AIKIDOi harmonija

prirode

Aikido to izen to no ova: Aikido i Harmonija Prirode

AIKIDO i harmonija

prirode

Micugi Saotome

Beograd 2012.

Naslov originala:

Aikido and the Harmony of Nature - Mitsugi Saotome

Copyright na prevod za Srbiju:

IP BABUN

Sva prava objavljivanja za Srbiju zadrava izdava.

Izdava: IP BABUN

Prevod:

Zvonimir Bareti

Korektura:

Dragan Paripovi

Dizajn i prelom: BABUN

tampa: Lukatampa, Beograd

Tira: 700

Beograd 2012.

ISBN 978-86-83737-74-1

SADRAJ

PoSveTA 7

NAPOMeNA PrevODIOCA 9

PreDgovor 11

PreDgovor DejvIDA DoNSA 13

1. UjeIBIN IvoT 19

2. KANAgArA No MII 35

3. PoSTANAK KoSMoSA 49

4. SAgLeDAvANje ISTINe 67

5. HArMoNIjA PrIroDNe PrAvDe 75

6. PrAvDA PrIroDNe HArMoNIje 101

7. AgreSIvNoST I evoLUCIjA BUUCUA 107

8. BUDo: oDgoj INSTINKTA 123

9. AIKIDo: PreNoS ISTINe 133

10. KI I KoKjU 149

11. MArUBAI: eLeMeNTI STvArNoSTI 163

12. veBANje 179

13. NAUKovANje jeDNog UI DeIjA 237

14. Doo: DUHovNA oAZA 245

Posveta

Aikido nije filozofija. Aikido je pravi izraz i otkrovenje kosmikih aktivnosti u neprestanom razvoju. Na osnovu toga je smiljen takemusu aiki iji je cilj da se ti prirodni mehanizmi Istine doive pomou vebanja i primenjuju u naoj svakodnevici kad se jednom spoznaju.

U Aziji re bu znai otkloniti opasnost probadajue otrice. od samog osvita ljudske civilizacije pojam bu je podrazumevao sveopte napredovanje radi ostvarenja jednog mirnog drutva. Bu je ljubav, obznanio je o-Sensej Morihej Ujeiba, tvorac aikidoa i moj mentor. Ipak, nikakvo uproeno razumevanje budoa ne moe da obuhvati razmere ivota neizmerne odanosti i posveenosti koji je o-Sensej vodio na Putu pravog samuraja. on je stremio otkrovenju duhovne istine i harmoniji sveta pomou svakodnevne molitve i krajnje nesebine brige o svojim blinjima. Mi moramo marljivo vebati da bismo stekli mudrost, uspostavili harmoniju i razvili nesebinu ljubav prema svim ljudima. Takva je staza koju je Tvorac aikidoa utro za nas i ostavio da je sledimo.

ovu knjigu posveujem Tvorcu aikidoa i svim poklonicima te vetine.

ihanM.SaotoMe

Napomena prevodioca

Mnogi itaoci e se u ovom tekstu prvi put susresti s japanskim reima i izrazima koji su dati u kurzivu. oni esto nemaju odgovarajui izraz na engleskom jeziku. Umesto doslovnog prevoenja, koje je esto obmanjujue, opredelili smo se za iskazivanje oseanja i filozofije u pozadini rei s nadom da emo pruiti jasnije objanjenje. Neke rei bie definisane vie puta kako knjiga napreduje, pa vas molimo da prvo objanjenje ne prihvatite kao konano. Svako poglavlje se naslanja na ono koje mu je prethodilo.

Najvei deo knjige je zasnovan na razgovorima voenim sa sensejom Saotomeom i njegovom diktiranju na engleskom jeziku. Njegov engleski nije gramatiki ispravan, ali je zato jedinstven zbog sveeg i podsticajnog izraavanja misli. Neki od tih izraza delovali bi manje upeatljivo da su bili prevedeni uobiajenim engleskim jezikom. Cilj je bio da se sauva to vie njegovih oseanja i snaga izraza. Ako ima nedoslednosti, greaka i pogrenih tumaenja, onda sam ja tome doprinela.

