Bilten udruženja odgajivača umetničko-letačkih golubova

SRPSKI KLUB PREVRTAČA

VRŠAC

AKROBATSKI GOLUBBROJ 15 DECEMBAR 2015.

www.srpskiklubprevrtaca.org.rs

Aktivnosti SKP u 2015. godiniU protekloj, 2015. godini, naš klub je imao nešto smanjene aktivnosti, jer u ovoj godini nismo imali FK turnir, koji inače održavamo svake druge (parne) godine. No, i pored toga, uzeli smo učešće na dva internacionalna FK turnira: prvi u Hrvatskoj, i drugi – poslednji u godini, u Češkoj republici. Na turnir u Hrvatsku putovao je Stevan Dozet. Turnir je održan u Pitomači 19. i 20. juna. Organizatori iz HKP su dobro odradili svoj deo posla, ali je prvi dan bio loš zbog vremena, naime padala je kiša celog poslepodneva, a duvao je i dosta jak vetar. To je uzrokovalo slabije rezultate i nekoliko izgubljenih golubova toga dana. Sreće nisu imali Dalibor Antolaš, Saša Miljanović i Igor Martinović – Giga, svi sa Taklama, kao i Petar Brlošić sa Brodskima. No, to je ta sportska sreća. Sledećeg dana je sve bilo mnogo bolje, jer se vreme smirilo, kiša je prestala, vetar oslabio. Gotovo svake godine na HKP turniru, koji se održava početkom leta – krajem juna meseca, imamo problema sa vrućinama, ove godine je bilo neočekivano niža temperatura. To je ujedno pogodovalo golubovima, pa su drugog dana leteli mnogo bolje i duže, zato je i bilo nekoliko jako dobrih rezultata. Bilo je i napada grabljivica (na Vršačke prevrtače

Broj 15. Decembar 2015.2

Stevana Dozeta), no na sreću bez gubitaka. Takmičenje je završeno predveče, baš kao što je organizator i predvideo, pa je završna večera i dodela nagrada (uz pratnju lokalnog harmonikaša) protekla u laganoj i spontanoj atmosveri, bez žurbe. Saša Miljanović se sa Marijanom Domovićem i ostalim članovima HKP potrudio da sve protekne u najboljem redu, samo je šteta što nije bilo više učesnika iz drugih klubova EFU, iako je bilo najave da će još neki klubovi uzeti učešće (jedini strani takmičar je bio član SKP - Stevan Dozet). Ove godine članovi SKP su uzeli učešće na još jednom internacionalnom turniru golubova umetničkog leta sa letačkim kavezima, to je bio turnir u Češkoj, grad Švihov. Stojšin Čedomir i Stevan Dozet putovali su na ovo takmičenje i uzeli učešće sa 4 ekipe golubova. Ovaj turnir je organizovao domaćin Josef Voraček, naravno tu je bio i Andrej Margetin, Miro-slav Lubas junior, kao i ostali članovi Češko – Slovačkog kluba KAH CS. Bio je ovo najveći turnir ove godine, baš kao i pre dve godine, kada je Josef po prvi put u Češkoj Republici organizovao na istom ovom mestu jedan ovakav događaj. I ove godine, turnir je bio veoma posećen od strane golubara i građana ovog lepog turističkog mesta. Švihov je naime ime jednog starog zamka i danas je pretvoren u veoma posećeno turističko mesto. Turnir je tra-jao dva dana, ali svi letovi nisu održani na glavnom „Flugplacu“, već je desetak letova u klasi tapšača održano na drugom mestu, nekoliko kilometara dalje od Švihova. Osim domaćih takmičara i naša 2

Andrija Lukić na turniru u Pitomači

Zlatko Barić na turniru u Pitomači

Aktivnosti SKP u 2015. godini

3Broj 15. Decembar 2015.

predstavnika, učešće na turniru su uzeli i trojica članova DFC-a (Nemačka): Peter Lhotsky, Jürgen Siebert, Harald Lommel, kao i bračni par Mollenkopf (Elly i Walter). Iz HKP (Hrvatska) učešće su uzeli Dalibor Antolaš, Saša Miljanović, Marijan Domović, Zoran Gregorić, Zvonimir Lukić i Petar Brlošić. Iz VSF (Švajcarska) bili su prisutni Hans Ganz i Heinz Gerber, a iz Francuske - CFPCHV je došao Musa Čelik. Održano je ukupno 59 leto-

