Alan W. Watts - Put Zena

download Alan W. Watts - Put Zena

of 181

  • date post

    08-Jul-2015
  • Category

    Documents

  • view

    892
  • download

    275

Embed Size (px)

Transcript of Alan W. Watts - Put Zena

ALAN W. WATTS

PUT ZENAPrevod Branislav Miskovic

NIRO WKNJIZEVNE NOVINE" Beograd 1982.

Naslov izvornika:

The WayofzenCopyright, 1957, Pantheon Books Inc. Copyright, 1982, NIRO ,,Knjizevne novine

SADRZAJPredgovor ........................................................................ 7

Prvi deo: POZADINA I ISTORIJA 1. 2. 3. 4. Filozofija Taoa ............................................................ Poreklo budizma .......................................................... Mahajana budizam ___ .................... ___ ................. Uspon i razvoj zena ..................................................... 15 37 59 75

Drugi deo: PRINCIPI I PRAKSA 1. 2. 3. 4. Prazan i cudesan ........................................................... 105 Sedeci mirno, ne radeci nista ....................................... 121 Za-zen i koan ............................................................... 139 Zen u umetnostima ...................................................... 155

Bibliografija ................................................................... 177

du.Oojei somaji sledkas

paaiii kojeodtl

svesmlZaps.

lezcui

PREDGOVOR Tokom poslednjih dvadeset godina doslo je do izuzetnog povecanja interesa za zen budizam. Posle Drugog svetskog rata taj interes je narastao toliko da izgleda kako postaje znacajna snaga intelektualnog i umetnickog sveta na Zapadu. On je nesumnjivo povezan sa siroko prisutnim interesom za japansku kulturu, sto je jedna od konstruktivnih posledica potonjeg rata, ali sve to ne mora biti vise do prolazna moda. Dublji razlog za takav interes jeste stanoviste zena koje je tako blisko ,,sve blizoj ivici" zapadne misli. Oni alarmantniji i destruktivniji aspekti civilizacije na Zapadu ne bi trebalo da nas sprece da sagledamo cinjenicu kako je ona bas u ovo vreme u jednom od najkreativnijih perioda. U nekim novijim poljima zapadne nauke javljaju se ideje i uvidi koji nas opcinjavaju u psihologiji i psihoterapiji, logici i filozofiji nauke, semantici i teoriji komunikacije. Neke od ovih razvojnih pojava mozda su uzrokovane sugestivnim uticajima azijske filozofije, ali sam ja, uglavnom, sklon da poverujem da je tu vise u pitanju paralelizam nego neposredni uticaj. Mi, medutim, postajemo sve vise svesni tog paralelizma, a on obecava takvu razmenu misljenja koja bi trebalo da bude izuzetno stimulativna. Zapadna misao menjala se u ovom veku takvom brzinom da smo se nasli u poprilicnoj pometnji. Ne samo da postoje ozbiljne poteskoce na polju komunikacije izmedu intelektualaca i javnosti, vec je i smer nasih razmisljanja i same nase istorije ozbiljno podrio zdravorazumske pretpostavke sto leze u korenu drustvenih konvencija i institucija. Bliski koncepti prostora, vremena, i pokreta, prirode i prirodnih zakona, istorije i drustvene promene, i sami koncepti o ljud-

