Ал ек сандар М ладен овић

БУ РА Д АН ИЧ И Н И „ РАТ ЗА СРП СК И ЈЕЗИ К И П РАВОПИ С" 1

Посвећено 150-годишњици рођења

Б уре Д аи ичића (1825— 1975)

I

Борће Поповић, кој и ће од 1847. године изменити свој е

име у Бура Д аничић, родио се у Новом Саду 4. априла 1825.

у свештеничк ој породици. Основно образовање, а затим и „пети

разред хуманитета" (пети разред ш мназиј е), завршио ј е у Но-

вом Саду, у ш мназији к ј ој се на челу налазио директор Јован

Х ацић (Милош Света ћ).2 Са својих 16 година, 1841, Б. Поповић

одлази у Пож ун (Братиелаву) и уписуј е се на евангелистички

лицеј где се изучава „математик а, физика, историј а, филозо-

фиј а, естетик а, литература, филологиј а, ек ономик а и к ласични

ј езици".3 Поред осталих наставник а, Б. Поповић ј е слушао и

предавања Л>удевита Ш тура, к ој и ј е од 1838. преузео пож ун-

ску катедру славистик е. Овде се наш новосадски ћак упознао

и са упоредном граматик ом словенских ј език а, а так оће и са

словачк им, чеш к им, пољск им и руским ј език ом . Y то време Б .

Поповић ј е изучавао и наш ј език , продирао у његов дух наро-

чито прек о Вукових дела. Године 1844. Поповић напушта По-

ж ун, враћа се у Нови Сад, да би убрзо те исте године дошао

у Пешту. Мећутим, у Пешти остај е само до ј есени идуће, 1845.

године, к ада се обрео у Бечу и уписао на правни факултет. К он-

так т са Вук ом К арацићем, чиј и ј е дом био отворен за свак ога

посетиоца, нарочито из наших крај ева, био ј е за двадесетого-

дишњег Борћа Поповића судбоносан. Пристај ући уз Вук а и ње-

гове идеј е о нашем књиж евном ј езику, Поповић већ 1845. обј а-

вљуј е чланак у одбрану Вука а против Ј. С. Поповића, што ј е

свак ак о било одлучуј уће у опредељењу за ж ивотни позив мла-

дог Новосаћанина. Идуће, 1846. године, Поповић престај е да

студира права, упознај е се са Миклошићем и чвршће се везу-

1 П редавање одрж ано на V сзк уиу слави ста у Беопраду сеи тембра

1975, а к ој и ј е организовао М ећун ародни слависти чгки цеитар СР Ср-

биј е.2 Yn. М . Поио)вић, Бура Даничић. — Београд (Нолиг), 1959, 21.3 Yn. М . Поиовић, н . д., 23

i 58 К њиж евност и ј език

ј е за Вука посвећуј ући се потпуно филолопиј и. Зна се да ј е

млади Борће Поповић тада, у својој 21. години, поред помену-

тих словенск их , знао и дру ге ј език е: латинск и , немачк и и ма-

ћарски . А што се тиче нашег ј езика, данашњи проучаваоци

истичу да ј е у свом одушевљењу за Вук ом већ тада, у Бечу

„почео не само да пише но и да говори ј уж ним наречј ем"4

на-

пустивши свој матерњи екавск и изговор . (И )ј ек авским изгово-

ром Поповић ј е написао и свој чувени Рат за српск и ј език и

правопис, књиж ицу од 63 штампане стране, публиковану у Бу-

диму 1847. године, у к ој ој се у ј авносин представио не само к ао

учени и обдарени филолог већ и као вешт полемичар . Ово сво-

ј е дело потписао ј е са Ђ. Д аничић к ак о ће се од тада па до

смрти звати и потписивати. Две ш дине к асниј е (1849) Даничић

ј е изабран за члана Друштва српек е словесности у Београду ,

а 1850. штампао ј е у Бечу свој у М алу српску граматик у . Y то вре-

ме већ интензивно ради са Вуком на припремању другог изда-

ња Вук овог Српск ог рј енник а, к ој е се пој авило из штампе 1852.

