sutradan,naistinačin,pravonaaziliskoristilojejoštridesettrgovca.Tridanakasnije, 23. jula, bilo ih osamsto šezdeset, 26. jula pet hiljada, a 1. avgusta čakdvanaesthiljada!

Bio je to krajnje neobičan prizor; persijski grad smešten u engleskom vrtu.Svuda su bili šatori grupisani prema zanimanjima. Život se tu brzo uspostavio,kuhinja je bila smeštena iza zgrade gardista, ogromni kotlovi kružili su izmeđurazličitih„četvrti",svakodelenjeobrokajetrajalopotrisata.

Nije bilo nereda i buke, pribeglo se povlačenju u zaklon, povlačenju u bast,kakokažuPersijanci.Drugimrečimapredalisusestrogopasivnomotporuuzaklonusvetog mesta. Bilo je više svetih mesta u oblasti Teherana: grobnica Šah-Abdol-Azim,kraljevskeštale i,najmanjibastodsvih, topna točkovimana trguTophane:ako bi se neki begunac uhvatio za njega, snage reda nisu više imale prava da gadiraju. Ali iskustvo sa Džamaledinom pokazalo je da vlast nije spremna da duževremetrpitakavoblikpobune.Jedinoštojemoraladapoštujebilajenedodirljivoststranihposlanstava.

Svaki od izbeglica koji su se sklonila kod Engleza, poneo je sa sobom svojkalijan i svoje snove. Razlike među šatorima bile su ogromne. Oko Fazela seokupljala elita modernista; bilo ih je na stotine i starih i mladih, udruženih uandžumane, manje-više tajna uduženja. Teme njihovih razgovora bile su Japan,Rusija, naročito Francuska, čiji su jezik govorili, čije su knjige i novinemarljivočitali,FrancuskaSenSimona,Robespjera,Rusoa iValdek-Rusoa;Fazel jepažljivoisekao tekst zakona o razdvajanju crkve od države koji je godinu dana ranije bioizglasanuParizu,preveogaipodelioprijateljima;onisuonjemuraspravljaližustroalitiho,jersenedalekoodnjihovogkrugaodržavaoskupmula.

Sveštenstvojetakođebilopodeljeno.JedandeojeodbacivaosveštojedolaziloizEvrope,čakisamuidejuodemokratiji,parlamentuimodernizmu.„Zaštobinam,- govorili su, - bio potreban ustav kad mi imamo Kuran?". Modernisti su imodgovaralida jeKnjigaprepustila ljudimadaupravljajudemokratski, jer seunjojkaže:„Nekasevašestvarirešavajudogovoromizmeđuvas",dodajućipritomdasumuslimani,posleProrokovesmrti imali svojUstavkojim jeuvedenredunjihovojnovostvorenoj državi, da ne bi prošli kroz krvave borbe oko nasledstva koje sudoveledoproterivanjaimamaAlije.

Izvan doktrinarnih rasprava, većina mula je ipak prihvatala ideju ustava,smatrajući da se jedino takomože stati na put vladarskoj samovolji. Stotinemulakoji su našli pribežište u vrtu poslanstva bili su skloni da svoje povlačenje u bastporede sa Prorokovim povlačenjem u Medinu, a patnje naroda sa patnjamaHuseinovim,sinomimamaAlije,čijasestradanjausvetu islamamoguporediti saHristovimstradanjima.Uvrtovimaposlanstva,rozehvani,pozanimanjuoplakivači,pričali su slušaocima o Huseinovim patnjama. Ljudi su ronili suze, bičevali se,jadikovali nad Huseinom, nad svojom sudbinom, nad Persijom, izgubljenom i

161

izloženojbeskrajnomvekovnompropadanju.Fazeloviprijateljiklonilisusetihizlivaosećanja,Džamaledinihjenaučiodase

klonerozehvana.BiosamzapanjenŠirininimhladnimrazmišljanjemujednomodnjenihpisama:

„Persijajebolesna,-pisalajeona.-Imavišelekaraokonjenogkreveta,savremenih,tradicionalnih,svakipredlažesvojelekove,budućnostćepripastionomekojebudeizlečio.Akoovarevolucijapobedi,mulećemoratidasepreobrateudemokrate;akoneuspe,demokratećemoratidasepreobrateumule."

Ali trenutno,svisusenalaziliu istomrovu,u istomvrtu.Sedmogavgusta,uposlanstvu se nalazilo šesnaest hiljada basta, a gradske ulice su bile prazne. Svipoznatiji trgovci prešli su u „azilante". Šahu nije preostalo ništa drugo nego dapopusti.Petnaestogavgusta,poslemanjeodmesecdanaodpočetkubasta,objaviojedaćesesprovesti izbori idaćeneposrednimglasanjemuTeheranu, iposrednimupokrajinama,bitiizabrananacionalnasavetodavnaskupština.

PrviparlamentuistorijiPersijesastaoseveć7.oktobra.Šahjemudroodlučioda u ime krune govor održi jedan od prvih zakletih opozicionara, Malkom Kan,JermeninizIsfahana,Džamaledinovpristalica,istionajkojigajeprihvatioprilikomnjegovogposlednjegboravkauLondonu,ponositistarac,britanskogdržanja,kojiječitavog svog života sanjao da se nađe u Parlamentu i čita predstavnicima narodagovorjednogustavnogvladara.

Oni, koji bi želeli da se bliže upoznaju sa tom stranicom istorije, ne trebadatragajuzaMalkom-kanomuzapisimatogadoba.DanašnjaPersija,kaoionaudobaHajama,svojevođenijepoznavalaponjihovimimenima,većponjihovimtitulama-„SunceKraljevstva,Stubvere",„Senkasultanova".Čovekukomejepripalačastdazapočne doba demokratije bila je dodeljena najuglednija od svih titula: Nizam-el-Molk!ZavedenaPersija,uneprestanomgrču,uvekistauprkossvimpromenama.

162

XXXV

Bili su to trenuci velikog iskušenja zaOrjent koji se budio iz vekovnog sna,trenuci puni oduševljenja, nadanja i sumnji.Kakve se sve sjajne i čudovišne idejenisurađaleunjegovomuspavanommozgu?Štaćeučinitikadseprobudi?Hoćelisebaciti,zaslepljen,naonekoji sugauzdrmali?Tihdanastizalasumibrojnapismačitalaca koji su sa zebnjom pratili zbivanja u Persiji, očekujući od mene da, kaovidovnjak, predskažem kako će se događaji dalje razvijati. Uspomena na pobunukineskihBokserauPekingu1900.godine,kadasustranediplomatepostalitaoci,napoteškoćekojejeratnovećeimalosastaromcaricom,strašnomćerkomNeba,nisubilezaboravljeneisvetjezaziraoodAzije.LjudisusepitalidalijePersijadrukčija?Tvrdio sam da jeste, imajući poverenja u demokrate koji su bili u usponu. U tovreme objavljen jeUstav kao i Povelja o pravima građana.Gotovo svakoga danaosnivanisunoviklubovi,nicalisunovilistoviizasamonekolikomeseciuPersijijeizlazilo devedeset dnevnih i nedeljnih listova. Nosili su nazive Civilizacija,Jednakost, Sloboda, ili, još upečatljivije, kao što su Trube vaskrsnuća. Često sucitirani u britanskoj štampi, a posebno u ruskim opozicionim novinama - uliberalnom glasilu Reč i časopisu Savremeni svet, koji je bio blizaksocijaldemokratima.

Jedansatiričničasopis izTeheranapostigao je, tako rećiprekonoći,munjevituspeh, ilustratori lista su svoje otrovne strele najradije odapinjali na sumnjivedvorjane,carskedoušnikeilažnevernike.

U jednom od pisama Širin mi je radosno pisala: „Prošlog petka, nekolikomladihmulapokušalojedaizazovemasovnookupljanjeubazaru,nazivajućiUstavjeretičkom izmišljotinom, želeći da usmere svetinu prema Baharistanu, sedištuparlamenta. Ali, bez uspeha. Uzalud su vikali na sav glas, građani su ostaliravnodušni.Svremenanavreme,ponekigrađaninbi sezaustavio,kratko saslušaoponeku reč iz njihovog dosadnog govora, a zatim bi se udaljio sležući ramenima.Najzad su stigla i trojica ulema, najpoštovaniji u gradu, i bez okolišenja, pozvalipropovednike da se najkraćim putem vrate kućama, ne dižući oči više od svojihkolena.Jedvaseusuđujemdapoverujem:uPersijijefanatizammrtav."

Ovuposlednjurečenicuizprincezinogpismaupotrebiosamkaonaslovzamojnajboljičlanak.Tolikosambioispunjenprincezinimoduševljenjemdasamnapisaotekst sa najiskrenijim ubeđenjem. Direktor Gazette mi je preporučio da pišemsmirenije,samanježara,alimojičitaocisu,sudećiposvevećembrojupisamakojasamdobijao,odobravalimojuvatrenost.

Jedno od pisama koje sam dobio nosilo je potpis izvesnog Hauarda K.

163

Baskervila, studenta univerziteta Prinston u Nju Džersiju. Tek što je diplomiraofilozofijuiželeojedaotputujeuPersijuidanalicumestaupoznadogađajeokojimasam pisao. Jedna njegova rečenica ostavila je namene poseban utisak: „Sada, napočetku ovog veka, duboko sam ubeđen da ukoliko Istok ne uspe da se probudi,Zapaduskoronećemoćidaspava."Uodgovorukojisammunapisao,hrabriosamgadaodena tajput,obećavšidaćumu,kadadonesekonačnuodluku,dati imenanekolicineprijateljakojibimoglidagaprime.

Nekolikoneđeljakasnije,BaskerviljedošaouAnapolisdamiličnojavidajedobio mesto učitelja u Memorial Boys' School u Tabrizu, kojom je upravljalaamerička sveštenička misija; dobio je zadatak da mladim Persijancima predajeengleski i nauku. Spremao se da otputuje odmah, tražio je savete i preporuke.Požuriosamdamučestitam,obećavajući,bezmnogorazmišljanja,daćugasvakakoobićiakobudemdošaouPersiju.

Nisam mislio da ću se u neko skorije vreme odlučiti da krenem na taj put.Razlogtomenijebiloodsustvoželje;oklevaosamzbognepravednihoptužbikojesubilesvaljenenamene.Zarinenisusmatralisaučesnikomuubistvujednogvladara?UprkosbrzimpromenamakojesuseodigraleuTeheranu,bojaosamsedame,uimenekogprašnjavognaloga,nezaustavenagranici,adaotomenemogudaobavestininiprijateljeniposlanstvo.

Baskervilovodlazakmeje,međutim,naveodapreduzmemnekekorakeuciljusređivanjamojesituacije.Širinisamobećaodajojnikadanećupisati.Neželećidasedogodi da ona prekine sa pisanjem, obratio sam se Fazelu, čiji je uticaj svakimdanom bivao sve veći. U Narodnoj skupštini, u kojoj su donošene važne odluke,njegovarečslušalaseiuvažavalavišenegorečbilokogdrugogposlanika.

Trimesecakasnijedobiosamodnjegaprijateljsko, toplopismouzkojemi jeposlaoijedanzvaničnidokumentsažigomMinistarstvapravdeukomejestajalodasam oslobođen svake sumnje za saučesništvo u ubistvu starog šaha; prema tome,imaosampravodasekrećemslobodnoposvimpokrajinamaPersije.

Ne čekajući ni trena, ukrcao sam se na brod za Marsej, a odatle za Solun,KonstantinopoljiTrabzon.JašućinamazgizaobišaosamplaninuAraratidošaodoTabriza.

Tamosamstigaojednogtoplogjunskogdana.Kadasamsenapokonsmestioukaravan-saraju u jermenskoj četvrti, sunce je već bilo u visini krovova. Ja sam,međutim, želeo što pre da vidim Baskervila i s tom namerom stigao sam dosvešteničkemisije, niskog ali prostranog zdanja, sveže ofarbanog u blistavo belo,kojesenalaziloušumikajsijevogdrveća.Nakapijisustajaladvaneupadljivakrsta,anakrovu,iznadulaznihvratabilajeistaknutazastavasazvezdicama.

Jedan persijski baštovan došaomi jemi u susret i odveome u sveštenikovukancelariju,gdemejeprimioičvrstimstiskomrukepozdraviovisokiriđibradonjamornarskogdržanja.Sveštenikmijeodmahponudiosmeštajumisiji:

164

-Miovdeimamosobukojajeuvekspremljenazazemljakekojinamukažučastsvojom iznenadnom posetom.Ništa posebno ne činim za vas, ja samo nastavljamobičajustaljenjošodosnivanjaovemisije.

Izraziosamiskrenožaljenjeipožuriodamuobjasnim:-Prtljagsamvećostavioukaravan-sarajuinameravamprekosutradanastavim

putzaTeheran.- Tabriz zaslužuje više od jednog kratkog dana. Kakomožete da dođete čak

dovde, a da propustite priliku da provedete jedan, ili dva dana umetežu najvećegbazarana Istoku,daosmotrite ruševinePlavedžamijekoja sepominjeuHiljadu ijednojnoći?Današnjiputnici isuvišežureinastojedaštoprestignudokrajaputa.Svakaetapajestizanjenegde,nasvakomkorakusemožeotkritinekaskrivenastrananašeplanete,dovoljnojepogledati,želeti,verovatiivoleti.

Izgledaojeiskrenotužanštoumenividilošegputnika.Osetihsedužnimdaseopravdam.

-Ustvari, imamjedanhitanposaouTeheranu,uTabrizsamsvratiosamodaobiđemjednogprijateljakojipredajekodvas,HauardaBaskervila.

-VisteHauardovprijatelj?-Unekuruku,jasamodgovoranzanjegovdolazakuPersiju.-Teškaodgovornost!Uzaludsamnanjegovimusnamatražioosmeh.Iznenada,izgledaomijeutučen

i star, ramena su mu bila opuštena, u njegovom pogledu skoro da sam videopreklinjanje.

- Ja upravljam ovom misijom već petnaest godina, naša škola je najbolja ugradu, usuđujem se da verujem da je naša škola korisna i hrišćanska. Oni kojiučestvuju u našem radu iskreno žele napredak ove oblasti, inače, budite uvereni,ništaihnebiprimoralodadođuizdalekaisuočesesaovomčestoneprijateljskomsredinom.

Nisam imao nimalo razloga da u to sumnjam, ali žustrina sa kojom se ovajčovekbranioizazivalajeumenineprijatnoosećanje.Unjegovojkancelarijisambiotekdesetminuta,nizaštaganisamoptuživao,nitisambiloštatražioodnjega.Zatosamsamoučtivoodmahnuoglavom.Onnastavi:

-KadnekoodmisionarapokažeravnodušnostpremanesrećamakojepritiskajuPersijance,kadjedanpredavačvišenepokazujenikakvuradostzbognapredovanjasvojih učenika, ja mu bez oklevanja savetujem da se vrati u Sjedinjene Države.Dešavasedaoduševljenjepopusti,naročitokodmlađih.Ništaljudskijeodtoga.

Kadzavršisovimuvodom,prečasnizaćuta,nervoznopridržavajućilulusvojimkrupnimprstima.Činilosedamujeteškodapronađepravereči.Osetihobavezudamuolakšamzadatak.Izgovorihnajmirnijimtonom:

- Hoćete da kažete da se Hauard obeshrabrio u ovih nekoliko meseci, da jenjegovooduševljenjezaIstokbiloprolazno?

165

Onposkoči.-MojBožene,neBaskervilovo!Pokušaosamdavamobjasnimštaseponekad

dešavasanekimnašimčlanovima.Savašimprijateljemdogađaseupravosuprotno,štomemnogovišezabrinjava.U izvesnomsmislu,on jenajboljiučiteljkogasmoikadaimali,njegoviučenicibrzonapreduju,njihoviroditeljisekunusamounjega,misija nije nikada primila toliko poklona: jaganjaca, petlova, alve, i sve to u častBaskervila.Tragedijasanjimjeutomeštoonodbijadaseponašakaostranac.Kadabisezabaveradioblačiokaoovdašnjiljudi,jeopilavipozdravljaomenaovdašnjinačin, ja bih na to njegovo izmotavanje odgovarao s osmehom.AliBaskervil niječovekkojisezaustavljanaspoljnimstvarima,onsebezrezervnoupustioupolitičkuborbu,urazredusepohvalnoizražavaoUstavu,podstičesvojeučenikedakritikujuRuse,Engleze, šaha i nazadnemule.Mislimda jepostaočlan,kako ihovdezovu„Adamovihsinova",štoznačičlantajnogdruštava.

Onuzdahnu.- Juče ujutru, pred našom kapijom održane su demonstracije, na čelu sa

dvojicom najuglednijih verskih vođa. Tražili suBaskervilov odlazak ili zatvaranjemisije.Trisatakasnije,naistommestu,održanesudrugedemonstracije,ukojimasuljudi pozdravljali Hauarda i zahtevali njegov ostanak. Shvatite, ako se ovi sukobinastave,nećemojošdugomoćidaostanemouovomgradu.

-PretpostavljamdasteotomevećrazgovaralisaHauardom.-Stoputainastonačina!Nasvamojaupozorenjaonodgovarauvekisto:daje

buđenje Istoka važnije odmisije, da ćemo, ako ustavna borba ne uspe, u svakomslučajubitiprimoranidaodemo.Naravno,jauvekmogudaraskinemnjegovugovor,alibi takavčinizazvaonerazumevanjeineprijateljstvokodonogdelastanovništvakojenas jeuvekpodržavalo.JedinorešenjebibilodaBaskervilutišasvojestrasti.Možda biste vi mogli da ga urazumite? Ne obavezujući se izričito na taj korak,zatražiosamdasevidimsaHauardom.Pobedonosnasvetlostobasja iznenadariđubraduprečasnog.Onjednimskokomustade.

- Pođite za mnom, odvešću vas kod Baskervila, mislim da znam gde je.Posmatrajtegautišini,razumećetemojerazlogeishvatićetemojuuzrujanost.

166

Četvrtaknjiga

PESNIKUMORU

Nebo je igrač, a mi, samo igračke. To je zbilja, a ne stilskafigura.NašahovskojtablisvetaOnnasstavljaipomera,Ondanasodjednomispuštauponorništavila.

OmarHajam

167

XXXVI

U žućkastom sumraku jednog ozidanog vrta, jecala je gomila. Kako daprepoznam Baskervila? Sva lica bila su crnomanjasta! Naslonjen na jedno drvo,čekao sam i posmatrao. Na pragu osvetljenog kućerka bilo je improvizovanopozorište. Rozehvan, pripovedač i narikač, pozivao je vernike na plač, jauk ižalopojke.

Izmrakajeistupiojedančovek,dobrovoljaczapatnju.Biojebosonog,nagdopasa,okonjegovihrukubilasuumotanadva lanca;on ihbaciuvazduh ipustidapadnuprekoramenananjegovaleđa;odglatkoggvozđanakožisuostajalemodrice,kojesuseskupljaleipovlačileibilojepotrebnotrideset,pedesetudaraca,dabisepojavile prve kapi crne krvi, koja je prskala opčinjavajućim mlazom. Pozorištepatnje,hiljadugodišnjaigrastrasti.

Šibanjejepostajalosvesnažnije,glasnofijukanjebičaprenosilosekaoehonamasukojajeodgovarala,udarcisuseponavljali,apripovedačjepodizaoglasdabinadjačaojeku.Ondasenaglopojaviojedanglumackojijepretioprisutnimasvojomsabljom i svojimgrimasamanavlačiokletvenasebe.Usledećem trenutku ljudi supočelidagagađajukamenjem.Onnijeostaodugonasceni.Umestonjegapojavilasenjegovažrtva.Gomilajeurlikala.Nijanisammogaodazadržimusklik,jersepozemljivukaoobezglavljenčovek...

Užasnut,okrenuosamseprečasnomkojimiješapatomobjasnio:- To je stara podvala, dovedu dete ili čoveka vrlo niskog rasta, pričvrste na

njegovuglavuodsečenuovčijuglavu,okrenujetakodavratizkogašikljakrvbudeusmerennagore,isvepokrijubelimčaršavomprobušenimnapravommestu.Kaoštovidite,utisak jeupečatljiv.Onpovučedim iz svoje lule.Obezglavljeni je skakao ivrteo se po sceni nekoliko minuta, a onda je ustupio mesto čudnoj osobi koja jeplakala.

Baskervil!Ponovosampogledaovelečasnog;onjesamozagonetnopodigaoobrve.Najčudnijeodsvegabilojeto,štojeHauardbioobučenkaoAmerikanac,nosio

ječakcilindarkojije,uprkosprizoruužasa,izgledaovrlokomično.Gomila je za to vreme urlala, jadikovala, naricala i, koliko sam mogao da

vidim,ninajednomlicunijebilonitragazabave.Osimnasveštenikovom,kojimijekonačnoobjasnio:

- Uvek postoji, u tim pogrebnim obredima, neki Evropljanin i što jenajzanimljivije,onspadauone„dobre".Premapredanju,jedaniskreniambasadorna

168

omejadskomdvorutolikoseuzbudiozbogHuseinovesmrti,najvećešiitskežrtve,daje glasno osudio taj zločin ali je kasnije i sambio ubijen.Naravno, pošto nemajuuvekprirucinekogEvropljaninakojibisepojavionasceni,zatuulogumorajudapronađu nekog Turčina ili nekog Persijanca svetlije boje kože. Ali, otkako jeBaskervil u Tabrizu, za ovu ulogu uvek pozivaju njega. On je igra savršeno i oniskrenoplače!

