Agroekonomika 5 Casopis 53-54 (2012)

7/17/2019 Agroekonomika 5 Casopis 53-54 (2012)

http://slidepdf.com/reader/full/agroekonomika-5-casopis-53-54-2012 1/258

UDK:338.43 YU ISSN 0350-5928

UNIVERZITET - NOVI SAD

POLJOPRIVREDNI

FAKULTET

DEPARTMAN

ZA EKONOMIKU

POLJOPRIVREDEI SOCIOLOGIJU SELA

UNIVERSITY - NOVI SAD

FACULTY OF

AGRICULTURE

DEPARTMENT OF

AGRICULTURAL

ECONOMICS

AND RURALSOCIOLOGY

NOVI SAD, 2012.

AGROEONOMIK

AGRIECONOMICA

BROJ 53-54

VOL. 53-54



UDK:338.43 YU ISSN:0350-5928

AGROEKONOMIKA

Tematski zbornik („Obrazovanje, tržište rada i mesto agroekonomiste“)

Broj 53 - 54Novi Sad, 2012.



AGROEKONOMIKAČASOPIS DEPARTMANA ZA EKONOMIKU POLJOPRIVREDE

I SOCIOLOGIJU SELAUNIVERZITET – NOVI SAD

POLJOPRIVREDNI FAKULTET

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK:Dr RADOVAN PEJANOVIĆ, redovni profesor

UREDNIŠTVO:Dr RADOVAN PEJANOVIĆDr NEBOJŠA NOVKOVIĆDr NEDELJKO TICADr BRANISLAV VLAHOVIĆDr VESNA RODIĆ

REDAKCIJA:Dr Zoran Njegovan Dr Šandor Šomođi (Mađarska)Dr Svetlana Potkonjak Dr Herbert Ströbel (Nemačka)Dr Dušan Milić Dr Mile Peševski (Makedonija)Dr Danica Bošnjak Dr Franczisek Kapusta (Poljska)Dr Živojin Petrović Dr Knjin J. Pope (Holandija)Dr Vladislav Zekić Dr Jorgos Zervas (Grčka)Dr Katarina Đurić Dr Drago Cvijanović (Beograd)Dr Veljko Vukoje Dr Natalija Bogdanov (Beograd)Dr Mirjana Lukač – Bulatović Dr Dragan Živković (Beograd)Dr Todor Marković Dr Cosmin Salasan (Rumunija)

Dr Dejan Janković Dr Aleksandra Despotović (Crna Gora)Dr Tihomir Zoranović Dr Srećko Devjak (Slovenija) Dr Vidoje Vujić (Hrvatska) Dr Bojan Jokić (Kosovska Mitrovica) Dr Goran Maksimović (Lešak)

SEKRETAR REDAKCIJE:MSc Danica Glavaš - Trbić

LEKTOR:Danka Jovanović

RAČUNARSKI SLOG:Miloš Molnar

UDK: Slađana Beker, Upravnik biblioteke

ŠTAMPA: Atelje Delač, Sremska Kamenica

Tiraž: 500

Redakcija i administracija Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, Poljoprivredni

fakultet, Novi Sad, Trg Dositeja Obradovića 8, tel. 458-138



AGROEKONOMIKA BR. 53-54/2012.

S a d r ž a j

Predgovor - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 5

Pejanović, R.:Reforme obrazovanja, novo tržište rada i mesto agroekonomiste - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 7Education reform, new labor market and position of agricultural economist- - - - - - - - - - - - - 18

Njegovan, Z., Đurić, K.:Razvoj poljoprivrednog znanja - ulaganje u ljude - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 20Agricultural knowledge developmet - investing in people - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 29

Adžić, S., Stojić, D.:

Reforma obrazovanja, tržište rada i mesto agrarne industrije - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 31Educations reform, labor market and place of agro-food industry - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 48

Čikić, J.:Obrazovni kapital seoskog stanovništva u Srbiji- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 49Educational capital of rural population in Serbia - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 63

Karavidić, S., Čukanović Karavidić, M., Ivković, D.:Uticaj obrazovanja na agrarni razvoj u Republici Srbiji - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 64The inf luence of education on the agrarian development in Republic of Serbia- - - - - - - - - - - 71

Cvijanović, D., Vuković, P.:Edukacija lokalnog stanovništva kao pretpostavka za razvoj ruralnog turizma u Srbiji - - - - - 73Education as a local population prerequisite for development of rural tourism in Serbia - - - - 78

Đuran, J.:Preduzetnički pristup akademskom obrazovanju - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 80Entrepreneurial approach to academic education - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 88

Čukanović Karavidić, M., Karavidić, S., Kvrgić, G.:Metodologija naučnog istraživanja i analize obrazovnih koristi u agraru - - - - - - - - - - - - - - - 89Methodology of scientif ic research and analysis of educational benefits in agriculture - - - - - 95

Novakov, M., Petrović, Ž.:Znanje i moć u doba globalizacije - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 96Knowledge and power in the age of globalization- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -107



Predgovor

Ovaj dvobroj (tematski zbornik) našeg časopisa posvećujemo jubilejima: 35godina agroekonomskog smera, 55 godina Katedre za ekonomiku poljoprivrede i 40godina časopisa „Agroekonomika“. Tim povodom opredelili smo se za tematsku oblastobrazovanja (reforme), tržišta rada i mesto našeg agroekonomiste.

Veliki i danas posebno aktuelni Džon Majnard Kejns (1883-1946) je rekao da nasekonomska (a mi dodajemo i agroekonomska) teorija „…ne snabdeva korpusom sređenihzaključaka neposredno primenljivih na politiku. Ona je metod, a ne doktrina, oruđeuma, tehnika mišljenja koja onome koji njome raspolaže pomaže da dođe do ispravnihzaključaka“.

(Agro)ekonomska teorija koju smo razvijali u svim dosadašnjim godinama rada

koristila je i koristi našoj nacionalnoj (agro)ekonomskoj nauci i struci, a posebno našimstudentima, koji su sticali i stiču kvalitetno obrazovanje.

Jubileji su dobra prilika za sumiranje naših dostignuća. I zbilja, kada je u pitanjunaša Katedra i Departman, mi sa ponosom ističemo: da smo jedno od uspešne „dece“našeg poznatog i priznatog Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. „Dete“ koje

je stasalo u zrelog pedesetpetogodišnjaka, koji može s pravom da se diči sa 35 godinasvog, agroekonomskog smera, koji se pokazao i dokazao na tržištu znanja i struke, u

bespoštednoj konkurenciji mnogih sličnih smerova na državnim i privatnim fakultetima.Jer mnogi naši agroekonomisti, ponikli u ovoj „novosadskoj agroekonomskoj školi“, pravisu naši predstavnici, satisfakcija i potvrda našeg rada i zalaganja. Pored toga, u našem

Departmanu „rođen“ je i stasao novi smer: „Agroturizam i ruralni razvoj“, koji se uspešnorazvija po ugledu na svog starijeg „brata“.

Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela Poljoprivrednog fakultetau Novom Sadu je obrazovna i naučna ustanova sa značajnom tradicijom, iskustvomi rezultatima. Departman je danas moderna ustanova koja raspolaže kapacitetima,kadrovima, znanjem, tačnim i pravovremenim informacijama, moćnim pojedincima iuspešnim timovima. U okviru Departmana postoji Institut i veći broj centara.

Katedra za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela sa svojih 55 godina svogauspešnog rada bila je i ostala osnovna organizaciona jedinica Departmana, Fakulteta iUniverziteta u Novom Sadu.

Departman, Institut i Katedra su organizatori i realizatori nastave, zajedno sakolegama sa Fakulteta, osnovnih studija Agroekonomskog smera, kao i smera Agroturizami ruralni razvoj. Pored osnovnih studija izvodi se nastava i na master i doktorskimstudijama. Nastavnici i saradnici sa naše Katedre i Departmana učestvuju u nastavnom

procesu i na svim drugim smerovima Poljoprivrednog fakulteta.Pored toga, naši saradnici sa Katedre, Instituta i Departmana učestvuju u naučno-

istraživačkim projektima (međunarodnim i nacionalnim). Uspešno rade strategije, master planove, biznis planove, investicione projekte, studije izvodljivosti, studije razvojavodoprivrede, ekonomske, ekološke i agroekonomske ekspertize, studije upravljačko-organizacionog i finansijskog restrukturiranja, ocene boniteta preduzeća, računovodstvenu



reviziju, statističke, demografske i sociološke studije. Pružaju informatičke, konsultantskei savetodavne usluge.

Departman, Institut i Katedra su organizatori i učesnici velikog broja naučno-istraživačkih skupova, savetovanja, okruglih stolova. Inicijatori su aktivne međunarodnei nacionalne saradnje.

Da je reč o velikom našem jubileju govori i činjenica da se u ovoj godini navršavai 40 godina od izlaska prvog broja našeg časopisa „Agroekonomika“. Prvi urednikovog časopisa bio je naš poznati profesor akademik Stevan Mezei. Kao sadašnji glavnii odgovorni urednik ovog časopisa želim da istaknem da je reč o uglednom naučno-stručnom časopisu, koji redovno izlazi i koji se solidno kotira u kategorizaciji časopisaod nacionalnog značaja. U okviru časopisa izašlo je preko deset tematskih zbornika,sa aktuelnim temama iz agroekonomske problematike. Veliki je broj originalnihnaučnih radova, preglednih, stručnih radova, osvrta i prikaza. Časopis okuplja vodećeteoretičare i stručnjake iz zemlje i inostranstva iz oblasti agrarne i ruralne ekonomije,ruralne sociologije, agroturizma i ruralnog razvoja, statistike, privrednog prava, itd. Tu

su zastupljeni i radovi naših mladih, talentovanih i perspektivnih istraživača i naučnihradnika, koji su zaposleni u Departmanu ili sarađuju u nastavno-naučnom procesu.

Polazeći od svega rečenog smatramo da Departman, Institut i Katedra u svomrazvoju idu uzlaznom linijom, koja je nekad sporija, nekad brža. U tom razvojnom procesuveliki doprinos su dali naši bivši i sadašnji nastavnici i saradnici. Ovom prilikom našimsadašnjim nastavnicima i saradnicima posvetićemo prostor za biografiju i petogodišnju

bibliografiju. Naše bivše nastavnike i saradnike ćemo još jednom pomenuti i iskreno im se

zahvaliti: prof. dr Teodor Avramović, prof. dr Feodor Slani, prof. dr Stevan Mezei, prof.dr Tihomir Šuvakov, prof. dr Milan Segedinac, prof. dr Vojin Radomirović, prof. drStevan Reljin, prof. dr Borislav Kostić, prof. dr Prokopije Milenković, prof. dr StevanHadživuković, prof. dr Jan Marko, prof. dr Melanija Jevđović, prof. dr Bogdan Rajkov,

prof. dr Milan Trkulja, prof. dr Milan Dunđerov, prof. dr Jovan Miljuš, dr Desanka Romić, prof. dr Mladen Stojanov, prof. dr Đorđe Nadrljanski, prof. dr Branislav Đurđev, prof. drŠandor Šomođi, Mr Rudolf Zegnal, Doc. dr Ljiljana Vasić, prof. dr Desimir Obrenović,

prof. dr Desanka Božidarević, prof. dr Lazo Mihajlović, prof. dr Đoko Lučić, prof.Mirjana Terzić, prof. dr Katarina Čobanović, prof. dr Milenko Jovanović. Tu su i naši bivšisaradnici (asistenti): Kosta Josifidis, Ljiljana Andrić, Tatjana Grbić, Ana Dević, DubravkaŽarkov, Vesna Katić, Đuro Kukić, Nenad Mirović, Vladimir Surovi, Branka Bajović,Dejan Tomašević, Zdravko Šišarica, Stanislava Delić, Nataša Andrić, Beba Mutavdžić.Zahvalni smo, takođe, i našem tehničkom osoblju: Vladimiru Durecu, Jovanki Ilijin,Zuzani Đurovki, Ani Durec, Sonji Bojić, Desanki Karakašević, Mariji Mihalenko, KsenijiMiodragović.

Svima onima koji nisu više među nama, neka je večna slava i hvala, a onima koji to jesu, neka su srećni jubileji.

Prof. dr Vladislav Zekić, Prof. dr Radovan Pejanović, Prof. dr Vesna Rodić,direktor Departmana gl. i odg. urednik „Agroekonomike“ šef Katedre



7

UDK: 374.7:65.011.08 Pregledni rad Review paper

REFORME OBRAZOVANJA, NOVO TRŽIŠTE RADAI MESTO AGROEKONOMISTE

PEJANOVIĆ, R.*

„Najveća nada jedne nacije jeste u pravilnom obrazovanju

njene omladine.“(Erazmo Roterdamski)

Rezime

Autor razmatra vezu između reforme obrazovanja, novog tržišta rada i mestakvalifikacionog profila agroekonomiste. Autor smatra da reforme obrazovanjamoraju biti u funkciji promena koje se dešavaju na tržištu rada. Tu hipotezu autortestira na primeru agroekonomiste, koji se školuje na Poljoprivrednom fakultetuu Novom Sadu. Elementi reforme visokog obrazovanja su mnogostruki: ishodi učenja, kompetencije,kurikulum, učenje za zapošljavanje, kvalifikacioni profil, evaluacija, doživotnoobrazovanje (Evropski okvir kvalifikacija). Analiza tržišta pokazuje da se sve više traže stručnjaci koji imaju veći dijapazonveština, koji imaju sposobnost samostalnog rada, koji su adaptivniji i koji su polivalentni. Poslodavci insistiraju na ukupnim kompetencijama pojedinaca i posebno na njihovim sposobnostima da komuniciraju, rešavaju probleme, rade utimu i znaju svetske jezike. Na kraju, autor umesto zaključka preporučuje nužnost upravljanja studijskim programom i evaluacije, kao i monitoring i ram za kurikulum, kao upravljačkeinstrumente.

Ključne reči: obrazovanje, reforme, tržište rada, agroekonomista.

1. Uvod

Razvijena društva u 21. veku teže ka stvaranju „društva znanja“ i „čovekaznanja“.To zahteva formiranje fleksibilnih profila za tržište, s jedne strane, i razvoj

* Dr Radovan Pejanović, red. prof., Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Novi

Sad. E-mail: [email protected]



8

novog kurikuluma u visokom obrazovanju, s druge strane.Novoj privredi potrebni su, naime, pojedinci koji poseduju široku lepezu veština,

visokog nivoa sposobnosti, kao što su: kritičko mišljenje, rešavanje problema, timskirad i veštine donošenja odluka.

Uspešnost svake profesije i svakog pojedinca u velikoj meri će zavisiti od njegove

sposobnosti: da misli kreativno, deluje racionalno i efikasno, adaptira se promenama,komunicira uspešno i da je sposoban za samostalan rad.

Učenje za 21. vek obuhvata četiri velike kategorije: digitalnu pismenost, kreativnomišljenje, veštine komunikacije, osposobljenost za visoku produktivnost.

Među teoretičarima obrazovanja i analitičarima zapošljavanja postavlja se niz pitanja, kao što su: šta danas znači učenje za zapošljavanje, šta pokazuju savremeneanalize tržišta rada, koji stručnjaci se u 21. veku traže, koja su to ključna znanja, veštinei kompetencije modernog stručnjaka, šta je uticalo na promenu sadržaja i strukture poslova, šta sadrži koncept kompetencija u obrazovanju? Pored toga, obim i struktura

privrednog rasta u Srbiji u protekle dve decenije doveli su do masovne dekvalifikacije(u smislu gubljenja znanja i veština ranije zaposlenih) i nisu omogućili apsorpciju starei nove zaposlenosti. Srbija ima jednu od najnižih stopa zaposlenosti radnog kontigentai aktivnog stanovništva u Evropi, te je pitanje nalaženja zaposlenja jedno od ključnihegzistencijalnih problema posebno mladih obrazovanih ljudi.

Reforma obrazovanja ili tzv. „Bolonjski proces“ stavlja glavni fokus u obrazovanjuna kvalifikaciju ili kvalifikacioni profil stručnjaka. Taj profil treba da bude zasnovanna identifikovanim i prepoznatim potrebama društva, poslodavaca, profesionalnihorganizacija. Svako od njih ima mesto u definisanju kompetencija.

Reforme obrazovanja podrazumevaju, s tim u vezi, obrazovanje zasnovano na

ishodima učenja i na kompetenciji. Obrazovanje zasnovano na ishodima podrazumevausmeravanje i organizovanje obrazovanja i nastave na ono što će oni koji uče znati iumeti da urade na kraju procesa učenja. Ishodi predstavljaju jasno i nedvosmislenodefinisanje radne kompetencije, znanja, veštine, potencijale, stavove i vrednosti koje se postižu nakon određenog obrazovnog programa, odnosno procesa obrazovanja i učenja2.

Ishodi učenja definišu šta se očekuje da student zna, razume i/ili bude sposoban dademonstrira posle završetka učenja. Ishodi mogu da se definišu: (a) na nivou pojedinačne

2 Definisanje ishoda učenja na nivou visokog obrazovanja, a u okviru Bolonjskog procesa

započelo je preporukama Berlinskog kominikea iz 2003. godine, koji je predvideo stvaranje„Okvira kvalifikacija za visoko obrazovanje u Evropi“ (Framework for Qualifications of theEuropean Higher Education Area)koji će definisati i opisati kvalifikacije i to kroz pojmove: radnomesto, ishod učenja, kompetencije i profili. U Okviru kvalifikacija, prvi i drugi ciklus treba daimaju različite orijentacije i profile kako bi odgovorili na različite akademske i individualne

potrebe i želje, ali i na raznovrsne potrebe tržišta rada. Praktično, Berlinski kominike je uveo pojmove ishoda učenja, kompetencija i profila u visoko obrazovanje. Okvir kvalif ikacija zavisoko obrazovanje treba da pomogne u Bolonjskom procesu kako bi se stvorila zajedničkaosnova za razumevanje visokog obrazovanja u Evropi i kvalifikacija koje se stiču. Odnosno, ovajOkvir treba da omogući uporedivost kvalifikacija i mobilnosti onih koji poseduju te kvalifikacijei da učini transparentnim odnose između nacionalnih okvira kvalifikacija za visoko obrazovanje.Okvir je kompatibilan sa Evropskim okvirom kvalifikacija za doživotno obrazovanje, koji se

više fokusira na stručno obrazovanje, neformalno obrazovanje i čitav proces doživotnog učenja.



9

visokoškolske ustanove (za kurseve, module i studijske programe); (b) na nivou države (zakvalifikacije, okvire kvalifikacija i sisteme osiguranja kvaliteta); (c) na međunarodnomnivou (za šire priznavanje i transparentnost obrazovanih sistema). Ishodi se, premaevropskim dokumentima, izražavaju korišćenjem aktivnih glagola koji označavajuznanje, razumevanje, primenu, analizu, sintezu i evaluaciju. I kao što je već objašnjeno,

a Bolonjski proces potvrdio, ishodi imaju implikacije na kvalifikacije, na strukturiranjei dizajniranje kurikuluma, na proces nastave, učenja i ocenjivanja (specifikaciju zahtevaza dobijanje kredita – ESPB), i naravno na proces osiguranja kvaliteta.

Ovakvo shvatanje i definisanje ishoda učenja je skoro u potpunosti kompatibilnodefiniciji ishoda učenja u sferi doživotnog obrazovanja uključenom u Evropski okvirkvalifikacija za doživotno učenje (EOK).

To nameće posebne zahteve pred visokoškolske ustanove, posebno u oblastirazvoja kurikuluma u definisanju kompetencija koje studenti treba da steknu na krajustudija. Jedan od zahteva je i učenje za zapošljavanje, kao deo učenja za 21. vek.

2. Učenje za zapošljavanje

Šta znači učenje za zapošljavanje?Učenje za zapošljavanje znači razvoj sposobnosti da se pronađe, sačuva i promeni

posao ili da se generiše samozapošljavanje. Takve veštine omogućavaju vertikalnu ihorizontalnu mobilnost radnika na tržištu rada i njihovu adaptivnost na promene utehnologijama i u novim formama organizacije rada.

Koncept učenja za zapošljavanje je višestruko koristan. Za pojedinca učenje za

zapošljavanje znači ostvarivanje principa doživotnog učenja i individualno postizanjekompetencija koja jačaju mobilnost i stručnost posla. Za preduzeća i poslodavce veštinezapošljavanje znače da su njihovi radnici sposobni da odgovore na promenjene zahteveradnih mesta i jačaju kompetenciju preduzeća i njihov razvoj. Za državu, ovaj konceptznači kreiranje radne snage koja ima adaptivne sposobnosti, što je u skladu sa zahtevimatržišta rada.

Šta pokazuje analiza tržišta rada?Prema analizama na tržištu rada poslodavci žele zaposlene koji će kontinuirano

ostvarivati i dalje usavršavati svoje veštine. Novoj privredi potrebni su pojedinci koji poseduju širok rang veština visokog nivoa i sposobnosti kao što su: kritičko mišljenje,

rešavanje problema, timski rad, komunikativnost i veštine donošenja odluka. Uspešnostsvake profesije i svakog pojedinca u velikoj meri će zavisiti od njegove sposobnosti damisli, čini, adaptira se i komunicira kreativno. U tim uslovima posebno mesto zauzimatehnologija, jer će u budućnosti ona nastaviti da bude glavna snaga na radnim mestima,zajednicama i pojedinačnim životima.

Koji radnici se traže?Sve više se traže stručnjaci koji imajuveći dijapazon veština, koji imaju sposobnost

samostalnog rada, koji su adaptivniji u procesima proizvodnje i koji su polivalentni.Promenjen je, naime, koncept shvatanja kompetencije i umesto tradicionalnog shvatanjaveštine, poslodavci sve više traže i insistiraju na ukupnim kompetencijama pojedinaca



10

i posebno na njihovim sposobnostima da komuniciraju, rešavaju probleme, rade u timu,nego na čistim tehničkim veštinama.

Koja su to ključna znanja, veštine i kompetencije? Ključna znanja, veštine ikompetencije koje se traže u modernoj privredi obuhvataju: intelektualne sposobnosti;društvene i interpersonalne veštine i znanja (komunikacije, timski rad, proces

donošenja odluka, preuzimanje odgovornosti); poslovne i preduzetničke veštine i znanja(preduzetničke sposobnosti, kreativnost i inovativnost, samozapošljavanje); višestruketehničke veštine i znanja; znanje svetskih jezika.

Šta je uticalo na promenu sadržaja i strukture poslova?Prema mišljenju kompetentnih autora dva su osnovna razloga koja su uticala na

promenu sadržaja i strukture poslova: (1) Stalni razvoj i uvođenje novih tehnologija koje traže više intelektualne kompetencije pojedinaca nego akcione kompetencije; (2)Ekspanzija novih organizacionih oblika koji postavljaju nove zahteve kada je reč ofleksibilnosti i kvalitetu poslovne prakse. Širenje informacija i razvoj informacionih

kanala nametnuli su zahtev da pojedinci poseduju i nove veštine koje mogu dakorespondiraju u informacionim tokovima. Navedene promene ilustruje sledeća slika:

Elementi kompetencije Stari kontekst Novi kontekstOdgovornost Zasnovan na ponašanju

pojedinca, kao što su napor idisciplina

Zasnovan na preuzimanjuinicijative

Stručnost Zasnovan na iskustvu Kognitivni aspekt:

identifikuje i rešava problemeMeđusobna zavisnost Sekvencijalna hijerarhija Sistem, grupni radObrazovanje iosposobljavanje

Stečeno jednom i za uvek Kontinuirano

Učenje Pasivno, biti osposobljen Odgovornost za sopstvenoučenje, samoučenje,doživotno učenje

Slika 1: Promene u oblasti kompetencija Figure 1: Changes in competence

3. Koncept kompetencija u obrazovanju

Kompetencije se danas pojavljuju u različitim naučnim disciplinama, ali često i urazličitim tumačenjima i značenjima. U kontekstu zapošljavanja kompetencija se često poistovećuje sa pojmom i značenjem kvalifikacija i tradicionalno mogu da označavajuset pretežno tehničkih veština.

U sferi obrazovanja danas kompetencija postaje značajan element reformeobrazovanja. Kompetencija postaje i ključna reč u menadžmentu u kontekstu društveno-



11

ekonomskih kriza kada radne organizacije prolaze kroz proces promena i tranzicije.Sve je veći zahtev da se kompetencija shvati kao ono što pojedinac mora da ima dabi zauzeo svoje mesto u društvu. Kompetencije su važne jer one predstavljaju ključnomesto susreta obrazovanja, osposobljavanja, zapošljavanja i ukupne sfere rada, odnosnomesto u kome se usaglašavaju zajednički interesi svih interesnih grupa i socijalnih

partnera. Zajedno sa znanjem i veštinama, kompetencije postaju glavni faktor inovacija, produktivnosti i konkurentnosti i time direktno doprinose motivaciji, profesionalnojsatisfakciji radnika i kvalitetu rada.

Različita tumačenja i definicije kompetencija daju set sličnih, ali u nekimsegmentima i različitih shvatanja. Jedna od starijih definicija jeste definicija iz GlosaraEvropske Fondacije za stručno obrazovanje iz 1997. godine gde je kompetencijadefinisana kao Sposobnost da se nešto uradi dobro i efikasno; Sposobnost da seodgovori na zahteve zapošljavanja; Sposobnost da se odgovori na zahteve specifičnihradnih uloga. Premaautorima Bjornavold i Tissot, kompetencija označava dokazane

individualne sposobnosti da se koriste veštine, kvаlifikacije ili znanje (R.P.), da bise odgovorilo kako na poznate poslovne situacije i zahteve tako i na one koje nastaju.Mnogi analitičari zapošljavanja i teoretičari obrazovanja bave se analizama novog

shvatanja kompetencije i postavili su niz teorijskih pristupa. Na osnovu analize francuske,engleske, nemačke i američke literature u okviru razvoja Evropskog okvira kvalifikacijaizdvojena je nova definicija kompetencije prema kojoj se kompetencija definiše kaokombinacija znanja, veština i stavova/sposobnosti u pojedinačnoj situaciji (R.P.).

Kompetencija obuhvata: (1) kognitivnu kompetenciju koja uključuje i korišćenjeteorija/koncepata, ali i implicitnog znanja (tacit knowledge), koje se stiče iskustvom;(2) funkcionalnu kompetenciju (sposobnosti, know-how), koja je potrebna za vršenje

konkretne delatnosti; (3) personalnu kompetenciju, koja se odnosi na ponašanje/ postupanje u/sa nekom datom situacijom; (4) etičku kompetenciju, koja obuhvataodređene lične/društvene vrednosti.

Ovako sveobuhvatno definisana kompetencija omogućava izražavanje sposobnosti pojedinca da različite elemente svog znanja i umeća samostalno, implicitno i eksplicitno povezuje u određenom kontekstu. Sticanje određenog nivoa kompetencije može se posmatrati kao sposobnost neke osobe da upotrebi i kombinuje svoja znanja i stavove(sposobnosti) kod različitih zadataka u zavisnosti od konteksta, situacije ili postavke problema. Drugim rečima, nivo kompetencija jedne osobe određuje se kroz njenusposobnost da se snađe u složenim, nepredvidivim i promenljivim situacijama. Ovo

shvatanje kompetencija odražava se na referentne nivoe Evropskog okvira kvalifikacijas tim da se pravi razlika između znanja (stav (1), umeća - know-how (stav (2) i konačnokompetencije u širem smislu (stavovi (3) i (4)).

Koji su to elementi kompetencije? Pet elemenata koji razlikuju nivoe kompetencijesu: znanje i razumevanje; primena znanja i razumevanja (prelazak od teorije kaakademskoj praksi); donošenje osnovanih procena; komunikacijske veštine; veštineučenja za dalje studije.

Na osnovu Dablinskog deskriptora, Okvira kvalifikacija za visoko obrazovanjeu Evropi i predloga Tuning projekta može se napraviti razlika između: a) Predmetno



12

specifičnih kompetencija i b) Generičkih kompetencija3.a) Predmetno specifične kompetencije su ključne kompetencije za određeni

studijski nivo i odnose se na specifična znanja izabrane studijske oblasti. Onese definišu ili označavaju kao odgovarajuće akademsko-predmetne veštine ikompetencije. One daju identitet i konzistentnost pojedinačnom studijskom

nivou odnosno programu.b) Generičke kompetencije u čijem delu posebnu ulogu dobijaju generičke

veštine koje ustvari kreiraju i suštinu generičkih kompetencija. A šta suveštine? Veština je relevantno znanje i iskustvo koje je potrebno da bi seostvario zadatakili posao i/ili proizvod obrazovanja, osposobljavanja i iskustvakoje zajedno sa relevantnim „znati kako“ je karakteristika tehničkog znanja(Bjornavold, Tissot, 2000)4. Generičke veštine su veštine koje podržavajuučenje tokom čitavog života i pored pismenosti i matematičkih veštinakao bazičnih veština, uključuju i komunikacijske veštine, veštine rešavanja

problema, veštine timskog rada i veštine kontinuiranog učenja (Bjornavold,Tissot, 2000)5.Prema Tuning projektu6 generičke kompetencije su podeljene u tri kategorije: - Instrumentalne kompetencije koje imaju instrumentalnu funkciju (kognitivne

sposobnosti, metodološke sposobnosti korišćenja okruženja; tehnološkeveštine; jezičke veštine;

- Interpersonalne kompetencije obuhvataju individualne sposobnosti kojeznače sposobnost da se izrazi sopstveno osećanje, kritičke i samokritičkesposobnosti. Društvene veštine se odnose na interpersonalne veštine ili timskirad ili izražavanje društvenih ili etičkih stavova. Ove kompetencije vode ka

društvenoj interakciji i saradnji; - Sistemske kompetencije su sposobnosti i veštine koje obuhvataju čitavsistem. One pretpostavljaju kombinaciju razumevanja, senzibilnosti i znanjašto dozvoljava da se vidi kako delovi celine odgovaraju jedni drugima.Ove sposobnosti uključuju sposobnost planiranja promena i poboljšanjai dizajniranja novih sistema. Sistemske kompetencije zahtevaju kao bazu prethodno stečene interpersonalne i instrumentalne kompetencije.

Generičke kompetencije se označavaju i kao transverzibilne kompetencije i imajuogroman značaj.

3 Ovo je nastalo kao rezultat savremenog razumevanja da iako su predmetno znanje i veštineosnova koju studenti iznose sa visokog obrazovanja, postoje još dva segmenta koja se sve višetraže od diplomiranih studenata – to su predmetne/studijske i generičke kompetencije koje suključni faktor u obezbeđivanju zapošljivosti završnih studenata i njihovoj pripremljenosti zaučešće u građanskom društvu i životu zajednice.4 Pascaline Descy; Manfred Tessaring, Training and learning for competence, Cedefop,Luxembourg, 2001, str. 15.5 Ibid.6 Tuning Educational Structures in Europe, Final Report Phase I, Socrates, Universidad deDeusto, Bilbao, 2003; Tuning Educational Strucutres in Europe, II Universities contribution to

the Bologna Process, University of Deusto, University of Groningen, 2005.



13

4. Novi kurikulum za agroekonomistu

Kurikulum (curriculum vitae – tok života) je jedan od elemenata reformeobrazovanja. Polazeći od američkog obrazovnog iskustva, kao i od elemenata evropskogBolonjskog procesa, sam razvoj novog kurikuluma na Departmanu za ekonomiku

poljoprivrede i sociologiju sela Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu pošao je od potrebe formiranja posebnog „rama za kurikulum“. Uspostavljen „ram za kurikulum“treba da omogući upravljanje studijskim programom, kako u pogledu funkcionisanja,tako i u oblasti njegovog vrednovanja i procenjivanja (slika 2).

Slika 2: Ram za kurikulum Figure 2: The frame for the curriculum

Polazeći od navedenog opšteg rama nužno je formulisati ciljeve kurikuluma (slika 3).



14

Slika 3: Osnovni ciljevi kurikuluma agroekonomiste Figure 3: The main objectives of the curriculum of agricultural economist

Ovako definisani ciljevi obezbeđuju: (1) Stalno praćenje realizacije programa iosiguranje kvaliteta; (2) Praćenje razvoja visokog obrazovanja u drugim zemljama; (3) Ostvarivanje principa zapošljivosti.

Kurikulum na agroekonomiji zasniva se na ishodima učenja i u skladu sa tim definišuse kompetencije. Kurikulum agroekonomiste ima tri osnovna elementa kompetencija:(a) blok profesionalnih kompetencija; (b) blok ekonomskih kompetencija; (v) blokfundamentalnih kompetencija.

Blok profesionalnih kompetencija odnosi se na predmete koji su direktno vezaniza posao koji će obavljati (kao na primer predmeti: menadžment, organizacija, tržište,finansije, računovodstvo). Blok ekonomskih kompetencija deli se na dve grupe: šire bazičnekompetencije (makroekonomija, mikroekonomija, statistika); specifične ekonomskekompetencije (agrarna politika, ekonomika poljoprivrede, ekonomika poljoprivrednih

gazdinstava). Treći blok gradi se na predmetima koji obuhvataju niz značajnih opštihznanja i generičkih veština kao što su: matematika, informatika, sociologija, jezici, itd.Pored ciljeva značajna je i struktura kurikuluma. Sa tog aspekta „Ram za kurikulum“

se sastoji iz više delova koji čine jednu zajedničku celinu. Postavljen je u obliku blokovakoji se međusobno povezuju i mogu se postavljati za svaki ciklus visokog obrazovanja. Stim u vezi moguće je primeniti Barnetovu i Tribeovu šemu7.

7 Barnett, Limits of competency i John Tribe, Two questions and the challenge for a THE-ICE-

ICE, Panel of Experts 2005, University Sarrey.



15

Slika 4: Struktura kurikuluma agroekonomiste Figure 4: Structure of the curriculum of agricultural economist

5. Umesto zaključka: Nužnost upravljanja i evaluacije

Da bi se realizovali navedeni ciljevi i obezbedio balans u strukturi kurikulumapotrebna je: (1) odgovarajuća politika institucije u kojoj se studijski program realizuje;

(2) modernizacija programa kao mogućnost odgovora na zahteve tržišta rada; (3)analiza ključnih kompetencija i sintetički prikaz položaja studijskog programa na tržišturada; (4) analiza uticaja unutrašnjih i spoljnih faktora na građenje kurikuluma; (5)vertikalna povezanost kurikuluma.

Potrebno je, dakle, upravljanje kompetencijama, što podrazumeva upravljanjestudijskim programom. Fakultet treba da postavi sistem merenja i evaluacije studijskog programa. Departman treba da razvija grupu koja se bavi dogradnjom kurikuluma iupravljanjem kompetencijama u odnosu na potrebe tržišta rada. U tom smislu posebnazaduženja dobijaju rukovodioci studijskog programa, koji treba kontinuirano da prateostvarivanje programa.



16

Nastavni program Departmana i Katedre za ekonomiku poljoprivredePoljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu obuhvata dva studijska programa:agroekonomski i agroturizam i ruralni razvoj. Oba programa imaju posebno na prvojgodini - zajedničke osnove.

Osnovne opšte vrednosti savremeno postavljenog kurikuluma iz (agro)ekonomije

i menadžmenta treba, pored vrhunskih znanja, da omogući studentima sticanje opštih,komunikacionih i drugih veština, bez kojih ne mogu da preuzmu zadatke u svom radnomokruženju. S druge strane, ovaj kurikulum i njegova primena omogućavaju studentimada planiraju učenje uz izgradnju vlastitog sistema vrednosti, postavljanja ličnih ciljeva,upravljanja vremenom i mogućnost vrednovanja vlastite odgovornosti.

Ponuđeni studijski programi postavljeni su tako da omogućavaju studentima da seosposobe za samostalno učenje, delotvorno učenje u grupi, uz razvijanje vlastitih veštinaučenja, te da mogu da sa razumevanjem raščlanjuju i saopštavaju sadržaje, izražavajuideje i mišljenja u pisanom, slikovitom i usmenom obliku, te da timski rade.

Struktura samog kurikuluma sadrži delove stručnih predmeta i klastera, uz opšteobrazovanje, poznavanje stranih jezika i informacijskih tehnologija, te praktičnog radau preduzećima i drugim organizacijama, što će studente osposobiti za rad u privredi.Po svojoj strukturi kurikulum obezbeđuje i pruža studentima pored stručnih znanja,opšta znanja i specifične veštine koje im se nude unutar osnovnih predmeta, ali i uokviru niza izbornih predmeta za koje imaju interesa i za koje su ih usmeravali mentori prepoznavši njihove interese, ali i interes poslodavaca sa kojima fakultet treba redovnokontaktira. Zbog toga ovaj kurikulum ima veoma važne karakteristike zapošljivosti koji se ogledaju upravo u njegovoj strukturi, sistemu sprovođenja kroz modularizacijui klasterizaciju. Zato se upravljanje kurikulumom agroekonomiste zasniva na primeni

„Rama“ koji omogućava vrednovanje stepena zapošljivosti i kompetentnosti.Evaluacija (fr. evaluation - određivanje vrednosti) ili evalvacija (lat. određivanjeunutrašnje vrednosti) znači odrediti vrednost, oceniti, proceniti. Evaluacija po svojojsuštini u procesu primene novih tehnologija mora se vezivati za stalni proces inovacija.

Evaluaciono ispitivanje prethodnih godina pokazalo je da je ovo jedan odinstrumenata koji omogućava praćenje transformacije studijskog programa premaBolonjskom procesu koji omogućava lakše upravljanje procesom transformacije. Trebanaglasiti da ovi instrumenti imaju svoje prednosti, pogotovo ako se povežu sa bazama podataka i elektronski obrađuju, te na taj način mogu precizno da lociraju slaba mesta ukurikulumu i da se kroz modularni sistem ispravljaju.

Evaluacija i monitoring, uz ram, su instrumenti koji su pre svega namenjenitransformaciji kurikuluma, mada mogu biti i upravljački instrumenti. Pored toga, oniimaju mogućnost dopunjavanja u smislu jačanja fleksibilnosti obrazovanja za tržišterada.

Pored toga, međutim, postavlja se pitanje u kakvoj vrsti sveta će živeti i raditimladi koje pokušavamo da obrazujemo. Postavljajući ovo pitanje i odgovarajući na njegasociolog Sigmund Bauman ukazuje da će se život današnjih generacija mladih odvijatiu stvarnostima koje ne mogu dugo da „drže oblik“, u kojima se na fluidnom tržištu radadobijaju kratkoročni poslovi, u stvarnostima u kojima će generacije koje dolaze moratinajviše da se oslanjaju na sebe, da nauče da dobro procenjuju rizike i da prave



17

dobre izbore (podvukao R.P.). Stoga je, po našem mišljenju, ključna misija obrazovanjada pripremi nove generacije za život u svetu punom promena, kriza i turbulencija.To znači da ih pripremi za preuzimanje profesionalno - radnih uloga u izmenjenimuslovima tržišta rada. Takođe, da ih podstakne da izgrade doživljaj sebe i sopstvenekompetentnosti u suočavanju sa životnim zahtevima, izazovima i teškoćama. Uloga

obrazovanja je, dakle, u tome da obezbedi kreativno i produktivno znanje.

6. Literatura

1. A Framework for Qualifications of the European Higher Education Area, BolognaWorking Group on Qualifications Framework, Ministry of Science, Technologyand Innovation, Copenhagen, 2005.

2. Akreditacija u visokom obrazovanju, Ministarstvo prosvete, Beograd, 2010.

3. BARNETT, R.: Limits of competence, Buckingham Open University Press,London, 1994.

4. BARRETT, A.: Economic Performance of Education and Training: Cost AndBenefits, Training in Europe, Volume I, CEDEFOP, Luxembourg, 2001, 383-405.

5. Bologna Process Stocktaking Report from a working group appointed by theBologna Follow-up Group to the Conference of European Ministries Responsiblefor Higher Education, Bergen, 19-20 May, 2005.

6. Higher Education in Lisbon Strategy, Communication from the Commision –

Mobilising the brain-power of Europe: enabling universities to make their fullcontribution to the Lisbon Strategy Commision Communication on the roleof universities in the knowledge society, http//europa.eu.int/comm/education/ policies/2010.

7. Inovation in the Knowledge Economy, Implication for Education and Learning,OECD, Paris, 2004.

8. KENEDI, D.: Pisanje i upotreba ishoda učenja, praktični vodič, Tempus kancelarija,Beograd, 2007.

9. Learning for the 21 century, Partnership for 21 Century Skills, 2003, http://www.21learn.org.

10. MAKSIMOVIĆ, I.: Obrazovanje menadžera za XXI vek, Doktorska teza, FEFA,2007.

11. Materijali Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

12. PEJANOVIĆ, R.: Uvod u metodologiju ekonomskih nauka, zbirka eseja,Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2010.

13. PITIĆ, G., ŠEĆIBOVIĆ, R., MAKSIMOVUĆ, I.: Razvoj novog kurikuluma

u visokom obrazovanju u Srbiji i formiranje fleksibilnih profila za tržište rada,



18

zbornik radova, CEC, Kopaonik biznis forum, 2008, str. 327-342.

14. POLOVINA, NADA: Idealizovana vizija, pogledi, „Politika“, 2. V 2012, str. 23.

15. PFEIFFER, F.: Training and Individual Performance: Evidence fromMicroeconomic Studies, Training In Europe, Volume I, CEDEFOP, Luxembourg,

2001.

16. Recommendation of the European Parliament and of the Council on keycompetencies for lifelong learning, Brussels, 2005, Com, 2005.

17. RYAN, T.: 21 Century learning Initiative, http://www.21learn.org.

18. SAVIĆ, N.: Benchmarking Academic Standards (BAS), Beograd, 2006,neobjavljeni tekst.

19. Standardi i smernice za osiguranje kvaliteta u evropskom području visokogobrazovanja, Evropsko udruženje za osiguranje kvaliteta u visokom obrazovanju,2005.

20. Strategija i politika tržišta rada i zapošljavanja u Republici Srbiji, Republički zavodza tržište rada, Beograd, 2000.

21. Successful Managers Handbook, DK Limites, London, 2002.

22. ŠEĆIBOVIĆ, R., JANIĆIJEVIĆ, N., PETKOVIĆ, G.: Strategija obrazovanja iekonomska politika, Savetovanje „Ekonomska politika u 2006. godini“, Beograd,Ekonomski fakultet i Naučno društvo ekonomista i Akademija ekonomskih nauka,Beograd, 2006.

23. ŠEĆIBOVIĆ, R., MANIĆ, E.: Obrazovanje za održivi razvoj u turizmu, Pedagoškodruštvo Srbije, Nastava i obrazovanje, Beograd, broj 4, 2007.

24. TRIBE, J.: Two questions and the challenge for a THE-ICE, THE-ICE Panel ofExperts 2005, University Sarrey.

EDUCATION REFORM, NEW LABOR MARKET

AND POSITION OF AGRICULTURAL ECONOMIST PEJANOVIĆ, R.*

Summary

The author discusses the relationship between education reforms, new labormarket and position of qualification profile of agricultural economists. The author

* Radovan Pejanović, PhD, Full.Prof., University of Novi Sad, Faculty of Agriculture, Novi Sad.

E-mail: [email protected]



19

believes that education reform must be in a function of changes that are occurringin the labor market. This hypothesis is tested on the example of agriculturaleconomists, who is educated at the Faculty of Agriculture in Novi Sad.The elements of the reform of higher education are manifold: learning outcomes,competencies, curriculum, learning for employment, qualifications profile,

evaluation, lifelong learning (European Qualifications Framework).Market analysis shows that more and more employers are looking for professionalswho have a greater range of skills, which are capable of independent work,adaptive and polyvalent. Employers insist on the total competence of individualsand particularly on their abilities to communicate, solve problems, work in teamsand know foreign languages. Instead of the conclusion, the author recommends a necessity of the study program management and evaluation, monitoring and frame of the curriculum,as management tools.

Key words: education, reforms, labor market, agricultural economist.

Primljen: 04.06.2012. Prihvaćen: 06.07.2012.



20

UDK: 374.7 Pregledni rad Review paper

RAZVOJ POLJOPRIVREDNOG ZNANJA - ULAGANJE U LJUDE

NJEGOVAN Z., ĐURIĆ, K.1

Rezime

Rad se bavi ulogom i značajem ljudskog kapitala kao osnovnog faktora kojiosigurava razvoj siromašnih, poljoprivrede i obezbeđuje blagostanje ljudi.Takođe, rad se bavi i ulogom visokoškolskih ustanova i obrazovanja u podizanjuekonomskog kvaliteta stanovništva u Srbiji. Autori kritikuju široko rasprostranjeni

pristup u praksi da ograničenost prostora, energije, obradivog zemljišta i drugih fizičkih karakteristika zemljišta, predstavljaju odlučujuću prepreku ljudskomnapretku. Pokušavaju da dokažu da stečene osobine ljudi, pre svega, njihovoobrazovanje, iskustvo, veštine i zdravlje, predstavljaju osnovu napretka jedne savremene države. U radu posebno naglašava potreba da se poboljšavanjemkvaliteta stanovništva, obezbedi ekonomski napredak. U vezi sa tim se daje kakoocena postojećeg stanja u visokom školstvu tako i osnova za efikasnije upravljanje znanjem i ljudskim kapitalom uopšte.

Ključne reči: poljoprivreda, agroekonomija, znanje, visoko obrazovanje, veštine,ljudski kapital.

1. Uvod

Problemi razvoja poljoprivrede sa aspekta njene uloge i značaja u ukupnom privrednom razvoju, predmet su permanentnog i svestranog izučavanja u velikom broju radova. Otuda, nije novo što ljude permanentno muči briga oko hrane, prostorai njegovog korišćenja, kao i drugih njegovih karakteristika2. U vezi sa tim se javlja

dosta pesimizma s obzirom na opadajuće fizičke sposobnosti zemljišta usled njegovogneadekvatnog i preteranog korišćenja za najrazličitije ljudske potrebe. Logično, u tom pravcu se najčešće nude i odgovarajuća rešenja, međutim, najčešće se zanemaruje ulogai značaj stalno rastućih sposobnosti čoveka koje su u stanju da nadoknade opadajuće

1 Prof. dr Zoran M. Njegovan, redovni profesor, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivrednifakultet, [email protected]; Dr Katarina Đurić, docent, Univerzitet u Novom Sadu,Poljoprivredni fakultet, [email protected]. Članaka je nastao na osnovu istraživanja uokviru Projekta III 46006.2 Rikardo, D., zatim, Malthus, R. T., početkom devetnaestog veka kao jedni od najznačajnijih

svetskih teoretičara sa kraja XIX i početka XX veka.



21

fizičke sposobnosti prirodnih faktora3. O ovome se dosta pisalo poslednjih decenija, alisa rezignacijom treba istaći da ovakav pristup veće utemeljenje nije našao ni u strucini u političkim krugovima, pa ne čudi ispoljena tendencija da se upravo država baviorganizovanjem poljoprivredne proizvodnje umesto samih poljoprivrednika. Imajućiovo u vidu, naša je namera da ukažemo da ulaganja u kvalitet stanovništva i u znanje, u

velikoj meri određuju buduće izglede naše poljoprivrede a time i privrede u celini. Na toukazuje praksa mnogih nerazvijenih zemalja koje su ulaganjem u znanje postigle značajnerazvojne rezultate. Dakle, ljudski faktor se može uzeti kao kritični faktor siromaštva dokzemljište, samo po sebi to nije. U tom smislu, dugo vremena razvijanom stavu o značajuukupnog broja stanovnika za agrarnu produkciju, u savremenim uslovima je neophodnododati stav o neophodnosti da se poboljša kvalitet stanovništva. Samo je na taj načinmoguće poboljšati ekonomske izglede za blagostanje siromašnih ljudi. To podrazumevarazvijanje kućnog i radnog iskustva, zatim, sticanje znanja, informacija i veština krozškolovanje, kao i ulaganja u poboljšanje zdravlja i fizičkih predispozicija stanovništva.

Takva ulaganja su uvek i svuda imala uspeha, osim u slučajevima gde je tako nešto bilo izvrgnuto nestabilnim političkim uslovima. Dakle, ulaganje u poljoprivrednaistraživanja su se pokazala opravdanim, međutim, često izgleda da se ovom problemunedovoljno ili neadekvatno prilazi.

Činjenica je da se ekonomisti razvijenih zemalja bave ekonomijom razvijenih a daekonomisti u manje razvijenim zemljama slede svoje „zapadne uzore”, zaboravljajući pritom da je većina stanovništva u svetu siromašno i da ako bi smo poznavali ekonomikusiromašnih, poznavali bi smo i veliki segment stvarno važne ekonomike. S druge strane,kako je većina siromašnih u svetu pa i kod nas, angažovana u poljoprivredi, svakako da bi smo onda poznavali i ekonomiku poljoprivrede. Međutim, ekonomisti retko shvataju

sklonosti i ograničenja oskudnosti sa kojima se suočavaju siromašni, odnosno, sitnorobnifarmeri. Otuda činjenica da je i u Srbiji u poslednjim decenijama, uprkos nerazvijenostii niskih dohodaka, poljoprivreda imala potencijal i ekonomsku sposobnost da proizvededovoljno hrane za još uvek rastuće stanovništvo. Ovo se može zahvaliti, između ostalog, povećanju razumevanja ekonomike i ljudskog kapitala, posebno ekonomike istraživanja.Tu su i reakcije koje je pod uticajem novih rešenja ispoljila kritična grupa zemljoradnikalidera, dakle, odnos prema novim i unosnim proizvodnim tehnikama i tehnologijama.Konačno, tu je i povezanost proizvodnje, relativnog blagostanja i porodične ekonomike.Sve ovo predstavlja značajan napredak, jer se i u Srbiji dugo i još uvek, zadržalomišljenje is prethodnih vremena da su zemljište i prirodni faktori kao i brojnost onih koji

se bave poljoprivredom, osnovni faktor njenog razvoja. Za tako nešto bi se moglo reći, zemljište je precenjeno. Na to ukazuje činjenica da razvoj industrije veštačkih đubriva,agrohemikalija, semena, genetski inženjering i druge naučne i tehničke discipline,uspeva da obezbedi povećaje poljoprivredne proizvodnje ne zahtevajući dodatnekoličine zemljišta. Veća proizvodnja se ostvaruje čak i u uslovima njegovog opadanja. Sdruge strane, ne zahteva se ni dodatna radna snaga, obzirom da su razvoj poljoprivrednemehanizacije i kompjuterizacija u poljoprivredi, obezbedili njeno fizičko supstituisanjeu korist manjeg broja edukavane radne snage koja raspolaže sa posebnim veštinama.

3 Videti šire kod Schultz, T., Ramel, S., Metkalf, W., McMahon, W.W., Njegovan, Z., i drugi.



22

Dakle, u oba slučaja dolazi do porasta značaja ljudskog kapitala4.

2. Kvalitet ljudskog faktora je podcenjena

Iz prethodnog je lako zaključiti da zemljište ne predstavlja kritični faktorsiromaštva zemlje ali da zato ljudski faktor to jeste. Ovo se posebno sagledava uuslovima ekonomskih kriza koje dugi niz godina iscrpljuju jednu naciju, a da sve merekoje imaju tzv. fizički karakter i proizvod su fikcija i ekstrapolacija, padaju u vodu. Brigai rešavanje problema se isključivo prenosi na teren siromaštva, koje znači neadekvatanživotni standard. Dakle, leče se posledice, a malo se toga, i pritom neadekvatno, radi naotklanjanju duhovnog siromaštva kao uzroka svih nedaća.