године. Даничићева ј е заслуга што ј е у овом издању доследно

спроведено обележ авање сва четири ак цента,5 а не само, како

Вук к аж е, што „ се трудио ок о превоћења риј ечи на Њемачки

и на Латиноки ј език и око поправљања и надгледања у штам-

пању".6 Незадовољан сарадњом са Вук ом ок о Српск ог рј ечника,

Даничић 1852. године напушта Вук а и Беч, и враћа се у Н ови

Сад, да би се идуће, 1853. године, прихватио дуж к остм домаћег

учитеља српск ог ј език а к негиње Јули ј е Х уњади , супруге к неза

Михај ла Обреновића. Због овога посла поново се враћа у Беч

1853. г., а 1856. постављен ј е за библиотек ара Народне библио-

теке у Београду. Од ове године интензивниј е се бави изучава-

њем наших старих споменика а такоће и питањима ак цената унашем ј езику. К ао резултат тога рада пој авиће се његова изда-

ња старих спомевика наших: Ж ивот светога Саве (Београд,

1860) , Никољск о ј еванћеље (Београд, 1864) и Ж ивоти краљева

и архиеписк опа српск их (Загреб, 1866). Следеће 1857. ш дине по-

стај е секретар Друштва српск е словесности, а идуће године об-

ј ављуј е у Београду први део свој е Српске синтаксе. За профе-

сора Лицеј а у Београду постављен ј е 1859. Овај полож ај напу-

стио ј е 1864. у знак протеста „против постављења специјалног

лица које би спроводило дисциплински надзор над лицејима".7

4 Vn. М . Поп овић , н. д., 565 Y првам издању свог Српск ог рј ечник а Вук ј е само понек ад упо-

требљавао знак за к ратк осилазни ак ценат пош то ј е знак ом за к ратк о-

узлазни акценат тада нај чешће означавао оба наша 'кратк а ак цента

(уп. П. Ивић, О Вуковом Рј ечнику из 1818. године, 71—72, у књизи:

Сабрана дела Вука Караџића. К њига друга: Српски рј ечник (1818). —

Београд (Просвета), 1966).4 Yn. Cpncicu рј ечник . Истумачен њемачкиј ем и латинскиј ем рије

-

чима. Скупио га и на свиј ет издао Вук Стеф. К араџић. — Y Бечу (у

штампариј и Јерменског намастира), 1852, трећа страна непагинованога

п р ед г о в о р а .

Бура Д аничић №

Y Загреб ј е Даничић прешао 1866. да би радио у Југославен-

ској академији знаности и умј етности, где ј е 1867. изабран за

р ед о в н о г ч л а н а о ве н а у ч н е у ст а но ве а з ат и м и з а њ ен о г сек р е-

тара. Ту ј е отпочео са радом на велик ом Рј ечнику хрватск ога

или српск ога ј език а.8 Y раду овакве врсте Даничић ј е имао ис-

к уства ј ер ј е већ био обј авио свој чувени Рј ечник из к њиж ев-

иих старина српских (Београд, 1863, том I -I I ; 1864, том I I I ) .

Године 1873. на позив владе из Београда Даничић поново поста-

ј е професор београдск ог Лицеј а, где остај е до 1877, к ада поново

прелази у Загреб ради настављања рада на Рј ечнику хрватск о-

га или српск ога ј езика. Огледну свеску овог Рј ечник а Даничић

штампа у Загребу 1878. године (стр. X I I + 39), 1880—1882. об-

ј ављуј е прву књигу овога монументалног дела.9 Y мећувремену

Даничић ј е написао и публиковао свој у познату Историју об-

лика српскога или хрватскога ј езика до свршетка X VI I виј ека

(Београд, 1874, стр. V I I I + 398 + 2 непаг .) , затим Основе срп-

скога или хрватскога ј език а (Београд, 1876. стр. V I + 463) , к ао

и дело К ориј ени с риј ечима од њих посталиј ем у хрватск ом

или српск ом ј езику (Загреб, 1877, стр. I V + 369 + 1 непаг) .

Превео ј е на народни ј език и Стари завет,'0

а пре тога, ј ош

1858, са руск ог на српск и превео ј е Историј у српског народа

А. М ај кова."

7 У п . М . П опови ћ , н . д ., 266.

