University of Pristina

Pristinski Univerzitet sa sedistem u

Kosovskoj Mitrovici

Filozofski fakultet

Katedra za Engleski jezik i knjievnost

Predmet: Specijalni kurs iz jezika1

Tema: Zavisne reenice u funkciji objekta

Profesor: Student:Nenad Peji Aleksandra Mirkovi

SadrajUvod..3

Zavisne reenice.4

Objekat...5

Zakljuak6

Literatura7

1.0 Uvod

Reenicaje skup rei (ili samo jedna re) koji ima odreeno znaenje. Ona je izgovorena ili napisana misao. Reenicomnajee saoptavamo svoje misli, oseanja i obavetenja. Prema znaenju reenice se dele na:obavetajne,

upitne,

uzvine,

zapovednei

eljne.Obavetajne reenicesu reenice u kojima su data obavetenja o nekim dogaajima, radnjama ili pojavama. Na kraju obavetajnih reenica nalazi se taka.Upitne reenicesu reenice pomou kojih su postavljena razna pitanja. Na kraju upitnih reenica nalazi se upitnik.Uzvine reenicesu reenice u kojima su iskazana neka oseanja, lepa ili runa. Na kraju uzvinih reenica nalazi se uzvinik.

Zapovedne reenicesu reenice u kojima je iskazana neka zapovest, naredba, zabrana, dozvola ili molba. Na kraju zapovednih reenica nalazi se taka (molba, slaba zapovest) ili uzvinik (stroga zapovest).

eljne reenicesu reenice u kojima je iskazana elja da se neto ostvari. Na kraju eljnih reenica se nalazeuzvinik.

Prema sastavu reenice se dele na:

prostei

sloene.

Proste reenicesu reenice u kojima ima samo jedan predikat. One mogu biti proste neproirene reenice i proste proirene reenice. Proste neproirene reenice su reenice koje imaju samo glavne reenine lanove, predikat i subjekat. Proste proirene reenice su reenice koje pored glavnih reeninih lanova imaju i jo neki dodatak. Dodaci u prosto proirenoj reenici mogu biti imenski i glagolski dodaci.

Prosta neproirena reenica:Marko sedi. Hladno je.

Prosta proirena reenica:Moj drug Marko sedi na kauu. Danas je hladno.

Sloene reenicesu reenice koje se sastoje od dve ili vie prostih reenica, odnosno to su reenice koje imaju dva ili vie predikata.Sloena reenica:Marko sedi i razmilja. Marko sedi na kauu i misli na tebe. Predikatska reenicajereenicaobrazovana pomou glagola u linom glagolskom obliku u slubi predikata.Predikatskom reenicom oznaava se neka radnja, zbivanje, proces, stanje i sl. U nedostatku boljeg termina koji bi obuhvatio sva ova znaenja, u lingvistici se kao tehniki terminupotrebljava termin situacija. Zato se moe rei da je predikatska reenica jezika jedinica koja je formirana pomou predikata i koja oznaava neku situaciju.Predikatske reenice se dele na:nezavisnei

zavisne predikatske reenice.Nezavisne reenicesu one reenice koje mogu da stoje samostalno, odnosno da same iskazuju neku poruku. (Ii u u grad.)Zavisne reenicesu one reenice koje ne mogu da stoje samostalno, ve su deo druge predikatske reenice ili sintagme.One ne ostvaruju funkciju u reenici ve imaju funkciju sekundarnog lana, a najee imaju funkciju atributa, objekta ili priloke odredbe.(Kad padne marak,ii u u grad.

1.1 Zavisne reeniceZavisne predikatske reenice nastaju tako to se neki reenini lan glavne reenice umesto reju ili sintagmom iskae predikatskom reenicom, tako dobijemo sloenu reenicu sa dva predikata. Razumljivo je zato zavisna predikatska reenica ne moe stajati samostalno, jer je, praktino, ona samo deo glavne reenice. To sve pomalo podsea na kamp-prikolicu koja ima tokove i kabinu, ali ne moe se kretati bez automobila, ili dok je neko ne povue.Inae, zavisne predikatske reenice kao rei i sintagme mogu imati razliitu slubu (funkciju) u reenici; mogu biti subjekat, objekat, atribut, priloka odredba itd. U naem jeziku ima vie vrsta zavisnih reenica:izrine, odnosne, mesne, vremenske, uslovne, nainskeitd.