Briga o deci, kućno i radno iskustvo, sticanje informacija i veština kroz školovanje,ulaganja u zdravlje i školovanje, mogu poboljšati kvalitet stanovništva. Jer, očekivanjaljudi u poljoprivredi se formiraju kroz nove mogućnosti i podsticaje na koje oni mogui žele da reaguju. Međutim, ti podsticaji koji se mogu izraziti u cenama za proizvodekoje su proizveli i cenama inputa i repromaterijala koje plaćaju, u veliko su deformisani.Tu deformaciju stvara država, i na taj način sa smanjuje doprinos koji bi poljoprivredazaista mogla da pruži, uprskos činjenice da ona nije i ne treba da bude vodeća privrednadelatnost.

Iako u segmentu poljoprivrednika postoje različite sposobnosti pojedinaca da vide,tumače i preduzimaju različite akcije kao odgovor na ono što je novo, i što dolazi izokruženja, oni svejedno predstavljaju značajan resurs za preduzetništvo. No, država je svojim uplitanjem u privredne tokove pa i tokove poljoprivrede, uspela značajno da

deformiše odnose i destimuliše – obeshrabri preduzetničko ponašanje poljoprivrednika – farmera. Poljoprivreda je naime veoma decentralizovan sistem, pa je sposobnostalokacije resursa imanentna velikom broju muškaraca i žena u mikro proizvodnim jedinicima – farmama. Stoga, tamo gde je država preduzela preduzetničku funkciju u poljoprivredi umesto uređivanja odnosa i kreiranja stimulativnog ambijenta, nije došlodo efikasne alokacije resursa koja bi bila u stanju da modernizuje poljoprivredu.

Obezbeđivanje fondova, dobra organizacija i sposobni naučnici i istraživači, predstavljaju osnovnu funkciju razvoja preduzetništva i efikasne poljoprivrede. Njihov nedostatak je učinio da mnoge, manje razvijene zemlje, nedovoljno koriste svojrazvojni potencijal5. Otuda, izostanak očekivane modernizacije kao izvora mnogih

novih iskustava koja unapređuju ljudske veštine i omogućuju sticanje novih vrednihinformacija, ne idu na ruku razvojnim naporima u poljoprivredi.

4 Osobine stečenog kvaliteta stanovništva koje predstavljaju vrednost i mogu se povećavatiodgovarajućim investicijama, ovde se tretiraju kao ljudski kapital . Ako se pođe od činjenice dasu sve ljudske sposobnosti ili urođene ili stečene, onda element kvaliteta koji ljudsko biće stičeod rođenja, sadrži određenu količinu troška. Shodno tome, sticanje znanja putem obrazovanja

povećava ljudski kapital i predstavlja trošak kako za državu tako i za roditelje, odnosno, pojedinca.5 Johnson, D. G. (1977) Food production potentials in Developing Countries: Will They be

Realized?, Bureau of Economic Studies Occasional Paper, No. 1, St. Paul, Minn, Macalester

Collegge, USA.



23

Naučnici i istraživači često ističu odsustvo kvaliteta, na šta ukazuje veliki deoliterature o stanovništvu koji se bavi “ekonomskom – analitičkom statistikom”.Sagledavanja idu dotle da siromašni ljudi u ruralnim predelima nisu motivisani da steknuljudski kapital, jer su suviše čvrsto vezani za tradiciju. Međutim, može se oceniti da ovo predstavlja svojevrsnu zabludu obzirom da siromašni poljoprivrednici veoma uspešno

vode računa o svojim graničnim troškovima i prinosu koji ostvaruju. Na ovo ukazuje ičinjenica da se u Srbiji godinama ostvaruju relativno mali prinosi, ali ne zbog toga štozemljoradnici “ne znaju da proizvode“, već što u nestabilnim i iscrpljujućim uslovima ukojima rade, oni veoma vode računa upravo o visini graničnih troškova i prinosa.

Dakle, sposobnost zemljoradnika u nerazvijenim – siromašnim zemljama dauvide, protumače i odgovore na nova zbivanja u kontekstu rizika, predstavlja važan deoljudskog kapitala u mnogim, pa i našoj zemlji. U ekonomiji se ta sposobnost definiše kao preduzetnička sposobnost poljoprivrednika. Ovo je u uslovima srpskog zemljoradnika,većim delom posledica nagomilanog iskustva, znanja i veština u procesu rada (learning

by doing), ali je svakako u sve složenijim uslovima formalno znanje neophodno kaoosnova za dalju nadgradnju.

3. Obrazovanje kao investicija u ljudski kapital

Svedoci smo činjenice da se visoko obrazovanje u Srbiji veoma kritikuje. Gotovoda je to postala moda kritikovati aktuelni bolonjski sistem koji je izveden na kako tokažu mnogi kritičari, „srpski način”. Slično je i sa obrazovanjem na nižim nivoima.Kritičari najčešće idu u smeru kritike kojom se zamera obrazovnim institucijama

da bezrezervno ne podržavaju državnu politiku i onda se fokus prenosi na naizglednajbolnije tačke, ili bar one koje u javnosti stvaraju najviše odijuma. Pre svega se navodida fakulteti zanemaruju pravednost pri upisu studenata, da školarine nisu adekvatne ilida bi ih trebalo ukinuti jer je obrazovanje nešto što bi trebalo da bude dostupno svima.Dakle, u pitanju je jedan opšti populizam u kome se gubi suština i značaj obrazovanjai njegove misije. Prosto, postoji neprijateljstvo prema univerzitetima zbog njihovog predanog rada na unapređenju nauke i istraživanja, kao i na razvoju tehnologija kojeizrastaju na ovakvim znanjima. Šta više, od strane vlada se nerado gleda i na svaku pomoć iz inostranstva za unapređenje obrazovanja, nauke i istraživanja nerazvijenihzemalja kakva je i Srbija.

Treba istaći da je visoko obrazovanje u svakom društvu specijalizovana i skupadelatnost. S tim u vezi, ono ne treba da bude ventil državi i vladama da pokrivaju svojunesposobnost da kreiraju nova radna mesta i na taj način zloupotrebljavaju obrazovanjekako bi odložili vreme u kome se treba suočiti sa istinom. Na taj način, oni bitnonarušavaju kvalitet obrazovanja. S druge strane, relativno oskudna sredstva se ulažuu državne univerzitete, a usluge koje oni pružaju su vredne. Pritom, treba istaći da jemnogo lakše izračunati troškove visokog obrazovanja6 nego njegovu vrednost. Vrednost bi se mogla izraziti apsolutnom dobiti u zaradama visokoobrazovanih lica, a ne u njihovoj

6 Pritom se uglavnom ne računa sa privatnim davanjima roditelja za školovanje svoje dece koja

uopšte nisu zanemarljiva.



24

relativnoj razlici, jer bez obzira da li je obrazovanje vredno ili ne, očekivane više zaradea ne troškovi obrazovanja, opravdavaju investicije7. To utiče na alokativne odlukestudenata, njihovih roditelja i javnih ustanova, i stoga na osnovi takvih informacija, kojesu ipak samo relativno pouzdane, oni donose odluke.

Ono što se vremenom pokazalo kao nepouzdano, jeste planiranje radnih mesta,

odnosno, radne snage. Nikakav model ekonomskog planiranja ne može rešiti ovaj problem. Ograničenja ovakvih modela su u velikom broju naučnih istraživanja tokomdecenijama već više puta dokazivane8.

Stoga, razvoj u zemljama kakva je i Srbija, ima u navedenom smislu bar triograničenja: (1) oskudnost kapiala; (2) dugoročni karakter najvećeg dela investicija uvisoko obrazovanje; i (3) veći time-lag u javnom nego u privatnom ponašanju prilikomučenja iz prethodnog iskustva.

Kapital iz inostranstva se uvek posmatra sa sumnjom a relativno mala i oskudnadomaća sredstva se neracionalno troše, pre svega na zgrade, eventualno na opremu,

a najmanje se ulaže u ljude. Otuda ulaganja posmatrana u relativnom odnosu sa bruto domaćim proizvodom, ne daju pravu sliku, jer su u ionako malim sredstvimaza obrazovanje ili nauku, uračunata ova ulaganja u zgrade (dakle, infrastrukturu).Formiranje adekvatnog tima – pool-a istraživača u poljoprivredi koji su istovremenoi univerzitetski profesori, moglo bi predstavljati veliko dostignuće zemlje kakva jeSrbija. Osim toga, s obzirom na dugoročni karakter, monitoring i evaluacija naučnihi primenjenih istraživanja, predstavljaju značajan instrument za praćenje ostvarenja u poljoprivrednim istraživanjima koja treba da doprinesu njenoj modernizaciji. Takođe,treba istaći i to da je vlada spora u učenju da politika mora da se prilagdi stalno promenljivim ekonomskim uslovima. Umesto toga, često se dešava da vlada pokušava

da ekonomske uslove prilagodi sopstvenoj politici, što opet nije odraz realne situacije.Zato kritičari visokog obrazovanja greše kada podcenjuju doprinos istraživanjaagroprivrednom-agroekonomskom rastu, podcenjujući samim tim struku. Tome svakakodoprinose oni naučnici i istraživači koji se iz različitih motiva stavljaju u službu politikei često pravdaju potreze političara. No, ostavljajući ovo po strani, ne može se zaobićičinjenica da svaka, pa i nedovoljno razvijena zemlja kakva je Srbija, mora razvijati inegovati svoj obrazovni, naučni i razvojni kapacitet.

4. Očekivanja i mogućnosti

Kritičari dakle veoma često navode da visoko obrazovanje ne ispunjava očekivanja,i da ono nije relevantno za društvene potrebe. Oni najglasniji udaraju na elitizam ili čakna to da je ono uzrok odliva stanovništva sa sela i iz ruralnih područja. S druge strane,obrazovanje a ne politika se najčešće okrivljuje za nezaposlenost diplomiranih studenata.Kritika se obično svodi na konstataciju da je obrazovanje i organizovano univerzitetsko

7 Kothari, N. V. (1970) Disparities in relative earnings among different countries, EconomicJournal, No 80, pg. 605-15.

8 Šire u: Psacharopoulos, G. (1978) Educational Planning: Past and Present , Prospects8, No 2.



25

istraživanje, zastarelo. U vezi sa ovim se može imati i sasvim opozitno mišljenje,međutim, pravi odgovor proizilazi iz činjenice, šta se želi postići obrazovanjem. Naporida se ostvare očekivanja koja prelaze nivo mogućeg, dovode do deformacija u alokacijiresursa. Zbog toga, priznavanje granica mogućeg, predstavlja osnovu za postizanje iole pozitivnih rezultata u visokom obrazovanju i sledstveno tome, u istraživanju, primeni,

modernizaciji, i konačno, u razvoju poljoprivrede kao delatnosti.Treba istaći da visoko obrazovanje nije bez ograničenja i nedodirljivo. Ono je

ograničeno raspoloživim resursima, kvalitetom nastavnog osoblja, organizacijomi administracijom fakulteta i univerziteta u celini. Ta ograničenja nisu posledicanepoznatih faktora jer su proizvodne sposobnosti univerziteta, dakle, visokogobrazovanja, ograničene kroz sistemske i merljive vrednosti. Pritom, pristup kojidovodi do problema i postojećih raskoraka je bitno naglašen činjenicom da je društvo tokoje treba da pruži mogućnost usavršavanja čoveka i društva. Ovo je u Srbiji dodatno potencirano višedecenijskom praksom socijalizma da je obrazovanje, bez obzira na

kvalitet polaznika, pravo, a da je u manjoj meri obaveza. U ovome se dosta računalo saslabostima ljudske prirode koje sebično i ambiciozno vode borbu da steknu diplomu a neda steknu, zadrže i koriste znanje kao oskudni – kritični resurs.

Imajući navedeno u vidu, stvarna pitanja se mogu svesti na razlikovanje u političkojintervenciji, tj. da li su obrazovni ciljevi podvrgnuti političkom sistemu ili je politika postala sredstvo jačanja i redefinisanja obrazovnih ciljeva.

Suštinska kritika politike obrazovanja, posebno visokog obrazovanja, nije dobrodošla. Primetno je da se normalnijim smatra ovakva kritika u razvijenim zemljama a dase u drugim zemljama, pogotovo, svojoj zemlji, ona mora isključiti. Međutim, sve vlade utome greše jer je unutrašnja naučna kritika bitna za efikasno i realno rešavanje problema.

Od visokog obrazovanja se očekuje da proizvodi reformatore, kao i da bi fakulteti iuniverziteti trebalo da budu aktivni nosioci u tom poslu. Ali, opet se može reći da su itu očekivanja velika, jer reforme, same po sebi, ne mogu usaditi nove vrednosti obziromda se svode na formu a ne suštinu. Možda nije najbolji primer, ali u periodu od 2000-tedo 2012. godine u Srbiji je promenjeno osam ministara poljoprovrede, i bilo je urađenogotovo isto toliko strategija razvoja poljoprivrede koje u praksi nisu donosile pozitivnerezultate, već su još više stvarale konfuziju. Dakle, od njih se očekivala reforma koja jeu suštini prevazilazila njihove sposobnosti i sposobnosti njihovih timova.

5. Osnovne deformacije obrazovanja u Srbiji

Česta je ocena da naši visokoškolski sistemi neodgovarajuće vrše svoju funkciju.Ocene idu dotle da u značajnoj meri diferenciraju državne i privatne univerzitete,dajući prednost onim prvima dok se drugi smatraju i po kvalitetu nastave i po svojoj



26

prevashodno profitnoj orijentisanosti, neprikladnima9. Mnogi roditelji znaju da njihovadeca ne dobijaju adekvatan kvalitet školovanja, međutim, u vezi sa tim oni mogu veomamalo učiniti. Slično je i sa samim studentima. Oni su orijentisani na dobijanje diplomevisokoškolske ustanove dok ih stečeno znanje manje interesuje. Fakultetske ocene kojimase ocenjuje njihovo znanje su sve više nepouzdane obzirom da su i srednjoškolske ocene

koje brucoši donose na fakultet, nešto više nego što su oni u stanju kasnije u nastavi da to pokažu. Dakle, kvalitet nastave po pravilu opada jer se u borbi za studenta, oni u sistem primaju sa različitim nivoom znanja10.

Dakle, vrednost školovanja nije osnovni cilj obrazovnog sistema. To kod onih, pravilno orijentisanih na znanje, izaziva želju za studiranjem van granica zemlje istvara tzv. odliv mozgova. Ovo je pogubna posledica za društvo u razvoju. Zato se možeoceniti da su umesto aristokratskih, često na delu kaksiokratski principi, shvaćeni usvom izvornom značenju. Za tako nešto, neki kritikuju obrazovni sistem i mehanizmekoji su postavljeni da bi se rešavali ciljevi obrazovanja. Kritikuje se sistem finansiranja

visokoškolskih ustanova prema broju studenata jer na taj način mehanizam finansiranjavisokoškolskih ustanova rukovodi iste da se okrenu kvantitetu a ne kvalitetu. Osimtoga, neki ističu i nedostatak javne kontrole upotrebe fondova, što se ocenjuje kao novikorak ka deformacijama. Svakako da relativno oskudni fondovi finansiranja dovode u problem visokoškolske ustanove, ali je činjenica da ma koliko fondovi bili izdašni, samota činjenica neće dovesti do toga da visoko školske ustanove i njihovo nastavno osoblje, poboljšaju kvalitet svog rada.

Ono što se po pravilu previđa, jeste komplementarnost između efikasnosti i pravednosti u školovanju. Njihov optimalan odnos bi u našem sistemu obrazovanjaverovatno doprinosio boljoj pravednosti nego bilo koja nova (čitaj iznuđena) reforma

obrazovnog sistema.Činjenica je da pojedinac ne može prodati – preneti svoj obrazovni kapital nadrugoga. To je njegov lični fond ljudskog kapitala koji on nosi i koji ako uz to posedujeodgovarajuće veštine i ako postojeći fond stalno tokom života uvećava dalje se edukujući,može upotrebiti na tržištu radne snage i za njega ostvariti veću ili manju cenu.

Proizvodne i potrošne usluge na jednoj strani ljudskog, a na drugoj, fizičkogkapitala, takođe imaju mnoge zajedničke osobine. One su u mnogim tačkama ekonomskeaktivnosti komplementarne ili se čak međusobno supstituišu. Visiko kvalifikovani rad je bitan za mnoge vrste ekonomskih aktivnosti. S druge strane, fizički kapital, npr. izraženu poljoprivrednoj mehanizaciji, smanjuje broj potrebnih radnika – zamenjuje njihove

mišiće. Međutim, moderni traktori traže kvalifikovaniju radnu snagu. Još je plastičnijaslika o mogućnosti njihove supstitucije od kada je pronađen prvi računar – ENIAC,dvadesetih godina prošlog veka. On, svojim enormno brzim razvojem u značajnoj

9 Javna je tajna da su vlasnici privatnih univerziteta i fakulteta prevashodno orijentisani na profit a da im je kvalitet nastave i znanja koga studenti stiču na njihovim fakultetima u drugom planu. U vezi sa tim, sem manjeg broja onih koji vode računa i o svojoj dugoročnoj strategiji,najveći broj se manje bavi strategijm a više operativom neretko bitno utičući na kvalitet radanastavnog osoblja.10 Ako se nastava podesi prema onima najboljima, ostali nisu u stanju da prate pa je svako

uprosečavanje nastave i kriterijuma osnov za smanjenje kvaliteta – vrednosti školovanja.



27

meri zamenjuje određene intelektualne funkcije kvalifikovanog pojedinca, delom gasupstituišući. Međutim, mora se istaći, nikada do kraja.

Kad je u pitanju poljoprivreda i ljudski kapital, može se reći da i tu, iako unešto manjoj meri nego u drugim delatnostima, agroekonomisti i ekonomisti koji se bave ljudskim kapitalom, uopšte ne govore mnogo o političkim implikacijama svojih

doprinosa. U saglasnosti sa tim, uočava se da naše vlade ne rade mnogo da zadrže visokoobrazovane ljude, iako su im puna usta demokratskih i ljudskih vrednosti koje deklarišukao fundamentalne. Otuda se javlja situacija u kojoj ni visokoškolske ustanove, nistudenti, ni njihovi roditelji, ne mogu puno učiniti na određivanju-profilisanju načinaškolovanja studenata.

Na kraju, treba istaći da ovo nezadovoljavajuće stanje stvari u velikoj meri predstavlja posledicu dubljeg jaza koji deli osnovno, srednje i visoko obrazovanjeod suštinskog interesa društva, roditelja i đaka. No, ono što postoji u praksi, retko predstavlja optimalne veličine. Naime, “Postoji društvena neverica u vezi sa mišljenjem

da je malo samo po sebi lepo, i da svakako može biti i skupo, međutim, treba ispitati idrugu činjenicu, da je veće bolje“.

6. Zaključna razmatranja

Svedoci smo da se na mnogim instancama zanemaruje uloga i značaj stalno rastućihsposobnosti čoveka. To je značajan element progresa koji je u stanju da nadoknadi isupstituiše opadajuće fizičke sposobnosti prirodnih faktora. U vezi sa tim, značajno je, posebno u manje razvijenim zemljama, izvršiti značajnija ulaganja u stvaranje ljudskog

kapitala, jer inače se nerazvijena društva definitivno zatvaraju u krug siromaštva.Ulaganja u kvalitet stanovništva i u porast nivoa njihovog znanja, u velikoj meriodređuju buduće izglede naše poljoprivrede a time i privrede u celini. Na to ukazuje praksa mnogih nerazvijenih zemalja koje su ulaganjem u znanje postigli značajnerazvojne rezultate. Shodno tome, agroekonomska nauka i struka u Srbiji predstavljaznačajnog nosioca i promotera razvoja poljoprivrede na najkvalitetniji način. Prematome, može se zaključiti da ulaganja u obrazovanje i poljoprivredna-agroekonomskaistraživanja, imaju svoj enormni značaj i da se kao takva mogu smatrati opravdanim.

Činjenica je da ekonomika poljoprivrede ima svoje specifičnosti koje nisuuslovljene samo njenom zavisnosti od prirode i prirodnih uslova, već i od toga da se

odvija u sebi svojstvenim ekonomskim uslovima. Največi broj poljoprivrednika je ururalnim područjima koja su siromašna, pa razvoj agroekonomije zahteva poznavanjetakvog okruženja koje je različito od okruženja ostalih delatnosti. Dakle, poznavatiekonomiku poljoprivrede znači poznavati ekonomiku siromašnih.

Takođe, pod uticajem davno formiranih mišljenja, u našoj nauci i praksi je značajzemljišta i drugih fizičkih faktora precenjen, a ljudskog kapitala podcenjen. Naime,zemljište svakako ne predstavlja ključni faktor siromaštva dok ljudski kapital to jeste. Na to ukazuje činjenica da i u neplodnim područjima npr. Peštera i plodnim područjimanpr. Banata, seljak je svejedno siromašan.

Ljudski kapital u poljoprivredi ili bar njegov elitni deo, formira se u visokoškolskim



28

ustanovama – poljoprivrednim fakultetima. Međutim, svedoci smo činjenice da sevisoko obrazovanje u Srbiji veoma kritikuje. Najčešće se kritikuje forma a ne sadržina, posledice a ne uzroci. Dakle, u pitanju je jedan opšti populizam u kome se gubi suštinai značaj obrazovanja i njegove misije. Prosto, postoji svojevrsno neprijateljstvo premauniverzitetima iako oni obavljaju predani rad na unapređenju nauke i istraživanja kao i

na tehnologijama koje izrastaju na ovakvim znanjima.S druge strane, treba istaći da se relativno oskudna sredstva ulažu u državne

univerzitete. Pritom, mnogo je lakše izračunati troškove visokog obrazovanja negonjegovu vrednost a ona je ta koja bi trebalo da utiče na alokaciju resursa. U vezi sa tim,ocena je i da se planiranje kadrova vremenom pokazalo kao nepouzdano.

Takođe, može se oceniti da vlada sebi daje značajna ovlašćenja kada je u pitanjuvisokoškolsko obrazovanje. Ona je, međutim, spora u učenju da politika mora da se prilagdi stalno promenljivim ekonomskim uslovima. Umesto toga, često se dešava daona pokušava da ekonomske uslove prilagodi sopstvenoj politici što opet nije odraz

realne situacije. Zato kritičari visokog obrazovanja greše kada podcenjuju doprinosistraživanja agroekonomskom rastu, podcenjujući samim tim struku.Može se zaključiti i to da visoko obrazovanje nije bez ograničenja i nedodirljivo.

Ono je ograničeno raspoloživim resursima, kvalitetom nastavnog osoblja, organizacijomi administracijom fakulteta i univerziteta u celini. Ta ograničenja nisu posledicanepoznatih faktora jer su proizvodne sposobnosti univerziteta, dakle, visokogobrazovanja, ograničene kroz sistemske i merljive vrednosti. Međutim, suštinskakritika politike obrazovanja, posebno visokog obrazovanja, najčešće nije dobro došla.Ovakvo stanje je posledica činjenice da vrednost školovanja nije osnovni cilj obrazovnogsistema. Otuda, kada je u pitanju poljoprivreda i ljudski kapital, može se reći da i tu,

iako u nešto manjoj meri nego u drugim delatnostima, agroekonomisti i ekonomisti kojise bave ljudskim kapitalom, uopšte ne govore mnogo o političkim implikacijama svojihdoprinosa. Brain drain je na sceni i u poljoprivredi i to bitno i nadalje sužava razvojnemogućnosti Srbije. No, i na ovom planu se uglavnom leče posledice. Mesta za dugoročnai strateška rešenja nema.

Stoga se u konačnom može reći da ovo nezadovoljavajuće stanje stvari za sve,u velikoj meri predstavlja posledicu dubljeg jaza koji deli obrazovanje od suštinskoginteresa društva, roditelja i đaka. Ostaje da na to ukazujemo i agroekonomsku struku iobrazovanje agroekonomista suštinski unapređujemo kako bi razvojne šanse Srbije daljeizgrađivali i unapređivali.

7. Literatura

1. JOHNSON, D. G. (1977) Food production potentials in Developing Countries: WillThey be Realized?, Bureau of Economic Studies Occasional Paper, No. 1, St. Paul,Minn, Macalester Collegge, USA.

2. KOTHARI, N. V. (1970) Disparities in relative earnings among different countries,Economic Journal, No 80.



29

3. Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije (2002) Zakon o univerzitetu,Službeni Glasnik Republike Srbije 12/21/2002/01

4. Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije (2005) Zakon o visokomobrazovanju, Službeni Glasnik Republike Srbije, 12/76/2005/01

5. Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije (2005) Zakon o naučnoistraživačkojdelatnosti, Službeni Glasnik Republike Srbije, 12/110/2005/02

6. Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije (2008) Zakon o izmeni i dopunizakona o visokom obrazovanju, Službeni Glasnik Republike Srbije, 12/97/2008/09

7. NJEGOVAN, Z. (1989) Postindustrijsko doba i produktivnost zemljoradničkihgazdinstava, u zbornik: Kako povećati robnu proizvodnju i produktivnost naindividualnim gazdinstvima u poljoprivredi Jugoslavije, Društvo agrarnihekonomista Jugoslavije, Beograd, str. 223.

8. NJEGOVAN, Z. (1992) Makroekonomski aspekti tehnološkog razvoja poljoprivrede, monografija, Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd.

9. PSACHAROPOULOS, G. (1978) Educational Planning: Past and Present,Prospects8, No 2.

10. SCHULTZ, W. T. (1968) Economic growth and agriculture, McGrow-Hill BookCompany, USA.

11. SCHULTZ, W. T. (1964) Transforming traditional agriculture, Zale UniversityPress, USA.

AGRICULTURAL KNOWLEDGE DEVELOPMET -INVESTING IN PEOPLE

NJEGOVAN, Z., ĐURIĆ, K.11

Summary

In the paper the authors are chellenging the human capital in agriculture issuesand its ability to ensure development and reduce poverty bringing such waybetter quality of life for the entire people. They are also discussing the role of higheducational system – the causes of inefficiency and walue of education people are getting. They are critisizing the position that land is overestimated and humancapital underestimated traying to identifie that human capital – education, skills,experience and health are representing the base for the further development of the

11 Zoran M. Njegovan, PhD, Full Professor, University of Novi Sad, Faculty of Agriculture,[email protected]; Katarina Đurić, PhD, Docent, University of Novi Sad, Faculty of

Agriculture, [email protected]. The paper is based on research within theProject III 46006.



30

country. The hypotesis of the paper is to elaborate need for the better quality of the people as a factor of its prosperity. In that purpose they are bringing the criticalapproach to the high educational system and fro that point of view the possibilityof efficient management of knowledge and human capital as well.

Key words: Agriculture, Agroeconomy, Knowledge, High Education, Skills,Human Capital.




31


REFORMA OBRAZOVANJA, TRŽIŠTE RADA IMESTO AGRARNE INDUSTRIJE

ADŽIĆ, S., STOJIĆ, D.1

Rezime

Članak je rezultat istraživanja uloge sistema obrazovanja i tržišta rada u novommodelu razvoja agrarne industrije u Vojvodini. Za potrebe istraživanja razvijena je odgovarajuća metodologija. Ključni rezultat je da sistem obrazovanja ima dva

zadatka. Prvi je da manjim modifikacijama svojih resursa u osloncu na ponudu natržištu rada omogući pokretanje projekta organizacije proizvodnje hrane za izvoz po većoj ceni do 2020. godine. Drugi je da do 2020. godine stvori novu radnu snagu iz malobrojnog radnog kontigenta, rođenog posle 1990. godine, koja će posedovati f leksibilnost, inovativnost i sposobnost njihove implementacije u nove procese i proizvode za nastavak realizacije projekta uključenja agrarne industrijeVojvodine u ciljno okruženje.

Ključne reči: Vojvodina, Novi model razvoja agrarne industrije, Sistemsrednjeg, visokog i celoživotnog obrazovanja, Tržište rada, Strategijemodernizacije, Samoorganizacija.

1. Uvod

Svaki društveno-ekonomski sistem (u fokusu ovog rada, sistem obrazovanja za potrebe agrarne industrije, kao osnovna društveno-ekonomska superstruktura zaunapređenje i razvoj humanog (ljudskog) kapitala, kao faktora privrednog razvoja i proizvodnje) je permanentno u stanju evolutivne ili radikalne tranzicije. U protekle četiri

decenije, razvoj i funkcionisanje sistema obrazovanja odvijalo se u okvirima tri paradigme.Početni impuls raspadanju starog modela razvoja i funkcionisanja sistema obrazovanja,dala je tranzicija zasnovana na projektu stvaranja uslova za potpunije iskorišćavanjeefekata fordističkog modela proizvodnje u okvirima samoupravne verzije socijalističkogdruštveno-ekonomskog sistema. Funkcionisanje i razvoj sistema obrazovanja u protekledve decenije odvijalo se u okvirima (post)socijalističke tranziciije, zasnovane na neo-liberalnoj paradigmi razvoja otvorene tržišne privrede. Pojava i prelivanje efekata prog

1 Prof. dr Sofija Adžić, Ekonomski fakultet, Segedinski put 9-11, 24000 Subotica, Telefon: (024)62 80 52, E – mail: [email protected]; Mr Dragan Stojić, Ekonomski fakultet, Segedinski put

9-11, 24000 Subotica.



32

talasa globalne finansijske i ekonomske krize od sredine 2008. godine na dnevni red jestavilo problem tranzicije sistema obrazovanja u pravcu implementacije nove razvojne i poslovne paradigme, od kojih je najizglednija (sa naučnog aspekta izvedenog iz namerenacionalne i regionalne političko-ekonomske elite da ključne razvojne probleme reši pridruživanjem Evropskoj uniji), razvoj zasnovan na (naučnom) znanju u funkciji

povećanja izvoza (u ovom slučaju – hrane) sa većim učešćem novostvorene vrednosti po jedinici proizvoda.

Pristup problemu tranzicije obrazovnog sistema obeležavaju: spontanost,emotivnost, iracionalnost, nestabilnost, nerealno procenjivanje puteva za njegovuimplementaciju. U ovom kontekstu, bez aspiracija da se pruži celoviti odgovor, rad je predlog traženja rešenja za povećanje efektivnosti sistema obrazovanja za potrebe agrarneindustrije u Vojvodini u okvirima, koji nameće potreba harmonizacije njenog razvoja sa principima strukturnog prilagođavanja zahtevima, potencijalima i ograničenjima, kojasa sobom nosi uključenje u evropsko tržište hrane. U naučnom smislu, određivanje novog

modela (evolutivne) tranzicije sistema obrazovanja (kao dinamičnog miksa sastavljenogod odgovarajućih obrazovnih, tehnoloških, razvojnih, socijalnih, ekoloških, sektorskih, prostornih i poslovnih politika i institucionalnih i tržišnih reformi struktuiranih u sklasusa orijentacijom na povećanje proizvodnje hrane za izvoz po većim cenama – napomenaautora), treba da predstavlja ključnu kariku u procesu ekonomskih i socijalnih pripremaVojvodine za evropske integracije. Razlozi nisu samo (mehanicistički shvaćene) potrebe budućeg članstva u Evropskoj uniji i prihvatanje visokih standarda ekonomske, socijalnei prostorne kohezije, nego, pre svega, njihova implementacija, kao okvira koji trebada vodi tranziciji sistema obrazovanja za potrebe agrarne industrije u pravcu, koji ćeobezbediti efikasnije neutralisanje unutrašnjih ekonomskih i socijalnih konflikata,

povećanje efikasnosti privređivanja, unapređenje uslova života i rada i zaštite prirodnihresursa i životne sredine.Ovom problemu se može pristupiti na razne načine. Težište u ovom radu je na

interakcijama između sistema obrazovanja, tržišta rada i razvoja agrarne industrijeorijentisane prema izvozu hrane po višok ceni. Na ovom mestu, treba navesti trinapomene.

Prvo, sistem obrazovanja za potrebe agrarne industrije u Srbiji i Vojvodini proizvodi usluge obrazovanja po strukturi, kvalitetu i troškovima, prevashodno, premasvom nahođenju (supply push pristup), a malo i sa kašnjenjem u odnosu na iskazane potrebe pojedinaca i javnog i poslovnog sektora za obrazovanjem (demand pull pristup).

Drugo, na tržištu rada vladaju neželjeni kriterijumi za donošenje javnih i privatnihodluka o razvoju sistema obrazovanja za potrebe agrarne industrije. Obim i strukturarasta agrarne industrije u protekle dve decenije su doveli do masovne dekvalifikacije(u smislu gubljenja znanja i veština ranije zaposlenih) i nisu omogućili apsorbcijunasleđene i nove nezaposlenosti. Sistem pripreme za rad (kao sinteze aktivnosti sistemaobrazovanja, sistema za unapređenje emocionalnih i zdravstvenih sposobnosti, sistemamotivacije i osnovnih elemenata kulture života i rada) ima niske performanse, paindividualna stručna znanja i veštine, emocionalna i zdravstvena osposobljenost neodgovaraju zahtevima razvoja proizvodnje hrane za izvoz po višim cenama.

Treća napomena se odnosi na specifične aspekte funkcionisanja tržišta rada sa



33

aspekta konstituisanja okvira za realizaciju strategije prestruktuiranja regionalneagrarne industrije. Privređivanje zasnovano na naučnom znanju (koje predstavlja suštinuorijentacije na proizvodnju hrane za izvoz po višim cenama) dovodi do njegovog brzogzastarevanja. Potrebe za treningom i prekvalifikacijom, nameće novu ulogu akteraobrazovanja pa privredni i neprivredni subjekti (institucije i ustanove u okviru lanca

reprodukcije agrarne industrije) moraju postati i škole, i to u pravom smislu reči. Time je otvoreno nekoliko problema. Prvi je njihov pristup javnim fondovima za finansiranjeobrazovanja. Drugi je da onaj, koji ulaže u obrazovanje, stiče i određena prava. Ovajzahtev je u konfliktu sa (proklamovanim) ljudskim pravima za slobodu izbora zaposlenjai radne pokretljivosti.

U ovom kontekstu, izložena materija je, pored uvoda, podeljena na pet delova.U prvom delu, izloženi su ključni rezultati empirijske analize, kako nivo formalnogonbrazovanja utiče na poslovne rezultate preduzeća u agrarnoj industriji, preciznije agrobiznisu. Ključni zaključak je da ulaganja u humani kapital omogućavaju preduzećima

u agro-biznisu Vojvodine povećanje profitabilnosti. U drugom delu, izložena jemetodologija za određivanje ključnih parametara modela modernizacije sistemasrednjeg, visokog i celoživotnog obrazovanja u funkciji stvaranja potrebnih uslova za prestruktuiranje agrarne industrije u Vojvodini. U trećem delu, dato je autorsko viđenje primene razvijene metodologije sa ciljem preciznijeg određivanja težinskog učešćai intenziteta ključnih problema, koji blokiraju ili usporavaju proces modernizacijeregionalnog sistema obrazovanja u željenom pravcu. U četvrtom delu, u formi diskusijeobrađene su tri teme. Prva se odnosi na konkretizaciju uloge sistema srednjeg i visokogobrazovanja u stvaranju uslova za prestruktuiranje regionalne agrarne industrije. Druga je posvećena analizi njegove uloge u konstituisanju uslova za efikasnije funkcionisanje

odgovarajućeg segmenta regionalnog tržišta rada. Treća, i najintrigantnija je, kako pokrenuti proces pretvaranja fakulteta vezanih za agrarnu industriju u centre izvrsnostiu obrazovanju i naučno isttrživačkom radu. U petom delu, u formi zaključka, na osnovunalaza iz prvog, drugog, trećeg i četvrtog dela rada, utvrđeno je da sistem obrazovanjaima dva zadatka. Prvi je da manjim modifikacijama svojih resursa u osloncu na ponuduna tržištu rada omogući pokretanje projekta prestruktuiranja agrarne industrije do 2020.godine. Drugi je da do 2020. godine stvori novu radnu snagu iz (malobrojnog) radnogkontigenta, rođenog posle 1990. godine, koja će posedovati fleksibilnost, inovativnosti sposobnost njihove implementacije u nove procese i proizvode za nastavak razvojaagrarne industrije orijentisane na izvoz hrane po višoj ceni. Na kraju je, kao otvoreno

pitanje, postavljen problem odnosa pojedinca prema svom obrazovanju, kao investicijekoja treba da se otplati na tržištu rada u osloncu na (novi) agrarni proizvodni sistem, kaoosnovne smernice za buduća istraživanja.

2. Nivo formalnog obrazovanja i njegov uticaj naposlovanje preduzeća u agrarnoj industriji

U procesu stvaranja vrednosti preduzeća se oslanjaju na dve vrste resursa: fizički ihumani kapital. Vrednost se formira u odnosu na kvalitet inputa znanja u proizvodima/



34

uslugama i u odnosu na cenu koju su kupci spremni da plate. Dakle, u procesu stvaranjavrednosti, s jedne strane, nalaze se odnosi između kupaca i proizvoda, a s drugestrane, odnosi između stvorene dodate vrednosti i resursa angažovanih u stvaranju iste.Angažovanost radne snage u preduzećima u agrarnoj industriji, po broju i po nivouformalnog obrazovanja data je u Tabeli 1.

Tabela 1. Deskriptivna statistika angažovanosti radne snageTable 1. Descriptive statistics of engagement of labor

Godina Broj preduzeća Ukupan brojradnika

VSSi viša SSS

Prosečnoobrazovanje

u god.1. 2. 3. 4. 5. 6.

2003 1035 60519 4627 9922 9, 115

2004 1011 52965 4160 8772 9, 134

2005 974 45687 3713 7299 9, 127

2006 903 39898 3318 6335 9, 134

2007 833 35525 3146 5745 9, 178

2008 812 31970 3089 5148 9, 224

2009 793 30869 3020 4571 9, 179

2010 789 27371 2920 3978 9, 221

Prosečan broj godina školovanja zaposlenih u agrarnoj industriji u periodu 2003.do 2010. godine je u blagom porastu (Grafikon 1).

Grafikon 1. Porast prosečnog broja godina provedenih u formalnom obrazovanju Figure 1. Increase in the average number of years spent in formal education



35

Rast proseka nastao je zbog većeg otpuštanja radnika, koji imaju samo osnovnoobrazovanje. U poslednje tri godine, pad zaposlenih sa SSS se izjednačio sa smanjenjemzaposlenih sa osnovnim obrazovanjem i iznosi oko 11%. U istom periodu, pad brojazaposlenih sa visokom i višom stručnom spremom je bio na nivou od 2%. Navedena

deskriptivna statistika, navela nas je da ispitamo efikasnost humanog kapitala u preduzećima, koja se bave agro-biznisom.

Efikasnost humanog kapitala izmerena je na osnovu stvorene dodate vrednosti nasvaku novčanu jedinicu uloženu u zaposlene (humani kapital). Ispitivanje je izvedeno nauzorku od 138 preduzeća iz Vojvodine iz tri grane agro-biznisa: (1) mešovitog farmerstva(28 preduzeća), (2) poljoprivrednih usluga (80 preduzeća) i (3) prerade i konzerviranjavoća i povrća (30 preduzeća) u periodu 2007. do 2011. godine. Iz analize su isključena preduzeća, koja su u posmatranom periodu prestala da rade, kao i novoosnovana preduzeća. Svi novčani iznosi usklađeni su za stopom inf lacije i izraženi su u vrednosti

dinara na dan 31.12.2011. Podaci iz bilansa stanja i bilansa uspeha preduzeća preuzeti susa sajta Agencije za privredne registre. Podaci o broju zaposlenih i nivou obrazovanja preuzeti su iz statističkih godišnjaka Srbije. Prosečne vrednosti koeficijenta efikasnostihumanog kapitala (ICE) date su u tabeli 2:

Tabela 2. Prosečne vrednosti ICE koeficijentaTable 2. The average values of the coefficient of ICE

Godina ICE količnik 1. 2.

2007 2, 4822008 2, 485

2009 2, 374

2010 2, 583

2011 3, 105

Koeficijent humanog kapitala, u posmatranom periodu, beleži blagi rast od 0, 13godišnje. Vrednost koeficijenta od preko 2, 5 (ova vrednost pokazuje da 1 dinar uloženu humani kapital, generiše 1, 5 dinar dodate vrednosti – napomena autora). karakteriše preduzeća, koja dobro koriste svoj humani kapital. Prezentirani podaci, ukazuju da preduzeća u agro-biznisu, i pored opšteg smanjenja broja zaposlenih, profitibalno posluju, odnosno, da s postojećim humanim kapitalom maksimiziraju rezultat, tj.uspevaju da stvore više dodate vrednosti, sa većom efikasnošću.

3. Metoda

Pojam novi model agrarne industrije u ovom radu, označava proces transformacije proizvodnje hrane u Vojvodini, koja omogućava povećanje izvoza hrane, koja bolje od



36

konkurencije može da zadovolji potrebe u pogledu: (1) ekskluzivnosti, (2) prirodnosti,(3) dijete i (4) zdravlja. U ovom kontekstu, pojam agrarna industrija, označava velikidruštveno-ekonomski sistem sastavljen od: (1) poljoprivrede, (2) vodoprivrede,angažovane na poslovima vezanim za melioraciju, navodnjavanje i zaštitu od visokihi podzemnih voda, (3) ribarstva, (4) odgovarajućih delova prerađivačke industrije

(prehrambena industrija, proizvodnja pića, proizvodnja stočne hrane, industrija za preraduduvana, proizvodnja hemikalija za potrebe poljoprivrede, proizvodnja poljoprivrednemehanizacije i opreme za prehrambenu industriju, proizvodnja sredstava za zaštitui farmaceutskih sredstava za poljoprivredu), (5) industrije logističkih usluga, kojaobuhvata: odgovarajuće delove saobraćajne delatnosti orijentisane na transport sirovina, primarnih poljoprivrednih proizvoda, hrane i pića sa kompleksom makrologističkih baza (silosi, hladnjače, skladišta za poljoprivredne i prehrambene proizvode i slično),(6) odgovarajuće delove trgovine i ugostiteljstva, koji se bave distribucijom: ulaznihinputa za poljoprivredu, hrane, pića i duvana, (7) servisnu industriju za održavanje

poljoprivredne mehanizacije, (8) delove NTIOK (Nauka – Tehnologija – Informacije – Organizacija – Obrazovanje – Telekomunikacije) infrastrukture, koja je vezana za poljoprivredu i prehrambenu industriju, (9) delove specijalizovane poljoprivredneadministrativne strukture (poljoprivredne službe, tržišna inspekcija i slično) i (10) deofinansijske industrije, koja je angažovana na finansijskom servisiranju proizvodnji iindustrija od (1) do (9). Fenomen uspešnog razvoja hrane prema navedenoj koncepcijise vezuje, pre svega, za promenu osnovne razvojne paradigme, prema kome fenomennjenog uspešnog razvoja nije samo u posedovanju prirodnih resursa i kapitala, negozavisi i od raspoložive tehnologije, obrazovanja i motivacije radne snage, efikasnostiinvesticija i veština i obezbeđenja saradnje sa ključnim partnerima u lancu reprodukcije.

Da bi se pristupilo prestruktuiranju agrarne industrije prema ovom konceptu, potreban uslov je modernizacija odgovarajućeg sistema obrazovanja, kako bi seobezbedilo: (1) Kvalitetno obrazovanje za celu ruralnu populaciju; (2) Vrhunskoobrazovanje za preduzetnike, menadžere i stručne timove u agrarnoj industriji u funkcijikompetentnog pristupa problemima razvoja proizvodnje hrane za izvoz po višoj ceni. U prvo vreme, težište treba da bude na usvajanju znanja i veština za transfer tehnologijai vrhunskih menadžerskih veština. U drugoj fazi, težište treba preneti na sopstvenovrhunsko poslovno i naučno-tehničko stvaralaštvo; (3) Obrazovanje za specifične potrebe regionalnih, subregionalnih i lokalnih politika razvoja agrarne industrijei inovacionog ponašanja aktera javne i korporativne regulacije; (4) Obrazovanje

.za potrebe unapređenje položaja pojedinaca na strani ponude rada (programi prekvalifikacije i usavršavanja znanja i veština za zaposlene kojima preti gubljenje posla,odnosno vlasnika poljoprivrednog gazdinstava kojima preti zatvaranje); (5) Delimično preuzimanje uloge škole od strane preduzeća, institucija i ustanova koje izražavajuneki zajednički interes aktera agrarne industrije; (6) Implementacija međunarodnokonkurentnih normi kvaliteta, produktivnosti i fleksibilnosti aktera i institucija sistemaobrazovanja; (7) Stvaranje uslova za pristup javnom budžetu za obrazovanje na osnovukonkurentnosti zasnovane na javnoj preciznoj i transparentnoj metodologiji merenjarezultata aktera i institucija obrazovanja. Modernizacija sistema obrazovanja je proces ukome je potrebno izvesti tranziciju od postojećeg stanja (koji generalno svojim akterima



37

obezbeđuje relativno dobar ekonomski i socijalni status i visoki nivo sigurnosti uodnosu na aktere regionalnog agrarnog sistema) ka novom, koji svojim akterima nudi bolji ekonomski i socijalni status u međunarodnim relacijama, ali uz veće rizike. Podrizikom, podrazumevaju se posledice po aktere i institucije obrazovanja, koje proističuiz narušavanja aktuelnog status quo-a.

Metodologija za određivanje modela modernizacije sistema obrazovanja u funkcijistvaranja potrebnih uslova za implementaciju novog modela razvoja agrarne industrije uVojvodini (kao skup navedenih zahteva od (1) do (7) – napomena autora) se definiše kao proces sastavljen od aktivnosti, koje, ili vode podešavanju okolnosti, koje ne mogu da se promene, ili kompetentno deluju na sve ono što može da se kontroliše. U ovom okviru,zdvojena su četiri ključna metodološka pristupa.

Prvi je vezan za probleme retrospektivnog i prognostičkog istraživanja veza izmeđusistema obrazovanja, tržišta rada i novog modela razvoja agrarne industrije. Prirodanjihovih paradigmi je takva da je korišćenje svog i tuđeg iskustva veoma ograničeno.

Pođimo od trećeg faktora analize, novog modela razvoja agrarne industrije u Vojvodini.Broj faktora je veliki, a ključni su nauka (u smislu proizvodnje inovacija), obrazovanje, preduzetništvo i praktično iskustvo, odnosno stvaranje znanja radom, a uloga tržištarada je da rad vezan za ta znanja alocira u projekte izvoznog agrarnog biznisa s visokim potencijalom rasta i dobiti (profita). Kada bi znali, kakvo je preduzetništvo potrebno ikoja će se znanja proizvesti, na raspolaganju bi bile ključne informacije, kakav sistemobrazovanja treba regionalnoj agrarnoj industriji (u smislu prenosa odgovarajućih preduzetničkih veština i znanja na pojedinačne aktere obrazovanja – napomena autora).Ono što se sigurno zna, to su poslovi, koji su napušteni, kao i oni koji sada imaju prioriteti kakvo je obrazovanje bilo potrebno za njihovo osnivanje i razvoj. Sa druge strane,

postoje manje ili više pouzdana predviđanja u vezi sa poslovima vezanim za komplekshrane sa potencijalom rasta i profitabilnosti u bližoj i daljoj budućnosti. Reprekusije nametodologiju određivanja strategije razvoja sistema obrazovanja su mogućnost izboraizmeđu tri pristupa.

Prvi pristup je svesno vođena strategija razvoja sistema obrazovanja, zasnovanana ex-ante postavljenim ciljevima (normativna ili nameravana strategija). Pristup sezasniva na predikciji, krutom upravljanju i kvalitetnoj kontroli. Problemi nastaju,kada se u budućnosti neki od ex-ante ciljeva pokažu pogrešnim ili mehanizmi njihoveimplementacije nedelotvornim. Drugi pristup se zasnova na finom podešavanju sistemaobrazovanja tekućem stanju potreba. Osnova za ovaj pristup je tvrdnja da je budućnost

u sadašnjosti razvijenih, pa se u skladu sa tim, mogu adaptirati njihova iskustva urazvoju sistema obrazovanja. Osnovna posledica je konstituisanje imitativnog sistemaobrazovanja. Treći pristup se može označiti kao proces narastajuće (proaktivne, reaktine)strategije razvoja sistema obrazovanja, odnosno kao strategija, koja se ostvaruje uprkosili odsustva namera. Pretežno oslanjanje na ovu strategiju može dovesti do haosa usistemu obrazovanja. Osnovna prednost je što se u slučaju racionalnog ponašanjaključnih aktera upravljanja i razvoja u uslovima neizvesnosti (a to je normalno ponašanje preduzetnika i menadžera u otvorenoj tržišnoj privredi – napomena autora) dolazi donenameravanog stanja sistema obrazovanja, koje više odgovara zahtevima ukupnogdruštveno-ekonomskog okruženja.



38

Ova tri procesa su ekstremna, odnosno u realnim situacijama može se govoriti omiksu nameravane, imitativne i narastajuće strategije razvoja sistema obrazovanja. Kojesu njihove implikacije na predloženu metodologiju?

1. Za elemente strategije razvoja sistema obrazovanja, koji se mogu pouzdanoodrediti ili potpuno upravljati, treba jasno, precizno i transparentno definisati ciljeve i

mehanizme njihove implementacije i, u skladu sa tim, odrediti (pod)strukturu sistemaobrazovanja, koja će uspešno prihvatiti njihovu realizaciju.

2. Za elemente strategije razvoja sistema obrazovanja, čiji razvoj i funkcionisanje sene mogu pouzdano predvideti, treba definisati parametre (na primer, zahteve u pogleduadaptivnosti, f leksibilnosti, rigidnosti i slično) i, u skladu sa tim, odrediti (pod)strukturusistema obrazovanja, koja će na osnovu principa racionalnosti u traženju rešenja unestabilnim i neizvesnim okolnostima razviti njegove osobine, koje vode u dinamičkomkontekstu realizaciji strategije razvoja proizvodnje hrane za izvoz po višoj ceni.

3. U oba slučaja, treba ugraditi funkciju učenja u odgovarajuće (pod)strukture

sistema obrazovanja (u smislu sposobnosti da uče o samome sebi i da na osnovu toga preduzimaju korektivne akcije). To se u prvom redu, odnosi na one, koji su određeni dadefinišu i realizuju strategije.

4. U skladu sa (1), (2) i (3) strategija razvoja sistema obrazovanja treba da budedefinisana, kao kombinacija nameravane (unapred formulisane) i narastajuće (reagujuće,adaptivne) strategije, u koje treba ugraditi i elemente imitativne strategije, pre svega usmislu određivanja visokih standarda u konkretizaciji pojedinih ciljeva ili određivanjatrenutka kada treba pristupiti reakciji.

Drugi metodološki pristup je vezan za merenje intenziteta interakcija u trouglu: sistem obrazovanja – tržište rada – novi model razvoja agrarne industrije. U cilju

preciznijeg određivanja trijada je transformisana u četvorougao uvođenjem sistemainovacija, kao ključnog faktora unapređenja činilaca razvoja navedenih fenomena.Težište u određivanju uloge inovacija je na proceni uticaja na razvoj resursa sistemaobrazovanja (u smislu da je aktivno učešće u procesima generisanja i ekonomskevalorizacije inovacija, ključni činilac: (a) individualnog usavršavanja aktera upravljanjai nastave, (b) unapređenja tehnološke osnove i (c) proširenja izvora finansiranja sistemaobrazovanja – napomena autora).