U tom trenutku, na scenu se vratio čovek sa sabljom i upadljivo obletao okoBaskervila.Ovajsebioukočio,jednompokretomjeoboriosvojcilindar,otkrivajućisvoju plavu kosu sa uredno začešljanim razdeljkom na levoj strani, a zatim je,usporenokaoautomat,paonakolenaiprostrosepozemlji;jedanzrakjepaonalicegolobradogdetetainajagodicenakvašenesuzama,jednarukaizneposredneblizinebacilaješakulaticaponjegovomcrnomodelu.

Višenisamčuogomilu,očisumibileprikovanezamogprijateljaisazebnjomsamočekivaodaustane.Obredmijeizgledaobeskonačnodug.jedvasamčekaodadođemdonjega.

Jedansatkasnije,našlismoseumisiji,uzčorbuodnara.Pastornasjeostaviosame. Jedino društvo bila nam je neprijatna tišina koja nas je okruživala.Baskerviloveočijošuveksubilecrvene.

-Polakosevraćamsvojojdušizapadnjaka,-pravdaoseonuzslabosmeh.-Nemojdažuriš,vekjetekpočeo.Onsenakašlja,prinesetoplučinijuusnama,ponovoseudubiurazmišljanje.Poslenekogvremenaonsmukomprogovori:-Kadsamstigaouovuzemlju,nisammogaodarazumemdavelikibradatiljudi

plaču i tuguju zbog zločina koji su počinjeni pre hiljadu i dvesta godina. Sadarazumem.AkoPersijanaciživeuprošlosti, to jezatošto jeprošlostnjihova jedinadomovina,jerjesadašnjostzanjihstranazemljaukojojimništanepripada.Sveonošto je za nas simbol modernog života, oslobađanja čovekove ličnosti, za njih jesimbolstranemoći:putevi,tojeRusija;pruga,telegraf,banke,tojeEngleska;pošta,tojeAustro-Ugarska...

-...Anastava,učenjeinauka,tojeg.Baskervil,izameričkeverskemisije.- Tačno tako. Kakav izbor imaju ljudi iz Tabriza? Da ostave svoje sinove u

tradicionalnim školama u kojima će deset godina sricati iste besmislene rečenicekojesunjihoviprecisricalijošuXIIveku;ilidaihpošaljuumojeodeljenjegdećestećiznanjekojedobijajumaliAmerikanci,aliusencikrstaizastavesazvezdicama.Moji učenici će biti najbolji, najsposobniji, najkorisniji svojoj zemlji, ali kakosprečitiostaledananjihnegledajukaonaotpadnikeodvere?Većprvenedeljemogboravka, postavio sam sebi ovo pitanje i tokom jednog ovakvog obreda, kome siupravoprisustvovao,pronašaosamodgovor.

Biosamzašaougomilu,okomenesusečulijecaji.Posmatrajućitauplakana,unesrećenalica,gledajućipažljivouteprestravljene,smeteneočikojesupreklinjale,

169

otkrio sam svu bedu Persije, bedu duše u dronjcima opsednute beskrajnimoplakivanjima.Potpunonesvesno,suzesupočeledamitekunizlice.Prisutnisutoprimetili, gledali su me, to ih je uzbudilo, gurnuli sume prema sceni gde sumenaučilidaodigramulogudobrogambasadora.Sutradan,roditeljimojihučenikadošlisukodmene;bilisusrećništoonimakojisuimzamaralištošaljudecuusvešteničkumisiju mogu da odgovore: „Ja sam svog sina poverio učitelju koji je oplakivaoimamaHuseina."Nekimverskimvođamatosenijedopaloinjihovoneprijateljstvopremamenimože seobjasniti samouspehomkoji sampostigao, jeronibimnogoviševolelidastranciličenastrance.

Počeo sam bolje da razumem njegovo ponašanje, ali moj skepticizam nijenestao:

- Znači, po tebi, problemi u Persiji mogli bi se rešiti ako se pristupi četinarikača.

- Nisam to rekao. Plakanje nije recept. Niti veština. To je samo jednostavangest,iskrenizrazsažaljenja.Nikonetrebanasiludaprolivasuze.Jedinojevažnoneprezirati tuđunesreću.Kad sumevideli kakoplačem,kad suvideli daumeni nevlada ravnodušnost stranca, došli su dami kažu u poverenju da plakanje ne služiničemu, da Persiji nisu potrebne dodatne narikače i da je najbolje šta mogu dauradimdasinovimaTabrizapružimodgovarajućeobrazovanje.

-Mudrereči.Upravosamhteotoistodatikažem.-Samo,danisamplakao,nikomisenebiobrationijednomreci.Damenisu

videli kakoplačem,nebimepustili dakažemučenicimada jeovajŠah truo i daverskipoglavariuTabrizunevredeništavišeodnjega!

-Tosi,dakle,rekaourazredu!- Da, to sam rekao, ja, mladi Amerikanac bez brade, ja, mali učitelj u školi

svešteničkemisije,ošinuosampokruniiturbanu,amojiučenicisumidalizapravo,njihoviroditeljitakođe.Samojeprečasnibioljut.

Primetivšimojuzbunjenost,onveselonastavi:- Ja sam dečacima pričao i o Hajamu, rekao sam im da su njegoveRubaije

veomaomiljenaknjigamilionaAmerikanacaiEvropljana,naučiosamihdagovorenapametFicdžeraldovestihove.Sutradanmejeposetiodedajednogučenika.Biojeveoma uzbuđen zbog onoga što mu je unuk preneo i rekao mi je: „Mi takođepoštujemo američke pesnike!" Naravno, on verovatno ne bi znao da navede nijednog našeg pesnika; ali da li je to važno? On je na svoj način izrazio ponos izahvalnost.Nažalost,nisusvi roditelji tako reagovali; jedanodnjih jedošaodasežali.Upastorovomprisustvu,onmijedobacio:„Hajamjebiopijanicaibezbožnik!"Ja samodgovorio: „Kad to kažete, vi ne klevećeteHajama, vi veličate pijanstvo ibezbožništvo!"Prečasniseumalonijeugušio.

Hauardsenasmejaokaonepopravljivodetekojerazoružavasvojimpostupcima.- Tako znači, ti bezbrižno prihvataš sve za šta te optužuju! Da možda ne

170

pripadaš„Adamovimsinovima"?-Prečasnitijeitorekao!Imamutisakdastedugorazgovaraliomeni.-Nismoimalinijednogdrugogzajedničkogpoznanika.-Neželimništadasakrijemodtebe,savestmiječistakaodahnovorođenčeta.

Preotprilikedvameseca,posetiomejejedančovek.Brkatidžin,alistidljiv,pitaomeje da li bihmogao da održim govor u sedištu andžumana, društva čiji je on član.Upitao sam ga na koju temu. Nikada ne bi pogodio! Zvali su me da im održimpredavanjeoDarvinovojteoriji!Uatmosferipolitičkogpreviranjakojejevladalouzemlji,naišao samnazabavnu iuzbudljivu stvar.Prihvatio sam.Prikupio samsvečinjenice do kojih sam mogao doći, izložio sam teze onih koji su ga klevetali iverujem da je moje izlaganje bilo dosadno, ali je sala bila prepuna i vladala jepobožna tišina. Kasnije sam držao govore i na drugim mestima, na najrazličitijeteme. Kod ovih ljudi postoji ogromna žeđ za znanjem. Svi oni su najodlučnijepristalice Ustava. Dešava mi se da svratim u njihov dežurni centar da čujemnajnovijevestiizTeherana.Trebalobidaihupoznaš,onisanjajuoistomsvetukaotiija.

171

XXXVII

Uveče,ubazaruTabriza,malojekojaradnjaostajalaotvorena,alijenaulicamabiloidalježivo,ljudisupriređivalisedeljkenaraskršćima;sedelisunastolicamaodtrske koje su poredali u krug i tu pušili na kalijanima čiji miris je malo-pomalonadjačavao hiljade mirisa koji su se nakupili na bazaru tokom dana. Pratio samHauarda u stopu; on se spretno snalazio u lavirintu uličica, skretao je iz jedne udrugubezimalooklevanja;svremenanavreme,zaustavljaosedapozdravinekogodroditeljasvojihučenika,doksudecasvudaprekidalaigru,sklanjajućisedaonprođe.

Najzadsmostiglipred jednukapijukoju jebilanagrizla rđa.Mojsaputnik jegurnu, prođosmo kroz mali vrt pun šipražja, do kuće od zemlje, čija se vrata saškripom otvoriše posle sedam kratkih udaraca. Pred nama je bila široka prostorijaosvetljenauljanimlampamakojesuunizubileokačeneoplafon,akojejepromajaneprestanonjihala.Prisutnisunaviklinato,aštosemenetiče,jasamimaoutisakdasenalazimnanesigurnombrodiću.Nisammogaojasnodasagledamljudeokosebe,da uočim crte njihovih lica, osećao sam potrebu da se što pre opružim i da zanekoliko trenutaka zatvorim oči. Ali upoznavanje je dugo trajalo. Na sastanku„Adamovihsinova",Baskervilnijebionovajlija,dočekanjesuzbuđenjem,apoštosamjabionjegovpratilacdočekansambratskimzagrljajimakojisuseponovilikadaje Hauard otkrio da sam ja vinovnik njegovog dolaska u Persiju. Baš kad sampomislio da je napokon došao trenutak da mogu da sednem i oslonim se na zid,video samkakoudnuprostorijeustajenekivisoki čovek.Nanjegovim ramenimabio je dugačak beli ogrtač koji je nesumnjivo ukazivao da je čovek neka važnaličnost.Onistupikorakpremameniipozvame:

-Bendžamine!Brzo ustadoh, koraknuh dva koraka napred, protrljah oči. Bio je lo Fazel!

Padosmojedandrugomeuzagrljajuzuzvikeiznenađenja.Da bi objasnio svoje ponašanje koje nije bilo svojstveno njegovom

temperametnu,ondobaciupravcusvojihdrugova:-GospodinLezažjebioprijateljsaidaDžamaledina!Utomtrenutku,prestaosamdabudemsamovažangost,odjednomsampostao

istorijskispomenikilisvetaikona;ljudisupočelidamiprilazezbunjeno,uzdubokopoštovanje.

JapredstavihHauardaFazelu-onisuseznalisamopočuvenju;ovajposlednjiviše od godinu dana nije dolazio, mada je bio poreklom iz Tabriza. Uostalom,njegovoprisustvotevečeri,međutimgubavimzidovima,pritomtreperavomsvetlu,bilo je nešto neobično, zabrinjavajuće. On je bio jedan od vođa parlamentarnih

172

demokrata, stub ustavotvorene revolucije. Zar je u tom trenutku trebalo da budedalekoodprestonice?Pitaosamgazaštojedošao.Izgledaojezbunjen.Jasammuseobraćao na francuskom i tihim glasom.On krišompogleda u svoje susede.Onda,umestoodgovora,reče:

-Gdesisesmestio?-Ukaravan-saraju,ujermenskomkvartu.-Doćićudateposetimutokunoći.Okoponoći,nasšestoricasenađosmoumojojsobi.Baskervil,ja,Fazelitrojica

njihovih drugova koje mi on na brzinu predstavi samo po imenu. Tajnovitostsituacijejetonalagala.

-Usedištuandžumanasimepitaozaštosamovde,aneuTeheranu.Padobro,zato što je prestonica, što seUstava tiče, za nas već izgubljena.To nisammogao,ovimrečima,dakažempredtridesetosobajerbihizazvaopaniku.Alitoje,nažalost,istina.

Svismobiliisuvišezaprepašćenidabismobiloštarekli.Onobjasni:- Pre dve nedelje posetio me je jedan novinar, dopisnik Reči iz Sankt

Petersburga. Zvao se Panov, ali je svoje članke objavljivao pod pseudonimom„Tane".

-Čuosamzanjega,njegovečlankepovremenoprenosilondonskaštampa.-On je socijal-demokrata, - nastavi Fazel, - neprijatelj carizma, ali došavši u

Teheran,prenekolikomeseci,uspeojedaprikrijesvojaubeđenja,obezbediojesebipristupuruskoposlanstvoi,neznamkojomslučajnošćuikojomstrategijom,uspeoje da dođe do kompromitujućih dokaza: do plana državnog udara koji bi izveliKozacisciljemdaponovonametnuapsolutističkumonarhiju.Sve jebilonapisanocrnonabelo.Trebalo jedapusteološkrozbazardapotkopapoverenje trgovacaunovrežim;nekolicinaverskihvođatrebalojedaseobratišahusmolbomdaukineUstav,kojijenavodnosuprotanislamu.Naravno,Panovseizložiovelikojopasnostikada mi je doneo taj dokument, ja sam mu zahvalio i odmah zatražio vanrednozasedanjeSkupštine.Poštosamizložiosvečinjenicedonajsitnijihdetalja,zahtevaosamdamonarhbudesvrgnutidananjegovomestodođejedanodnjegovihmladihsinova; tražio sam raspuštanje kozačke brigade, hapšenje okrivljenih sveštenika.Poslanici,jedanzadrugim,izlazilisuzagovornicuiizražavajućisvojgnevpodržalisvemoje predloge. Iznenada, vratar je došao da nas obavesti da se opunomoćeniministriRusijeiEngleskenalazeuzgradiidaželedauručeneodložnenotesvojihvlada.Sednicajebilaprekinuta,apredsednikMedžlisaipredsednikvladeizašlisudaprimeopunomoćeneministre.Kadasusevratili,licasuimbilableda.Diplomatesu ih upravo obavestile da će u slučaju svrgavanja šaha ove dve sile sa velikimžaljenjem biti primorane da pribegnu vojnoj intervenciji. Ne samo da su bilespremnedaugušepobunu,većsunamzabranjivaleidasebranimo!

-Čemutolikaogorčenost?-upitaBaskervil,poražen.

173

-Car ne želi demokratiju na svojimgranicama, trese se od besa na samu rečSkupština.

-AlitoipaknijeslučajsaBritancima!-Nije.Međutim, ako bi Persijanci uspeli da uspostave demokratiju i da sami

sobomupravljaju,Indijcibimoglidaseugledajunanjih!Engleskojbiutomslučajupreostalo samoda se spakuje.Tu je inafta.Godine1901, jedanBritanac,g.Noksd'Arsi, dobio je, za sumu od dvadeset hiljada funti sterlinga, pravo da eksploatišenaftupočitavomPersijskomcarstvu.Dosada,proizvodnjajebilabeznačajna,ali,odpre nekoliko nedelja, otkrivena su ogromna nalazišta u oblasti plemena Bahtijara,čulistebezsumnjezanjih.Tobimogaobitiznačajanizvorprihodazazemlju.Zatosam u parlamentu tražio da se preispita ugovor sa Londonom kako bismo dobilipravednije uslove; većina poslanika me je u tome podržala. Otada je engleskiambasadorprestaodamepozivanasvojeprijeme.

-Alibastseodvijaoupravouvrtunjegovogposlanstva?-pitaosam,začuđeno.- Englezi su u to doba smatrali da je ruski uticaj bio isuviše jak i da im je

ostavljen samomali deopersijskogkolača; zato sunas podržali u našemprotestu,otvorili su nam svoje kapije; čak se govorka da su oni odštampali Nausovufotografiju.Kadjenašpokretuspeo,LondonjeodcaradobiosaglasnostzapodeluPersije: sever jeprepušten ruskomuticaju, a jug je trebalodabude interesna sferaEngleske. Čim suBritanci dobili ono što su želeli, naša demokratija je odjednomprestaladaihinteresuje;kaoicar,onisadaunjojvidesamonevoljeivišebivolelidajenema.

- S kojim pravom! - prasnu Baskervil. Fazel mu se očinski nasmeši, a ondanastavisvojupriču:

- Posle posete dvojice diplomata, poslanici su bili potpuno obeshrabreni.Nemoćnidasesuprotstavetolikimneprijateljimaistovremeno,ništapametnijenisusmislilinegodaseokomenajadnogPanova.Nekolikogovornikagajeoptužilodajeanarhista i da širi lažne vesti, damu je jedini cilj da izazove rat između Persije iRusije.Novinar se u tom trenutkunalazio u zgradiSkupštine, u jednoj kancelarijiblizu vrata velike sale; ja sam ga tu smestio da bimogao da svedoči, ukoliko seukažepotreba.PoslanicisuzahtevalidabudeuhapšenipredatcarskomposlanstvuiuSkupštinijedatpredlogutomsmislu.

-Čovekakojinas jepodržaoprotivsvojesopstvenevlade,htelisudapredajudželatima!Madavažimzamirnogiodmerenogčoveka,utomtrenutkunisammogaoda se savladam. Skočio sam na stolicu i povikao kao ludak: „Kunem se zemljomkojapokrivagrobmogaoca,daćuse,akouhapsitetogčoveka,obratiti„Adamovimsinovima"idaćuukrvisrušitiovuSkupštinu.Nikokobudeglasaoza tajpredlognećeodavdeizaćiživ!"Moglisudamioduzmuimunitetidaimeuhapse.Nisuseusudilidatakoneštoučine.Sednicajebilaprekinutadosutradan.Istenoći,napustiosamprestonicudabihdošaoumojrodnigrad.Danassamstigao.Panovjedošaosa

174

mnomočekujućidaotputujeuinostranstvo.KrijesenegdeuTabrizu.Našrazgovorseodužio.Ubrzonasjeiznenadilazora,svetlostdanapostajalaje

svejačaiodjeknulisuprvipozivinamolitvu.Suvišeiscrpljenidabismomoglidasezaustavimo, mi smo i dalje razgovarali, obuzeti najcrnjim mislima u pogledubudućnosti koja je bila pred nama. Baskervil se protegao, pogledao na sat i kaomesečarustao,češkajućisepopotiljku:

-Božemoj,već je šest sati! Još jednaneprospavananoć!Skakvim licemćuizaćipredsvojeučenike?Ištaće rećiprečasnikadmebudevideodasevraćamuovodoba?

-Možešdakažešdasibiosnekomženom!AliHauardunijebilodosmeha.Nećugovoritioslučajnosti,jeronanemanekuvećuuloguuovojstvari,alisam

dužandanaglasimdajeutrenutkukadajeFazelzavršavaosvojeizlaganjeotomekakva se zavera sprema protiv mlade persijske demokratije, o čemu je saznao izdokumenatakojejePanovveštoukrao,izvršenjedržavnogudaravećbiloutoku.

Izaista,kaoštosamkasnijesaznao,tesrede,23.juna1908.godine,okočetirisataujutro,kontingentodhiljadukozaka,predvođenpukovnikomLijahovomkrenuoje prema Baharistanu, sedištu Parlamenta, u srcu Teherana. Opkolilu su zgradu iblokirali sve njene izlaze. Članovi mesnog andžumana, primetivši pokrete trupa,odjurilisuuobližnjugimnaziju,gdejenedavnouvedentelefon, ipozvalinekolikoposlanika i nekolicinu demokratski orijentisanih sveštenika, među njima ajotolahaBehbahanijaiajatolahaTabatabaja.Prezore,onisudošlinalicemestadabisvojimprisustvom iskazali svoju privrženost ustavnom uređenju. Začudo, Kozaci su ihpustilidaprođu.Njimajebilonaređenodazabraneizlazak,aneiulazakuzgraduparlamenta.

Masa demonstranata stalno se povećavala. U rano jutro bilo ih je nekolikostotina, među njima i veliki broj „Adamovih sinova". Kozaci su bili naoružanikarabinima, ali su imali malo municije - svaki vojnik imao je samo šezdesetakmetaka; time se nije mogla održati opsada. Osim toga, oklevali su da upotrebeoružje.Doduše, zauzeli su položaje na krovovima i prozorima, ali nisu znali da litreba da pucaju prvi i time stave do znanja da će ubijanje biti neizbežno, ili trebapasivnodačekajudasepripremezadržavniudarzavrše.

To je bio razlog što Kozaci nisu odmah krenuli u napad. Lijahov, okruženruskim ipersijskimoficirima,bio je zauzet raspoređivanjemsvojih trupa i topova,kojihtogadanaizbrojašešest-najubitačnijijebiopostavljennatrguTophane.Uvišenavratapukovniksenakonjupribližionapuškometbranilaca,aliprisustvouticajnihličnostisprečiloje„Adamovesinove"daotvorevatrunanjegaustrahudabitajčinmogaoposlužiticarukaoizgovordaosvojiPersiju.Sredinomprepodnevaizdatojenaređenjezanapad.Iakoneravnopravna,borbajebesnelačitavihšestilisedamsati.Poslenekolikoneustrašivihprepada,braniocisuuspelidaonesposobetritopa.

Bilo je to samoherojstvobeznađa.Na zalasku suncanaprvomParlamentuu

175

persijskoj istoriji istaknuta jebelazastavakaoznakporaza.Samonekolikominutakasnije, prolomio se poslednji pucanj. Lijahov je naredio svojim artiljercima daponovootvorevatru.Carevanaređenjasubilajasna:nijebilodovoljnosamooboritilegalno izabran Parlament, trebalo je do temelja srušiti zgradu, čije ruševine sustanovnicimaTeheranatrebalodabuduopomenazasvavremena.

176

XXXVIII

Borbe u prestonici još nisu prestale, kad su u Tabrizu odjeknule prve puške.OtišaosamdasenađemsaHauardomdabipozavrštkunastavezajednokrenulinasastanakkojiseodržavaouprostorijamaandžumana,gdenasječekaoFazel,skojimsmokasnijenameravalidakrenemonaručakkodnekognjegovogrođaka.Nismonistupiliulavirintbazara,kadsuseuneposrednojblizinizačulipucnji.