Imena japanaca roenih pre ere Meii ispisivana su na tradicionalan japanski nain, s prezimenom na poetku. Imena onih koji su roeni posle 1868. pisana su u zapadnjakom maniru, tj. s prezimenom na kraju.

Upotreba muke zamenice koja se odnosi na muko i ensko maksimalno je izbegavana, ali struktura engleskog jezika ju je esto nametala da bi se sauvala tenost i itljivost teksta. U japanskom jeziku pak ne postoje takva ogranienja.

Najiskrenije se zahvaljujem Polu Kangu koji je nesebino utroio silno vreme i energiju da bi s japanskog preveo mnoge teke i sloene ideje i govore o-Senseja, kao i Sari Blustoun koja je svojim profesionalnim dodirom oplemenila neke dijagrame i crtee. ova knjiga je pretrpela mnoge promene pre nego to je dostigla sadanji oblik i brojni ljudi, kojih je previe da bi ih ovde imenovala, bili su od pomoi u svim njenim fazama nastajanja. Svima se mnogo zahvaljujem, a naroito sam zahvalna dr Dejvidu Donsu na njegovom voenju i podrci.

PatriaSaotoMe

Micugi Saotome (levo) i dou Kisomaru Ujeiba, sin tvorca aikidoa

Predgovor

Mislim da bi mnogi ljudi mogli da se suoe s tekoama u razumevanju knjige Aikido i harmonija prirode. Neki e biti razoarani zato to sadri vrlo malo objanjenja u vezi sa isto fizikom podukom samodbrambenih tehnika aikidoa. Tim itaocima, koji su u potrazi za obavetenjima tehnike prirode, moe da se desi da ne uoe nikakvu vezu izmeu aikidoa i rasprave o nauci i prirodnim procesima. Meutim, uloga aikidoa je drukija. ono to elim da prenesem nije tehnika u uem smislu, ve prava poruka sadrana u uenju tvorca aikidoa Moriheja Ujeibe.

Tehnike aikidoa moraju da se shvate u njihovom korenu duboko usaenom u kosmike zakone. Njihov cilj je da proizvedu dublje razumevanje i uvaavanje savrenstva prirodne ravnotee i vrate oveka na stazu harmonije s Bogom. ja elim da u svaijoj svesti pobudim ivo seanje na nae poetke. ja hou da iz vae podsvesti dozovem seanje na sam poetak ivota i na borbu koju je oveanstvo vodilo u toj neverovatnoj evoluciji kroz vreme i prostor. elim da osetite lepotu i mo te evolucije i iskaete zahvalnost boanskom Tvorcu.

Mi olako zaboravljamo nae korene. U svojoj sebinosti zaboravljamo tu prefinjeno uravnoteenu meuzavisnost svih oblika ivota. Kad bi svako prionuo da uva prirodna bogatstva iz potovanja, ljubavi i razumevanja i kad bi ih koristio sa iskrenom zahvalnou prema Bogu, priroda bi bila zatiena a kvalitet ivota obogaen. titei prirodu mi titimo drutvo, a titei drutvo titimo sebe. Samoodbrana je zatita i podrka ivota. Ako se uniti priroda, onda je uniten temeljni preduslov opstanka. Da bismo iveli, mi moramo da jedemo. Ako nema hrane, ako su voda i vazduh zagaeni, onda nema ni ivota ni drutva.

To je sutina budoa. To nije uskogruda vetina borilakih tehnika, ve umetnost uvanja ivota. Aikido je uvek i pre svega budo. od kakve je koristi borilaka tehnika ako mnogi ljudi umiru zato to nemaju hrane? Mnogi veliki uitelji budoa su to shvatali. Mnogi su digli ruke od maa i okrenuli se zemljoradnji.

Mi ivimo u potroakom drutvu instant rukova i papirnih aa; svaki lenj i sebian akt neumerenosti jeste zloin protiv prirode. Mi smo u stvari kriminalci koji ubijaju sami sebe.

Mir i harmonija nisu nikakvo poigravanje reima. Samo pomou mira i harmonije i uz duno uvaavanje zakona prirode moemo da spasemo sebe, ivote nae dece i unuadi.