8 Y време к ада пишем ове редове изашла ј е 90. свеск а овога Рј еч-

ник а; штампање овога монумен галног дела вероватно ће ток ом 1975.

годи не би ти гот ов о .' Y n. Рј ечник х рватск ога или српск ога ј език а. Н а свиј ет издај е

Ју гославенск а ак адемиј а знаности и ум ј етности. Обраћуј е Б. Д аничић .

Д ио I (А — Чешуља). — Y Загребу , 1880— 1882, стр. 960. Y другој к њизи

овога Рј ечника, к ој а ј е ш тампана после Д аничићеве смрти , Д аничић ј е

обрадио у првој свесц и речи од чета до чобо, тј . првих 56 страница

(уп. Рј ечник хрватск ога или српск ога ј език а, дио I I , 56).

П отпуни тек ст превода пој авио се 1868. у к њизи : Свето писмо

Старога и Н овога завј ета. Превео Стари завј ет Б. Д аничић. Н ови завј ет

превео Вугс Стеф. К арацић. — Y Биограду (Издање Британск ога и ино-

странога библиј ск ога друштва), 1868, стр. 1—770 (Стари завј ег) и 1—242

(Н ови завј ет).

11 Ц ит ирам према другом издању : И сториј а српск ога народа. Н а-

nucao А. М ај к ов. С руск ога npeeeo Б . Д аничић. — Y Београду , 1876, стр .

347. К ао ш то ј е познато, Д аничић ј е превео само први део, почетни

(зак ључно са стр . 306), ове М ај к овл>еве к њиге чиј и ј е пун н аслов:

И стор Гн сербск аго ази к а no памдтник ам Ђ, писанни м Ђ к ирилицек), e свл-

зи с ucTop ieio народа. Сочинем е А. М апк ова. — Моок ва (Bt . У ниверситет-

ск ои ТипограФш), 1857, стр . I V + 2 н епаг . + 845 + 1 н епаг. Ин тересантно

је да се Даничић к иј е позабавио превођењем Мај ковљеве Историј е

српск ог ј език а, већ ј е пр евео само први део поменутог дела где се

говори о истори ји Србнј е, Босне и Д убровник а. До данаш њих дана, на

ж алост, ова Мај к овљева И сториј а српск ога ј език а остала ј е нек ак о по

страни, так о да се на њу нису мното освртали проучаваоци историј е

нашег ј език а. Н есумњиво ј е да ће се у наше време, у првом реду ради

изучавања историј е наук е о нашем ј език у , морати дати ј едан дубљи и

к рити чк и осврт на поменуто М ај к овљево дело.

160 К њиж евност и ј език

Новембра 1882. године угасио се ж ивот Буре Даничића.Умро ј е у Загребу одакле су његови посмртни остаци пренесе-

ни у Београд, где ј е сахрањен на некадашњем београдском гро-

бљу код цркве Св. Марка. За време свог живота овај великаннаше филологије друге половине XIX века добио ј е низ приз-

нања за свој научни рад. Био ј е доктор филозофиј е, професорВелике школе (Лицеј ) у Београду, члан Југославенске академи-

ј е знаности и умј етности, члан Српск ога ученог друштва (Друш-

тво српске словесности), члан Царске ак адемиј е у Петрограду,члан К њиж евног одељења Матице српск е, члан Чешког друш-

тва за наук е и др. Бура Даничић ј е написао и оставио за ообом

велики број научних радова кој има ј е за вечита времена заду-

ж ио не само наук у о нашем језику већ и славистику уопште12.

I I

Даничићева к њиж ица Рат за српск и ј език и правопис

пој авила се из штампе у другој половини 1847. године и изазва-

ла ј е велик у паж њу ј авности не толик о по томе што ј е њен а-

утор био двадесетогодишњи младић, већ више по ономе што ј е

свој ом садрж ином она нудила.13 Овим свој им делом Даничић

се представио к ао одушевљани Вук ов присталица, као образо-

вани филолог чиј е су мисли увек аргументоване фактима к о-

ј има се ретк о мож е наћи слаба страна, и, нај зад, к ао полеми-

ч ар к о г а њ ег о в е м л ад е г о д и н е м о г у к ат к ад п о н ети и о дв ест и

