Akvarijumske biljke Biljke su jedan od osnovnih inilaca ivota na Zemlji, pa samim tim i u akvarijumima, one su prirodna protivtea ribama. Biljke izbacuju kiseonik neophodan ribama a ribe disanjem izbacuju ugljen-dioksid, koji je neophodan sastojak fotosinteze koja se odvija u biljkama. Dugogodinje iskustvo akvarista je pokazalo da ribe u dobro i gusto zaraslim akvarijumima manje oboljevaju nego u akvarijumima u kojima ivotne uslove odravamo tehnikim pomagalima. U akvarijumima u kojima nema dovoljno bilja, voda se od otpadnih materija veoma brzo prlja i zamuuje i skuplja se sve vea koliina otrovnih materija. Kako se ove otrovne materije [nitriti, nitrati i amonijak] ne mogu videli okom, voda moe da izgleda ista a ribe da deluju zdravo, a da ih ipak sledeeg dana naemo mrtve. Biljke u postojbini rastu u vodama ija je temperatura izmeu 28-32C. U akvarijumskim uslovima ne treba ih gajiti na temperaturama viim od 29-30C Vrste vodenog bilja Prema nainu i mestu rasta, biljke mogu da se podele na dve vrste: 1. One koje rastu i imaju sve svoje delove ispod povrine vode. To su podvodne biljke. One mogu biti zakorenjene u dno ili mogu slobodno plivati ispod povrine vode 2. Druga vrsta izranja iznad povrine vode, i njihov vei deo se nalazi iznad povrine vode. Bioloka ravnotea Da bi uspostavili bioloku ravnoteu u akvarijumu, u podlogu sadimo biljke koje zajedno sa ribama sainjavaju osnov za uspostavljanje ivotne-bioloke ravnotee u akvarijumu. Bioloka ravnotea se lako poremeti ako je u akvarijumu previe riba a malo biljaka, ili malo riba a mnogo biljaka. U prvom primeru moramo akvarijum intenzivno provetravali pomou pumpe, a u drugom primeru dodati vie riba u akvarijum da potroe viak kiseonika.

1.

2.

3.

4.

5.

Najvanije akvarijumske biljke Prema vrsti grae i listova biljke, biljke u akvarislici dele se u sedam grupa: Biljke konastih formi [zahtevaju vie svetlosti].[slika 1] Biljke mahovinastih listova [potrebno im je puno svetla].[slika 2] Biljke dugostrunih listova [zahtevaju prigueno svetio i meku vodu].[slika 3]

Biljke finih igliastih listova [zahtevaju jako osvetljenje]. [slika 4] Plivajue biljke [svetlosti im nikada nije dovoljno].[slika 5] Biljke sa plivajuim listovima [zahtevaju jako svetlo koje dopire sa gornje strane]. [slika desno] Barske biljke [koje je najbolje postaviti tako da vire iznad povrine vode]. Saenje biljaka Prilikom formiranja akvarijuma, posebnu panju treba posvetiti bilju, koje treba da bude atraktivna pozadina ribicama. Valja ostaviti dosta prostora u prednjem planu akvarijuma, kako bi jato moglo nesmetano da pliva. Visoke biljke nalik obinoj travi treba saditi u isprekidanim redovima, dok one s perastim listovima najlepe izgledaju kada su postavljene u vidu bunia. Velike i razgranate biljke sa irokim lislovima, treba da budu usamljene. Pre saenja, otrim makazama treba odstraniti sve oteene i trule delove svake biljke, i skratiti koren na dubinu saenja. Postupak pri saenju je sledei: koren biljke se uzme izmeu prva tri prsta, kaiprstom se napravi rupa u podlozi. koren zavue u rupu i pridrava kaiprstom, dok se palcem i velikim prstom ne zagrne ljunak [pesak]. Neki akvaristi preporuuju da nivo vode prilikom saenja bude nizak. U tom sluaju listovi biljke plivaju po povrin i i zaklanjaju vidik, tako da je teko pratiti ono to se radi. Biljke treba saditi tako da koren, to je mogue vie bude uspravno postavljen, a ne da bude presavijen. Pored toga, dobro je oko biljke slaviti par kamenia i tako je uvrstiti.

Dubina saenja zavisi od biljne vrste. Moramo paziti da biljke sa korenjem posadimo tako da je vrat [deo gde koren prelazi u stablo] odmah nad peskom [ljunkom]. Preduboko saenje prouzrokuje opadanje lia, a kod preniskog saenja [plitkog] biljke ispadaju iz podloge pa ih moramo ponovo saditi, to nije nimalo prijatan posao. Prilikom saenja, a i kasnije pri odravanju akvarijuma, jedan posebno napravljen tapi moe da bude od velike koristi. Duina treba da je oko 10 cm vea od visine akvarijuma, irina 0.6 i debljina 0.3 cm. Na jednom kraju treba mu napraviti "V" zarez. Tim tapiem se sadi bilje tamo gde je otean pristup rukom. Naroito je koristan kada se, u ve oformljenom akvarijumu, eli posaditi novo ili razmesti postojee bilje. Prilikom zasaivanja novog akvarijuma, ne treba krtariti, ve treba nabaviti dovoljnu, veu koliinu biljaka. Uzrok propadanja biljaka, kada ih je mali broj u velikom akvarijumu, je u tome to se tada teko uspostavlja bioloka ravnotea. Takav akvarijum se lako zamuti i bilje propada, jer mali broj biljaka nije u stanju da upije sve koliine tetnih materija.