Nerazmišljajućimnogo,poneseniradoznalošću,uputilismosekamestuodakleje dopirala pucnjava.Na stotinakmetara dalje ugledali smobučnugomilu koja sekretala: prašina, dim, šuma kratkih batina, pušaka i upaljenih baklji i uzvici kojenisamrazumeo,jersubilinaazeriju,turskomdijalektuljudiizTabriza.Baskervilsetrudiodamiprevodi:„Smrtustavnomporetku!SmrtParlamentu!Smrtnevernicima!Živeošah!"Desetinegrađanatrčalesuusvimpravcima.Nekistaracjenakonopcuvodio začuđenukozu. Jedna žena je posrnula; njen sin, koji jedva da je imao šestgodina,pomogaojojjedasepodignepasunastavilidabeže.

Imi smo ubrzali korak, želeći da što pre stignemo namesto sastanka.Usputsmonaišlinagrupamladihljudikojisupodizalibarikadu,prekodvaoborenastablanabacivalisu,unajvećemneredu,stolove,cigle,stolice,sanduke,burad.Prepoznalisunas i pustili daprođemo, savetujućinamdapožurimo, jer „onidolazeovamo",„onihoćedaspalečitavkvart",,,zaklelisusedaćepobitisveAdamovesinove".

U sedištu andžumana, oko Fazela koji jedini nije nosio pušku, okupilo sečetrdeset, pedeset ljudi. Imao je samo jedan pištolj, austrijski Manliher, koji jeizgleda služio samo za signalizaciju. Bio je ozbiljan ali manje potišten negoprethodnogdana,mirankolikomožedabudemirančovekodakcijekadasezavršinepodnošljivočekanje.

-Eto,-dobacinamsa jedvaprimetnimtrijumfomuglasu.-Svešto jePanovnajavio bila je istina. Pukovnik Lijahov je izvršio državni udar, proglašen je zavojnogguverneraTeherana i zaveo jepolicijski čas. Jutros jeuprestonici,kao iusvim ostalim gradovima, uključujući i Tabriz, otpočeo lov na pristalice ustavnoguređenja.

-Svesetakobrzoproširilo!-začudioseHauard.-Ruskikonzuljetelegramomobaveštenopočetkudržavnogudaraituvestje

jošjutrospreneoverskimpoglavarimaTabriza.OvisupozvalisvojepristalicedaseupodneokupeuDevešiju,četvrtikamilara.Odatlesuseraširilipogradu.UputilisusenajprepremakućinovinaraAliMešedija,jednogodmojihprijatelja,izvuklisugaizkućeuzvriskunjegoveženeimajke,preseklimugrloiodseklidesnuruku,aondagaostaviliulokvikrvi.Alinebrinite,Alićejošvečerasbitiosvećen.

177

Glasgajeizdaoionzastadezatrenutak,dubokoudahnu,azatimnastavi:-DošaosamuTabrizzatoštoznamdaćeovajgradpružitiotpor.Tlonakomeu

ovomtrenutkustojimojošuvekpripadasnagamaustavnogporetka.Sada jeovojesedište Parlamenta, sediste legitimne vlade. Biće to prava borba u kojoj ćemo nakrajumipobediti.Pođitezamnom!

Miidesetaknjegovihpristalicapođosmozanjim.Onnaspovedekavrtu,obiđekuću i dovedenasdo jednogdrvenog stepeništa čiji sekraj gubiougustom lišću.Popesmo se na krov, pređosmo preko jednog mostića, a zatim preko nekolikostepenika stigosmo do sobe sa debelim zidovima i vrlomalim prozorima nalik napuškarnice.Fazelnaspozvadabacimopogled:bilismoiznadnajosetljivijegulazaukvartkojijesadabiozatvorenbarikadomnakojojsenalazilodvadesetakljudi,kojisuuklečećemstavu,uperenihpušaka,spremnočekalinapad.

- Ima i drugih, - objasni Fazel. - Isto ovako odlučnih.Oni drže sve izlaze izkvarta.Akostignečopor,bićedočekanonakokakozaslužuje.

„Čopor", kako ga je nazvao, nije bio daleko.Mora da je usput zastao da bispaliodve-trikućekojesupripadale„Adamovimsinovima".Vikaipucnjibilisuizčasaučassvebliži.Odjednommespopadeužas.Iakosmobilispremninato,imadasmobilizaklonjenizidom,prizorrazularenegomilekojajezloslutnourlalaikretalasepravopremanama,verovatnojenajstrašnijeiskustvokojesamikadadoživeo.

Instinktivnosamprošaputao:-Kolikoihima?- Hiljadu, najviše hiljadu i petsto, - odgovori Fazel glasno, jasnim i

ohrabrujućimtonom,prenegoštododade,kaodanaređuje:-Sadćemoiminjihdapreplašimo.Od svojih pomoćnika zatražio je da nam daju puške. Hauard i ja zbunjeno

razmenismopoglede;sagađenjemiradoznalošćuodmeravalismotežinutihhladnihpredmeta.AondaFazeldobaci:

- Zauzmite mesta na prozorima i pucajte na svakog ko se približi. Ja sadarnoramdavasnapustim,pripremamiznenađenjetimdivljacima!

Čim je izašao započela je borba. Govoriti o bici svakako je preterano.Pobunjenici,bučna inerazumnahorda,približila sebarikadi;njihovpredvodniksezaleteo u nameri da je preskoči, kao da se radilo o trci sa preponama. Adamovisinoviispalilisujedanplotun,azatimjošjedan.Desetaknapadačajepalo,ostalisuse povukli. Samo jedan je uspeo da se popne na barikadu, gde je probodenbajonetom.Začuoseužasankrikagonije.

Većinapobunjenikaopreznojestajalaupozadini,ponavljajućiizsvegglasaistislogan:„Nasmrt!"Ondajejedanodredponovoizvršiojurišnabarikadu;ovogputabilisuboljeorganizovani:pucalisunabranioceiproveravaliodakledolazepucnji.JedanAdamovsin,pogođenučelo,biojejedinažrtvaovogajuriša.Natosunjegovidrugoviodgovoriliplotunomkojijepokosioprvelinijenapadača.

178

Ofanzivasestišavala,napadačisusepovukli iglasnosedogovarali.Sređivalisu redove za novi juriš kada strašna tutnjava uzdrma kvart. Jedna granata je palameđu buntovnike, izazvavši krvoproliće i strašnu zbrku. Branioci tada podigošesvoje puške vičući: „Ustav! Ustav!" Sa druge strane barikade, mogle su se videtidesetineopruženihtela.Hauardprošaputa:

-Mojeoružjejepotpunohladno.Janisamispalionijedanmetak.Ati?-Nija.- Imati na nišanu glavu neke nepoznate osobe i povući obarač da ga ubiješ...

Fazeljestigaonekolikotrenutakakasnije.Biojerazdragan.-Stamisliteomomiznenađenju?Tojejedanstarifrancuskitop,DeBanž,koji

namjeprodaojedanoficircarskevojske.Nalazisenakrovu,dođitedamusedivite!Jednogodnarednihdana,izložićemoganasrednajvećegtrgauTabrizuinapisatinanjemu:„Ovajtopjespasaoustav!"

Smatrao sam da su njegove reci isuviše optimističke,mada nisammogao daosporimdaje,zanekolikominuta,odneoznačajnupobedu,Njegovciljjebiojasan:održatimaloostrvcenakomebi seokupile poslednjepristaliceustava, kakobi sezaštitiliirazmislilionarednimkoracima.

Danam je tognemirnog junskogdananeko rekaodaćemokrozborbuza tihnekoliko zamršenih uličica bazara uTabrizu, vratiti čitavoj Persiji njenu ukradenuslobodu,naoružanisadvanaramkaLebelovihpušakaijednimDeBanžovimtopom,teškodabismoutopoverovali.

Aupravosetodogodilo,uzgubitaknajnevinijegmeđunama.

179

XXXIX

Bili su to mračni dani u istorji Hajamove zemlje. Da li je to bilo obećanosvitanje na Istoku?Od Isfahana doKazvina, od Širaza doHamadana, iz stotina ihiljadazaslepljenihgrudiizbijalisuistipovici:„Nasmrt!Nasmrt!"Reči„sloboda",„demokratija", „pravda" mogle su se izgovoriti samo tajno. Budućnost je bilazabranjensan,pristaliceustavasuproteranesaulica,sastajališta„Adamovihsinova"su opustošena, a njihove knjige bačene na gomilu i spaljene. Nigde, ni u jednomkutkuprostranePersije,tajneželjenitalasslobodenijemogaonaćisvojeutočište.

Nigde,osimuherojskomgraduTabrizu.Kadajenajzadminuobeskrajnodugdandržavnogudara,odtridesetglavnihčetvrtisamojejednaidaljeodolevala,onakoju zovuAmir-Hiz, na krajnjem severozapadnom delu bazara. Te noći, nekolikodesetina mladih boraca se smenjivalo čuvajući prilaze kvartu, dok je u sedištuandžumana,pretvorenomuglavništab,Fazelpovlačioambiciozne,odlučnepotezepojednojzgužvanojkarti.

Nasdvanaestakje,podsvetlošćulampikojesupodrhtavalenavetru,svelikompažnjompratiloinajmanjipoteznjegoveolovke.Poslanikseuspravio:

-Neprijateljjejošuvekušokuzboggubitakakojesmomunaneli.Onmislidasmomnogo jači nego što u stvari jesmo. On nema topova, niti zna koliko ih miimamo. Moramo da iskoristimo tu prednost i da, bez odlaganja, proširimo našuteritoriju.Šahćeubrzoposlatisvojetrupe,onećestićiuTabrizzanekolikonedelja.Dotadamoramodazauzmemoceograd.Unapadćemokrenutivećnoćas.

Onsesaže,sveglavesepognuše,gologlave,pokriveneiliumotane.-Rekuprelazimonaprepad, -objasnion, -odatlekrećemounapadupravcu

tvrđave,kojućemonapastisadvestrane:sabazaraisagroblja.Prevečeri,bićenaša.Tvrđavajebilaosvojenatekposledesetdana.Bespoštedneborbevodilesuse

za svaku ulicu, ali branioci su napredovali i sve se okretalo u njihovu korist.Nekolicina „Adamovih sinova" dočepala se u subotu kancelarije Indoevropskogtelegrafa,odaklesumogledaseuspostavevezesaTeheranomiostalimgradovimauzemlji,kaoisaLondonomiBombajem.Istogadana,braniocimasepridružilaijednapolicijskakasarnaodaklejedonetjedanmitraljezMaksimitridesetkutijamunicije.Oviuspesiulilisunovopoverenjenarodu.Stotinemladihistarihhrabrojepohrliloprema oslobođenim četvrtima, poneki čak i sa oružjem. Za nekoliko nedelja,neprijateljjebiopotisnutnaperiferiju.Unjegovimrukamaostaojesamojedanslabonaseljenkrajnaseveroistokugrada,koji seprostiraoodčetvrtikamilarado logoraSahib-Divana.

Polovinomjulaosnovanajedobrovoljačkavojskaiprivremenauprava,ukojoj

180

jeHauardbiozaduženza snabdevanje.Otada jenajvećideovremenaprovodionabazarutražećinamirnice;ispostavilosedasutrgovcibiliizuzetnopredusretljivi.Onsesavršenosnalazioupersijskomsistemutežinaimera.

-Trebazaboraviti, -govoriomi je, - litre,kilograme,unce ipinte.Ovdevažidžav,miskal,siriharvar,štoodgovaratovarujednogmagarca.

Pokušavaojedamiobjasni:-Osnovnajedinicajedžav-tolikotežizrnoječmasrednjeveličineitozajedno

saopnom.-Bašjetotačno,-prsnuosamusrneh.Profesor me prekorno pogleda. Da bih ispravio stvar, osetih se dužnim da

pokažemsvojuzainteresovanost,pagaupitah:-Džavjeznačinajmanjamernajedinica.-Mane,-naljutiseHauard.Onbacipogledusvojebeleške:- Težina jednog zrna ječma odgovara težini sedamdeset zrna slačice, ili, ako

hoćeš,težinišestdlakaizrepamazge.U poređenju s njegovim, moj zadatak je bio lak. S obzirom na moje

nepoznavanje lokalnog dijalekta, jedina obaveza mi je bila da održavam vezu sastranimdržavljanima,daihupoznamsaFazelovimnameramaidabrinemonjihovojbezbednosti.

Treba znati da je Tabriz, do izgradnje transkavkaske pruge, dvadeset godinaranije, bio kapija Persije, obavezno mesto prolaska putnika, robe i ideja. Mnogaevropskapreduzećaimalasutusvojefilijale,kaonemačkaKompanijaMMMozigiSinemanilipoznataaustrijskafirmaAnonimnodruštvozatrgovinusaIstokom.Tususenalazilikonzulati,američkaverskamisijairaznedrugeustanove.Srećansamštomogudakažemdaniujednomtrenutku,tokomsvihmeseciteškeopsade,stranidržavljaninisubiliuopasnosti.

Štaviše, tihmeseci smobili svedoci dirljivogbratimljenja.Kada to kažemnemislimnaBaskervila,menenitinaPanovakoji seodmahpridružiopokretu.Ovdeželim da odam priznanje drugim osobama: g. Muru, dopisniku ManchesterGuardianakoji je, neoklevajućida se lati oružjanaFazelovoj strani, bio ranjenuborbi; kapetanu Anžinijeru, koji nam je pomogao da razrešimo mnoge logističkeprobleme i koji je, svojim člancima uAsie frangaise, doprineo da se u Parizu i učitavom svetu dobije podrška koja je spasla Tabriz od strašne sudbine kojamu jepretila. Prisustvo stranaca, učesnika otpora, poslužilo je nekim verskim vođama ugradukaoargumentprotivbranilacaustava,„čopora-citiram-Evropljana,Jermena,babistainevernikasvihvrsta".Međutim,stanovništvonijenasedalonatakvuvrstupropagande.Obasipalonasjezahvalnošćui ljubavlju,svakičovekbionamjebrat,svakaženasestrailimajka.

TrebalidaponovimdasusamiPersijanci,odprvogdana,pružilinajiskrenijuimasovnu podršku braniteljima ustava. Najpre slobodni građani Tabriza, a zatim i

181

izbeglicekojisu,zbogsvojihstavova,moralidapobegnuizsvojihgradovailiselaida se sklone u poslednji bastion ustavnog uređenja.Među izbeglicama bilo je nastotine„Adamovihsinova",kojisunagrnuliizsvihkrajevacarstvasjednimjedinimciljem-daselateoružja.Takavjebioslučajisamnogimposlanicima,ministrimainovinarima iz Teherana koji su uspeli da umaknu pred velikom hajkom koju jeorganizovao pukovnik Lijahov. U Tabriz su dolazili u malim grupama, iznureni,unezvereni,izgubljeni.

NajdragocenijapridošlicabilajesigurnoŠirinkojaje,prkosećiKozacimakojinisu smeli da se urnešaju, u vreme policijskog časa automobilom napustilaprestonicu. Stanovnici su zadivljeno dočekali njen automobil, tim pre što je njenšofer,rodomizTabriza,biojedanodretkihPersijanacakojijeumeodavozitakvovozilo.

Princeza se smestila u napuštenoj palati koju je sagradio njen deda, stari Šahkoga su ubili.Nameravao je da u njoj svake godine provode pomesec dana.Većprvenoći,kaželegenda,njemujepozlilo,pasumunjegoviastrolozipreporučilidavišenikadanestupinatomesto.Tridesetgodinanikoniježiveoupalati;zvalisuje,srazlogom,Praznapalata.

Širin nije oklevala da izazove zlu sudbinu i njeno boravište postalo je srcegrada.Tu,uprostranimvrtovimakojisuokruživalipalatu,jedinomostrvusvežineutimvrelim letnjimmesecima,okupljale suse svakevečerivođeotpora.Čestosambiounjihovomdruštvu.Svakiputkadasamdolazio,princezajeizgledalasrećnaštomevidi.Našaprepiskasatkalajemeđunamasaučesništvoukojenikonijemogaodase uvuče. Naravno, nikada nismo bili sami; svakom sastanku, svakom ručkuprisustvovalisuidrugi.Tokomtihposetavodilesusedugerasprave,ponekadjebiloi šala, ali uvek uzdržanih i sa merom. Preterana intimnost se u Persiji smatralanepristojnošću; ljudi su semeđusobno ophodili sa naglašenom učtivošću, sa punotakta,ičestosuimaliobičajdakažu„robsamvašesenke"osobikojojsuseobraćali;kada se radilo o ljudimavisokog ranga, naročito o ženama iz kraljevskeporodice,ljubilisuzemlju,akonebukvalno,ondabarprenaglašenimpokretima.

Jednogčetvrtka,tačnije17.septembra,kojinikadanećuzaboraviti,desilosetouzbudljivoveče.

Tevečeri su svinašiprijatelji iz raznoraznih razlogavećotišli.Napustio sampala tu među poslednjima. U trenutku kad sam prolazio spoljnu kapiju imanja,primetio samda samkraj stolice na kojoj sam sedeo zaboravio tašnuu kojoj samobično nosio važne papire. Vratio sam se po tašnu, ali nikako sa namerom da seponovosretnemsaprincezom;biosamuverendasepovuklausvojeodaječimsepozdravilasasvojimposetiocima.

Kadasamponovoušaoupalatu,onajejošsedela,samameđudvadesetpraznihstolica.Zabrinutaizamišljena.Neskidajućipogledsanje,uzeosamsvojutašnu,štosam tišemogao.Širin je i daljebilanepokretna, okrenutaprofilom,nesvesnamog

182

prisustva.Udubokoj tišini, sedoh i počehda je posmatram.Kaoda sam se vratiodvanaest godina unazad, ponovo sam video sebe i nju, u Konstalitinopolju, uDžamaledinovomsalonu.Onaseiondatakodržala,izprofila,saplavommaramompreko kose, koja je padala do nogu njene stolice. Koliko je godina tada imala?Sedamnaest? Osamnaest? Spokojna, zrela, nadmoćna žena koju sam sada gledaomoglajeimatitridesetgodina.Bilajeistoonakovitkakaoiprvogadana.Očiglednojeumeladaodoliiskušenjimaženanjenogranga;besposliciiproždrljivosti,večitomopuštanjuporaskošnimdivanima.Daliseudala,dali jerazvedenailiudovica?Otomenismonikadaprozborilinireč.

Togmomentapoželeosamdakažem:„VolimtejošodKonstantinopolja."Mojeusnezadrhtaše,ondasestisnuše,iizmeneneizađeniglasak.

Širin se u međuvremenu lagano okrenula prema meni. Pogledala me je neiznenadivši se, kao da nisam ni odlazio niti se vraćao. Malo je oklevala, a ondaodlučidamiseobratisa„ti":

-Očemurazmišljaš?Odgovorpoletesamojihusana:-Otebi.OdKonstantinopoljadoTabriza.Prekonjenoglicapređeosmeh,moždapomalozbunjen,alisvakakoneistrogo

uzdržan.Nisamumeoništaboljedaučinimnegodacitiramnjenereči,kojesunampostalenekavrstalozinke:

-Nikadseneznakadaćesenašiputeviponovoukrstiti!Nekolikosekundismobiliobuzetiuspomenama.OndaŠirinreče:-NisamnapustilaTeheranbezknjige.-RukopisizSamarkanda?-Onjestalnonakomodiporedmogkreveta.Neumornogaprelistavam,znam

napametRubaijeihronikukojaihprati.-Daobihdesetgodinasvogživotazajednunoćsatomknjigom.-Jabihdalajednunoćsvogživota.Usledećemtrenutkunadviosamsenadnjenolice,našeusnesusedotakle,naše

očisubilezatvorene.Okonasnijebiloničegaosimjednoličnepesmecvrčakakojaje odjekivala u našim zaglušenimglavama.Dug poljubac, vreo poljubac, poljubacproteklihgodinaisrušenihbarijera.

Izstrahadanenaiđenekoodposetilaca, ilinekoodslugu,miustadosmoi jakrenuhzanjomjednimpokrivenimprolazomdomalih,jedvaprimetnihvrata,idaljepolomljenimstepeništemdoodajabivšegšahakojejenjegovaunukaprisvojila.Dvateškakrilasezatvorišemasivnompolugom,imisenađosmosami.Tabrizvišenijebiogradnakrajasveta,većjesvetgubioznačaj,udaljenodTabriza.

Uveličanstvenojpostelji,sakolonadamaizastorima,grliosamsvojukraljevskuljubavnicu.Svojomrukomrazvezaosamsvakičvor,otkopčaosvakodugme,prelaziosamprstima,dlanovima,usnama,prekosvakeoblinenjenogtela.Onaseprepuštalamojimmilovanjima,mojimneveštimpoljupcima, iznjenihzatvorenihočiju iskrile

183

sutoplesuze.Uzoru,jošuveknisamotvorioRukopis.Video sam ga na jednoj komodi, s druge strane kreveta, ali je Širin spavala

naga,saglavomnamomvratu,sagrudimanaleglimnamojeiništanasvetumenebipomeriloodnje.Udisao samnjendah,njenemirise, njenunoć,posmatrao samnjenetrepavice,beznadežnosamtražiodapogodimdalisupodrhtavaleodsnasrećeiliodmore.Kadseprobudila,prvišumovigradasuvećdopiralidonas.Moraosambrzo da nestanem, misleći u sebi kako ću svoju sledeću ljubavnu noć posvetitiHajamovojknjizi.