к а иронисању на рачун противник а с к ој има полемише, али

к ој и ипак не заборавља да ј е навоћење чврстих доказа, нау-

чно оправдани х , основно оруж ј е у свак ој расправи овак ве вр-

сте. П ознато ј е да ј е Рат настао поводом Уту к а I I I Милош а Све-

тића (Јована Х аџића) , односно поводом к њиж ице овог Новоса-

ћанина који ј е био ј едан од нај ж ешћих противник а Вук ове ре-

форме и ј езика.14 Својим Ратом Даничић ниј е ж елео оамо да се

умеша у полемик у измећу Вук а и Светића. За аутора Рата по-

12 Y нај новиј ој библиографиј и Д аничићевих радова налазимо спи-

сак од 240 библиографск их ј единица (уп. М . Радовановић, Библиогра-

фиј а радова Буре Д аничића. — Зборник за филологиј у и лингвистик у,Нови Сад (Матица српска), 1975, књ. ЈШТП/1).

Напомепа: за све Даничићеве биографске податке, изнесене горе,к орист ио сам се већ оцде цитираном к њиш м М . П оповића (в . нап. 1) .

13 Пун назив ове к њиж и це, узст са н асловног листа ор ги.иала,

гласи : Рат за српск и ј езшс и правопис. Н аписао Б. Д аничић. — Y Бу-

диму (у ш тампариј и Пеш танск ога универзитета), 1847, стр . 63.

14 Пун назив ове Светићеве к њиж ице, у оригк налној графији , гла-

си : Утук Ђ I I I . сзшк ословнип. О език у и правсгнису србскомЂ. ОдЂ М . Све-

тпћа. — Y Новомђ Саду (Y К нш гопечатнБИ Гоаина К аулиц и̂ и Орт :),

1846, стр. 77.

Бу ра Д аничић 16 1

лемик а ниј е у првом плану , ј ер њему „ ниј е толик о стало до ј е-

зик ословнога Утук а, к олик о до Светићевиј ех мисли о Српск оме

правопису", до тога „шта мисли Светић о Српскиј ем словима

"

и „ о претварању слова" (Рат, 7).15 Полазећи од те концепциј е,

од ж еље да сазна научну основу на к ој ој Светић засвива свој е

зак ључке, Даничић ј е већ тиме пок азао да ј е к ренуо сигурним

путем: не путем полемике ради ње саме, већ путем науке и на-

л/ ч н е и с т и н е .

У првом делу Рата Даничић прелази на расправу са Све-

тићем о томе да ли з> и *> представљају само слова или су то и

гласови. Треба одмах рећи да аутору Рата ниј е било тешк о

половином X I X век а док азати да ђ и б у наш ем ј език у нису

и м али н и к ак ву г л асо в ну в р едн о ст , ш т о и ст овр ем ено з н ач и д а

су те доказе лако усвај ала лица кој има су били упућени.

И мада ј е Светић ту био на много теж ем терену —

ј ер ј е

бранећи ћ и б у п и с а њ у (нпр. придев зелепЂ и именица

зел ен Ђ) , тр аж ио за т о осл он ац у њи х овом и з г о в а р а њ у —

— Даничић ј е ипак пок азао стрпљење наводећи већи број

доказа кој има се ј асно доказао да Светић у овом погледу

уопште ниј е у праву . Аутор Рата се позива на низ аргумената:

а) на прозодиј ск и моменат (нпр. разлик у у изговору при-

дева зелен и менице зелен не уноси употреба -т> и - в у њи-

ма, већ акценат, као и квантитет последњег слога) ;

б) на старословенски ј език (у примерима: дам < daMb

и срам < срамЂ, као и стар < старг и цар < царв, не мож е

се у оп ш те до к азат и да се -а- у њи м а и згов ар а р азли чито

због присуства -г> и -ђ на крају , ј ер су за то потребни научни ар-

гументи који се у овом погледу не могу заснивати на -ђ и -b);

в) на упоредну граматику словенских ј езика (полазећи

од старословенск ог do.p'b и nucapb и упорећујући те примере са

руским дар : дар-а, nucapb : писар

-а, пол̂ским pisarz : pisarz-a

и сл., као и са српскохрватским дар : дар-а, писар : писар

-а,

Даничић закључуј е да ј е у нашем ј езику дошло до изј еднача-

вања b и ђ; obo потврћује и низом других примера: порећењем

старог сђнђ , лбвђ и сл . са српск охрватск им савременим сан и

лав, с једне, и с руским сон и лев, с друге стране. (Дакле, ако

не постој и у нашем ј езику разлика измећу b и ђ, односно њихо-

вих рефлек са, зашто онда треба писати придев зеЛенЂ и имени-

цу зеленЂ, са ђ и ђ — оправдано се пита Даничић).