Prilikom sadenja biljke posluite se jednim malim trikom: napunite malu "saksiju" podlogom tj. tresetom [slika A] i u nju stavite biljku koju sadite. Sada tu malu "saksiju" sa biljkom zakopajte u ljunak ili pesak vaeg akvarijuma. Ovakvo saenje daje veu ansu da se biljka primi. Boidar Spasojevi www.amazona-akvaristika.com Filtriranje akvarijuma Akvarijumski filteri su slini svim drugim filterima; kroz slojeve razliitog materijala prolazi voda i pri tome se isti. Vazduh pokree sve filtere izuzev elektrinih protonih modela. Razlikujemo dve vrste filtera: unutranje i spoljanje. Spoljanji filteri moraju imati kapacitet makar 10-15% sadraja akvarijuma. Gornji deo filtera moramo prekriti da se na njegovoj povrini ne bi razvijale nepoeljne alge. U spoljanji filter moemo privremeno staviti sloj treseta, koji zakiseli vodu do eljene Ph vrednosti, a zatim ga odstranimo. Isto tako moemo namestiti uloak jonskog izmenjivaa i poto dobijemo eljenu tvrdou vode, ponovo ga odstranimo. im opazimo da je gornji sloj filtera, smee prljav, moramo ga odmah oprati. Filler je sigurno prljav kada iz njega smrdi - u tom sluaju ga moramo potpuno demontirati, oistiti i obnoviti. Gore desno: jedna od modernih varijanti gotovih spoljanjih filtera. ema levo: funkcionisanje spoljanjeg filtera. Prljava voda dolazi kroz cev A. Prolazi kroz slojeve za preiavanje: 1 sintetika vata, 2 aktivni ugalj, 3 sintetiki suner. Preiena voda, pomou vazdune struje se preliva u akvarijum B.

Kako se u pogon stavlja spoljanji filter? Cev koja vodi "prljavu" vodu iz akvarijuma u filter, treba prvo potopili u akvarijum, tako da sav vazduh iz cevi izae a zatim cev zatvoriti prstom. Kada smo to uradili, onda krai deo cevi prenesemo u filter i kad ga zaronimo u vodu, tek onda sklonimo prst sa kraja cevi. Sada moemo cev koja vraa proienu vodu iz filtera u akvarijum, da spojimo sa pumpom i da je ukljuimo. Spoljani filter radi na principu spojenih sudova; koliko vode iz filtera istekne u akvarijum, toliko vode u filter ue iz akvarijuma. Unutranji filteri dolaze u obzir za manje akvarijume do 50 litara, mada mogu posluiti i za neke vee. Njihova prednost je u tome da u istovremeno delelimino provetravaju vodu i ne utiu na izlivanje vode iz akvarijuma, ali je njihov kapacitet vrlo ogranien. Unutranje filtere moramo preistiti i filtracijsku masu menjati svaka 4 meseca.

Neke od modernih varijanti unutranjih filtera Sistem filtriranja je u sutini isti kao kod spoljanjih varijanti uz manje razlike. "Prljava" voda ulazi kroz proreze na poklopcu od fillera, proiava se kroz: sintetiku vatu, aktivni ugalj i ljunak. Prolazi dalje kroz proreze na telu filtera i pomou vazdune struje preiena voda se vraa u akvarijum. Boidar Spasojevi www.amazona-akvaristika.com Komentari/pitanja

Adaptacija ribica, podloga za akvarijum i grejanje vode Adaptacija Kada kupite ribice i donesete ih u kesi sa vodom, ceo "paket" neraspakovan stavite u akvarijum, kako bi se temperatura u najlonu izjednaila sa onom u akvarijumu. Leti to traje 5 do 10 minuta, a zimi 15 do 30 minuta. Vodu iz kesice u kojoj ste doneli ribice NIKADA ne meajte sa vodom u akvarijumu. Znai, samo ribice u akvarijum, a vodu iz kesice prospite. im stavite ribice u "karantin" posmatrajte ih izvesno vreme, kako bi se uverili da je sve u redu. Onda akvarijum koji slui kao "karantin" ostavite bez svetla i tek drugog dana moete ga osvetliti. Za to vreme nemojte ribice hraniti [dva dana] ni uznemiravati. Preporuljivo je da se greja postavi u blizini rasprivaa vazduha. Vazduni stub povlai za sobom vodu i tako stvara kruno kretanje vode u akvarijumu, to omoguava ujednaeno zagrevanje. Nema mesta bojazni da ovako postavljen greja moe da se oteti. Veina fabrikih grejaa ima tako dobro zaptivanje da ne postoji opasnost da se usled prskanja vode, ovlai grejno telo i pregori greja. Samo u sluaju mehanikog oteenja zaptivaa, moe doi do prodora vode u greja. Pored toga, proizvode se grejai koje moete potpuno potopiti u vodu. Nevolje sa pumpom Loe postavljena pumpa moe akvaristi stvorili niz neprijatnosti, od manje ili vee buke, do mehanikog oteenja motora ili okoline. Svako neadekvato postavljanje na podlogu ili zid, zbog vibracija koje stvara motor pri radu, bie uzrok potekoama.

Ako pumpu postavimo horizontalno, moramo voditi rauna da ne klizi po podlozi. Nije dovoljno da izbegnemo kose i glatke povrine, obavezno je da je postavimo na meku podlogu, u koju e se upiti njene noice. Za tu svrhu najee se koristi podloga od stiropora ili sundera. Isto tako, treba obratiti panju da se pumpa ne naslanja na ipke stalae, zidove akvarijuma ili sline predmete. Uz obaveznu manju ili veu buku, doi e do oteenja. VANO: Pumpu postaviti iznad nivoa vode u akvarijumu. U sluaju nestanka struje, voda moe da krene kroz crevo za dovod vazduha nazad u pumpu i tako oteti pumpu. Prava teina akvarijuma Postoji jedan izuzetno vaan problem, o kome se mora voditi rauna prilikom izbora mesta za akvarijum, koji akvaristi esto previde a to je TEINA akvarijuma. Uzmimo za primer akvarijum zapremine 98 litara i dimenzija 70x35x40 cm. Kada se potpuno formira on moe da lei i svih 120 kg. Saberimo teine staklenih zidova, haube za svetlo, ljunka [peska] na dnu koji je debeo oko 5 cm i oko 86 litara vode, i uveri'emo se da je to tako. Za takav akvarijum mora se predvideti vrsta i stabilna osnova, jer nije teko zamisliti kolika bi bila teta kada bi jedan takav akvarijum pao. Staklo od koga je napravljen akvarijum nije idealno ravno, a i polica na kojoj e stajati akvarijum takoe nije ravna. Kada punimo akvarijum vodom moe doi do pucanja dna akvarijuma. Da bi to izbegli, na policu prvo stavjamo stiropor [nije vana debljina, ali ne manja od 3 mm], pa tek onda akvarijum. Akvarijum e ulei u stiropor i tako dobijamo ravnu povrinu. Tek sada moemo bez bojazni akvarijum i da formiramo.