To je uenje o-Senseja i zato sam se latio pisanja ove knjige.

veliki uitelj Morihej Ujeiba

voleo bih da prokomentariem delo senseja Saotomea Aikido i harmonija prirode iz ugla moje akademske specijalnosti etnologije grane antropologije koja se bavi ivotom, verovanjima i obiajima jednog naroda. jedno od mojih interesovanja kao etnologa bilo je izuavanje onih aspekata ljudske avanture koji kao da imaju skoro univerzalan izraz u razliitim kulturama.

Hiljade ponovljenih postupaka i reakcija koje su opisali antropolozi predstavljaju u neku ruku sliku tog univerzalnog ljudskog bia. Moglo bi da se kae da oni priaju o najstarijoj ovekovoj prirodi i ukazuju na opaanja i postupke koje ljudi stalno i uvek iznova otkrivaju kao pogodne i istinite. Posmatran u svom finijem odelu, aikido je moderan izraz beskrajnog talasa tih slika ljudskog bia, tih kodova ponaanja za koje su se milijarde ljudi tokom vie hiljada godina jednoglasno opredeljivali. Kao to e sugerisati sledei saeti osvrt, antropologija podrava senseja Saotomea u njegovom gleditu da aikido podrazumeva jedan Put ili nain ivota koji moe da ima smisla za sve stanovnike sveta.

jedan od mnogih vanih doprinosa sen-seja Saotomea u ovoj knjizi jeste predstavljanje i objanjenje izraza kanagara no mii, tj. pogleda na svet tvorca aikidoa Moriheja Ujeibe. Posveenicima japanske ratnike

tradicije, a posebno aikidoa, bie vrlo zanimljiva Ujeibina gledita u vezi s prirodom stvari jer te ideje ine kamen temeljac zgrade aikidoa. Sensej Saotome nam kae da kanagara znai Boja reka; tok stvaralake energije koji see iz prolosti u budunost. on tome pridodaje da je kanagara no mii Put ivotnog stremljenja ka istini i stvarnosti koja je u stvari Bog. Saotome pie:

Kanagara je put intuicije... kanagara je put vrhunske slobode... Za pravog sledbenika Puta sve aktivnosti izranjaju iz nesvesnog i on najiskrenije potuje i uvaava savren-stvo prirodnog procesa polazei od saz-nanja da sve postojee sadri u sebi iv deli boanskog duha Kamija, Tvorca kos-mosa. Planine nose ime Boga. Vetar ima ime Boga. Reke nose ime Boga.

... gledite da postoje mnogi kamiji, kao i jedan prvobitni Kami, moe da se ini protivrenim; to gledite da Kami upravlja planinama i rekama, zemljom i nebesima, drveem i pticama moglo bi da se uini neshvatljivim onima koji su obrazovani u duhu savremene nauke.

Kamiji bi mogli da se shvate kao Ujeibini naini razumevanja udesnog neizmera ka-nagare u pojedinostima svakodnevnog ivota koje je on lino iskusio. Bazino znaenje rei kami, da sve postojee sadri trunku svesnosti

PredgovorDejvida Donsa

14 AIKIDO I HArMONIJA PrIrODe

jednu unutranju iskru, poznato je u antropologiji. Mi koristimo re animizam za odreenje religijskog sistema verovanja u kome svaka biljka, ivotinja, ovek, nebeska tela, zemaljski oblici i sile prirode sadre to drugo ja, duu ili spiritualnu sutinu. osniva kulturoloke antropologije edvard B. Tejlor skovao je izraz animizam i nazvao je svoju teoriju o poreklu i prirodi religije animistika teorija jer su njegova izuavanja ukazala da je animizam bio jedna od najstarijih i najrairenijih religijskih ideja.

gledite mnogi kamiji/jedan Kami iskazano izrazom kanagara no mii takoe je blisko povezano sa samom sutinom totemizma. Naj-uticajniji i najpoznatiji sociolog emil Dirkem u svom klasinom delu Elementarni oblici religij-skog ivota opisao je totemizam kao prvobitni oblik religije. Taj totemski model u svojim razliitim formama i sa irokom lepezom naziva doputa da mu se ovek ponovo okrene sa uvaavanjem i potovanjem.