Y вези са_ обележавањем сугласника ћ, h, љ, њ графиј-

ским комбинацијама тг>, db, лг> и ;љ Даничић се енергично изјаш-њава против таквог њиховог означавања остај ући тиме до кра-

15 Под термином претварање слова Даничић подразумева фонетске

измене гласова и њихово рефлектовање на правопис.

162 К њиж евиост и ј език

ј а доследан Вуковом начелу да с в а к и г л ас треба да има

с а м о ј е д а н з н а к . Одбацуј ући так во nncait e поменутих су-

гласник а, аутор Рата истиче да се на тај начин , са два знак а,означавај у у м е к ш а н и сугласници каквих има нпр. у руском

и пол>ском ј езику , а не и у нашем, ј ер наш ј език зна за м е к е

консонанте ћ, h, љ и њ, кој и се морај у обележ авати сваки са

по ј едним знаком. И ту ј е Даничић принципски у праву , пошто

ако би се, у ј едном усавршеном писму, усвој ило писање нпр.

podben (роћен), онда би требало примити и писање eosben (во-

ж ен) при чему би се дошло до апсурдних ситуациј а: до напуш-

тања нпр. графиј е ж , односно традиционалног ј е д н о г слова

за одговарај ући ј е д а н к онсонант.

Ш то се тиче правописних питања, Даничић се у Рату за-

држ ава, наравно , на проблему морфолошк ог („ етимолошк ог")

и тзв. фонетск ог писања. За њега ј е потпуно прихватљива недо-

следност присталица етимолош к ог правописа, к ој и , с ј едне стра-

не, не допуштај у писање нпр . српск и, слатк о, глатк о « сл.,

већ траж е србски, сладко, гладко и сл., да би се. по њима, са-

чувао к орен речи, а к ој и, с друге стране, искључиво пишу мо-

hu, масло, област, стисла, и сл. (а не могти, мастло, обвласт

стискла и сл.) удаљуј ући се на тај начин у писању , наравно,

од основних форми тих речи. Ако се ови други случај еви пишуонак о к ак о се изговарај у

— а так о захтевај у при сталице ети-

молошк ог правописа — онда ј е, по Даничићу, тешк о наћи

о п р а в д а њ е з а п и с а њ е п р в и х н а в ед е н и х п р и м е р а р аз л и ч и т о о д њ и -

ховог изговора. Ук азивање на овакву ортографску недослед-

ност к од Светића и присталица етимолошк ог писања има у Ра-

ту снагу аргумента ј ер ј е потк репљено Даничићевим исправним

ставом да низ промена, извршених у ј езику , мора наћи својо д р а з и у п и с а њ у .

У вези са писањем групе uih аутор Рата ј е так оће досле-

дан: траж и да се она пише свуда тамо где ј е фонетск и обра-

зов?.на било по подновљеном (нпр. гушће, чешће, упропашћи-

вати и сл.), било по новом ј отовању (нпр. лишће, радошћу и

сл.) . Даничић уопште не мож е да оправда, и ту ј е потпуно управу, Светићеву недоследност у овом правцу, к оји , наиме,

траж и, с ј едне стране, да се пише нпр. лишће, али с друге

стране, не допушта писање инстр. ј едн. радошћу већ инсистира

на форми радостпо. За аутора Рата не постој и разлика у гру-

пи шћ у примерима лишће и радошћу, што ј е историј ској езич-

к и тачно. Познато ј е да се у оба ова случај а ради о резулта-

ту новог ј отовања, што, наравно, по Даничићу треба да наће

свој одраз и у писању.16

,s Светићезо инсистирање на писању, а и на изговарању, инстру-

мантала ј еднине типа радостк>, однасно радосгт , мож е се обј аснитиданас чињеницом да ј е ова форма налазила свој чврсти ослонац усрпскословенској и рускословенскај традицији. Самим тим, и у Светц-