Ako imale pumpu sa dva izlaza onda je montirajte kao to je prikazano na slici levo. Jedan izlaz se spoji sa filterom, a drugi sa rasprivaem vazduha. Izmeu filtera, rasprivaa i pumpe, treba postaviti regulator protoka vazduha. Ako je pumpa sa jednim izlazom, onda se montira kao to je prikazano na slici desno. Vazduh se T razvodnikom podeli na filter i na raspriva vazduha. Izmeu T razvodnika i filtera i izmeu T razvodnika i rasprivaa, treba postaviti regulatore za protok vazduha. Grejanje akvarijuma Tropski toplovodni akvarijum moramo obavezno grejati. Prosena temperatura za dranje toplovodnih ukrasnih riba je izmeu 24-25C. Temperatura u akvarijumu mora bili konstatna. Variranja koja su vea od 3-4C tete ribama. Grejai mogu biti izraeni od metala ili stakla, prednost imaju stakleni grejai. Stakleni grejai mogu biti potopljeni ili visei, ali moraju bili dobro zaptiveni da u unutranjost grejaa ne dospe vlaga ili voda. Grajai mogu biti sa termostatom [automatski se ukljuuje i iskljuuje u zavisnosti od temperature vode] i bez termoslata, tj. oni koji stalno greje vodu kada su ukljueni u elektrinu mreu. Boidar Spasojevi www.amazona-akvaristika.com Svetlo u akvarijumu

Svetlost u akvarijumu, ima tri znaajne funkcije: stimulie rast i razvijanje biljaka, istie boju nba i stimulie rast algi. U akvaristici. se izbegava osvetljavanje akvarijuma dnevnim svetlom. Veina akvarijumskih ribica potie iz tropskih predela gde nema veih sezonskih odstupanja i gde je maksimalna duina trajanja dnevnog svetla 16 asova. Zato je potrebno da se uvede vetako osvetljenje akvarijuma. Akvarijumi se osvetljavaju klasinim, elektrinim sijalicama i fluorescentnim cevima [u svakodnevnom govoru iz zovemo "neonkama"]. Meu njima postoje izrazite razlike, kao to su: putronja elektrinr energije - sijalica troi vie; bezbednost - vrua sijalica moe da eksplodira ako jo poprska voda; snaga - fluorescentne cevi za istu koliinu svetla koriste treinu snage u odnosu na sijalice; temperatura - sijalica zagreva povrinu vode, a fluorescentna cev zrai hladnu svetlost; vek trajanja - izrazito dui vek trajanja fluorescentne cevi, i do nekoliko hiljada sati; dejstvo na biljke- svetlost sijalica pogoduje biljkama; distribucija svctla - sijalice zrae neravnomerno, a fluorescentne cevi ravnomerno u svim pravcima; rast algi - kod previe svetlosti, pod sijalicom je bujan, a veoma slab kod fluorescentnih cevi; Konstruisane su i specijalne cevi za potrebe biljaka u akvarijumu, kojc svojim crvenim i plavim zracima stimuliu rast i razvoj biljaka. Najpoznatije marke su: OSRAM FLUORA, SYLVANIA GRO-LUX. Pri osvetljavanju akvarijuma sijalicom, treba raunaii sa snagom od 2 vata (W) po jednom kvadratnom decimetru [2 W/dm), ili 0.8 W fluo cevi za istu povrinu. Uloga svetla Uloga svetla, intenzitet i trajanje, veoma su vani u akvaristici, ne samo radi dekorativnog efekta, ve i zbog regulisanja funkcija u akvarijumskoj zajednici. U nedostatku svetla remeti se ivotni ciklus akvarijumskih biljaka. Zbog toga manje odaju kiseonik, sto ugroava i ivot riba. Pri duem nedostatku svetla biljke poinju da odumiru, zbog organskih raspadanja dolazi do stvaranja tetnih gasova. Voda u akvarijumu "cveta", a to znai da su se nekontrolisano namnoili razni mikroorganizmi. Zidove akvarijuma prekrivaju mrke alge. Vetako osvetljenje prouzrokuje odumiranje biljaka iz porodice kiiptokorine i drugih, koje za svoj zivol zahtevaju umereno ili prigueno svetlo, osim toga ribe ini nervoznim. Na zidovima