va, što je veoma velika cifra i malo je klubova u Evropi koji se mogu pohvaliti da su održali jedan FK turnir sa toliko letova. Sve čestitke organizatoru. Na ovom turniru napravljeno je i nekoliko izvanrednih letova koji će verovatno u ukupnom plasmanu rezultirati titulom Evropski šampion na letačkom kavezu. To su: let Brodskih prevrtača – odgajivač Petar Brlošić 306 bodova, let Sisačkih prevrtača u Roltimler klasi – odgajivač Zvonimir Lukić 203 boda, let Birmingemskih rolera – odgajivač Stevan Dozet 111 bodova, let Orijentalnih rolera – odgajivač Musa Čelik 208 bodova, let Wamena – odgajivač Andrej Margetin 475 bodova, let otvorenih Duneka – odgajivač Andrej Margetin 303 boda. Pokazalo se ponovo da se do poslednjeg turnira ne može sa sigurnom tvrditi da je napravljen najbolji rezultat u godini. Upravo ovaj poslednji turnir (u Slovačkoj i Češkoj – naizmenično) „iznedri“ dobre rezultate, verovatno zato što i vremenske prilike u ovim zemljama na kraju avgusta, kad se turnir obično održava, odgovaraju golubovima. Nema više velikih vrućina a ako nema kiše ni jakog vetra, svi uslovi za dobar let su tu. Ove godine je, istini za volju, duvao prilično jak vetar u petak – gotovo celog dana, tek je predveče stao i tada su golubovi mogli praviti dobre rezultate, ali je organizator napravio pauzu dok je duvao jak vetar. Samo oni koji su baš želeli, puštali su svoje golubove da lete. Bilo je i nekoliko gubitaka tom prilikom. Pred kraj godine, dobili smo poziv da prisustvujemo predavanju koje je organizovalo „Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije“. Predavanje se odnosilo na „velike sokolove Srbije“. Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine finansira ovu akciju koju sprovode u delo nekoliko mladih ljudi, organizujući ovakva predavanja širom Srbije, na kojima učestvuju pre svega golubari, jer se smatra da su upravo oni u „sukobu“ sa sokolovima. Diskusija je trajala skoro dva sata, upoznati smo sa sve tri ugrožene rase velikih sokolova (Krški soko, Stepski soko, Sivi soko), na našoj teritoriji (Vojvodina) veoma su retki i uglavnom zbog toga nisu problem našim golubovima. U stvari, najveći problem našim golubovima predstavlja jastreb, zatim kobac i neke „sitnije“ rase sokolova (lastavičar). Razliku između

Članovi KAH CS Daniel, Andrej i Miroslav u Švihovu

Aktivnosti SKP u 2015. godini

Broj 15. Decembar 2015.4

sokola i jastreba je u vazduhu teško uočiti (to može samo iskusan poznavaoc ovih ptica), ali je opšti zaključak da soko napada uglavnom iz velikih visina, i ako ne uhvati plen do krošnji drveta, ili zgrada, on će odustati od daljeg napada, a golub će se spasiti ulaskom u krošnju drveta ili između zgrada. Jastreb pak napada na nižim visinama i neće odustati ako golub uleti u drvo, već će naprotiv nastaviti da juri goluba sve dok ga ne uhvati. Što se tiče kopca, on je manji i čak i da uhvati goluba, teško može da ga nosi, pa će odmah sleteti sa njim na zemlju i tu će nastaviti da ga kljuca i ubije. Zaključak koji smo mi golubari doneli na ovom predavanju je da se slažemo da određene vrste grabljivica treba da budu zaštićene jer im preti istrebljenje, ali da s obzirom na ukupnu brojnost predatora koji napadaju naše golubove, strahujemo da će uskoro sportskim golubovima pretiti istrebljenje. U zapadnim zemljama, u kojima su grabljivice veoma zaštićene, već imamo situaciju da je na sportske golubove prisutan svakodnevni atak, i da golubari jednostavno više ne mogu da se nose sa tim problemom i polako prestaju sa treniranjem i puštanjem golubova. Iz jedne krajnosti, polako prelazimo u drugu, predatori su zaštićeni a plemenita divljač nije, i preti joj nestanak...