skoj licnosti rasprsili su se, a mi smo se nasli prepusteni sir cajnostima, bez kotvi, u jednom univerzumu koji je sve vi licio na budisticki princip ,,velike Praznine". Mnogostruka mudrost Zapada, religiozna, filozofska, i naucna, ne pruza zadovoljavajuci putokaz umetnosti zivljenja u takvom univerzumu, a nas prilicno plasi ono sto se od nas ocekuje da nademo svoj put u tako burnom okeanu relativnosti. Jer smo mi navikli na apsolute, na cvrste principe i zakone kojih se grcevito drzimo radi duhovne i psiholoske sigurnosti. Zbog toga se, mislim, javlja toliki interes za kulturno produktivan nacin zivota, koji se, tokom nekih hiljadu i pet stotina godina, u potpunosti osecao kao kod kuce u ,,Praznini" i koji ne samo da ne oseca uzas pred njom, vec pre stvarno odusevljenje. Da to iskazemo njegovim recima, zen je uvek bio u situaciji da Gore, ni crepa iznad glave; Ispod, ni tananog sloja zemlje pod nogama. Ovakav nacin obracanja, zapravo, ne bi trebalo da nam je stran ako smo stvarno spremni da prihvatimo znacenje izreke da ,,lisice imaju jazbinu, a ptice po vazduhu gnezda; ali Sin Coveka nema gde glavu da odmori". Ja se ne zalazem za uvoz zena sa Dalekog istoka, posto je duboko povezan sa institucijama kulture koje su nama sasvim strane. Ali, nema sumnje da ima stvari koje mi treba da naucimo, ili oducimo, pa primenimo na sopstveni nacin. Zen ima posebno dobru osobinu da sebe izrazi nacinom koji je podjednako razumljiv ili, mozda, zagonetan i za intelektualca i nepismenog coveka, pruzajuci mogucnosti za komunikaciju koje mi nismo istrazivali. On ima one neposrednosti, zara, i humora, te i smisla za lepotu i besmislicu u isto vreme, sto razdrazuje i odusevljava. A iznad svega, zna nacin na koji ce da preokrene covekov um i razresi ono sto je izgledalo kao najtezi ljudski problem pitanjem kao sto je: ,,Zasto je to mis kad se vrti?" U srcu zena postoji jako, ali potpuno nesentimentalno saosecanje za ljude koji pate i stradaju usled samih pokusaja da se spasu. Postoji mnogo izvrsnih knjiga o zenu, iako se neke od najboljih vise ne mogu nabaviti bas Iako. Ali nam do sada niko cak ni profesor Suzuki nije pruzio sveobuhvatan pregled sveukupnog predmeta, sto ukljucuje i istorijsku pozadinu, kao i odnos prema kineskoj i indijskoj misli. Tri toma Suzukijevih Eseja o zen budizmu jedna su nesistematicna zbirka naucnih izlaganja o torn predmetu, izvanredno korisnih za nekog ko se tim bavi, ali prilicno zbunjujucih

cepv

fc,rac,pie,

kiZapa.

ako se radi o obicnom citaocu koji ne razume opste principe. Njegov izvrstan Uvod u zen budizam prilicno je ogranicen i spedjalizovan. On ispusta osnovne podatke o odnosu zena prema kineskom taoizmu i indijskom budizmu, a u izvesnom pogledu mistifikuje stvari vise nego sto je to potrebno. Drugi njegovi radovi su studije posebnih aspekata zena i svi zahtevaju poznavanje opste pozadine i istorijske perspektive. Zen u engleskoj knjizevnosti i orijentalni klasici od R. H. Blytha jedan je od najboljih uvoda koji se mogu nabaviti, ali je objavljen samo u Japanu a, opet, i njemu nedostaje jedan opsti pregled. Kao niz nepovezanih a ocaravajuce perceptivnih opservacija, on i ne pokusava da pruzi sreden pregled tog predmeta. Moj Duh zen budizma popularizacija je Suzukijevih ranih radova, a osim toga sto to nije eruditski rad, u mnogome je zastareo i pogresno usmeren, koje god prednosti imao u pogledu lucidnosti i jednostavnosti. Zen budizam koji je napisao Christmas Humphreys, objavljen samo u Engleskoj, slicna je popularizacija Suzukija i, jos jednom, ne trudi se da zen postavi u njegov kulturalni kontekst. Napisan je na jasan i pristupacan nacin, ali autor nalazi neke identicnosti izmedu budizma i teozofije koje se, smatram, mogu dovesti u pitanje vrlo lako. Druge studije zena, pisane bilo na Zapadu ili u Aziji, usko strucnog su karaktera, ili razmatraju zen a propos neceg drugog psihologije, umetnosti, ili istorije kulture. U nedostatku fundamentalnog, sredenog, i obuhvatnog pregleda ovog predmeta, nije cudo sto su zapadnjacki pogledi na zen donekle zbrkani, uprkos svem entuzijazmu i interesu koji je izazvao. Problem je, tada, napisati takvu knjigu a to sam upravo pokusao, posto niko ko taj predmet poznaje bolje od mene ne izgleda spreman ili sposoban to da ucini. Idealno bi bilo, pretpostavljam, da takvo delo napise priznat i poznat zen majstor. Ipak, trenutno, ni jedan takav covek ne vlada engleskim jezikom dovoljno dobro. Nadalje, kad covek govori iz jedne odredene tradicije, a posebno iz njene institucionalizovane hijerarhije, uvek je podlozan izvesnom nedostatku perspektive, bas kao sto ne moze zauzeti stav onog koji to posmatra izvana. Najzad, jedna od najvecih prepreka za komunikaciju izmedu japanskih majstora zena i Zapada jeste odsustvo jasne razlike osnovnih kulturalnih premisa. Obe su strane toliko ,,vezane svojim nacinom" da nisu svesne granica moci svojih sredstava komunikacije. Mozda bi, onda, najprikladniji autor takvog rada bio neki Zapadnjak koji je proboravio izvestan broj godina sa ne-'