akvarijuma, listovima biljaka, ukrasnom kamenju i drugim predmetima u vodi bujaju zelene alge. Tano odreeni intenzitet i trajanje svetlost bitno utiu na razvoj riba i biljaka. Tako na primer pri jaem veto ukomponovanom svetlu odozdo buja povrinsko bilje. Ono je vano kao hrana zlatnim ribicama pa zbog toga ostavljaju na miru one dekorativne primerke urasle u dno. Pri takvom svetlu dobro napreduje mekolisno i veina drugo dekorativnog bilja, a ribe, posebno one koje se dre gornjih slojeva vode dobijaju prekrasne boje. Ribe iz porodice Characinidae dobijaju intenzivnije boje u akvariijumu sa priguenim svetlom i u vodi zatamnjenoj tresetom. Biljke iz porodice Cryptocoryne kamenih Echinodorusa i Nafare upravo u takvoj sredini doseu punu dekorativnost. Biljkama vie odgovara svetlost obinih sijalica, nego fluorescentih cevi. One imaju isti uinak kada je u pitanju mrest veine ribica kao prvi zraci jutarnjeg sunca na mrestilini akvarijum. Zato oprezno sa svetlom. Ono moe bili dragoceni pomonik u raznim akvaristikim finesama, ali time i da zagora bavljenje akvaristikom, posebno u prvim poetnikim koracima. Svetlostno telo postavljeno u visokom reflektoru zrai skoro paralelne zrake. Ako je reflektor isuvise mali lampa e osvetljavati samo deo akvarijuma odmah ispod nje. Sa dobrim reflektorom svi delovi akvarijuma bie podjednako dobro osvetljeni. Nita naglo Koliko kod ste paljivi sa svojim ribicama, uvek postoji mogunost da se neto [ne] uradi to moe direktno da im kodi. Svetlo Ribe nemaju one kapke kojima bi mogle da se zatite od iznenadne jake svetlosti. Zbog toga svetlo u akvarijumu treba ukljuivati postepeno. Pre ukljuivanja svetla dobro je da se prvo ukljui ono u sobi. Iznenadne vibracije Ribe imaju dobro razvijen nervni sistem. Takoe imaju izvanredno razvijen ulni organ, bonu liniju, kojom primaju vibracije iz okoline. Ako se izazove iznenadan potres u prostoriji gde je akvarijum, bie prenet na akkvarijum preko vode i do riba. One e instinktivno da reaguju brzim pokretom plivanja ili skokom. Ako pri tome udare u zidove ili poklopac akvarijuma mogu da se povrede. Pored toga, esti potresi ine ribe nervoznim. Promena temperature Ribe mogu da podnesu velike temepraturne razlike ali samo ako su postepene, kao u prirodi. Svaka nagla promena temperature ih ubija. Agresivnost Normalno je da vee ribe jedu manje. Da bi se to spreilo, treba voditi rauna da se u akvarijumu ne nalaze ribe izrazito razliitih veliina. Meutim, i kada se u akvarijumu dre ribe priblino iste veliine moe se priometiti da neke ispoljavaju agresivno ponaaavnje prema drugim vrstama. Zbog toga se mora voditi rauna o prirodi svake kako se svaka vrsta dri zajedno. Ne smeju se meati agresivne i miroljubive vrste. Ako je neka riba koja spada u miroljubive izrazito gruba prema drugima, mora se izvaditi iza akvarijuma da ne bi ozledila ili

ubila druge. Boidar Spasojevi www.amazona-akvaristika.com Hemijski sastav akvarijumske vode Parametri koji se moraju uzeti u obzir da bi ribe mogle normalno da ive u akvarijumu prema tome veoma vani za akvariste koji ele da ih mreste su meka ili tvrda, neutralna ili alkalna voda. Veina riba ivi u vodama umerene tvrdoe i reakcije blie neutralnoj. Neke ribe, kao to su neonke, diskusi itd. ive u mekim i kiselim. Nasuprot njima neke afrike ribice u jezerima sa tvrdom i alkalnom vodom. Zbog toga svako ko eli da se uspeno bavi akvaristikom mora da zna ta to vodu ini ovakvom ili onakvom i kako se na te njene osobine moe uticati. Tvrdoa Ovaj pojam je vezan za postojanje raznih rastvorenih soli kalcijuma i magnezijumau vdi. Karbonati, soli ugljene kiseline odreuju karbonatnu ili povremenu tvrdou. Sulfati, soli sumporne kiseline odreuju stalnu tvrdou. Zajedno ine totalnu tvrdou koja se iskazuje stepenima. Gradacije tvrdoe vode izraena u nemakim stepenima izgleda ovako: Veoma meka 0 - 5 dH Meka 6 - 8 dH Srednje tvrda 9 - 12 dH Tvrda 13 - 18 dH Tvrda 19 - 30 dH Veoma tvrda preko 30 dH napomena: 1 dH = 10 mg CaO/L [kalcijum oksida po litru] Voda iz vodovodne mree Beograda sadri izmeu 11 i 17 dH Totalna tvrdoa vode moe se sniziti. Najbolje je omekavati meanjem sa destilovanom vodom ili omekivaem [jonomat]. Kada je potrebno da se tvrdoa povea, dovoljno je dodati u vodu malo rastvora istog kalcijum sulfata. Ukoliko u podlozi akvarijuma ima dosta kalcijuma [obino u vidu krenjaka], tvrdoa e se poveavati, odnosno ako ga nema, voda e vremenom postajati meka. Proraun potrebne koliine destilisane ili omekane vode da bi se dobila meka u akvarijumu, pod uslovom da se zna tvrdoa ona od koje se polazi, moe se izvesti na sledei nain: 16 - 2 = 14 Ako je npr. voda u akvarijumu 16 dH [odnosno 10 ili 11] a elite 2 dH [6 ili 5] onda se 10 - 6 = 4 => na njena dva dela [6 ili 5] dodaje 14 [4 ili 6] delova omekane vode [destilisane ili 11 - 5 = 6 dobijene korienjem jonomata] Reakcija Voda moe biti kisela neutralna ili alkalne reakcije. Ovaj parametar zavisi od odnosa pozitivnih vodonikovih negativnih hidroksilnih jona. Oznaava se sa pH [lat. pondus hidrogenii, bukvalni

prevod bi bio snaga hidrogena] i predstavlja teinu vodonikovih jona u litru vode. U destilisanoj vodi su podjednako zastupljeni i zbog toga se kae da je njena reakcija - neutralna. Jako kisela voda Kisela Slabo kisela Neutralna reakcija Slabo alkalna Vie alkalna Alkalna Izuzetno alkalna 3 - 5 pH 5 - 6 pH 6 - 7 pH 7 pH 7 -8 pH 8 - 9 pH 9 - 10 pH 10 - 14 pH