Drugi sredinji aspekt aikidoa jeste japanski pojam ki. opte je poznato da je tu ideju teko prevesti na bilo koji od zapadnih jezika. Sensej Saotome je u najsaetijem vidu definie kao kosmiku sutinu ivota. Animatizam je izraz koji se u antropologiji koristi za definiciju verovanja u jednu bezoblinu silu koja se slobodno iri kroz vreme i prostor. (Neki istaknuti rani antropolozi su smatrali da je animatizam ak bio raireniji od animizma.) U japanskom jeziku ki je re za tu silu. Kinezi je zovu i, a indijski jogini govore o prani. Sijuksi koriste re vakan, a Komani puha. Nesumnjivo je da svaki od tih izraza nosi jedan naroit i jedinstven kulturoloki peat, ali je u svakom od njih i u mnogim drugim prisutno isto bazino verovanje.

Pri povezivanju razliitih niti aikidoa sa odreenim verovanjima kao to su animizam, animatizam i totemizam ja ne sugeriem da je aikido zbirka drevnih ideja. veliki deo tih drevnih ideja uopte nije vredan pomena. ja smatram da animizam, animatizam i totemizam

najbolje mogu da poslue kao odrednice ili etikete za odreene vidove ovekovog shvatanja egzistencije. Ako zagrebe malo ispod povrine japanske rei ki, ili rei puha kod Komana a vakan kod Sijuksa, ovek jednostavno otkriva ljudsko bie koje ivot poima na vrlo oigledan ljudski nain. Iako rei mogu da se razlikuju, iako bi taj naroit animatistiki koncept mogao da podlegne odreenim strukturalnim promenama, opaaj neke nejasno primetne kosmike esencije je uvek negde prisutan u starim i savremenim vidovima ivota. Mogao bih rei da celo oveanstvo razume ono na ta upuuje re ki i, u stvari, ivi zahvaljujui njemu.

Pri vebanju aikidoa u doou ili sali za ve-banje uenik se stalno opominje da se kree iz sredita, da je usredsreen na izvoenje od-reene samoodbrambene tehnike, da ekstenzira ki iz sredita. japanci koriste re hara za odreenje tog sredita koje je fiziki smeteno u donjem abdomenu. Hara se smatra takom koncentracije fizike i spiritualne energije, a za jednog zrelog studenta aikidoa ona moe da poprimi i kosmiko znaenje. Sutinski smisao izraza hara je prisutan u jeziku mnogih naroda irom sveta. Mi na engleskom jeziku kaemo za onog ko ispoljava odvanost, moralnu vrstinu ili izdrljivost da ima stomak (engl. guts) i na taj nain povezujemo donji abdomen s vrlinama koje iziskuju energiju. jednom kad sam putovao po vajomingu uo sam starog kauboja kako kae deaku tinejderu koji se spremao da zajae svog prvog konja na rodeu: Moe jedino da ga jae iz stomaka. Meu mnogim narodima Melanezije u jugozapadnom Pacifiku uobiajen pozdrav glasi: Kako ti je pupak? U planin-skoj unutranjosti Nove Gvineje Dugum Dani veruju da edai egen ili pevajue seme boravi u sreditu tela i da je izvor ivotne snage pojedinca. Kinezi opisuju tan thien ili more ija i smetaju ga odmah ispod pupka. Sistem akri indijske joge takoe odreuje kljunu akru na tom mestu. Sredite aikidoa jeste jahanje stomakom kod mladog kauboja, pevajue seme

15PreDGOvOr

kod Dugum Danija, a takoe je sadrano i u izreci amana Sijuksa Crnog vapitija koja glasi: Sredite sveta je na svakom mestu.