Detalj sa turnira u Švihovu Stevan Dozet na FK turniru u Pitomači

Branislav Rusovan sa svojim golubovima

U gostima

Broj 15. Decembar 2015. 5

Početkom oktobra, članovi SKP su posetili našeg člana iz Srbobrana, koji odgaja Orijentalne rolere. O svojoj golubarskoj biografiji on kaže: „Zovem se Nikola Drapšin iz Srbobrana, rođen sam 19.12.1981. Član sam SKP Vršac od 2009 godine. Moja ljubav prema golubovima razvila se u najranijem detinjstvu i to već pri prvom susretu sa njima kada mi je deda priredio iznenađenje i celu sobu ispunio golubovima „uličarima“, i to dok sam spavao. Prizor koji sam ugledao kada sam se probudio ostao je večito urezan u mom sećanju. Kasnije golubovi su leteli po celoj sobi, plenili su svojom lepotom. Par godina kasnije sam od lokalnih golubara nabavio nekoliko pari bačkih prevrtača. Svo svoje slobodno vreme trošio sam na njihove treninge. Uporedo sa ljubavlju prema golubovima razvijala se i ljubav prema psima tako da u jednom periodu mog života prestajem da se bavim golubovima. Sve do 2005., kada sticajem okolnosti dolazim do čika Save Trbića iz Bečeja, upoznajem se sa njegovim orijentalnim prevrtačima. Bio sam očaran i za početak nabavljam tri para orijentalnih prevrtača od njega. Par godina kasnije čika Sava je na samrti izrazio želju da ja nastavim da gajim

Orijentalni roleri Nikole Drapšina Orijentalni roleri Nikole Drapsina

U poseti kod Nikole

U gostima

Broj 15. Decembar 2015.6

njegove golubove, što sam ja zdušno prihvatio. Takođe sam prikupljao orijentalne rolere i sa drugih strana tako da sam u jednom trenutku imao 135 grla. Od samog početka učestvovao sam na brojnim izložbama na kojima se ocenjivao izgled golubova i postizao sam veoma dobre rezultate, ali taj način ocenjivanja nije uspeo da zadovolji moja interesovanja, te sam stupanjem u SKP Vršac počeo da takmičim golubove u umetničkom letenju, gde su moji golubovi mogli da prikažu svo bogatstvo figura u okretanju. Tako sam 2011. i 2013. osvojio titulu evropskog šampiona sa orijentalnim rolerima u kućnom letu na 30 min. Do sada sam uglavnom puštao golubove na pola sata ali procenjujući mogućnosti mojih takmičara planiram da im produžim vreme leta na 60 min, pa da se takmičim i u toj kategoriji. Trenutno u golubinjaku imam 8 pari golubova redukovanih dugogodišnjom selekcijom tako da su ostavljeni samo najbolji za naredna takmičenja. Kao i svakom golubaru koji se bavi ovim vidom sporta i meni su vrhunski golubovi nestajali jer zanoće, uhvati ih mrak u letu, pa se ne vrate. Zanimljivost za ovu vrstu golubova je da su svi različite boje, veoma retko mi se dešava da imam dva identična goluba što se tiče boje. Dosta su rezervisani prema ljudima, ljubomorno čuvaju svoje mlade. Ali sa druge strane lako čoveku vrate pozitivnu energiju i svojim lepršavim karakterom donose vedrinu. Imao sam golubove koji su se vraćali i sa 30 km udaljenosti što govori o njihovoj privrženosti domu i snalažljivosti u prostoru. Što se tiče dužine i visine leta, za moje golubove je karakteristično da s početka treninga lete po 15 min, uz dosta često prevrtanje od oko 2 – 3 okreta dok na kraju let traje po 1,5 – 2 h, uz konstantno prevrtanje a rol dostiže dubinu i do 20 m. U budućnosti planiram da napravim ptice koje će leteti između 30 – 60 min. I pokušaću da dobijem što više figura koje one nose u sebi i da u potpunosti razviju karakteristike rase orijentalni prevrtač. Zahvalnost dugujemo orijentalnom prevrtaču jer je on preteča svim ostalim rasama prevrtača.“ Nikola nam još otkriva da u njegovom jatu ima krvi od golubova Martina Mayera, višestrukog EFU šampiona sa ovom rasom, potom golubova Borisa Receka, koji potiču od Gruschke Detlefa, nemačkog takmičara,

Letnji dan u golubarniku Stevana Dozeta

Rase

Broj 15. Decembar 2015. 7

jednog od najuspešnijih u EFU sa ovom rasom. Posebno kad je reč o letačkom kavezu. Osvežavajući krv svojih golubova na taj način, uspeo je da ostvari zavidne rezultate sa njima. Do sada je ostvarivao izvrsne rezultate sa njima jer su mu golubovi jako „aktivni“, čim polete, odmah počinju sa prevrtanjem, i ne prestaju svo vreme leta. Važno je naglasiti da pri tome prave i više figura, ne samo jednostavno prevrtanje unazad, što i jeste njihova odlika – raznovrsnost figura. Orijentalni roler