Postoji vie metoda za odreivanje pH vrednosti ali je najjednostavniji i akvaristima najpristupaniji onaj uz pomo papirnatog indikatora [lakmus]. Promena boje papira uporeuje se sa kolorimetrijskom tabelom. Treset Kiselost vode moe se poveati dodavanjem rastvora koji se pravi od 0.1 - 0.2 grama tanina na 10 litara vodovodske vode koja je odstojala 4 dana i vode u kojoj je prokuvan treset. Tresetna voda moe da se pravi i tako to se neki stakleni sud sa destilovanom vodom ili omekanom [jonomatom] vodom stavi sloj treseta visine 2 cm i postavljanjem posude u mrak. Treset e u poetku plivati ali e za 10 do 20 dana potonuti. Voda e dobiti smeu boju i reakciju oko 5 pH. Osim to slui za poveanje kiselosti, ona je najbolja osnova za mrest riba, kojima treba kisela i meka voda. Stalna kiselost vode se moedobiti ako se treset stavi u spoljanji filter. Ukoliko je potrebna slaba alkalna reakcija vode u akvarijumu, dovoljno je dodati malo sode bikarbone. U narednom tekstu - Akvarijumske biljke i njihovo saenje

Boidar Spasojevi - akvaristiki centar AMAZONA Prvi akvarijum Akvaristika je hobi koji posle prvobitnih ulaganja u opremu i ribice ne trai kasnije neka velika ulaganja, niti vei napor oko odravanja jednog [ili dva ili vie akvarijuma]. Prvi akvarijum - izbor opreme Jedno je sigurno: PRAVILAN START UTEDEE VAM MNOGE KASNIJE TEGOBE. U svemu tome pravilan izbor akvarijumske opreme, od dimenzija akvairijuma, poloaja svetla, filtera i podloga, igra veoma vanu ulogu. U manjem akvarijumu ribicama e biti tesno, a vei umnoava reavanje nekih poetnikih problema u sticanju iskustva u odravanju mikrobioloke ravnotee vode i podloge. Takoe je bolje, za poetak, odluiti se za unutranji filler, jer e manje iznenaditi akvaristu nepredvienim problemima. Njegov jedini nedostatak je to zauzima prostor u akvarijumu. Ako ne elite da mrestite ribe, a

ivite u slanu sa parnim grejanjem za poetak nije neophodan greja [obavezno sa termostatom], pogotovo ako se odluile za osvelljenje obinim sijalicama. Pri izboru podloga akvarijuma treba se opredelili za kvarcni pesak krupnije granulacije ili ljunak sainjen od belutaka i drugog kamenja koje se teko rastvara u vodi. Pored navedenog, treba vam i pumpa za aeraciju, nekoliko mreica raznih dimenzija za hvatanje ribica i rezerve perlon vate za zamenu uprljane iz filtera. Mikrobioloka ravnotea Kada ste nabavili sve nabrojano, moete pristupiti "formiranju" akvarijuma. Najvanije je da nalijete svoj akvarijum "dobrom" vodom. Od nekog proverenog akvariste dobavite dvadesetak litara "stare" akvarijumske vode. Takva voda ve poseduje korisne mikroorganizme koji razlau organska raspadanja i uspostavljaju, zajedno sa biljkama, mikrobioloku ravnoteu u akvarijumu. Ostatak do punog akvarijuma slobodno moete dopuniti vodovodskom vodom koja je odstojala nekoliko sati. Veina biljaka i ribica rado doekuje osveenje iz vodovoda. Tek kasnije, kada se odluite na mrest pojedinih ribica, morate precizno povesti rauna o hemizmu vode [tvrdoa, kiselost, starost] dok na prilian broj vrsta i prilikom mresta ovo dodavanje svee vode deluje stimulativno. Stoga se ne treba plaiti povremenih osveenja takvom vodom [pre nego npr. bunarskom ili kinicom] jer se na taj nain kontrolie tvrdoa i neutralna reakcija. Ribe i bilje e se mnogo bolje oseati ako redovno, na svakih nekoliko meseci, pribegnete osveenju po principu: 1/3 stare vode [s mikroorganizmima], a ostatak - svea. To odravanje hemizma vode jedno je od prvih "slova" azbuke akvaristike, koje odravanje jednog ukrasnog akvarijuma svodi na veliko zadovoljstvo uz veoma mali trud. Useljavanje itelja Drugi vaan problem je izbor riba i bilja. Manji je problem da izbegnete nekog ratobornog itelja ili udljivu biljku. Vanije je da odaberete zdrave i vitalne ribe i biljke. Zato vie obratile panju na to od koga uzimate ribice, nego na njihovu boju i oblik. Osmotrite kako se ponaaju u akvarijumu i kakvu panju im posveuje njihov vlasnik. Bolesna riba ili biljka zaraena algama esto izazivaju probleme, koji su mnoge poetnike obeshrabrili ve posle nekoliko meseci. Riblje bolesti i odreene vrste algi, kada se jednom usele u akvarijum, teko se odstranjuju. Ako ste na startu sve briljivo uradili, tekue odravanja ukrasnog akvarijuma predstavljae veliko zadovoljstvo. Ne zaboravite: Vie vam vredi da svakog dana posvetite akvarijumu desetak minuta i na vreme uoite eventualne promcne, nego da jednom nedeljno ili mescno utroite sate pokuavajui da popravite neto to je ve uzelo maha. Ve posle nekoliko meseci, izotreno akvaristiko oko e po bistrini vode, ponaanju riba ili izgledu bilja lako uoavati ako neto nije u redu. Kako treba urediti akvarijum? Pri ureivanju akvarijuma, moraju se uzeti u obzir bioloki uslovi koje zahtevaju konkretne vodene biljke i ivotinje koje elimo gajiti u akvarijumu. Iz toga razloga moramo znati koje emo vrste riba i biljaka imati u akvarijumu da bi prilagodili akvarijumsku podlogu, pesak ili