Izrine reenice- Njima se iskazuje sadraj govorenja, miljenja, oseanja opaanjaNajei veznici: da, kako, gde.Znali smo da e doi. Svake veeri gleda kako zalazi sunce.Odnosne recenice

One su vrsta zavisnih recenica koje blize odredjuju pojam na koji se odnose .Obelezlje ovih recenica najcesce su zamenicekoji , ciji , kakav , kopriloggdeI veznikstoEvo nekoliko primera :Ovo je autobuskojiide do centra grada .To je pisaccijismo roman procitaliOn je muzicarkakavse dans retko srece .To je kucakojaima sareni crepOdnosne recenice mogu imati sluzbu atributa. Odnosna recenica je ovde atribut u okviru imenicke sintagme kuca koja ima sareni crep .Kada imaju ovu sluzbu odnosne recenice se ne odvajaju zapetamaSreli smo Milosa,kojije srecan zbog pobede .Odnosne recenice mogu imati I apozitivnu slouzvu . Kada imaju ovu sluzbu , one se obavezno odvajaju zapetama .Ko radi , ne boji se gladiOdnosne recenice mogu sa zamenicamako I stomogu imati sluzbu objekta I subjekta

Mesne reenice

Obelezje ovih recenica najcesce su prilozi :gdekudaiodakle.

Seditegdenadjete slobnodno mestoIsao jekudasu ga noge nosileVratio seodakleje dosao

Mesne recenice imaju sluzbu priloske odredbe za mesto .

1.2 Objekat

Objekat je glagolska dopuna kojom se kazuje predmet na kojem se vri radnja ili u vezi sa kojom se vri radnja. Pripada grupi zavisnih reeninih lanova. U slubi objekta su obino imenice I zamenice, moe se iskazati reju ili pak grupom rei. U jednoj reenici mogu biti pravi I nepravi objekat, ali vokativ ne moe biti u nominativu ili vokativu. Objekat moe biti:-pravi

-nepraviPravi objekat je lan reenice koji oznaava trpioca radnje oznaene predikatom. On je dopuna prelaznim glagolima

I uvek je u akuzativu bez predloga, najee su u slubi pravog objekta imenica I zamenica. On moe biti iskazan jednom reju ili skupom rei. Upotrebljava se uz prelaznr glagole I radnja direktno prelazi na njega. Dobija se na pitanja koga? sta? cega?

Nepravi objekat je lan reenice koji se javlja kao dopuna neprelaznim glagolima. Moe biti u svi zavisnim padeima osim akuzativa bez predloga. Najee su kao I kod pravog objekta u njegovoj slubi imenice I zamenice. Moe biti iskazan jednom reju ili skupom rei.

Objektne reeniceReenice se dalje mogu podeliti prema sastavu na:

1.JEDNOSTAVNE REENICE (ima samo jedan predikat)NEPROIRENE (sastoje se samo od subjekta I predikta)

PROIRENE (imaju subjekat, predikat I dodatke, objekat, atribut, apoziciju)

2.SLOENE REENICE (dva ili vise predikta)

-NEZAVISNO SLOENE

-ZAVISNO SLOENE (subjektne, prediktne, objektne, atributne..)

ZakljuakObjektna reenica dobija se odgovorom na pitanje TA?, isto kao I za direktni objekat, -KOGA? -TA?Budui da se pitanje TA? Javlja I kod subjektnih I kod objektnih reenica, razlika je u glavnoj recenici. Ako u glavnoj reenici ve postoji subjekat u zavisnoj nije potreban, pa je zavisna reenikca u slubi objekta, OBJEKTNA I obrnuto.

Npr. Sanja je mislila da bez uenja moe dobiti dobru ocenu. ta je mislila?

Subjekat je poznat (Sanja), prema tome reenica je OBJEKTNA

Nikada nisam saznala ta se tano dogodiloOdgovorom na pitanje KOGA?

Uiu ih kako se hvataju ribe.zavisna se reenica odnosi prema glavnoj onako kako se objekt odnosi prema predikatu- odnosne (odnosne zamjenice i pridjevi)Jeste li nali to ste traili?- zavisnoupitne (upitni prilozi, pridjevi, veznici)Zna li tko je na redu?- izrine (veznicida, kakoigdje)Obeali su da e se javiti.Literatura

1. Gramatika srpskog jezika,Ivan Klajn, Zavod za udzbenike I nastavna sredstva,2005

2. Gramatika srpskog jezika za prvi razred gimnazije, Miodrag Dragutinovi, Narodna knjiga 1952

3. Srpska gramatika, Djuro Daniic, Beograd 1863PAGE 7