184

XL

Izašavši iz Prazne palate, išao sam skupljenih ramena od svežine - zore uTabrizunikadanisutople.Približavaosamsekaravan-saraju,netrudećisedaidemprečicom.Nisamžurio,osećaosampotrebudaosvemurazmislim;noćnastrastseumeni jošnije stišala, ponovo sampreživljavao slike, pokrete, prošaptane reći, višenisam znao da li sam srećan. Osećao sam neku vrstu ispunjenosti, ali protkanuneizbežnim osećanjem krivice koja je uvek deo skrivenih ljubavi. Misli su mineprestano navirale, nametljive kao sve misli besanih noći: da li je posle mogodlaska ponovo zaspala sa osmehom? Da li se pokajala? Kad je ponovo vidim,okruženu drugim ljudima, da li će biti bliska ili daleka? Ponovo ću otići kod njevečeras,tražićuunjenimočimaveru.

Iznenadajeodjeknuotopovskipucanj.Jazastadoh,načuljihuši.Dalijetobionašdobri iusamljeniDeBanže?Usledila je tišina,azatimžestokapaljbaizatišje.Nastavihšetnjuneštoneodlučnijimkorakom;pažljivosamosluškivao.Odjeknulajenova grmljavina, a istog časa čuo sam novu paljbu. Ovog puta sam se ozbiljnozabrinuo;jedanjedinitopnijemogaodaispaljujegranatetakvimritmom,moradaihjebitidva,iličakiviše.Dvegranateeksplodirašenekolikoulicaodmene.Potrčahupravcutvrđave.

Fazilmijeubrzopotvrdiovestkojesamsenajvišepribojavao:prvesnagekojeješahposlaostiglesutokomnoći.Onesuzauzelepoložajeučetvrtimakojesudržaliverskipoglavari.Novetrupepristizalesusasvihstrana.PočinjalajeopsadaTabriza.

Ovako je glasila beseda koju je izgovorio pukovnik Lijahov, vojni poglavarTeherana,izvršilacdržavnogudara,prepolaskanjegovihtrupazaTabriz:

„HrabriKozaci!Šahjeuopasnosti,ljudiizTabrizasuodbacilinjegovuvlast,objavilisumurat,

želeći da ga primoraju da prizna Ustav. Ali Ustav ukida vaše povlastice. Ako onstupinasnagu,vašodredćebitiraspušten,vašeženeidecabićegladni.Ustavjevašnajvećineprijatelj,protivnjegasemorateboritikaolavovi.Rušenjeskupštinekojeste uspešno izveli, izazvalo je divljenje celog sveta. Nastavite vašu spasonosnuakciju,zgazitepobunjeničkigrad,ajavam,uimevladaraRusijeiPersije,obećavamnovacipočasti.SvabogatstvaskrivenauTabrizusuvaša,trebasamodaihuzmete!"

Govor koji je u Teheranu i Sankt Petersburgu izgovoren razjarenim pretećimtonom, u Londonu je samo ovlaš spomenut, ali njegova poruka bila je ista: trebasrušitiTabriz,trebagaprimernokazniti!Njegovporaztrebadaućutkaizastrašisveone koji spominju ustav, skupštinu ili demokratiju;Orjent treba ponovo uspavati ivratitigaunjegovvekovniprirodnisan.

185

Narednihmeseciceosvetsepripremaodaprisustvujeneobičnojimučnojtrci:dok je primerTabriza u raznim delovimaPersije počinjao da budi plamen otpora,samgradjedoživljavaosurovuopsadu.Ljudisuseustrahupitalidalićepoborniciustava moći da stanu na noge, da se prestroje i ponovo late oružja pre nego štonjihovbastionbudesrušen?

U januaru su izvojevali prvu veliku pobedu: na poziv bahtijarskih poglavara,Širinih ujaka, stara prestonica Isfahan digla se na ustanak i potvrdila odanostustavnosti i solidarnost saTabrizom.Uopsednutomgraduovavest jedočekanasanajvećom radošću. Čitave noći ljudi su neumorno uzvikivali: „Tabriz - Isfahan,zemljasebudi!"Ali,većsutradan,masovninapadprimoraojebraniocedanapusteveći broj položaja na jugu i zapadu.Preostao je samo jedanput koji je povezivaoTabrizsaspoljnimsvetom,itoonajkojijevodionasever,premaruskojgranici.

Tri nedelje kasnije, pobunio se i gradRast.Kao i Isfahan, odbacio je šahovotutorstvo,prihvatioustavipriključioseFazelovompokretuotpora.Tavestizazvalaje novu buru radosti u Tabrizu. Istog trenutka, napadači su odgovorili još žešćimnapadima takoda je iposlednjiputbiopresečen:blokadaTabrizabila jepotpuna.Pošta i namirnice prestale su da stižu u Tabriz. U takvim uslovima trebalo jeorganizovati racionalisanje namirnica kako bi se moglo prehraniti nekih dvestahiljadastanovnikagrada.

U februaru i martu 1909, stvorena su nova uporišta. Ustavna teritorija seprostirala na Siraz,Hamadan,Mešed,Astarabad,Bandar-Abas, Bušir.U Parizu jeosnovankomitetzaodbranuTabriza,načijemčelujebioizvesnigospodinDijelafoa,uvaženi orjentalista; isti polet zahvatio je i London, pod pokroviteljstvom lordaLemingtona. Najvažnije od svega, glavni verski poglavari šiita, sa sedištem uKarbali,uotomanskomIraku,izjasnilisusesvečanoinedvosmislenoukoristustavaipodržaliborcezaustavnost,osuđujućinazadnemule!

Tabrizjetrijumfovao.AliTabrizjeumirao.Nesposobandasesuprotstavi tolikimpobunamaiosudama,šah je imaosamo

jednumisao:trebadotućiTabriz,toleglozla;kadonbudepao,ostalićesepokoriti.Poštonijeuspeodagaosvoji,onjeodlučiodagaumoriglađu.

Uprkosracionalizacijihlebajebilosvemanje.Krajemmarta,ljudisupočelidaumiruodgladi,naročitostarciideca.

UštampiLondona,ParizaiSanktPetersburgapočelisudasepojavljujukritičkinapisiukojimasevladamavelikihsilaprebacivalodaseuopsednutomgradunalazeinjihovidržavljaničijisuživotitakođebiliuopasnosti.Odjecitakvihstavovastizalisudonastelegrafskimputem.

JednogdanaFazelmejepozvaoirekao:- Rusi i Englezi će uskoro povući svoje državljane da bi Tabriz mogao biti

pregažen,adatoneizazovepreviševelikouzbuđenjeusvetu.Bićetotežakudarac

186

zanas,alihoćudaznašdasejanećusuprotstaviti tompovlačenju.Jaovdenikoganećuzadržatiprotivnjegovevolje.

Zadužiomejedaobavestimzainteresovanedaćesvebitiučinjenokakobiseolakšaonjihovodlazak.

Tada se desilo nešto neverovatno. Pošto sam, kao svedok, prisustvovao tomdogađaju,uzimamsebizapravodazatvorimočipredmnogimljudskimniskostima.

Otpočeosamsvojobilazak,planirajućidaprvoposetimverskumisiju.Unapredsam se pribojavao susreta sa prečasnim upraviteljem zbog prigovora koje bi mimogaouputiti.RačunaojeiočekivaoodmenedaurazumimHauarda,adoživeojedaijakrenemnjegovimputem.Izaista,primiomejevrlohladno,jedvaučtivo.

Ali,čimsammuizneorazlogsvojeposete,onodgovoribezimalooklevanja:-Janeodlazim.Akomogudaorganizujuprolazzapovlačenjestranaca,mogu,

istotako,daorganizujuiprolazzasnabdevanjegrada.Zahvalihmu na njegovom stavu, koji je bio u skladu sa njegovim verskim i

humanitarnimidealimakojimajeposvetiosvojživot.Zatimsamposetiotriobližnjetrgovačke kuće i namoje veliko iznenađenje, dobio sam isti odgovor.Ni oni nisuželelidanapustegrad.Jedanodnjih,Italijan,ovakomiseobratio:

-AkobihuovomteškomtrenutkuTabrizuokrenuoleđa,stideobihsedaseunjega kasnije vratim i nastavim posao. Zato ću ostati. Možda će moje prisustvodoprinetidamojavladaneštopreduzme.

Svuda,kaopodogovora,odgovor jebio isti,nedvosmisleno jasan ineopoziv.Odgovor gospodinaRetisloua, britanskog konzula, osoblja konzulataRusije, kao ikonzula,g.Pohjatanova,biojeistovetan:„Mineodlazimo!"Svioniobavestilisuotomesvojezaprepašćenevlade.

Zadivljujuća solidarnost stranaca podigla je moral grada pod opsadom. Alistanje je i dalje bilo neizvesno. Britanski konzul Retislou je 18. aprila telegrafskiobavestioLondon:„Hleb jedanas retkost; sutragamoždauopštenećebiti."Novuporuku poslao je 19. aprila: „Stanje je beznadežno, ovde se govori o poslednjempokušajudaseslomiopsadnostanje."

I doista, toga dana je u tvrđavi održan sastanak. Fazel je saopštio da trupepristalicaustavotvornoguređenjanapredujuodRastapremaTeheranu,dapostojećavlastsamoštonijesrušenaidanijedalekodankadaćebitiizvojevanapobeda.

AliHauarduzerečposlenjegaipodsetigadasubazariprazniidaugraduvišenemahrane:

- Ljudi su već poklali domaće životinje, čak i mačke sa krovova. Čitaveporodice lutaju danju i noću ulicama u potrazi za nekim kržljavim narom iliparčetomhleba.Bližisetrenutakkadćesepribećiljudožderstvu.

-Samodvenedelje,trebaizdržatisamojošdvenedelje!Fazelovglasjeprekljinjao.AliHauardjebionemoćan:-Našerezervesunamomogućiledaopstanemodosada.Sadanemamovišešta

187

dapodelimo.Bašništa.Zadvenedelje,stanovništvoćebitidesetkovano,aTabrizćebitiavetinjskigrad.Poslednjihdanabilo jeosamstomrtvih.Odgladi iliodbolestikojedonosiglad.

-Dvenedelje!Samodvenedelje!-ponavljaojeFazel.-Zamislimodajepost!-Svimipostimovećmnogodana!-Štadaradimo?Dasepredamo?Dapustimodapropadneovajizvanrednitalas

podrškekojismostrpljivoostvarili?Zarnemanačinadaistrajemo?Istrajati. Istrajati. Dvanaestoricu unezverenih ljudi, ošamućenih od gladi i

iscrpljenosti,aliiodpobedekojaimjebilanadomakruke,obuzimalajesamojednajedinamisao:istrajatiisamoistrajati.

-Moždapostojijednorešenje,-rečeHauard.-Možda...SveočiseokrenušepremaBaskervilu.- Trebalo bi izvršiti proboj, na prepad.Ako bismo uspeli da zauzmemo ovaj

položaj - on je prstom označio jedno mesto na mapi - naše snage bi uspostavilekontaktsaspoljnimsvetom.Dokbineprijateljdošaosebi,spasbimoždavećbionavidiku.

Odmah sam se izjasnio protiv ovog predloga; vojni poglavari bili su istogmišljenja;svisu,bezizuzetka,smatralidajeplansamoubilački.Položajineprijateljanalazilisusenajednomuzvišenju,nanekihpetstometaraodnašihlinija.Trebalojepreći tu razdaljinu po ravnom terenu, preskočiti i osvojiti visoki zid od osušenogblata, a zatim obezbediti dovoljno jake snage koje bi pružile otpor neizbežnomprotivnapadu.

Fazeljeoklevao.Niječaknigledaoukartu,razmišljaojekakavbibiopolitičkidometoperacije,otomedalibisetimedobilonekolikodana?Diskusijasenastavilai postajala je sve življa.Baskervil jenavaljivao i svojimargumentimauspeo jedazadobije Murovu podršku. Dopisnik Gardiana izneo je sopstveno vojno iskustvo,potvrdivši da bi faktor iznenađenja mogao biti presudan. Fazel najzad doneseodluku.

- Još uvek nisam ubeđen, ali pošto nemamo nijedno drugo rešenje, ja nisamprotivHauardovogpredloga.

Napadjeotpočeosutradan,20.aprila,u trisataujutru.Bilo jedogovorenodase,akoupetsatipoložajbudeosvojen,operacijenastavinanekolikotačakafrontakakoneprijatelj nebimogaodaorganizuje trupezaprotivnapad.Ali, većuprvimminutima bilo je jasno da je pokušaj propao: prvi proboj koji su predvodiliMur,Baskervilišezdesetakdobrovoljacadočekanježestokompaljbomneprijateljakojisežestoko branio. Očigledno, neprijatelj nije bio iznenađen. Da li ga je neki špijunobavestio o našim pripremama? To se nije moglo utvrditi, ali se videlo da je tajsektor bio dobro branjen. Lijahov ga je poverio jednom od svojih najsposobnijihoficira.

Fazeljeodmahnarediodaseoperacijaprekineidasedaznakzapovlačenje;

188

borci su se vratili na početne položaje.Mnogi od njih,među njima iMur, bili suranjeni.

Nije sevratio samo jedanodnjih:Baskervil.Pokosioga jeprvineprijateljskiplotun.

TabrizjetridanaoplakivaoBaskervila,tridanasuljuditihoizražavalisaučešćeuverskojmisiji.Učetvrtimakojesudržali„Adamovisinovi",izrazisaučesćabilisuprožeti gnevom.Crvenihočiju, stezao sam ruke,najčešćenepoznate i predavao sebeskonačnimzagrljajima.

Upovorciposetilacanalazioseiengleskikonzul,kojimepovučeustranu.-Moždaćevambitiutehaakovamkažemdamije,šestsatiposlesmrtivašeg

prijatelja, iz Londona stigla poruka. Obavešten sam da su velike sile konačnopostiglesporazumoTabrizu.Žrtvag.Baskervilanijeuzaludna.Ekspedicionetrupesuvećnaputupremagradu,sazadatkomdagaoslobode,snabdejuhranomipovukustrance.

-Ruskeekspedicionetrupe?-Naravno,-potvrdiRetislou.-Jedinooniimajuvojskuublizini.Alidobilismo

garancije.Pristaliceustavanećebitiuznemiravane,acarsketrupećesepovućičimbuduizvršilezadatak.RačunamnavasdaubediteFazeladapredaoružje.

Zašto sam prihvatio? Zbog umora? Zbog iscrpljenosti? Zbog persijskogfatalizmakojiseuvukaoumene?Usvakomslučaju,nisamseusprotivio,pustiosamdameubededami je taj ružanzadatakdodelila sudbina. Ipak,odlučio samdaneodemodmahkodFazela.Više samvoleodapobegnemnanekoliko sati.Naravno,kodŠirin.

Odnoćikadasmovodililjubav,viđaosamjesamouprisustvudrugih.Opsada je u Tabrizu stvorila novu atmosferu. Stalno se govorilo o ubačenim

neprijateljima. Izgledalo je kao da su svuda oko nas špijuni. Naoružani ljudi supatrolirali ulicama, čuvajući pristup svimglavnimustanovama.Na vratimaPraznepalatečesto ih jebilopet ili šest,ponekad iviše. Iakosuuvekbili spremnidamedočekajunajljubaznijimosmehom,njihovoprisustvomijeonemogućavalodaunjuulazimneprimećen.

Te večeri kontrola je nešto popustila tako da sam uspeo da se uvučem doprincezinesobe.Vratasubilaodškrinuta;jaihtihoodgurnuh.

Širin je bila u krevetu, sedela je sa otvorenim Rukopisom na podignutimkolenima.Jaseuvukohkrajnje,rameuzrame,bokuzbok.Ninjojnimeninijebilodomilovanja, mi smo se te noći voleli drukčije, zaneseni istom knjigom. Ona jevodilamojeočiiusne,onajeznalasvakureč,svakusliku;menijetobiloprviput.

Često mi je, na svoj način, prevodila odlomke pesama nepobitne mudrosti ineprolaznelepote,bacajućiuzaboravčinjenicudasuprviputbiliizgovoreniosamvekovaranije,unekomvrtuNišapura,IsfahanailiSamarkanda.

Ranjenepticetražeskrivenomestodaumru.

189

Rečisrdžbe,utehe,mučnimonologpesnika,pobeđenogiuzvišenog.Mirčovekuucrnojtišinisonestrane.Aliirečiradosti,uzvišenebezbrižnosti:Vina!RumenogkaotvojiobraziInekamojegrizesavestibudulakekaotvojiuvojci.Pošto smo odrecitovali sve kvatrene diveći se dugo svakoj minijaturi, vratili

smosenapočetakknjigedapročitamohronologijudogađajapisanusastrane.NajpresmopročitalihronikuVartanaJermeninakojajeobuhvataladobrupolovinuknjige.Tako sam te noći saznao za priču oHajamu,Džahani i trojici prijatelja. Zatim susledile hronike bibliotekara iz Alamuta, oca, sina i unuka, svaka na po tridesetakstranica.OnesuposvećenečudnovatojsudbiniRukopisaposlenjegovogodnošenjaiz Merva, njegovom uticaju na Ubice, uz sažetu priču o njima, sve do vremenamongolskihosvajanja.

Širinmi je pročitala poslednje redove čiji sam rukopis vrlo teško odgonetao:„Morao sam da pobegnem iz Alamuta uoči njegovog razaranja, u pravcu mogrodnog grada Kirmana. Poneo sam rukopis nenadmašnog Hajama iz Nišapura.Odlučiosamdagasakrijemistogdana,nadajućisedanećebitipronađenprenegošto se pojave ruke dostojne da ga dodirnu. Zato se uzdam u Svevišnjeg.On vodikogaOnhoćeizavodikogaOnhoće."Slediojedatumkojijeodgovarao,pomomproračunu,14.martu1257.godine.

Ostaosamzamišljen.-Rukopis je prekinut uXIII veku, - rekoh, -Džamaledin ga je dobio uXIX

veku.Štasedogađaloumeđuvremenu?- Dug san, - reče Širin. - Jedan dug orijentalni popodnevni odmor. Zatim

buđenje i skok u naručje onog luđaka Mirze Reze. Nije li on iz Kirmana kao ibibliotekari izAlamuta? Zar si tako iznenađen saznanjem da je neko od njegovihpredakapripadaoUbicama?

Onajeustalaisačešljemuruciselanataburetispredovalnogogledala.Ostaobih satima da posmatram graciozne pokrete njene gole ruke, ali me ona vrati uprozaičnustvarnost:

- Trebalo bi da se pripremiš za odlazak ako ne želiš da te iznenade u momkrevetu. Doista, svetlost dana već je ispunjavala sobu, zavese su bile isuvišeprovidne.

-Upravusi,-rekohumorno,-skorodasamzaboraviodamoramdamislimnatvojugled.Onaseokretepremamenismejućise.

-Upravotako,jadržimdosvogugledaineželimdasepričaposvimharemimaPersijeda je jedanlepstranacuspeodaprovedečitavunoćkrajmene,adanijenipomisliodaskineodeću.Nikomevišenebipoželeo!

Smestivši Rukopis u jedan kovčežić, spustio sam poljubac na usne mojeljubljene,azatim,krozjedanhodnikidvojaskrivenavrata,požuriodaseutopimu

190

gužvugradapodopsadom.

191

XLI

Zašto sam odabrao da između svih onih koji su poginuli tokom tih mesecipatnje, pomenem baš Baskervila? Zato što je bio moj prijatelj i sunarodnik? Bezsumnje.AliizatoštonijeimaodrugihsnovaosimdavidirađanjeOrijentauslobodii demokratiji, onogOrijenta za koji je on ipak bio samo stranac.Da li je njegovažrtva bila uzaludna? Da li će se kroz deset, dvadeset ili sto godina Zapad sećatinjegovogprimera,hoćelisePersijasećatinjegovogčina?Izbegavamdarazmišljamotomeizbojaznidaneupadnemuneizbežnumelanholijuonihkojiživeizmeđudvasvetakojapodjednakoobećavajuipodjednakorazočaravaju.

Ako se, ipak, ograničim i izbliza osvrnem na događaje koji su se desilineposrednonakonBaskervilovepogibije,mogaobihdatvrdimdanjegovasmrtnijebilauzaludna.

Posle njegove pogibije usledila je strana intervencija, skinuta je blokada,konvojisanamirnicamakrenulisupremaTabrizu.ZahvaljujućiHauardu?Moždajeodlukadonetavećranije,alijesmrtmogaprijateljanesumnjivoubrzalaspašavanjegrada.Hiljadeizgladnelihgrađanakojimajepretilasmrtmoglisudamuzahvaleštosuostaliživi.UlazakcarskevojskeuopsednutigradsigurnonijemogaodaobradujeFazela.Nastojaosamdagauverimdamoradasepomirisasudbinom:

-Narodvišenijeustanjudapružaotpor,jedinoštojošmožešdamupodariš,tojespasodgladi.Tomuduguješposletolikihpatnjikojejepretrpeo.

- Boriti se desetmeseci da bi se našao pod oštricom caraNikolaja, šahovogzaštitnika!

-Rusi ne rade sami, oni su ovlašćeni od čitavemeđunarodne zajednice, našiprijatelji iz čitavog sveta odobravaju ovu operaciju.Odbiti je, boriti se protiv nje,značilobiizgubitiogromnupodrškukojanamjedosadapružena.

-Pokoritise,predatioružje,sadakadjepobedanavidiku!Fazelmejesatiraopoglednompunimprekora.-Tabriznezaslužujetakvoponiženje!-Jatuništanemogu,anemožešniti;postojetrenucikadjesvakaodlukaloša,

kadatrebaizabrationuzbogkojećešnajmanježaliti!Izgledalojedasesmiruje,utonuoumisli.-Kakvasudbinačekamojeprijatelje?-Britancigarantujunjihovusigurnost.-Našeoružje?-Svakoćemoćidazadržisvojupušku,kućesenećepretraživati,osimonihiz

kojihbisepucalo.Aliteškooružjećemoratidasepreda.