Kakav je intenzitet interakcija između ova četiri fenomena? Osnovni metodološki pristup je dat u matrici međuzavisnosti (Tabela 3). Analizirani fenomeni su označeni sa:O = sistem obrazovanja, TR = tržište rada, AI = model razvoja agrarne indusrije i I =

inovacioni sistem. Intenzitet veza se menja u toku vremena. Međuzavisnosti su određeneza tri perioda: (1) P = prošlost, period od 1947. do 1990. godine, (2) S = sadašnjost, periodod 1991. do 2010. godine i (3) B = budućnost, period od 2011. do 2030. godine, kadase očekuje završetak procesa uobličavanje aktuelne verzije globalnog prehrambenogsistema. Apstrahovane su razlike, koje postoje unutar prošlosti i sadašnjosti (na primer, pojam: model razvoja agrarne industrije, obuhvata tri fenomena: (1) socijalistički modelrazvoja agrarne industrije od 1947. do 1980. godine, (2) slabljenje proizvodnje hrane savišim sadržajem rada i inovacija od 1981 do ? i (3) razvoj agrarne industrije u funkciji povećanja izvoza hrane po višim cenama (u užem smislu) od ? do 2030. godine. Znak? označava da proces slabljenja proizvodnje hrane sa višim sadržajem rada i inovacija



39

u Vojvodini nije završen, pa se ne može odrediti termin prelaska na novu paradigmurazvoja). Intenzitet interakcija je određen u tri koraka: 1 = slab, 2 = značajan, 3 = ključan.

Tabela 3 Matrica međuzavisnosti: O - TR – AI – I od 1947. do 2030. godineTable 3. Matrix of dependencies: O - TR - AI - I since 1947. to 2030. year

O TR AI IP S B P S B P S B P S B

P 1 2 2 1O S 1 1 1 1 3

B 1 3 1 1 3 1 1 3P 1 1 1

TR S 1 1 1 1 1 1B 1 3 2 1 1 3

P 2 1 2AI S 1 1 1 1 1 1B 1 1 3 1 1 3 1 1 3P 2 1 2 1

I S 1 1 1 1 1 1B 1 3 1 1 3 1 1 3

Treći metodološki pristup je izveden iz mikroekonomskog karaktera novogmodela razvoja agrarne industrije u Vojvodini. Njegovi osnovni akteri su: komercijalna poljoprivredna gazdinstva i preduzeća, odnosno, preduzetnici, menadžeri i stručnitimovi sastavljeni od inženjera, ekonomista i pravnika sposobnih za inovativno privređivanje u uslovima oštre i otvorene konkurencije, kao i radnici motivisani zaekonomski produktivno obavljanje poslova. Zbog toga je, ključni uslov za realizaciju projekta razvoja proizvodnje hrane za izvoz po većoj ceni, osposobljavanje (regionalnih)konercijalnih poljoprivrednih gazdinstava i preduzeća za poslovanje u uslovimaotvorene tržišne privrede. Za realizaciju je potrebno (između ostalog) da postojeodgovarajući planovi za: (1) zapošljavanje novih kadrova, (2) pripremu novih kadrovaza uvođenje u posao i (3) inoviranje znanja i veština postojećih kadrova. Njihovaizrada treba da se zasniva na poslovnoj strategiji razvoja i na osnovu toga izvedenih

potreba za: (1) dodatnim kadrovima i njihovom pripremom za uvođenje u posao i (2)dodatnim obrazovanjem zaposlenih i vlasnika komercijalnih gazdinstava. U drugomkoraku, potrebno je odrediti: (3) strukturu, sadržaj, trajanje i dinamiku realizacijesvakog konkretnog programa dodatnog zapošljavanja i pripreme za uvođenje u posao,(4) dodatnog obrazovanja uz rad i (5) standarde za valorizaciju rezultata implementacije programa dodatnog zapošljavanja i pripreme za uvođenje u posao, odnosno (dodatnog)obrazovanja uz rad.

U ovom kontekstu, može se odrediti osnovna lista programa (dodatnog) obrazovanjaod interesa za podizanje kvaliteta znanja i veština preduzetnika, menadžera, stručnihtimova i radnika. To su programi, koji pokrivaju ključne preduzetničko-menadžerske



40

i stručne veštine: (1) rukovođenja i vođenja, (2) strategije i planiranja, (3) projektnogmenadžmenta, (4) komunikacije, (5) timskog rada, (6) odlučivanja i rešavanja konflikatai problema, (7) upravljanja ljudskim resursima, (8) organizacije procesa i poslova, (9)smanjenja troškova, (10) povećanja produktivnosti, (11) kontrolinga, (12) računovodstva,(13) finansija, (14) povećanja kvaliteta procesa i proizvoda, (15) razvoja novih proizvoda

i procesa i (16) prodaje i marketinga.Četvrti metodološki pristup se neposredno izvodi iz trećeg. Komercijalnim

poljoprivrednim gazdinstvima i preduzećima je potreban međunarodno kompetentansistem srednjeg, visokog i celoživotnog obrazovanja u kome je izvršena efikasnasinteza: (1) formalnog, (2) neformalnog i (3) informalnog obrazovanja u funkciji: (a)obrazovanja stručnjaka potrebnih za iniciranje i realizaciju kompleksnih razvojnih projekata, (b) obrazovanja rukovodilaca i grupovođa, (c) obrazovanja direktora imenadžera, (d) pripreme novih vlasnika komercijalnih poljoprivrednih gazdinstavai radnika za uvođenje u posao, (e) obrazovanja postojećih vlasnika poljoprivrednih

gazdinstava i zaposlenih, koji ne ostvaruju odgovarajuću produktivnost i kvalitet radai (f) obrazovanja u funkciji napredovanja i razvoja individualnih planova karijere. Zavalorizaciju ovako koncipiranog integralnog sistema srednjeg, visokog i celoživotnogobrazovanja, kao faktora unapređenja konkurentnosti komercijalnih poljoprivrednihgazdinstava i preduzeća neophodno je obezbediti efikasno funkcionisanje (regionalnog,subregionalnog, lokalnog) tržišta rada. Institucionalno i organizaciono formiranjedelotvornog tržišta rada je problem, čija rešenje treba tražiti po ugledu na ciljno evropskookruženje. Aktuelna ograničenja, koja su posledica strukture i dinamike razvojavlasničke strukture i modela realizacije poslovnih aktivnosti i uticaja brojnih socijalnih, političkih i kulturnih faktora i specifičnosti nameću mnogo delotvornije dejstvo svih

javno-pravnih lica i predstavnika institucija obrazovanja i privrede u kreiranju rešenja,koja bi otklonila posledice (ne)funkcionisanja tržišta rada.

4. Rezultati

Prva i ključna odrednica je da se strategija modernizacije sistema obrazovanja ufunkciji prestruktuiranja agrarne industrije hrane u Vojvodini mora definisati kao miksnormativne i narastajuće strategije. Sa aspekta slabih upravljačkih kapaciteta sistema javnog i korporativnog upravljanja agrarnom industrijom u Vojvodini, početni parametri

treba da imaju imaju (pretežno) normativno obeležje, kako bi se reforme pokrenule udobrom pravcu.Analiza intenziteta interakcija u četvorouglu: sistem obrazovanja – tržište rada

– movi model razvoja agrarne industrije – sistem inovacija i njihovih implikacija namodernizaciju sistema obrazovanja u funkciji povećanja proizvodnje hrane za izvoz povećim cenama u Vojvodini, sugeriše dva ključna zaključka:

Sistem obrazovanja će biti pod: (1) odlučujućim uticajem događanja na tržišturada, agrarne industrije i inovacionog sistema u periodu od 2010 do 2030. godine, (2)značajnim uticajem događanja na tržištu rada, agrarne industrije i inovacionog sistemau periodu od 1947. do 1990. godine, i to do 2020. godine, nakon čega će doći do naglog



41

slabljenja njihovog uticaja i, praktično, nestanka do 2030. godine i (3) malog (u pozitivnomznačenju ovog pojma) uticaja događanja na tržištu rada, agrarne industrije i inovacionogsistema u periodu od 1991. do 2010. godine. Ovo je posledica tranzicionizma, koje je pratilo radikalno smanjenje proizvodnog kapitala i devastacija humanog kapitala, čijaanaliza izlazi iz okvira ovog rada.

Direktnu ulogu u uobličavanju strategije modernizacije obrazovanja u funkcijirealizacije povećanja proizvodnje hrane u Vojvodini za izvoz po višim cenama do2030. godine imaju: (1) tekuće stanje sistema obrazovanja i (2) buduće stanje uslovaza unapređenje makroekonomskog okvira za usmeravanje procesa prestruktuiranjaregionalne agrarne industrije u naučno određenom pravcu, kome nužno moraju prethoditi promene u funkcionisanju tržišta rada i inovacionog sistema.

Rezultate primene trećeg i četvrtog metodološkog pristupa treba posmatratiintegrisano. Ključna odrednica je da u poslovnu i organizacionu strukturu agrarneindustrije mora da bude integrisana funkcija obrazovanja, odnosno da institucije,

ustanove i jedan deo preduzeća moraju da, u bukvalnom značenju reči, postane škole,kako bi obezbedili uslove za implementaciju i dugoročnu održivost projekata povećanja proizvodnja hrane za izvoz po većoj ceni iz Vojvodine.

5. Diskusija

Sistem srednjeg i visokog obrazovanja za potrebe agrarne industrije u Vojvodini je po mnogim svojim dimenzijama (struktura i broj organizacija, struktura i broj nastavnikai njihova obrazovno-naučna zvanja, prostor i donekle oprema) respektabilan. Ono što je

problematično to je pitanje efektivnosti tog sistema u stvaranju uslova za održivi razvojagrarne industrije u uslovima otvorene tržišne privrede. Diskusija je ograničena na triteme.

Prva se odnosi na precizniju konkretizaciju uloge sistema srednjeg i visokogobrazovanja u stvaranju uslova za povećanje proizvodnje hrane za izvoz po većoj ceniu Vojvodini. Sa aspekta istorijskog nasleđa, izdvajaju se tri zadatka. Prvi se odnosi naosmišljavanje i realizacija projekta revitalizacije dva pola generičkog rasta za potrebeagrarne industrije (u Beogradu i Novom Sadu). Drugi se odnosi na rehabilitacijurazvojnih funkcija 7 agrarno-industrijskih okruga u Vojvodini. Treći je aktivno učešćeu poslovnim makroprojektima osnivanja i razvoja (nacionalnih i inostranih afilijacija)

Međunarodnih preduzeća (MNE) Transnacionalnih korporacija (TNC) i izvoznihklastera u okvirima agrarne industrije u Vojvodini. Za preciznije određenje ulogesistema srednjeg i visokog obrazovanja u njihovoj realizaciji, potrebno je unutrašnjimsnagama inicirati, osmisliti i realizovati kompleks istraživanja na teme: Kakva je ulogasrednjeg i visokog obrazovanja u: (1) određivanju i razvoju identiteta Vojvodine, kao proizvođača hrane u Evropskoj uniji? (2) revitalizaciji i razvoju proizvoda i proizvodnjehrane prema kriterijumima Jedinstvenog tržišta Evropske unije? (3) stvaranju uslovaza implementaciju evropskog sistema metrologije, kvaliteta i standardizacije proizvodahrane u Vojvodini? (4) obrazovanju za potrebe novog modela razvoja agrarne industrijeu Vojvodini, sa naglaskom na temama: (a) “Kako obezbediti međunarodno kompetentna



42

znanja i veštine?” i (b) “Kako prevazići posledice urušavanja sistema obrazovanja u proteklih dvadeset godina?” (5) kvantitativnom i kvalitativnom unapređenju autentičnogagrarnog preduzetništva u Vojvodini? (6) razvoju komercijalnih poljoprivrednihgazdinstava, međunarodnih preduzeća (MNE), transnacionalnih korporacija (TNC)i izvoznih klastera, sa naglaskom na temama: (c) “Kako napraviti komercijalnu

porodičnu farmu u Vojvodini?” (b) “Uloga afilijacija spoljnih Međunarodnih preduzeća,Transnacionalnih korporacija i makroklastera u razvoju agrarne industrije u Vojvodini?”(c) “Kako napraviti (regionalno, subregionalno – primedba autora) Međunarodno preduzeće, odnosno Transnacionalnu korporaciju a agrarnoj industriji?” i (d) “Kakoformirati (regionalni, subregionalni, lokalni) izvozni klaster?” i (7) strukturnom prilagođavanju proizvodnje javnih dobara i usluga javne uprave za potrebe agrarneindustrije u kontekstu evropske integracije Srbije i Vojvodine?

Druga razmatra uloga sistema srednjeg i visokog obrazovanja u konstituisanjuuslova za efikasnije funkcionisanje (regionalnog, subregionalnog, lokalnog) tržišta rada.

Sistem srednjeg i visokog obrazovanja je samo jedan od mnogobrojnih učesnika u ovom projektu. Pri tome, treba imati u vidu, da se modernizaciju sistema obrazovanja ne možeizvesti bez prevazilaženja dva problema na tržištu rada. Prvi je pitanje određivanjanacionalnog okvira kvalifikacija, a drugi stvaranje okvira za (automatski) razvoj stručne profesionalnosti.

Nacionalni okvir kvalifikacija je medijarna institucija na tržištu rada, koja služi zauređeno, precizno i transparentno povezivanje sistema srednjeg i visokog obrazovanjasa: (1) agrarnom industrijom (u smislu njegovog određenja kao strukture, koja stvaranove vrednosti proizvodnjom i prometom hrane na ciljnim tržištima), (2) javnog sektora(u smislu njegovog određenja kao strukture, koja vrši proizvodnju i raspodelu javnih

dobara i usluga javne uprave) i (3) političkog sistema (u smislu njegovog određenja kaostrukture, koja proizvodi usluge javne regulacije (u ovom slučaju, agrarne industrije),kao komplementarnog mehanizma tržištu). Svaka veza, ima svoje specifičnosti usmislu definisanja strukture i sadržaja pojedinih profesija, ali sa snažnim međusobniminterakcijama zbog potreba za visokom i unakrsnom socijalnom i ekonomskommobilnošću. Na makro, mezo i mikro nivou, te veze se operacionalizuju na parcijalnimtržištima: (1) tržištu menadžera, (2) tržištu stručnjaka, posebno onih sa najvišimkvalifikacijama i veštinama i (3) tržištu kvalifikovane radne snage. U individualnojravni, nacionalni okvir kvalifikacija je mehanizam, koji (treba da) usmerava pojedinca dakoristeći svoje i (dostupne) resurse u okruženju obezbedi znanja, veštine, emocionalne i

zdravstvene sposobnosti, koje će mu omogućiti da efikasno i racionalno pronađe rešenjaza unapređenje stručne profesionalnosti, kao osnove za dobru egzistenciju sebe i svoje porodice u uslovima dinamičkih promena u ekonomskoj, socijalnoj i političkoj sferi.

Formalno, za konstituisanje nacionalnog okvira kvalifikacija, mogu se iskoristiodgovarajući evropski standardi. Naglasak je na reči, formalno, jer na tržištu rada ne postoje uslovi za njihovu implementaciju. Obim i struktura privrednog rasta u Srbiji iVojvodini od 1991. do 2012. godine i model ekonomsko-socijalne stratifikacije, stvorilisu stanje na tržištu rada, koje onemogućava unapređenje stručne profesionalnosti, tetako šalje pogrešne signale akterima sistema srednjeg i visokog obrazovanja. Samostručnjaci-menadžeri u jednom delu novog privatnog sektora (pre svega, u sferi finansija



43

i upravljanja afilijacijama međunarodnih preduzeća) imaju uslove za profesionalnonapredovanje, dok su ostali (uključujući i javni sektor) u položaju da ih postojećivlasnički, organizacioni, institucionalni i motivacioni sistem onemogućava u razvojustručne profesionalnosti.

Ulogu sistema srednjeg i visokog obrazovanja u njihovom prevazilaženju treba

izvesti iz suštine njegove egzistencije. Njihova uloga u tržišnim privredama je da pripremi pojedinca za delovanje u okvirima oštre konkurencije na globalnom tržištu.Rešenje ovog problema se zasniva na paradigmi, da je strukturno prilagođavanje (svake pojedine) obrazovne institucije, pre svega, stvar ljudske kreacije (njihovih de factoupravnika (u javnom sektoru) i menadžera i vlasnika (u privatnom sektoru) – napomenaautora) u traženju dobrih rešenja: Kako sa raspoloživim resursima, stvoriti uslove zarazvoj stručne profesionalnosti svakog aktera (učenika, studenta, radnika, stručnjaka,menadžera, preduzetnika) obrazovnog procesa, prema globalnim standardima znanjai veština u dinamičkom kontekstu, koji zahteva razvoj otvorene tržišne ekonomije

zasnovane na izvoznom biznisu i privatnom investiranju?Treća tema se odnosi na razvijanje ideje izložene na kraju prethodnog paragrafa. Njena razrada izložiće se na primeru sistema za visoko obrazovanje, pre svega zbogstava da njegova institucionalna uređenost omogućava primenu koncepta narastajućestrategije i samoorganizacije u njenom formulisanju i realizaciji. Potrebna su dva zahvata.Prvi je restruktuiranje postojeće mreže fakulteta, koji moraju postati jake obrazovneinstitucije, koje svojom upisnom politikom ne smeju da izlaze iz okvira dobijenih licenci po najboljim evropskim standardima i potreba društva (u smislu da se na državni fakultetmogu upisivati samo budžetski studenti prema jasnim, transparentnim, preciznim i proverljivim kriterijumima u strukturi i broju, koji se izvode iz stanja i prognoze potreba

za pojedinim strukama, što ne treba da predstavlja problem za period do 2025/2030.godine). Tako bi se, slično renomiranim svetskim univerzitetima, otvorio prostor zaveće angažovanje fakulteta u njihovom sastavu na ključnim regionalnim, nacionalnim ievropskim projektima, relevantnim za razvoj agrarne industrije i, posebno, konkretnih preduzeća i komercijalnih poljoprivrednih gazdinsrtava. Drugi je individualan, jer sezasniva na zahtevu za pretvaranje svakog fakulteta u centar izvrsnosti u obrazovnom inaučno-istraživačkom radu.

Ideja autora, za ovakvo usmerenje je razvoj novog dinamičkog modela finansiranjafakulteta. Osnovni cilj je obezbeđenje prihoda iz četiri izvora. Prvi je finansiranjeobrazovanja iz budžeta. Drugi je finansiranje naučno-istraživačkog rada iz budžeta.

Treći su prihodi ostvareni od istraživačko-razvojnog rada za konkretna preduzeća i poljoprivredna gazdinstva. Četvrti su ostali izvori, kao što su ad hoc konsalting i drugeusluge, uključujući i usluge celoživotnog obrazovanja uz rad. Osnovni cilj je da se u jednom dinamičkom kontekstu na srednji rok (tri do pet godina) ostvari odnos između prvog, drugog i trećeg izvora od 1:1:1 ili neki slični u zavisnosti od realnih društvenih potreba za odgovarajućim kadrovima sa visokim obrazovanjem i visine fiksnih troškovaza normalno funkcionisanje fakulteta, kome je poveren taj zadatak, prema visokimstandardima. Dohodak iz četvrtog izvora, treba alocirati isključivo u unapređenjeznanja i veština aktera nastave prema svom izboru. Pošto se radi o suštinskoj inovaciji,svestrana ex-ante evaluacija, kako transformisati konkretni fakultet u centar izvrsnosti



44

može trajati dugo, ali se njegova implementacija mora sprovoditi dosledno i strpljivo.Zadatak političkog faktora je da svaki univerzitet i fakultet stavi u poziciju da samostalno(na principu samoorganizacije) pronađe rešenja za transformaciju: određivanjem upisnihkvota i modela finansiranja u jednom dinamičkom kontekstu na dugi rok između dveevaluacije.

6. Zaključci

Istraživanje, ukazuje da aktuelna situacija u sistemu srednjeg i visokog obrazovanjai ponude na tržištu rada omogućava pokretanje projekta prestruktuiranja agrarneindustrije Vojvodine u pravcu proizvodnje hrane za izvoz po višim cenama do 2020.godine. Zadaci sistema obrazovanja su:

1. Realizacija manjih promena u sistemu srednjeg i visokog obrazovanja, kako bi sezadovoljila tražnja, koja proističe iz tehnološkog i poslovnog razvoja postojećih o novih poljoprivrednih gazdinstava i preduzeća. Radi se o relativno jednostavnim zahvatima,gde je zadatak premošćavanje nedostatka know-how-a za implementaciju, adaptaciju,difuziju i inovaciju niskih i srednjih tehnologija u proizvodnji hrane i, pre svega, dobremenadžerske prakse.

2. Za implementaciju potrebno je unaprediti efektivnost sistema srednjeg i visokogobrazovanja većom orijentacijom na programe sticanja upotrebljivih znanja i veština: (a)redukcijom programa, (b) povećanjem učešća programa praktične obuke i (c) razvijanjem pozitivnog stava prema radu, poslovnim i tehnološkim inovacijama.

3. Poljoprivredna gazdinstva, preduzeća, institucije i ustanove treba da dobiju

znatno veću ulogu i prihvate odgovornost za dodatno obrazovanje. U institucijama,ustanovama i preduzećima treba postepeno stvoriti obrazovni okvir, koji obezbeđuje:(a) dobro uvođenje u posao novih vlasnika komercijalnih poljoprivrednih gazdinstava,novozaposlenih, kao i onih koji menjaju svoje radno mesto, (b) organizovanje procesarada na način, koji omogućava učenje o samome sebi i njegovu korekciju na osnovurezultata učenja i (c) dodatno obrazovanje za postojeće vlasnike komercijalnih porodičnihgazdinstava , kao i za zaposlene na postojećim radnim mestima, zbog realizacijetehnoloških i strukturnih promena.

4. Uvažavajući potrebe da svaki pojedinac, i kao preduzetnik, menadžer, stručnjakili radnik, treba da promeni svoje stavove prema radu, sistem obrazovanja mora da

pronađe novi model, kojim će porodica i pojedinac revitalizovati svoje obrazovnefunkcije (socijalizacija obrazovanja kao paradigma aktuelnog sistema formalnogobrazovanja treba da bude uravnotežena sa privatizacijom obrazovanja (obrazovanjemkoje se stiče u porodici i samoučenjem)).

Sintetički, u periodu do 2020. godine, osnovni zadatak sistema obrazovanja je danauči aktere agrarne industrije u Vojvodini da obavljaju posao na odgovarajući način,ekonomično i sa visokim standardom kvaliteta.

Teški problemi nastaju posle 2020. godine. Za njihovo prevazilaženje sistemobrazovanja treba da do 2020. godine stvori novu radnu snagu iz radnog kontigentarođenog posle 1990. godine, koja će posedovati fleksibilnost, inovativnost i sposobnost



45

implementacije inovacija u nove procese i proizvode. Ti problemi se mogu razrešitisamo razvojem integrisanog srednjeg, visokog i celoživotnog obrazovanja, koje će uosloncu na efikasno tržište rada, omogućiti razvoj stručne profesionalnosti, pre svegaalokacijom pojedinaca, i kao preduzetnika i kao radnika, u poslove sa najvišom stopomrasta. Pri tome treba uzeti u obzir faktore, koji su posledica demografske tranzicije i

povećanja individualnih mogućnosti migracije i mobilnosti, posebno za one sa najvećim preduzetničkim, inovativnim i kreativnim potencijalima. U ovom kontekstu, predsistemom srednjeg, visokog i celoživotnog obrazovanja su dva osnovna zadataka. Prvi je nalaženje rešenja za aktivno uključenje njegovih aktera u stvaranje tih uslova na principima samoorganizacije, a drugi da akademska zajednica mora više valorizovati postizanje nečega nego bavljenje nečim.

Posebnu pažnju treba posvetiti odnosu pojedinca prema svom obrazovanju, kaoinvesticije koja treba da se otplati na tržištu rada u osloncu na (novi) agrarni proizvodnisistem. Izdaci za obrazovanje se ne mogu tretirati samo kao investicija, nego i kao

trošak. Ulaganje u obrazovanje treba posmatrati kao miks, sastavljen od ulaganja sektoradržave (javni trošak + javne investicija u razvoj), sektora komercijalnih poljoprivrednihgazdinstava i preduzeća (u obliku poslovne investicije) i pojedinca (lični trošak +lična investicija, koja obezbeđuje bolju poziciju na tržištu rada i povećava sigurnostzaposlenja). Iz ovoga slede tri stvari. Prva: “Ko ulaže i koliko za troškove i investicijei koje su obaveze, a koja prava investitora?” Druga: “Kako (u kontekstu odgovora na prvo pitanje) izvršiti struktuiranje novog sistema vrednovanja kvaliteta i finansiranjasistema obrazovanja?” Treća: “Kako u kontekstu novog sistema vrednovanja kvaliteta ifinansiranja sistema obrazovanja, izvršiti njegovu (delimičnu) privatizaciju?”

7. Literatura

1. ADŽIĆ, S. (2008), Bolonjske studije kao faktor povećanja konkurentnosti preduzećau Evropskoj uniji, Zbornik radova, “XIV Skup Trendovi razvoja: TREND 2008.Efikasnost i kvalitet Bolonjskih studija”, ss. 91-94, Novi Sad: Univerzitet u NovomSadu i Fakultet Tehničkih nauka.

2. ADŽIĆ, S. (2009), Doktorske studije kao faktor izgradnje kreativnog društva iinovativne privrede, Zbornik radova, “XV Skup Trendovi razvoja: TREND 2009.Doktorske studije u Srbiji, regionu i EU”, ss. 39-43), Novi Sad: Univerzitet u Novom Sadu i Fakultet Tehničkih nauka.

3. ADŽIĆ, S. (2009), Ekonomska politika u uslovima globalne depresije i finansijskekrize – Studija slučaja za Srbiju, “Ekonomija/Economics”, No 2, ss. 559-609.

4. ADŽIĆ, S. & ADŽIĆ, J. (2009), Global Economic Crisis at Agro-Food Industries- Case Study for Vojvodina, VII International Pensa Conference: Economic Crisis:Food, Fiber and Bioenergy Chains, Sao Paulo (Brazil), November 26-28. 2009.

5. ADŽIĆ, S. (2010), Nacionalni okvir kvalifikacija i bolonjski proces: Između želja,mogućnosti i iluzija, Zbornik radova, “XVI Skup Trendovi razvoja: TREND 2010.



46

Bolonja 2010 Stanje, dileme i perspektive”, ss. 263-266, Novi Sad: Univerzitet u Novom Sadu i Fakultet Tehničkih nauka.

6. ADŽIĆ, S. I BIROVLJEV, J. (2011), Visoko obrazovanje i reindustrijalizacijaSrbije: Između želja, mogućnosti i iluzija, Zbornik radova, “XVII Skup Trendovi

razvoja: TREND 2011. EVROPA 2020 Društvo zasnovano na znanju”, ss. 48-51, Novi Sad: Univerzitet u Novom Sadu i Fakultet Tehničkih nauka.

7. ADŽIĆ, S. & ADŽIĆ, J. (2011), The Development Strategy of Agro-food Industryand Innovation System – The Case Study of Vojvodina, International Conference ofOrganizational Innovation – ICOI 2011, Bangi (Malezija), July 27-29. 2011.

8. ADŽIĆ, S. & BIROVLJEV, J. (2011), The Strategic Framework for Sustainable Development of Agro-Food Industry – The Case Study of Vojvodina, TTEM(Technics, Technologies, Education, Management), Volume 6, Number 4, pp 857-1364, pp. 916 – 928.

9. ADŽIĆ, S. (2012), Visoko obrazovanje za konkurentnost i inovativnost –Slučaj Srbije, Zbornik radova, “XVIII Skup Trendovi razvoja: TREND 2012.Internacionalizacija univerziteta”, ss. 115-118), Novi Sad: Univerzitet u NovomSadu i Fakultet Tehničkih nauka.

10. ANDERSON, M., GRAESJOE, U. AND CARLSSON, CH. (2009), The role ofhigher education and university R&D for industrial R&D location, Collection ofworks, “Universities, Knowledge Transfer and Regional Development: Geography,Entrepreneurship and Policy”, pp. 85-108, Edward Elgar.

11. ANNERSTEDT, J. (2006), Science parks and high-tech clustering . Collection ofworks, “International Handbook on Industrial Policy”, pp. 279-297, Edward Elgar.

12. BOŠNJAK, M. (2006), Obrazovanje, nauka i tehnologije kao poluge razvojainovativne privrede i društva Srbije i Crne Gore, Beograd: “Filip Višnjić”.

13. COOKE, PH. (2009), Technology clusters, industrial districts and regionalinnovation systems. Collection of works, “A Handbook of Industrial Districts”, pp.295-306), Edward Elgar.

14. European Commision (2011), Europe 2020 – A strategy for Smart, Sustainable and Inclusive Growth, Brusels, Brusels: COM (2010) 2020, 3.3.2011.

15. GELLYNK, X., VERBEKE, W. & VIAENE, J. (2003), Food processing , Collectionof works, “Industries in Europe: Competition, Trend and Policy Issues”, pp. 85-110,Edward Elgar.

16. KNUTSON, G. ET AL. (2004), Agricultural and Food Policy, Pearson, PrenticeHall.

17. KOMNENIĆ, B. & TOMIĆ, D. (2012), Efikasnost intelektualnog kapitala privrede AP Vojvodine, DAES- Društvo agrarnih ekonomista Srbije, Beograd – Zemun.

18. LAWLER, K. & LEE K-P. (2003), Brewing , Collection of works, “Industries in



47

Europe: Competition, Trend and Policy Issues”, pp. 111-140, Edward Elgar.

19. MATTHEWS, A. (2003), Agriculture, Collection of works, “Industries in Europe:Competition, Trend and Policy Issues”, pp. 26-64. Edward Elgar.

20. MATEJIĆ, V.(2002), Prilozi istraživanju naučnog i tehnološkog razvoja, Beograd:

Savezni sekretarijat za razvoj i nauku

21. MATEJIĆ, V. (2008), Razvoj Srbije zasnovan na znanju: Pomodna priča ili stvarnost , Zbornik radova, “Tehnologija, kultura i razvoj 15”, ss. 32-40, Beograd:Udruženje “Tehnologija i društvo”, Ekonomski fakultet Subotica i Institut “MihajloPupin”.

22. MATEJIĆ, V. (2009), Institucionalni sistem i efektivnost istraživačkog sistemaSrbije – Značaj za razvoj i tekuće stanje, Zbornik radova, “Tehnologija, kulturai razvoj 16”, ss. 6-13, Beograd: Udruženje “Tehnologija i društvo”, Ekonomskifakultet Subotica i Institut “Mihajlo Pupin”.

23. MITCH, D. (2004), School finance, Collection of works, “International Handbookof the Economics of Education”, pp. 260-297, Edward Elgar.

24. Republički zavod za statistiku, Statistički godišnjak Srbije za 2006 i 2011 godinu.Beograd.

25. STEVENS, PH. AND WEALE M. (2004), Education and economic growth,Collection of works, “International Handbook of the Economics of Education”, pp.164-188, Edward Elgar.

26. STOJANOVIĆ, Ž. (2010), Efekti strukturnog prilagođavanja agrosektora Srbije,Zbornik radova, “Ekonomsko-socijalna struktura Srbije: Učinak prve decenijetranzicije”, ss. 197-213, Naučno društvo ekonomista sa Akademijom ekonomskihnauka i Ekonomski fakultet u Beogradu, Beograd.

27. Studija (2001), Agrarni program: Osnove razvoja sela, poljoprivrede i prehrambeneindustrije Autonomne pokrajine Vojvodine, Novi Sad: Izvršno veće AP Vojvodine.

28. Studija (2010), Postkrizni model ekonomskog rasta i razvoja Srbije 2011-2020.www.fren.org.rs

Elektronski izvori:

29. http://pretraga2.apr.gov.rs/ObjedinjenePretrage/Search/Search



48

EDUCATIONS REFORM, LABOR MARKETAND PLACE OF AGRO-FOOD INDUSTRY

ADŽIĆ, S., STOJIĆ, D.2

Summary

The article is the result of research about the role of the education system andlabor market in new development model of agro-food industry in Vojvodina. Forthe needs of the research, a suiting methodology is developed. Key result is that theeducation system has two assignments. First one is that by smaller modificationsof its own resources in the support of the offer on the labor market provides starting of the project of organization the production of food for export with great price in 2020. Second is that by 2020 makes workforce from the scarce workcontingent, born after 1990, that will have flexibility, innovation and ability of their

implementation into new processes and products for continuation of realizationthe project for inclusion agro-food industry in Vojvodina in target surrounding.

Key words: Vojvodina, New development model of agro-food industry, System ofmiddle, high and whole life education, Labor Market, Strategies of modernization,Self-organization.


2 Sofija Adžić, PhD, Full Professor, Faculty of Economics, Segedinski put 9-11, 24000 Subotica,Phone: (024) 62 80 52, Email: [email protected]; Mr Dragan Stojić, Faculty of Economics,

Segedinski put 9-11, 24000 Subotica.



49

UDK: 374.7:314.04 Pregledni rad Review paper

OBRAZOVNI KAPITAL SEOSKOG STANOVNIŠTVA U SRBIJI

ČIKIĆ, J.1

Rezime

U radu se analizira obrazovni kapital seoskog stanovništva u Srbiji sa ciljemda se ukaže na njegove osnovne karakteristike iz pozicije doprinosa razvoju poljoprivrede i sela. Pri tom, polazi se od stava da je razvoj ruralnog preduzetništvaključan element razvoja savremenog srpskog sela. Ruralno preduzetništvo počiva,

između ostalog, i na „jakom“ obrazovnom kapitalu onih koji učestvuju u ruralnojekonomiji. Obeležja obrazovnog kapitala seoskog stanovništva posmatraju se kaočinilac jačanja njihovog ljudskog, ali i socijalnog kapitala kao pretpostavki zarazvoj preduzetničkog duha i ponašanja. Osnovna obeležja obrazovnog kapitalaanaliziraju se na osnovu podataka o obrazovnoj strukturi seoskog stanovništva, prema podacima popisa stanovništva iz 2002. godine.

Ključne reči: obrazovni kapital, seosko stanovništvo, ruralno preduzetništvo,Srbija.

1. Uvod

Porast značaja obrazovanja u savremenim društvima rezultat je sve intenzivnije primene naučnog znanja u svakodnevnom životu, posebno u sferi rada. Zapravo, možese reći da značaj obrazovanja u nekom društvu u direktnoj srazmeri sa obeležjimanjegove razvijenosti. Ovo je, ujedno, i jedna od suštinskih linija razlikovanja izmeđutradicionalnih (predmodernih) i savremenih društava. Tako, dok se u prvima radobavlja na osnovu iskustva, učenja po sistemu „pokušaja i grašaka“, kao i sporog i

nesistematičnog uvođenja inovacija, u savremenim (posebno razvijenim) društvima postoji (manje ili više) funkcionalan sistem sačinjen od institucija i organizacija u kojimase znanja i inovacije generišu, onih koje naučno znanje prilagođavaju za implementacijuu praksi, institucija i organizacija koje omogućavaju njihov transfer do ciljnih grupa, kaoi onih koji nadgledaju i usmeravaju ceo proces u formi definisanja i kontrole primene

1 Mr Jovana Čikić, istraživač saradnik, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet,Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, Novi Sad; tel: 021/485-32-70; email:[email protected].

Rad je deo istraživanja na projektu „Održiva poljoprivreda i ruralni razvoj u funkciji ostvarivanja

strateških ciljeva Republike Srbije u okviru Dunavskog regiona“ (MPN RS, III 46006).



50

naučno-obrazovne politike. Važnost obrazovanja povezana je i sa profesionalizacijomrada. Tako, obrazovni kapital postaje konstitutivni element ljudskog i socijalnog kapitalasavremenog čoveka.

2. Obrazovni kapital i ruralno preduzetništvo

Dosadašnja iskustva u planiranju razvoja seoskih zajednica nedvosmislenoukazuju na to da ovaj proces nikako ne može biti indukovan i vođen samo „spolja“već da on, nužno, podrazumeva oslanjanje na unutrašnje razvojne potencijale. Pri tomse pod ovim potencijalima podrazumevaju sva ona obeležja ruralne strukture kojase mogu angažovati u realizaciji definisanih razvojnih ciljeva i koja, na osnovu toga,doprinose, socijalnoj vitalnosti seoskih zajednica2. U ovom kontekstu, savremenasociološka (i srodna) literatura govori o neoendogenom ruralnom razvoju (Janković,2011; Shucksmith, 2009). Naravno, treba biti oprezan pa ne skliznuti u drugu krajnostkoja bi podrazumevala odricanje značaja spoljašnih inputa u ruralnom razvoju. Jasno je da je razvoj seoskih zajednica moguć jedino kao izbalansiran međuodnos spoljašnjih podsticaja i unutrašnjih razvojnih potencijala jer, kako ističe Sing (2009: 3), „nemauniverzalno prihvaćenih pravila za identifikovanje odgovarajućih pokretača ruralnograzvoja, ukoliko oni uopšte i postoje. To je izbor koji je uslovljen vremenom, prostoromi kulturom“.

U ovom kontekstu treba posmatrati i odnos obrazovnog kapitala i ruralnog preduzetništva. Naime, ovde se polazi od ideje da se seoska zajednica reprodukuje u triravni: biološkoj, ekonomskoj i socijalnoj3. U zavisnosti od načina na koji funkcionišu,

sve tri ravni učestvuju u „proizvođenju“ socijalne vitalnosti seoske zajednice. Kako seovde govori o ruralnom preduzetništvu, posebno se ističe da ekonomska reprodukcija(odnosno, funkcionalna ruralna ekonomija) čini neku zajednicu poželjnim mestom zaživot te tako pozitivno deluje na njenu biološku i socijalnu reprodukciju. Ekonomskareprodukcija podrazumeva postojanje takve društvene klime i resursa koji stimulišuekonomske aktivnosti i zapošljavanje stanovništva u seoskoj zajednici. Međutim, ovonikako ne znači da se ovde radi o ekonomističkom shvatanju razvoja seoskih zajednica. Naime, ekonomska reprodukcija samo je jedan od činilaca ukupne socijalne vitalnostiseoske zajednice koja, kako ističu Šafer, Deler i Markulie (Shaffer, Deller, Marcouiller,2006: 59) podrazumeva integraciju ekonomskih i neekonomskih faktora. Na tragu

njihovog određenja ekonomskog razvoja zajednice (Shaffer, Deller, Marcouiller, 2006:61), jasno je da se (funkcionalna) ekonomska reprodukcija seoske zajednice nužno oslanjana ruralno preduzetništvo kao jedan od svojih pokretačkih i razvojnih mehanizama. Pod

2 Pod pojmom socijalne vitalnosti seoskih zajednica podrazumevaju se obeležja društvenestrukture i dinamike društvenih promena koje se mogu označiti kao podsticajna ili barem ne kaoograničavajuća sa aspekta razvoja same zajednice. Socijalna vitalnost je, u isto vreme, stanje i

proces. Ona omogućava zajednici da se adaptira na stalno promenjive uslove i odnose u kojimaneka društvena zajednica egzistira.3 Isti rezon može da se primeni i kada se govori o reprodukciji porodičnog gazdinstva, a na

osnovu toga može da se analizira njegova uloga u razvoju seoskih zajednica.



51

ruralnim preduzetništvom ovde se podrazumeva „iniciranje, organizovanje i realizacijaindividualne ili kolektivne ekonomske aktivnosti sa ciljem da se, uz inovativno ioptimalno korišćenje raspoloživog kapitala (odnosno, činilaca ekonomskih procesa)maksimizira korist, kako materijalna (u smislu dobara, usluga, novca) i nematerijalna(u smislu unapređenja kvaliteta životna, stečene moći, prestiža i sl.)“ (Čikić, Petrović,

Petrović, 2011: 224)4. Na osnovu ovog, jasno je da prihvatanje rizika i odgovornosti zaučestvovanje u ekonomskim procesima podrazumeva da pojedinac i/ili grupa raspolažuodređenim kapitalom. Taj kapital ima različite forme, od finansijskog (koji se najčešćevezuje za preduzetništvo), preko prirodnog i tzv. veštačkog do ljudskog, kulturnog,socijalnog, političkog. Kako se danas savremene ekonomije baziraju na nekoj formitržišne privrede, a savremeni rad je u značajnoj meri onaučen, to znači da je jedna od pretpostavki za uspeh na tržištu posedovanje obrazovnog kapitala5. Pri tom se pod ovimkapitalom podrazumevaju znanja i umeća kojim raspolažu pojedinci i koja su stečenakroz formalno i neformalno obrazovanje. Ta znanja i umeća koriste se u ostvarivanju

ekonomskih i neekonomskih ciljeva. Obrazovni kapital može biti transformisan ufinansijski, socijalni, kulturni kapital, kao što i navedene forme kapitala doprinoserazvoju obrazovnog kapitala.

Obrazovni kapital je konstitutivni element ljudskog kapitala i, stoga, jedan od bazičnih činilaca intelektualnog kapitala (Koković, 2009: 154; Petty, Guthrie, 2000:158-160; Sullivan, 1998: 20-23). Iako se o intelektualnom kapitalu najčešće govori ukontekstu razvoja preduzeća/organizacija, on može da se primeni i u istraživanju potencijala za razvoj ruralnog preduzetništva, posebno u okvirima porodičnoggazdinstva. Naime, kako razvoj seoske ekonomije nije moguć bez porodičnoggazdinstva, nužna pretpostavka njegove aktivne uloge u ekonomskoj reprodukciji sela

podrazumeva podsticanje preduzetničkog ponašanja. Preduzetničko ponašanje nijemoguće bez uviđanja kompetitivnih prednosti u odnosuna ostale aktere u ruralnojekonomiji. Intelektualni kapital (kao rezultanta ljudskog, strukturnog i finansijskogkapitala) to i omogućava pa se tako, posredno, obrazovni kapital pojavljuje kao činilacrazvoja ruralnog preduzetništva.

U radu se analiziraju neka obeležja obrazovnog kapitala seoskog i poljoprivrednogstanovništva u Srbiji kao osnove za razvoj ruralnog preduzetništva. Cilj analize je dakvalifikuje obrazovni kapital ove populacije iz pozicije savremenih potreba razvojaseoskih zajednica, a u kontekstu postsocijalističke transformacije.

3. Metod rada i izvori podataka

Kao indikator obrazovnog kapitala seoskog stanovništva uzima se njihova

4 Međutim, ruralno preduzetništvo nije strogo ograničeno samo na ekonomske procese. Onomože da se posmatra u širem socijalnom kontekstu kao nov odnos društvenih aktera premasopstvenoj ulozi i položaju u procesima razvoja društvene zajednice.5 Kako ističe Koković „obrazovanje naročito podiže produktivnost rada i preduzetničke

sposobnosti. Smatra se da investicije u obrazovanje donose nekoliko puta veće efekte za povećanje

proizvodnosti od investicija u opremu“ (Koković, 2009: 154).



52

obrazovna struktura. Uvidom u obrazovni nivo (završenu školu) stiče se uvid u potrebeimogućnosti seoskog stanovništva da razvija svoj obrazovni kapital. Posredno, moguće je onda analizirati i društvene činioce koji su uticali na formiranje uočenih karakteristikaobrazovnog kapitala.

Kao empirijska osnova za istraživanje obrazovnog kapitala poljoprivrednog

i seoskog stanovništva u Srbiji uzimaju se podaci o obrazovnoj strukturi iz popisaodržanog 1991. i 2002. godine. Pri tom se kao osnovni indikatori obrazovne struktureuzimaju zastupljenost pojedinih obrazovnih nivoa i broj nepismenih.

4. Obeležja obrazovne strukture seoskog stanovništva u Srbiji

O obrazovnoj strukturi (kao i o ostalim socio-demografskim strukturama) seoskogstanovništva nije moguće govoriti, a da se ne ukaže na kontinuirano delovanje nizadruštvenih činilaca koji su uticali na njeno formiranje i promene. Tako, može se govoritio uticaju starosne strukture stanovništva, obeležjima podele rada, karakteristikamaobrazovnog sistema, socijalne stratifikacije i sl.

Kao što je istaknuto, promena u opštim karakteristikama strukture srpskogdruštva uticale su i na promene obrazovne strukture njegovog stanovništva. Naime, proces intenzivnije modernizacije društva (u II polovini 20. veka) bitno je uticaona „popravljanje“ obrazovne strukture stanovništva u celini, pa tako i seoskogstanovništva. Naime, predmoderna Srbija (do sredine 20. veka) agrarno je i ruralnodruštvo. Poljoprivreda je nerazvijena, bazirana na porodičnom gazdinstvu koje pretežno proizvodi za sopstvene potrebe. Primena inovacija u proizvodnji je retka i ograničena,

usled nepovoljnih obeležja agrarne strukture, seljačkog konzervativizma, nedostatkanovca, ali i, kako Vukosavljević ističe, smanjene potrebe da se radna snaga štedi(Vukosavljević, 1983: 247). Obrazovnu strukturu seoskog, a posebno poljoprivrednogstanovništva karakteriše visok udeo nepismenih i bez škole (Isić, 2008: 72-79). Ovome je doprinelo delovanje dve osnovne grupe činilaca: obeležja razvijenosti poljoprivredei obeležja razvijenosti obrazovnog sistema. Naime, za tadašnje srpsko društvokarakterističan je nerazvijen obrazovni sistem koji je podrazumevao mali broj školskihustanova i njihovu koncentraciju u većim gradova. To je, zapravo, značilo nedostupnostčak i najnižih nivoa obrazovnog sistema većini seoske dece. S druge strane, i samnačin bavljenja poljoprivredom u predmodernoj Srbiji nije podsticao „popravljanje“

obrazovne strukture poljoprivrednog i seoskog stanovništva. Naime, prema jednom odnačela tradicionalne seljačke ekonomije (Mendras, 1986: 62-65), učinak u proizvodnjina seljačkom gazdinstvu zavisi, između ostalog, od raspoloživog broja ruku, odnosno,od broja članova domaćinstva koji su mogli radno da se angažuju u poljoprivredi. Poredovog, u uslovima relativne autarhije seljačkog gazdinstva, prostor za eksperimentisanjeu proizvodnji, odnosno, uvođenje inovacije je bitno ograničen. Naime, sam seljakograničava obim (značajnijih) promena u proizvodnji ne bi li time ograničio i rizikekojima izlaže gazdinstvo i svoju porodicu.

Navedene karakteristike tradicionalne poljoprivrede uticale su na to da se prilikomanalize obrazovne strukture seoskog stanovništva u predmodernoj Srbiji u obzir moraju



53

uzeti dva bitna momenta. Prvi momenat podrazumeva da su se znanja i umeća kojasu bila potrebna za bavljenje poljoprivredom „proizvodila“ i sticala u okvirima seoskezajednice, još uže, porodice. Transfer znanja i umeća „sa kolena na koleno“ bio jesastavni deo socijalizacije budućih seljaka. Ovakav način učenja uticao je na odsustvo potrebe seljaka za obrazovanjem za poljoprivredu. Drugi momenat odnosi se na to da je

školovanje dece u seljačkoj porodici bio nepotreban luksuz, s obzirom na to da se takogubi potrebna radna snaga. Navedeni društveni uslovi uticali su na to da se obrazovnastruktura seoskog i poljoprivrednog stanovništva u predmodernoj Srbiji sporo menjala.Osim ovoga, na očuvanje nepovoljnih karakteristika obrazovne strukture uticali su inizak društveni položaj seljaštva, pre svega, nedostatak materijalnih sredstava potrebnihza školovanje6, nepoverenje prema institucijama globalnog društva i sl.

Do promena u obrazovnoj strukturi seoskog stanovništva u Srbiji dolazi samodernizacijom društva. Nakon II svetskog rata, promene u vrednosnom sistemuseoskog stanovništva uslovile su rast značaja obrazovanja kao kanala socijalne

pokretljivosti. Naime, nepovoljan položaj poljoprivrede i privatnog gazdinstva, kao i povoljniji uslovi života u gradu uslovili su beg sa sela i iz poljoprivrede7. Posle prvogtalasa neobrazovanih migranata sa sela koji su svoje „uhlebljenje“ pronašli u slojunekvalifikovanih i polukvalifikovanih radnika (čime, suštinski, nisu značajno popravilisvoj društveni položaj), već naredni talas migranata čine oni koji su svoje obrazovanjeusmerili ka (najčešće nepoljoprivrednim) delatnostima koje su njih socijalnonajprihvatljivije. Jedan deo ovog talasa migranata čine dnevni migranti od kojih se deoobrazovao za poljoprivredu. Reč je o tzv. polutanima, odnosno, mešovitim radnicimakoji su obrazovali za rad u poljoprivredi na društvenimgazdinstvima, ali i nastavljali darade na porodičnom gazdinstvu. Osim ovog, promene u načinu rada u poljoprivredi na

gazdinstvu (pre svega, uvođenje tehničko-tehnoloških inovacija) uslovile su smanjenje potrebe za radnom snagom i stvorile prostor za njeno školovanje, ali najčešće zanepoljoprivredna zanimanja. Takođe, promene socio-ekonomskog položaja porodičnihgazdinstava dovele su do promena u obrazovnoj strukturi njihovih članova. To značida se analizom različitih tipova gazdinstava prema izvoru prihoda uočavaju značajnerazlike u obrazovnoj strukturi njihovih članova8. Osim ovog, na promene u obrazovnojstrukturi seoskog stanovništva uticale su i promene u generacijskim odnosima, kao inešto bolja fizička dostupnost i raznovrsnost obrazovnih institucija i nivoa obrazovanja.

Danas je obrazovanje jedan od najznačajnih (ako ne i najznačajniji) činilac socijalne pokretljivosti seoskog stanovništva. Ovo se posebno odnosi na mlade u selu koji, usled

6 Zbog načina proizvodnje, tradicionalno seljačko gazdinstvo je u stalnoj „borbi za opstanak“što ograničava zadovoljavanje drugih potreba, osim onih osnovnih. Na školovanje su išli imućničlanovi seljačkog društva pa se tako obrazovanje smatralo statusnim simbolom.7 Puljiz (1983: 59) govori o dve vrste faktora koji utiču na beg sa sela i iz poljoprivrede:repulzivnim i atraktivnim.8 Tako, prema podacima iz 2002. godine, najveći broj članova gazdinstava sa nepotpunomosnovnom školom živi na gazdinstvima bez prihoda (60, 7%). Reč je o gazdinstvima koja su, unajvećem broju, staračaka i samačka. S druge strane, najveći broj članova gazdinstava sa višimi visokim obrazovanjem živi na nepoljoprivrednim gazdinstvima (7%) (Popis, Poljoprivreda,

knjiga 3, 2004: 17).



54

nerazvijenosti seoskih zajednica, vide obrazovanje kao priliku za „beg sa sela“9. Slabasocijalna vitalnost seoskih zajednica onemogućava mlade da zadovoljavaju osnovne potrebe (zapošljavanje, zasnivanje porodice, profesionalno potvrđivanje, obrazovanje isl.) pa se stoga sve veći broj mladih u selu opredeljuje za nepoljoprivredna zanimanja.To znači da posle završenog osnovnog obrazovanja (u selu), svoje školovanje

nastavljaju u nekom od gradskih centara, u kojem se najčešće i zapošljavaju i trajnonastanjuju.