ljunak, i scenarijum biotopa iz koje te vrste potiu. Ureivanje akvarijuma poinje postavljanjem podloge i scenarija na dno akvarijuma, pa tek zatim ga punimo vodom. Prilikom stavljanja podloge, moramo paziti da na zadnjoj strani ona bude visoka oko 5 cm, a na prednjoj samo do 1.5 cm visine. U zavisnosti od veliine akvarijuma, 5-10 cm iza prednjeg stakla neemo stavljati podlogu, jer se tu ne sade biljke. Taj prostor je namenjen za uklanjanje mulja i hranjenje, a u tom prostoru se ribe i najvie zadravaju. Ako bi posadili biljke tano do stakla, onda bi one skrivale pogled u akvarijum. Podloga mora biti 1 cm odmaknuta od ivica akvarijuma, jer bi se u njoj pod ulicajem svetlosti stvarale tetne alge. Na podlogu stavljamo dobro opran ljunak [pesak]. ljunak ispiramo u veoj posudi pod jakim mlazom vode. Vodu tokom ispiranja moramo menjati najmanje 20 do 30 puta, [tj. sve dotle dok ne postane potpuno bistra, ak i nakon meanja ljunka/peska]. Ako ste ljunak [pesak] uzeli iz vode u kojoj ive ribe, morate ga kuvati najmanje jedan sat. ljunak [pesak] mora biti taman i ne sme imali u sebi previe lako rastvorljivog kalcijuma. Podloga akvarijuma se prekrije ljunkom [peskom] debljine 2-3 cm. Kamenje koje ste upotrebili za scenarijum mora biti tamnije i bez otrih ivica. Suvo korenje je idealan dekor svakog ukrasnog akvarijuma. Ureivanje akvarijuma bi trebalo ii ovim redom: 1. podloga 2. ljunak [pesak] 3. scenarijum 4. toenje vode do polovine akvarijuma 5. postavljanje grejaa i termometra 6. punjenje akvarijuma do vrha 7. saenje biljaka U narednom tekstu - Postizanje idealnog hemijskog sastava akvarijumske vode

Boidar Spasojevi - akvaristiki centar AMAZONA Redovno odravanje akvarijuma i optimalnih uslova gajenja Svakodnevno odravanje Ribe hraniti pre i posle podne. Posle desetak minuta izvaditi sa dna nepojedene ostatke hrane. Prekontrolisati zdravstveni stanje jata, izgled, nain plivanja. Izvaditi eventualno obolele ili uginule ribice ili delove biljaka. Kontrolisati temperaturu vode i rad grejaa, filtera i pumpe. Svetlost iznad akvarijuma se ukljui ujutro, a uvee se gasi.

Jednom nedeljno Nakupljene naslage algi oistiti sa stakla. Po potrebi oprati slojeve u filteru. Dopuniti akvarijum novom vodom iz esme koja je odstojala. Proveriti zalihe hrane za ribice. Povaditi viak tetnih pueva. Pre stavljanja ruku u akvarijum, oprati ih dobro vodom i sapunom i temeljno ih isprati da se ne bi pokvario kvalitet vode ostacima neistoe ili sapuna.

Jednom meseno Menjati 1/3 akvarijumske vode, usisivanjem crevom sa dna akvarijuma [tu se nataloi najvie neistoe]. Prekopati po povrini podlogu, usisati podignuti mulj i neistou. Dolivana voda [prethodno odstajala bar 24 sata kako bi ispario hlor] mora biti iste temperature i hemijskog sastava kao ona u akvarijumu. Oprati slojeve u filteru samo mlazom tekue vode. Po potrebi u vodu se dodaje so za onu koliinu vode koja je zamenjena [jedna kafena kaiica na 10 litara vode]. Razrediti i skratiti prerasle biljke koje zauzimaju prostor za plivanje. Iskopane biljke ponovo zasaditi. Popraviti aranman ukoliko je pokvaren propadanjem ili prebrzim rastom

ribica, namestiti prevrnuto kamenje ili rasturenu kamenu terasu. Oistiti kamenac sa staklenog pokopca koji se nataloio pri isparavanju vode [ako se redovno cisti, talog ne postaje previe tvrd za skidanje]. Oistiti lampe i sijalice u reflektoru.

Jednom godinje Izvaditi i oprati podlogu [ljunak, kamenje, pesak, sve]. Za to vreme premestiti ribice u manji pomoni akvarijum napunjen vodom iz glavnog akvarijuma. Oprati i oribati ukrasno kamenje i panjeve od mulja i algi. Po elji promeniti ili osveiti aranman akvarijuma [nov raspored kamenja, panjeva, drugaiji raspored biljaka i sl.] Boidar Spasojevi www.amazona-akvaristika.com ivotni vek ribica, pravilna ishrana... Tropske ribice, koje uglavnom inleresuju akvaristle, imaju znatno krai ivotni vek nego "ekonomski zanimljivije" i poznatije ribe. Samo ribe iz porodice Curussiusu, zlatne ribice, prekorae ivotnu deceniju, a Trihogasteri je dostignu. ivotni vek veine vrsta traje maksimalno do tri godine, i to pod uslovima da se ne mreste esto. U akvarijumskim uslovima, kada su oni optimalni, ribice due ive nego u prirodnoj .sredini, mada je u praksi esto obrnuto. Nedostatak ive hrane ili smrznute hrane (uspena zamena za ivu hranu), preterano esti mrestovi i pogorani hemijski sastav vode skrauju ivot vaih ljubimaca na godinu dana. odnosno neki mesec due ili krae. Prirodna stanita nekih popularnih vrsta