192

Toganimalonijesmirilo.-Akoćesutraprimoraticaradapovučesvojetrupe?-ZatosetrebaoslonitinaProviđenje!-Iznenadasipostaovrloorjentalan!TrebalojepoznavatiFazelapaznatidareč

„orjentalan",iznjegovihusta,retkomožedabudekompliment.Naročitoakosetomedodasumnjičavosmehkojimjepropratiosvojereči.Biosamprimorandapromenimtaktiku.Ustaosamiglasnouzdahnuo:

-Verovatnosiupravu,pogrešiosamštosamteubeđivao.Rećićuengleskomkonzuludanisamuspeodateubediin,zatimćusevratitiiostatikrajtebedokraja.

Fazelmeuhvatizarukav.-Jatenizaštaneoptužujem,nisamčakniodbiotvojusugestiju.-Mojusugestiju?Jasamtisamopreneoengleskipredlogirekaosamtijasno

odkogajeonpotekao.-Smiriseipokušajdameshvatiš!Javeomadobroznamdanemamnačinada

sprečimulazakRusauTabriz,znam,takođe,dabi inajmanjiotporsnašestraneucelomsvetunaišaonaosudu.Tomebisepridružiličakimojisunarodnicikojisadajedinoočekujuoslobođenje,sabilokojestrane.Znamčaki toda jekrajopsadnogstanjaporazzašaha.

-Zartonijebiociljtvojeborbe?- E pa vidiš, nije! Ja mogu da mrzim šaha, ali ne borim se ja protiv njega.

Pobeditijednogdespotanemožebitikrajnjicilj.JaseborimdaPersijancinapokonpostanusvesnida su slobodni ljudi,Adamovi sinovi,kakomi tokažemoovde,daverujuusebe,usvojesnage,daseizborezasvojemestoudanašnjemsvetu.Tosamželeo ovde da postignem. Ovaj grad je odbacio tutorstvo vladara i verskih vođa,izazvao jenadvobojvelikesile, svuda jeprobudiosolidarnost idivljenje.Ljudi izTabrizasubilinaputudapobede,aliimto,očigledno,nećedozvoliti;suvišeseplašenjihovog primera, hoće da ih ponize, hoće da to ponosito stanovništvo padne nakolenapredcarskimvojnicimadabisedomoglohleba.Tikojisirođenslobodan,uslobodnojzemlji,trebalo.bidameshvatiš.

Sačekaosamdaprođenekolikodugihsekundi,aondagaupitah:-Štadaodgovorimengleskomkonzulu?Fazeliskriviliceuizveštačeniosmeh:- Reci mu da će mi biti veoma drago da ponovo zatražim azil kod njenog

KraljevskogVisočanstva.Trebalo mi je vremena da shvatim u kojoj meri je Fazelova gorčina bila

opravdana.Jer,utomtrenutku,izgledalojedasuzbivanjausuprotnostisanjegovimstrahovanjima.Ostaojesamonekolikodanaubritanskomkonzulatu.Ubrzogajeg.Retislou u svom automobilu sproveo kroz ruske redove i prebacio u okolinuKazvina. Tu se pridružio trupama privrženim ustavobraniteljima koje su se, posledugogčekanja,pripremalezapohodupravcuTeherana.Doista,doklegodjepretilaopasnost da ustanak u Tabrizu može biti ugušen, šah je imao u rukama moćno

193

sredstvozaucenusvojihneprijatelja,uspevaojedaihzaplašiidaihzadrži.Aličimje opsada prestala, Fazelovi prijatelji-saborci osetili su da je sloboda blizu i bezoklevanjaotpočeli susvojenastupanjepremaglavnomgradu i to izdvapravca: izpravcaKazvina,saseveraiizIsfahana,sajuga.Snagekojesudolazilesjuga,učijemsastavusubiliuglavnompripadnicibahtijarijskogplemena,dočepalesuseKoma23.juna. Nekoliko dana kasnije objavljeno je zajedničko englesko-rusko saopštenje ukomeseodustavobraniteljazahtevadasmestaprekinusvojuofanzivuidapostignudogovorsašahom.Usuprotnom,dvesilećesesmatratiobaveznimdaseumešaju.Ali Fazel i njegovi prijatelji pravili su se kao da ništa nisu čuli. Ubrzali sunapredovanje,takodasuseveć9.julanjihovetrupesastalenazidinamaTeherana;13.juladvehiljadeljudiušlojeuprestonicukroznebranjenaseverozapadnavrataublizinifrancuskogposlanstva,predzaplašenimpoglednomdopisnikaTempsa.

Lijahovjejedinipokušaodapružiotpor.Satristaljudi,nekolikostarihtopovaidvabrzometnaCreusotauspeojedasačuvakontrolunadnekolikočetvrtiucentru.Žestokeborbevodilesusesvedo16.jula.

Togadana,upoladevetujutru,šahjeuzsvečanupratnjupetstotinavojnikaidvorjanazatražioaziluruskomposlanstvu.Takavčinznačiojenjegovuostavku.

Kozačkomkomandantunijepreostaloništadrugonegodapoložioružje.Onsezakleo da će ubuduće poštovati ustav, da će se staviti u službu pobednika, poduslovomdanjegovabrigadanebuderasformirana,štomujebiloiobećano.

Zanovogšahabiojepostavljenmlađisinsvrgnutogmonarhakojijetadaimaojedvadvanaestgodina;poŠirininimrečima,kojagajepoznavalaizranogdetinjstva,bio je toblag i osetljivdečak,nimalo svirepniti izopačen.Kada je sutradanposleborbi, prošao kroz prestonicu da bi došao do dvora u pratnji svog zaštitnika g.Smirnova,biojepozdravljanuzvicima„Živeošah"izistihonihgrlakojasu,samodanranije,besomučnoizvikivala„Smrtšahu!"

194

XLII

Mladi šah je u javnosti pokazivao dobro i kraljevsko lice; nenametljivo sesmešio mašući belom rukom u znak pozdrava svojim podanicima. Ali, čim bi senašao na dvoru, zadavao jemnogo briga svojoj okolini. Pošto je bio nemilosrdnoodvojen od svojih roditelja, neprestano je plakao. Tog leta pokušao je čak i dapobegnedabi sepridružioocu imajci.Pošto sugauhvatili,hteo jeda seobesioplafon.Kadjepočeodaseguši,uplašioseipozvaoupomoć.Uspelisudagaspasunavreme.Tajnesrećnislučajimaojezanjegaidobrestrane:posletogaoslobodiosesvojih mora i počeo je dostojanstveno da igra ulogu vladara ustavne monarhije.Međutim,stvarnavlastjebilaurukamaFazelainjegovihprijatelja.Onisuotpočelinovuerubrzomčistkom:pogubilisušestpristalicastarogrežima,odtogasudvojicabili glavni verski poglavari iz Tabriza; oni su poveli borbu protiv „Adamovihsinova". Pogubljen je i šeik FazlolahNuri, pod optužbomda je dao saglasnost zapokoljekojisupočinjeniposledržavnogudara,godinudanapretoga;onje,dakle,osuđenzasaučesništvouzločinu,asmrtnukaznujepotvrdiošiitskivrh.Presudajeimala i simbolično značenje: Nuri je izjavio da je ustavotvornost jeres. Javno jeobešen31.jula1909.godinenatrguTophane.Prenegoštojeumro,promrmljaoje:„Janisamreakcionar!"dabiodmahzatimdodao,obraćajućisesvojimpristalicamarasutim u masi, da je ustavotvornost u suprotnosti sa verom i da će vera imatiposlednjureč.

Ali prvi zadatak novih upravljača bila je obnova Parlamenta: nova zgradaParlamenta gradila se na ruševinama starog, a izbori su bili raspisani za 15.novembar. Mladi šah je svečano otvorio drugi Medžlis u persijskoj istoriji ovimrečima:

,,U imeOnog koji daje Slobodu, i pod skrivenom zaštitom njegove Svetlostiimama Vremena, savetodavna narodna Skupština je otvorena u radosti i podnajboljim pokroviteljstvom.Napredak razuma i razvoj uma učinili su da promenebuduneminovne;donjihsedošlokrozteškaiskušenja,ali jePersijaumela,tokomdugihgodina,daprođekrozmnogeopasnostiidanasnjennarodvididasumuželjeispunjene.

Radujemo se što možemo da zaključimo da ova nova napredna vlada imapodrškunaroda,dauzemljudonosimiripoverenje.

Dabiseostvarileneophodnereforme,vladaiSkupštinamorajunaprvomestostavitipreuređenjedržave,naročitojavneprihode,premapropisimakojiodgovarajuprosvećenimnarodima.

MolimoSvevišnjeg da usmerava korakepredstavnika naroda i osiguraPersiji

195

čast,nezavisnostisreću."TogadanauTeheranujevladalaopštaradost,neprestanosedefilovaloulicama,

pevalona raskršćima, recitovanesu improvizovanepesmeukojimasusesve reči,milomili silom, rimovalesa„ustavom",„demokratijom" i„slobodom".Trgovci sunudili prolaznicima piće i slatkiše, desetine listova ukinutih u trenutku državnogudara,najavljivalojesvojeobnavljanjespecijalnimizdanjima.

U sumrak, iznad grada nebo je obasjavao vatromet. U vrtovima Baharistanapostavljene su tribine. Na počasnoj tribini nalazili su se diplomatski kor, članovinovevlade,poslanici,verskidostojanstvenici,udruženjasabazara.KaoBaskervilovprijatelj, imaosammestouprvim ložama;moja stolica jebila tačno izaFazelove.Eksplozijeipucnjisusesmenjivali,nebojebiloobasjanoraskošnimbojamaaljudisu se radovali i smejali kao deca. Na ulicama grada „Adamovi sinovi" su satimaneumornouzvikivaliisteparole.

Ne znam koji je glas, koji uzvik vratio Hauarda u moje misli. Ako je nekozaslužiodaprisustvujeovomslavlju,tojesigurnobioon!Utomtrenutku,Fazelseokrenuopremameni:

-Neštositužan.- Tužan sigurno nisam! Oduvek sam želeo da čujem kako uzvikuju reč

„sloboda"natluIstoka.Alimeprogonenekeuspomene.-Odagnajihodsebe,smejse,radujse,uživajuposlednjimtrenucimaveselja!Bile su to zabrinjavajuće reći koje u meni te večeri ugasiše svaku želju za

slavljem.Dali jeposlesedammeseciFazelnastavljaomučnuraspravuizTabriza?Dali je imaonoverazlogezazabrinutost?Odlučiosamdavećsutradanodemkodnjegakakobihrazrešiodilemu.Nakrajusamodustao.Tokomčitavenarednegodine,izbegavaosamdasesretnemsnjim.

Kojisumerazlozinavelinato?Mislimdasamposledogađajapunihiskušenjakroz koje sam tek prošao, počeo da sumnjam u razumnost mog angažovanja uTabrizu.Dalisamja,stranac,kojisamdošaonaIstoksledećitragjednogrukopisa,imaopravodaseumešamdotemereuborbukojanijebilamoja?SkojimpravomsamsavetovaoHauardadadođeuPersiju?PoonomeštosugovoriliFazelinjegoviprijatelji,Baskerviljebiomučenik;umojimočima,onjebioprijateljkojijepoginuou stranoj zemlji i za stranu stvar, prijatelj čiji će mi roditelji jednog dana pisatipitajući me, sa mučnom učtivošću, zašto sam zaveo njihovo dete. Griža savesti,dakle, zbog Hauarda? Rekao bih, tačnije, učtiva zabrinutost. Ne znam da li je topravareč,alinastojimdakažemdaposlepobedemojihprijateljanisamimaoželjuda se šepurim po Teheranu, slušajući pohvale o mojim tobožnjim podvizimaprilikomopsadeTabriza.Mojeučešćejebiloslučajnoisporedno,jasam,presvega,imaoprijatelja,hrabrogzemljakainisamimaonamerudasekitimnjegovomperjemdabihstekaopovlasticeiuvažavanje.

Iskrenogovoreći,osećaosamjakupotrebudanestanem,dabudemzaboravljen,

196

davišeneviđampolitičare,članoveklubaidiplomate.Jedinaosobakojusamviđaosvakogadana sa neskrivenimzadovoljstvombila jeŠirin.Nagovorio sam je da sesmestiujednomodmnogobrojnihporodičnihprebivališta,uZargandi,letovalištuubliziniprestonice.Nedalekoodatleiznajmiosammalukuću,alisamtoučiniosamoredaradi.Mojidaniinoćiproticalisuporednje,uzsaučesništvonjenihsluškinja.

Događalo nam se da te zime provedemo čitave nedelje, ne napuštajući njenuprostranu sobu. ČitajućiRukopis, grejali smo se pomoću jednog divnog bakarnogmangala.Čitali smo idrugeknjige,provodilidugedokonesatepušećinakalijanu,pijući vino iz Širaza, ponekad čak i šampanjac; grickali smo pistaće izKirmana islatkišeizIsfahana;mojaprincezajeumeladabudeipravadamaimaladevojčica.Svinašitrenucibilisuispunjeninežnošću.

Sa prvim vrućinama u Zargandi je postajalo sve življe. Stranci i najbogatijiPersijancisuusredbujnevegetacijeimaliveličanstveneletnjikovceinastanjivalisuse u njima za vreme dugih vrelih mesesci. Mnogobrojnim diplomatama samo jeblizina ovog raja činila podnošljivim dosadno sivilo Teherana. Zimi, međutim,Zarganda je bila pusta. U njoj su ostajali samo baštovani, nekoliko čuvara i retkistarosedeoci.TakoopustelaonajeŠirinimenibilaprekopotrebna.

Već od aprila letnji gosti su otpočinjali svoju seobu na planinu. Besposlenišetačisulutalinasvestrane,bilisuispredsvihkapija,nasvimstazama.Poslesvakenoći, posle svakog popodnevnog odmora, Širin je služila čajem gošće radoznalihpogleda.Moraosamneprestanodasekrijem,dabežimkrozhodnike.Zimskisanjebio pri kraju, došao je trenutak za odlazak. Kad sam joj to rekao, moja princezapokazatugu,aliimirenjesasudbinom.

-Mislilasamdasisrećan.-Doživeosamtrenutaksreće,želimdagazaustavimdokjejošnetaknut,dabih

ga ponovo zatekao netaknutog. Stalno imam želju da te gledam, sa divljenjem, sljubavlju.Neželimdagomilakojanailaziizmenimojpogled.Udaljićusetokomletadabihteponovosreoidućezime.

-Leto, zima, odlaziš, vraćaš se. Misliš da nekažnjeno raspolažeš godišnjimdobima,godinama,svojimimojimživotom.ZarništanisinaučioodHajama?

Odjednom,nebotelišavačakitrenutkakojitijepotrebandaovlažišusne.Njeneočisezagledašeumoje,tražećiunjimaotvorenuknjigu.Shvativšisve,

onauzdahnu.-Kudasinaumio?To jošnisamznao.DvaputasamdolaziouPersiju, iobaputasamživeokao

zatočenik. Ostalo mi je da otkrijem čitav Istok, od Bosfora do Kineskog mora,Tursku,kojasepobunilaiPersijukojajesvrglasvogkalifa-sultanaikojaseodtadadiči poslanicima, senatorima, klubovima i opozicionim listovima; ponosniAvganistan,kojisuBritanciuspelidapokore,alipokojucenu!Anaravno,tujebilai čitava Persija koju je trebalo obići. Ja sam upoznao samo Tabriz i Teheran. A

197

Isfahan,Širaz,Kašan iKirman?ANišapur iHajamovgrob,sivikamennadkojimvekovimabdijulaticeruža?Kojimputemkrenuti?Rukopisjeodlučioumestomene.Popeh se na voz u Krasnovodsku, prođoh kroz Ašhabad i stari Merv, a odatle uBuharu.IkonačnostigohuSamarkand.

198

XLIII

BiosamradoznaodavidimštajeostaloodgradaukomejecvetalaHajamovamladost.

ŠtajeostaloodAsfizarskečetvrti,odvidikovcauvrtuukomejeHajamvoleoDžahanu?DalipostojetragovipredgrađaMaturidukomejeveštiJevrejin,oddrvetabelog duda, prema starim kineskim uputstvima, pravio hartiju još u XI veku?Nedeljama sam neumorno hodao pešice, a onda jahao na mazgi; ispitivao samtrgovce,prolaznike,imameudžamijama,alisamkodnjihnailaziosamonačuđenje,osmehe i ljubaznepoziveda imsepridružimnanjihovimneboplavimdivanima ipopijemsanjimačaj.

Imaosamsrećedase,jednogjutra,zateknemnatrguRegistan,utrenutkukadaje tuda prolazio mali karavan; sastojao se od samo šest ili sedam kamila izBaktrijana,sadebelimkrznomijakimkopitama.Starikamilarsezaustavionedalekood mene ispred jedne grnčarske radnje, držeći na grudima jedno tek ojagnjenojagnje;nudioga jeurazmenupa jepregovaraosazanatlijom;neskidajući rukesaćupa pokazivao je bradom na gomilu glaziranih sudova. Posmatrao sam ta dvačoveka, njihove kape od crne vune, pohabanu odeću, crvenkaste brade, njihovhiljadugodišnji način trgovanja. Da li se prizor koji sam posmatrao po bilo čemurazlikovaoodslikekojajepostojalauHajamovodoba?

Blagipovetaraczakovitlaojepesak,odelasusenaduvala,nestvarniveoobavioječitavtrg.Posmatraosamokosebe.OkoRegistanasuseuzdizalatrispomenika,triogromne celine: kula, kupola i kapija visokih zidova koji su bili u potpunostiobloženisitnimmozaikom,saarabeskamauzlatnimprelivima,ametistom,tirkizomibrižljivo ispisanim natpisima. Sve je još uvek bilo veličanstveno, ali su kule bilenagnute, kupole izbušene, fasade gubave, izgrižene vremenom, vetrom, vekovimaravnodušnosti; nijedan pogled se nije dizao prema tim znamenitostima, oholim,uzvišenimgorostasima,kojisupodsećalinaveličanstvenupozornicu.

Povlačio sam se unazad i spotakao se na nečiju nogu; okrenuo sam se daprozborimrečiizvinjenjainašaoselicemulicesačovekomodevenim,poputmene,naevropskinačin,kojijesleteosaistedalekeplanete.Započelismorazgovor.BiojeRus,arheolog.Došaojeovamosahiljadupitanja,ananekajevećnašaoodgovor:

-USamarkandu,vremejeproticaloodjednedodrugepropasti,odjednogdodrugog totalnog rušenja.Kad su uXIII vekuMongoli srušili grad, gradske četvrtipretvorenesuugomileruševinai leševa.Preživelisubiliprimoranidaganapuste;svojanovaprebivalištaizgradilisuujednomdrugomnaselju,neštojužnije,takodaje čitav stari grad, Samarkand Seldžukida, postepeno prekrivan slojevima peska,

199

postaosamojednaprostranauzdignutazaravan.Podzemljomsuostalablagaitajne;na površini se nalaze pašnjaci. Jednog dana trebalo bi otkopati kuće i ulice. Takooslobođen,Samarkandbimogaodanamispričasvojupriču.Onzastade.

-Jesteliviarheolog?-Ne.Ovajgradmeprivlačiizdrugihrazloga.-Dalibibilonepristojnodavasupitamkojisutorazlozi?IspričaosammuzaRukopis,zapesme,hroniku,zaslikarekojisuovekovečili

ljubavnikeizSamarkanda.- Tako bih voleo da vidim tu knjigu! Da li znate da je Samarkand koji je

postojaouHajamovodobabio poptuno srušen i uništen.Kaonekimprokletstvomnestale su sve zidine, palate, voćnjaci, vrtovi, mreže kanala, sveta mesta, knjige.Znamenitosti kojima se danas divimo izgradili su kasnije Tamerlan i njegovisledbeniciprepribližnopetstotinagodina.IzHajamovogdobaostalisusamodelovigrnčarijei,kakostemiupravorekli,tajRukopis,kojiječudompreživeo.Velikojepreimućstvo što možete da ga držite u rukama, da ga čitate koliko želite.Preimućstvo,aliivelikaodgovornost.

- Verujte mi da sam toga svestan. Godinama, otkako sam čuo da ta knjigapostoji, živim samo za nju, oname je vodila iz avanture u avanturu, njen svet jepostaomoj,njenačuvarkajemojaljubavnica.

-USamarkandstedošlidabisteotkrilimestakojasuopisanauknjizi?-Nadaosamsedaćemiljudiugradupokazatibarpoložajstarihčetvrti.- Žalim što ću morati da vas razočaram, -nastavi moj sagovornik, - ali o

vremenukojeraspaljujevašumaštučućetesamolegende,pričeočinimaidivovima.Ovajgradihnegujesuživanjem.