Tabela 1. Obrazovna struktura seoskog stanovništva Republike Srbije starijeg od15 godina, u 2002. godiniTable 1. Educational structure of the rural population (age 15 +) in the Republic ofSerbia, in 2002.

Školska spremaVojvodina Centralna Srbija Ukupno

Broj % u uk.broju Broj % u uk.

broju Broj % u uk.broju

1. bez školske spreme 44.760 6, 1 199.311 9, 9 244.071 8, 92. osnovno obrazovanje 383.196 52, 1 1.131.245 56, 0 1.514.441 55, 0a. 1-3 razreda osnovneškole 21.595 2, 9 71.519 3, 5 93.114 3, 4

b. 4-7 razreda osnovneškole

150.714 20, 5 494.541 24, 4 645.255 23, 4

c. završena osnovnaškola 210.887 28, 7 565.185 28, 0 776.072 28, 2

3. srednje obrazovanje 268.245 36, 5 573.402 28, 4 841.647 30, 6a. dvogod. i trogod.stručne škole 111.530 15, 2 211.032 10, 5 322.562 11, 7 b. gimnazija 17.052 2, 3 33.582 1, 7 50.634 1, 8c. srednje stručne škole 133.260 18, 1 297.308 14, 7 430.568 15, 6d. srednje usmerenoobrazovanje 4.431 0, 6 23.085 1, 1 27.516 1, 0

e. škole zaspecijalizaciju 1.972 0, 3 8.395 0, 4 10.367 0, 4

4. više obrazovanje 18.599 2, 5 39.520 2, 0 58.119 2, 15. visoko obrazovanje 13.754 1, 9 27.870 1, 4 41.624 1, 5

6. nepoznato 6.987 0, 9 47.694 2, 4 54.681 2, 0UKUPNO 735.541 100, 0 2.019.042 100, 0 2.754.583 100, 0Izvor: Popis, Stanovništvo, knjiga 4 (2003).

I pored navedenih promena izazvanih modernizacijom društva u celini, obrazovnustrukturu seoskog stanovništva u Srbiji i dalje karakterišu nepovoljna obeležja. Tako, prema podacima iz 2002. godine, čak 63, 9% seoskog stanovništva je bez školske spreme

9 Kao ilustracija jednog od oblika pokretljivosti mladih u selu (prostorne pokretljivosti) navodise podatak da, prema popisu iz 2002. godine, među dnevnim migrantima sa sela, 29% čine đaci i

studenti (Popis, Stanovništvo, knjiga 13, 2004: 13).



55

ili samo sa osnovnom školom, dok svega 3, 6% seoskog stanovništva ima završenu višu ivisoku školu (Tab. 1.). S druge strane, među gradskim stanovništvom manje od ¼ je bezškole ili sa osnovnim obrazovanjem, dok 16, 7% ima završenu višu i visoku školu (Popis,Stanovništvo, knjiga 4, 2003: 14-15). Jedan od osnovnih razloga nepovoljne obrazovnestrukture seoskog stanovništva je njihov niži ekonomski položaj čime su značajno

smanjenje mogućnosti za nastavak školovanja, posebno kada je reč o višem i visokomobrazovanju. S druge strane, sama institucionalna (ne)opremljenost seoskih zajednicaobrazovnim institucijama višeg nivoa bitno „koči“ nastavak školovanja.

Posebno nepovoljna karakteristika obrazovne strukture seoskog stanovništva uSrbiji jeste visoko učešće nepismenih lica. Prema podacima iz 2002. godine, skoro 6%seoskog stanovništva u Srbiji starijeg od 10 godina je nepismeno. Pri tom, očekivano,najveći broj nepismenih je među licima koja su starija od 65 godina10 što se može smatrati(relativno) olakšavajućom okolnošću iz pozicije razvoja ruralnog preduzetništva. Naime, kako je reč je o osobama koje više nisu radno aktivne, nedostatak obrazovnog

kapitala kod ovog dela seoskog stanovništva mogao bi da se smatra ne toliko značajnom preprekom za razvoj ruralnog preduzetništva. Međutim, s druge strane, iako ove osobeviše nisu radno aktivne, trebalo bi analizirati njihov uticaj na odlučivanje o ekonomskojreprodukciji gazdinstva pri čemu bi tada nedostatak obrazovnog kapitala mogao da budeznačajan ograničavajući činilac modernizaciji rada i razvoju preduzetničkih aktivnosti.S druge strane, među mladim seoskim stanovništvom (20 – 29 godina) svega je 8, 3‰nepismenih11. Iako rezultati jednog od novijih istraživanja obeležja socijalne isljučenostiseoskog stanovništva (Cvejić i saradnici, 2010: 79) pokazuju da je u odabranom uzorkumeđu mladima starosti od 25 do 34 godine najviše onih sa višim i visokim obrazovanjem(11, 4%), može se postaviti pitanje funkcionalnosti njihovog obrazovnog kapitala sa

aspekta razvoja ruralnog, a posebno agrarnog preduzetništva.Između obrazovne strukture seoskog stanovništva u Vojvodini i Centralnoj Srbijiuočavaju se manje razlike (Tab. 1.). One idu u pravcu nešto povoljnijih karakteristikaobrazovnog kapitala seoskog stanovništva u Vojvodini. Tako, među vojvođanskimseoskim stanovništvom manje je onih bez završene škole ili samo sa osnovnom školom,više je lica sa višim i visokim obrazovanjem i značajno je manje učešće nepismenih12.

Sa aspekta razvoja ruralnog preduzetništva, posebno je važna analiza obrazovnogkapitala u odnosu na rodnu pripadnost. Naime, u kontekstu ideje o jačanju unutrašnjihrazvojnih potencijala, u savremenoj literaturi posebno se ističe značaj uloge seoskih ženau razvoju ruralnog preduzetništva i jačanju ruralne ekonomije (Babović, Vuković, 2008;

Bock, Shortall, 2006; Goverde, de Haan, Baylina, 2004; Čikić, Petrović, Petrović, 2011).Pri tom jasno je da njihovo učestvovanje u ovim procesima određuju vrsta i obim kapitalakoje žene poseduju. Tako se, pored već navedenih prepreka u ostvarivanju potrebe

10 Ova lica čine 76, 8% od ukupnog nepismenog seoskog stanovništva u Srbiji, odnosno, 20% odukupnog broja starijih od 65 godina u selima.11 Za razliku od ovog, među mladima u gradovima 4, 3‰ je nepismeno.12 Udeo lica sa najnižim nivoima obrazovanja je među vojvođanskim seoskim stanovništvomza 13, 2% manji nego u slučaju seoskog stanovništva u Centralnoj Srbiji. udeo onih sa višim ivisokim obrazovenjm je za 22, 7% veći među vojvođanskim seoskim stanovništvom, dok je udeo

nepismenih za čak 89, 9% manji nego u slučaju seoskog stanovništva u Centralnoj Srbiji.



56

za obrazovanjem kod seoskog stanovništva, može se govoriti i o rodno uslovljenimrazlikama u obrazovnoj strukturi. Ovo pitanje je od posebnog značaja za razumevanjedanašnje obrazovne strukture seoskog stanovništva, s obzirom na to da se njime ukazujena činioce koji su doprineli aktuelnim obeležjima u obrazovnoj strukturi seoskihmuškaraca i žena. Naime, za naše predmoderno selo karakteristična je izražena rodno

uslovljena neravnopravnost. Tradicionalno seljačko društvo obeležavaju tradicionalnakultura i podela rada. Ono je, u isto vreme, i patrijarhalno društvo. Društveni status žene utakvom socijalnom miljeu nesumnjivo je niži u odnosu na položaj muškarca. Seoska žena je vezana za kuću, njeni odnosi sa „spoljašnim svetom“ (van porodice i seoske zajednicekojoj pripada) su ograničeni i oposredovani13. Iako učestvuje u biološkoj i ekonomskojreprodukciji gazdinstva, prema obeležjima društvene strukture tradicionalnih, seljačkihdruštava, obe ženine uloge ne zahtevaju formalno obrazovanje. Sva potrebna znanja završenje obe uloge žena je sticala na osnovu neposrednog ličnog iskustva ili nasleđujućiih od svoje majke, bake, sestre (prenošenjem „s kolena na koleno“, kao što se, uostalom,

prenosilo i znanje potrebno za bavljenje poljoprivredom). Stoga nije čudo što su žene utradicionalnom selu bile najčešće nepismene (Isić, 2008, 49-70).Procesom modernizacije seljačkog društva, menjaju se i uloge i položaj seoske

žene u okviru porodice, na gazdinstvu, u seoskoj zajednici, kao i društvu u celini.Opšti porast značaja obrazovanja uticao je i na promene u obrazovnoj strukturi seoskihžena, pre svega stvarajući potrebu, ali i pružaju im mogućnost da se obrazuju. Naime,nakon II svetskog rata, dva su bitna procesa uticala na promene u obrazovnoj strukturiseoskih žena u Srbiji. Prvi je razvoj nepoljoprivrednih delatnosti, a drugi je nepovoljan položaj porodičnog gazdinstva u uslovima socijalističke privrede. Prvi proces uslovio je, kao i kod muškaraca u selu, kvalitativne promene u obrazovnoj strukturi, pre svega,

porast broja žena sa srednjim obrazovanjem, kao i sa obrazovanjem za nepoljoprivredu.Drugi proces takođe je uslovio popravljanje obrazovne strukture seoskih žena. Naime,nepovoljan položaj poljoprivrede i seljaštva doveli su do toga da roditelji sve manježele da im se deca bave poljoprivredom (Novakov, 2010: 118). Međutim, tamo gde je patrijarhalni sistem vrednosti i odlučivanja preovladao, sin je ostajao na gazdinstvu i u poljoprivredi, a ženskoj deci se kao kompenzacija za nenasleđivanje porodičnog imanjanudilo školovanje (Korać, 1990: 125) čime se jačao njihov obrazovni kapital, a tako irasle njihove socijalne šanse. Međutim, i pored navedenog, obrazovna struktura seoskihžena u Srbiji karakteriše se nepovoljnijim obeležjima nego što je to slučaj sa obrazovnomstrukturom muškaraca, kao i žena u gradovima.

13 Iako se ovo sa, stanovišta pozicija savremene žene (u razvijenim društvima) i sloboda kojima, barem deklarativno, raspolaže, čini anticivilizacijski, ne treba zaboraviti da jeovo ujedno bio i

jedan od mehanizama kojim je seoska žena u tradicionalnom društvu bila zaštićena.



57

Grafikon 1. Obrazovna struktura seoskog stanovništva u Srbiji, prema polu (u %)Chart 1. Obrazovna struktura seoskog stanovništva u Srbiji, prema polu ( %)

Izvor: Popis, Stanovništvo, knjiga 4 (2003).

Prema podacima iz 2002. godine (Graf. 1.), među seoskim ženama u Srbiji, čak14% nema školsku spremu. Ako se ovome dodaju i žene koje imaju nepotpunu ilizavršenu osnovnu školu, to znači da 70, 5% seoskih žena ima najniže obrazovanje.Među nepismenima, čak 85% čine žene. Za razliku od ovog, seoske žene sa završenom

višom školom i fakultetom čine svega 3, 1% od ukupnog broja žena. Za razliku odnižih obrazovnih nivoa, u slučaju višeg i visokog obrazovanja razlike između seoskihžena i muškaraca nisu toliko izražene što ukazuje na to da je za seosko stanovništvouopšte dostupnost višeg i visokog obrazovanja i dalje niska. Nepovoljne karakteristikeobrazovne strukture seoskih žena ukazuju na njihov nizak obrazovni, humani, socijalniifinansijski kapital. Ovakav nepovoljan splet potencijala kojima raspolažu seoske ženeu Srbiji, en general, ključno umanjuje njihovu spremnost da se upuste u preduzetničkeaktivnosti. Iako Blagojević (2010: 40) i Babović i Vuković (2008: 77) ističu, na osnovurezultata istraživanja, da seoske žene imaju izražene preduzetničke sklonosti, s pravom bi se moglo postaviti pitanje koliko su te sklonosti želje, a koliko realne mogućnosti.

Navedena nepovoljna obeležja obrazovne strukture seoskog stanovništva uSrbijiujedno su i rezultat delovanja socio-demografskih činilaca kao što je regresivnastarosna struktura14. Naime, ako se karakteristike obrazovnog kapitala seoskog stanovništvau Srbiji posmatraju u odnosu na njegovu starosnu strukturu, tada se uočava očekivana pravilnost da sa kretanjem ka višim starosnim kategorijama, raste udeo nepismenihlica. Ova pravilnost uočava se kako u obrazovnoj strukturi seoskog stanovništva premaregionalnoj pripadnosti, tako i u obrazovnoj strukturi prema starosti i polu.

14 Dovoljno je podsetiti da indeks starenja seoskog stanovništva u Srbiji iznosi 1, 18 (Popis,

Stanovništvo, knjiga 2, 2003: 14-15).



58

Nisko učešće mladog seoskog stanovništva u ukupnom broju nepismenih u selimau Srbiji rezultat je obaveznog osnovnog obrazovanja. Nepismeno mlado stanovništvona selu danas uglavnom čine oni koji žive u seoskim naseljima u kojima nema škole(mala, primarna sela), kao i oni koji se po svom socijalnom statustu (odnosno, socijalnomstatusu porodice) nalaze sa samoj društvenoj marigini. Pretpostavka je da bi podaci

o strukturi nepismenih prema nacionalnoj pripadnosti pokazali da značajan brojnepismenih mladih u selu (ako ne i apsolutna većina) pripada onim etničkim grupama prema kojima postoji najveća socijalna distanca (Jarić, Vukasović, 2009: 10). Takođe,iako među publikovanim rezultatima poslednjeg popisa nema podataka o nivou stručnespreme seoske populacije prema godinama starosti, očekivana je pretpostavka da mladoi mlađe sredovečno seosko stanovništvo ima značajno povoljniju obrazovnu strukturu.To znači: nizak udeo lica bez školske spreme i samo sa završenom osnovnom školom,najveće učešće osoba sa srednjom stručnom spremom i znatno viši udeo osoba sazavršenom višom i visokom školom.

Osim starosne strukture, na obeležja obrazovnog kapitala seoskog stanovništvau Srbiji utiču i obeležja njihove ekonomske strukture. Tako, prema podacima Ankete oradnoj snazi (2012: 20) čak 37, 8% zaposlenog seoskog stanovništva radnog uzrasta (15 – 64 godine) angažovano je u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu, odnosno, od ukupnog broja lica koji su zaposleni u ovom sektoru, njih 89, 7% je sa sela. S druge strane, najveći broj lica bez škole, kao i sa (ne)završenom osnovnom školom zaposlen je upravo uovoj delatnosti (Anketa o radnoj snazi, 2012: 20). Lica sa navedenim najnižim nivoimaobrazovanja čine čak 56, 5% svih zaposlenih u ovom sektoru. Pored strukture premadelatnosti, na nepovoljna obeležja obrazovnog kapitala seoskog stanovništva u Srbijiukazuje i struktura zaposlenih prema zanimanju (Anketa o radnoj snazi, 2012: 23). Tako,

položaj u zanimanju za 67, 6% zaposlenog seoskog stanovništva u Srbiji nedvosmislenoukazuje na nisko obrazovanje15.Pored ovog, prilikom analize i kvalifikacije obrazovnog kapitala seoskog

stanovništva u Srbiji ne treba zaboraviti da aktivni poljoprivrednici danas čine preko15% ukupno aktivnog stanovništva koje obavlja zanimanje, odnosno, preko 30%aktivnog seoskog stanovništva u Srbiji (Popis, Stanovništvo, knjiga 19, 2005: 9).Međutim, navedeni nepovoljni društveni činioci koji su oblikovali agrarnu, pa tako isocio-demografsku strukturu poljoprivrednika u Srbiji uticali su na to da u našoj, posebno seljačkoj poljoprivredi, izostane profesionalizacija rada na gazdinstvu16. Bavećise ovim problemom, Stojanov (2004) ističe da je profesionalizacija rada na seoskom

gazdinstvu omeđena, s jedne strane, obeležjima procesa modernizacije i razvoja podelerada (kao stimulativnim činiocem), a s druge strane, privatnim posedom i porodičnim

15 Reč je o sledećim zanimanjima: kvalifikovani radnici u poljoprivredi i ribarstvu, zanatlije isrodni radnici, rukovaoci mašinama i uređajima i monteri, osnovna – jednostavna zanimanja16 Prema Grinvudu ( E. Greenwood ; navedeno prema: Milošević, 1997: 249), profesionalnaaktivnost se odlikuje sistematski zaokruženom teorijom, stručnim autoritetom, društvenimsankcijama, etičkim kodeksom i specifičnom supkulturom. Sistematski zaokružena teorija iliznanje na kome počiva radni proces je ono što suštinski razlikuje profesionalnu od neprofesionalne

delatnosti, s obzirom da iz nje proizilaze ostale karakteristike profesionalizovanog rada.



59

tipom organizacije proizvodnje (kao inhibirajućim činiocem)17. Autor ističe da se profesionalizacija rada u poljoprivredi na seoskom gazdinstvu odvija na negativan način.To znači da je ona dobrim delom „kolateralna šteta“ profesionalizacije drugih delatnostikoje je obavljao tradicionalni seljak. Pri tom, jasno je da zbog same prirode poljoprivredekao sektora proizvodnje, ali i obeležja porodičnog gazdinstva kao organizacionog oblika

rada u poljoprivredi, njena profesionalizacija nije u potpunosti moguća kao, na primer,u industrijskom sektoru. Međutim, i pored toga, profesionalizacija rada na porodičnomgazdinstvu nužan je korak u modernizaciji poljoprivrede jer savremena poljoprivredaorijentisana na tržište nužno podrazumeva primenu biotehničkih, ekonomskih,tehnoloških, organizacijskih saznanja sa ciljem da se postigne maksimalna efikasnost u proizvodnji i bude konkurentan na tržištu.

O izostanku profesionalizacije poljoprivrede na porodičnim gazdinstvima u Srbijisvedoči i obrazovna struktura aktivnih poljoprivrednika. Tako, prema podacima iz 1991.godine18, čak 76, 4% poljoprivrednika u Srbiji je bez škole, a 18% imalo je nepotpunu

ili završenu osnovnu školu (Popis, knjiga 12, 1991). Više i visoko obrazovanje imalo jesvega 0, 7% individualnih poljoprivrednika. Ako se obrazovna struktura posmatra uodnosu na pol poljorivrednika, tada se, očekivano, uočavaju nepovoljnije karakteristikeobrazovnog kapitala individualnih poljoprivrednica. Tako, prema podacima iz1991. godine, među poljoprivrednicama čak 80, 3% nema školu (u odnosu na 72, 8% poljoprivrednika). Ovi podaci svedoče o njihovoj dvostrukoj depriviranosti – iz pozicijezanimanja kojim se bave, kao i iz rodne perspektive.

5. Zaključak

„ Nove tehnologije menjaju karakter rada, status, položaj zaposlenih, usloverada, novi kvalitet radnog čoveka što utiče na promenu uloge i značaja obrazovanja“(Jovanović, 2011: 338). U uslovima postsocijalističke transformacije srpskog društva, pa tako i sela i poljoprivrede pitanje mogućnosti razvoja lokalnih seoskih zajednica od presudnog je značaja za njihov opstanak. Razvoj „na lokalu“, baziran na principimaneoendogenog ruralnog razvoja, podrazumeva uviđanje sopstvenih potencijala kaorazvojnih šansi, ali i kao prednosti u odnosu na druge.

U tom kontekstu, o obrazovnom kapitalu seoskog stanovništva može se govoritikao konstitutivnom elementu njegovog intelektualnog kapitala. Naime, ako se na umu

ima to da je reč o znanjima i umećima koji se prevashodno koriste za razvoj i unapređenje preduzetničkih aktivnosti u okvirima ruralne ekonomije, onda se, u kontekstu idejeo jačanju socijalne vitalnosti seoske zajednice, obrazovanje seoskog stanovništva posmatra kao činilac njegove kompetitivne prednosti. Ova prednost omogućava seoskomstanovnoštvu da adekvatno prepozna „uska“ grla lokalne seoske ekonomije, definiše

17 Međutim, ovakvo kategorisanje činilaca profesionalizacije rada na seoskom, porodičnomgazdinstvu ne mora biti definitivno. Dovoljno je podsetiti na obeležja modernizacije rada u našemdruštvu nakon II svetskog rada, a posebno modernizacije dualne poljoprivrede.18 Nakon popisa 2002. godine nisu publikovani podaci o obrazovnoj strukturi aktivnih

poljoprivrednika.



60

njene očekivane ciljeve, kao i da angažuje ostale raspoložive kapitale u njihovomostvarivanju.

Usled obeležja agrarnog razvoja, kod nas proces deagrarizacije nije bio praćenadekvatnom modernizacijom i profesionalizacijom rada u poljoprivredi. Stoga, ne čudišto je obrazovna struktura seoskog, a posebno poljoprivrednog stanovništva u Srbiji

nepovoljna, a to većini bitno otežava prilagođavanje uslovima preduzetničkog ponašanjai tržišnog poslovanja. Osim nepovoljnih karakteristika obrazovne strukture seoskogstanovništva u Srbiji, prepreka za razvoj ruralnog preduzetništva jesu i obeležja samogsistema obrazovanja. Naime, iako često reformisan, ovaj sistem ne odgovara savremenim potrebama razvoja naše poljoprivrede niti adekvatno prati promene ekonomskoj,tehničko-tehnološkoj, organizacijskog sferi rada. Ovo proizvodi nefunkcionalno stečenoznanje u odnosu na društvene uslove u kojima se rad odvija. U uslovima raskorakaizmeđu onoga što nudi obrazovni sistem i potreba koje diktiraju savremeni tržišni uslovi,uloga savetodavne službe može biti od velikog značaja. Naime, kako ističe Bogdanov

(2007: 142) znanja i pomoć prilikom pokretanja sopstvenog posla i njegovog razvoja potrebna su kako porodičnim gazdinstvima, tako i onim seoskim domaćinstvima kojasvoju ekonomsku reprodukciju baziraju na nepoljoprivrednim delatnostima. Ta znanja suspecifična i delimično se razlikuju od onih koja se stiču tokom formalnog obrazovanja,ali zajedno sa funkcionalnim „školskim“ znanjem predstavljaju dobru osnovu za razvoj preduzetničke svesti i ponašanja.

Međutim, nepovoljan obrazovni kapital većine seoskog, a posebno poljoprivrednogstanovništva u Srbiji dovodi u pitanje mogućnost i kvalitet saradnje sa poljoprivrednomslužbom (Petrović, Janković, 2010: 136). Naravno, jasno je da nije moguće svakogazdinstvo transformisati u preduzetnički orijentisanog tržišnog aktera. U uslovima

ograničene državne podrške razvoju ruralnog preduzetništva, korisno je, onda,modifikovati pristup u radu savetodavne službe. Identifikacijom svih sociokulturnih potencijala porodičnih gazdinstava, kao i ostalih potencijalnih aktera u ekonomskojreprodukciji sela, pa tako i njihovog obrazovnog kapitala stvaraju se osnove za definisanje pojedinih tipova aktera prema njihovom ukupnom preduzetničkom potencijalu. Naovaj način, stvara se osnova za efikasnije delovanje savetodavne službe (koja je takođeograničena u raspoloživim resursima). Ujedno, ovako se stvaraju pretpostavke za boljekorišćenje unutrašnjih potencijala seoskih zajednica.

6. Literatura

1. Aнкета о радној снази (2012) Београд: Републички завод за статистику.

2. BABOVIĆ, МARIJA, ОLIVERA VUKOVIĆ (2008) Žene na selu kao pomažućičlanova poljoprivrednog domaćinstva: položaj, uloge i socijalna prava. Beograd:UNDP.

3. BLAGOJEVIĆ, MARINA (2010) Žene na selu u Vojvodini- svakodnevni život iruralni razvoj. Novi Sad: Pokrajinski zavod za ravnopravnost polova.

4. BOCK, BETTINA, SALLY SHORTALL (2006) Rural gender relations: issues and



61

case studies. UK – USA: CABI Publishing.

5. BOGDANOV, NATALIJA (2007) Mala ruralna domaćinstva u Srbiji i ruralnanepoljoprivredna ekonomija. Beograd: UNDP.

6. CVEJIĆ, SLOBODAN; MARIJA BABOVIĆ, MINA PETROVIĆ, NATALIJA

BOGDANOV, OLIVERA VUKOVIĆ (2010) Socijalna isključenost u ruralnimoblastima. Beograd: UNDP Srbija – Sektor za inkluzivni razvoj.

7. ЧИКИЋ, ЈОВАНА, МАРИЦА ПЕТРОВИЋ, ЖИВОЈИН ПЕТРОВИЋ (2011)Жене у селу и развој предузетништва. Економика пољопривреде. Год. 58.СБ-1 (1-368). стр. 223-230.

8. GOVERDE, HENRI, HENK DE HAAN. MIREIA BAYLINA (2004) Power andgender in European rural development. UK –USA: Ashgate.

9. ISIĆ, MOMČILO (2008) Seljanka u Srbiji u prvoj polovini 20. veka. Beograd:

Helsinški odbora za ljudska prava u Srbiji.10. JANKOVIĆ, DEJAN (2011) Sociološki aspekti razvoja lokalnih seoskih zajednica

(doktorska disertacija). Novi Sad: Biblioteka Filozofskog fakulteta.

11. ЈАРИЋ, ИСИДОРА, МАРТИНА ВУКАСОВИЋ (2009) Мере у образовањеуусмерена ка угроженом становништву. Београд: Тим за социјалноукључивање и смањење сиромаштва.

12. JOVANOVIĆ, NATALIJA (2011) Obrazovanje u tranziciji. Kultura polisa. God. 8.Br.15. str. 335-340.

13. KOKOVIĆ, DRAGAN (2009) Društvo i obrazovni kapital. Novi Sad: Mediterran publishing.

14. КОРАЋ, МАЈА (1990) Интегрални развој села и домети образовања сеоскихжена. Зборник Матице српске за друштвене науке. Бр. 90. стр. 121-130.

15. MILOŠEVIĆ, BOŽO (1997) Umeće rada. Novi Sad: Filozofski fakultet.

16. MENDRAS, HENRI (1986) Seljačka društva: elementi za jednu teoriju seljaštva.Zagreb: Globus.

17. НОВАКОВ, МАРИНА (2010) Породични и друштвени положај мајке у

савременом српском селу на основу истраживања на подручју АП Војводине(магистарска теза). Нови Сад: Библиотека Филозофског факултета.

18. PETROVIĆ, ŽIVOJIN, DEJAN JANKOVIĆ (2010) Poljoprivredno savetodavstvoSrbije –stanje, problemi i mogućnosti reforme. Novi Sad: Poljoprivredni fakultet.

19. PETTY, RICHARD, JAMES GUTHRIE (2000) Intellectual capital literaturereview: Measurement, reporting and management. Journal of Intellectual Capital.Vol. 1. Iss.2. pp. 155 – 176.

20. Popis stanovništva, domaćinstava i stanova, knjiga 12 (1991) Aktivno stanovništvo

koje obavlja zanimanjeprema socio-profesionalnom položaju, polu, školskoj spremi



62

i pohađanju škole (elektronska verzija).

21. Попис становништва, домаћинстава и станова, Пољопривреда, књига 3. Чланови газдинстава према старости, школској спреми и станови (2004)Београд: Републички завод за статистику.

22. Попис становништва, домаћинстава и станова, Становништво, књига 2. Поли старост (2003) Београд: Републички завод за статистику.

23. Попис становништва, домаћинстава и станова, Становништво, књига 4.Школска спрема и писменост (2003) Београд: Републички завод за статистику.

24. Попис становништва, домаћинстава и станова, Становништво, књига 13.Дневни мигранти (2004) Београд: Републички завод за статистику.

25. Попис становништва, домаћинстава и станова, Становништво, књига 19.Укупно и пољопривредно становништво (2005) Београд: Републички завод

за статистику.26. PULJIZ, VLADO (1983) Novi trendovi deagrarizacije u SR Hrvatskoj. Sociologija

sela. Vol. 21, No. 79-81. Str. 59-70.

27. SHAFFER, RON; STEVE DELLER; DAVE MARCOUILLER (2006) RethinkingCommunity Economic Development. Economic Development Quarterly. Iss. 20.Pp. 59-74.

28. SHUCKSMITH, MARK (2009) Disintegrated Rural Development? Neo-endogenous Rural Development, Planning and Place-Shaping in Diffused Power

Contexts. Sociologia ruralis. Vol. 50. Iss.1, pp.1-14.29. SINGH, KATAR (2009) Rural development: principles, policies and management.

India: SAGE Publication.

30. СТОЈАНОВ, МЛАДЕН (2004) Социологија сеоских колектива. Нови Сад:Матица српска; Београд – Завод за социологију развоја села.

31. SULLIVAN, Patrick (1998) Profiting from Intellectual Capital: Extracting Valuefrom Innovation. Canada: P. Wiley.

32. ВУКОСАВЉЕВИЋ, СРЕТЕН (1953-1983) Историја сељачког друштва.

Београд: САНУ.



63

EDUCATIONAL CAPITAL OF RURAL POPULATION IN SERBIA

ČIKIĆ, J.19

Summary

Education capital of rural population in Serbia is analyzed in order to point out itsbasic characteristics and its contribution to the agrarian and rural development.The analysis starts for the hypothesis that the rural entrepreneurship developmentis the key element in contemporary rural development in Serbia. Ruralentrepreneurship itself implies, among other, strong human and social capitalof those who are engaged in rural economy. The characteristics of educationalcapital of rural population are regarded as a factor of human and social capital strengthening in order to achieve entrepreneurial spirit and behaviour. Basiccharacteristics of educational capital are analyzed based on empirical data on

educational structure of rural population, by 2002 census.

Key words: educational capital, rural population, rural entrepreneurship, Serbia.

Primljen: 12.06.2012.Prihvaćen: 17.07.2012.

19 M.A. Jovana Čikić, Research Associate, University of Novi Sad, Faculty of Agriculture,Department of Agricultural Economics and Rural Sociology, Novi Sad; Phone: 021/485-32-70;email: [email protected].

The paper is part of the research on project “Sustainable agriculture and rural development in thefunction of achievement of strategic objectives of the Republic of Serbia in the Danube region”

(MPN RS, III 46006).



64


UTICAJ OBRAZOVANJA NA AGRARNI RAZVOJU REPUBLICI SRBIJI

KARAVIDIĆ, S., ČUKANOVIĆ KARAVIDIĆ, M., IVKOVIĆ, D.1

Rezime

Obrazovanje je snažan činilac razvoja, a obrazovni nivo stanovništva nezaobilazan je pokazatelj dostignutog stepena društveno-ekonomskog razvoja u svakojdruštvenoj zajednici.

U ovom radusintetizovani su zaključci brojnih studija o uticaju obrazovanja naagrarni razvoj sa dva aspekta: Društvenih saznanja, s ciljem, da se razviju i podstiču sveže misli i saznanjanaučnog značaja za razvoj agrara i njegov doprinos razvoju, pri čemu obrazovanje povećava socijalnu uključenost i utiče na smanjenje regionalnih disproporcija;Uticaj obrazovnog nivoa poljoprivrednika na njihovu produktivnost (produktivnost poljoprivrednog napredovanja) dokazivanjem dve hipoteze: a) viši nivi formalnogobrazovanja povećavaju produktivnost poljoprivrednika; b) obrazovanje se višeisplati poljoprivrednicima u dinamičnom osavremenjenom okruženju nego u statičkom, tradicionalnom okruženju.

Ključne reči: agrar, obrazovanje, razvoj.

1. Uvod

Svetska ekonomska i finansijska kriza, kao i neizvesna budućnost oko dostupnosti icena energenata i pregrambenih resursa, ubrzava procese globalizacije i diferencijalizacijei dodatno zaoštriti suprotnosti i animozitete velikih sila, ali i zebnju zemlja u razvoju

koje se uz velike ekonomske i socijalne probleme bore sa visokom stopom zaduženostii strukturnom neravnotežom, nastojeći da prevaziđu negativne stope rasta, nadajući seuspešnom inkorporiranju u novi međunarodni privredni ambijent.

Analizirajući navedeno, njihovu prirodu i uzroke, moraju se naučnim argumentimavalorizovati nova, perspektivna saznanja, s ciljem, da se razviju i podstiču svaže mislii saznanja naučnog značaja za razvoj agrara i njegov doprinos razvoju ostalih sektora privrede, baziranih na očuvanju i korišćenju prirodnih resursa, kao što su voda, zdrava

1 Akademik dr Slavko Karavidić, redovni profesor; dr Marija Čukanović Karavidić, vanredni profesor; dr Dragan Ivković, docent, Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo,

Beograd; telefon: 063/378627.



65

hrana, čist vazduh itd. koji se vezuju za potrebe budućeg života i razvoja.Agrar ima neprocenjivi nacionalni značaj za ekonomsku i socijalnu stabilnost

Republike Srbije, ali i veliki izazov za sve odgovorne institucije i ruralno stanovništvoSrbije. Naglasak se stavlja na probleme razvoja agrara u Srbiji, kao što su nedovoljnorazvijeno tržište poljoprivrednih proizvoda, nesiguran plasman, nedostatak prerađivačkih

kapaciteta koji bi apsorbovali tržišne viškove proizvode, nezadovoljavajući intezitetmera za razvoj agrara i popularizaciju ruralnog života.

Upravo iz tih razloga iskazana je neophodnost promena u proizvodnom procesu,koje treba da obuhvate povećanje investicija u opremu i mehanizaciju, unapređenjeznanja kako u promeni tehnologija, uvođenjem standarda i dobre agrarne prakse, tako iu prodaji, marketingu i upravljanju gazdinstvom.

Ne treba posebno naglašavati značaj proizvodnje hrane za prehrambenu sigurnostzemlje, proizvodnju sirovina (za druge grane), izvoz, itd. Takođe, socijalni, demografskii drugi aspekti razvoja agrara determinišu višestruki značaj koji ima agrar u društveno-

ekonomskom razvoju Republike Srbije. Značaj agrarase ogleda u njegovom značajnomučešću u BDP Republike Srbije, a pogotovo ako se posmatra celokupan doprinos agraraostalim sektorima privrede. Dakle razvoj agrara ima multiplikativan efekat na ukupni privredni razvoj.

Savremene tendencije razvoja tržišne privrede pokazale su da se nauka iobrazovanje nalaze u samom vrhu prioriteta globalnih i nacionalnih strategija i politikadruštveno-ekonomskog i tehnološkog razvoja i napretke.

2. Obrazovanje i održivi razvoj agrara

Održiv razvoj agrarne proizvodnje, prerađivačke industruje i trgovine, kaosavremeno organizovan i integrisan sektor privrede obezbeđuje uspešnost ukupnogekonomskog razvoja i značajno doprinosi ublažavanju postojećih disproporcija uregionalnom razvoju, posebno u ruralnim područjima.

Politika ruralnog razvoja mora poći od nove i regulisane agrarne politike u okvirukoje će se ruralni razvoj ogledati pre svega u strateškom pristupu razvoju gde je zasvaki cilj na raspolaganju određeni opseg različiti mera ruralnog razvoja, one merekoje najviše odgovaraju ruralnim područjima uzimajući u obzir i prioritete u okvirunacionalnih planova ruralnog razvoja.

Kompleksnost regionalno – razvojnih problema Republike Srbije, kao i pojavaregionalnog „tranzicionalnog siromaštva“, nameću potrebu definisanja konceptaruralnog i regionalnog razvoja, analitičko razmatranje svih aspekata i tendencijademografskih promena, depopulacije i pražnjenja ruralnih – seoskih područja.

Nasuprot tome, sledeći podaci ukazuju da su u Republici Srbiji relativno povoljniuslovi za razvoj poljoprivredne proizvodnje.

Površina Srbije je 88.361 kvadratni kilometar. Zemljište Srbije je raznoliko, isastoji se od bogatih plodnih ravnica na severu, krečnjačkih venaca i basena na istokui starih planina i brda na jugoistoku. Od ukupne površine zemljišta 55 %, ili 4.253miliona hektara je pogodno za obrađivanje. Dakle posedujemo više obradive površine po



66

stanovniku (0, 65 hektara po stanovniku) nego mnoge zemlje evropske unije (Francuska0, 52 hektara, Nemačka 0, 19 hektara, Holandija 0, 13 hektara po stanovniku, ...). Oko2⁄3 obradivog zemljišta su oranice i bašte sa 3, 35 miliona hektara, livade sa 588.000hektara, pašnjaci sa 821.000 hektara, voćnjaci sa 244.000 hektara i vinogradi sa 69.000hektara. Žitarice su dominantne poljoprivredne kulture u Srbiji, sa najvećim udelom

kukuruza i pšenice. Za industrijske poljoprivredne kulture (prvenstveno suncokret išećernu repu) koristi se 10 % obradivog zemljišta.Klima je kontinentalna (hladne zimei topla leta sa dobro raspoređenim padavinama). Srbija ima dovoljno vodnih resursa(dužina rečnih tokova je 3.672 km, preko 100 izvora mineralne, termalne vode). Učešće poljoprivrede, zajedno sa prehrambenom industrijom, industrijom stočne hrane, pića iduvana iznosi oko 25% BDP.

Prognoze stručnjaka su da bi sa navedenih površina moglo da se hrani 80 milionaljudi.

Međutimzbog lošeg ekonomskog tretmana agrara za poslednjih pola veka

(privatizacija, smanjenje ulaganja po jedinci površine itd.) umanjena je efikasnostagrarne proizvodnje i plasmana – proizvoda i narušen ukupan agrarni razvoj.Agrar je poslovno neorganizovan suprotano zahtevima savremene ekonomije i

biotehnologije. Ruralni predeli su demografski ispražnjeni, a tehnološki i funkcionalnonepismeni. Ružna stvarnost je manifestacija i posledica lošeg političkog činjenja, lošeekonomije, ali i moralnog, duhovnog, civilizacijskog i kulturnog sunovrata mnogih područja društvenog života. I u ruralnim sredinama se manifestuju svi vidovi i oblicisocijalne patologije: zločini, kriminal, bolesti zavisnosti i zanemarivanje mladih.Otuda je u pristupu rešavanja pitanja agrarnih područja neophodna promena sistemavrednosti, obrazaca ponašanja, transformacija kulture i celokupne društvene svesti,

promene društvenih institucija. Iz krize se može izaći samo novim znanjima, novimtehnologijama, kulturom i prosvećenjem naroda.Transformacija agrarnog sistema Srbije trebalo bi da ima uporište u dobro

organizovanoj proizvodnji kroz rešavanje grupe problema agrarau Srbiji:1) Nepovoljne posedovne strukture agrara i neorganizovanosti robnih

proizvođača;2) Neuređenosti prometa agrarnih proizvoda;3) Nekonkurentnosti;4) Neodgovarajuće uloge države;5) Demografski problemi poljoprivrednog stanovništva;

6) Ekološka kriza i zaustavljanje negativnih razvojnih trendova.Ciljeve transformacije agrara treba posmatrati kroz veću proizvodnju, veći profit,

veću tržišnost, veći izvoz, kao i veću produktivnost, jer Srbija ima resursno-razvojne preduslove za ekonomiju agrarne i prehrambene proizvodnje.

Ovi ciljevi se mogu ostvariti kroz organizaciju moderne agrarne proizvodnje:obrazovnost i informisanost proizvođača, dobru tehničku opremljenost, profesionalnuorganizovanost, izvozna orjentacija, povezanost u okviru agrarnoindustrijskog sistema, praćenje moderne tehnologije.

Iako u ekonomskoj literaturi postoji ubedljiv argument o ulozi obrazovanja uagrarnom razvoju, ostaje relativno šta to školovane ljude čini produktivnijim, kao i



67

navodnim efektom „prelivanja“ obrazovanja što može indirektno da doprinese ruralnomrazvoju agrara (fokusirano na odnose između obrazovanja i ruralnog razvoja, naškolovanje i na rast stanovništva u ruralnim predelima).

Priznavanje značaja pismenosti i obrazovanja u olakšavanju komunikacionih procesa od suštinskog su značaja za agrarnirazvoj.

Mora se priznati, međutim, da iako je istraživanje u društvenim naukamaobezbedilo seriju uverljivih hipoteza u vezi sa „intervenišućim varijablama“ kojimase objašnjava odnos između obrazovanja, agrarnog i ekonomskog razvoja, direktne političke implikacije takvog istraživalja ni u kom slučaju nisu očigledne. Zaista, jedna odslabosti planiranja razvoja je da se preliminarni rezultati istraživanja koriste selektivnoda bi se opravdala obrazovna politika za koju su se odlučila iz veoma različitih (često političkih) razloga.

Većina literature teži da naglasi veći značaj opšteg obrazovanja i značaj pismenostii računanja u razvojnom procesu. Pitanje je da li visoko specifične forme stručne i

tehničke obuke predstavljaju efikasan oblik ulaganja osim ako nisu blisko usmerenana poslovna iskustva i stvarne uslove za razvoj agrara. Uloga obrazovanja leži, usuštini, u pružanju specifičnih veština, mada je očigledno da većina formalnih sistemaobrazovanja ne može da funkcioniše na ovaj način. Formalno školovanje je u suštinikomplementarno po svojoj prirodi sa manje formalnim sistemima koji šire takve stručnesposobnosti, i slabosti mnogih ranijih obrazovnih strategija, koje leže u njihovomzanemarivanju postojanja visoko efikasne neformalne obrazovne strukture. Formalnoškolovanje, uglavnom se odnosi na pismenost, računanje, i opšte obrazovanje u kojimasu generisane osnovne „sposobnost da uče“, a koje su od vitalnog značaja u inovativnimrazvojnim procesima agrara.

Neosporno je da su obrazovani ljudi:• bolje informisani, a i verovatnije je da više učestvuju u društvenimaktivnostima;

• u oblasti ekonomske produktivnosti, nauka i obrazovanje pomažu u procesusamootkrivanja i pomažu ljudima da pronađu karijere podudarne sa njihovimtalentima, interesovanjima i aspiracijama;

• u proseku manje nezaposleni;• sa većim „alokativnim sposobnostima“, tj. sposobnošću za brzo prilagođavanje

na promene koje zahteva privreda, kroz unapređenje tehnologija i zaliheresursa.

U odnosu prema drugima fakultetski obrazovani ljudi su u proseku:• otvoreniji prema novim idejama, radoznaliji, hrabriji u suprotstavljanju i

postavljanju novih pitanja i problema, i otvoreniji u sticanju novih naučnihsaznanja i iskustava;

• verovatno su racionalniji u pristupu problemima. Oni su svesniji različitostimišljenja i pogleda na svet, legitimnosti neslaganja, neizvesnosti i potencijalnihrizika;

• tolerantniji prema dvosmislenosti i relativnosti, i mnogo su voljniji darazmišljaju u terminima verovatnoće, a ne sigurnosti;

• oni su nezavisniji i samostalniji u svojim stavovima, samouvereniji i spremniji



69

gazdinstva (npr. kilograma pšenice, kukuruza), površina obradivog zemljišta, slobodnidani koje porodična radna snaga koristi, količina i vrsta opreme koja se koristi, nivoiobrazovanja članova domaćinstva, kao i izloženost poljoprivrednika usavršavanju imodernizaciji.

Većina studija su studije proizvodnje (vrednost proizvodnje useva, kao zavisne

promenljive). Pošto vrednost useva zavisi od cenovne strukture (koja može da varira odregiona do regiona kao i van regiona), poređenja između studija koja ispituju količinu proizvodnje i onih koja ispituju vrednost proizvodnje moraju da se vrše sa nekomrezervom. Studijetakođe, uključuju niz različitih ratarskih kultura: zavisne varijableuključivale su i pojedinačne ratarske kulture (pšenica, ili kukuruz) i mešovite ratarskekulture (povrće i šećerna repa suncokret), odvojeno ili u kombinaciji sa usevima žitarica.

Većina procena uticaja obrazovanja na produktivnost rada koristi iznose nadnicakao zamenu za marginalnu produktivnost i ispituje uticaj obrazovnog nivoa pojedinca, pomoću drugih kontrolisanih varijabli, na iznos nadnice koju on ili ona prima. To

je razumljivo, pod pretpostavkom da postoje konkurentna tržišta rada, zbog čega,obrazovanje pojedinca može jednostavno da signalizira postojanje produktivnihsvojstava poslodavca. Ne treba praviti nikakve pretpostavke oko ekvivalentnosti nadnicai marginalnog proizvoda rada.

Pored ispitivanja uticaja obrazovanja na produktivnost, analiziran je i uticajnaalokativnu efikasnost, to jest, u kojoj meri poljoprivrednici, optimalno, biraju svoj mixulaza i izlaza u svetlu njihovih proizvodnih funkcija i preovlađujućih cena (procenauticaja obrazovanja na alokativnu efikasnost). Razmatra se pitanje alokativne efikasnostiupoređivanjem stvarne sa optimalnom alokacijom odluka u svetlu procenjene proizvodnefunkcije, i procena profita i funkcija faktora tražnje radi testiranja alokativne efikasnosti.

Podaci su prikupljeni korišćenjem eksplicitno dizajniranog uzorka. Ovo stoga jer grupe podataka variraju među brojnim agrarnim gazdinstvima koja se ispituju, uveličini distribucije, koji tip useva gaje i u regionalnim karakteristikama.

Obrazovni nivo proizvodne jedinice se meri po nivou obrazovanja glavedomaćinstva, ukupnom obrazovanju svih članova porodice, ili ukupnom obrazovanjusvih radnika na gazdinstvu. Za količinu obrazovanja uzet je broj godina školovanja kolikoih je pohađano ili su završene, broj razreda ili obrazovnih nivoa kojima je prisustvovanoili su završeni.

Istraživanja pokazuju da je prosečna dobit u proizvodnji za 4 godine obrazovanjaoko 8.7%, sa standardnom devijacijom do9.0 %.

Aspekti životne sredine, mogu da budu važne determinante uticaja efekataobrazovanja na proizvodnju. Konkretno, obrazovanje je uglavnom, efikasnije u uslovimamodernizacije.

Kriterijumi za identifikovanje okruženja koje nije modernizovano podrazumevalisu primitivnu tehnologiju, tradicionalnu poljoprivrednu praksu i useve, i malo prijavljenihinovacija ili izloženost novim metodama. Kriterijumi za identifikovanje okruženja koje je moderno, naprotiv, podrazumevaju dostupnost novim ratarskim sortama, inovativnemetode sađenja, zaštitu, kao i dostupnost kapitalnim inputima kao što su insekticidi,djubriva, traktori i mašine. Neki drugi pokazatelji ovog tipa okruženja su tržišnoorijentisana proizvodnja i mogućnost korišćenja savetodavnih usluga.



70

Uticaj modernizovanog okruženja se ocenjuje na dva odvojena načina. Umodernizovanim uslovima, efekti obrazovanja su bili znatno veći nego u tradicionalnimuslovima. U svim studijama koje smo analizirali, prosečno povećanje proizvodnje za 4godine obrazovanja u tradicionalnim uslovima je 1.3 %u poređenju sa 9.5 %povećanja umodernizovanim, savremenim uslovima.

5. Zaključak

U ovom radu nalaze se istraživanja i otkrića u vezi sa povećanjem do koga sedolazi kada obrazovni nivo poljoprivrednika utiče na njihovu proizvodnu efikasnost. U jednoj od grupa podataka, obrazovanje ima statistički beznačajan efekat, ali generalnoefekat je pozitivan i, obično, statistički značajan. Iako kombinovanje rezultata različitihstudija mora da se gleda sa rezervom, opšti zaključak je da se produktivnost gazdinstva povećava, u proseku, za 7.4% kao rezultat poljoprivrednikovog završetka dodatnih 4godine osnovne škole pre nego nijedne (7.4% je ponderisani prosek vrednosti u kojima je procena mogla da se izračuna). Brojne studije su pokazale dokaz o pragu broja godina (4-6) iznad koga uticaj obrazovanja postaje izraženiji. Dobijeni rezultat potvrđuje hipotezuda viši nivoi obrazovanja povećavaju produktivnost poljoprivrednika.

Efekti obrazovanja (merenje efekata obrazovanja na produktivnost u odnosuna stepen modernizacije okruženja i drugih varijabli) verovatno će, mnogo više, da budu pozitiv u modernizovanom poljoprivrednom okruženju nego u tradicionalnom.Zaključujemo da dobijeni rezultati daju podršku hipotezi da je efektivnost obrazovanjaveća u modernizovanom okruženju.

6. Literatura

1. BOWMAN M J 1976 Through education to earnings? Proc. of the NationalAcademy of Education 3: 261-69

2. GLASS G V, MCGAW B, SMITH M L 1981 Meta-analysis in Social Research.Sage, London

3. JAMISON D T, LAU L J 1981 Farmer Education and Farm Efficiency. Johns

Hopkins University Press, Baltimore, Maryland4. KARAVIDIĆ S., Tranzicija i razvoj privrede-put za privredni oporavak, Institut za

ekonomiku i finansije, Beograd, 2005.

5. KARAVIDIĆ S., ČUKANOVIĆ-KARAVIDIĆ M., Ekonomika i finansijskimenadžment u obrazovanju, Fakultet organizacionih nauka, Beograd, 2008.

6. KARAVIDIĆ S., IVKOVIĆ D., KOSARKOSKA D., Osnovi finansijskogmenadžmenta, Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo, Beograd,2011

7. KARAVIDIĆ S., IVKOVIĆ D., ČUKANOVIĆ-KARAVIDIĆ M., Preduzetništvo,



71

Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo, Beograd, 2010

8. LAU L J 1978 Applications of profit functions. In: Fuss M A, McFadden D L(eds.) 1978. Production Economics: A Dual Approach to Theory and Applications. North-Holland, Amsterdam

9. LOCKHEED M E, JAMISON D T, LAU L J 1980 Farmer education and farmefficiency: A survey. Econ. Dev. Cult. Change 29(1): 37-76

10. MELLOR J W 1976 The New Economics of Growth: A Strategy for India and theDeveloping World. Cornell University Press, Ithaca, New York, p. 74

11. MÜLLER J 1974 On sources of measured technical efficiency: The impact ofinformation. Am. J. Agric. Econ. 56: 730-38

12. Republički zavod za razvoj, Izveštaj o razvoju Republike Srbije za 2009.godinu

13. Republički zavod za razvoj, Izveštaj o razvoju Republike Srbije za 2008.godinu

14. SCHULTZ T W 1975 The value of the ability to deal with disequilibria. J. Econ.Lit. 13: 872-76

15. SHAPIRO K H, MÜLLER J 1977 Sources of technical efficiency: The roles ofmodernization and information. Econ. Dev. and Cultural Change 25: 293-310

16. Welch F 1970 Education in production. J. Polit. Econ. 78: 35- 59

17. World Economic Forum, Global Competitiveness Report 2010-2011

18. World Economic Forum, Global Competitiveness Report 2009-2010

19. www. Mfin.gov.rs

20. YOTOPOULOS P A 1967 The Greek farmer and the use of his resources. BalkanStudies 8: 365-86

THE INFLUENCE OF EDUCATION ON THE AGRARIANDEVELOPMENT IN REPUBLIC OF SERBIA

KARAVIDIĆ, S., ČUKANOVIĆ KARAVIDIĆ, M., IVKOVIĆ, D.2

Summary

Education represents an important factor of development, and the educationallevel of the people is one of the most tangible indicators of the social-economic levelachieved within every social community. In this work, conclusions of a number of

2 Academician Slavko Karavidić, PhD, Full.Prof.; Marija Čukanović Karavidić, PhD, AssociateProfessor; Dragan Ivković, PhD, Assistant Professor; Higher School of Business Economics and

Entrepreneurship, Belgrade; Phone: +38163378627.