Kad bi za aikido moglo da se kae da postoji neki oblik koji ga otelovljuje, onda bi to verovatno bio krug. Uitelj Ujeiba je rekao:

Tehnika aikidoa je zasnovana na krunom pokretu jer harmonija se uspostavlja i svi sukobi bivaju razreeni posredstvom ide-je kruga... Jedan krug zatvara prostor i iz savrene slobode te praznine roen je ki. Iz sredita tog mesta roenja stvaralaki procesi ivota se ujedinjuju s beskonanim, nemerljivim kosmosom posredstvom Duha. Taj Duh je Tvorac, veni roditelj koji raa sve stvari.... U tom krugu je ki kosmosa ukljuen u procese stvaranja, evolucije i zatite.

U knjizi Hromi jelen, tragalac za vizijama, stari indijanski aman kae:

Po naem miljenju, simbol Indijanaca je krug, obru. Priroda hoe da su stva-ri okrugle. Tela ljudskih bia i ivotinja nemaju okove... Logor u kome svaki ti-pi ima svoje mesto takoe je bio prsten. Tipi je bio prsten u kome su ljudi sedeli u krug i sve porodice u selu bile su krugo-vi unutar jednog veeg kruga, deo veeg obrua... Narod je bio samo deo kosmosa koji je i sam krunog oblika i sastavljen od zemlje, koja je okrugla, od sunca, koje okruglo, od zvezda, koje su okrugle. Me-sec, horizont, duga krugovi u krugovima unutar krugova bez poetka i kraja.

Simbol i stvarnost u isto vreme za nas je to lep i odgovarajui izraz harmonije ivota i prirode. Na krug je bezvremen i u stalnom toku; to je nov ivot koji izranja iz smrti ivot koji nadvladava smrt.

Sensej Saotome se u ovoj knjizi zalae za stvaranje ljudi sa samurajskim duhom, tj. duhom

odvanosti, bespogovornog sluenja i saoseajnosti. lanovi vapiti ratnika i vojnika tetive luka (ratnikih drutava kod ejena) prihvatili bi pravog samuraja kao brata, a isto tako i ratnici afrikih Nuera i Masaja. Sensej Saotome raspravlja o znaenju i vanosti mosta ivota (marubai), tehnici jedne japanske maevalake kole gde se ovek savetuje da duhom ulazi direktno u neprijateljev napad. Tu strategiju mogli bi da shvate mnogi ljudi. Sanapija, amanka iz plemena Komana s kojom sam uio kao postdiplomac u Oklahomi, rekla mi je da je direktno sueljavanje s duhom ono to ratniku Komana daje najveu snagu ili lek, odnosno susretanje i ulaenje u tu predstavu Komana o vrhunskoj opasnosti i zlu. Mi nalazimo da je pria o duboko intimnim borbama tvorca aikidoa, koje je reito prepriao sensej Saotome, univerzalna pria o osetljivom, hrabrom i odlunom oveku koji se suprotstavlja i nadvladava mnoge prepreke i tekoe da bi iskusio jedan dubok uvid koji zatim nastoji da obrazloi. ivotna pria uitelja Ujeibe mogla bi da bude prihvaena skoro u svakoj kulturi.

Sensej Saotome se u svom tekstu usredsreuje na projekciju Ujeibine vizije aikidoa u budunost tako to tumai bazinu filozofiju aikidoa pomou jezika naune metode i otkria. Na taj nain on elegantno izbegava nedostatak svih autora koji piu o naunoj pozadini drevnih verovanja. Sensej Saotome tako veto kombinuje kami, ki, kanagara i mnoge druge teke pojmove s naunim saznanjima da oni ne obezvreuju jedni druge ve se meusobno nadopunjuju i obogauju. on pojaava glas aikidoa, a pri tom ne rtvuje njegove korene. Posle itanja Saotomeovog dela, predstava duha groma, munje i kie u vidu ogromne ptice kod nekih severnoamerikih Indijanaca kao da se prirodno povezuje s dijagramskim prikazom energetskog toka za vreme jedne oluje propraene grmljavinom; ta oluja postaje ulnija i ivotnija, a duhu groma, munje i kie u vidu ogromne ptice je data opipljivija autoritativnost.