-Višeoddrugihazijskihgradova?-Bojimsedajetako.Pitamsedali,možda,blizinaovihruševinaneraspaljuje

maštu naših sirotih savremenika. A onda tu je i taj grad sakriven pod zemljom.Tokomvekova,koliko jedeceupaloupukotine,adasevišenikadanisupojavila,kojičudniglasovisusečuli,iliseljudimapričinjavalodaihčujuizutrobezemlje!Tako je rođena, najpoznatija legenda o Samarkandu, ona koja je bitno doprinelamisterijikojomjeobavijenoimeovogagrada.Pustiosamgadapriča:

-PričasedajejedankraljizSamarkandapoželeodaostvarisansvakogčoveka-daizbegnesmrt.Uverendaonadolazisnebaiželećidaučinineštodaonanikadne dospe do njega, on sagradi za sebe palatu ispod zemlje, ogromnu palatu odgvožđaizatvorisvenjenepristupe.Basnoslovnobogat,daojedaseiskujeveštačkosunce koje je izlazilo ujutru, a zalazilo uveče da bi ga grejalo i da bimu pružaloprivid proticanja dana. Ali, uzalud! Bog smrti pronašao je način kako da zavaravladarevu opreznost. Uspeo je da se ušunja u palatu i da obavi posao. Imao jezadatakdadokažesvimljudimadani jedanživistvornemože izbećismrt,kolikagod bila njegova moć i bogatstvo, njegova umešnost ili njegova drskost. Tako je

200

Samarkandpostaosimbolneminovnogsusretačovekainjegovesudbine.Pitao sam se kuda da krenem posle Samarkanda? Zamene je on bio krajnja

tačka Istoka, mesto svih čuda i neiscrpne nostalgije. Stoga sam, napuštajući ovajgrad odlučio da se vratim kući; poželeo sam da vidim Anapolis, da provedem unjemunekolikomirnihgodinadabih seodmoriood lutanja i da tekondaponovokrenem na put.Umeni se rađao ludi plan: da se vratim u Persiju, uzmemŠirin iHajamov Rukopis i da se zajedno izgubimo, potpuno anonimni, u nekoj velikojmetropoli,uParizu,BečuiliNjujorku.ŽivetisanjomnaZapaduuritmuOrjenta,zartonebibioraj?

Na povratku, bio sam stalno odsutan, obuzet jedinomislima kako da ubedimŠirin.Otići,otići, rećićeonaumorno,zarnemožeš jednostavnodabudešsrećan?Alinisamgubiohrabrostpripomislinanjenoodbijanje.

Kad me je kabriolet, iznajmljen na Kaspijskom jezeru, iskrcao u Zargandiispred mojih vrata, tu se već nalazio jedan automobil fewell-40 sa istaknutomzastavomsazvezdicamanahaubi.Vozačizađeiznjegaiproverimojidentitet.Imaosamneobičanosećajdametučekaodsamogmogpolaska.Onmerazuveriirečedajestigaotektogjutra.

-Mojgospodarmijerekaodačekamdoksenevratite.-Mogao samda sevratimkrozmesecdana, ili zagodinudana,možda čak i

nikada.Moječuđenjeganijeuznemirilo.-Alivistesevratili!Onmi pruži papir ispisanna brzinu, rukomČarlsaV.Rasela, opunomoćenog

ministraSjedinjenihDržava:„Dragig.Lesaž,

Biobihveomapočastvovanakobistemoglidadođeteuposlanstvodanaspopodneučetirisata.Radiseovažnojiveomahitnojstvari.Rekaosamsvomvozačudavambudenaraspolaganju."

201

XLIV

Uposlanstvu sumedočekala dva čoveka, sa istim suzdržanimnestrpljenjem.Rasel, u sivomodelu, sa crnom leptirmašnom iobešenimbrkovima,naliknaoneTeodoraRuzvelta,alibrižljivonegovanim,iFazel,odevenusvojuuvekbelutuniku,crniogrtač,saplavimturbanom.Sastanakjezapočeodiplomata,nebašsigurnim,alikorektnimfrancuskimjezikom.

-Ovajdanašnji sastanakspadau redonihkoji semešajuu tok istorije.Prekonas,susrećusenašadvanarodainašedvedržave,prkosećiudaljenostiirazlikama:danas se susreću Sjedinjene Države, kao mlada nacija, sa već razvijenomdemokratijom, i Persija, kao nacija sa hiljadugodišnjom tradicijom, ali sademokratijomupovoju.

Biojetodostatajanstvenisvečanuvod.RaseljebaciopogledpremaFazeludabiseuveriodanjegoverečinisuneprijatnodelovalenanjega.Aondajenastavio:

- Pre nekoliko dana bio sam gost Udruženja demokrata u Teheranu i tomprilikomizjaviosamdagajimdubokesimpatijepremaustavnojrevoluciji.Samnomsu to osećanje delili i predsednik Taft i g. Noks, naš državni sekretar.Moram dadodam da je on obavešten o današnjem sastanku i da od mene očekuje da gatelegrafskiizvestimozaključcimakojećemoovdeusvojiti.

OnprepustiFazeludamiobjasni:-Sećašliseonogdanakadasihteodameubedišdanepružamootporcarskim

trupama?-Togmučnogdana!-Nikadasezbogtoganisamljutionatebe,učiniosionoštojetrebalodaučiniš,

iunekuruku,biosiupravu.Ali,onočegasamseplašio, ipaksenažalostdesilo.Naime, Rusi nikada nisu napustili Tabriz, stanovništvo je u njemu izloženosvakodnevnimponiženjima,Kozacinaulicamasilomskidajuženamavelove,tražećinajbeznačajnijeizgovorezahapšenjeAdamovihsinova.

Međutim,imaigorihstvariodzaposedanjaTabriza,odsudbinemojihdrugova.Našojdemokratijipretipropast.G.Raseljerekao„mlada"demokratija,jabihtomedodao „krhka", „nezaštićena". Naizgled, sve je kako treba, narod je zadovoljniji,bazardobroposluje,verskipoglavarinepokazujuneslaganje.Ipak,samočudomožedasprečirušenjeovogzdanja.Zašto?ZatoŠtosunašeblagajneprazne,kaoiranije.Stari režim je na vrlo čudan način ubirao poreze, svaku od pokrajina bi poverionekom grabljivcu koji bi pio krv stanovništvu, a novac zadržavao za sebe,zadovoljavajućisedaodvojisamodeoprihodazakupovinupodrškenadvoru.Otudapotiču sve naše nesreće. Tako se, budući da je blagajna bila prazna, naveliko

202

pozajmljivalo od Rusa i Engleza koji su zauzvrat dobijali koncesije i povlastice.Takosecarveštouvukaounašeposlove,amiuludopotrošili svenašebogatstvo.Novavlastsenalazipredistomdilemomkaoiprethodnivladari:akoneuspemodaprikupimo poreze onako kako se to čini u savremenim zemaljama, moraćemo daprihvatimotutorstvovelikihsila.Našprvizadatakjedaoporavimonašefinansije.TojeputkamodernizacijiPersije;tojecenaslobodezaPersiju.

-Akojelektakojasan,zaštoseoklevasaprimenom?-NijedanPersijanacdanasnijeustanjudaseprihvatitakvogzadatka.Tužnoje

torećizanacijuoddesetmilionaljudi,alinetrebazanemarititežinuneznanja.Ovdeje samo šaka nas stekla savremeno obrazovanje, slično onom koje imaju visokidržavnislužbeniciurazvijenimdržavama.Jedinopoljenakomesmodostauspešnije diplomatija. U svemu ostalom, bilo da se radi o vojsci, transportu, a naročitofinansijama,vrlo smoneuki.Kadbinaš režimmogaoda trajedvadeset ili tridesetgodina, on bi bez sumnje oformio generaciju sposobnu da se prihvati svih tihdužnosti. U međuvremenu, za nas je najbolje rešenje da se obratimo poštenim isposobnimstrancima.Znamdaihnijelakonaći.Uprošlostismoimaliveomalošaiskustava, sa Nausom, Lijahovim i mnogim drugima. Ali ja ne gubim nadu.Razgovaraosamotomesanekolikomojihkolegauparlamentuiuvladi.SmatramodabiSjedinjeneDržavemogledanampomognu.

-Polaskansamtime,-rekohspontano,-alizaštomojazemlja?ČarlsRaseljenamojuprimedbureagovaopokretomiznenađenjaizabrinutosti.

Fazelovodgovorgaubrzoumiri:-Razmotrilismoredom,jednupojednu,svevelikesile.RusiiBritancibinas

najradijesurvaliubankrotstvojerbinatajnačinsnamalakšeupravljali.Francuzisesuvišebrinuzasvojeodnosesacareminisuspremnidasezauzmuzanašusudbinu.Šire gledano, čitava Evropa je uvučena u igru za i protiv savezništva, u kojoj biPersija bila samoobično sredstvo za razmenu, pion na šahovskoj tabli. SjedinjeneDržavesujedinekojebimoglebitizainteresovanezanas,adanaspritomneosvoje.Zatosamseobratiog.RaseluipitaogadalipoznajenekogAmerikancasposobnogdaseprihvatiovakoteškogzadatka.Morampriznatidajeonbiotajkojijepornenuotvojeime.Jasampotpunosmetnuosumadasitistudiraofinansije.

- Polaskan sam tolikim poverenjem, - odgovorio sam, - ali ja sigurno nisamčovek koji vam je potreban.Uprkos diplomi koju sam stekao, ja nemam nikakvoiskustvoufinansijama.Nikadanisamimaoprilikudaprimenimsvojeznanje.Trebazameritimomeocukoji jekonstruisao takomnogobrodovapa janisammoraodazarađujemzaživot.Oduveksamsebaviozamenebitnimstvarima,tojestzaludnimrabotama:putovaosamičitao,voleoiverovao,sumnjao,boriose,ponekadipisao.

Moji sagovornici su se nelagodno zgledali, razmenili zbunjene poglede, a jasamnastavio:

-Kadbudetenašlipravogčoveka,jaćuradobitiuznjega,savetovaćugaibiću

203

munausluzi,aliodnjegatrebaočekivatiodlukeitrud.Jaimammnogodobrevolje,alisamneznalicailenština.

Neželećidainsistira,Fazelodlučidamiodgovoriistimtonom:-Mogudaposvedočimdajetoistina.Osimtoga,imaštiidrugihmana,mnogo

većih.Sviznajudasimiprijatelj,imojipolitičkiprotivnicibiimalisamojedancilj:datesprečedauspeš.

Rasel je slušao u tišini, sa zaleđenim osmehom na licu. Naše ćaskanje musigurnonijeprijaloalijezadržaosvojumirnoću.Fazelseokretepremanjemu.

-ŽaomiještoBendžaminneželidaprihvatiovajzadatak,alitoništanemenjaunašemdogovoru.Moždaječakboljedasetakvaodgovornostpoveričovekukojinikadanijebioumešanupersijskeprilike.

-Imatelinekogauvidu?- Nemam nijedno ime u glavi. Želeo bih da to bude čvrst, pošten čovek,

nezavisnogduha.Tavrstaljudipostojikodvas,toznamvrlodobro;zamišljamtakvuosobu, mogao bih čak da kažem da je vidim pred sobom; to je elegantan čovekgordogdržanja,kojigovorijasnoidirektno.ČovekkojiličinaBaskervila.

PersijskavladajesvomposlanstvuuVašingtonu,25.decembra1910.godine,unedelju,nadanBožića,dostavilaporukusledećesadržine:

„Tražiteodmahoddržavnogsekretaradavaspovežesaameričkimfinansijskimvlastima sa ciljem da se za vrhovnog nadzornika blagajne angažuje nepristrasanamerički ekspert, sa preliminarnim ugovorom na tri godine koji mora da potvrdiSkupština. Njegov zadatak će biti da izvrši reorganizaciju državnih dobara,reorganizaciju sistema naplate i potrošnje poreskih prihoda, uz saradnju jednogstručnjaka knjigovođe i jednog inspektora koji će nadgledati naplatu poreza uprovincijama.

AmbasadorSjedinjenihDržavauTeheranustavljanamdoznanjadajedržavnisekretar saglasan saovim.Uspostavitedirektankontakt sanjim,nemojte ići prekoposrednika.Uručitemuucelini tekstoveporukeipostupitepremaupustvimakojavambudedao."

Medžlis je 2. februara ogromnom većinom i uz buru odobravanja usvojioimenovanjeameričkiheksperata.

Samo nekoliko dana kasnije, ministar finansija koji je izložio projekatposlanicima, bio je ubijen nasred ulice, od strane dvojice Gruzijaca. Iste večeri,prevodilacruskogposlanstvajeuMinistarstvuinostranihposlovaPersije,zatražiojeneodložnoizručenjezločinaca.SvisuuTeheranushvatilidajetajčinbioodgovorSanktPetersburganaglasanjeuParlamentu,alijevlastviševoleladapopustikakonebizaoštravalaodnosesamoćnimsusedom.Ubiceodvedošenajpreuposlanstvo,azatimnagranicu;čimsujeprešli,bilisuslobodni.

Uznakprotesta,bazarjezatvoriosvojekapije,a„Adamovisinovi"pozvašenabojkotruskerobe;bilesunajavljeneiosvetničkeakcijeprotivgrađanaporeklomiz

204

Gruzije. Međutim, vlada je preko štampe pozivala na strpljenje, objašnjavajućigrađanimadapravereformetekpredstoje,daekspertitrebadastignu,daćedržavnekaseuskorobitipune,daćevladaisplatitidugoveiodbacitisvakotutorstvo,daćePersija imati škole i bolnice i modernu vojsku koja će primorati cara da napustiTabriz.

Persijajeočekivalačuda.I,doista,čudasusedogodila.

205

XLV

-Pravočudo,-obratimiseFazelšapatom,alipobedonosno:-Pogledajga!LeposamtirekaodaćeličitinaBaskervila!Bio je to Morgan Šuster, novi vrhovni nadzornik persijske blagajne, koji je

prilaziodanaspozdravi.KrenulismomuususretnaputuzaKazvin.Pristizaoje,sasvojima, u dotrajalim poštanskim kočijama sa mršavom zapregom. Sličnost saHauardombilajeneverovatna:imaojeisteoči,nos,istosvežeobrijanolice,moždanešto okruglastije, svetlu kosu, podeljenu razdeljkom, isti stisak ruke, učtiv alisamouveren.Moradamujesmetaonačinnakojismogaposmatralimadatoničimnije pokazao; istina je da je dolazeći u stranu zemlju na tako neuobičan način,verovatnoočekivaodaćenjegovapojavabitipredmetizraziteradoznalosti.Znaojeda će tokom svog boravka biti izložen posmatranjima, ispitivanjima, da će gaponekad zlonamerno proganjati; da će svaki njegov korak, svaka njegova omaškabitipredmetkomentara,pohvalailipokuda.

Nedelju dana po njegovom dolasku izbila je prva kriza. Jedan od brojnihposetilacakojisusvakogdanadolazilidapoželedobrodošlicuAmerikancima,upitaojeŠusterakadanameravadaposetiposlanstvaEngleskeiRusije.Ovajjeodgovoriovrlo neodređeno. Kako je vreme odmicalo to pitanje sve se češće postavljalo, apostalo je i premet živih raspravaubazaru:da liAmerikanac treba ili ne trebadaučinikurtoazneposeteposlanstvima?Onasamasuproširilaglasdasuismejana,pasesituacijazaoštravala.SobziromnaulogukojujeodigraookoŠusterovogdolaska,Fazelajeposebnopogodiotajdiplomatskisukobkoji jepretiodadovedeupitanječitavumisiju.Stogamiseobratiosmolbomdaposredujem.

DođohkodsvogzemljakaupalatuAtabak,zdanjeodbelogkamena,satridesetprostranih soba, nameštenih delom na istočnjački, a delom na evropski način,prepunih tepiha i umetničkih predmeta, sa tankim stubovima na fasadi koji su seogledali u vodi jezera. Svuda unaokolo bio je ogroman park ispresecan vodenimtokovimaijezerima,pravipersijskirajukomesegradskabukamešalasapesmomcvrčaka. Bila je to jedna od najlepših rezidencija u Teheranu. Pripadala je nekombivšempredsednikuvlade,prenegošto ju jeotkupio jedanbogati trgovac,vatrenipristalicaustavakojijezgraduvelikodušnostavionaraspolaganjeAmerikancima.

Šustermejedočekaoispredulaza.Poštoseodmorioodputa,izgledaojemnogomlađi. Imao je svega tridest četiri godine. Iskreno govoreći, ja sam mislio da ćeVašingtonposlatinekogosedelogstručnjakasalikomprečasnog!

-Došaosamdaporazgovaramsavamaotojgužviokoposlanstava.-Zarivi?

206

Činilosedagatozabavlja.-Neznamdalistesvesni,-nastaviosamuporno,-kojedimenzijejedobilata

pričaokoprotokola.Nezaboravite,nalazimoseuzemljiintriga!-Nikoneuživauspletkamavišeodmene.Ponovosenasmejao,ali jeodmah

zastaoiuozbiljioseuskladusasvojimpoložajem.-GospodineLesaž,neradisesamooprotokolu.Radiseoprincipima.Prenego

što sam prihvatio ovo mesto, ja sam se iscrpno obavestio o desetinama straniheksperatakoji supremenedošliuovuzemlju.Nekimaodnjihnijenedostajaloniznanjenidobravolja.Alisvisupretrpeliporaz.Znatelizašto?Zatoštosuupaliuzamkuukojuimenehoćedanamame.MenejeovlastilaSkupštinaPersije,zatojeprirodnodasvojdolazaknajavimšahu,namesniku,vladi.JasamAmerikanac,mogu,dakle, da posetim i tog prijatnog g. Rasela.Ali zašto se odmene traži da učinimkurtoazneposeteRusima,Englezima,BelgijancimailiAustrijancima?

Odgovorićuvam:jerhoćesvimadapokažu,presvegapersijskomnarodukojitoliko očekuje od Amerikanaca, Skupštini koja nas je angažovala uprkos svimpritiscimakojima jebila izložena,da jeMorganŠustersamostranac, istikao i svidrugistranci,farangi.

Čimbihobavioprveposete,pozivibipočelidapljuštekaokiša.Diplomatesuučtivi ljudi,gostoljubivi ikulturni,onigovore jezikekoje jaznam, igraju iste igre.Mogaobihovdedaživimvrlo lagodno,gospodineLesaž,uživajućiubridžu,čaju,tenisu,jahanjuibalovimapodmaskama;kadbihsezatrigodinevratiokući,biobihbogat, veseo, pocmeo i u punoj formi. Ali ja nisam došao zbog toga, gospodineLesaž!

Skoro da je vikao. Jedna nevidljiva ruka, možda njegove žene, nečujno jezatvorilavratasalona.Neprimetivšito,onnastavi:

- Ja sam ovamo došao sa određenim zadatkom: da osavremenim finansije uPersiji.Tiljudisunaspozvali,jerimajupoverenjaunašeustanoveinašeupravljanjeposlovima. Nemam nameru da ih razočaram. Niti da ih prevarim. Ja potičem izhrišćanske nacije, gospodine Lesaž, i za mene to nešto znači. Kakvu sliku imajudanas Persijanci o hrišćanskim narodima? O veoma hrišćanskoj Rusiji koja imnameće svoju volju prema bezočnom zakonu jačeg? Sa kojim hrišćanima su sesretali do sada?Prevrtljivim, bezobzirnim, bezočnim,Kozacima.Šta biste hteli damisleonama?Ukakvomćemotosvetudaživimozajedno?Zarnemamoništadrugoda im predložimo osim da budu naši robovi ili naši neprijatelji? Zar nemogu dabudunaširavnopravnisaradnici?Srećom,nekolicinanjihidaljeverujeunas,unaševrednosti, ali kolikodugoće jošmoćidaućutkujuhiljadeglasovakojiEvropljaneizjednačujusađavolom?NaštaćeličitiPersijasutrašnjice?Toćezavisitiodnašegponašanja,odprimerakojićemoimdati.Baskervilovapožrtvovanostučinilajedasezaboravi gramzivost mnogih drugih. Gajim duboko poštovanje prema njemu, ali,buditebezbrige,janemamnamerudaumrem,jednostavnoželimdabudempošten.

207

Persijućuslužitikaoštobihslužiobilokojuameričkukompaniju,nećujepljačkativeććusetruditidajeoporavimiunapredim,poštovaćuadministrativnisavet,alibez„klanjamse"i„ljubimruke".

Suzemisameodsebepotekošenizlice.Šusterućuta.Posmatraomejepažljivoizbunjeno.

-Ako sam vas svojim tonom ili rečima nehotice povredio,molim vas damioprostite.

Jaustadohipružihmuruku.-Nistemepovredili,gospodineŠuster,vistemesamouzbudili.Prenećuvaše

recisvojimpersijskirnprijateljima.Njihovareakcijasenećerazlikovatiodmoje.Odlazećiodnjega,pohitahuBaharistan;znaosamdaćutamonaćiFazela.Čim

samgaprimetio,japovikah:-Fazel,jošjednočudo!Persijski parlament je 13. jula odlučio da reorganizaciju finansija u zemlji u

potpunostipoveriMorganuŠusteru.OtadajeredovnopozivannasvesedniceSavetaministara.

Umeđuvremenujedrugi jedandogađajuzdrmaobazar iministarstva.Glasinenepoznatog porekla, čije autore nije bilo teško pogoditi, optuživale su MorganaŠusterada jepripadnik jednepersijskesekte.Stvar jemožda izgledalabesmislena,ali suonikoji suširiliglasinečinili tovrloveštonebi liogovaranjimadaliprividistine.Amerikanciprekonoćipostadošesumnjiviuočimamase.Ponovosamdobiozadatakdaotomeporazgovaramsanačelnikomdržavneblagajne.Poslenašegprvogsusretanašiodnosisupostalineposredniji.OnjemenezvaoBen,ajanjegaMorgan.Izložiosammuzaštogaoptužuju:

-Pričasedameđutvojimslugamaimababistailisvimapoznatihbahajaca,štomi je potvrdio i Fazel. Priča se, takođe, da su bahajci u Sjedinjenim Državamaupravo osnovali jedan vrlo aktivan ogranak. Iz toga su zaključili da su sviAmerikanci iz poslanstva upravo bahajci koji su, pod izgovorom da sređujufinansijskostanjezemlje,došliovamodabizadobilisvojepristalice.