72

studies on the influence the education has on the agricultural development arerepresented following the two aspects:Social cognition, with the goal to develop and stimulate fresh concepts andinformation of scientific importance for the agriculture and its contribution tothe development, having the education increasing the social involvement and

decreasing regional disproportion; Influence of the farmer’s educational level to his/her productivity (agriculturalimprovement productivity) by proving the two hypotheses: a) higher levels of formal education multiply the farmer’s productivity; b) education pays off within adynamic, contemporary environment more than the static, traditional environment.

Key words: agriculture, education, development.

Primljen: 13.06.2012.

Prihvaćen: 19.07.2012.



73


EDUKACIJA LOKALNOG STANOVNIŠTVA KAOPRETPOSTAVKA ZA RAZVOJ RURALNOG TURIZMA

U SRBIJI1

CVIJANOVIĆ, D., VUKOVIĆ, P.2

Rezime

Danas su opšte prisutne tendencije da se pravci u turističkom razvoju traže uturističkim vidovima koji nisu usko vezani za koncept masovnog turizma, a pre svega akcenat je na ruralnom turizmu i turizmu posebnih interesovanja. Izmeđuovih vidova postoji značajan stepen komplementarnosti u razvoju, pa se otudaotvara i širok spektar mogućnosti u kreiranju programa za boravak turista ururalnim područjima. Imajući u vidu veličinu teritorije koju čine ruralna područja u Srbiji (više od 80%teritorije) i broj stanovnika koji tamo živi (43, 6% ukupnog broja stanovnika), jasni su i motivi koji leže u sve izraženijim zahtevima za njegov ubrzan razvoj. Svakako

da jedan od prvih neophodnih koraka u tom smislu čini edukacija lokalnog stanovništva u cilju njihovog osposobljavanja za pružanje adekvatnog nivoakvaliteta turističkih usluga.Cilj rada je da ukaže na neophodnost edukacije lokalnog stanovništva u ruralnim područjima Srbije, kako bi se unapredio i pospešio razvoj ruralnog turizma iujedno sprečile sve negativne tendencije sa kojima su ova područja opterećenadanas.

Ključne reči: turizam, ruralni razvoj, edukacija, destinacija

1. Uvod

U Republici Srbiji i pored postojanja prirodnih potencijala za razvoj ruralnog

1 Rad je deo istraživanja na projektu III - 46006 „Održiva poljoprivreda i ruralni razvoj ufunkciji ostvarivanja strateških ciljeva Republike Srbije u okviru Dunavskog regiona”, integralnai interdisciplinarna istraživanja (period 2011-2014), koji finansira Ministarstvo prosvete i nauke,Republike Srbije.2 Dr Drago V. Cvijanović, Mr Predrag M. Vuković, Institut za ekonomiku poljoprivrede,

Beograd, Volgina 15, 11060 Beograd; e-mail: [email protected]; tel/fax: 011/2972-858.



75

mesnih zajednica, turističke organizacije, ali i privrednih organizacija koje u njemumogu i moraju naći svoj ekonomski interes. Iz tog razloga je neophodan i jedan sistemski pristup, a edukacija je svakako polazna osnova na kojoj se može i mora bazirati budućirazvoj.

Zbog toga je neophodno da poljoprivredni proizvođači izgrade poseban odnos

prema turizmu kako bi stavili sve resurse u funkciju njegovog razvoja. Očekivanja suda multiplikovano dejstvo turizma na ukupan razvoj ovih sredina će se vrlo brzo osetiti.Sve korisnike prirodnih resursa nužno je obrazovati i detaljno informisati o značaju i posledicama bezbednog korišćenja prirodnih i antropogenih resursa u funkciji razvojaturizma.

3. Načini upoznavanja lokalnog stanovništva sa ruralnim turizmom

Prvi korak u procesu podizanja svesti lokalnog stanovništva bi bio da se u saradnjiTurističke organizacije Srbije, organa lokalne samouprave i Regionalnih privrednihkomora organizuju odgovarajući kursevi koji bi imali za cilj da ukažu na značaj turizmau razvoju lokalnih zajednica, pri čemu bi akcenat prvenstveno trebalo staviti na ruralniturizam.

U tom smislu kako bi se brzo osetili efekti jedne ovakve aktivnosti akcenat bitrebalo staviti na nosice razvojno opredeljenih domaćinstava koji bi iskazali interes za bavljenje seoskim odnosno, ruralnim turizmom.

Potrebno je da se žitelji se upoznaju sa svim mogućnostima koje nudi razvoj turima. Neke od njih su svakako:

• stvaranje dodatnih izvora prihoda poljoprivrednicima,• jačanje poljoprivredne kroz prodaju poljoprivrednih proizvoda turistima,• jačanje kompletne infrastrukture u ruralnim područjima,• sprečavanje procesa depopulacije, koji je inače veliki problem danas u Srbiji,• razvoj trgovine,• razvoj saobraćaja,• razvoj sektora usluga,• oživljavanje kulturnih, manifestacionih i svih etno sadržaja na ovim

područjima itd.Pri čemu treba koristiti svaku priliku da se naglasi da su očekivanja da će turizam

omogućiti ekonomski rast, finansijsku i socijalnu sigurnost, itd.

4. Teme koje bi mogle da zaokupe pažnju žitelja ruralnih područja

Polazeći od nivoa obrazovanja lokalnog stanovništva, njihove motivisanosti iinteresovanja potrebno je prvo napraviti odgovarajući program za edukaciju.Cilj bi bioda se u prvom koraku meštani upoznaju sa onim šta zapravo ruralni turizam predstavlja.U tom smislu neke od tema koje bi zaokupile pažnju su na primer:

• pojam turizma;



76

• ukazivanje na društveni, ekonomski, socijalni značaj razvoja turizma ururalnim područjima;

• ilustracija komplementarnosti turizma i poljoprivrede;• sagledavanje uslova za stvaranje i pokazivanje načina za organizaciju turizma

u seoskim sredinama;

• marketing koncepcija i njenoj primena u turizmu;• obrazovanje ljudi o održivom turistističkom razvoju;• prezentacija svih vidova turizma koji se mogu implementirati u nekoj ruralnoj

sredini itd. Nakon jednog ovakvog ciklusa predavanja potrebno je preći na pružanje

odgovarajućih znanja u praktičnom smislu. Naime, potrebno je da se žitelji upoznaju saodgovarajućim standardima koja bi seoska domaćinstva morala da ispune kako bi moglada se bave ruralnim turizmom.

Na kraju važno je istaći da o svim pitanjima i standardima mora da postoji saglasnost

na svim nivoima upravljanja u razvoju turizma, lokalnom, regionalnom i nacionalnom.

5. Načini implementacije edukacije u ruralnim sredinama

Polazeći od navedenih ciljeva, nužno je odrediti i faze u kojima bi se jedan takavciklus edukacije organizovao. U svakom slučaju on bi mogao da se odvija u tri faze:

1) pripremnoj fazi,2) fazi implementacije, i3) fazi merenja postignutih rezultata.

U pripremnim aktivnostima potrebno je da se izvrše sve neophodne aktivnostikako bi otpočeo procesa edukacije. Neke od njih su: obilazak terena, razgovor sa poljoprivrednim proizvođačima, formiranje radnih grupa, izrada, štampanje brošura iradnog materijala, kako u pisanoj tako i u elektronskoj formi.

U fazama direktne edukacije svi prisutni moraju biti informisani o detaljnoutvrđenom programu predavanja. Zatim , je neophodno da se izvršeni lokacija prostoraza realizaciju projekta edukacije.

Imajući u vidu složenost i zahtevnost sprovođenja programa, edukativna aktivnostmora biti usmeravana samo na određeni broj seoskih gazdinstava. Reč je kompetentnimnosilacima ili članovima registrovanih razvojno opredeljenih poljoprivrednih

gazdinstava. U zavisnosti od veličine naseljenog mesta, edukativni program bi trebaloda uključuje ne više od 20 polaznika. Neke od aktivnosti koje bi se vršile u prve dve faze su:• upoznavanje i razgovor sa većim brojem poljoprivrednika, a zatim formiranje

manjih radnih grupa odabranog sastava;• priprema i izrada radnog materijala, u pisanoj i elektronskoj formi;• organizacija i implementacija serije teorijskih predavanja sa aktivnim učešćem

svih prisutnih u diskusijama po završenim predavanjima;• ilustracija praktičnim primerima;• tokom izvođenja nastave, potrebno je da se primenjuje i određeni vid testiranja



77

radi utvrđivanja gradiva i sl;• na kraju, neophodno je sumirati rezultate zajedničkog rada, i otkloniti sve

eventualne nejasnoće i insistirati na daljoj saradnji između svih učesnika.Očekivanja su da će poljoprivrednici na osnovu ovakvog programa edukacije moći

da:

• shvate mesto i ulogu raspoloživih prirodnih i društvenih (antropogenih)resursau potencijalnom turističkom razvoju;

• da uvide uticaj turizma i njegove primene na društveni, ekonomski i socijalnirazvoj sela;

• da procene efektivnost i efikasnost turizma u ostvarenju svojih ciljeva iinteresa;

• dobiju sve neophodne informacije o iskustvima o drugim sredinama koje su seopredelile za ovakav vid ruralnog razvoja;

• da na bazi raspoloživih resursa sagledaju svoje šanse za razvoj;

• uvide ulogu održivog razvoja za očuvanje životne sredine;• da izbegnu posledice zanemarivanja prirodnih i društvenihpotencijalasopstvenog razvoja;

• shvate važnost turizma u opštem društvenom razvoju.• da smanje rizike u stvaranju sopstvenih prihoda i dr.

6. Zaključak

Insistiranje na edukaciji poljoprivrednih proizvođača, u prvom redu nosilaca

razvojno opredeljenih domaćinstava, je uslov na kome se mora bazirati razvoj ovihsredina. U Republici Srbiji koja je do sada nepravedno zanemarila svoje ruralno područje postoje evidentno respektabilne osnove za rzavoj ruralnog turizma. Javno proklamovanstav o turizmu kao šansi razvoja ruralnih sredina, nesme biti samo „mrtvo slovo na papiru“, on mora zaživeti ukoliko se uistinu očekuju i efekti. Programi edukacijestanovništva su polazna osnova na kojoj se mora temeljiti budući razvoj. U tom smisluneophodno je krenuti sa edukacijom poljoprivrenog stanovništva. Očekivanja su da ćese na ovaj način omogućiti da se na bazi stečene teorijske osnove i praktičnih vežbiu ovladavanju određenim znanjima iz oblasti turizma poljoprivredni proizvođačiosposobiti za planiranje, organizovanje, kordinaciju i vođenje svih aktivnosti na nivou

domaćinstva, sela, odnosno mesnih zajednica kao malih turistčkih destinacija.

7. Literatura

1. PREDRAG VUKOVIĆ, SLAVICA ARSIĆ, DRAGO CVIJANOVIĆ (2010):„ Konkurentnost ruralnih turističkih destinacija“, str. 47-60, časopis Ekonomika poljoprivrede/Economic of Agriculture 57, januar-mart, Beograd, God./vol. LVII, br./N0 1(1-153), 2010, Beograd UDC:338.43:63, YU ISSN 0352 – 3462

2. PREDRAG VUKOVIĆ, NATAŠA CECIĆ, DRAGO CVIJANOVIĆ (2007):



79

(more than 80% of the territory) and the number of people who live there (43.6%of the total population), there are clear motives which lie in the growing demand for its rapid development. Certainly one of the first necessary steps in this regardmakes training local people to enable them to provide an adequate level of qualityof tourist services.

Aim of this paper work is to point out the necessity of education of local peoplein rural areas of Serbia, in order to improve and enhance the development ofrural tourism and also prevent any negative tendencies with which these areas areburdened today.

Key words: tourism, rural development, education, destination, village.




80


PREDUZETNIČKI PRISTUP AKADEMSKOM OBRAZOVANJU*

ĐURAN, J.1

Rezime

Akademsko preduzetništvo je tema koja ulazi u područje istraživanja preduzetništva. Kao pojavni oblik, akademsko preduzetništvo se najčešće definišekao preduzetništvo koje pokušava da razume i objasni nove poduhvate kreiraneod univerzitetske intelektualne sredine, stvaranje okruženja za primenu znanja

i stimulisanje preduzetničkog ponašanja među svim članovima institucionalnih struktura u akademskoj zajednici. Poznato je da univerzitetsko institucionalno okruženjestimuliše sticanje i raspodelunovog znanja između članova univerzitetske zajednice. Međutim, ono što se slabijerazume i što je manje poznato, jeste kako univerzitetsko institucionalno okruženje podstiče akademsko preduzetništvo.U ovom radu analizira se akademsko preduzetništvo u pokušaju da se promovišekreativnost i inovacije u oblastima primene univerzitetskog znanja od strane preduzetnika, s ciljem da se iskristališu poslovne i akademske intelektualne ideje itransformišu u proizvode iz stvarnog života.

Ključne reči: preduzetništvo, akademsko preduzetništvo, obrazovanje, univerzitet.

1. Uvod

Široko konceptualizovana, kreativna ekonomija povezuje primat ideja u nauci iumetnosti u društveni okvir preduzetništva koje na centralno mesto stavlja obrazovanje, jer su njegove institucije primarne institucije znanja koje obezbeđuju stvaranje, razvoj i

prenosnovih ideja.Univerziteti su neophodni akteri u unapređenju naučnog znanja, što kontinuiranodovodi do novih generacija primenjenog istraživanja, naučnih otkrića i tokova, novih proizvoda koji poboljšavaju naše živote i jačaju savremene privredne strukture.Univerziteti igraju centralnu i stratešku ulogu u obrazovanju, osposobljavajući i

* Ovaj rad je deo istraživačkih projekata pod šiframa: 47009 (Evropske integracije i društveno-ekonomske promene privrede Srbije na putu ka EU); 179015 (Izazovi i perspektive strukturnih

promena u Srbiji: Strateški pravci ekonomskog razvoja i usklađivanje sa zahtevima EU),finansiranih od strane Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije.

1 Jelena Đuran, asistent, Univerzitet «Educons» Sremska Kamenica, telefon: 063/8880826.



81

usavršavajući studente, mlade ljude, nosioce promena, buduće naučnike, profesore i predavače, istraživače i preduzetnike, kao i u obučavanju drugih kvalifikovanih radnikakoji podstiču inovaciju u visokoj tehnologiji i industrijama znanja koje su primarni pokretači uspešnih regionalnih privreda danas i za koje se predviđa da će biti pokretačiglobalne privrede još dugo u budućnosti.

Preduzetništvo se smatra ključnim pokretačem društveno-ekonomskog razvoja inapretka, jer generiše znatne prilike za zaposlenje, nudi širok spektar potrošačkih roba iusluga, i uopšteno uvećava nacionalni prosperitet i konkurentnost.

Akademsko preduzetništvo je tema diskusije koja ulazi u područje istraživanja preduzetništva. Kao pojavni oblik, akademsko preduzetništvo se najčešće definišekao preduzetništvo koje pokušava da razume i objasni nove poduhvate kreiraneod univerzitetske intelektualne sredine, stvaranje okruženja za primenu znanja istimulisanje preduzetničkog ponašanja među svim članovima institucionalnih strukturau akademskoj zajednici.

Poznato je da univerzitetsko institucionalno okruženjestimuliše sticanje i raspodelunovog znanja između članova univerzitetske zajednice. Međutim, ono što se slabijerazume i što je manje poznato, jeste kako univerzitetsko institucionalno okruženje iakademsko preduzetništvo podstiču akademsko preduzetništvo.

2. Univerzitetsko okruženje i akademsko preduzetništvo

U skorije vreme, osnovni zadatak industrijske inovacije, da bi se olakšao dotokznanja u nove izvore, jeste promena strukture i funkcije univerziteta. Ekonomisti, čije

je uže polje istraživanja industrijska ekonomija, pokušali su da usvoje ’’model tržišta’’da bi analizirali akademske institucije. Model tržišta smatra univerzitete jednim odnajvećih aktera u procesu privrednog i ekonomskog razvoja. Takođe, model tržištaističe da država ne treba da bude jedini sponzor akademskih institucija. Sociolozi naukeanaliziraju socijalne/društvene funkcije univerziteta i ustanovljavaju da su se funkcijeod obrazovanja i teoretskog usavršavanja i razvoja, beskrajnog znanja i relevantnosti primene, pomerile ka stvaranju bogatstva.2 Autor McKelvey (1997) objašnjava, promenljivu, ili bolje reći menjajuću, ulogui funkciju univerziteta u aktivnostima traganjaza znanjem, koristeći kognitivna (naučna vs. tehnološka) i institucionalna (tržišnavs. državna) okruženja, koje se sve više pomeraju od naučno-upravnog okruženja, ili

osnovnog naučnog okruženja ka naučno-ekonomskom (N-E) okruženju.3 U čistomnaučnom okruženju, aktivnosti istraživanja su osmišljene da uvećaju opšte znanje. Doknaučno-ekonomsko (N-E) okruženje podstiče naučne aktivnosti koje imaju potencijalniekonomski povraćaj, akademska institucija sve više jača unutrašnje sposobnosti da pretvori rezultate istraživanja u intelektualnu svojinu - IS (eng. intellectual property - IP), i ekonomsku aktivnost.

2 Raine, J., Beukman, P., University technology commercialisation offices-a New Zealand perspective, International Journal of Technology Management, 2002, vol. 24, no. 5-6, p. 624-647.3 Prema: Chang, Y. C., Chen, M. H., Hua, M., Yang, P. Y., Factors Influencing Academic

Entrepreneurship: The Case of Taiwan, 2003, p.3.



82

U skladu sa trendom da se generacija roba/usluga brzo zamenjuje, životni ciklus jedne firme se neizbežno skraćuje. Preduzetnici igraju ključnu ulogu u stvaranjuunapređenja proizvoda i širenju privrednog i ekonomskog rasta, jer ubrzavaju stvaranje,širenje i primenu inovativnih ideja.4 Nauka se pojavila kao alternativni pokretač imehanizam privrednog i ekonomskog rasta, naspram klasičnog trijumvirata zemlje,

rada i kapitala, tradicionalnih izvora bogatstva. Instituti visokog obrazovanja (eng. Higher Education Institutes), fundamenti znanja u oblasti nauke i tehnologije, nisuviše samo mesta obrazovanja i istraživanja. Na temelju razvoja ekonomije baziranena znanju, od akademija, posebno onih istraživačkih univerziteta, traži se da buduodgovorni akteri za regionalni ekonomski napredak i kreiranje radnih mesta. Nekolikoistraživanja je pokazalo koliko su napredni i progresivni preduzetnički napori učinjeniod strane akademskih istarživačkih institucija u pojedinim zemljama. Prema tome, uztradicionalne funkcije obrazovanjai funkcije istraživanja, nova funkcija ekonomskekreativnosti, putem svih aktivnosti akademskog preduzetništva, na univerzitetima će

neizbežno privući ogromnu pažnju.Trostruki heliks odnosa univerzitet-industrija-država formuliše ulogu univerzitetakao centra za fundamentalno bazično istraživanje. Izraženo je snažnije interesovanje zaodgovarajuće praćenje ideja iz univerzitetskog istraživanja koje može voditi primenamaod industrijske važnosti.5 Razvile su se različite institucionalne i organizacione inovacijeakademskih istraživačkih instituta, poput prenosa prava intelektualne svojine i izumakoji neposredno pokazuju potencijal za komercijalizaciju.6 Ranije sprovedene studije potvrđuju da ustanovljen prenos tehnologije i/ili kancelarija za povezivanje, resursiinkubatora i subvencioni programi koje univerziteti razvijaju da bi pospešili svoje spin-off kompanije imaju veliki uticaj na interaktivni odnos univerzitet-privreda. Univerzitet

na kom se rezultati istraživanja redovno pregledaju zbog komercijalnog, kao i naučnog potencijala, postaje preovlađujuća akademska institucija. Međutim, politike univerzitetakoje ograničavaju konsalting aktivnosti na jednom nedeljno i ograničavaju ostale preduzetničke poduhvate, ometaju ovakav poredak. Nadalje, odnos udela u prihodima odautorskih prava između izumitelja i univerziteta može da utiče na sklonost preduzetnikada eksploatišu univerzitetske izume.

U prošlosti, akademski istraživači su dobijali mnoštvo dozvola za istraživački rad,od strane vlade i nadležnih upravnih organa vlade, kao podrške njihovim novim idejama.Suočavajući se sa odbijanjima u vladinim fondovima za finansiranje samih istraživanjai drugih naučnih aktivnosti, akademski istraživači morali su tražiti alternativne izvore

finansiranja koji će ih podržati i, takođe, pronaći druge razvojne mehanizme transfera

4 McDougal, P.P., Oviatt, B.M., International Entrepreneurship Literature in the 1990s and Directions for Future Research, Chicago, 1997.5 Etzkowitz, H., Leydesdorff, L., Universities and the Global Knowledge Economy: Triple-Helixof University-Industry-Government Relations, London, 1997.6 Chang, Y. C., Chen, M. H., Hua, M., Yang, P. Y., Factors Influencing Academic Entrepreneurship:

The Case of Taiwan, 2003, p.3



83

tehnologije i komercijalizacije.7 Tranzicija ka manje zavisnom istraživačkom sistemuod vladine podrške, pojavila se najpre i najupečatljivije u Velikoj Britaniji tokom 80-tih godina, prošlog veka, ali može biti viđena, takođe, i u SAD-u uprkos delimičnomzaklanjanjuovog dešavanja zbog apsolutnog porasta istraživanja finansiranih od stranevlade u odabranim istraživačkim oblastima, kao što je zdravstvo.8

Univerziteti ne samo da trebaju više da odražavaju naučne i tehnološke potrebedruštva, već takođe, da sarađuju sa firmama, postajući snabdevači primenjenog znanjakoje se lako možepretvoriti u izum. Zaista, postoji više kolaborativnih istraživanja uSAD, mnoga od ovih partnerstava obuhvataju univerzitete i firme.

Autor Etzkowitz ukazuje na to da je univerzitet postao preduzetnički u svojojunutrašnjoj dinamici, kao i kroz eksterne veze ostvarene sa poslovnim firmamazarad istraživačkih ugovora i prenosa znanja i tehnologije.9 Instituti se podstiču daaktivno traže finansiranje iz različitih izvora na konkurentnom tržištu istraživanja. Nadalje, univerzitet je posebno pogodno okruženje za inovaciju zahvaljujući osnovnim

karakteristikama poput visoke stope protoka ljudskog kapitala u vidu studenata koji suizvor potencijalnih inovatora/izumitelja. Prema tome, sve više se očekuje da će ključniekonomski akteri biti grupacije firmi koje proističu ili su bar blisko vezane za univerzitetili drugu instituciju koja proizvodi znanje.

3. Uloga akademskog preduzetništva u stvaranju novih šansi preduzetništva

Tokom XIX veka, Kardinal Džon Njuman definisao je idealni univerzitet kaouniverzitet koji bi bio posvećen potrazi za znanjem samim. Prema njegovom mišljenju,

univerziteti bi predstavljali „visok nivo, visoku zaštitnu vlast i moć svog znanja i nauke,činjenica i principa, ispitivanja i otkrića, eksperimenata i spekulacija“.10 Međutim,u očekivanju novog milenijuma, promenilo se poimanje univerziteta. Oni se više ne posmatraju samo kao institucije visokog obrazovanja. Danas, univerziteti su važni pokretači tehnološkog razvoja i ekonomskog rasta i napretka. Ovo, samo po sebi, netreba da bude isuviše iznenađujuće.

Srednjeročno pa i dugoročno, kontinuirana konkurentnost u globalnoj ekonomijizavisiće od tehnološki-baziranih moći i snaga. One obuhvataju sposobnost da se primeni nova tehnologija, da se pristupi uspešnim novim tržištima, da se razviju novi proizvodi, da se inkorporiše najbolja praksa u upravljanju preduzećem, da se razviju

nivoi kompetentnosti i veštine širom celog spektra radne snage. Ovo su sve elementi

7 Brown, W.S., A proposed mechanism for commercializing university technology, Welleseley,Babson College, 1984, p.136-1488 National Science Foundation – www.nsf.gov9 Etzkowitz, H., Research groups as ’quasi-firms’?The invention of the entrepreneuraluniversity, Research policy, 2003, vol. 32, no. 1, p.111.

10 Martin, B., John Henry Newman: His Life and His Work, Chatto and Windus, London, 1982.



84

kojima univerziteti mogu znatno doprineti, posebno na regionalnomnivou.11 Akademskainstitucija se više ne smatra izolovanim ostrvom znanja. Umesto toga, vlade na lokalnom,nacionalnom, evropskom i svetskom nivou sve više smatraju visoko obrazovanjeznačajnom silom u regionalnim privredama, izvorom prihoda i zaposlenosti, kao subjektkoji doprinosi kulturnom životu, i podržava ekonomski razvoj. Unutar mnogih zemalja,

univerziteti se sve više smatraju integralnim delom grada ili regionalne mreže javnihobjekata koji su centri privlačenja pojedinaca i preduzeća.12 Ukratko, oni su katalizatoriuvećanja mogućnosti zapošljavanja za lokalnu industriju, posebno kada regionalnei nacionalne vlade smatraju visokotehnološke i na znanju bazirane sektore ključnimizvorom neposrednih i posrednih prilika za zapošljavanje u budućnosti. Preduzetnički pristup akademskom obrazovanju usmeren na probleme i postojeće barijere preduzetnika,može stvoriti neophodan uslov za dalji razvoj uloge preduzetništva.

4. Preduzetnička motivacija akademskih preduzetnika

Ličnost preduzetnika je često među ljudima iz poslovne prakse, ali i u sferiobrazovanja, među studentima na primer, predmet brojnih pitanja i rasprava u domenu preduzetništva. Ovo otuda što je (ljudska) tendencija da se preduzetnički uspeh pripišesetu individualnih sposobnosti i karakteristika, pre nego specifičnostima poslovnogtrenutka i/ili određene poslovne situacije.13

Istraživači nisu ti koji uvek predvode u naporu osnivanja svih univerzitetskihspin-off kompanija. Takvi poduhvati su, u većem stepenu, vođeni i kreirani od stranetri primarne grupe ljudi: inventori (pronalazači, izumitelji) tehnologije, koji stvaraju

spin-off kompanije vođene od strane istraživača; zatim, eksterni (spoljni) preduzetnicizainteresovani za osnivanje kompanija koje će licencirati univerzitetske invencije krozkancelarije-službe za licenciranje tehnologije (eng. technology licensing offices) – takodolazi do stvaranja spin-off kompanije vođenih od strane klijenata/kupaca; i na kraju,investitori koji povezuju tehnologiju i preduzetnike, stvaraju spin-off kompanije koje suvođene investitorima.

Klasifikacija preduzetnika na različite tipove omogućava nam da lakše razumemokako određene vrste preduzetničkih poduhvata funkcionišu i kako različiti faktoriutiču na njihov uspeh. Ovo je važno za istraživače preduzetništva; za investitore koji procenjuju priliku da ulože svoj kapital u novi poslovni poduhvat; za vladu i lokalnu

samoupravu koja kreira strategiju razvoja i definiše programe podrške preduzetnicima,kao i za same preduzetnike kada definišu svoje sopstvene strategije razvoja.14

Neki dokazi sugerišu da akademski preduzetnici osnivaju univerzitetske spin-off

11 Acs, Z., Fitzroy, F., Smith, I., High Technology Emplyment and University R&D Spillovers: Evidence from US Cities, Welleseley, Babson College, 1995, p. 274-28512 Klofsten, M., Jones-Evans, D., Comparing Academic Entrepreneurship in Europe – The Caseof Sweden and Ireland, Small Business Economics 14: 299-309, 2000.13 Penezić, N., Preduzetništvo – savremeni pristup, Akademska knjiga, Novi Sad, 2008, str. 91

14 Penezić, N., Preduzetništvo – savremeni pristup, Akademska knjiga, Novi Sad, 2008 , str. 117.



85

kompanije, iz prostog razloga, zato što pripadaju preduzetničkom tipu osobe, koja jeoduvek želela da osnuje kompaniju i koja univerzitetske invencije (pronalaske) kao načinza postizanje svojih preduzetničkih ciljeva.15 Na primer, u statističkoj studiji sa velikimuzorkom, od 1397 patentiranih invencija (pronalazaka) između 1980. i 1996. godine,autori Shane i Khurana (2003) pokazuju da je preduzetnički tip istraživača upotrebio

svoju invenciju u novoosnovanim kompanijama, u daleko više slučajeva, nego što su toučili drugi inventori, koji nisu skloni preduzetničkom razmišljanju.

Činjenica da formiranje jednog važnog podskupa univerzitetskih otcepljenjazavisi, bar delom, od karakteristika tehnoloških pronalazača, sugeriše da je razumevanjemotivacije inventora da započnu poduhvat osnivanja spin-off kompanije veoma važanza detaljnije opisivanje spin-off aktivnosti. U svrhu bližeg objašnjenja ovog fenomena,ukratko će biti prikazane dve kategorije odgovora na pitanje zašto inventori osnivajukompanije. Prva grupa motivacionih faktora spadaju u psihološki domen, u komeinventori žele da svojoj tehnologiji daju praktičnu dimenziju ili da stvore bogatstvo ili

izdejstvuju nezavisnost. Druga kategorija objašnjenja je orijentisana ka karijeri, u čijojodređenoj fazi inventori osnivaju kompanije.Iako istraživanja podržavaju predloge da su neki inventori jednostavno

preduzetnički tipovi ličnosti, i time, sami po sebi, snabdeveni motivacijom koja ih vodiosnivanju spin-off kompanija, druga istraživanja sugerišu da akademski preduzetnici (eng. inventor-entrepreneurs) baveći se konverzijom istraživanja u praktično primenljivaznanja osnivaju kompanije, vođeni faktorima povezanim sa njihovom karijerom.

Objašnjenja orijentisana ka karijeri, koja bliže određuju osnivanje otcepljenihkompanija, razmatraju činjenicu da inventori osnivaju kompanije, ne iz razloga štoih motivacija ka tome vodi tokom čitave njihove karijere, već da se to pre dešava u

određenom momentu u njihovoj karijeri. Među faktorima povezanim sa karijerom, prethodna istraživanja su izdvojila sledeće:16 Životni ciklus karijere; Akademski status;Intelektualni kapital vodećeg naučnika – naučnika ’Zvezde’ (eng. Star scientist );Preduzetničko iskustvo.

Dakle, uspešan preduzetnik mora ne samo koristiti ove veštine, već i učiti da ihkoristi i učiti iz iskustva u njihovom korišćenju, kao i da imperativ preduzetnikovoguspeha leži u konstantnoj proveri (reviziji) sposobnosti koje ima u ovim područjima,njihovim jakim i slabim stranama, kao i u planu za njihovo unapređenje.17

5. Zaključak

Univerzitet koji neguje akademsko preduzetništvo želi da zna kako najbolje možedoprineti rešavanju stvarnih svetskih problema, uticati na razvitak društva i napraviti

15 Shane, S., Academic Entrepreneurship – University Spinoffs and Wealth Creation, EdwardElgar, Cheltenham, 2004, p. 15516 Videti detaljnije: Shane, S., Academic Entrepreneurship – University Spinoffs and WealthCreation, Edward Elgar, Cheltenham, 2004, p. 15917 Videti detaljnije: Penezić, N., Preduzetništvo – savremeni pristup, Akademska knjiga, Novi

Sad, 2008, str. 108



86

profit od stvaranja novog znanja. Veoma bitno pitanje, koje takođe otvara diskusija oakademskom preduzetništvu, jeste kako akademski naučnik, koji ima sposobnost ikapacitet da stvori novo znanje, može na najbolji način iskoristiti preduzetničke prilike imogućnosti koje pružaju asimetrije znanja.

Tradicionalni primarni cilj univerziteta sadrži se u težnji za unapređenjem naučnih

dostignuća i obrazovanja. Ovakvi ciljevi čine univerzitete jedinstvenim izvorom bazičnih istraživanja koja, kada se adaptiraju u poslovnu zajednicu, mogu da budu važanizvor ekonomskog rasta baziranog na znanju. Znanje ima tendenciju da se razvija unutarinovativnih klastera (grupacija). Razvijanje i širenje znanja ima tendenciju da se pojavi jedino unutar ograničenih geografskih oblasti, gradeći ekonomsku aktivnost baziranuna znanju unutar ovih regiona. Dakle, univerziteti i druge istraživačke institucijemogu postati krucijalne fokusne tačke za regionalni ekonomski razvoj. Ova vrstarazvoja, ipak, nije nikako osigurana. Određena istraživanja pokazuju i nagoveštavaju prilikom raščlanjivanja ovog problema, da neke institucije sa značajnim izdvajanjima

zaistraživanje i razvoj nisu u mogućnosti i u stanju da generišu održiv ekonomski razvojili da stvore značajniji broj novih firmi.Promene u sferi obrazovanja ne mogu se posmatrati izdvojeno iz konteksta

društvenih promena, koje su često pod uticajem odnosa političkih činilaca i drugihinteresnih grupa, kao i ekonomskih potencijala zajednice. U aktuelnom vremenskomrazdoblju, univerzitet sa znanjem koje neguje i širi, sve više postaje generator promenau industriji, kulturi, politici i ostalim oblastima društvenog života. Uz sve suštinskei marginalne promene društvenih činioca koje su bile usmerene ka univerzitetima,intelektualne zajednice naučnih institucija i univerziteta su u velikoj meri bile faktori promena u društvu bez obzira na vremenski trenutak u istoriji.

Ukoliko kao vrhovnu težnju procesa tranzicije pretpostavimo fiksno odredište(u većini zemalja u regionu je upravo to slučaj) kao što je tržišna privreda, kosimo sesa, osnovnim principom globalne ekonomije, promenom. Umesto takvog zaokruženogželjenog stanja, u vidu tranzicije ka tržišnoj ekonomiji, kao konačnog cilja, bolje jeizabrati stanje kontinuirane tranzicije putem prihvatanja dinamične i konkurentske prirode razvoja tehnologije u globalnoj ekonomiji. Ovakvim odnosom prema shvatanjusamog procesa tranzicije, dobijamo više nego slepim nastavkom stvaranja novih ulogai veza između statičkih institucija. Države se još uvek ne odriču u potpunosti politikasubvencionisanja, čime dobijamo tranziciju ka mešovitom sistemu sačinjenom odtržišnih snaga i državnih podsticaja. Svakako, međusobne veze države, privrednog

sektora i univerziteta se menjaju, od ranijih modela separacije i kontrole, ka interakcijiu vidu «trostrukog heliksa» čije se relativno autonomne sfere preklapaju zajedničkiminteresom – unapređenjem društva.

6. Literatura

1. ACS, Z., FITZROY, F., SMITH, I., High Technology Emplyment and University R&D Spillovers: Evidence from US Cities, Welleseley, Babson College, 1995, p.274-285.



87

2. BROWN, W.S., A proposed mechanism for commercializing university technology,Welleseley, Babson College, 1984, p.136-148.

3. CHANG, Y. C., CHEN, M. H., HUA, M., YANG, P. Y., Factors Influencing Academic Entrepreneurship: The Case of Taiwan, 2003.

4. ĐURAN, J., Akademsko preduzetništvo, Zadužbina Andrejević, Beograd, 2010.

5. ĐURAN, J., GALETIN, M., Savremeni trendovi razvoja naučnoistraživačke ulogeuniverziteta u uslovima tranzicije, Prvi naučni skup sa međunarodnim učešćem –Poslovna ekonomija u tranziciji, Zbornik radova, Sremska Kamenica, 2010, str.101-112.

6. ETZKOWITZ, H., Research groups as ’quasi-firms’?The invention of theentrepreneural university, Research policy, 2003, vol. 32, no. 1.

7. ETZKOWITZ, H., LEYDESDORFF, L., Universities and the Global Knowledge

Economy: Triple-Helix of University-Industry-Government Relations, London, 1997.8. KLOFSTEN, M., JONES-EVANS, D., Comparing Academic Entrepreneurship in

Europe – The Case of Sweden and Ireland, Small Business Economics 14: 299-309, 2000.

9. MARTIN, B., John Henry Newman: His Life and His Work, Chatto and Windus,London, 1982.

10. MCDOUGAL, P. P., OVIATT, B.M., International Entrepreneurship Literature inthe 1990s and Directions for Future Research, Chicago, 1997.

11. PEJANOVIĆ, R., Uvod u metodologiju ekonomskih nauka, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2010.

12. PEJANOVIĆ, R., NJEGOVAN, Z., Preduzetništvo kao razvojni resurs RepublikeSrbije, Agroekonomika, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad (45-46): 5-15, 2010.

13. PEJANOVIĆ R., NJEGOVAN Z., Preduzetnička (agro)ekonomija, monografija,Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2010.

14. PEJANOVIĆ, R., NJEGOVAN, Z., I SAR.: Ruralni razvoj i lokalni ekonomskirazvoj AP Vojvodine, monografija, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2011.

15. PENEZIĆ, N., Preduzetništvo – savremeni pristup, Akademska knjiga, Novi Sad,2008.

16. PENEZIĆ, N., ĐURAN, J., Fenomen akademskog preduzetništva, Poslovnaekonomija, Univerzitet Educons, Sremska Kamenica, 2010, str. 173-195.

17. RAINE, J., BEUKMAN, P., University technology commercialisation offices-a New Zealand perspective, International Journal of Technology Management,2002, vol. 24, no. 5-6, p. 624-647.

18. SHANE, S., Academic Entrepreneurship – University Spinoffs and Wealth

Creation, Edward Elgar, Cheltenham, 2004.



88

ENTREPRENEURIAL APPROACH TO ACADEMIC EDUCATION*

ĐURAN, J.18

Summary

Academic entrepreneurship is a topic that enters within the scope ofentrepreneurship research. As a manifestation academic entrepreneurship is oftendefined as entrepreneurship that seeks to understand and explain the new venturescreated by university intellectual environment, creating an suitable surroundings for the application of knowledge and stimulation of entrepreneurial behavioramong all members of the institutional structure of the academic community. It is known that the university institutional environment encourages the acquisitionand dissemination of new knowledge between members of the university community. However, what is less understood and what is less known is how the university

institutional environment encourages academic entrepreneurship.This paper analyzes the academic entrepreneurship in an attempt to promotecreativity and innovation in the areas of application of university knowledge from entrepreneurs, with aime tocrystallize business ventures from academic andintellectual ideas by transforming them into products for real life.

Key words: entrepreneurship, academic entrepreneurship, education, university.


* This paper is a part of research projects numbers: 47009 ( European integrations and socialand economic changes in Serbian economy on the way to the EU ) and 179015 (Challenges and

prospects of structural changes in Serbia: Strategic directions for economic development andharmonization with EU requirements).

18 Jelena Đuran, Assistant, University «Educons» Sremska Kamenica, Phone: +381638880826.



89


METODOLOGIJA NAUČNOG ISTRAŽIVANJA I ANALIZEOBRAZOVNIH KORISTI U AGRARU

ČUKANOVIĆ KARAVIDIĆ M., KARAVIDIĆ S., KVRGIĆ G.1

Rezime

U ovom radu sintetizovana je metodologija istraživanja o uticaju obrazovnog nivoa jednog poljoprivrednika na njegovu ili njenu produktivnost (merenje produktivnostiobrazovanja i merenje produktivnosti poljoprivrednog napredovanja). Istaživanja

se sprovode u najvećem broju slučajeva u vezi sa tačnošću dve hipoteze: (a) višinivoi formalnog obrazovanja povećavaju produktivnost poljoprivrednika; i (b)obrazovanje se više isplati poljoprivrednicima u dinamičnom, osavremenjenomokruženju nego u statičkom, tradicionalnom okruženju.

Ključne reči: metodologija, ekonomski razvoj, agrar, obrazovanje.

1. Uvod

U istraživanju (studiji) se moraju koristiti podaci iz istraživanja nekoliko stotina poljoprivrednih domaćinstava u određenom regionu. Ankete moraju da sadrže podatke, za svako poljoprivredno gazdinstvo, za neku ili sve od sledećih varijabli: bruto proizvodnja gazdinstva (npr. kilograma pšenice, kukuruza), površina obradivogzemljišta, slobodni dani koje porodična radna snaga koristi, količina i vrsta opremekoja se koristi, nivoi obrazovanja članova domaćinstva, kao i uključenost i izloženost poljoprivrednika usavršavanju i modernizaciji. Na osnovu skupa podataka ove vrste,može se proceniti uticaj obrazovanja na produktivnost procenjujući proizvodnu funkcijukoja se odnosi na kvantitet ouput-a poljoprivrednog gazdinstva u odnosu na nivo svakog

input-a, uključujući i obrazovanje poljoprivrednika.U tom smislu koriste se proizvodne funkcije u jednom od opštih oblika u kojima β pokazuje merenje produktivnosti obrazovanja. Slično tome, Y pokazuje merenje produktivnosti poljoprivrednog napredovanja.

U proceni uticaja obrazovanja na produktivnost rada koristi se iznos nadnica kaozamenu za marginalnu produktivnost i ispituje uticaj obrazovnog nivoa pojedinca, pomoćudrugih kontrolisanih varijabli, na iznos nadnice koju on ili ona prima. To je razumljivo,

1 dr Marija Čukanović Karavidić, vanredni profesor, Akademik dr Slavko Karavidić, redovni profesor, dr Goran Kvrgić, redovni profesor, Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo,

Beograd; telefon: 063/378627.



90

pod pretpostavkom da postoje konkurentna tržišta rada kao i odsustvo mehanizama projekcije, zbog čega, obrazovanje pojedinca može jednostavno da signalizira postojanje produktivnih svojstava poslodavcu, bez da su, zapravo, unapređena. Direktna procenamarginalnog proizvoda obrazovanja pomoću svojih koeficijenta u proizvodnoj funkcijiobezbeđuje alternativu, korišćenje nadnica koje su superiorne u mnogim aspektima. Netreba praviti nikakve pretpostavke oko ekvivalentnosti nadnica i marginalnog proizvodarada. Mogućnost projekcije ne podrazumeva interpretiranje rezultata (iako izostavljenevarijable to mogu), i samo na taj način moguće je dobiti procenu uticaja obrazovanja na produktivnost u sektorima, kao što je poljoprivreda, koja može da se osloni, relativnomalo, na mogućnost zapošljavanja na osnovu zarada.

Pored ispitivanja uticaja obrazovanja na produktivnost, moguće je da se ispitada li obrazovanje i u kojoj meri utiče i na alokativnu efikasnost, to jest, u kojoj meri poljoprivrednici, optimalno, biraju svoj mix ulaza i izlaza u svetlu njihovih proizvodnihfunkcija i preovlađujućih cena (procena uticaja obrazovanja na alokativnu efikasnost).

Razmatra se pitanje alokativne efikasnosti upoređivanjem stvarne sa optimalnomalokacijom odluka u svetlu procenjene proizvodne funkcije, i procena profita i funkcijafaktora tražnje radi testiranja alokativne efikasnosti. To omogućava detaljnu diskusiju oalternativnim vidovima efikasnosti, a analiza funkcija profita kao sredstva za procenualokativne efikasnosti. Analiza odnosa između informacija i tehničke efikasnosti dajeempirijsku podršku ideji da poznavanje informacionih izvora poboljšava produktivnost. Naglasak se stavlja na ispitivanje alokativne efikasnosti kao i produktivnosti.

2. Osnove za istraživanje i kriterijumi za selekciju uzoraka

Iako je učinjen pokušaj da se identifikuju sličnosti u velikom broju različitihistraživanja, postoje brojni faktori koji ograničavaju obim generalizacije. Najvažnijimeđu njima su razlike u uzorku, razlike u metodama analize, i razlike u specifikacijiili merenju i zavisnih i nezavisnih promenljivih (posebno obrazovne varijable), aliiznačanje varijacije u kvalitetu podataka, analizama podataka i izveštavanju; isto daljeograničava adekvatnost poređenja (komparacije) među istraživanjima.

Karakteristike uzorakaPodaci se prikupljaju korišćenjem eksplicitno dizajniranog uzorka. Ovo stoga

jer grupe podataka variraju među brojnim agrarnim gazdinstvima koja se ispituju, uveličini distribucije, koji tip useva gaje i u regionalnim karakteristikama. Štaviše,obrazovanje, često, nije od primarne važnosti za one koji preduzimaju napore zaoriginalno prikupljanje podataka.

Metode analizePrimarni metod analize koji se koriste u istraživanjima je višestruko regresivan sa

obe varijable i zavisnom i nezavisnom u logaritamskom obliku, poznatijoj u ekonomskojliteraturi kao Cobb-Douglas tip.



91

a) Merenje zavisnih varijabliVećina istraživanja (studija) opisuju se kao studije proizvodnje (vrednost proizvodnje

useva, kao zavisne promenljive). Pošto vrednost useva zavisi od cenovne strukture (kojamože da varira od regiona do regiona kao i van regiona), poređenja između studija kojaispituju količinu proizvodnje i onih koja ispituju vrednost proizvodnje moraju da se vrše

sa nekom rezervom. Studijetakođe, uključuju niz različitih ratarskih kultura: zavisnevarijable uključivale su i pojedinačne ratarske kulture (pšenica, ili kukuruz) i mešoviteratarske kulture (povrće i šećerna repa suncokret), odvojeno ili u kombinaciji sa usevimažitarica.

b) Merenje nezavisnih obrazovnih varijabliPostoje tri izvora varijacije među istraživanjima (studijama) u pogledu korišćenja

obrazovne varijable: (a) čiji obrazovanje se meri; (b) šta je mera obrazovanja i (c)kako se merenje izražava. Obrazovni nivo proizvodne jedinice se meri po nivou

obrazovanja glave domaćinstva, ukupnom obrazovanju svih članova porodice, iliukupnom obrazovanju svih radnika na gazdinstvu. Obrazovni agregati obično isključujuobrazovanje neradnika, vrlo mladih, ili vrlo starih. Za količinu obrazovanja uzet je brojgodina školovanja koliko ih je pohađano ili su završene, broj razreda ili obrazovnih nivoakojima je prisustvovano ili su završeni. Obrazovni nivo se izražava kao indikator ilikao kontinuirana promenljiva. Kontinuirane promenljive, ponekad, ulaze u proizvodnefunkcije u logaritamskom obliku, a ponekad u naturalnom obliku.

Kad god je moguće, prijavljuju se rezultati jednačina, u kojima se koristi broj godinaškolovanja ili završenih razreda po glavi domaćinstva, međutim, kada se analizira višeod jedne obrazovne varijable, pokušavase evidentirati razlika u procenama efekata.

Specifikacija i merenje drugih ulaznih faktora Najveća razlika među studijama ogleda u obimu u kome su druge proizvodne

varijable uključene u specifikaciju proizvodne funkcije. Zemljište, rad i kapital su,generalno, uključeni, ali na različite načine. Zemljište može da uđe u funkciju kaokoličina ili kao vrednost. Rad je, često, podeljen na porodični ili najamni, a varijablamože da bude vremenska ili kao vrednost. Kapital može da uđe kao pojedinačnavarijabla ili kao diferencijalna, na nekoliko faktora. Drugi faktori ulaznih varijabli moguda sadrže količinu ili korišćenje đubriva, korišćenje navodnjavanje, vrste semena, kao ivarijable regionalnih pokazatelja.

Zbog razlike u izlaznim i ulaznim faktorima možemo da ograničimo histograme iregresije tako da obuhvataju, samo: (a) studije o poljoprivrednoj proizvodnoj funkciji; (b)studije u kojima je zavisna varijabla polje useva ili zbir nekoliko ratarskih kultura; i (c)studije u kojima procenat dobiti po godini obrazovanja može da se izračuna.

3. Uticaj formalnog obrazovanja na efikasnost

Opšti uticajiPretpostavljeno je da će obrazovanje imati pozitivan efekat na poljoprivrednikovu



92

efikasnosti; u svemu navedenom pronađena je potvrda ove hipoteze. Procentualno povećanje proizvodnje za 1 dodatnu godinu školovanja na srednjem nivou obrazovanjauzetom kao uzorak može da se izračuna u većini studija. Odgovarajuća formula zavisiod određene specifikacije proizvodne funkcije koja se koristi u studiji. Neka Ē bude prosečan obrazovni nivo uzorka, a β procenjeni koeficijent obrazovanja; u tom slučaju

procenat povećanja proizvodnje za 1 dodatnu godinu školovanja može da se izračunatako što se izračunava racio vrednosti proizvodnje, kada je nivo obrazovanja za 1/2godine veći od Ē, to je V

1, a vrednost kada je za 1/2 godine manje, je V

0, oduzima se 1, i

množi se sa 100. Ako je proizvodna funkcija određena kao u Jednačini (1), imamo:

procentualno povećanje =

=

=

Za proizvodnu funkciju (2):


=

Za proizvodnu funkciju (3), ako postoji N godina obrazovanja na nivou obrazovanjakoji određuje D,


(U kalkulaciji proizvodne funkcije (3), pretpostavlja se da procentualno povećanjekoje je nastalo usled obrazovanja može da se pripiše proporcionalno godinamaobrazovanja). Za proizvodnu funkciju (4),


=

Za proizvodnu funkciju (5), ako postoji N broj godina obrazovanja na nivou kojiodređuje D,




93

U cilju sumiranja nalaza, uraditi histogram po procentu smanjenja ili povećanja proizvodnje koja je pripisana poljoprivrednicima koji imaju 4 godine obrazovanja uodnosu na one koji nemaju nijednu.

Radi postizanja kredibiliteta u procenama procentualnih prirasta u proizvodnji

za 4 godine obrazovanja, takođe se procenjuju i standardne greške u ovim procenama,na osnovu procenjenih standardnih grešaka na koeficijentima. Da bi se kompenzovaleove razlike u pouzdanosti, ponderišu se procentualni dobici recipročno odgovarajućim procenjenim standardnim greškama.

Modernizacija okruženja Aspekti životne sredine, u kontekstu navedenih istraživanja, mogu da budu važne

determinante uticaja efekata obrazovanja na proizvodnju. Konkretno, obrazovanje jeuglavnom, efikasnije u uslovima modernizacije. Da bi testirali ovu hipotezu, istraživanja

(studije) se moraju podeliti prema tome da li predstavljaju modernizaciju ili ne u zaštitiokruženja.Kriterijumi za identifikovanje okruženje koje nije modernizovano

podrazumevajuprimitivnu tehnologiju, tradicionalnu poljoprivrednu praksu i useve, imalo prijavljenih inovacija ili izloženost novim metodama. Kriterijumi za identifikovanjeokruženja koje je moderno, naprotiv, podrazumevaju dostupnost novim ratarskimsortama, inovativne metode sađenja, zaštitu, kao i dostupnost kapitalnim inputima kaošto su insekticidi, djubriva, traktori i mašine. Neki drugi pokazatelji ovog tipa okruženjasu tržišno orijentisana proizvodnja i mogućnost korišćenja savetodavnih usluga.