16 AIKIDO I HArMONIJA PrIrODe

Za mene je taj naroit nain na koji je sensej Saotome predstavio aikido bio od velikog znaaja. jedan prefinjen rat se vodi irom sveta. oni koji vide duha groma, munje i kie kao ogromnu pticu i oni koji vide dijagram esto vode borbu na ivot i smrt. Potonji smatraju prve budalastim primitivcima, nesposobnjakoviima i sanjarima a oni, pak, gledaju na njih kao na preterano utogljene, naivne i neovene osobe. Kao to se vrlo jasno namee iz izlaganja senseja Saotomea, aikido traga za skladom u sukobu, ali nikako zato to je harmonija uzvien cilj kome bi trebalo da tee civilizovani ljudi, ve zato to je to sutinski proces svega stvorenog. Postoji dodirna taka tih dveju suprotstavljenih strana koje, ako se udrue, razotkrivaju jedno monije jedinstvo. U rukopisu senseja Saotomea animisti su prikazani kao oni koje nauka u osnovi podrava i daje im pravo legitimiteta, a naunicima je sugerisano da mogu da se srode s tim animistikim pogledom koji je bogat i sugestivan produetak znanja. Antropoloka filozofija moe samo da aplaudira aikidou senseja Saotomea koji je on ovde veto predstavio u carstvu ideja.

U svom predgovoru sensej Saotome pie: ja elim da u svaijoj svesti pobudim ivo seanje na nae poetke. ja hou da iz vae podsvesti dozovem seanje na sam poetak ivota i na borbu koju je oveanstvo vodilo u toj neverovatnoj evoluciji kroz vreme i prostor. Kao antropolog, ja u tom individualno proivljenom vebanju aikidoa sagledavam mikrokosmos ovekove bioloke i kulturne evolucije. Sensej Saotome bi mogao da govori i vrlo doslovno. Njegov aikido se protee od principa energetskog delovanja u kosmikom stvaranju koji su na isti nain doivljeni u aikidou, pa do nekih najdrevnijih i najsavremenijih ideja i iskustava celog ljudskog roda. Strahopotovanje budi pomisao da je aikido jedna umetnika forma koja tei tome da omogui pojedincu da duboko intimno i lino doivi stvaranje protegnuto na milijarde godina.

Komparativan kulturoloki pristup aikidou ovom prilikom moe samo blago da se dotakne. Za svaki predstavljeni primer moglo bi se pridodati jo desetine drugih. Aikido je usklaen s tako mnogo vrednosti, verovanja i bihejvioristikih tendencija najveeg broja ovekovih naina ivota da bi uporeivanje taku po taku moglo da rezultira brojnim knjigama. vie je nego oigledno da je Morihej Ujeiba dirnuo u jednu duboko usaenu icu ljudskog duha. Njegov velik doprinos ogleda se u tome to je stvorio aikido, jedan paljivo smiljen metod koji neprimetno kultivie i vodi pojedinca njega ili nju, bez razlike suoavanju sa Istinom. Uitelj Ujeiba, Japanac izuzetne genijalnosti, smislio je aikido ija spoljanja forma nosi sve odlike kulture u kojoj je ponikao ali su mu srce ili sutina od univerzalnog znaaja.

Osnovne teme u knjizi senseja Saotomea su izloene s velikim stvaralakim poletom i uspehom. Pristupaan a ipak poetian i podsticajan jezik, dobro odabrane fotografije, originalni i nadahnuti crtei, elegantna kaligrafija, znaajni primeri iz japanske kulture i istorije, jasna organizovanost tehnikih i naunih materijala, jedan dirljiv portret ivota i filozofije uitelja Ujeibe i autorovi istaknuti knjievni i umetniki senzibiliteti se na ovom mestu ukrtaju i poprimaju formu upeatljivog i predivnog dela.

U knjizi Aikido i harmonija prirode sensej Saotome pomou izraza aikido poziva ljude da se dozovu pameti na globalnom nivou. Aikido je sr jedne univerzalne molitve. on je reit is-kaz jedne bazine ljudske potrebe koja se ispoljavala na razliite naine od samih poetaka ljudske istorije.

AIKIDO i harmonija

prirode