Morganjerazmišljaojedantrenutak:- Odgovoriću na jedino važno pitanje: ne, nisam došao da propovedam ili

preobraćam, već da izvršim reformu persijskih finansija kojima je ona prekopotrebna. Dodaću, za tvoju informaciju, da ja naravno nisam bahajac, da sam opostojanjutihsektisaznaoizknjigeprofesoraBraunapredsamdolazakovamo.Uzto,nisamsposobandanapravimrazlikuizmeđubabistaibahajaca.Štosetičemojihslugu,kojihimapetnaestakuovojogromnojkući,tosviznaju,onisubiliovdepremog dolaska. Zadovoljan sam njihovim radom, i to mi je jedino važno. Nemamobičajdasvojesaradnikeprocenjujempremanjihovomverskomubeđenjuilipremabojinjihovekravate!

- Potpuno razumem tvoj stav, on odgovaramojim ličnimubeđenjima.Alimi

208

smouPersiji.Upravo sam se sreo sa novimministrom finansija.On smatra dabitrebalootpustitiosumnjičeneslugekakobiseklevetniciućutkali.Ilibaremnekeodnjih.

-Ministarfinansijasebavitimpitanjem?-Višenegoštopretpostavljaš.Onstrahujedabiovajproblemmogaopogubno

da utiče na čitav poduhvat u njegovom sektoru.Zamoliome je da ga već večerasizvestimoovomsusretu.

-Nećutevišezadržavati.Rećićešmudasenećulišitinijednogslugeidajezamenetastvarzavršena!

Onustade.Biosamprimorandabudemuporan:-Morgane,nisamsigurandajetakavodgovordovoljan.-A!Tako?Onda ćeš dodati: „Gospodineministre finansija, akonemate ništa

pametnije da radite negoda istražujete verskupripadnostmogvrtlara, jamogudavamdostavimvažnijepodatkedaispunitevreme."

Ja samministrupreneo smisaonjegovihporuka, alimislimdamu jeMorganprvomprilikomdoslovceličnoponovioštamisli,nepravećiodtoganikakvudramu.U stvari, svi su bili zadovoljni da su neke razumne stvari najzad izgovorene bezustezanja.

-Otkad jeŠuster ovde, - poverimiŠirin jednogdana, - atmosfera je nekakozdravija,čistija.Uhaotičnoj,zamršenojsituaciji,uveksečinidasupotrebnivekovidaseiznjeizađe.Odjednom,pojaviosejedančovekikaonekimčudomozelenelojedrvokojesusvismatraliosušenim,počelo jeponovoda lista,dadajeplodove isenku.Tajstranacmijevratioveruuljudeizmojezemlje.Onimseneobraćakaourođenicima,necenirazdražljivostisitničavost,obraćaimsekaoljudima.Znašlidaseumojojrođenojporodici,stariježenemolezanjega?

209

XLVI

Neću se nimalo udaljiti od istine, ako kažem da je te 1914. godine, čitavaPersija živela u znaku „Amerikanaca" i da je, od svih odgovornih, on bionajpopularnijiinesumnjivojedanodnajuticajnijihljudiucarstvu.Novinesudavalepunupodrškunjegovomradu;onjemusepisalo savelikimentuzijazmom,utolikopre jer je oko sebe okupio urednike, izlagao im svoje planove, a ponekad je čaktražioinjihovesavete,posebnokadaseradilooteškimpitanjima.Presvega,atojebilo i najvažnije, bio je na putu da uspe u svom teškom poduhvatu. Čak i preuvođenjanovogfiskalnogsistema,Šusterjeumeodauravnotežibudžet,sputavajućina svakom koraku krađu i rasipništvo. Pre njega, postojao je običaj da mnogeličnosti, kraljevi, ministri ili visoki dostojanstvenici dostavljaju Blagajni svojezahteve,napisanenabrzinu,vrločestonaparčetuzamašćenogpapira.Bezpogovoraiobrazloženjaisplaćivanisuogromniiznosi,jersuslužbenicinatobiliprimoravanipodpretnjomdaće izgubiti sve što imaju,pa i život.SaMorganom, sve seprekonoćipromenilo.

Jedan od primera rečito govori o tome: naime, 17. juna, od Šustera jedramatičnim tonomzatraženoda isplati sumuodčetrdeset idvehiljade tumananaimeplatazatrupeuTeheranu.

- Inače će doći do pobune, a načelnik državne blagajne snosiće svuodgovornost!-vikaojeAmir-i-Azam,Vrhovniemir,ministarvojske.

Šusterjenaovoodgovorio:-Gospodinministarjepredesetdanauzeoistutusumu.Štajesnjomuradio?-Potrošio sam jena isplatuzaostalihplata,porodicenašihvojnika sugladne,

oficirisuudugovima,stanjejenepodnošljivo!-Dalijeg.ministarsigurandajesumaupotpunostipotrošena?-Doposlednjepare!Šusterjeondaizsvogdžepaizvadiojedanmalikartonnakomejeimaonešto

ispisano,pročitaogajenapredsvima,aondarekao:-SumakojujeBlagajnaisplatilapredesetdanaucelinijestavljenanaprivatni

ministrovračun.Nijepotrošennijedantuman,imamovdeimebankaraicifru.Vrhovniemir,dežmekastidžin,ustadekiptećiodbesa;onstavi rukunasvoje

grudiiljutitimpogledompređeprekosvojihzemljaka.-Dalisemojačastdovodiupitanje?Poštonikonijepokušaodagarazuveri,on

dodade:-Akotakvasumazaistapostojinamomračunu,kunemsedaotomeništane

znam.

210

Poštosunekiodprisutnihovoprimili snevericom,odlučeno jedasedovedebankar, a Šuster zatraži od članova vlade da sačekaju na svojimmestima. Čim ječovek stigao, ministar vojske mu požuri u susret. Pošto su šapatom razmenilinekolikoreci,Vrhovniemirsevratisvojimsaradnicimaimirnimglasomsaopšti:

-Tajprokletibankarnijeshvatiomojenaređenjepajošnijeisplatiotrupe.Biojetonesporazum!

Atmosfera je bila mučna, ali visoki dostojanstvenici države otada nisu nipomišljali da se upuste u privatnu pljačkuBlagajne, koja se ponavljala vekovima.Bilojeinezadovoljnih,alisusvimoralidaćute,jerjevećinaipakbilazadovoljna;poprviputuistoriji,službenici,vojskaipersijskediplomateuinostranstvupočelisuredovnodaprimajusvojeprinadležnosti.Umeđunarodnimfinansijskirnkrugovimapočelo jedaseverujeučudozvanoŠuster.BraćaSelidžmen,bankari izLondona,odlučili su da odobre Persiji zajam od četiri miliona funti ne uslovljavajući ganijednomodonihponižavajućihklauzulakojeobičnopratetuvrstutransakcija.Nisutraženanikakvaavansnaplaćanjanacarinskeprihode,nitisustavljenehipoteke.Bioje to normalan zajam normalnom klijentu, dostojnom poštovanja i platežnosposobnom. Bio je to vrlo važan korak. U očima onih koji su pokušavali dapodjarmePersiju, tojebioopasanpresedan.Britanskavladaseumešalaiblokiralaisplatuzajma.

Zatovreme,carjepribegaogrubljimmetodama.Ujulusepročulodasebivšišahvraćasadvojicomsvojebraćenačeluplaćeničkevojske,snameromdaponovopreuzme vlast. Zar nije zadržan u Odesi, u čuvanoj rezidenciji, sa izričitimobećanjemruskevladedamunikadanedozvolipovratakuPersiju?Napitanještaznajuotome,vlasti izSanktPetersburgasuodgovoriledaješahizmakaonjihovojkontroli, da putuje sa lažnim pasošem, da mu je naoružanje stiglo u kutijama saoznakom„mineralnavoda", takodaonine snosenikakvuodgovornost zanjegovupobunu. On je, dakle, napustio rezidenciju u Odesi, prešao sa svojim ljudimanekoliko stotinamilja koje deleUkrajinuodPersije, ukrcao se sa naoružanjemnajedanruskibrod,prešaoKaspijskojezeroiiskrcaosenapersijskuobalu,adacarskavlada,nivojska,nitajnapolicijaOhrana,otomenisuništaznali?

Ali čemu nabrajati činjenice? Trebalo je, pre svega, sprečiti propast krhkedemokratije u Persiji. Skupština je zatražila kredite od Šustera i ovoga putaAmerikanac nije oklevao.Naprotiv, pomagao je da vojska stane na noge za samonekoliko dana, da se naoruža najboljim raspoloživim oružjem, da se snabdedovoljnomkoličinommunicije.Sam jeodrediokomandanta: to jebioEfraim-kan,sjajan jermenski oficir koji je za tri meseca uspeo da porazi bivšeg šaha i da gapošaljesonestranegranice.

Vladečitavogsvetajedvadasumogledapoverajudajetakoneštomoguće,daje Persija, tako reći preko noći, postala moderna država. Takve i slične pobuneobičnosutrajalegodinama.ZavećinuposmatračauTeheranu,kaoiuinostranstvu,

211

odgovorjesadržanujednojjedinojmagičnojreci:Šuster.Njegovaulogajeuvelikoprevazilazila okvire običnog načelnika državne blagajne. On je bio taj koji jeSkupštini predložio da se bivši šah stavi van zakona i da se po zidovima svihgradova u zemlji istaknu poternice u stilu Divljeg zapada, kojima se nude velikesumeonimakojipomognudasepobunjenikinjegovabraćauhvate,štoihjejošvišeomalovažilouočimanaroda.

Carevgnevsenijestišavao.PostalomujejasnodanjegoveambicijeuodnosunaPersijunećemoćidaseostvaresvedokjetamoŠuster.Bilojepotrebnoprimoratiga da ode! Trebalo je izazvati incident, ozbiljan incident. Zadatak da to sprovedepoveren je Pohitanovu, bivšem konzulu u Tabrizu, koji je postao glavni konzul uTeheranu.

Zadatakjeblagareč;radiloseopravojzaveri,kojajebilabrižljivopripremanaiizvedena.Skupštinajeodlučiladazaplenidobradvojicibraćebivšegšahakojisuuznjegarukovodilipobunom.KaonačelnikvrhovneblagajneŠusterjebiozaduženda to sprovede.Hteo je da tu stvar obavi javno.Od pomenutih imanja, glavno senalazilo nedaleko od palate Atabak i pripadalo je kraljevskom princu koga sunazivali „Sjaj sultanata".Amerikanac je tamo uputio jedan žandarmerijski odred icivilne službenikekoji su sa sobomnosili rešenjaooduzimanju imovine.Kada sustigli na imanje našli su se licemu lice saKozacimakoje su pratili oficiri ruskogkonzulata.Onizabranišežandarmimadauđunaimanje,pretećidaćeupotrebitisiluakosesmestanepovuku!

KadsuotomeizvestiliŠustera,onjeuputiojednogodsvojihzamenikauruskoposlanstvo. Primio ga je Pohitanov, koji mu je nadmenim tonom dao sledećeobjašnjenje: majka princa „Sjaj sultanata" pisala je caru i carici i tražila od njihzaštitukojajojjevelikodušnopružena.Amerikanacnijemogaodapoverujesvojimušima:dastranciuPersijiuživaju imunitet,daubicama jednogpersijskogministranemožedabudesuđeno, jer sucarevieksponenti.To jebilonepravedno,ali to jebila praksa koja se teško mogla promeniti. Međutim, da Persijanci preko noćistavljaju svoju imovinu pod zaštitu nekog stranog vladara kako bi izbegli zakonesvoje zemlje, to je ipak bilo neko novo, nepisano, nečuveno pravilo. Šuster nijemogao da se pomiri s tim. Izdao je naređenje žandarmima da zauzmu imanje, daodlučnonastupeneprimenjujućisilu.Ovogaputa,Pohitanovihjepustio.Incidentjeizazvanaonjeizvršiosvojzadatak.

Odgovornijeizostao.USanktPetersburgujeodmahizdatosaopštenjeukomeje incident okvalifikovan kao direktan napad na Rusiju, kao teška uvreda cara icarice. Od vlade u Teheranu zatraženo je zvanično izvinjenje. Izbezumljen,predsednikvladePersijezatražiojesavetodBritanaca;Foreignofficejeodgovoriodasecarnešali,dajenagomilaotrupeuBakuu,dasepripremadaosvojiPersijuidabibilomudrodaseprihvatinjegovultimatum.Persijskiministarinostranihposlova,savzabrinut,pojaviose24.novembra1911.godineuruskomposlanstvuiuslužno

212

stegaorukuopunomoćenogministraizgovarajućiovereči:„Ekselencijo,mojavladamijestavilauzadatakdavamunjenoimeprenesemizvinjenjezboguvredekojusupretrpelioficiriizkonzulatavaševlade."

Stežući i dalje pruženu ruku, carev izaslanik je uzvratio: „Vaša izvinjenja seprihvatajukaoodgovornanašprviultimatum,alimoramdavasupozorimdaseuSanktPetersburgupripremajedandrugiultimatum.Kadagadobijem,obavestićuvaso njegovoj sadržini." Najavljeni ultimatum stigao je pet dana kasnije, tačnije 29.novembra u podne; diplomata ruskog poslanstva uručio ga je ministru inostranihposlova uz usmeno obrazloženje da je već dobio saglasnost Londona i da sezahtevimamora udovoljiti u roku od četrdeset osam sati. Prva tačka: smeniti, bezodlaganja,MorganaŠustera.

Druga tačka: ne primati stručnjake iz inostranstva, bez prethodne saglasnostiruskogibritanskogposlanstva.

213

XLVII

Usedištuparlamenta,sedamdesetišestposlanika-jednisaturbanima,drugisafesovimailikapama,„Adamovisinovi",kojisuspadalimeđunajborbenije,odevenipoevropskojmodi-čekalojedasaznasadržinunovogultimatuma.Ujedanaestsati,predsednik vlade izašao je za govornicu i zadihanim glasom pročitao tekstultimatuma,podsećajućiposlanikedacarimapunupodrškuLondona.Odmahzatimjeobjavioodlukusvojevladedanećepružatiotpor,daprihvataultimatum idaćeprognatiAmerikanca;jednomrečju,tojeznačilovraćanjepodzaštitusilakakobiseizbeglodaPersijabudepregaženanjihovimčizmama.Dabiizbegaonajgore,biomujepotrebanjasannalog;zatojepostaviopitanjepoverenja,podsećajućiposlanikedaultimatumističeupodne,dajevremenaizmakuidaraspravenemogudasetrajuunedogled.Dokjedržaogovorbacaojezabrinutepogledepremagalerijizazvanicegde je glavnomesto zauzimao g. Pohitanov, kome se niko nije usudio da zabraniulazakuParlament.

Kadajepredsednikvladeponovoseo,nijebiloniuzvikaprotivljenjanipljeskaodobravanja.Samoporažavajućatišinakojajepritiskalaigušila.Tišinujeprekinuojedančasni said,Prorokovpotomak,čoveksavremenihshvatanja,koji je sažarompodržavaoŠusterovumisiju.Njegovgovorjebiokratak:

-MoždajeBožjavoljaštonamsloboduinezavisnostotimajunasilu.Alimiihsesaminećemoodreći.

Ponovojezavladala tišina.Zagovornicuje izašlojošnekolikogovornikakojisugovoriliu istomsmislu i isto takokratko.Pohitanov jeupadljivogledaonasat.Predsednikvladejetoprimetio,pajeisampovukaolanaciizvukaosvojizrezbarenidžepni sat. Bilo je dvadeset do dvanaest. On se uzvrpoljio, udario o pod svojimštapom, zahtevajući da se pređe na glasanje. Četiri poslanika pod različitimizgovorimaužurbanonapustišesalu;sedamdesetdvojicapreostalih,sviodreda,reklisu „ne". „Ne", carevom ultimatumu! Ne, Šusterovom odlasku! Ne, stavu vlade!Predsednik vlade morao je da podnese ostavku, a sa njim i svi njegovi ministri.Pohitanovjetakođeustao;tekstkojijetrebalotelegrafskiuputitiuSanktPetersburgvećjebiosročen.

Velika vrata zalupila su se sa treskom, a njegov eho dugo je odjekivao krozutihlu salu. Poslanici su ostali sami. Oni su pobedili, ali nisu bili ni najmanjuraspoloženi da slave svoju pobedu. Vlast se našla u njihovim rukama: od njih jezavisilasudbinazemlje,sudbinanovogustavnogporetka.Štasumoglidaučine,štasuuopšteželelidaučine, toni saminisuznali.Nastavaksednicebio jenestvaran,dirljiv,nesređeni,uizvesnomsmislu,čakdetinjast.Svremenanavremečulabise

214

ponekaidejakojajeubrzoodbacivana:-KakobibilodaodSjedinjenihDržavazatražimodanampošaljusvojetrupe?-Zaštobinamslalisvojetrupe,tosuprijateljiRusije.ZarpredsednikRuzvelt

nijepomiriocarasamikadom?-Ali,moždabiprihvatilidapomognuŠusteru?-ŠusterjevrlopopularanuPersiji;tamojedvadaznajunjegovoime.Američke

vlastisigurnoseneradujuštojedošaousukobsaSanktPetersburgomiLondonom.-Mogli bismo im predložiti da nam izgrade prugu.Možda će ih to privući,

moždaćenampritećiupomoć.-Možda.Alitekzašestmeseci,acarćebitiovdezadvenedelje.-ATurci?ANemci?AzaštoneJapanci?ZarnisupregaziliRuseuMandžuriji?Onda,iznenada,jedanmladiposlanikizKirmanapredložidasepersijskipresto

ponudijapanskomcaru.Fazelplanu:- Jednomza svagda treba shvatiti da nećemomoći da pozovemoupomoćni

ljudeizIsfahana!Akoseupustimoubitku,biće toovdeuTeheranu,sa ljudimaizTeherana, sa oružjem koje se u ovom trenutku nalazi u glavnom gradu. Kao uTabrizupretrigodine.AprotivnasnećeposlatihiljaduKozaka,većpedesethiljada.Moramobitisvesnidaćemoseboritibezikakvenadeupobedu.

Da jebilokodrugi izgovorioovakoobeshrabrujuće reči, tobinaišlonaburunegodovanja.Reči koje su dolazile iz usta heroja iz Tabriza, najistaknutijegmeđu„Adamovim sinovima", primljene su kao činjenice, kao slika svirepe stvarnosti.Posletogabilojeteškozalagatisezaotpor.Međutim,Fazeljebaštočinio.

-Akosmospremilidaseborimo,tojesamozatodabismosačuvalibudućnost.Ne živi li Persija još uvek sa uspomenom na imama Huseina? Taj mučenik je,međutim,vodiosamojednuizgubljenubitku,biojepobeđen,pregažen,ubijen,aminjegaslavimo.Persijijepotrebnakrvdabiverovala.Nasjesedamdesetdvojica,kaoi Huseinovih drugova. Ako poginerno, ova skupština će postati mesto hodočašća,demokratijaćesezauvekusaditiutloIstoka.

Oni su izrazili svoju spremnost da poginu, ali nisu izginuli. Ne zato što supopustili ili izdalisvojustvar.Naprotiv,potrudilisusedapripremeodbranugrada,dobrovoljci su se prijavili u velikom broju, naročito „Adamovi sinovi", kao i uTabrizu.Poštosuzauzelesevernideozemlje,carevetrupesunapredovaleupravcuprestonice.Jedinojesnegneštomalousporavaonjihovonapredovanje.

Svrgnutipredsednikvladeje24.decembraodlučiodasilompreuzmevlast.Uzpomoć Kozaka, pripadnika, plemena Bahtijar, dobrog dela vojske i žandarmerije,uspeo je da zagospodari glavnim gradom. Odmah je raspustio skupštinu a većinaposlanika je bila uhapšena.Oni najuporniji su bili osuđeni na izgnanstvo.Na čelulistebiojeFazel.

Prvi korak novog režima je bilo zvanično prihvatanje carevog ultimatuma.Učtivim pismomMorganŠuster je obavešten da je njegovo službovanje namestu

215

načelnikadržavneblagajnezavršeno.BoraviojeuPersijisamoosammeseci.Osamludih,vrtoglavihmesecikojisumoglidaizmeneliceIstoka.

Šusterjeuzvelikepočastiispraćen11.januara1912.godine.Mladišahstaviomujenaraspolaganjesvojautomobilisvogfrancuskogvozača,g.Varlea,kojigajeodvezaodo lukeEnzeli.Njegovomispraćajuprisustvovalisumnogistranci imasaPersijanca. Ljudi su stajali na prilazu njegovoj rezidenciji i duž puta kojim jeprolazio. Ispraćaj je bio miran, nije bilo skandiranja, samo neupadljivi pozdravihiljadaruku,suzeljudiižena,neznanegomilekojajeneutešnoplakala.Tokomputadogodila se samo jedna beznačajna neprijatnost: jedan Kozak je, dok je povorkaprolazila, uzeokamen i zamahnuonjimeupravcuAmerikanaca; neverujemda jeostvariosvojunameru.

KadjeautomobilnestaoizaKazvinskihvrata,napraviosamnekolikokorakaudruštvuČarlsaRasela.Zatimsamnastavioputsam,pešice,doŠirininepalate.