Uticaj modernizovanog okruženja se ocenjuje na dva odvojena načina. U

modernizovanim uslovima, efekti obrazovanja su znatno veći nego u tradicionalnimuslovima.Drugi način, procene efekata modernizovanog okruženja na produktivnost

obrazovanja je da se uradi regresiona analiza procena procentualnog povećanja poljoprivredne proizvodnje nakon završenih 4 godina obrazovanja kao funkcijaekoloških karakteristika kao što su stopa pismenosti u zemlji, modernizacija okruženja,regionalna dostupnost savetodavnim uslugama, vrste useva, i realni bruto društveni proizvod (BDP) po glavi stanovnika.

4. Zaključak

U ovom radu nalaze se istraživanja i otkrića u vezi sa povećanjem do koga dolazikada obrazovni nivo malih poljoprivrednika utiče na njihovu proizvodnu efikasnost.U zavisnosti od grupa podataka, obrazovanje ima negativan (ali statistički beznačajan)efekat, ali generalno efekat je pozitivan i, obično, statistički značajan. Kombinovanjerezultata različitih studija mora da se uradi sa rezervom, opšti zaključak je da se produktivnost gazdinstva povećava, u proseku, za 7.4% kao rezultat poljoprivrednikovogzavršetka dodatnih 4 godine osnovne škole pre nego nijedne; 7.4% je ponderisani prosekvrednosti u kojima je procena mogla da se izračuna. Brojne studije su pokazale dokaz o



94

pragu broja godina (4-6) iznad koga uticaj obrazovanja postaje izraženiji.U svim studijama koje smo analizirali, prosečno povećanje proizvodnje za 4

godine obrazovanja u tradicionalnim uslovima je 1.3% u poređenju sa 9.5% povećanja umodernizovanim, savremenim uslovima.

Praksa potvrđuje da je varijabla modernizacije okruženjaveoma značajna. U

proseku, procentualna dobit kao rezultat 4 godine obrazovanja je bila 10% veća usavremenom okruženju nego u tradicionalnom okruženju.

Efekti obrazovanja (merenje efekata obrazovanja na produktivnost u odnosu nastepen modernizacije okruženja i drugih varijabli) verovatno će, mnogo više, da budu pozitivni u modernizovanom poljoprivrednom okruženju nego u tradicionalnom.Zaključujemo da dobijeni rezultati daju podršku hipotezi da je efektivnost obrazovanjaunapređena u modernizovanom okruženju.

5. Literatura

1. BOWMAN M J 1976 Through education to earnings? Proc. of the National Academy of Education 3: 261-69

2. GLASS G V, MCGAW B, SMITH M L 1981 Meta-analysis in Social Research.Sage, London

3. JAMISON D T, LAU L J 1981 Farmer Education and Farm Efficiency. JohnsHopkins University Press, Baltimore, Maryland

4. LAU L J 1978 Applications of profit functions. In: Fuss M A, McFadden D L

(eds.) 1978. Production Economics: A Dual Approach to Theory and Applications. North-Holland, Amsterdam

5. LOCKHEED M E, JAMISON D T, LAU L J 1980 Farmer education and farmefficiency: A survey. Econ. Dev. Cult. Change 29(1): 37-76

6. MELLOR J W 1976 The New Economics of Growth: A Strategy for India and the Developing World. Cornell University Press, Ithaca, New York, p. 74

7. MÜLLER J 1974 On sources of measured technical efficiency: The impact ofinformation. Am. J. Agric. Econ. 56: 730-38

8. SCHULTZ T W 1975 The value of the ability to deal with disequilibria. J. Econ. Lit. 13: 872-76

9. SHAPIRO K H, MÜLLER J 1977 Sources of technical efficiency: The roles ofmodernization and information. Econ. Dev. and Cultural Change 25: 293-310

10. WELCH F 1970 Education in production. J. Polit. Econ. 78: 35- 59

11. YOTOPOULOS P A 1967 The Greek farmer and the use of his resources. BalkanStudies 8: 365-86



95

METHODOLOGY OF SCIENTIFIC RESEARCH AND ANALYSISOF EDUCATIONAL BENEFITS IN AGRICULTURE

ČUKANOVIĆ KARAVIDIĆ M., KARAVIDIĆ S., KVRGIĆ G.2

Summary

In this work, a research methodology in the influence of the education level ofa farmer on his/her productivity (the education productivity and agriculturalimprovement productivity measurement). The researches are mostly conductedin relation to two hypotheses: (a) higher levels of formal education multiply the farmer’s productivity; and (b) education pays off within a dynamic, contemporaryenvironment more than the static, traditional environment.

Key words: methodology, economic development, agriculture, education.


2 Marija Čukanović Karavidić, PhD, Associate Professor, Academician Slavko Karavidić,PhD, Full.Prof., Goran Kvrgić, PhD, Full.Prof., Higher School of Business Economics and

Entrepreneurship, Belgrade; Phone: +38163378627.



96


ZNANJE I MOĆ U DOBA GLOBALIZACIJE

NOVAKOV, M., PETROVIĆ, Ž.1

Rezime

S obzirom na to da se globalizacija na različite načine određuje, kao i kategorijamoći koja se često uz nju vezuje, u radu je napravljen osvrt na različita shvatanjao globalizaciji, moći, i znanju koje se sve češće navodi kao ključni resurs u savremenom društvu. U radu je posvećena pažnja i različitim stanovištima o ulozi

i mogućnostima obrazovanja da obezbedi zadobijanje društvene moći u dobakoje je obeleženo globalizacijom kao jednim od ključnih procesa za razumevanjevremena u kome živimo.

Ključne reči: znanje, obrazovanje, moć, globalizacija.

1. Uvod

U savremenim društvima obrazovanje je tesno povezano sa tehnologijama, a one

opet sa znanjem pa „u svojoj međusobnoj sprezi, obrazovanje i tehnologije su postaliveoma važni izvori društvene moći i uticaja“ (Marinković, 2008:197). Kako je moćvezana za obrazovanje i tehnologije, „u tom smislu, dostupnost visokom obrazovanju iovladavanje novim tehnologijama, kao jednu od svojih bitnih posledica, ima zadobijanjemoći koju poseduju visokoobrazovani pojedinci i društvene grupe, a koji posrednoili neposredno upravljaju tehnologijama i tehnološkim promenama. Ovo je takođe posledica neposrednog uticaja obrazovanja na ekonomski rast. Na globalnom tržištuintelekta, obrazovanja, znanja, tehnologija i rada, pojedinci više nisu ograničeni svojimnacionalnim državama i lokalnim teritorijama. Oni sve više deluju u kontekstu globalne

ekonomije i mogu na osnovu svog obrazovanja i tehnoloških znanja da zadobiju veomavisoke nagrade (ekonomske, materijalne, finansijske, političke, kulturne)“ ( Isto:198).Ovakva veza obrazovanja, tehnologija i moći može, međutim, voditi daljoj polarizaciji pojedinaca i društvenih grupa, utoliko što znači da će oni kojima je dostupno visoko

1 Mr Marina Novakov, istraživač saradnik, prof. dr Živojin Petrović, vanredni profesor.Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, Departman za ekonomiku

poljoprivrede i sociologiju sela. Mail: [email protected]; [email protected].

Rad je deo istraživanja na projektu ‘’Održiva poljoprivreda i ruralni razvoj u funkciji ostvarivanjastrateških ciljeva Republike Srbije u okviru Dunavskog regiona’’ Ministarstva prosvete i nauke

Republike Srbije (Projekat III-46006).



97

obrazovanje i nove tehnologije imati mogućnost da zadobiju još više moći i uticaja, dokće ih oni drugi ostati lišeni ( Isto: 198-199).

Obrazovanje se smatra glavnim činiocem modernog društvenog razvoja i„odavno je primećeno da našu kulturu karakteriše prekomerno verovanje u ono što senaziva obrazovanjem i vaspitanjem. Ova skoro mitološka formula doprinela je da se

na procese vaspitanja i obrazovanja gleda kao na neku novu vrstu religije koja trebada omogući ostvarenje vodećih ideala“ (Koković, 1994:108). Veza između obrazovanjai društva posmatra se uglavnom kroz dve suprotstavljene teorijske orijentacije – po jednoj obrazovanje je samo sredstvo reprodukovanja društvene strukture, a po drugoj,obrazovanje je sposobno da oblikuje novi tip društva i ono je važan faktor reformedruštva ( Isto:171-172).

Kada je o moći reč, ona ima različite oblike ispoljavanja i prisutna je u gotovosvim društvenim odnosima. Ova sociološka kategorija se kod različtih autora različitoodređuje, a jedno od najuticajnijih shvatanja moći izložio je Maks Veber dajući

određenje po kom „moć predstavlja izglede da se u okviru jednog društvenog odnosasprovede sopstvena volja uprkos otporu, bez obzira na to na čemu se zasnivaju ti izgledi“(Veber, 1976:37). Po Bertrandu Raselu, moć se može definisati „kao proizvodnjanameravanih učinaka“ (Rasel, 2006:111). Glavni uzrok promena u modernom svetu,kako Rasel navodi, je povećana moć nad materijalnim svetom što dugujemo nauci. Moćnad ljudskim bićima se može klasifikovati „prema načinu na koji se utiče na individuuili prema vrsti organizacije koja vrši uticaj“ ( Isto:112). Na individuu se može uticati –direktnom fizičkom silom, nagradama ili kaznama kao oblicima podsticanja, i uticajemna mišljenje tj. preko propagande. Ovi oblici moći se najbolje vide u ophođenju premaživotinjama gde prikrivanje nije neophodno. U tom kontekstu Rasel podseća na Ezopovu

analogiju, po kojoj primer sa svinjom koja s kanapom oko stomaka biva dovučena na brod ukazuje da direktna fizička prisila nad njom simbolizuje vojnu i policijsku moć,magrac koji prati šargarepu predstavlja moć propagande, a cirkuske životinje kod kojihsu navike formirane kroz sistem nagrađivanja i kažnjavanja prikazuju moć vaspitanja( Isto:112). Ono što karakteriše čoveka koji moć dostiže znanjem je mudrost, a da bi stekaoreputaciju mudrog, čovek mora posedovati „obilje teško shvatljivog znanja, nadmoć nadstrastima i dugo iskustvo“. Iako znanje u savremenom društvu ima veću ulogu negoranije, Rasel kaže da ipak nije došlo do primetnog rasta moći među onima koji posedujunova znanja. Naučna znanja nisu misteriozna ali su otvorena „za sve koji se dovoljno potrude da urade što je neophodno. Stoga moderni intelektualac ne izaziva poštovanje

već ostaje puki zaposleni radnik“ ( Isto:116-117). Rasel takođe navodi da poštovanječoveka od znanja nikada nije bilo zasnovano na pravom znanju već na pretpostavljanju posedovanja magičnih moći. Nauka je zbog davanja realnih objašnjenja uništila veru umagiju a „intelektualci, otkrivajući da im prestiž uzmiče kao rezultat sopstvenih akcija, postaju nezadovoljni modernim svetom“ ( Isto). Može se zaključiti da „za razliku od silečija primena se može opaziti, moć podrazumeva izvesno prikriveno društveno dejstvo,moć radi takoreći ‘’bez otisaka prstiju’’“ (Antonić, 2006:7).

Jedan od najznačajnijih autora u čijoj teoriji moć zauzima ključno mesto jeMajkl Man. On razlikuje najpre dva tipa moći – distributivnu koja obuhvata moć naddrugim pojedicima i koja je obeležje pojedinaca, i kolektivnu moć koja je u rukama



98

društvenih grupa. Kao dva načina upotrebe moći razlikuju se ekstenzivna i intenzivnamoć, a u razmatranju tipova moći pravi dalju podelu na autoritativnu i difuznu moć.Dok se autoritativna moć ispoljava putem zapovesti, difuzna uključuju odnose moći kojifunkcionišu bez direktne zapovesti i mnogo je spontanija. Manova ključna teza je damoć može poticati iz četiri izvora i to: ekonomskog, ideološkog, političkog i vojnog,

pri čemu svaki od njih može biti nezavistan od drugih. Man je mišljenja da u datomdruštvu i istorijskom momentu jedna društvena grupa može da monopolizuje više izvoramoći, ali da celokupna moć nikada nije u jednim rukama (prema: Haralambos i Holborn,2002:633-635).

Generalno, moguće je govoriti o dve koncepcije moći: prva je koncepcija moćikonstantnog zbira, i druga - koncepcija promenjivog zbira (Marinković, 2008:94). Pri tom,koncepcija moći konstantnog zbira „govori o tome da u društvu uvek postoji određenastalna, konstantna količina moći koju poseduju pojedinci i društvene grupe. Konstantno posedovanje moći uvek podrazumeva da određene društvene grupe nemaju moć“ ( Isto:

94). S druge strane, koncepcija moći promenljivog zbira ukazuje na varijabilnost moći.Moć nije konstantna niti je uvek u posedu jedne društvene grupe, klase, partije već možeda se preliva i menja svoje oblike ( Isto: 94).

2. Globalizacija: proces ili projekat

Kada se govori o globalizaciji, iako nema njene opšte prihvaćene definicije,globalizacija je, kako Džozef Stiglic kaže, postala pitanje našeg vremena koje najviše pritiska, „nešto o čemu se debatuje u konferencijskim salama, uredničkim uvodnicima i

u školama širom sveta“ ( Stiglic, 2004:18).O tome da li pojam globalizacija predstavlja stvaran istorijski proces ili je rečo projektu koje su osmislile uticajne društvene grupe kojim se želi skrenuti pažnja sastvarnih društvenih problema, ne postoji saglasnost. Prisutni su različiti pristupi analiziglobalizacije, traje debata oko toga da li je globalizacija proces ili projekat, a i sami pristupi globalizaciji se različito klasifikuju. Jednu uticajnu klasifikaciju pristupaanalizi globalizacije dao je Dejvid Held. Reč je o podeli na tzv. hiperglobaliste, skeptikei transformatore. Podela na hiperglobaliste i skeptike je slična podeli na one kojiglobalizaciju vide kao projekat svetski uticajnih grupa i one koji je vide kao istorijski proces. Kada je o hiperglobalistima reč, iako je u pitanju nehomogena grupa autora,

zajedničko je određenje globalizacije kao novog doba istorije koje karakteriše globalnaekonomija (kapitalizam), globalno političko i civilno društvo, pri čemu se ističe opadanjemoći i značaja nacionalnih država (Vuletić, 2003: 16, 10). Skeptici tvrde da je globalizacijamit i da se zapravo ništa radikalno nije promenilo u stepenu globalne integracije uodnosu na ranije periode. Nacionalne države ne gube značaj, već zapravo od sposobnostinacionalnih vlada zavisi uspeh nacionalnih ekonomija. Kao reakcija na ove teze javilisu se autori koji nastoje pokazati da je globalizacija realan proces ali i istovremeno protivrečan fenomen. Međutim, kada je reč o pitanjima kada počinje proces globalizacije,kakve su posledice globalizacije, pokazuju se slabosti ovakve klasifikacije s obzirom dasu autori iz različitih grupa prema pojedinim pitanjima međusobno bliži nego oni koji su



100

3. „Teorija neobrazovanosti“

Termin ‚’društvo znanja’’ se posebno proširio u Evropi nakon što je PredsedništvoEvropskog veća na sastanku u Lisabonu 2000. godine kao glavni cilj razvoja Evropskeunije (EU) postavilo „tranziciju prema ekonomiji znanja i društvu znanja“, sa ciljem da

EU do 2010. postane najdinamičnija ekonomija znanja čime je ‚’društvo znanja’’ postaloslogan dekade (Krištofić, 2005:95).

U savremenom svetu znanje se navodi kao kapitalni resurs, ali po rečima KonradaLismana eufemizam ‚’društvo znanja’’ i ‚’živimo u društvu znanja’’ je rečenica kojasve češće ‚’sokoli’’ nosioce društvene moći (Liessmann, 2008:7). Još je 1959. godine T.Adorno napisao svoju Teoriju poluobrazovanosti, naglasivši da moderni masovni medijistrukturalno podupiru poluobrazovanost koja time dobija univerzalni karakter ( Isto:8-9). Godine 2006. Konrad Paul Lisman, profesor na Filozofskom fakultetu Univerzitetau Beču i jedan od najcenjenijih austrijskih naučnika koji je 2006. izabran za naučnikagodine, objavljuje svoju knjigu ’’Teorija neobrazovanosti’ ’ koja je imala 16 izdanja au kojoj kritikuje ’’društvo znanja’’ i politiku obrazovanja. On upozorava da je na delukapitalizacija duha kojom se hrli u neobrazovanost, a’’društvo znanja’’ nije drugo doisprazna demagoška floskula. U njegovom delu, slično kao i kod Rajta Milsa, velikuodgovornost nose sami intelektualci koji usvajaju ili podležu političkim odlukama ićutke prihvataju naloge nosilaca moći i kreatora obrazovne politike, s tim što R. Mils bar nalazi izvesne razloge opravdanja (kakva je nužnost održanja egzistencije) za takavodnos između ljudi od znanja i onih koji imaju moć.

Kako se znanje i obrazovanje u javnom diskursu navode kao najvažniji resursi’’sirovinama siromašne Evrope’’, i smatraju ulogom za budućnost (koja nikako da

dođe), Lisman primećuje da se sve češće priziva kraj industrijskog rada, a energijausredsređuje na delatnosti ‚’utemeljene na znanju’’. Međutim, znanje je i u drugačijemsmislu u modi - „kult i borba za vrhunske istraživače i potencijalne nobelovce sročuju sekao nacionalne potrebe, u medijima se množe science produkti, insceniraju se ne samokratki simpoziji o svim zamislivim temama, nego su tu i duge noći posveće znanosti iistraživanjima, a jedna od najuspešnijih tv-emisija općenito je šou znanja. Mnogo togašto se propagira i reklamira pod naslovom društvo znanja pri pozornijem se motrenjuočituje kao retorička gesta koja ideji obrazovanja duguje manje nego čvrstim političkim iekonomskim interesima. Društvo znanja nije novum, niti isključuje industrijsko društvo“( Isto:7). Fleksibilna individua koja je celog života spremna na učenje a koja je tako preko

neophodna društvu znanja, stavlja na raspolaganje tržištima (koja se brzo menjaju)svoje kognitivne sposobnosti i, po Lismanu, više nije ’’ni karikatura humanističkiobrazovanog čoveka’’, a uz sve što ljudi danas moraju znati, nedostaje sinteza tom znanju( Isto:8). Činjenica da više niko ne ume reći u čemu bi se danas sastojalo obrazovanje jerezultat mišljenja da se znanje mora svesti „na prepoznatljivu brojku humanog kapitalas kojom je moguće računovodstveno raspolagati“ ( Isto:9). Neobrazovanost se tako vidikao sudbina svih jer se radi o nužnoj kapitalizaciji duha, a insistiranjem da se ne radi otome da nešto znamo nego o tome da znamo gde nalazimo znanje, ostaje jedino da setešimo ( Isto:10, 21).

Znanje je moć - „Ovom rečenicom Francisa Bacona započinje projekat moderne.



101

Počevši od razvitka modernih društava, ni u jedno se područje života nije polagalotoliko nade kao u područje obrazovanja. Obrazovanje je bilo utopija malograđaninakoji je mislio da bi između plaćenog rada i kapitala mogao postojati još i neki trećioblik egzistencije; obrazovanje je bilo nada radničke klase da će znanjem dosegnuti onumoć koju su joj uskratile neuspjele ili pak izostale revolucije; obrazovanje je bilo i jest

sredstvo kojim treba emancipirati i integrirati niže slojeve, žene, migrante, osobenjake,osobe s invalidnošću i potlačene manjine; obrazovanje slovi kao žuđeni resurs u borbiza odredišta informacijskog društva; obrazovanje je sredstvo kojim treba sprečavati predrasude, diskriminacije, nezaposlenost, glad, sidu, nehumanost i genocid, sredstvokojim treba savladati izazove budućnosti te onako usput usrećiti djecu i učiniti odraslesposobnim za zaposlenje. I upravo zato što to ne polazi za rukom, ni u jednom se područjunije toliko lagalo kao što se to i nadalje čini unutar prosvjetne politike“ ( Isto:43-44).

Za Lismana znanje je „više od informacije. Znanje je općenito oblik prožimanjasvijeta. U suprotnosti s informacjiom čija je važnost u djelatno relevantnom stajalištu,

znanje nije jednoznačno usmereno na svrhu“ ( Isto:25). Isto tako, znanjem se ne možemenadžerski upravljati a obrazovna mesta ne mogu biti uslužna preduzeća. On navodida iz tvrdnji P. Drakera proizlazi da onaj ko se nađe na dnu društvene lestvice, taj je jednostavno „premalo, presporo ili pogrešno učio“. Doživotno učenje postaje nužnost,tačnije prisila, ali niko tačno ne zna šta i zbog čega treba učiti. Tržišni odnosi itehničke inovacije se brzo menjaju i ne služi ideologija doživotnog učenja samo da bimnogi, posebno stariji, mogli biti preforsirani, već da bi se rizici tog razvitka pripisali pojedincima. Kolikogod kurseva čovek da savlada, i koliko god se privatnog kapitalainvestira u dodatno usavršavanje, uvek će se moći reći kako je bilo premalo. Obrazovanje je postalo ideologija sekularnih društava i uteha za modernizacijske gubitnike, ono

deluje kao stimulans i sredstvo za umirenje, a društvo znanja ne zamenjuje industrijskodruštvo, već ono industrijalizuje znanje ( Isto: 27-44). Svet se sada deli da prijatelje ineprijatelje reforme, a „ono što objedinjuje obrazovne reformatore svih smjerovanjihova je mržnja spram tradicionalne ideje obrazovanja. Pomisao da bi ljudi mogli pokazivati nesvrhovito, suvislo znanje, sadržajno usmjereno prema tradicijama velikihkultura, znanje koje ih osposobljava ne samo da oblikuju karakter, nego im podarujei trenutak slobode nasuprot diktatima duha vremena, za njih je očigledno užasna.Obrazovani bi, naime, radije bili sve drugo samo ne fleksibilni, mobilni i za timski radsposobni klonovi koji besprijekorno funkcioniraju, a mnogibi upravo to rado vidjeli kaorezultat obrazovanja“ ( Isto:45). Prosvetna politika se iscrpljuje gledanjem u rangliste

a „ranglista potvrđuje iskonsko poverenje u hijerarhijski poredak sveta koje se nijemoglo uzdrmati nikakvom revolucijom“ ( Isto:67). S obzirom da je u mas medijimastvorena slika o ’’lenjom profesoru’’ koji je postao istovremeno ’’ljubimac’’ i prosvetnih političara, Konrad postavlja pitanje ko bi onda iznosio argumente protiv evaluacijenastave i rezultata? „Ko kaže: evaluacija, osiguranje kvaliteta ili internacionalizacija,već je na dobitku, jer te pojmove smete negirati samo po cenu da sami sebi naškodite“( Isto:77). Govoreći o bedi evropskih visokih škola (koju naziva jednim imenom) Lismankonstatuje da sada „boravak u inozemstvu smatra se znanstvenom kvalifikacijom sui generis, čineći znanstvenog menadžera koji na mlazni pogon oblijeće zemaljsku kuglunekim novim vodećim likom čak i onda kad on, opijen vlastitim ubrzanjem, više ne



102

uspijeva domisliti nijednu jasnu misao“ ( Isto:83). Stručnjaci sada vrednuju ekspertekoji opet vrednuju stručnjake. Evaluacije imaju svoj skriveni smisao i spoljna kontrolaslobode nauke sprovodi se uz pomoć sistema vrednovanja. Dolazi do gubitka onog što sedo nedavno zvalo predavačkom kulturom. U ’’društvu znanja’’ znanje se, kako Lismandalje navodi, zapravo najmanje poštuje. U njemu je prisutno omalovažavanje naučnika i

s ironijom se tretira znanje koje se samo zna ali se ne može unovčiti.Pišući 1993. godine, P. Draker je konstatovao kako bar za sada znanje nije moguće

kvantifikovati. Međutim, praveći osvrt na evaluaciju i vrednovanje, kvantifikovanjenaučnog rada, Lisman iznosi opasku o tome kako bi se mislilac svetskog glasa kakav je bio Imanuel Kant osećao danas na nekom elitnom univerzitetu i zaključuje da danasKant ne bi imao nikakve šanse jer upravo on utelovljuje ono što je univerzitetskimmenadžerima kvaliteta trn u oku. Naime, Kant svoj rodni grad Kenigsberg (Königsberg)gotovo nikada nijenapuštao. Radiojenajpre u službikućnogučitelja i knjižničara doknakondugo vremena nije dobio profesuru na Univerzitetu u Kenigsbergu. Bez ikakvog

međunarodnog iskustva i boravka u inostranstvu Kant dobija doživotno zaposlenje nauniverzitetu, a tek što je imenovan profesorom prestaje objavljivati. Usledilo je desetgodina Kantovog „ćutanja“, vreme u kome je nastalo epohalno delo ‚’Kritika čistoguma’’, deset godina za kojih je objavio samo dva članka. Kada bi se univerzitet evaluirao po današnjim kriterijumima Kant bi, kako Lisman primećuje, sigurno bio pozvan naodgovornost zbog manjka marljivosti i neefikasnih istraživačkih rezultata ( Isto:75-77).2

Lisman je mišljenja da se znanjem ne može menadžerski upravljati, obrazovneustanove i institucije ne mogu biti uslužna preduzeća, a „akoje znanje moć onda ganećemo naći tamo gdje su svi. A ako je tamo, ono tada više neće biti nikakva moć“ ( Isto:46 (kurziv autora)).

4. Reprodukovanje moći kroz obrazovni sistem – stanovište Pjera Burdijea

Stanovište o reprodukovanju moći vladajuće klase kroz obrazovni sistem zastupafrancuski sociolog Pjer Burdije. Prema Burdijeu, glavni izvori društvene moći suekonomski kapital u svojim različitim oblicima, kulturni kapital, i simbolički kapital -„oblik koji poprimaju različite vrste kapitala kad su spoznate i priznate kao legitimne“.Simbolički kapital nije ništa drugo do spoznat i priznat ekonomski ili kulturni kapital.U ekonomski razvijenim društvima ekonomski i kulturni činioci imaju najveću moć

pravljenja razlike među ljudima (Burdije, 1998:147, 151, 154) a objektivni odnosi moćiteže da se reprodukuju u odnosima simboličke moći. Tako „titula kao što je akademskatitula predstavlja deo simboličkog kapitala koji je univerzalno priznat i potvrđen i koji je punovažan na svim tržištima. Kao zvanična definicija jednog zvaničnog identiteta, titulaizvlači svog nosioca iz simboličke borbe svih protiv svih namećući jednu univerzalno prihvaćenu perspektivu“ ( Isto:154). U borbi za nametanje legitimnog pogleda na svet- nosioci birokratskog autoriteta nemaju monopol čak i kada spoje autoritet nauke i

2 O teorijsko-metodološkim teškoćama, sa stanovišta sociologije nauke, o ocenjivanju naučnograda videti šire u: Milić, V.: Sociologija nauke, Odsek za filozofiju i sociologiju Filozofskog

fakulteta u Novom Sadu, Novi Sad, 1995, str. 329-339.



103

autoritet birokratije (kao državni ekonomisti). Burdije navodi da u društvu postoje uveksukobi između simboličkih snaga, a simbolička moć je moć stvaranja sveta. Simboličkamoć se pri tom temelji na posedovanju simboličkog kapitala a moć da se drugimanametne viđenje sveta zavisi od autoriteta stečenog u prethodnim borbama: „Simboličkikapital je kredit, to je moć dodeljena onima koji su stekli dovoljno priznanja da budu

u mogućnosti da nametnu priznanja: konstitutivna moć, moć da se stvori jedna novagrupa posredstvom mobilizacije, ili da se ona zastupa, da se govori u njeno ime kaoovlašćeni potparol, može biti dobijena samo na kraju dugog procesa institucionalizacije,kada se postavlja jedan izaslanik, koji od grupe dobija moć da stvori grupu“ ( Isto:156).Simbolička moć je moć da se od reči prave stvari, ona je moć potvrđivanja i otkrivanja,a moć da se učine vidljivim podele je najvažnija društvena moć ( Isto:156-157).

Burdijeova koncepcija obrazovanja je pružila uvid u razumevanje uloge obrazovanjau reprodukciji društvenih nejednakosti. On nalazi da je za neuspeh radničke klase krivobrazovni sistem jer je pristrasan prema kulturi vladajućih društvenih klasa i služi

njenoj reprodukciji pošto vladajuće klase imaju moć da nametnu određena značenjakao legitimna i da nametnu svoju definiciju stvarnosti, a o dominantnoj kulturi Burdijegovori kao o kulturnom kapitalu jer se ona „putem obrazovnog sustava može prevestiu bogatstvo i moć“ (Haralambos; Holborn, 2002:837). Burdije kaže da je školski sistem jedan od faktora društvene konzervativnosti jer ozakonjuje društvene nejednakosti,a kulturno nasledstvo se razlikuje kod različitih društvenih klasa i odgovorno je za početnu nejednakost dece i njihov nejednak uspeh u školi. Naime, početne pozicije sakojih deca iz različitih društvenih klasa ulaze u obrazovni sistem su veoma različite budući da određeni kulturni kapital stiču već u svojoj porodici, a kako je taj kapitalsiromašnih mali, razlike u njihovom kulturnom kapitalu utiču i na uspeh koji ostvaruju

u školi (Burdije, 1967:263-264 prema: Koković, 1994:161, 238).I iz Burdijeovog stanovišta proizilazi da ako je znanje moć, onda ona nije jednakodostupna svima, niti mogućnost da kroz proces obrazovanja i sticanja znanja tu moć izadobiju budući da pripadnici različitih klasa polaze od različitih početnih pozicija. Kakosu, dakle, pojedincima već početne pozicije sa kojima se uključuju u proces obrazovanjanejednake, u bliskoj vezi sa tim stoji i tvrdnja Rajta Milsa koji, govorećio reprodukcijivladajuće klase, zaključuje da je sve lakše ako se već rođenjem nađete na vrhu.

5. Znanje i moć u delu Rajta Milsa

Iako nastalo sredinom prošlog veka, delo Rajta Milsa ostavilo je veliki uticajna razmatranje odnosa između znanja i moći, a neka njegova stanovišta koja, iako se prevashodno odnose na američko društvo, imaju i danas veliku aktuelnost, u vremekada se govori o posledicama globalizacije, kao i na razmatranja uloge obrazovanja ireprodukcije kulturnog kapitala.

Za razliku od klasičnih teoretičara elite (Vilfredo Pareto, Gaetano Moska) kojivladavinu elita pripisuju superiornosti ličnih svojstva njenih pripadnika u odnosu namasu, i koji ističu psihološke karakteristike kao osnove vladanja (Haralambos; Holborn,2002:601-602), Mils vladavinu elite tumači institucionalnim karakteristikama. Kao



104

tri ključne velike institucije R. Mils navodi privredne korporacije, vojsku i državučija struktura je takva da oni koji su na vrhu monopolizuju moć. Takve institucije čineosnovicu moći, bogatstva i prestiža, a pod moćnim ljudima se podrazumevaju oni kojimogu da ostvare svoju volju čak i kada se drugi ljudi tome protive. Mils ističe da nikone može biti moćan ako ne učestvuje u upravljanju krupnim institucijama, jer oni koji su

moćni, moćni su tek preko ovih institucija. Karakterišući američko društvo kao društvoorganizovane neodgovornosti, on strukturalnu karakteristiku vladajuće elite, koja jeinače povezana, vidi u proširenju uticaja vojnog elementa, s obzirom na zastupljenostvojnog manipulisanja civilnim načinom mišljenja i činjenicu da prosveta i nauka, kakonavodi, postaju oruđa radi ostvarenja ciljeva kojima ta vojna organizacija teži. Kohezijaelita jača zbog sličnosti njihovog porekla, a veličina moći koju imaju pripadnici elite je nešto što se menja kroz istoriju. Iza moćnih ljudi stoje važne institucije savremenogdruštva – državna, privredna i vojna hijerarhija koje predstavljaju instrumente moći. Takou američkom društvu krupna moć nacionalnih razmera leži u privrednom, političkom

i vojnom domenu, a porodica, škole i verske organizacije se samo prilagođavajusavremenom životu dok vlada, vojska i privredne organizacije stvaraju i usmeravaju tajživot (Mils, 1998:18-19, 274-332).

Moć običnog ‘’sitnog sveta’’ je ograničena ambijentom unutar kojeg živi, ali čak i utim okvirima izgleda kao da na taj svet utiču sile kojima, osim što ih ne razume, običančovek njima i ne vlada. „Krupne promene se dešavaju mimo volje običnih ljudi, ali, bezobzira na to, utiču na njihovu aktivnost i na njihove poglede. Sama struktura savremenogdruštva sputava ih i upućuje na izvršenje zamisli koje nisu njihove nego zamisli drugih.Takve promene se sada nameću ljudima i ženama koji zbog toga osećaju da im nedostajucilj i svrha u jedno doba u kome nemaju ni moći ni uticaja“ (Isto:15).3Kako su središta

političke inicijative sve manje pristupačna, iako sve više saznajemo o modernomdruštvu, Mils kaže da to stvara ličnu nelagodnost koja je posebno izražena kodintelektualaca - „u današnjem svetu izgleda da što je njegovo znanje o stvarima šire, to je manje upečatljivo dejstvo njegovog mišljenja. Pošto je intelektualac sve više osujećenkako mu se znanje povećava, izgleda da znanje vodi nemoći. On se oseća bespomoćnou onom osnovnom smislu, te ne može da upravlja onim što je u stanju da predvidi. Tone važi samo za posledice sopstvenih pokušaja delanja; to važi i za delanje moćnih ljudikoje on posmatra“ (Mils, 1966:6-7). On ističe trend pisaca da nastoje zadovoljiti svakidžep i svaki ukus, čime zapravo samo odvlače pažnju čitalaca od tekućih političkihodluka. Ako je pisac najamnik ‘’industrije informacija’’, njegove opšte ciljeve postavljaju

drugi, a između intelektualca i njegove potencijalne publike stoje stručne, ekonomskei društvene strukture koje poseduju drugi ljudi, te je „sloboda nezavisnih minimalnakada moraju tražiti tržište, i ako to čine, njihova sloboda nema opštepriznatu vrijednost“(Mils, 1979:145). Sloboda znači da imate moći „da činite ono što želite, da to činite kadavam se prohte i na način na koji vam se to prohte“ (Mils, 1998:206). A da biste imalitu moć potrebno je da imate novac. Mils je mišljenja da znanje i moć nisu sjedinjeni uvladajućim krugovima, i kada ljudi od znanja dođu u dodir sa ljudima od moći, oni im

3 U jednom segmentu slično stanovište u karakterizaciji sveta, pola veka kasnije, daje i britanskisociolog Entoni Gidens, određujući svet u kome živimo kao odbegli svet , svet brzih promena koji

sve više izmiče našoj kontroli (Gidens, 2005).



105

ne prilaze kao ravnopravni, već kao najmljeni ljudi. Većina ljudi smatra da najmoćniji inajbogatiji istovremeno imaju najviše znanja, međutim, moćni i bogati moraju da buduljudi koji najviše znaju, jer se u protivnom nameće pitanje kako bi se onda pravdalanjihova moć i bogatstvo ako ne znanjem. A ako se smatra da su oni koji su stekli moćnesumljivo pametni, to znači reći kako moć jeste znanje. Takva pretpostavkaotkriva da

su obični ljudi skloni da moć i bogatstvo pravdaju znanjem i sposobnošću, a znaje se višesmatra idealom nego oruđem moći i bogatstva. Znanje retko daje moć čoveku koji ga poseduje, a kako Mils navodi, problem znanja i moći jeste iuvek je bio problem odnosaljudi od znanja i ljudi od moći. Kako su znanje imoć retko kad sjedinjeni u istoj osobi,ljudi od moći se zato okružuju ljudima koji nešto znaju, a kao i većini drugih ljudi, „ičoveku od znanja zavise sredstva za život od zaposlenja, što danas predstavlja osnovnusankciju kontrole mišljenja. Prema tome, ukoliko intelektualci neposredno služe moći - uhijerarhiji zaposlenja - oni to često čine neslobodno“ (Mils, 1966:27). Mils smatra da jeuveliko postalo očigledno da se u modernoj nauci ‘’ne događa ništa na polju istraživanja

ili razvoja što verovatno nije od vojnog, ekonomskog ili političkog značaja. I ne samo unauci’’ (Isto:137). Neke akademske karijere počinju zavisiti od osobina koje su tipičneza prodorne biznismene i direktore korporacija, ali to je, kako tada Mils beleži, još uvekizuzetna pojava.

Pošto se bogatstva „nasleđuju i prenose zajedno s onim privilegijama u pogledu obrazovanja i društvenih veza koje postaju sve više odlučujući ključ zasticanje rukovodećih pozicija u poslovnom svetu krupnog, visokocentralizovanog iinstitucionalizoavnog kapitala“ (Mils, 1998:7), ni društvena hijerarhija se ne zasniva naznanju nego na moći, ičesto „očevi prihodi više nego dječakova inteligencija određujuškolovanje u koledžu“ (Mils, 1979:244). Intelektualci su prema Milsu ljudi koji su

relativno besklasni, oni su najheterogenijagrupa srednje klase, koriste svoje obrazovanjekao kapital, proizvode određene oblike svesti, oni su nosioci ideja a intelektualni rad jesvrsishodan ukoliko skreće pažnju s vlasti i njene primene ( Isto:138-139). Znanje vodinemoći utoliko što čovek od znanja ne može uticati na pojave koje predviđa, njegovodelovanje je određeno spoljnim okolnostima, a sloboda ograničena nužnošću da moraobezbediti sebi egzistenciju. Ipak, kako dalje navodi, „za sva opravdanja i poricanja, potrebni su intelektualci“ ( Isto:148).

6. Zaključak

Krupne i brze promene koje je donelo vreme u kome živimo čine da većinasavremenih problema ne može biti adekvatno sagledana bez uzimanja u obzir globalnihdruštvenih procesa i odnosa koji se različito određuju. Globalizacija se pokazuje kaonajopštiji proces koji je intenziviran krajem prošlog veka a koji je ključan za razumevanjesadašnjosti i budućnosti. Dok se, međutim, sa jedne strane globalizacija može posmatratikao proces širenja i univerzalnog prihvatanja dostignuća industrijske i postindustrijskecivilizacije, sa druge strane, ona se može posmatrati i kao proces prisilnog nametanja jednoobraznog koncepta ustrojstva sveta s ciljem da se obezbedi kontrola nad resursimana globalnom planu. Danas se globalizacija pretežno pokazuje u svom negativnom liku



106

i koristi za realizaciju interesa najmoćnijih. Pri tom, kao važan izvor društvene moći usavremenom društvu određeni autori navode znanje u sadejstvu sanovim tehnologijama,dok iz stanovišta drugih autora, poput Pjera Burdijea, proizilazi da ako znanje jeste moć,onda ona nije jednako dostupna svima, s obzirom da kroz proces obrazovanja pripadnicirazličitih klasa polaze od različitih startnih pozicija.

7. Literatura

1. ANTONIĆ, S.:Tri lica moći, Nova srpska politička misao, Vol. XIII, No. 1-4.,2006, str. 7-33.

2. BURDIJE, P.: Društveni prostor i simbolička moć, u: Spasić, I. (prir.): Interpretativnasociologija. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1998, str. 143-158.

3. DRUCKER, P.: Postkapitalističko društvo, Poslovni sistem Grmeč-Privredni pregled, Beograd, 1995.

4. GIDENS, E.: Odbegli svet, Stubovi kulture, Beograd, 2005.

5. HARALAMBOS, M., HOLBORN, M.: Sociologija - teme i perspektive, Goldenmarketing, Zagreb, 2002.

6. HELD, D.: Debate o globalizaciji, u : Vuletić, V. (prir.): Globalizacija - mit ilistvarnost, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2003, str. 48- 60.

7. KOKOVIĆ, D.: Sociologija obrazovanja, Matica srpska, Novi Sad, 1994.

8. KRIŠTOFIĆ, B.: Inovacije u ’’društvu znanja’’, u : Prpić, K.: Elite znanja u društvu(ne) znanja, Institut za društvena istraživanja, Zagreb, 2005, str. 93-120.

9. LIESSMANN, K. P.: Teorija neobrazovanosti : zablude društva znanja, Jesenski iTurk, Zagreb, 2008.

10. MANDER, DŽ.: Suočavanje sa nadolazećim talasom, u: Mander, Dž., Goldsmit, E.(prir.): Globalizacija – argumenti protiv, Clio, Beograd, 2003, str. 5-27.

11. MARINKOVIĆ, D.: Uvod u sociologiju, Mediterran publishing, Novi Sad, 2008.

12. MILIĆ, V.: Sociologija nauke, Odsek za filozofiju i sociologiju Filozofskog

fakulteta u Novom Sadu, Novi Sad, 1995.13. MILS, R.: Znanje i moć, Vuk Karadžić, Beograd, 1966.

14. MILS, R.: Beli ovratnik, Naprijed, Zagreb, 1979.

15. MILS, R.: Elita vlasti, Plato, Beograd, 1998 .

16. RASEL, B.: Oblici moći, Nova srpska politička misao, Vol. XIII, No. 1-4, 2006,str. 111-119.

17. SKLER, L.: Rivalska shvatanja globalizacije, u: Vuletić, V. : Globalizacija – pro et

contra, u : Vuletić, V. (prir.): Globalizacija - mit ili stvarnost, Zavod za udžbenike



107

i nastavna sredstva, Beograd, 2003, str. 31-47.

18. STIGLIC, DŽ.: Protivrečnosti globalizacije, SBM-x. Beograd, 2004.

19. TRIPKOVIĆ, M., TRIPKOVIĆ, G.: Stranputice Srbije, Mediterran publishing, Novi Sad, 2009.

20. VULETIĆ, V.: Globalizacija – pro et contra, u : Vuletić, V. (prir.): Globalizacija -mit ili stvarnost, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2003, str. 5-28.

21. VEBER, M.: Privreda i društvo I, Prosveta, Beograd, 1976.

KNOWLEDGE AND POWER IN THE AGE OF GLOBALIZATION

NOVAKOV, M., PETROVIĆ, Ž.4

Summary

Having in mind the fact that globalization is defined in many ways, also as a categoryof power that is often associated with it, the paper aims to review different viewson globalization, power, and knowledge that is increasingly emphasized as a keyresource in contemporary society. The paper considers different viewpoints on therole and opportunities of education to ensure the attainment of social power in theera that is marked with globalization as one of the key process for understandingcontemporary time.

Key words: knowledge, education, power, globalization.


4 M.A. Marina Novakov, Research Associate, Živojin Petrović, PhD, Associate Professor;University of Novi Sad, Faculty of Agriculture, Department of Agricultural Economics and RuralSociology, Novi Sad; Email: [email protected]; [email protected].

The paper is part of the research on project “Sustainable agriculture and rural development in thefunction of achievement of strategic objectives of the Republic of Serbia in the Danube region”

(MPN RS, III 46006).



BIOGRAFIJE I BIBLIOGRAFIJE RADOVA

(2007-2011. GODINE)

NASTAVNIKA I SARADNIKA

DEPARTMANA ZA EKONOMIKUPOLJOPRIVREDE I SOCIOLOGIJU SELA



110

(1) REDOVNI PROFESORI

PROF. DR SVETLANA POTKONJAK

BIOGRAFIJA

Dr Svetlana B. Potkonjak , redovni profesor, rođena je 26.01.1949. godine uBadovincima, SO Bogatić, u zanatskoj porodici. Osnovnu školu završila je u Zemunu(1963) a gimnzaiju u Šapcu (1967).

Završila Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu 1971. godine, smer Poljoprivrednetehnike. Magistarske studije: „Upravljanje proizvodno-poslovnim sistemima” završila naFakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu 1977. godine. Doktorirala na Poljoprivrednomfakultetu u Zagrebu 1982. godine iz oblasti biotehničkih nauka.

Kurs iz oblasti: Bankarstvo, kreditiranje i finansiranje poljoprivrede završila1990. godine na Iowa državnom Univerzitetu, Amax, USA. Više puta boravila u kraćimstudijskim posetama u Danskoj, Holandiji, Nemačkoj, Francuskoj, Čehoslovačkoj,Italiji, Austriji, Rumuniji, Mađarskoj, Poljskoj i Grčkoj. Prisustvovala brojnim naučnimskupovima i seminarima u zemlji i inostranstvu uglavnom sa referatom i po pozivu kao predavač.

Zaposlena je na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu od 1972. godine kaoasistent, kao docent od 1983., vanredni profesor od 1988. i kao redovni profesor od 1993.

godine u kojem zvanju se i sada nalazi. Na redovnim studijama predaje Ekonomiku vodoprivrede. Na master studijamaangažovana je na predmetima: Ekonomika vodnih resursa i Ekonomski instrumenti planiranja i menadžmenta voda. Na LOLA AQVA master studijama angažovana jena predmetu Ekonomika vodnih resursa. Na doktorskim studijama angažovana je na predmetu Ekonomika vodnih resursa.Od 1996-2000. godine predavala je Ekonomikumelioracija na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu. Takođe je bila predavač nainternacionalnom kursu iz oblasti Navodnjavanja zajedno sa holandskim ekspertima(1982. i 1984.). Stalni je saradnik instituta za vodoprivredu »Jaroslav Ćerni« u Beogradui JVP »VodeVojvodine« u Novom Sadu.

Glavna orijentacija u naučnom radu je ekonomika vodoprivrede, posebno cenavode i ekonomska ocena vodoprivrednih projekata kao i finansiranje vodoprivrede.Publikovala je više od 100 radova, bilakoautor u više monografija, autor univerzitetskogudžbenika iz oblasti Ekonomika vodoprivrede, učestovala u izradi preko 50 naučno-istraživačkih studija.

Služi se engleskim, nemačkim i ruskim jezikom. Udata je i ima dvoje dece i trojeunučadi.



111

BIBLIOGRAFIJA RADOVA (2007-2011. GODINE)

1. Potkonjak S., Škorić M., Zoranović T.: Ekonomski aspekti održavanja drenažnihsistema u uslovima održivog razvoja. Tematski zbornik radova: «Melioracije 07 –stanje i perspektive». Poljoprivredni fakultet, Departman za uređenje voda, NoviSad, 2007., str. 162-168.

2. Potkonjak S., Bajčetić R., Zoranović T.: Cena vode i vodoprivrednih usluga ufunkciji održivog razvoja vodnih resursa. Letopis naučnih radova. Godina 31(2007), broj 1, str. 73-79, Novi Sad.

3. Potkonjak S., Zoranović T., Mačkić K.: Investicije i troškovi navodnjavanja uzavisnosti od vrste pogona. Traktori i pogonske mašine. Godina 12, broj 2, str. 32-37, Novi Sad, 2007.

4. Potkonjak S., Škorić M.: Finansiranje sistema za odvodnjavanje sa posebnimosvrtom na drenažu. Agroekonomika, broj 36, str. 180-186, Novi Sad, 2007.

5. Potkonjak S., Spasić J., Zoranović T.: Tehno-ekonomski aspekti sakupljanja,odvođenja i prečišćavanja otpadnih voda. Zbornik radova: «Melioracije 08»,Poljoprivredni fakultet, Departman za uređenje voda, Novi Sad, 2008., str. 139-146.

6. Potkonjak S., Bajčetić R., Škorić M.: Pristup planiranju razvoja regionalnihhidrosistema. Agroekonomika, broj 39-40, str. 38-45, Novi Sad, 2008.

7. Potkonjak S., Milutinović R.: Ekonomski aspekti zaštite od poplava u Srbiji.Agroekonomika, broj 43-44, vol. 43-44, str. 22-29, Novi Sad, 2008.

8. Potkonjak S., Cakić B., Ljuboja M.: Cena vode u funkciji održivog razvojavodovodnih sistema. Zbornik radova 38. Godišnje konferencije o aktuelnim

problemima korišćenja voda. Voda 2009. Zlatibor, 8-10. Juna 2009., str. 23-28.9. Milojković I., Vasiljević M., Potkonjak S., Milošević N.: Prikaz zaštite izvorišta

od posebnog značaja za regionalno vodosnabdevanje vodom RVS „Gruža“.30 stručno-naučni skup sa međunarodnim učešćem: Vodovod i kanalizacija 09Zbornik radova, Drvengrad, 7-10.Oktobra 2009., str. 101-106.

10. Potkonjak S., Bošnjak B., Mačkić K.: Ekonomika vodoprivrede i menadžmentvodnih sistema. Zbornik radova I naučno-stručne konferencije „Vode Srbije“.Fakultet tehničkih nauka i Međunarodna menadžerska akademija, Novi Sad, 12.Maja 2010. str. 83-87.

11. Potkonjak S., Mačkić K.: Proizvodno-ekonomski efekti navodnjavanja sa posebnim osvrtom na male površine. Savremena poljoprivredna tehnika, broj 3,vol. 36, 2010., str. 256-266.

12. Potkonjak S., Milošev D., Nikolić G., Bošnjak B.: Uticaj izgradnje regionalnogsistema za navodnjavanje na ruralni razvoj. (apstract). Simpozijum „Stočarstvo,veterinarska medicina i ekonomika u ruralnom razvoju i proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane“, Zbornik kratkih sažetaka, Divčibare, 20-27. Juna 2010., str. 9.

13. Potkonjak Svetlana, Zoranović Tihomir, Mačkić Ksenija: The irrigationinfluence on agricultural intensification in Serbia. International scientific meeting:Multifunctional agriculture and rural development (V) - regional specificities.

Economic of agriculture, special issue - 2, page 264-270.



112

14. Zoranović Tihomir, Potkonjak Svetlana: Informacioni sistemi u službi poljoprivrednog savetodavstva. Agroekonomika, broj 47-48, vol. 47-48, str. 105-110, Novi Sad, 2010.

15. Potkonjak Svetlana, Božić Mile, Bajčetić Marko, Bošnjak Biljana: Techno-economic aspects of construction of regional irrigation systems. 5 th Croatian water

conference with international participation: “Croatian waters facing the challengeof climate changes“. Proceedings. Opatija, 18-21 may 2011., page 855-863. ISBN978-953-7672-01-0. CIP 766875. Izdavač: Hrvatske vode. Zagreb, Ulica gradaVukovara 220.

16. Potkonjak Svetlana, Zoranović Tihomir, Bošnjak Biljana, Mačkić Ksenija:Comparative advantage of the Danube region in food production in irrigationcondition in Serbia. 22. International symposium „Food safety production“.Proceedings. Trebinje, Bosnia and Herzegovina, 19-25.june, 2011., page 221-223.ISBN: 978-86-7520-219-6. UDC.338.439.4:616-092.11, COBISS.SR-ID 264465927,

Izdavač: Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.17. Zoranovic, T., Novkovic, N., Potkonjak, S.: Cattle breeding management solution. 22. International symposium „Food safety production“. Proceedings. Trebinje,Bosnia and Hercegovina, 19/25.june 2011., page201-203., ISBN: 978-86-7520-219-6., UDC.338.439.4:616-092.11, COBISS.SR-ID 264465927, Izdavač: Poljoprivrednifakultet, Novi Sad.