kim majstorom zena u Japanu, prosavsi kroz celokupan tok poduke iz zena. Sad, sa stanovista zapadnjackog ,,naucnog ucenjastva", to uopste ne bi bilo podobrio, jer bi takav covek postao ,,entuzijasta" i ,,partizan", nesposoban da zauzme objektivan i nezainteresovan stav. Ali je, srecom ili na nesrecu, zen iznad svega jedno iskustvo, neverbalno po prirodi, nepristupacno cisto literarnom i ucenjackom prilazu. Da bi se spoznalo sta zen jeste, a narocito sta nije, nema druge alternative do praktikovati ga, eksperimentisati sa njim u stvarnosti, tako da bi se otkrilo znacenje koje se skriva iza reci. A ipak, neki od tih Zapadnjaka koji su bill podvrgnuti nekim od specijalizovanih tipova treninga, sto se primenjuju u rinzai zenu, imaju sklonost da postanu ,,krletka" i nekomuuikativni, s razloga sto Oni koji znaju ne govore; Oni koji govore ne znaju. Iako ne ,,nadomestaju", oni i ne ,,cute" potpuno. S jedne strane, oni bi voleli da podele svoje razumevanje sa drugima. Ali, s druge strane, ubedeni su u konacnu jalovost reci, a jos su i pod dogovornom obavezom da ne razmatraju izvesne aspekte svoje zaredenosti. Skloni su, stoga, da zauzmu tipicno azijski stav ,,Dodi i saznaj za sebe". Ali je naucno orijentisan Zapadnjak, s razlogom, oprezan i skeptican pa1 voli da zna u sta se ,,upusta". On je potpuno svestan da je urn sposoban za samoobmanu, za odlazak na mesta gde ulaz nije mogue ako se kriticki stav ne ostavi kod vrata. Azijati su toliko skloni da preziru takav prilaz, a njihovi poklbnici na Zapadu cak i vise, da propustaju da naucnom ispitivacu kazu mnoge stvari koje su dobrano deo ljudske moci govora i umnog poimanja. Zbog toga je pisati o zenu isto toliko problematicno za spoljnjeg, ,,objektivnog" posmatraca koliko i za unutrasnjeg, ,,subjektivnog" ucenika. U razlicitim situacijama nalazio sam se sa obe strane dileme. Druzio sam se i proucavao ovaj predmet zajedno sa ,,objektivnim posmatracima" i ubeden sam da, i pored svih njihovih vrlina, ne shvataju sustinu pa jedu jelovnik