Orijentalni roler spada u red najuniverzalnijih golubova umetničkog leta i sa pravom nosi nadimak „Kralj prevrtača“. Njegova univerzalnost se ogleda u sposobnosti izvođenja gotovo svih letačkih figura koje su druge rase u stanju pojedinačno da izvedu. On se preveće preko glave unazad, poput svih prevrtača, vrti se oko krila poput Duneka, izvodi aksijalno prevrtanje poput Kelebeka, pravi spiralu, kombinaciju između vrtenja i pre-vrtanja itd. Prilikom prevrtanja može da pravi jednostruki ili dvostruki okret (kao purcler) a može i da roluje poput vrhunskih rolera. Dakle, moglo bi se reći da su sve karakteristike golubova umetničkog leta sažete u ovom golubu. Na žalost, kao i kod mnogih drugih sportskih golubova i kod ove rase je došlo do ugrožavanja njenih sportskih osobina a sve za račun eksterijera – lepote. Još pre 10-ak godina, mogli su se u inostranim časopisima uz slike ovih golubova pročitati naslovi: „Ukrasni ili sportski golub?“. Međutim, kada se pogledaju pravi Orijentalni roleri u vazduhu, na delu, dileme nema... Ova rasa vodi poreklo od prevrtača iz Smirne u Maloj Aziji, današnja pokrajina Izmir u Turskoj, sa istoimenim glavnim gradom. U Evropu su doneseni od strane turskih osvajača, preko Balkanskih zemalja. Bilo je to u drugoj polovini 19. veka. U nemačkoj literaturi se spominje 1870. godina. To je golub srednje veličine, snažnog tela, širokih grudi i dostojanstvenog držanja. Po karakteru, Orijentalni roler se može definisati kao osoben, energičan, samostalan i razigran. Glava mu je zaokrugljena, sa srednje visokim čelom. Kljun treba da je proporcionalne dužine sa jakom i širokom osnovom, svetlije boje mesa i malo povijenog vrha. Sam vrh kljuna može biti tamnije obojen. Donji deo kljuna treba da je malo usmeren ka dole, otprilike 30 º. Oči su mu biserasto bele, sem kod golubova bele boje, kod kojih su tamne. Očni okviri su nežni i svetlo obojeni. Vrat pocinje odmah ispod kljuna i nastavlja se do vrha ramena. On treba postepeno da se povećava, od vrha ka dnu, što stvara veoma moćan i snažan izgled. Vrat ne treba da stvori “prekid”, ne treba da razdvaja glavu i ramena, već treba da izgleda skladno. Dužina vrata treba da bude proporcionalna sa ostatkom tela goluba. Telo treba da je srednje veličine. Kada se gleda od gore, telo treba da ima klinast oblik. Ovakav oblik izgleda zbog širokih ramena a zatim se postepeno sužava do početka repa. Ledja treba da budu kratka i izdubljena. Krsta treba da budu dovoljno široka i jaka da bi nosila rep i omogućila lagan let goluba. Kada se gleda sa strane, donji deo tela nastavlja od grudi preko linije krila i sve do krsta. Spreda se vide široke grudi što ostavlja utisak snažnog goluba i sakriva pogled na krila. Leđa treba da budu široka i da se slažu sa širinom repa. Leđa su kratka i rep je udaljen od krila i uzdignut od poda. Gledajući sa strane, treba da postoji lagani prelaz od glave, preko leđa, sve do vrha repa. Krila drži ispod repa. Treba dobro da se stapaju sa telom, bez naglašenih prelaza. Blago dodiruju pod. Rep je malo duži i treba da stoji uzdignuto. Mora da ima najmanje 14 pera a ne više od 22. Širina repa treba biti približna širini ramena. U korenu repa ne treba da ima zlezde. Dupla - razdvojena pera na repu su dozvoljena ali nepreporučljiva. Noge su srednje dužine. Razmaknute su da bi uspostavile dobar balans. Perje treba da je cvrsto, zbijeno, da ima bogat sjaj sto mu daje gladak izgled. Pera treba da budu bez parazita, da nisu lomljenja ili iskrivljenja. Orijentalni prevrtač se odgaja u sledećim bojama: bela, crna, crvena, žuta, vuga, plava sa prugama, srebrno – plava sa prugama, plavo kovana, žuto i crveno pru-gasta. Svaka boja treba da bude jasna, da ne bude „prljava“. Boja koja se posebno uzgaja biće jasnija i lepša od ostalih. Odgajaju se i kao dvobojni, pri čemu je osnovna boja bela ili srebrno siva, poprskana crnim, crvenim ili žutim. Pri tome je kod ovih varijanti moguće pojavljivanje belih letnih pera – špiceva. I na kraju, odgajaju se i kao višebojni, gde je osnovna boja svetla ili tamno – bademasta prskana sa svim mogućim bojama i nijansama po vratu, grudima i leđima. Greške koje su moguće, ali nepoželjne, kod Orijentalnog rolera su: krila nošena na repu, manje od 14 pera u repu, trtična žlezda, dug i tanak kljun, taman kljun.

Inte

rnac

iona

lni S

KP

FK tu

rnir

Vrša

c 12.

i 13

. avg

ust 2

016.