18. Bajčetić M., Potkonjak S.:Vodoprivredne usluge u korišćenju i zaštiti zemljištau uslovima tranzicije i integracije. 1st International Scientific Conference: „Land,usage and protection“. Andrevlje, 21-23. September 2011., page 116-120, ISBN978-86-7892-345-6, CIP 631.4(082) COBISS.SR-ID 26624051, Izdavač: IMA-

International management Academy, Novi Sad, Dositej Obradović Square 7,Serbia.19. Potkonjak S., Bošnjak B., Marjanović S.: Ekonomski efekti navodnjavanja

kapanjem u zasadu jabuke. Vodoprivreda, broj 43, strana 33+38, YU ISSN0350+0519, Izdavač: Jugoslovensko društvo za odvodnjavanje i navodnjavanje,Beograd, COBBIS.SR.ID 132119.

20. Potkonjak S., Mačkić K., Zoranović T.: Procena uticaja izgradnje regionalnoghidrosistema na ruralni razvoj. Ekonomika poljoprivrede. Specijalni broj1. Beograd, 2011., page 389-396., UDC 338.43:63, YU ISSN 0352-3462UDK:626.846:330.322.7 rad EP 2011 (58) СБ/SI-1 (389/396) God./Vol. LVIII, СБ/

SI-1 (1-412), 2011. Beograd.21. Zoranović Tihomir, Potkonjak Svetlana: Izbor sistema za navodnjavanje

primenom višekriterijumskog metoda Electre. Agroekonomika, broj 51-52, vol. 51-52, strana 66+74. Novi Sad. YU ISSN 0350+5928, UDK 338.43, COBISS.SR-ID28370439.



113

PROF. DR RADOVAN PEJANOVIĆ

BIOGRAFIJA

Dr Radovan V. Pejanović, redovni profesor, rođen je 1951. u Bačkom DobromPolju, gde je završio osnovnu školu. Gimnaziju je završio u Vrbasu (1970). Ekonomskifakultet je završio u Beogradu (1974). Magistrirao je (1977) i doktorirao (1981) takođena Univerzitetu u Beogradu. Zaposlio se na Univerzitetu u Novom Sadu (1975), prvo naPravnom, a potom (1980) na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, kao asistent na predmetu Politička ekonomija. Držao je nastavu i na Prirodno-matematičkom (1980-1985), kao i na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu (2002-2006). Prošao je izbore ireizbore u sva zvanja (od asistenta, docenta, vanrednog profesora do redovnog profesora).Za redovnog profesora izabran je 1997. godine.

Dr Radovan Pejanović je danas nastavnik iz predmeta Mikroekonomija,Makroekonomija (agroekonomski smer), Principi ekonomije, Principi ekonomije iagrarna politika, Ekonomika (ostali smerovi), osnovnim studijama, Uvod u metodologiju,Preduzetnička ekonomija, Ruralna ekonomija, Agrarna ekonomija, Poljoprivreda EU(master i doktorske studije) na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, nakome je bio prodekan za finansije (u dva mandata). Do sada je objavio (samostalno ili kaokoautor) preko 500 bibliografskih referenci (udžbenika, monografija, naučnih i stručnihradova, saopštenja, studija, projekata, prikaza, bibliografija, recenzija, članaka, intervjua).Bio je šef Katedre na Departmanu za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, gde jerukovodilac Centra za privatizaciju i Centra za ruralni razvoj. Član je Naučnog društva

ekonomista Srbije, član predsedništva i predsednik Asocijacije agrarnih ekonomistaBalkana, član Antropološkog društva Srbije, član Matice srpske i drugih organizacijai institucija. Glavni i odgovorni urednik je časopisa „Agroekonomika“, predsednikizdavačkog saveta časopisa „Savremena poljoprivreda“, član redakcije časopisa:„Letopis naučnih radova“, „Ekonomika poljoprivrede“, „Ekonomski vidici“ i „Poslovna politika“. Član je izdavačkog saveta međunarodnog časopisa „International Journal ofSustainable Economies Management“. Saradnik je (i koordinator) u nekoliko nacionalnihi međunarodnih (Tempus) projekata. Član je velikog broja organizacionih, naučnih i programskih odbora, kao i radnih grupa, komisija, itsl. Sudski veštak je za ekonomsko-finansijsku oblast, ovlašćeni računovođa, revizor i procenitelj. Učesnik je velikog broja

nacionalnih i međunarodnih kongresa i studijskih putovanja u inostranstvu. Predsednik je Upravnog odbora Instituta ZP – Zemun Polje, član Upravnog odbora Regionalne privredne komore – Novi Sad, podpredsednik Upravnog odbora lista „Poljoprivrednik“,član izvršnog odbora AKUD „Sonja Marinković“, predsednik Upravnog odboraFondacije za izgradnju stanova mladih naučnih radnika i umetnika Univerziteta u Novom Sadu. Bio je zamenik predsednika Saveta Univerziteta i član je Veća društveno-ekonomskih nauka. Član je Senata Univerziteta i KONUS-a. Redovni je član AkademijeIMA (Međunarodne menadžerske akademije). Prorektor je za finansije Univerziteta u Novom Sadu (u prvom i drugom mandatu). Član je Saveta eksperata UNESCO katedreza preduzetništvo Univerziteta u Novom Sadu. Bio je rukovodilac eksperata u izradi



114

„Master plan održivog razvoja Fruške Gore 2012-2022“ i „Regionalni prostorni plan APVojvodine“. Predsednik je komisije „Najbolji u agrobiznisu“Novosadskog sajma. Bavise nastavnim radom, naučno-istraživačkim radom i konsultantskim uslugama iz oblastiekonomije, finansija, investicija, strateškog planiranja, revizije, agrarne ekonomije,ruralnog razvoja, agroturizma, menadžmenta, privatizacije, preduzetništva. Mentor jevećeg broja diplomskih, magistarskih, master radova i doktorskih disertacija. Dobitnik je Oktobarske nagrade grada Novog Sada za 2010. godinu (za naučnu, nastavnu, stručnui društvenu aktivnost), kao i povelje „Kapetan Miša Anastasijević“ za 2011. godinu (zanajbolji projekat i podsticanje preduzetništva). Knjiga „Uvod u metodologiju ekonomskihnauka“ proglašena mu je knjigom godine za 2010. godinu na Poljoprivrednom fakultetuu Novom Sadu. Dobitnik je i velikog broja plaketa, zahvalnica, povelja, sertifikata, itd.Sa porodicom živi u Novom Sadu.

BIBLIOGRAFIJA RADOVA OD 2007-2011. GODINE

1. Pejanović, R., Njegovan, Z., Tica, N. (2007): Tranzicija, ruralni razvoj i agrarna politika, monografija, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Ekonomski institut,Beograd.

2. Pejanović, R. (2007): Ekonomija I, uvod u mikroekonomiju, udžbenik,Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

3. Pejanović, R. (2007): Principi ekonomije, udžbenik, Poljoprivredni fakultet, NoviSad.

4. Delić, Stanislava, Pejanović, R. (2007): Osnovne karakteristike farmerskog

sektora SAD, Savremena poljoprivreda, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, vol. 56, br. 3-4, str.127-133.5. Pejanović, R. (2007): Velika i mala gazdinstva u poljoprivredi Republike Srbije,

Zbornik Matice srpske za društvene nauke, Novi Sad, br. 127/2007, str. 205-218.6. Ćirković, M., Pejanović, R., Jurakić, Željka, Đorđević, B. (2007): Tranzicija

ribarstva u Srbiji, „Ribarstvo”, Beograd, str. 41-42.7. Pejanović, R ., Tica, N. (2007): Dileme oko koncepta našeg agrarnog razvoja,

Agroekonomika, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, vol.36, br.36, str. 7-24.8. Pejanović, R. (2007): O nekim metodološkim fazama i postupcima u ekonomiji

(i agroekonomiji), Letopis naučnih radova, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, br.

1/2007, str. 174-186.9. Pejanović, R., Tica, N., Andrić, Nataša (2007): Entrapreneurship of agrarian

companies in the Republic of Serbia, Proceedings of Plenary Papers and Abstracts,100th Seminar of the EAAE (Development of agriculture and rural areas i Centraland Eastern Europe), 21-23.06.2007., Novi Sad, Serbia, pp. 84-85.

10. Pejanović, R., Krajinović, M., Konstatinović. B., Delić, Stanislava (2007):Transition of Agriculture Economy in the Republic of Serbia, Book of papersCercetari stinfitice, reria A XI-A, Universitatea de stinte agricola si medicinaveterinara a banatului Timisoara, Romania, Timisoara, str. 137-141.



115

11. Pejanović, R., Popović-Vranješ, Anka, Kosanović, Nada, Kecman, Jelena,Andrić, Nataša (2007): Značaj primene EYREPGAL-a i HASAP-a uproizvodnjizdrave hrane, Tematski zbornik, Međunarodni naučni skup “Multifunkcionalna poljoprivreda i ruralni razvoj u Republici Srpskoj“, Bosna i Hercegovina, Jahorina,13-14.06.2007, Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd, Poljoprivredni

fakultet, Istočno Sarajevo, Balkanska asocijacija za životnu okolinu (B.E.N.A.),Grčka, str. 543-550.

12. Popović-Vranješ, Anka, Pejanović, R., Kecman, Jelena, Ćetijević, D. (2007):Mesto i uloga kozarstva u ruralnom razvoju Republike Srbije, Tematski zbornik,Međunarodni naučni skup “Multifunkcionalna poljoprivreda i ruralni razvoju Republici Srpskoj“, Bosna i Hercegovina, Jahorina, 13-14.06.2007, Institut zaekonomiku poljoprivrede, Beograd, Poljoprivredni fakultet, Istočno Sarajevo,Balkanska asocijacija za životnu okolinu (B.E.N.A.), Grčka, str. 560-569.

13. Pejanović, R., Krajinović, M. (2007): Nužnost nove strategije razvoja poljoprivrede,

Tematski zbornik, Međunarodni naučni skup “Multifunkcionalna poljoprivreda iruralni razvoj u Republici Srpskoj“, Bosna i Hercegovina, Jahorina, 13-14.06.2007,Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd, Poljoprivredni fakultet, IstočnoSarajevo, Balkanska asocijacija za životnu okolinu (B.E.N.A.), Grčka, str. 1052-1064.

14. Pejanović, R., Krajinović, G., Tica, N., Njegovan, Z. (2007): Modeli finansiranja primene novih tehnologija u agroprivredi AP Vojvodine, Zbornik kratkih sadržaja,Simpozijum “Veterinarska medicina, stočarstvo i ekonomika u proizvodnjizdravstveno bezbedne hrane“ sa međunarodnim učešćem, Crna Gora, Herceg Novi, 24 jun - 1 jul 2007, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, str. 205.

15. Njegovan, Z., Pejanović, R., Bošković, Olgica (2007): Sistem lobbyinga EUi perspektive njegove institucionalizacije u Republici Srbiji, Zbornik kratkihsadržaja, Simpozijum “Veterinarska medicina, stočarstvo i ekonomika u proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane“ sa međunarodnim učešćem, Crna Gora,Herceg Novi, 24 jun - 1 jul 2007, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, str. 204.

16. Pejanović, R., Delić, Stanislava (2007): Ekonomska opravdanost upotrebealternativnih (obnovljivih) izvora energije u poljoprivredi, Zbornik kratkihsadržaja, Simpozijum “Veterinarska medicina, stočarstvo i ekonomika u proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane“ sa međunarodnim učešćem, Crna Gora,Herceg Novi, 24 jun - 1 jul 2007, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, str. 206.

17. Pejanović, R . (2007): Izazovi i rizici strategije razvoja poljoprivrede,Poljoprivrednik, Holding “Dnevnik“, Novi Sad, br. 2360/2007, str. 7.

18. Pejanović, R . (2007): Strategija ruralnog razvoja, Poljoprivrednik, Holding„Dnevnik“, Novi Sad, br. 2361/2007, str. 7.

19. Pejanović, R . (2007): Stranputice i putevi naše agrarne politike (1), Savremenifarmer, Departman za stočarstvo, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, br. 30/2007,str. 27-31.

20. Pejanović, R. (2007): Stranputice i putevi naše agrarne politike (2), Savremenifarmer, Departman za stočarstvo, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, br. 31/2007,str. 25-28.



116

21. Pejanović, R., Tica, N. (2007): Uvodni referat: Značaj agroekonomske struke inauke, 30 godina agroekonomskog smera i 50 godina katedre za ekonomiku poljoprivrede, Agroekonomika, Departman za ekonomiku poljoprivrede isociologiju sela, tematski zbornik („Aktuelni problemi tranzicije agroprivrede“),Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, br. 36/2007.

22. Pejanović, R. (2007): Perspektive velikih i malih gazdinstava, magazinPoljoprivreda, Novi Sad, br. 38/2007, str. 37-42.

23. Pejanović, R. (2007): Veliki i mali u agraru (1), budućnost srpske poljoprivrede,Savremeni farmer, Departman za stočarstvo, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, br.30/2007., str. 40.

24. Pejanović, R. (2007): Veliki i mali u agraru (2), budućnost srpske poljoprivrede,Savremeni farmer, Departman za stočarstvo, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, br.31/2007., str. 40.

25. Pejanović, R., Krajinović, M. (2007): Rukovođenje u agrobiznisu u procesu

tranzicije, Agroznanje, Poljoprivredni fakultet, Banja Luka.26. Pejanović, R. (2007): Veliki sistemi – sadašnjost i budućnost moderne poljoprivrede, uvodno izlaganje na stručnom skupu u Novom Sadu (23.I 2007), list»PIK – Bečej – Poljoprivreda«, Bečej, 27.II 2007., str. 6.

27. Pejanović, R. (2008): Ekonomika II, uvod u makroekonomiju, udžbenik,Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

28. Pejanović, R. (2008): Značaj i uloga (agro)ekonomije, Tematski zbornik saskupa - Agroekonomska nauka i struka u tranziciji obrazovanja i agroprivrede,Poljoprivredni fakultet, Beograd, str. 79-88.

29. Njegovan, Z., Pejanović, R., Jovanović, R. (2008): Global political economy and

the new challenges for competitiveness development, Zbornik kratkih sadržaja,Međunarodni naučni skup “International Scientific Meeting: State, possibilitiesand Perspectives of Rural Development on Area of Huge Open-pit Minings“, BanjaVrujci, 24-25.04.2008, Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd, str. 86-93.

30. Pejanović, R., Kosanović, Nada (2008): Harmonizacija propisa za izvoz prehrambenih proizvoda Republike Srbije na tržištu EU, Tematski zbornik»Multifunkcionalna poljoprivreda i ruralni razvoj III«, Poljoprivredni fakultet,Zemun, str. 459-468.

31. Pejanović, R., Milić, D., Tica, N. (2008): Investments as a factor of developmentof agriculture in the Republic of Serbia, Zbornik kratkih sadržaja, Međunarodni

naučni skup »International Scientific Meeting: State, possibilities and perspectivesof rural development on area of huge open-pit minings«, Banja Vrujci, 24-25.04.2008, Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd, str. 110-117.

32. Tica, N., Pejanović, R. (2008): Društveno – ekonomski problemi poljoprivredei sela Republike Srbije, Zbornik radova ekonomskog fakulteta Istočno Sarajevo,Ekonomski fakultet Pale, str. 157-167.

33. Pejanović, R., Okanović, Đ., Zekić, V., Delić, Stanislava, Andrić, Nataša (2008):Ekonomski pokazatelji proizvodnje mleka i teladi, Biotehnologija u stočarstvu,Institut za stočarstvo, Beograd- Zemun, str. 643-649.



117

34. Pejanović, R., Milić, D. (2008): Investicije u poljoprivredi Republike Srbije,Ekonomika poljoprivrede, Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd, br. 1, str.9-19.

35. Pejanović, R., Delić, Stanislava (2008): Obnovljivi izvori energije u energetskoj politici EU, Savremena poljoprivreda, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, vol. 57,

No. 3-4, str. 229-237.36. Njegovan, Z., Pejanović, R., Petrović, D. (2008): Regionalizacija ruralnog

područja AP Vojvodine: Problemi definisanja ruralnog područja, Agroekonomika,Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, br. 39-40, str. 5-16.

37. Pejanović, R., Njegovan, Z., Andrić, Nataša (2008): Društveno-ekonomskaregulativa kao osnova ruralnog razvoja u AP Vojvodini, Agroekonomika,Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, br. 39-40, str. 17-26.

38. Popović-Vranješ, Anka, Krajinović, M., Pejanović, R. (2008): Značaj predtretmanavode, vazduha i otpadnih voda u mlekarskoj industriji, Agroekonomika,

Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, br. 39-40, str. 46-52.39. Vojinović-Miloradov, M., Delić, Stanislava, Pejanović, R., Zekić, V. (2008):Mehanizmipodrške korišćenju obnovljivih izvora energije, Agroekonomika,Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, br. 39-40, str. 69-80.

40. Pejanović, R., Milić, D. (2008): Značaj investicija u razvoju poljoprivredeRepublike Srbije, Agroznanje, Poljoprivredni fakultet, Banja Luka, vol.9, br. 3, str.105-113.

41. Pejanović, R., Andrić, Nataša, Krajinović, G. (2008): Problemi razvoja poljoprivrede i sela – iskustvo Republike Srbije, Agroznanje, Banja Luka, vol. 9, br. 2, str. 107-117.

42. Pejanović, R., Andrić, Nataša (2008): Veličina farme i produktivnost u poljoprivrediEU, Savremena poljoprivreda, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, vol. LV, br. 1-2,str. 14-21.

43. Njegovan, Z., Pejanović, R., Bošković, Olgica (2008): Sistem lobiranja EUi perspektive njegove institucionalizacije u Republici Srbiji, Savremena poljoprivreda, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, vol.LV, br. 1-2, str. 51-56.

44. Pejanović, R., Vujović, S. (2008): Ruralni razvoj i agroturizam, Agroekonomika,Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, br. 37-38, str. 5-14.

45. Pejanović, R. (2008): Naučna hipoteza u (agro)ekonomskim istraživanjima,Letopis naučnih radova, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, vol. 32, br. 1, str. 5-13.

46. Mandal, Š., Njegovan, Z., Pejanović, R., Krajinović, M., Bošković, Olgica (2008):Poljoprivreda zasnovana na znanju, Zbornik kratkih sadržaja, Simpozijum»Stočarstvo, veterinarska medicina i ekonomija u proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane«, Crna Gora, Herceg Novi, 22-29.06.2008, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, str. 7.

47. Popović-Vranješ, Anka, Vidicki, B., Krajinović, M., Pejanović, R. (2008):Projektovanje u funkciji stvaranja uslova za proizvodnju zdravstveno bezbednehrane, Zbornik kratkih sadržaja, Simpozijum »Stočarstvo, veterinarska medicinai ekonomija u proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane«, Crna Gora, Herceg Novi,22-29.06.2008, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, str. 11.



118

48. Njegovan, Z., Pejanović, R., Bošković, Olgica (2008): Upravljanje ruralnimrazvojem, Zbornik kratkih sadržaja, Simpozijum »Stočarstvo, veterinarskamedicina i ekonomija u proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane«, Crna Gora,Herceg Novi, 22-29.06.2008, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, str. 22.

49. Pejanović, R., Njegovan, Z., Škatarić, G, Andrić, Nataša (2008): Komparativna

analiza agrarne politike Republike Srbije i Crne Gore, Zbornik kratkih sadržaja,Simpozijum »Stočarstvo, veterinarska medicina i ekonomija u proizvodnjizdravstveno bezbedne hrane«, Crna Gora, Herceg Novi, 22-29.06.2008,Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, str. 23.

50. Pejanović, R., Kosanović, Nada (2008): Analiza u oblasti primarne proizvodnjemesa u srpskoj klaničnoj industriji, Zbornik kratkih sadržaja, Simpozijum»Stočarstvo, veterinarska medicina i ekonomija u proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane«, Crna Gora, Herceg Novi, 22-29.06.2008, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, str. 29.

51. Karavidić, S., Pejanović, R., Andrić, Nataša (2008): Preduzetništvo – izazov irizik, Zbornik kratkih sadržaja, Simpozijum »Stočarstvo, veterinarska medicina iekonomija u proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane«, Crna Gora, Herceg Novi,22-29.06.2008, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

52. Pejanović, R., Milić, D. (2008): Značaj investicija u razvoju poljoprivredeRepublike Srbije, Zbornik sažetaka, XIII naučno-stručno savetovanje agronomaRepublike Srpske, Teslić, Univerzitet u Banja Luci, Bosna i Hercegovina, str 125.

53. Pejanović, R., Andrić, Nataša, Krajinović, M. (2008): Problemi razvoja poljoprivrede i sela – iskustvo Republike Srbije, Zbornik sažetaka, XIII naučno-stručno savetovanje agronoma Republike Srpske, Teslić, Univerzitet u Banja Luci,

Bosna i Hercegovina, str. 126.54. Pejanović, R., Kosanović, Nada, Andrić, Nataša (2008): Evropska vizija kvaliteta proizvoda, Zbornik sažetaka, XIII naučno-stručno savjetovanje agronomaRepublike Srpske, Teslić, Univerzitet u Banja Luci, Bosna i Hercegovina, str. 127.

55. Pejanović, R., Kosanović, Nada, Andrić, Nataša (2008): Evropska vizija kvaliteta proizvoda, Agroznanje, Poljoprivredni fakultet, Banja Luka, Vol. 9, br. 4, str. 103-113.

56. Pejanović, R., Milić, D., Tica, N., Andrić, Nataša (2008): Significance of theinvestments in agriculture economy development of Republic of Serbia, Simpozium„Management of durable rural development“, Faculty of farm management,

Timisoara, Rumunia, str. 265-275.57. Popović-Vranješ, Anka, Krajinović, M., Pejanović, R. (2008): Projektiranje

mljekarskih objekata za rekonstrukciju i dogradnju i novoizgrađenih u svijetlu primene novih propisa EU-a, Simpozijum, Lovran, Hrvatska.

58. Pejanović, R. (2008): O „socijalnom genotipu“ vojvođanskih kolonista izDurmitorskog kraja, Program i izvodi saopštenja, XLVII kongres antropološkogdruštva Srbije (sa međunarodnim učešćem), Kruševac, 27-31. maj. 2008, str. 142.

59. Pejanović, R., Andrić, Nataša (2008): Održivi razvoj poljoprivrede, Sremski poljoprivrednik, Sremska Mitrovica.



119

60. Pejanović, R . (2008): SWOT analiza u ekonomiji agroindustrijskog preduzeća,Poljoprivrednikov poljoprivredni kalendar 2008, »Dnevnik – poljoprivrednikAD«, Novi Sad, str. 42-52.

61. Pejanović, R . (2008): (Ne)moć države, Sprovođenje zakona o poljoprivrednomzemljištu, diskusija na stručnom skupu u organizaciji Društva agrarnih novinara

Vojvodine, Poljoprivrednik, Holding „Dnevnik“, br. 2372/25.I 2008, str. 3.62. Pejanović, R. (2008): Pretpostavke rentabilnosti proizvodnje mleka, magazin

Poljoprivreda, Novi Sad, br. 43/2008, str. 48.63. Pejanović, R ., Andrić Nataša (2008): Održivi razvoj poljoprivrede – Visoki

prinosi i profit ali bez degradiranja prirodnih resursa, Poljoprivrednik, Holding„Dnevnik“, Novi Sad, br. 2378/2008, str. 18-19.

64. Pejanović, R . (2008): Od sjaja do očaja (šta je donela privatizacija u poljoprivredi),intervju, „Dnevnik“, Novi Sad, 10.05.2008., str. 11.

65. Pejanović, R . (2008): Značaj poslovne komunikacije u agrobiznisu, nauka i

agrobiznis, Sremski poljoprivrednik, Sremska Mitrovica, br. 27/2008, str. 4-5.66. Pejanović, R . (2008): Ruralni razvoj i agroturizam, „Naši salaši“, List studentaPoljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, br.3/2008, str. 4-5.

67. Pejanović, R. (2008): Jedino ulaganje u znanje ne podleže zakonu opadajućih prinosa, intervju, „Naši salaši“, List studenata Poljoprivrednog fakulteta u NovomSadu, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, br. 2/2008, str. 10-11.

68. Pejanović, R . (2008): Rentabilnost proizvodnje mleka u tržišnim uslovima i perspektiva proizvodnje, savetovanje “Dan mleka“, Savremeni farmer, Departmanza stočarstvo, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, br. 33/2008., str. 26-30.

69. Pejanović, R . (2008): Kvalitet u prvom planu, magazin Poljoprivreda, Novi Sad, br. 48/2008, str. 25-31.70. Pejanović, R ., Andrić, Nataša (2008): Kretanje organske poljoprivredne

proizvodnje u EU, Savremeni farmer, Departman za stočarstvo, Poljoprivrednifakultet, Novi Sad, br. 35/2008, str. 33-39.

71. Pejanović, R. (2008): Ruralni razvoj – problemi poljoprivrede i sela, Sremski poljoprivrednik, Sremska Mitrovica, januar 2008., str. 3.

72. Njegovan, Z., Pejanović, R., Filipović, M. (2009): Privredni sistem, politikai razvoj, monografija, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Ekonomski institutBeograd.

73. Pejanović, R ., Njegovan, Z. (2009): Preduzetništvo i (agro)privreda, monografija,Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

74. Njegovan, Z., Pejanović, R. (2009): Ruralna regionalizacija AP Vojvodine: Noviteorijsko metodološki pristupi upravljanju ruralnim razvojem, monografija,Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

75. Pejanović, R. (2009): Depopulacija i deagrarizacija kao ograničavajući faktoriruralnog razvoja AP Vojvodine, XLVII kongres Antropološkog društva Srbije,Antropološko društvo Srbije, str. 115.



120

76. Pejanović, R ., Tomaš, Mirela, Maksimović, G., Radosavac, Adriana (2009):Development Tendencies of Agriculture of the Republic of Serbia, ContemporarlyAgriculture, Faculty of Agriculture, Novi Sad, Vol. 58, No. 1-2, pp. 128-136.

77. Pejanović, R., Popović – Vranješ Anka, Maksimović, G., Tomaš, Mirela,Petrović, D. (2009): Agroeconomical analysis and organic agricultural production,

Contemporarly Agriculture, Faculty of Agriculture, Novi Sad, Vol. 58, br. 3-4, str.157-164.

78. Pejanović, R. (2009): Ekonomska analiza kao metod istraživanja u agroekonomskojnauci i struci, Agroekonomika, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Vol 43-44, br.43-44, str. 5-21.

79. Pejanović, R., Tomaš, Mirela (2009): Nauka i njena uloga u društvu, osvrt naknjigu „Nauka kao učiteljica“, (Iv Kere), Agroekonomika, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, br. 43-44, str. 132-135.

80. Pejanović, R. (2009): Razvojni problemi poljoprivrede Republike Srbije,

Agroekonomika, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Vol. 41-42, str. 5-23.81. Pejanović, R. (2009): Metodi kvalitativnih istraživanja u društveno-ekonomskoj(i agroekonomskoj) nauci, Letopis naučnih radova, Poljoprivredni fakultet, NoviSad, Vol. 33, br.1, str. 5-18.

82. Pejanović, R., Cvijanović, D., Njegovan, Z., Tica, N., Živković, D. (2009): Problemi poljoprivrede Republike Srbije i mere za prevazilaženje krize, Ekonomika poljoprivrede, Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd, br. 2, str. 221-230.

83. Pejanović, R. (2009): O socijalnom genotipu Vojvođanskih kolonista izDurmitorskog kraja, Glasnik antropološkog društva Srbije, Antropološko društvoSrbije, Vol. 44, str. 411-421.

84. Pejanović, R., Njegovan, Z. (2009): Aktuelni problemi poljoprivrede i selaRepublike Srbije, Industrija, Ekonomski institut, Beograd, vol. 37, br. 1, str. 87-99.85. Pejanović, R. (2009): Potencial for and Limitations to the development of

Agriculture, Survey Republic of Serbia, Vol. 47, br. 3, str. 4-26.86. Pejanović, R. (2009): Poljoprivreda Srbije 2000-2008, Pregled, Beograd, br. 2, str.

3-26.87. Pejanović, R. (2009): Serbian Agriculture 2000-2008, Survey, Belgrade, No. 2,

pp. 3-26.88. Pejanović, R., Andrić, Nataša (2009): Tržište mleka i mlečnih proizvoda u

Evropskoj uniji, Industrija, Ekonomski institut, Beograd.

89. Popović-Vranješ, Anka, Krajinović, M., Pejanović, R. (2009): Uticaj mleka, aditivai tehnologije na hemijski sastav i senzorna svojstva sira trapista, Mljekarstvo,Zagreb, vol. 59, br.1, str. 70-77.

90. Pejanović, R., Popović-Vranješ, Anka, Andrić, Nataša (2009): Proizvodnja mlekai mlečnih proizvoda u EU i uloga zajedničke agrarne politike, Zbornik sažetaka, publikovan u časopisu Agroznanje, XIV međunarodno naučno-savetovanjeagronoma Republike Srpske, 23-26.03.2009, Trebinje, Bosna i Hercegovina, Savezagronoma Republike Srpske, Banja Luka, str. 28.



121

91. Pejanović, R., Njegovan, Z., Andrić, Nataša, Tomaš, Mirela (2009): Developmentof agriculture as a condition of rural development of the Republic of Serbia, Bookof papers Cercetari stinfitice, International Scientific Symposium: Managementof Sustainable Rural Development, Romania, Timisoara, 14-15. Maj 2009,Universitatea de stinte agricola si medicina veterinara a banatului Timisoara.

92. Pejanović, R . (2009): Depopulacija i deagrarizacija kao ograničavajući faktoriruralnog razvoja AP Vojvodine, Program izvoda i saopštenja, XLVII kogresAntropološkog društva Srbije sa međunarodnim učešćem, Prolom Banja, 1-4. IV2009, str. 115.

93. Pejanović, R ., Tomaš, M., Maksimović, G. (2009): Ekonomska kriza i poljoprivredaRepublike Srbije, zbornik radova Visoke poslovne škole, Novi Sad.

94. Pejanović, R . (2009): Agroekonomska analiza poljoprivrednih subjekata, Škola biznisa, Visoka poslovna škola, Novi Sad, br. 4/2009, str. 3-13.

95. Pejanović, R. (2009): O preduzetničkom računovodstvu u agrobiznisu,

Poljoprivrednikov poljoprivredni kalendar, „Holding Dnevnik – Poljoprivrednik“, Novi Sad, str. 77-97.96. Pejanović, R. (2009): Nauka i ruralni razvoj, Osnova ruralnog razvoja u AP

Vojvodini, Sremski poljoprivrednik, Sremska Mitrovica, br. 42-43/2009, str. 4-5.97. Pejanović, R., Njegovan, Z. (2009): Koncipiranje osnove za implementaciju

politike održivog ruralnog razvoja, Kopaonik biznis forum („Rast u uslovimaglobalne recesije i finansijske krize: (ne)konvencionalne inicijative“), Savezekonomista Srbije, Udruženje korporativnih direktora Srbije, Beograd, str. 345-355.

98. Pejanović, R. (2009): Poslovno povezivanje u agrobiznisu, prilog, poslovno

– edukativna manifestacija „Dobar dan domaćine“, pokrovitelj Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Poljoprivredni fakultet – Departman zastočarstvo, Udruženje „Agroprofit“ i list „Gazdinstvo“, Master centar Novosadskogsajma, Novi Sad, 21-22. II 2009.

99. Pejanović, R. (2009): Hrana, siromaštvo, populacija, vodič kroz evropskeintegracije, Dnevnik, Novi Sad, 13. III 2009, str. 4.

100. Pejanović, R . (2009): Savremena globalna ekonomska i agrarna kriza, SremskiPoljoprivrednik, Sremska Mitrovica, br. 46/2009, str. 18-21.

101. Pejanović, R. (2009): Poslovno povezivanje u poljoprivredi, Moje gazdinstvo, poslovni list poljoprivrednika, Novi Sad, br. 39/2009, str. 6-7.

102. Pejanović, R . (2009): Formiranje klastera organske proizvodnje, Efikasaninstrument jačanja konkurentnosti, pogledi i mišljenja, Poljoprivrednik AD„Dnevnik“, Novi Sad, br. 2403/2009, str. 6.

103. Pejanović, R . (2009): Koncept integralnog ruralnog razvoja Evropske unije II,Poslovna politika, Beograd, br. 3-4/2009, str. 16-22.

104. Pejanović, R . (2009): Porodična gazdinstva okosnica razvoja, intervju, „Dnevnik“, Novi Sad, 6. V 2009, str. 6.

105. Pejanović, R ., Rodić, Vesna, Zekić, V. (2009): Osnovni ekonomski problemiorganske poljoprivredne proizvodnje, magazin Poljoprivreda, Novi Sad, septembar2009, str. 10-15.



122

106. Pejanović, R . (2009): Skromno mesto poljoprivrede u nacrtu strategije naučnogi tehnološkog razvoja, rubrika Pogledi i mišljenja, Poljoprivrednik, Holding„Dnevnik“, Novi Sad.

107. Pejanović, R . (2009): Demografski problemi kao ograničavajući faktor ruralnograzvoja AP Vojvodine, Poslovna politika, Beograd, 7-8/2009, str. 9-14.

108. Pejanović, R., Kosanović, Nada (2009): Investicije kao faktor rasta poljoprivredeRepublike Srbije, Poljoprivredne aktuelnosti, Institut za primenu nauke u poljoprivredi, Beograd.

109. Pejanović, R. (2009): Ekonomska kriza poljoprivrede Republike Srbije,Poljoprivredne aktuelnosti, Institut za primenu nauke u poljoprivredi, Beograd.

110. Pejanović, R (2009): Problemi finansiranja visokog obrazovanja, časopis savezastudenata „Naši salaši“, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, str. 10-12.

111. Đukić, Sanja, Pejanović, R. (2010): Uloga i značaj stočarstva u ruralnom razvojuAP Vojvodine, Agroekonomika, Institut za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju

sela, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Vol. 45-46, br. 45-46, str. 85-95.112. Glavaš-Trbić, Danica, Pejanović, R., Maksimović, G. (2010): Ruralni razvoji lokalni ekonomski razvoj Srbije, Agroekonomika, Institut za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Vol. 47-48, br.47-48, str.80-92.

113. Kosanović, N., Pejanović, R. (2010): Konkurentnost i kvalitet hrane, monografija,Institut za primenu nauke u poljoprivredi, Beograd.

114. Maksimović, G., Pejanović, R., Njegovan, Z., Filipović, M. (2010): Ruralni razvojkao činilac lokalnog ekonomskog razvoja, Zbornik kratkih sadržaja, Simpozijum„Stočarstvo, veterinarska medicina i ekonomika u ruralnom razvoju i proizvodnji

zdravstveno bezbedne hrane“ sa međunarodnim učešćem, Divčibare, 20-27.VI2010, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, str. 3.115. Miličić, Željka, Popović-Vranješ, Anka, Pejanović, R., Krajinović, M.,

Cvetanović, D. (2010): Tehnološko-ekonomski uslovi za organsku proizvodnjumleka, Agroekonomika, Institut za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela,Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Vol. 45-46, br. 45-46, str. 95-107.

116. Njegovan, Z., Pejanović, R., Bošković, Olgica, Njegovan, N. (2010): Vojvodinaizmeđu ruralnog i urbanog društva: metodološki i praktični aspekti ruralneregionalizacije, Tranzicija, Ekonomski institut Tuzla, JCEA Zagreb, DAEB, IEPBeograda, feam Bukurest, vol. 12, 25-26.

117. Njegovan, Z., Pejanović, R., Marković, Katarina, Tomaš, Mirela (2010): Ruralnaregionalizacija AP Vojvodine, Zbornik kratkih sadržaja, Simpozijum „Stočarstvo,veterinarska medicina i ekonomika u ruralnom razvoju i proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane“ sa međunarodnim učešćem, Divčibare, 20-27.VI 2010,Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, str. 7.

118. Njegovan, Z., Pejanović, R., Marković, Katarina (2010): Strategic planning on thelocal level as a factor of more efficient rural development, International scientificmeeting „Multifunctional agriculture and rural development (V), regionalspecificities“, Banja Vrujci, 2-3. XII 2010, Ekonomika poljoprivrede, Institut zaekonomiku poljoprivrede, Beograd, specijalni broj – 2/2010, str. 551-558.



123

119. Pejanović, R., Brković, Mirjana (2010): Biblioteka u naučnom radu, Letopisnaučnih radova, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, br. 1/2010, str. 1-21.

120. Pejanović, R., Đukić, Sanja, Maksimović, G (2010): O metodologiji izradestrateškog plana razvoja, Agroekonomika, Institut za ekonomiku poljoprivrede isociologiju sela, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Vol. 47-48, br. 47-48, str. 92-

105.121. Pejanović, R., Jelić, V. i sar. (2010): Ekonomski pokazatelji sagorevanja biomase,

naučno – stručni skup „Otvaranje profitabilnih pogona za proizvodnju i korišćenjeodrživih energenata“, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 27.10.2010. (Master centar Novosadskog sajma), Savremena poljoprivredna tehnika, Jugoslovensko naučnodruštvo za poljoprivrednu tehniku, Novi Sad, br. 4/2010, str. 411-419.

122. Pejanović, R., Kosanović, Nada (2010): Ekonomska kriza poljoprivrede RepublikeSrbije, Poljoprivredne aktuelnosti, Institut za primenu nauke u poljoprivredi,Beograd, br. 1-2, str. 78-91.

123. Pejanović, R., Njegovan, Z., Marković, Katarina, Tomaš, Mirela (2010):Poljoprivreda i ruralni razvoj u regionalnom prostornom planu AP Vojvodine,Zbornik kratkih sadržaja, Simpozijum „Stočarstvo, veterinarska medicina iekonomika u ruralnom razvoju i proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane“ sameđunarodnim učešćem, Divčibare, 20-27.VI 2010, Poljoprivredni fakultet, NoviSad, str. 8.

124. Pejanović, R., Njegovan, Z. (2010): Preduzetništvo kao razvojni resurs (agro) privrede Republike Srbije, Agroekonomika, Institut za ekonomiku poljoprivrede isociologiju sela, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Vol. 45-46, br. 45-46, str.5-16.

125. Pejanović, R., Popović – Vranješ, Anka, Cvijanović, D. (2010): Milk and Dairy

Products Market in the EU, Buletinul, Universitatii Petrol – Gaze di Ploiesti,Economic Sciences Series, Bucuresti, Romania, Vol. LXII, No. 5B/2010, str. 1-8.126. Pejanović, R., Popović-Vranješ, Anka, Krajinović, M., Tomaš, Mirela (2010):

Organska poljoprivreda kao novi koncept proizvodnje hrane (I), Sremski poljoprivrednik, Sremska Mitrovica, br. 74, 19. maj 2010, str. 18-21.

127. Pejanović, R., Popović-Vranješ, Anka, Krajinović, M., Tomaš, Mirela (2010):Organska poljoprivreda kao novi koncept proizvodnje hrane (II), Sremski poljoprivrednik, Sremska Mitrovica, br. 75, 31. maj 2010, str. 12-13.

128. Pejanović, R., Popović-Vranješ, Anka (2010): Organska poljoprivreda kao novikoncept proizvodnje hrane, Poslovna politika, Beograd, br. 7-8/2010, str. 10-19.

129. Pejanović, R., Radović, Gordana, Tomaš, Mirela, i sar. (2010): Agricultural budget as a form of financing agriculture in the Republic of Serbia, Savremena poljoprivreda, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, br. 1-2/2010, Vol. 59, str. 206-213.

130. Pejanović, R. (2010): Demografski problemi kao ograničavajući faktor ruralnograzvoja AP Vojvodine, Glasnik antropološkog društva Srbije, Antropološkodruštvo Srbije, Novi Sad, str. 65-75.

131. Pejanović, R. (2010): Efekti aktuelne globalne finansijske krize na (agro) privredu Republike Srbije, Agroekonomika, Institut za ekonomiku poljoprivrede isociologiju sela, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Vol. 47-48, br. 47-48, str. 5-25.



124

132. Pejanović, R. (2010): Neke antropološke karakteristike homo oeconomicusa,Program, izvodi i saopštenja, XLIX Kongres antropološkog društva Srbije (sameđunarodnim učešćem), Antropološko društvo Srbije, Vrdnik, str. 114.

133. Pejanović, R. (2010): O „socijalnom genotipu“ vojvođanskih kolonista izDurmitorskog kraja, Glasnik Odeljenja društvenih nauka CANU, br. 20/2010,

Crnogorska akademija nauka i umetnosti, Podgorica, str. 425-439.134. Pejanović, R. (2010): Prerađivačka prehrambena industrija – stanje, uloga nauke

i inovacija u perspektivi razvoja i izvoza na strana tržišta, uvodno predavanje po pozivu, Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj Vlade AP Vojvodine,Master centar Novosadskog sajma, Novi Sad, 18.V 2010.

135. Pejanović, R. (2010): Curiculum vitae, bibliografija, etologija, monografija,Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

136. Pejanović, R. (2010): Uvod u metodologiju ekonomskih nauka (zbirka eseja),monografija, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

137. Popović – Vranješ, Anka, Pejanović, R. i sar (2010): Biološko-dinamički preparati,izrada i upotreba, XXV savetovanje „Savremeni pravci razvoja u tehnologijimleka“ sa međunarodnim učešćem, Tehnološki fakultet, Novi Sad, Prehrambenaindustrija, Tehnološki fakultet, Novi Sad, br. 1-2/2010, str. 134.

138. Popović – Vranješ, Anka, Pejanović, R. i sar (2010): Upravljanje kvalitetomu organskoj proizvodnji i preradi mleka, XXV savetovanje „Savremeni pravcirazvoja u tehnologiji mleka“ sa međunarodnim učešćem, Tehnološki fakultet, NoviSad, Prehrambena indstrija, Tehnološki fakultet, Novi Sad, br. 1-2/2010, str. 56-61.

139. Popović-Vranješ, Anka, Grubačić, M., Pejanović, R., i sar. (2010): Possibilitiesof organic milk production in Serbia, Savremena poljoprivreda, Poljoprivredni

fakultet, Novi Sad, br. 1-2/2010, Vol. 59, str. 206 -213.140. Popović-Vranješ, Anka, Krajinović, M., Kecman, Jelena, Trivunović, Snežana,Pejanović, R., Krajinović, G., Mačak. G. (2010): Comparasion of fatty compositionin conventional and organic milk, Mljekarstvo, Zagreb, Vol. 60, br. 1, str 59-66.

141. Popović - Vranješ, Anka, Pejanović, R., Tomaš, Mirela, Glavaš, Danica (2010):Organska poljoprivreda – zdrava hrana – zdrava deca, Zbornik kratkih sadržaja,Simpozijum „Stočarstvo, veterinarska medicina i ekonomika u ruralnom razvoju i proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane“ sa međunarodnim učešćem, Divčibare,20-27.VI 2010, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, str. 90.

142. Popović - Vranješ, Anka, Pejanović, R., Tomaš, Mirela, Stefanović, Emilija

(2010): Organska poljoprivredna proizvodnja na svetskom nivou, Zbornik kratkihsadržaja, Simpozijum „Stočarstvo, veterinarska medicina i ekonomika u ruralnomrazvoju i proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane“ sa međunarodnim učešćem,Divčibare, 20-27.VI 2010, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, str. 92.

143. Radosavac, Adriana, Pejanović, R., Tomaš, Mirela (2010): Uslovi za razvoj preduzetništva u Republici Srpskoj, Zbornik kratkih sadržaja, Simpozijum„Stočarstvo, veterinarska medicina i ekonomika u ruralnom razvoju i proizvodnjizdravstveno bezbedne hrane“ sa međunarodnim učešćem, Divčibare, 20-27.VI2010, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, str. 10.



125

144. Tomaš, Mirela, Pejanović, R., Popović-Vranješ, Anka, Maksimović, G. (2010):Organska proizvodnja kao faktor ruralnog razvoja AP Vojvodine, Agroekonomika,Institut za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Vol. 47-48, br. 47-48, str.67-80.

145. Pejanović, R., Tomaš, Mirela, Njegovan, Z., Glavaš-Trbić, Danica (2010):

Preduzetništvo i agrobiznis, Savremena poljoprivreda, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 59(5), str. 529-536.

146. Pejanović, R. (2010): Razvojni problemi agroprivrede AP Vojvodine (1), Poslovna politika, Beograd, vol. 39, br. 11-12.

147. Pejanović, R. (2011): Razvojni problemi poljoprivrede Republike Srbije (2),Poslovna politika, Beograd, vol. 40, br.1-2, str. 14-17.

148. Pejanović, R. (2011): Agroprivreda AP Vojvodine. Stanje problemi i tendencijerazvoja, Poljoprivrednikov Poljoprivredni kalendar, „Dnevnik“, Novi Sad.

149. Pejanović, R., Njegomir, V. (2011): Problemi upravljanja rizicima u poljoprivredi,

Ekonomika poljoprivrede, Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd, vol. 58, br. 1/2011, str. 91-103.150. Njegomir, V., Pejanović, R. (2011): Importance and current issues in agricultural

insurance in Serbia, Savremena poljoprivreda, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad,vol. 60, br. 1-2, str. 38-44.

151. Njegovan, Z., Pejanović, R., Krajinović, G., Kačar, B. (2011): Risk analysis anddecision making process in agricultural enterprise of the Republic of Serbia,Savremena poljoprivreda, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, vol. 60, br. 1-2, str.45 – 53.

152. Pejanović, R., Tomaš, Mirela, Vučković, Jovana, Stefanović, Emilija, Glavaš-

Trbić, Danica, Kalentić, Marija (2011): Organic agriculture and rural developmentin AP Vojvodina, Savremena poljoprivreda, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, vol.60, br. 1-2, str. 231 – 239.

153. Popović – Vranješ, Anka, Pejanović, R., Grubačić, M., Kasalica, Anka, Cvetanović,D., Glavaš, Danica (2011): Research as a function of making a sheep cheesescatalogue of Western BalkansRegion, Book of proceedings, 22nd InternationalSymposium „Food safety production“, 19 – 25 June 2011, Trebinje, Bosnia andHerzegovina, Faculty of Agriculture, Novi Sad, pp. 53-56.

154. Popović – Vranješ, Anka, Pejanović, R., Miličić, Željka, Grubačić, M., Cvetanović,D., Tomaš, Mirela (2011): Methods of ensuring the qualityof organic milk as a safe

and functional foods, Book of proceedings, 22nd International Symposium „Foodsafety production“, 19 – 25 June 2011, Trebinje, Bosnia and Herzegovina, Facultyof Agriculture, Novi Sad, pp. 60-62.

155. Njegovan, Z., Pejanović, R., Marković, Katarina (2011): Rural development,multifunctionality and organic agriculture with the function of sustainability andhealth safety, Book of proceedings, 22nd International Symposium „Food safety production“, 19 – 25 June 2011, Trebinje, Bosnia and Herzegovina, Faculty ofAgriculture, Novi Sad, pp. 166-168.



126

156. Veselinović, B., Njegovan, Z., Pejanović, R. (2011): Eco and ethno-tourism in APVojvodina as a factor of rural development, Book of proceedings, 22nd InternationalSymposium „Food safety production“, 19 – 25 June 2011, Trebinje, Bosnia andHerzegovina, Faculty of Agriculture, Novi Sad, pp. 195-197.

157. Delić, Stanislava, Pejanović, R., Petrović, D., Tomaš, Mirela (2011): Evaluation

of indicators of sustainable development on farms as a precondition for safe food production in Vojvodina, Book of proceedings, 22nd International Symposium„Food safety production“, 19 – 25 June 2011, Trebinje, Bosnia and Herzegovina,Faculty of Agriculture, Novi Sad, pp. 171-174.

158. Glavaš – Trbić, Danica, Maksimović, G., Pejanović, R. (2011): Impotrance androle of clusters in organic food production, Book of proceedings, 22nd InternationalSymposium „Food safety production“, 19 – 25 June 2011, Trebinje, Bosnia andHerzegovina, Faculty of Agriculture, Novi Sad, pp. 175-177.

159. Kosanović, Nada, Pejanović, R., Glavaš – Trbić, Danica (2011): The importance and

role of brands in production of safe food, Book of proceedings, 22

nd

InternationalSymposium „Food safety production“, 19 – 25 June 2011, Trebinje, Bosnia andHerzegovina, Faculty of Agriculture, Novi Sad, pp. 178-180.

160. Radović, Gordana, Pejanović, R., Glavaš - Trbić, Danica (2011): Problem offinancing production of healthy food as one of the factors in development of ruraltourism in the Autonomous Province of Vojvodina, Book of proceedings, 22nd International Symposium „Food safety production“, 19 – 25 June 2011, Trebinje,Bosnia and Herzegovina, Faculty of Agriculture, Novi Sad, pp. 184-185.

161. Pejanović, R., Tomaš, Mirela, Glavaš – Trbić, Danica (2011): Some economicalaspects of organic food production, Book of proceedings, 22nd International

Symposium „Food safety production“, 19 – 25 June 2011, Trebinje, Bosnia andHerzegovina, Faculty of Agriculture, Novi Sad, pp. 186-188.162. Babić, Vedrana, Pejanović, R. (2011): Connection between agriculture and rural

tourism in the regionof Branicevo (Eastern Serbia), Book of proceedings, 22nd International Symposium „Food safety production“, 19 – 25 June 2011, Trebinje,Bosnia and Herzegovina, Faculty of Agriculture, Novi Sad, pp. 169-170.

163. Pejanović, R., Lazić, B., Popović – Vranješ, Anka, Korać, Nada, Keserović, Z.,Plavša, Nada, Ćirković, M., Đukić, Sanja (2011): Production of health food-safein concept of „Master plan for sustainable development Fruška gora 2012-2022.“,Book of proceedings, 22nd International Symposium „Food safety production“, 19

– 25 June 2011, Trebinje, Bosnia and Herzegovina, Faculty of Agriculture, NoviSad, pp. 274-277.

164. Pejanović, R., Jašić, M., Radosavac, Adriana (2011): Hazardous substances fromenvironment in food, Book of proceedings, 22nd International Symposium „Foodsafety production“, 19 – 25 June 2011, Trebinje, Bosnia and Herzegovina, Facultyof Agriculture, Novi Sad, pp. 181-183.

165. Simin – Jovićević, Marina, Pejanović, R . (2011): Intellectual property protectionand biodiesel, ECOS2011 Conference, Novi Sad, 4-7 June 2011.



127

166. Pejanović, R., Delić, Stanislava (2011): International institutions accession fundsin financing projects in sustainable agriculture, ECOS2011 Conference, Novi Sad,4-7 June 2011.