-Izgledašuzrujano,-rečeonaizašavšimiususret.-UpravosamseoprostioodŠustera.-Ah!Najzadjeotišao!Nisambiosigurandasamshvatiosmisaonjenogusklika.Onaobjasni:-Pitamsedalibibiloboljedanikadanijestupionatloovezemlje.Gledaosamjesaužasom.-Tomitikažeš?- Da, kažem ti ja, Širin. Ja koja sam oduševljeno aplaudirala kada je

Amerikanac došao, odobravala svaki njegov čin, ja koja sam u njemu videlaspasitelja,sadažalimštonijeostaousvojojdalekojAmerici.

-Aligdejepogrešio?-Nigde.UpravojetodokazdanijerazumeoPersiju.-Jazaistaneshvatam.-Ministar koji bi bio u pravu u odnosu prema vladaru, vojnik koji bi bio u

pravuuodnosupremaoficiru,zaroninebibilidvostrukokažnjeni?Zaslabijeg,grehjebitiupravu.UodnosunaRuseiEngleze,Persijajeslabija,moralaseiponašatikaoslabija.

-Zavečitavremena?ZarnetrebajednogdanaPersijadaseuspravi,dapostanemodernadržava,daprosvetisvojnarod,dauđeuzajednicunaprednihipoštovanihnacija?TojeŠusterpokušavaodaučini.

-Zbog togamusebeskrajnodivim.Alinemoguprestatidamislimdadanasmožda ne bismo bili u ovako žalosnom stanju da je u tome manje uspeo: našademokratijajepotpunouništena,našazemljajeporobljena.

-Sobziromnacarevepretenzije,tosemoralodogoditipreilikasnije.- Uvek je bolje da nesreća dođe kasnije! Zar ne znaš priču o magarcu koji

govoriiNasradinu?Nasradin je legendarni junak svih anegdota i svih alegorija Persije,

216

TransoksijanijeiMaleAzije.Širinmiispriča:-PričasedajejedanpoluludikraljosudioNasradinanasmrtzatoštojeukrao

magarca.Doksugavodilinagubilište,Nasradinpovika:„Ovaživotinjajeustvarimojbrat,jedančarobnjakgajepretvorioumagarca,

aliakomigadatenagodinudanajaćugaponovonaučitidagovorikaoviija!"To pobudimonarhovu radoznalost i on zatraži od osuđenog da ponovi svoju

tvrdnju,aondaodluči:„Vrlodobro!Aliakozagodinudanamagaracneprogovori,bićešpogubljen."Kadasuseudaljili,ženaupitaNasradina:„Kakosimogaodaobećaštakonešto?Dobroznašdatajmagaracnikadaneće

progovoriti."„Naravnodaznam,-odgovoriNasradin,-alizagodinudanamožedaumrekralj,magarac,aija."

Princezasenadovezanaovupriču:-Dasmoumelidadobijemouvremenu,Rusijabisemoždauplelauratovena

BalkanuiliuKini.Aosimtoganicarnemoževečitodaživi,možedaumre,možebiti ponovo uzdrman pobunama i ustancima, kao pre šest godina. Trebalo je dabudemo strpljivi, trebalo je da čekamo, da mudrujemo, da okolišimo, da sepovinujemo, da lažemo, da obećavamo. To je uvek bilamudrost Istoka; Šuster jehteodanapredujemoritmomZapadaitimenasjeodveopravoupropast.

Činilo se dapati što takogovori; potrudio sam seda joj neprotivrečim.Onadodade:

-Persijamepodsećananesrećnijedrenjak.Mornarinanjemustalnosežaledanemajudovoljnovetra,aondaiznenada,kaodaihkažnjava,Neboimšaljeoluju.

Ostalismodugozamišljeni,potišteni.Ondajenežnozgrlihiprošaptah:-Širin!Dalizbognačinanakojisamizgovorionjenoime,onaposkočiiodvojiseod

menesumnjičavomegledajući.-Odlaziš?-Da.Alidrugačije.-Kakosemožeotići„drugačije"?-Odlazimsatobom.

217

XLVIII

Šerbur,10.april1912.godine.Ispred mene, u nedogled, prostire se Lamanš, tih, srebrnasto penušav. Kraj

mene stoji Širin. U našem prtljagu nosimo Rukopis. Okruženi smo neverovatnošarolikommasomljudi.

TolikosegovorilooslavnimličnostimakojesuseukrcalenaTitanikdasusvioni drugi, za koje je ovaj morski kolos bio sagrađen, bili gotovo potpunozaboravljeni:iseljenici,milioniljudi,ženaidece,kojevišenijednazemljanijehtelada hrani, ljudi čiji je san bila Amerika. U veliki brod prvo su se u SautemptonuukrcaliEngleziiSkandinavci,uKvinstaunuIrci,auŠerburuonikojisudolaziliizudaljenijih krajeva - Grci, Sirijci, Jermeni iz Anatolije, Jevreji iz Soluna iliBesarabije, Hrvati, Srbi, Persijanci. Imao sam priliku da u luci posmatram teistočnjake,sraslesasvojimsmešnimprtljagom,nestrpljivedasenađunegdedrugde,ponekaduznemirene,stalnoupotrazizanekimzaturenimformularom,zanemirnomdetetom, ili nekim neukrotivim, zavežljajem koji se otkotrljao pod neku klupu.Svakoodnjihjeudušinosionekidoživljaj,gorčinu,nekiizazov,svisusesmatralivažnim što su se, stigavši na zapad, našli na najmoćnijem, najmodernijem inajpostojanijem brodu koji je ikada ljudski mozak izmislio, a koji se spremao zasvojuprvuplovidbuprekookeana.

Mojaosećanjanisusemnogorazlikovalaodnjihovih.Svojputsamodložiozatri nedelje, koliko sam već bio u braku sklopljenom u Parizu, sa jednim jedinimciljemdasvojojsaputnicipružimsvadbeniputdostojanistočnjačkeraskošiukojojježivela. Nije se radilo o običnom kapricu. Širin je dugo pokazivala uzdržanost upogledunašegpreseljenjauSjedinjeneDržave.Da jeposlednjidogađajivezanizaslom reformi u Persiji nisu obeshrabrili, ona nikada ne bi prihvatila da pođe samnom.Imaosamčvrstunamerudaokonjeizgradimsvetizbajkekojibipremašioonajkojijemoraladanapusti.

Titanikseizvanrednouklapaoumojeplanove.Ljudikojisugazamisliliželelisudana tojplovećojpalatiputnicimapruženajraskošnijazadovoljstva,čak inekaposebnaistočnjačkauživanja,daimpružezabavunakojusubilinaviklinakopnu:turskokupatilokojesenijerazlikovaloodonihuKonstantinopoljuiliKairu;verandeukrašene palmama; u gimnastičkoj sali, između vratila i konja sa hvataljkama,nalazila se čak i električna kamila, koja je, jednostavnim pritiskom na dugme,pružala utisak jahaču da poskakuje putujući kroz pustinju. Ali istražujući Titaniknismo jurili samo za egzotičnim uživanjima. Dešavalo nam se da se posvetimo ievropskim zadovoljstvima, da se naslađujemo ostrigama ili prženim piletom na

218

lionskinačin,specijalitetomšefaProktora,zalivajućigaCos-d-Estournelomiz1887.islušajućiorkestarutamnoplavimsmokinzima.

BilisutovrlodragocenitrenucizaŠirinimenejersmotokomnašedugotrajnevezeuPersijimoralisvevremedasekrijemo.ObitavalištamojeprincezeuTabrizu,ZargandiiliTeheranubilasuprostranaiveomaugodna,alisamjastalnopatioštojenaša ljubav zarobljena između njihovih zidova, sa izrezbarenim ogledalima isluškinjamanemirnihpogleda,kaojedinimsvedocima.Sadasmobeskrajnouživaliubanalnomzadovoljstvuštosvimogudanasvidezajedno,muškarcaiženurukupodruku,štonasobavijajuistipogledidrugih.Dokasnounoćsmoodlagalipovratakukabinu,kojajepomomizborubilajednaodnajprostranijihnabrodu.

Najvišesmouživaliuvečernjimšetnjama.Čimbismozavršilivečeru,odlazilibismo da pronađemo službenika, uvek istog, koji bi nas odveo do jednog sefa, izkoga smo uzimali Rukopis i s velikom pažnjom ga prenosili preko mostova ikoridora. Sedeći u pletenim foteljama kafea, pročitali bismo nekoliko slučajnoodabranihkatrena,azatimbismose liftompopelidošetališta,gdesmo,nemarećimnogodalinasposmatraju,razmenilivrelipoljubacpodvečernjimnebom.Kasnonoću,odnosilibismoRukopisunašusobu,aujutrusmogaponovovraćaliusef.BiojetoritualkojimjeŠirinbilaočarana.Zatosamseitrudiodaupamtimsvakidetaljkakobihsutradansveponovio.

TakosamčetvrtevečeriotvorioRukopisnastranicinakojojjeHajamnapisao:Pitašsekonamjeudahnuoživot.Akobitrebalosažetitudugupriču,Rekaobih

dajeizroniosadnaokeana,Ukojiponovoiznenadazaranja.Vezasaokeanommejezanimala:hteosamponovodapročitam,sporije.Širin

meprekide:-Preklinjemte!Izgledalajepreneraženo;zabrinutosamjepogledao.-Turubaijusamznalanapamet,- rečeonatihimglasom,-aodjednomimam

utisakdaječujempoprviput.Kaoda...Aliodustadeodobjašnjavanja,uzdahnu,aondareče,neštovedrijimtonom:-Volelabihdasmovećstigli.Slegaosamramenima.-Akopostojibrodnasvetukojimsemožeputovatibezstrahaondajetoovaj.

KaoštojerekaokapetanSmit,nisamBognebimogaodapotopiovajbrod!Mislio samda ću je ovim recima i veselim tonomohrabriti, ali sampostigao

suprotanefekat.Onamezgrabizarukuitihoprozbori:-Nemojtorećinikadviše!Nikadviše!-Zaštositotakoprimila?Znašdobrodajetobilasamošala!-Kodnassečakniateistanebiusudiodaizgovoritakvurečenicu.Drhtala je.Nisam shvatio žestinu njenog reagovanja. Predložio sam joj da se

vratimoausputsammoraodajepridržavam.Sutradan je izgledalo da se povratila. Da bih je razonodio, poveo sam je u

219

razgledanjebroda,čaksamuzjahaoelektričnukamilukojajeposkakivalaizlažućisepodsmehuHenriSliperHarpera,izdavačaistoimenognedeljnika,kojijenekovremeostao u našemdruštvu, počastio nas čajem i pričao namo svojimputovanjima poIstoku.AondanamjevrlosvečanopredstaviosvogpsapekinezerakomejenadenuoimeSun-Jat-Sen.BiojetovrloneobičannačinukazivanjapočastioslobodiocuKine.AlimojuŠirinništanijemogloda razvedri.Uveče, zavečerom,ostala je ćutljiva;delovala je iscrpljeno.Smatrao samda jeboljedaodustanemoodnašeuobičajenešetnjeidaostavimoRukopisusefu.Otišlismonaspavanje.Onajeodmahutonulaunemiransan.Štosemenetiče,zabrinutzbognjeinenaviknutdaspavamtakorano,proveosamdobardeonoćiposmatrajućije.

Čemu lagati?Kada je brod naleteo na ledeni breg, nisam ništa primetio. Tekkasnije, kad sumi objasnili u kom trenutku se dogodio sudar, učinilomi se da sesećamdasamneštopreponoćičuozvuksličancepanjučaršavaususednojkabini.Ništa drugo. Ne sećam se da sam osetio bilo kakav udar. Posle toga sam čak izaspao.Naglosamseprobudiokadjenekozalupiovratima,urličućinekurečenicukoju nisam mogao da razumem. Pogledao sam na sat, bilo je deset do jedan.Navukao sam kućnimantil i otvorio vrata.Hodnik je bio prazan. Iz daljine je domene dopirao vrlo glasan razgovor, neuobičajen za to doba noći.Bez neke velikezabrinutosti,odlučiosamdaodemividimštasedogađa izbegavajući,naravno,daprobudimŠirin.

Na stepeništu sam sreo jednog službenika koji je govorio tonom koji nijeodavao zabrinutost o „nekim sitnim nedaćama" koje su iznenada nastupile.„Kapetan",rekaojeon,„želidasesviputniciprveklaseokupenamostuSunce,nasamomvrhubroda".

-Moramlidaprobudimženu?Bilajeneštobolesnatokomdana.-Kapetanjerekaosvi,-uzvratistjuardistimtonom,sumnjičavogizrazalica.Vrativši se u kabinu, probudio samŠirin što samnežnijemogao,milujući joj

čelo i obrve, izgovarajući njeno ime, usnama priljubljenim uz njeno uho. Čim sezačulonjenogunđanje,prošaputaosam:

-Trebadaustaneš,moramosepopetinapalubu.-Večerasnebih,hladnomije.-Neradiseošetnji,tojekapetanovonaređenje.Ovaposlednjarečjedelovalačudotvorno;onaskočiizkrevetavičući:-HodajaO,Bože!Obukla se na brzinu.Morao sam da je smirujem, da joj govorim da ne žuri

toliko, da ništa nije toliko hitno.Međutim, kad smo stigli na palubu, tamo je većvladalopravouzbuđenjeaputnicisuvećusmeravanipremačamcimazaspašavanje.

Službenikkogasamranijesreobiojetu,uputiosamsepremanjemu;njegovaveselostnijejenjavala.

-Najpreženeideca,-šaljivojeizgovaraopoznatopravilo.

220

UzehŠirinzaruku,želećidajeodvučemdomestaukrcavanja,alionaodbidasemaknesmesta.

-Rukopis-preklinjalaje.-Izgubićemogaugužvi!Boljejezaštićenusefu!-Neidembeznjega!-Neradiseoodlasku,-umešaseslužbenik,-samoudaljujemoputnikenasat-

dva.Ako hoćetemojemišljenje, čak ni to nije potrebno.Ali kapetan je gospodarbroda...

Nebihrekaodajepustiladajeubede.Ne,jednostavnojepustiladajeodvukunepružajućiotpor.Itodoprednjepalube,gdemijedanoficirdoviknu:

-Gospodine,ovuda,potrebnistenam.Prišaosam.-Naovomčamcunedostajejedančovek,znatelidaveslate?-Godinama samveslaou zalivuČesapik.Zadovoljnomepozvada zauzmem

mestoučamcuipomažeŠirindaseukrca.Tusenalazilotridesetosobaijoštolikopraznih mesta. Ali naređeno je da se ukrcavaju samo dame i nekoliko iskusnihveslača.

Spustiše nas na površinu okeana na dosta grub način ali ja uspeh dauravnotežim čamac i stadoh da veslam. Kuda da krenemo, prema kojoj tački togcrnogprostranstva?Nisamimaopojma,anisuznalinionikojisubilizaduženizaspašavanje.Odlučih.daseudaljimodbrodaidanapolamiljesačekamdamidajuznakzapovratak.

Uprvimtrenucima,brigasvihnasjebiladasezaštitimoodhladnoće.Pirkaojeledenivetrić,sprečavajućinasdačujemomuzikukojajejošuvekdopiralasabroda.Međutim, kad smo se zaustavili, na rastojanju kojemi se činilo pogodnim, otkrilismopravuistinu:Titanikjebiouočljivonagnutnapredanjegovasvetlasumalopomaloslabila.Svismobilizapanjeniinemi.Iznenada,začusenekodozivanje.Premanama je plivao neki čovek; pokrenuo sam čamac za spašavanje i uputio se u tompravcu; Širin i još jedna putnica sumi pomogli da ga ukrcam u čamac.Ubrzo seoglasišeidrugibrodolomniciimikrenusmodaihspašavamo.Doksmobilizauzetispašavanjem,Širinseotekrik.Titanikjesadabiouvertikalnompoložajuanjegovasvetlasupotpunoizbledela.Ostaojeutompoložajupetbeskonačnihminuta,zatimjedostojanstvenopotonuouokeanskedubine.

Suncenas je15.aprila iznenadilopolegle, iscrpljene,okružene tužnimlicima.NalazilismosenaKarpatijikojaje,poprijemuporukeonesreći,pohitaladaprihvatibrodolomnike.

Širinjebilakrajmene.Ćutalaje.OtkakosmovidelidajeTitanikpotonuo,onanije progovorila ni jednu reč. Izbegavala je moj pogled. Imao sam želju da jeprodrmam, da je podsetim da smo samo čudom preživeli, da je većina putnikanastradala,dajetunapalubiokonasbiloženakojesuizgubilemuževeidecekojasuostalasiročad.

221

Ipak,izbegavaosamdajojdržimpridike.ZnaosamdajetajRukopisbiozanju,kaoizamene,višeoddragulja,višeodnekevrednestarine,dajenanekinačinbiorazlogštosmobilizajedno.Njegovgubitak,kojijedošaoposletolikonevolja,moradajeteškopogodioŠirin.Osećaosamdabibilomudroostavitidavremeizlećiranu.

Kad smo se približili njujorškoj luci, kasno uveče 18. aprila, naišli smo nabučan doček: brod su sačekali novinari u iznajmljenim čamcima. Postavljali supitanjapomoćumegafona,anekiputnicisupožurilidadaju izjavedovikujućisesnjimasapalube.

ČimjeKarpatijapristala,gomilanovinarapohrlilajepremapreživelima;svakiod njih trudio se da pogodi koji bi od preživelih putnika mogao da ispričanajverodostojnijuilinajsenzacionalnijupriču.MenejedohvatiojedanmladiurednikEvening Suna, koji se posebno interesovao za držanje kapetana Smita i članovaposade u trenutku nesreće.Da li su bili izbezumljeni?Kakav je bio njihov odnosprema putnicima?Da li su skrivali istinu?Da li je tačno da su putnici prve klaseimali prednost prilikom spašavanja? Svako od ovih pitanja navodilo me je narazmišljanje, teralome da prebirem po sećanju. Dugo smo razgovarali, najpre posilaskusbroda,zatimstojećinakeju.Širinjenekovremestajalakrajmene,idaljepotpunonema,aonda jenestala.Nisam imao razlogazabrigu,nijemogladaodedaleko, bila je sigurno sasvim blizu, zaklonjena iza fotografa koji me je zaslepiosvojim blicem.Napuštajućime, novinarmi zahvali na iscrpnom svedočenju i uzemojuadresudabinaknadnostupiosamnomuvezu.

Kada je otišao, pogledao sam oko sebe i počeo sve glasnije i glasnije dadozivamŠirin.Njevišenijebilo.Odlučiosamdasenepomeramsmestagdemejeostavila, kako bi mogla da me nađe. Čekao sam. Sat. Dva. Malo-pomalo kej jeopusteo.

Pitaosamsegdedajetražim?NajpresamotišaoubirokompanijeWhiteStar,kojojjepripadaoTitanik.Ondasamobišaosvehoteleukojimasuteprvenoćibilismešteni preživeli putnici. Ali, uzalud! Od moje žene nije bilo ni traga ni glasa.Vratiosamseponovonaobalu,uluku.Bilajepusta.

Nakrajusamodlučiodaodemdojedinogmestačijujeadresuznala:domojekućeuAnapolisu,gdemeje,kadasesmiri,moglanaći.

DugosamčekaonekuvestoŠirin.Alionanikadavišenijedošla.Nijeminipisala.Nikovišenijespominjaonjenoimeumomprisustvu.

Danas se pitam da li je uopšte postojala? Da li je ona samo plod mojihistočnjačkihmaštanja?Noću, u samoćimoje ogromne sobe, kad se umeni pojavisumnja, kadmi se uspomene uskomešaju, kadmi se razumuzburka, ja ustanem iupalimsvasvetla,otrčimdauzmemnjenapisma ipočinjemda ihotvaramkaodasam ih tek dobio, udišem njihov miris, neke stranice ponovo čitam; hladnoćanjihovogtonameokrepljuje,dajemiutisakdaponovopreživljavamljubavkojasetek rađa.Tek tada,umiren,vraćam ihnanjihovomesto iponovouranjamu tamu,

222

spremandaseprepustimsjajnimtrenucimaprošlosti:rečeniciizgovorenojujednomsalonuuKonstantinopolju,dvemabelimnoćimauTabrizu,bakarnommangalujednezimeuZargandi. Iuvekiznovapreživljavamscenusanašegposlednjegputovanja,kadasmosepopelidopalubezašetnjuiujednommračnomipustomuglu,razmenilidugpoljubac.OstaviosamRukopisna ivicupramcakakobihnjeno liceobuhvatiorukama. Kad ga je primetila, Širin je prsnula u smeh, odvojila se od mene iteatralnimgestomuputilakanebusledećereci:

-RubaijenaTitanikulCvetIstokanacvetuZapada!Hajame,kadabimogaodavidišlepotutrenutkakojinamježivotpružio!

223

Sadržaj

Uvod 3PrvaknjigaPESNICIILJUBAVNICI 4I 5II 10III 14IV 18V 22VI 27VII 30VIII 33IX 38X 42XI 45XII 49XIII 54XIV 59

DrugaknjigaRAJUBICA 64XV 65XVI 72XVII 78XVIII 80XIX 85XX 91XXI 95XXII 98XXIII 104XXIV 110

TrećaknjigaKRAJMILENIJUMA 116XXV 117XXVI 121XXVII 124

224

XXVIII 129XXIX 136XXX 142XXXI 147XXXII 151XXXIII 155XXXIV 160XXXV 163

ČetvrtaknjigaPESNIKUMORU 167XXXVI 168XXXVII 172XXXVIII 177XXXIX 180XL 185XLI 192XLII 195XLIII 199XLIV 202XLV 206XLVI 210XLVII 214XLVIII 218

225