Greke u ishrani U stalnoj brizi da im ljubimci ne ostanu gladni, akvaristi esto padaju u daleko veu greku. Preobilno hranjenje. Nije samo re o onom viku hrane koja nekonzumiruna pada na dno i svojim raspadanjem muti vodu, izaziva prekomerno bujanje mikroorganizama, koji u najblaem vidu otimaju kiseonik ribama, dok zamuena voda otvara put brojnim infekcijama. Re je o onom viku hrane koje ribe unose u svoj organizam. Poznato je da dua gladovanja ne dovode kod odraslih riba do ozbiljnijih posledica. Tek kada je u pitanju podmladak, odnosno prvi dan u ishrani mladi, obilato prisustvo hrane u akvarijumu ima veliki znaaj. Kod odraslih riba preterana ishrana dovodi do tromosti, nedovoljne pokretljivosti, koje u daljem razvoju mogu dovesti do uginua. Stoga treba upranjavati "dan nulte dijete" na svakih nedelju ili 10 dana ime se bitno poboljava kondicija vaih ljubimaca. Preterana ugojenost posebno kada su u pitanju unutranji organi ribica, pogoravaju razmenu materija, a kada su u pitanju semenici i jajovodi takvi primerci po pravilu ostaju neplodni. Nepravilna odnosno jednolina ishrana moe dovesti i do upale eluca. Ovo je oboljenje je opasnije jer se u poetku teko primeuje: ribe ne gube apetit i tek u daljem postupku postaju tromije i gube na intenzitetu boja. A u toj fazi organizam je ve prilino oslabljen i otvara put mnogim infekcijskim oboljenjima. Zbog svega navedenog budite posebno paljivi u ishrani! Spreavanje bolesti Ukoliko brinemo o higijeni u akvarijumu a pored toga i hranimo ribice na pravilan nain, mogunost oboljenja je znatno manja nego ako zanemarimo osnovna naela pravilnog gajenja riba i odravanja akvarijuma. Moramo dobro paziti na ishranu, temperaturu, kvalitet vode i koliinu kiseonika u njoj. Pribor za redovno odravanje akvarijuma Za odravanje akvarijuma potrebno je imati nekoliko pomonih "alatki" bez kojih je bavljenje akvaristikom nemogue.

Raspriva vazduha - slui za obogaivanje akvarijuma vazduhom, izrauje se od presovanog peska ili od poroznog kamena ili mekog [lipovog] drveta. Mreica - slui za hvatanje ribica. Na naem tritu ih ima u nekoliko veliina, dobro je imati ih vie jer e svaki novopeeni akvarista videti korist od nekoliko mreica. Termometri - za merenje temperature vode u akvarijumu. Modeli sa plastinom ili gumenim vakuum draem se privrste za staklo a ima i onih koji se zabadaju u podlogu. Usisiva za akvarijum: njime se makar jednom nedeljno pokupi mulj sa dna akvarijuma. Osim ovog osnovnog pribora treba imati i razne plastine razvodnike vazduha, ventile za regulaciu protoka vazduha, spojnice, itd. Vremenom e svaki akvarista pronai sebi pribor koji mu odgovara. U svako doba pri ruci treba imati otar noi ili skalpel, pincetu, manju plastinu kaiku ili cediljke raznih veliina i gustina [najbolje su one za ceenje aja]. Hranilica Hranilicu za ive crve (A), kao i hranilicu za lisnatu (suvu) hranu, najbolje je privrstiti vakuum gumom za unutranju stranu akvarijuma. Na taj nain se onemoguava da hranilica "eta" po celom akvarijumu. Hranilica za ive crve spreava da se crvi zavuku u ljunak, tamo uginu i tako uprljaju akvarijum. Gornji deo ove hranilice, moe se upotrebiti kao hranilica za suvu hranu. U tom sluaju, hranilica spreava da se suva hrana rairi po celom akvarijumu. Mrestilice za ribice koje raaju ive mlade Plutajua kotilica [slika desno] koja se stavlja u matini akvarijum. Mrestilica sa strane ima tank za vazduh, koji joj omoguava plutanje po vodi. Ima duplo dno sa reetkama, kroz koju mladi "propadaju", tako da enka ne moe da ih pojede. [crte levo] Na dno akvarijuma (koji slui samo kao kotilica) zalepe se dva draa - kao na slici. Na te drae naslone se dva komada stakla, tako da u sredini ostane prorez veliine 2-3 mm, kroz koji prolazi mla.

U akvarijum koji slui samo za mrest, postavi se mreasta mrestilica [slika desno]. U nju se stavi enka, koja je spremna da se koti. Mla koja se okoti prolazi kroz mreastu kotilicu u akvarijum gde je bezbedna od enke. U akvarijum treba postaviti bunastu travu, gde e mlad moi da se krije. Kada se enka okoti, treba je jo par dana drali u mrestilici, pa je tek onda vratiti u akvarijum.

Mrestilite za ribe koje polau ikru Jedan ili dva reda staklenih klikera na dnu akvarijuma obezbeuju dobru zatitu ikre od roditelja. Gusta mrea provuena kroz vodu akvarijuma, takoe je dobra zatita ikre od roditelja. U oba sluaja, treba posle mresta roditelje izvaditi iz akvarijuma. Redovne aktivnosti oko akvarijuma Dnevno: pored redovnog hranjenja treba pogledati i prokontrolisali temperaturu, rad filtera, i ukoliko je uginula neka riba - odmah je izvaditi iz akvarijuma. Najbolje je "sumnjive" ribe, dok jo nisu uginule odstraniti iz akvarijuma, zato to zdrave ribe jedu uginule ribe, pa se tako zaraze. Nedeljno: treba prekontrolisati filter i ako je suvie zaprljan, oprati ga. Usisivaem za akvarijum pokupili sve otpatke hrane, riblji izmet i otpale trule listove biljaka. Takoe sa biljaka treba ukloniti trule i poulele listove. Po potrebi, dosuti vodu. Meseno: ienje kao i u toku svake nedelje, uz napomenu da ova ienja treba da budu temeljnija. Istoiti 1/4 ili 1/5 vode iz akvarijuma crevom (sa dna), ali tako da uklonite svu prljavtinu i otpatke. Filter iskljuiti i rasklopiti, suner dobro oprati. Odmor bez briga U vreme godinjih odmora ili kada idete na dui put obavezno se namee pitanje - kome ostaviti da se stara o ribicama dok ste na putu? Vi verovatno niste ni svesni da ste u izuzetno privilegovanom poloaju u odnosu na druge "hobiste" i vlasnike kunih ljubimaca. Vai ljubimci mogu ak deset do petnaest dana biti ostavljeni bez svakodnevne nege, naravno, ukoliko im se obezbede neki drugi minimalni uslovi. Akvarijumske ribice, kao i njihovi srodnici iz slobodnih voda, mogu vie vremena provesti bez hrane, pogotovu ako ih spoljni uslovi prinude na manje kretanja, mirovanje i usporenje svih ivotnih funkcija. A to se, u akvaristikim uslovima postie neukljuivanjem svetla i neuznemiravanjem ribica. Jednostavnije reeno, dovoljno je da pred polazak ugasite svetlo na akvarijumu i bez brige moete odsustvovati do dve nedelje. ak je manji rizik ostaviti ih bez hrane desetak dana, nego rizikovati da neko neiskusan ubacivi veu koliinu hrane izazove organska raspadanja. Ta organska raspadanja su daleko opasnija za ribice nego kraa ili dua gladovanja. Zato je daleko vanije da pred polazak paljivo "pretresete" dno vaeg akvarijuma (usisivaem za akvarijume na primer), i osveite vodu. Svakako da e se due odsustvovanje svetla odraziti malo i na bilje u akvarijumu no osveena voda sa dodatkom mineralnih materija ili treseta oko korena, ublaie i to. Boidar Spasojevi www.amazona-akvaristika.com Predlozi za naseljavanje akvarijuma