Бура Д аничић 163

Расправљај ући у Рату о неким ј езичк им питањима и по-

лемишући у вези с њима са Светићем, Даничић се задрж ава

на следећем. Прво. Одбацује Светићево тенденциозно схваћено

мишљење да Вук ж ели, поред других тућица, из нашег ј езика

да избаци и речи као што су око и нос. Истичући присуство

ових речи и у другим индоевропским језицима (у грчком: ok-

kos, у немачком: die Nase, у латинском: oculus, nasus), аутор

Рата, потпуно исправно, док азуј е да те речи нису позај мље-

нице у нашем ј езику већ да говоре о ј езичком сродству „Сла-

венског ј езика са остаљима главнима у Европи" (Рат, 38), од-

нооно да се њима потврћуј е „да ми ниј есмо у Европи дошља-

ци Азиј ски према Грцима и Латинима, него смо овдј е барем

одтада од к ада и они" (Рат, 38). Аруго. Даничић никако не мо-

ж е да прихвати у књии<евном ј езику Светићеве диј алектизме

типа: променути, растити, —

растим, болети — боле (3. ј едн.

през.), волети — волем и сл., без обзира на то што и оии пред-

стављај у одлику одрећених народних говора (нпр. у Новом Са-

ду и шире у Вој водини). Овим особинама аутор Рата супрот-

ставља особине кој е не само да чине одлику Вуковог ј език а

већ су и историј ској езички оправдане (променити, одн. про-

миј енити, волети, одн. вољети — волим и сл.), те, самим тим,

оне ј едино могу наћи свој е место у оном к њиж евном језику

народног типа за кој и се Даничић залаж е. Треће. Y вези са

речима част ,част' и чест ,део

' Даничић ј е сасвим ј асно у Рату

пок азао да Светић уопш те ниј е у праву к ада русизме чесп

,част' и чпстђ ,део

' сматра истовремено и одликама нашег ј е

-

зи к а , т е , с ам и м т и м , њ ег о в о м и ш љењ е о п р и с у ст ву о ви х по с л ед-

њих примера у нашем к њиж евном ј езику нема ник аквог науч-

н о г о п р ав д ањ а .

Иначе, аутор Рата у овом свом делу одушевљени ј е при-

сталица Вукове књижевној езичке и азбучне реформе. „ Ја бих

рек ао —к аж е Даничић — да ј е Вук самиј ем правописом мно-

го учинио пред ци ј елом Европом; а остале његове заслуге, ре-

к ао бих, толик о су веће од ове колико је већа душа од тиј ела,

колико ј е претеж ниј е тиј ело од одијела" (Рат, 59). Требало ј е

имати и знања и храбрости те тада пристати уз Вук а ј ер „ Ву к

ниј е ж ивљео нити ж иви за свој виј ек , него за виј ек други што

настај е; за то га његов виј ек и не разумј е, зато га ви јек

његов прогоњаше" (Рат, 59). Ове Д аничићеве речи откривај у не

само познату истину , к ој а у ж ивоту често прати многе гениј е,

већ ук азуј у и на дубок ум њиховог аутора, ј едног двадесетдво-

годишњег младића к ој и ј е умео да осети доба у к ој ем ј е ж и-

ћево време, у текстовима и делима пој единих писаца кој и су писалии народним а не само славеносрпск им ј език ом, инструментал ј еднине

типа радостр , одн. padocr ito, оматран је к ао нормална пој ава, чак као

особина чиј е ј е присуство у књиж евном ј езику поменутих писаца по-

казивало тенденциј у ка норматиазности у овом правву.

164 К њиж евност и ј език

вео, да правилно оцени Вукову борбу и да себе постави на ј е-

дино исправан пут по к оме се, у време рата за српск и ј език и

правопис, с успехом могао к ретати само онај к ој и се чврсто

држ ао наук е, научне аргументациј е и научне истине. А свој им

Ратом Даничић ј е ј асно и убедљиво пок азао да ј е 1847. године

тим путем он већ био увелико зак орачио.