U zajednikom akvarijumu mogu biti samo ribe koje se meusobno podnose i koje ravnomerno naseljavaju svu zapreminu akvarijuma. U akvarijumu mora biti dovoljno povrinskih riba, onih koje zauzimaju sredinu akvarijuma, kao i onih koje se kreu po dnu. Poto u prodavnicama akvarijumskih ribica postoji veliki izbor vrsta, predlaemo neke proverene varijante za naseljavanje akvarijuma. Akvarijum gusto zasaen biljkama, u sredini prostor za plivanje. Temperatura od 23 do 25 C, vrednost Ph od 6.5 do 7, dH do 10. [o hemijskom sastavu itajte u ovom tekstu] Capoeta schuberti barbus uberti [1] Capoeta tetrazona tetrazona barbus tetrazona [2] Pristella maxillaris pristela [3] Xiphophorus helleri crveni ili zeleni ksifoforus [4] Brachydanio rerio zebrica [5] Poecilia reticulata gupi [6] Hyphessobrycon serpae serpe [7] Gyrinocheilus aymonieri algar [8] Vei akvarijum gusto zasaen viim biljkama i plivajuom travom, u sredini prostor za plivanje. Temperatura od 22 do 25C, pH od 6.5 do 7, dH do 10. Trichogaster trichopterus sumatranus plavi trihogaster [9] Pterophilium scalare skalar [10] Xiphophorus helleri crveni ili zeleni ksifoforus [4] Brachydanio rerio zebrica [5] Tanichthys albonubes kardinal [11] Betta splendens sijamski borac [12] Gyrinocheilus aymoniari algar [8] Akvarijum sa mnogo biljaka, prostor za plivanje, taman pesak, ne previe svetla. Temperatura od 23 do 25C, pH od 6.5 do 6.8, dH do 10. Paracheirodon innesi neonka [13] Hyphessobrycon flammeus crvena tetra [14] Hyphessobrycon serpae serpe [7]

Brachydanio rerio Poecilia reticulata Plecostomus punctatus

zebrica [5] gupi [6] plehoslomus [15]

Akvarijum gusto zaraen, prostor za plivanje, koren, kamen. Temperatura od 20 do 24C, pH od 6.5 do 6.8, dH do 10. Brachydanio rerio zebrica [5] Brachydanio frankei zebrica leopard [17] Paracheirodon innesi neonka [13] Cheirodon axelrodi crvena neonka (kraljevska) [16] Megalamphodus sweglesi crvena fantom tetra [19] Megalamphodus megalopterus crna fantom tetra (udovica) [18] Papiliochromis ramirezi ramireza (vodeni leptir) [20] Gyrinocheilus aymoniari algar [8] Akvarijum gusto zasaen, plivajue trave, korenje, kamenje, pesak na dnu. Temperatura od 22 do 25C, pH od 6.5 do 7, dH do 10. Colisa lalia kolisa [22] Hyphessobrycon serpae serpe [7] Xiphophorus maculatus crvena platika [23] Xiphophorus helleri crveni ksifoforus [4] Tanichthys albonubes kardinal [11] Poecilia reticulata gupi [6] Corydoras paleatus mulja [21] Colisa chuna smea kolisa [24] Gyrinocheilus aymoniari algar [8] Akvarijum vei, gusto zaraen plivajuom travom, korenje, kamenje. Temperatura od 23 do 26C, pH do 7, dH do 10. Pterophilium scalare skalar [10] Trichogaster leeri trihogasler leri [25] Trichogasler trichopterus sumatranus plavi trihogaster [9] Colisa labiosa usnata kolisa [26] Xiphophorus helleri crveni ili zeleni ksilotorus [4] Xiphophorus maculatus crvena platika [23] Gyrinocheilus aymoniari algar [8] Akvarijum gusto zasaen viim biljkama, u sredini prostor za plivanje, korenje, kamenje. Temperatura od 22 do 25C, pH od 6 do 6.5, dH do 10. Pterophilium scalare skalar [10] Cichlasoma festivum ciklasoma festum [27]

Aequidens maroni akara [29] Papilochromis ramirezi ramireza (vodeni leptir) [20] Macropodus opercularis . rajska ribica [28] Brachydanio rerio zebrica [5] Tanichthys albonubes kardinal [11] Betta splendens sijamski borac [12] Gyrinocheilus aymoniari algar [8] Vei akvarijum, gusto zaraen plivajuom travom, korenje, kamenje, pesak. Temperatura od 23 do 26C, pH od 6.5 do 7, dH do 10. Trichogaster leeri trihogaster leri [25] Trichogaster trichopterus sumatranus plavi trihogaster [9] Macropodus opercularis rajska ribica [28] Botia macracantha boliu [30] Papilochromis ramirezi ramireza (vodeni leptir) [20] Acanthophthalmus kuhli kuli - kuli [31] Gyrinocheilus aymoniari algar [8] Boidar Spasojevi