167. Mihailović, B., Cvijanović, D., Pejanović, R. (2011): Marketing consulting infunction of development of serbian agrocomplex enterprises, Technics Technologies

Education Management - TTEM, DRUNPP, Sarajevo, Vol. 6, No. 2, pp. 496-502.168. Pejanović, R., Njegovan, Z. (2011): Principi ekonomije i agrarna politika, udžbenik,

za studente smera „Organska poljoprivreda“, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.169. Pejanović, R., Njegovan, Z. (2011): Ruralni razvoj i lokalni ekonomski razvoj AP

Vojvodine, monografija, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.170. Pejanović, R. (2011): Ekonomika, menadžment i organizacija, monografija,

Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2011.171. Pejanović, R., Glavaš-Trbić, Danica, Tomaš, Mirela (2011): Public-Private

Partnerships as a solution for solving economic and energetic problems in a

community, Agroekonomika, Institut za ekonomiku poljoprivrede i sociologijusela, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, vol. 49-50, br. 49-50, str. 5-16.172. Njegovan, Z., Pejanović, R., Kosanović, Nada, Đukić, Sanja (2011): Ruralni razvoj u

konceptu „Master plan održivog razvoja Fruške Gore 2012-2022.“, Agroekonomika,Institut za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, vol. 49-50, br. 49-50, str. 77-87.

173. Popović – Vranješ, Anka, Belić, Branislava, Pejanović, R., Cvetanović, D., Glavaš-Trbić, Danica, Tomaš, Mirela (2011): Applying of biocrystaliyation method inorder to distinguish milk from organic and conventional production, Proceedings,2nd CEFSER (Central of Excellence in Food Safety and Emerging Risk) Workshop

„Persistent organic pollutants in food and environment“, 26th

Symposium onRecent Development in Dairy Technology, BIOXEN seminar „Novel approachesfor environmental protection“, 8-10 September 2011, Novi Sad, Serbia, Universityof Novi Sad, Faculty of Technology, pp. 82-86.

174. Popović-Vranješ, Anka, Savić, Mila, Pejanović, R., Jovanović, S., Krajinović, G.(2011): The effect of organic milk production on certain milk quality parameters,Acta Veterinaria, Faculty of Veterinary Medicine, Beograd, Serbia, Vol. 61, No. 4, pp. 415-421.

175. Pejanović, R., Đukić, S. (2011): Master plan održivog razvoja Fruške gore sanaglaskom na ekološke segmente, turizam i organsku proizvodnju, Zbornik

radova, Peti forum o organskoj proizvodnji, Centar za organsku proizvodnjuSelenča, Univerzitet u Novom Sadu, Selenča, 2011.

176. Pejanović, R., Antonić, D. (2011): Održivi razvoj regiona Fruške gore, Zbornikreferata, rezimea i poster prezentacija, knjiga 2., Naučni skup sa međunarodnimučešćem „Zaštita prirode u XXI vijeku“, Zavod za zaštitu prirode Crne Gore,Ministarstvao održivog razvoja i turizma, Crna Gora, 20-23. Septembar 2011,Žabljak, Crna Gora, str. 331-340.

177. Pejanović, R., Radović, Gordana (2011): Agrarna politika u Republici Srbiji u periodu tranziicje, Ekonomija (teorija i praksa), Novi Sad, br. 1/2011, str. 29-38.



128

178. Katić, B., Cvijanović, D., Pejanović, R. (2011): The agriculture as a real assumptionof regional and rual development in Serbia, ERDN, vol. 8, Rural areas anddevelopment, Rural Development: Quo Vadis?, Warsaw, pp. 77-89.

179. Pejanović, R., Tomaš, Mirela, Njegovan, Z. (2011): Agribusiness of AP Vojvodinain the transition process and the economic crisis, poglavlje u monografiji

“Agriculture in the light of the global economic crisis”, Univerzitet Crne Gore,Biotehnički fakultet, Podgorica, str. 68-81.

180. Pejanović, R., Radović Gordana, Njegovan, Z. (2011): Agricultural policy in theRepublic of Serbia in the period of transition from the aspect of funding agrar, poglavlje u monografiji “Agriculture in the light of the global economic crisis”,Univerzitet Crne Gore, Biotehnički fakultet, Podgorica, str. 82-88.

181. Pejanović, R., Tomaš, Mirela, Popović – Vranješ, Anka, Glavaš – Trbić, Danica(2011): Globalni trendovi u organskoj proizvodnji hrane, Tematski zbornik, Naučniskup „Savremeni trendovi u evropskoj ekonomiji: implikacije za Srbiju“, 27.

oktobar 2011, Visoka poslovna škola, Novi Sad.182. Radović, Gordana, Pejanović, R., Njegovan, Z. (2011): Ruralni turizam – faktorrazvoja multifunkcionalne poljoprivrede u Republici Srbiji, Tematski zbornik, Naučni skup „Savremeni trendovi u evropskoj ekonomiji: implikacije za Srbiju“,27. oktobar 2011, Visoka poslovna škola, Novi Sad.

183. Pejanović, R., Popović – Vranješ, Anka, Belić, Branislava, Đukić, Sanja, Tomaš,Mirela (2011): Zdrava hrana u funkciji razvoja etno-turizma u regionu Fruške gore,Tematski zbornik, VI Međunarodni naučni skup „Mediteranski dani Trebinje 2011Turizam i ruralni razvoj – savremene tendencije, problemi i mogućnosti razvoja“,07-08. Oktobar 2011, Trebinje, str. 403-411.

184. Pejanović, R., Lazić, L., Antonić, D., Đukić, Sanja (2011): Mogućnost razvojaturizma u ruralnim sredinama regiona Fruške gore, Tematski zbornik, VIMeđunarodni naučni skup „Mediteranski dani Trebinje 2011 Turizam i ruralnirazvoj – savremene tendencije, problemi i mogućnosti razvoja“, Trebinje 07-08.Oktobar 2011, str. 412-419.

185. Radović, Gordana, Pejanović, R., Njegovan, Z., Tomaš, Mirela (2011): Podrškadržave razvoju ruralnog turizma u Republici Srbiji, Tematski zbornik, VIMeđunarodni naučni skup „Mediteranski dani Trebinje 2011 Turizam i ruralnirazvoj – savremene tendencije, problemi i mogućnosti razvoja“, Trebinje 07-08.Oktobar 2011, str. 450-462.

186. Pejanović, R. (2011): Savremena globalna ekonomska i agrarna kriza, Sremski poljoprivrednik, Sremska Mitrovica.

187. Pejanović, R., Popović-Vranješ, Anka, Tomaš, Mirela (2011): Organska poljoprivreda kao novi koncept proizvodnje hrane, Sremski poljoprivrednik,Sremska Mitrovica.

188. Pejanović, R., Popović – Vranješ, Anka, Tomaš, Mirela, Glavaš – Trbić, Danica(2011): Svetski trendovi u organskoj proizvodnji hrane, Agrovizija, Medijska kuća„Euromedia plan“, Sremska Mitrovica, Novembar 2011.

189. Pejanović, R. (2011): O agrarnim krizama, Letopis naučnih radova, Poljoprivrednifakultet, Novi Sad, br. 1/2011, str. 5-16.



129

190. Pejanović, R., Đukić, Sanja, Glavaš – Trbić, Danica (2011): Ruralni i lokalniekonomski razvoj u regionu Fruške gore – studija slučaja, Ekonomika poljoprivrede,specijalni broj, Međunarodni naučni skup „Sustainable Agriculture and RuralDevelopment in Terms of the Republic of Serbia Strategic Goals Implementationwithin Danube Region“, knjiga I, vol LVIII, Banja Vrdnik, str. 172-179.

191. Tomaš, Mirela, Pejanović, R., Glavaš- Trbić, Danica, Njegovan, Z. (2011): Organska poljoprivreda u podunavskom regionu, Ekonomika poljoprivrede, specijalni broj,Međunarodni naučni skup „Sustainable Agriculture and Rural Development inTerms of the Republic of Serbia Strategic Goals Implementation within DanubeRegion“, knjiga I, vol LVIII, Banja Vrdnik, str. 220 - 227.

192. Njegovan, Z., Pejanović, R., Marković, Katarina (2011): Merenje ruralnosti opštinau gornjem podunavlju Republike Srbije, Ekonomika poljoprivrede, specijalni broj,Međunarodni naučni skup „Sustainable Agriculture and Rural Development inTerms of the Republic of Serbia Strategic Goals Implementation within Danube

Region“, knjiga I, vol LVIII, Banja Vrdnik, str. 258 - 264.193. Pejanović, R., Glavaš-Trbić, Danica, Tomaš, Mirela, Njegovan, Z. (2011):Some experiances and concerns about the privatization of agricultural land,Contemporary agriculture, Faculty of Agriculture, Vol. 60, No. 3-4, pp. 377-396.

194. Pejanović, R. (2011): Dokazivanje i opovrgavanje u metodologiji ekonomskih (iagroekonomskih) nauka, Agroekonomika, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Vol.51-52, str. 5-17.

195. Ćirković, M., Pejanović, R., Miščević, Mirjana, Andrić, Nataša, Milošević, Nikolina (2011): Pravci razvoja ribarstva Srbije u susret politici ribarstva EU, XXIVSimpozijum “Dani Sretena Vukosavljevića”, Ustanova za kulturu i obrazovanje

Dom kulture Prijepolje, Prijepolje, str. 85-93.196. Belić, Branislava, Cincović, R. Marko, Popović-Vranješ, Anka, Pejanović,R., Krajinović, M. (2011): Metaboličke promjene i iskorištavanje metabolita u proizvodnji mlijeka kod krava u toplinskom stresu, Mljekarstvo, Zagreb, 61 (4),str. 309-318.

197. Popović-Vranješ, Anka, Pejanović, R. (2011): Put od uvođenja proizvodnjedo sertifikata i oznake “Organski prizvod”, XXIV Simpozijum “Dani SretenaVukosavljevića”, Ustanova za kulturu i obrazovanje Dom kulture Prijepolje,Prijepolje, str. 75-84.

198. Pejanović, R. (2011): Ekonomija životne sredine i prirodnih resursa Džonatana

Harisa, osvrt na knjigu, Agroekonomika, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Vol.51-52, str. 203-222.



130

PROF. DR DUŠAN MILIĆ

BIOGRAFIJA

Dr Dušan B. Milić, redovni profesor, rođen je 10.03. 1953. godine u NovomSadu. Završio je Poljoprivredni fakultet - Voćarsko-vinogradarski smer u Novom Sadu(1997.godine). Posle odsluženog vojnog roka zaposlio se u Izvršnom veću Vojvodinei obavio pripravnički staž u PTK “Irig” iz Iriga. Kao asistent pripravnik zaposlio sena Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu - Institut za ekonomiku poljoprivrede isociologiju sela (01.06.1979. godine). Izabran je za docent (1990), vanrednog profesora(1995) i redovnog profesora (2001).

Magistrirao na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu - Zemunu naAgroekonomskom odseku (1982) na grupi Organizacija i ekonomika udruženog rada.Doktorsku disertaciju je odbranio na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu (1989).

Služi se engleskim jezikom.Samostalno ili u koautorstvu objavio je više od 200 naučnih i stručnih radova, veći

broj studija i projekata. Koautor je tri univerzitetska udžbenika i jedne naučne knjige.


1. Kalanović Branka, Dimitrijević B., Milić D., Marković N. (2007): Proizvodnjagrožđa na obiteljskim gospodarstvima u Srbiji, Zbornik radova 42. Hrvatski i 2.

Međunarodni simpozijum agronoma, Opatija, (s.125-128).2. Milić D., Lukač-Bulatović Mirjana, Kukić, Đ. (2007): Ekonomska opravdanost proizvodnje sušenog voća na porodičnoj farmi.PTEP- Časopis za procesnu tehnikui energetiku u poljoprivredi, Vol.11, br, 1-2, Novi Sad, (s.14-16).

3. Cvijanović, D., Vlahović, B., Milić, D. (2007): Zapošljavanje u ruralnim područjima Srbije-činilac povećanja proizvodnje i izvoza hrane, Časopis-Ekonomika poljoprivrede Vol.LIV, br.1 (7-114), Beograd, (s.61-72).

4. Sredojević, Zorica, Vasiljević, Zorica, Milić, D. (2007): Mogućnost izbora izmeđualternativnih investicija u preduzeću, PTEP-Časopis za procesnu tehniku ienergetiku u poljoprivredi Vol.11, br.1-2, Novi Sad, (s.52-55).

5. Sredojević, Zorica, Milić, D., Popović, N. (2007): Ekonomsko-ekološki efektigazdinstva usmerenog na govedarsku proizvodnju, Zbornik kratkih sadržaja saskupa sa međunarodnim učešćem- Veterinarska medicina, stočarstvo i ekonomikau proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane, Univerzitet u Novom Sadu, Herceg Novi, (s.87).

6. Milić, D.,Sredojević, Zorica, Kukić Đ. (2007): Ekonomski efektiu proizvodnjisušenešljive, PTEP-Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi, Vol. 11, br.1-2, Novi Sad, (s.78-84).



131

7. Milić, D., Sredojević, Zorica (2007): Profitabilnost proizvodnje sušene šljive na porodičnoj farmi, PTEP-Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivrediVol. 11, br.4, Novi Sad, (s.180-182).

8. Milić D., Sredojević Zorica (2007): Family Farm in Function Rural Development,Facultatea de Management Agricol, Calea Aradului 119, Timisoara, Volume of

Symposium Scientific Paper, Series I, Vol. IX, (p.49-54).9. Milić D. (2008): Utvrđivanje isplativosti investicionih ulaganja u podizanje

zasadakupine, Časopis Savremena poljoprivreda, Vol.LVII, br.1-2, Novi Sad, (s.77-85).

10. Milić, D., Vukoje, V. (2008): Proizvodno-ekonomska i upotrebna vrednost kajsije,PTEP-Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi, Vol.12, br.1-2, Novi Sad, (s.57-59).

11. Vukoje, V., Milić, D. (2008): Analiza osnovnih parametara uspeha prehrambeneindustrije Vojvodine, PTEP-Časopis za procesnu tehniku i energetiku u

poljoprivredi, Vol.12, br.1-2, Novi Sad, (s.60-62).12. Sredojević, Zorica, Milić, D. (2008): Mogućnosti procene rizika poslovanja poljoprivrednog preduzeća, PTEP-Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi, Vol.12, br.1-2, Novi Sad, (s.53-56).

13. Trmčić Snežana, Živković D., Rajić Z., Milić D. (2008): Economical models in thefunkction of improving the managing results in production and refining grapes,Conferenta internationala „Dozvoltarea economica perfomanta si complexa aspatilui rural si regional“, Academia de studii economic dinBucuresti, Bucuresti,19-20 septembrie, 2008, (p.1-8), Editura ASC.

14. Trmčić Snežana, Rajić Z., Milić D. (2008): Značaj naučnih istraživanja u

ostvarivanju većih ekonomskih efekata u proizvodnji i preradi grožđa, Simpozijumagroekonomista sa međunarodnim učešćem, Tematski zbornik, Agroekonomskanauka i struka u tranziciji obrazovanja i agroprivrede, Poljoprivredni fakultet,Beograd, (s.179-190).

15. Vlahović B., Cvijanović D., Milić D. (2008): Proizvodnja i izvoz voća iz Srbije,XIII Kongres voćara i vinogradara Srbije sa međunarodnim učešćem, Knjigaabstrakata, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 27-30.oktobar, (s.67).

16. Trmčić Snežana, Korać Nada, Milić D. (2008): Uticaj različitih klonova lozne podloge Berlandieri x Riparia Kober 5bb na proizvodne i tehnološke karakteristikesorte rizling italijanski u vršačkom vinogorju, XIII Kongres voćara i vinogradara

Srbije sa međunarodnim učešćem, Knjiga abstrakata, Poljoprivredni fakultet, NoviSad, 27-30.oktobar, (s.122).

17. Milić D., Sredojević Zorica, Vukoje V. (2008): Proizvodno-ekonomski značajdunje, XIII Kongres voćara i vinogradara Srbije sa međunarodnim učešćem,Knjiga abstrakata, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 27-30.oktobar, (s.167).

18. Vukoje V., Milić D. (2008): Analiza profitabilnosti proizvodnje voća, XIII Kongresvoćara i vinogradara Srbije sa međunarodnim učešćem, Knjiga abstrakata,Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 27-30.oktobar, (s.166).



132

19. Milić, D., Sredojević Zorica (2008): Profitabilnostu proizvodnji jagode,Međunarodni naučni skup: Multifunkcionalna poljoprivreda i ruralni razvoj(III),Tematski zbornik radova/druga knjiga, Institut za ekonomiku poljoprivrede.... (idr.), Beograd, 4-5 decembar, (s.317-323).

20. Sredojević Zorica, Milić D., Subić J. (2008): Kvalitet kao faktor konkurentnosti

i profitabilnosti preduzeća, Međunarodni naučni skup: Multifunkcionalna poljoprivreda i ruralni razvoj (III), Tematski zbornik radova/ prva knjiga, Institutza ekonomiku poljoprivrede.... (i dr.), Beograd, 4-5 decembar, (s.474-482).

21. Trmčić, Snežana, Korać, Nada, Milić, D. (2008): Uticaj različitih klonova lozne podloge berlandieri x riparija kober-5bb na proizvodne i tehnološke karakteristikesorte rizling italijanski, Međunarodni naučni skup: Multifunkcionalna poljoprivreda i ruralni razvoj (III), Tematski zbornik radova/druga knjiga, Institutza ekonomiku poljoprivrede.... (i dr.), Beograd, 4-5 decembar, (s.403-414).

22. Milić, D., Sredojević, Zorica, Jeločnik, M. (2008): Utvrđivanje gornje granice

investiranja u podizanje zasada višnje, Časopis- Ekonomika poljoprivrede, God.55, br.4, Beograd, (s.379-387).23. Milić D, Bulatović Kalanović Branka, Trmčić Snežana: Menadžment proizvodnje

voća i grožđa, monografija, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2009. (s.1-260)24. Milić D, Sredojević Zorica, Vukoje V: Economic Determinants Quality of Fruits,

PTEP-Journal on processing and energy in agriculture, Vol.13, No1, Novi Sad,2009. (p.88-90.)

25. Vukoje V, Milić D.: Analiza rentabilnosti poljoprivrednih preduzeća Vojvodine(2003-2007), PTEP-Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi,Vol.13, Br.2, Novi Sad, 2009. (s.162-165)

26. Vukoje, V., Milić, D.: Ekonomski efekti u proizvodnji važnijih vrsti voćaka,Časopis Ekonomika poljoprivrede, God./Vol.LVI, Broj 3, Beograd, 2009.(s.377-387)

27. Ivanović Lana, Milić D, Ivanović S.: Investiranje u hladnjače za voće kao oblikrazvojne politike preduzeća, Časopis Ekonomika poljoprivrede, God./Vol. LVI,Broj 4, Beograd, 2009. (s.589-599)

28. Milić, D., Popović N., Savić B.: Utvrđivanje momenta zamene sredstavamehanizacije u melioracijama primenom Mapi metode, Tematski zbornik radovamelioracije 10, Poljoprivredni fakultet, Departman za melioracije, Novi Sad, 2010.(s.207-214)

29. Milić D, Sredojević Zorica, Dragičević Darja: Klaster kao oblik udruživanja proizvođača u poljoprivredi, XV Savetovanje o biotehnologiji, Zbornik radova,Vol.15(17), Čačak, 26-27.03.2010., Agronomski fakultet, Čačak. (s.689-694)

30. Milić D, Vukoje V. Sredojević Zorica: Production Characteristics and EconomicAspects of Quince Production, PTEP-Journal on processing and energy inagriculture, Vol.14, No1, Nacionalno društvo za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi, Novi Sad, 2010. (p.36-39)

31. Milić D., Popović N., Lukač Bulatović Mirjana: Economic aspects of organic production development, Contemporary agriculture, Vol.59, No.3-4, Faculty ofAgriculture, Novi Sad, 2010. (p.242-249)



133

32. Milić D., Elenov R., Draginčić Jovana: Possibility ofDevelopmentWine Tourismin Serbia, Economics of Agriculture 57, Special Issue-2, SI-2, LVII, СБ/SI-2(1-372), Belgrade, 2010.(p.304-310)

33. Milić D, Sredojević Zorica: Profitabilnost proizvodnje jagode vertikalnog sistemauzgoja, Zbornik radova Prvi naučni simpozijum agronoma sa međunarodnim

učešćem „Agrosym“, Poljoprivredni fakultet, Istočno Sarajevo i Poljoprivrednifakultet, Beograd, 2010. (s.111-116)

34. Sredojević Zorica, Milić Dušan, Dimitrijević Bojan: The impact of quality costson business strategy of agricultural enterprises, Monography, Agriculture in the process of adjustment to the common agriculture policy, Faculty of AgriculturalSciences and Food, Skopje, 2010.

35. Vukoje V., Milić D. (2011): Analiza ekonomske opravdanosti proizvodnje sušenogvoća u Srbiji, XVIMeđunarodno naučno-stručno Savjetovanje agronoma RepublikeSrpske, Zbornik sažetaka, Poljoprivredni fakultet, Banja Luka. (s.111)

36. Vukoje V., Milić D. (2011): Analiza ekonomske opravdanosti proizvodnje sušenogvoća u Srbiji, Agroznanje, Vol.12, br 1, Poljoprivredni fakultet, Banja Luka. (s.5-13)

37. Milić D., Galić D., Vukoje V. (2011): Possibilities for Improvement of FruitProduction in Serbia, PTEP-Journal on Processing and Energy in AgricultureVol.15, No.1, Nacionalno društvo za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi, Novi Sad, p.27-30

38. Milić, D., Sredojević Zorica, Popović N., Lazić Verica (2011): Situations andPerspectives of Organic Products Derived from Organisms Growin in Water, 22Internacional Symposium Food safety production, Proceedings, Poljoprivredni

fakultet, Novi Sad. p.267-26739. Vukoje, V., Milić, D., Pavkov, I. (2011): Production-Economic Parameters ofDried Quince, 22 Internacional Symposium Food safety production, Proceedings,Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.p. 227-230

40. Bulatović Lukač Mirjana, Milić D. (2011): Main Characteristics of Organic FoodProduction and its Place in the Overall Agricultural Production, 22nd InternacionalSymposium Food safety production, Proceedings, Poljoprivredni fakultet, NoviSad.(p. 207-209)

41. Sredojević Zorica, Milić D., Jeločnik M. (2011): Investment in Sweet and SourCherry Production and New Processing Programs in terms of Serbian Agriculture

Competitiveness, Bulletin Vol. LXI, No. 3, Economic Sciences Series, Petroleumgas University of Ploiesti, Romania. (p.37- 49)

42. Eленов Р., Димитриевски Д., Средојевић Зорица, Милић Д.: Агробизнис,Универзитет “Св. Кирил и Методиј“, Факултет за Земјоделски науки у храна,Скопје, 2011. (с.1-270)



134

PROF. DR ZORAN NJEGOVAN

BIOGRAFIJA

Dr Zoran M. Njegovan je rođen 25. marta 1953. godine u Beogradu, RepublikaSrbija gde je završio svoje osnovno, srednje, više i visoko obrazovanje.

Redovni je profesor na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu i šefkatedre na Departmanu za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela. Bio je zaposlenu Ekonomskom institutu iz Beograda kao naučni savetnik i direktor Centra za strateškei razvojne studije. Pre toga, bio je zaposlen u Institutu za ekonomiku poljoprivrede uBeogradu. Takođe, bio je i profesor preduzetništva na Beogradskoj bankarskoj akademijii Višoj poslovnoj školi u Novom Sadu.

U više navrata je bio na usavršavanju u inostranstvu: U periodu 1983 – 1999.godine se u više navrata usavršavao u UN FAO Investment centru, Rim, Italija u oblastiidentifikacije, pripreme, procene, praćenja i implementacije razvojnih programa i projekata. Takođe, u istom periodu je bio i na višemesečnom usavršavanju u Instituto Nazionale di Economia Agraria (INEA), Rim, Italija u oblasti politike cena poljoprivrednih proizvoda. Takođe, bio je i na više kraćih stručnih boravaka u USA, Nemačkoj, Francuskoj,Rusiji, Austriji, i dr.

Član je nekoliko naučnih i stručnih organizacija i uređivačkih odbora časopisa“Ekonomika preduzeća” Saveza ekonomista Srbije, časopisa “Ekonomika poljoprivrede” ičasopisa “Agroekonomika” Poljoprivrednog fakulteta i Instituta za ekonomiku poljoprivredei sociologiju sela, Novi Sad. Bio je specijalni savetnik Ministra za poljoprivredu Republike

Srbije, član komisije za priključenje Svetskoj trgovinskoj organizaciji i predsednik Komisijeza društvene nauke pri Ministarstvu za nauku, tehnologiju i ekologiju Republike Srbije.Profesionalni interes je vezao za oblasti: privredni sistem i ekonomsku politiku;

ekonomiku poljoprivrede i agrarnu politiku; tehnološki, regionalni, ruralni i lokalni razvoj;i dr. U okviru mikroekonomije i konsultantstva, bavi se: investicijama, privatizacijom, preduzetništvom, strateškim upravljanjem preduzeća, i sl. Publikovao je više monografijai knjiga, desetine članaka u časopisima i zbornicima, recenzent je više od dvadesetmonografija, redaktor nekoliko knjiga i zbornika, itd.


1. Pejanović R., Njegovan Z., Tica N. (2007) Tranzicija – ruralni razvoj i agrarna politika, monografija, Poljoprivredni fakultet, N. Sad; Ekonomski institute,Beograd, (CIP – Katalogizacija u publikaciji Bibliotegka Matice Srpske, Novi Sad33.43, 332.2.021; ISBN 978-86-7520-116-8; COBISS.SR-ID 221622791).



135

2. Njegovan, Z., Bošković, O. (2007) Institution Building and Strategic Planning forthe Sustainable Local Development in the Republic of Serbia, Proceedings of thePlenary Papers and Abstracts, “ Development of Agriculture and Rural Areas inCentral and Eastern Europe”, 100th Seminar of the EAAE – European Associationof Agricultural Economists, Novi Sad, Serbia, pg. 367-375, (CIP Katalogizacija u

publikaciji, Narodna biblioteka Srbije 631(4-12) (082), 338.43(4-12)(082) 316.334.3(4-12) (082); ISBN 978-86-86087-05-8; COBISS.SR-ID 145384972).

3. Njegovan Z., Bošković O. (2007) Prilog utvređivanju efekata cikličnog kretanja srpske privrede, rad u zborniku na domaćem savetovanju sa međunarodnimučešćem objavljen u celini, Kopaonik biznis forum 2007 »Rast institucionalnogkapaciteta i investicionih mogućnosti: Glavni izazovi za Srbiju u 2007 (Ulogainvestitora iz Slovenije)«, Savez ekonomista Srbije (SES), Kopaonik, str. 323-343,(CIP katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 339.727.22(497.11) (082) 330.342 (497.11) (082) 336.7 (497.11) (082) 501.131.1 (497.11) (082);

ISBN 978-86-84651-11-4; COBISS.SR-ID 138442252).4. Njegovan, Z., Bošković, O. (2007) Institution Building and Strategic Planning for the Sustainable Local Development in the Republic of Serbia, Proceedingsof the Plenary Papers and Abstracts, “ Development of Agriculture and Rural Areas in Central and Eastern Europe”, 100th Seminar of the EAAE – EuropeanAssociation of Agricultural Economists, Novi Sad, Serbia, pg. 111-112, (CIP, Narodna biblioteka Srbije 631(4) (082), 338.43(4)(082); ISBN 978-86-86087-03-4;COBISS.SR-ID 141146636).

5. Njegovan, Z., Pejanović, R., Bošković, O. (2007)Sistem Lobbyinga EU i perspektivenjegove institucionalizacije u Republici Srbiji, rad u zborniku objavljen u apstraktu,

Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, simpozijum “Veterinarskamedicina, stočarstvo i ekonomika u proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane”,Herceg Novi, str.204-205.

6. Pejanović, R., Krajinović, M., Tica, N., Njegovan, Z. (2007) Modeli finansiranja primene novih tehnologija u agroprivredi AP Vojvodine, rad u zborniku objavljenu apstraktu, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, simpozijum“Veterinarska medicina, stočarstvo i ekonomika u proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane”, Herceg Novi, str.205-206.

7. Njegovan, Z. (2007) Lokalno strateško planiranje kao osnova za efikasniji ruralnirazvoj u Republici Srbiji, članak, časopis Agroekonomika, Poljoprivredni fakultet,

Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, Novi Sad, str. 25-40(UDK 338.246:631 (491.11), YU ISSN 0350-5928).

8. Njegovan, Z. (2008) 1, 5 autorskih tabaka - 23 odrednice: Encikopedija srpskognaroda, Zavod za izdavanje udžbenika, Beograd, CIP 0/9 (497.11) (031), ISBN 978-86-17-15732-4, COBISS. SR-ID 151806732.



136

9. Kolektiv autora (2008) Nova generacija evropskih dokumenata održivog razvojai pouke za Srbiju, monografija nacionalnog značaja, koautor – poglavlje: Izradakoncepta održivog ruralnog razvoja u republici Srbiji i smanjenje siromaštva, CID- Centar za izdavačku delatnost Ekonomskog fakulteta, Beograd, str. 65-95 (ISBN978-86-403-0899-1 (EF), CIP 338.1 (497.11) (082) 502.131.1 (082), COBISS.SR-ID

149708300.10. Njegovan, Z. (2008) Experiences and Dilemmas of Strategic Action Planning

Implementation on the Local level, časopis „Spatium“, broj 17/18, IAUS, Beograd. 12, No 2, 2006, str. 110-145, Athens, Greece ISSN: 1106-5990 CODE 1278.

11. Njegovan, Z., Pejanović, R., Petrović, D. (2008) Regionalizacija ruralnog područja AP Vojvodine: Problemi definisanja ruralnog područja, časopis Agroekonomika, br. 39-40, Novi Sad (UDK: 338.43; CIP 330.342:631; YU ISSN 0350-5928; COBISS.SR-ID 28370439).

12. Pejanović, R., Njegovan, Z., Andrić, N. (2008) Društveno-ekonomska regulativa

kao osnova ruralnog razvoja u AP Vojvodini, časopis Agroekonomika, br. 39-40, Novi Sad (UDK: 338.43; CIP 330.342:631; YU ISSN 0350-5928; COBISS.SR-ID28370439).

13. Njegovan, Z. (2008) Critical framework-conditions for Strategic Development Programming, originalni naučni rad, časopis „Ekonomika poljoprivrede“, God. 55, broj 2 (139-235), Beograd, str. 139-151, (UDC 338.43:63; YU ISSN 0352-3462).

14. Pejanović, R., Njegovan, Z. (2008) Aktuelni problemi poljoprivrede i sela Republike Srbije, časopis “Industrija”, Ekonomski institut, Beograd, str. 87-101(UDK – 33, YU ISSN 0350-0373, CIP 338 45, COBISS.SR-ID 238359).

15. Njegovan, Z., Filipović, M., Pejanović, R. (2009) Privredni sistem: politika i

razvoj, monografija, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, (CIP 330.342 330.35 338.22;ISBN 978-86-7530-172-4; COBISS.SR-ID 245060615).16. Kolektiv autora (2009) Ruralna regionalizacija AP Vojvodine: Novi teorijsko

metodološki pristupi upravljanju ruralnim razvojem, koautor monografije,urednici:Njegovan, Z., Pejanović, R., Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, (CIP316 .334.5 (497.113) 342.25 (497.113);ISBN978-86-7520-166-3; COBISS.SR-ID240587783).

17. Pejanović, R., Njegovan, Z. (2009) Preduzetništvo i (agro)ekonomija, monografija,Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, Novi Sad, str. 411, (CIP 005.51: 631.1; ISBN 978-86-

7520-155-7; COBISS.SR-ID 237035783).18. Kolektiv autora (2009) Ruralna regionalizacija AP Vojvodine: Novi

teorijsko metodološki pristupi upravljanju ruralnim razvojem, monografija,urednici:Njegovan, Z., Pejanović, R., Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, (CIP316 .334.5 (497.113) 342.25 (497.113); ISBN978-86-7520-166-3; COBISS.SR-ID240587783).

19. Pejanović, R., Njegovan, Z. (2009) Aktuelni problemi poljoprivrede i sela RepublikeSrbije, originalni naučni članak, časopis “Industrija” broj 1, Ekonomski Institut,Beograd, str. 87-101 (UDK -33; Zu ISSN 0350-0373; COBISS SR-ID 238359; CIP338.45).



137

20. Pejanović, R., Njegovan, Z. (2009) Koncipiranje osnove za implementaciju politikeodrživog ruralnog razvoja, rad u zborniku: Kopaonik biznis forum 2009, Rast uuslovima globalne recesije i finansijske krize: (ne) konvencionalne inicijative, Savezekonomista Srbije, Beograd, str. 414, (CIP 338.124.4 (100) (082), 502.131.1:338 (497.11)1998/2008 (082); 338.22 (497.11) 1990/2008 (082) – ISBN978-86-84651-15-2 (SES) –

COBISS.SR-ID 156335372).21. Njegovan, Z., Pejanović, R. Marković, K. (2010) Strategic planning on the local

level as a factor of more efficient rural development , in: International scientificmeeting: Multifunctional Agriculture and Rural Development (V), regional specificities, book 1, pg. 551-559, Journal: Economics of Agriculture, special issue,Vol LVII, Banja Vrujci; UDC 338.43:63; YU ISSN 0352-3462.

22. Pejanović, R., Tomaš, M., Njegovan, Z., Glavaš-Trbić, D. (2010) Preduzetništvoi agrobiznis, časopis: Savremena poljoprivreda, srpski časopis za poljoprivrednenauke, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, vol. 59, no. 5,

str. 529-536, UDK:63(497.1)(051)-“540.2“, ISSN 0350/1205.23. Pejanović, R., Njegovan, Z. (2010) Preduzetništvo kao razvojni resurs (agro) privrede Republike Srbije, časopis: Agroekonomika broj 45-46, Univerzitet Novi Sad,Poljoprivredni fakultet, Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, Novi Sad, str. 5-16; UDK:338:43; YU ISSN 0350-5928.

24. Njegovan, Z., Pejanović, R., Bošković, O., Njegovan, N. (2010) Vojvodina izmeđururalnog i urbanog društva: metodološki i praktični aspekti ruralne regionalizacije,časopis: Tranzicija, izvorni znanstveni rad, izdavač: Ekonomski Institut Tuzla,JCEA Zagreb, DAEB, IEP Beograda, Vol. 12, No. 25-26, str. 184-193, ISSN 1512-5785, UDK 330.142.

25. Pejanović, R., Tomaš, M., Njegovan, Z. (2010) Agroprivreda AP Vojvodine u procesutranzicije i ekonomske krize, u zborniku: Agriculture in the light of the global economiccrisis, IV interkatedarski susreti agroekonomista, Univerzitet Crne Gore-Biotehničkifakultet, Bar, str. 30-31; ISBN 978-86-907211-6-0; COBISS.CG-ID 16434192.

26. Maksimović, G., Pejanović, R., Njegovan, Z., Filipović, M. (2010) Ruralni razvojkao činilac lokalnog ekonomskog razvoja, u zborniku: Stočarstvo, veterinarskamedicina i ekonomika u ruralnom razvoju i proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane,Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, Divčibare, str. 3-4, ISBN 978-86-7520-189-2.

27. Njegovan, Z.,Pejanović, R., Marković, K., Tomaš, M. (2010) Ruralna regionalizacija AP Vojvodine, u zborniku: Stočarstvo, veterinarska medicina i ekonomika u ruralnom

razvoju i proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane, Poljoprivredni fakultet u NovomSadu, Divčibare, str. 7-8, ISBN 978-86-7520-189-2.

28. Pejanović, R., Njegovan, Z., Marković, K., Tomaš, M. (2010) Poljoprivredai ruralni razvoj u regionalnom prostornom planu AP Vojvodine, u zborniku:Stočarstvo, veterinarska medicina i ekonomika u ruralnom razvoju i proizvodnjizdravstveno bezbedne hrane, Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, Divčibare, str.8-9, ISBN 978-86-7520-189-2.



138

29. Njegovan, Z. (2010) U korak s vremenom: biografija, bibliografija, impresije,monografija, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Departman zaekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, Veris studio, d.o.o., Novi Sad, str. 125;ISBN 978-86-7520-196-0;COBISS.SR-ID 256900615.

30. Kolektiv autora (2010) Značaj novijih evropskih dokumenata za obnavljanje

strateškog mišljenja i upravljanja u Srbiji, redatktori Filipović, M., Vujošević,M.; poglavlje: Selo i seljaštvo u Srbiji: Prilog za uspostavljanje nove ruralne paradigme u uslovima evropskih inicijativa i dokumenata o ruralnom razvoju,autori: Njegovan, Z., Bošković, O. str. 49-77; CID, Ekonomski fakultet, Beograd iIAUS, Beograd, Beograd, stgr. 218 (CIP 339.92(4g-672EU:497.11) (082); ISBN 978-86-403-1099-4; COBISS.SR-ID 181053964).

31. Njegovan, Z., Pejanović, R., Krajinović, G., Kačar, B. (2011) Risk analysis anddecision making process in agricultural enterprise of the Republic of Serbia, časopis:Savremena poljoprivreda, Novi Sad, vol. 60, No. 1-2, str. 45-54; UDC:63(497.1)(051)-

„540.2“; ISSN:0350-1205.32. Njegovan Zoran (2011) Agrarno ili zadružno pitanje: prilog razumevanju zadrugarstva u Republici Srbiji, časopis: Ekonomika preduzeća, septembar-oktobar, SES, Beograd, UDC 65, YUISSN 0353-433 X, str. 297-308.

33. Bošković, O., Njegovan, Z. (2011) Primena kanoničke korelacione analize zaispitivanje pojedinih kategorija indikatora ruralnog razvoja, originalni naučnirad, časopis: Agroekonomika, broj 49-50, Univerzitet Novi Sad, Poljoprivrednifakultet, Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, Novi Sad, str. 33-47; UDK:338:43; YU ISSN 0350-5928.

34. Njegovan. Z., Pejanović, R., Kosanović, N., Đukić, S. (2011) Ruralni razvoj u

konceptu “Master plan održivog razvoja Fruške gore 2012-2022”, pregledni rad,časopis: Agroekonomika, broj 49-50, Univerzitet Novi Sad, Poljoprivredni fakultet,Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, Novi Sad, str. 33-47;UDK:338:43; YU ISSN 0350-5928.

35. Njegovan, Z. (2011) Priroda i uzroci ekonomskog prosperiteta i bogatstva nacija,časopis Ekonomija, teorija i praksa, broj II, Fakultet za ekonomiju i menadžment, Novi Sad, str. 1-15. UDK:33, ISSN 2217-5458.

36. Njegovan Z., Nastić L. (2011) Sistemi poslovne evidencije na porodičnim gazdinstvima i ruralni razvoj, časopis: Agroekonomika, broj 51-52, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Departman za ekonomiku poljoprivrede i

sociologiju sela, Novi Sad, str. 18-32, UDK: 338.43, YU ISSN: 0350-5928.37. Njegovan, Z. (2011) Doprinos pokreta les économistes razvoju agroekonomske

misli, pregledni članak: časopis: Ekonomika poljoprivrede, Naučno društvoagrarnih ekonomista Balkana, Beograd; IEP, Beograd; Akademija ekonomskihnauka, Bukurešt (Rumunija), Beograd, str. 169-179., UDC 338.43.:63, YU ISSN0352-3462.



139

38. Njegovan, Z., Pejanović, R., Marković Katarina (2011) Merenje ruralnosti opština uGornjem Podunavlju Republike Srbije, International scientific meeting: Sustainableagriculture and rural development in terms of the Republic of Serbia stategic goalsimplementation within Danube region – local communities development, objavljenu celini u specijalnom broju časopisa Ekonomika poljoprivrede, I book, Vol. LVIII,

SB/SI-1 (1-368), str. 358-364, UDC 338.43:63, YU ISSN 0352-3462.39. Radović, G., Pejanović, R., Njegovan, Z. (2011) Ruralni turizam – faktor razvoja

multifunkcionalne poljoprivrede u Republici Srbiji, zbornik apstrakata: Savremenitrendovi u evropskoj ekonomiji: implikacije na Srbiju, redaktori: Tomić, R.,Tomić, D., Visoka poslovna škola strukovnih studija, Novi Sad, CIP 339.923(4-672EU:497.11)(043.8), UDC 338.48-44(497.11-22):631, ISBN 978-86-7203-122-5,COBISS.SR-ID 266906887.

40. Radović, G., Pejanović, R., Njegovan, Z. (2011) Ruralni turizam – faktor razvojamultifunkcionalne poljoprivrede u Republici Srbiji, tematski zbornik: Savremeni

trendovi u evropskoj ekonomiji: implikacije na Srbiju, redaktori: Tomić, R.,Tomić, D., Visoka poslovna škola strukovnih studija, Novi Sad, CIP 339.923(4-672EU:497.11)(043.8), UDC 338.48-44(497.11-22):631, ISBN 978-86-7203-122-5,COBISS.SR-ID 266906887.

41. Jeločnik, M., Potrebić, V., Njegovan, Z. (2011) Importance of the Physucal Infrastructure for the Development of Rural Areas in the Upper Danube Region,Proceedings: Management, Economic Engineering in Agriculture and RuralDevelopment, Vol. 11, University of Agricultural Sciences and VeterinaryMedicine, Bucharest, Romania, Issue 3-2011, ISSN2247-3527.

42. Njegovan, Z., Filipović, M., Pejanović, R. (2011) Sustainable Development of

the Republic Of Serbia, Proceedings: Modern Problems of National EconomicDevelopment, Third International Conference, Stavropolj, Rusia, UDK 33, BBK65.050, ISBN 978-5-91628-059-3, pg. 77-82.

43. Potrebić, V., Jeločnik, M., Njegovan, Z. (2011) Institutional Support to Agricultureof Serbia, Proceedings: Modern Problems of National Economic Development,Third International Conference, Stavropolj, Rusia, UDK 33, BBK 65.050, ISBN978-5-91628-059-3, str. 82-89.

44. Njegovan, Z., Pejanović, R., Marković, K. (2011) Rural development,Multifunctionality and Organic Agriculture with the function of sustainabilityand Health Safety, Proceedings: 22nd International Symposium Food safety

Production, University of Novi Sad, Faculty of Agriculture, Trebinje, Bosnia andHerzegovina, June, 19-25., str. 166-168.

45. Veselinović, B., Njegovan, Z., Pejanović, R. (2011) Eco and Ethno-Tourism in AP Vojvodina as a factor of Rural Development , Proceedings: 22nd InternationalSymposium Food safety Production, University of Novi Sad, Faculty of Agriculture,Trebinje, Bosnia and Herzegovina, June, 19-25., str. 195-197.



140

46. Bošković, O., Njegovan, Z., Subić, J. (2011) Primena statističke analize u analizimotivacionih faktora u ponašanju turista, tematski zbornik: VI Međunarodni naučniskup Trebinje 2011 – Turizam i ruralni razvoj, savremene tendencije, problemi imogućnosti razvoja, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede vladeRepublike Srpske, Trebinje, Republika Srpska, ISBN 978-99955-664-2-5; CIP

338.48(082); COBISS.BH-ID 2222360, str.104-114.47. Pejanović, R., Njegovan, Z. (2011) Principi ekonomije i agrarna politika, koautor:

deo II - Osnovi ekonomske politike u agroprivredi, str. 147-237; Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Departman za ekonomiku poljoprivredei sociologiju sela, Novi Sad, str. 334., ISBN 978-86-7520-212-7; CIP 330(075.8)338.43.02(075.8); COBISS.SR-ID 263058951.

48. Pejanović, R., Njegovan, Z. (2011) Ruralni razvoj i lokalni ekonomski razvoj APVojvodine, monografija, Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Novom Sadu, str.316, CIP 338.43 (497.113) 316.334.55 (497.113) 330.34 (497.113); ISBN 978-86-7520-

215-8; COBISS.SR-ID 264879367.49. Pejanović, R., Tomas, M., Njegovan, Z. (2011) Agriculture in the light of the globaleconomic crisis, monografija, poglavlje: Agribusiness of AP Vojvodina in theTransition Process and the Economic Crisis, Podgorica, str. 68-82, ISBN 978-86-907211-8-4, COBISS.CG-ID 18468368.

50. Pejanović, R., Radović G., Njegovan, Z. (2011) Agriculture in the light of the global economic crisis, monografija, poglavlje: Agricultural Policy in the Republicof Serbia in the period of Transition from the aspect of Funding Agrar, Podgorica,str. 82-89, ISBN 978-86-907211-8-4, COBISS.CG-ID 18468368.

PROF. DR DANICA BOŠNJAK

BIOGRAFIJA

Dr Danica Bošnjak rođena je 21.03.1955. godine u Karavukovu. Poljoprivrednifakultet u Novom Sadu upisala je 1975. godine, a diplomirala 1980. godine. Magistrirala je1987. godine, odbranivši magistarsku tezu pod naslovom „Uticaj važnijih organizaciono-

ekonomskih faktora na rezultate proizvodnje soje u Vojvodini“. Doktorsku disertaciju pod naslovom „Uticaj nivoa intenzivnosti na rezultate proizvodnje osnovnih ratarskihuseva u proizvodnim rejonima Vojvodine“ odbranila je 1990. godine na Poljoprivrednomfakultetu u Novom Sadu.

Nakon završenog fakulteta, 1980. godine se zaposlila na Poljoprivredni fakultetu Novom Sadu gde je 1980.izabrana za asistenta, 1991. za docenta, 1997. za vanrednog profesora i 2001. godine za redovnog profesora za naučnu oblast Menadžment iorganizacija u poljoprivredi.

Pored nastavne aktivnosti dr Danica Bošnjak je bila uključena u rad na više naučno-istraživačkih projekata što je putem časopisa i monografskih izdanja postalo dostupno



141

javnosti. Objavljeni naučni i stručni radovi samostalni ili u koautorstvu većinom tretiraju problematiku organizacije i ekonomike poljoprivrede, a posebno ratarske proizvodnje.


1. Bošnjak, D., Gvozdanović-Varga, J., Vasić, M. (2007): Osnovna obeležja belogluka u Vojvodini, III simpozijum sa međunarodnim učešćem „Inovacije u ratarskoji povrtarskoj proizvodnji“, Zbornik izvoda, Poljoprivredni fakultet, Beograd-Zemun.

2. Bošnjak, D., Miladinović, J., Stamenković, A. (2007): Osnovna obeležja proizvodnje soje u ratarskim rejonima Vojvodine, Agroekonomika, br.36, str. 71-78.

3. Bošnjak, D. (2007): Organizacija ratarske proizvodnje – praktikum, Poljoprivrednifakultet, Novi Sad, str. 149 (113+36), ISBN 978-86-7520-11-13

4. Bošnjak, D., Gvozdanović-Varga, J., Vasić, M.(2007): Pedeset godina proizvodnjecrnog lika u Vojvodini, Letopis naučnih radova, br.1, Poljoprivredni fakultet, NoviSad, str.131-140.

5. Bošnjak, D., Lučić, Đ., Rodić, V., Žutić, V. (2007): Organizacija proizvodnje ikorišćenje stajnjaka u poljoprivredi AP Vojvodine, Savremena poljoprivreda 56(1-2):189-197.

6. Kiš, F., Bošnjak, D., Jovanović, M. (2007): Organizaciono-ekonomska obeležja proizvodnje biodizela, Zbornik radova, Proizvodnja i prerada uljarica, 48.savetovanje, Herceg Novi, str. 141-148.

7. Rodić, V., Bošnjak, D., Vukelić, N. (2007): Sustainability of Agricultural LandManagement, In thematic proceedings of the 100th Seminar of the EuropeanAssociation of Agricultural Economists: Development ofAgriculture and RuralAreas in Central and Eastern Europe, p.p. 429-439, ISBN 978-86-86087-05-8,COBISS.SR-ID 145384972

8. Bošnjak, D., Lučić, M. (2008): Regionalni razmeštaj površina pod povrćem naotvorenom polju u Srbiji, Agroekonomika br. 37-38, str. 41-47.

9. Bošnjak, D., Rodić, V., Vukelic, N. (2008): Proizvodni pokazatelji stočarske proizvodnje u Vojvodini, Savremena poljoprivreda 57(1-2):62-70.

10. Bošnjak, D., Rodić, V. (2008): Regionalna disperzija i intenzitet zastupljenosti

stoke u Srbiji, Savremena poljoprivreda 57(3-4):164-17011. Rodić, V., Bošnjak D., Vukelić N. (2008): Održivost upravljanja poljoprivrednim

zemljištem u AP Vojvodini, Agroekonomika 37-38:15-22.12. Bošnjak, D., Teodinov, D. (2009): Ekonomski rezultati u proizvodnji soje na

porodičnim gazdinstvima, Agroekonomika br. 43-44, str. 47-53.13. Bošnjak, D., Rodić, V., Teodinov, D. (2009): Proizvodni i ekonomski gubici u žetvi

soje, Ekonomika poljoprivrede 56(3):409-416.14. Bošnjak, D., Rodić, V. (2010): Ekonomska analiza proizvodnje soje u Vojvodini,

Ratarstvo i povrtarstvo 47(1):193-202.



142

15. Bošnjak, D., Rodić, V. (2010): Oranice u Srbiji – kapaciteti, razmeštaj, načinkorišćenja, monografija, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, str. 152.

16. Bošnjak, D., Rodić, V. (2010): Konkurentnost osnovnih ratarskih useva uVojvodini, Ratarstvo i povrtarstvo 47(2):607-612.

17. Bošnjak, D., Rodić, V. (2010): Komparativna analiza troškova proizvodnje

osnovnih ratarskih useva u Vojvodini, Ekonomika poljoprivrede 57(2):233-243.18. Vukelić, N., Rodić, V., Novković, N., Bošnjak, D. (2010): An Analysis of the

Serbian Poultry Meat Sector, Ekonomika poljoprivrede 57(spec. broj):374-381.19. Bošnjak, D., Rodić, V. (2011): Korišćenje oranica u funkciji razvoja ratarske

proizvodnje u Vojvodini, Agroznanje 12(3):337-346.20. Bošnjak, D., Rodić, V. (2011): The Place of Soybean in the Crop Planting Structure

in Vojvodina“, Proceedings of the 22nd International Symposium „Food SafetyProduction“, Trebinje, Bosnia and Herzegovina, 19-25 June 2011, pp. 149-152.

21. Ristić, A. Z., Bošnjak, D. (2011): Tendencies and variability of pheasant game

in Vojvodina, Proceedings of the 22nd International Simposium „Food SafetyProduction“, Trebinje, Bosnia and Herzegovina, 19-25 June 2011, pp. 102-104.22. Bošnjak, D., Rodić, V. (2011): Zemljišni resursi kao faktor povećanja dohotka

porodičnih gazdinstava u AP Vojvodini, Ekonomika poljoprivrede 58(SB-2):63-77.

PROF. DR NEBOJŠA NOVKOVIĆ

BIOGRAFIJA

Dr Nebojša Đ. Novković, redovni profesor, rođen je 31. oktobra 1958. godineu Novom Sadu. Nakon završene gimnazije J. J. Zmaj u Novom Sadu, upisao se naAgroekonomski smer Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu 1977. godine. Diplomirao je 1981. godine sa ocenom 10, uz prosečnu ocenu 9, 00 u toku studija.

Po završetku studija, 1982. godine zaposlio se na Institut za informatiku iorganizaciju, Ekonomskog fakulteta u Subotici kao asistent u naučnom radu, a potomkao asistent u nastavi na predmetu Organizacija poslovanja poljoprivrednih preduzeća.

Godine 1986.zaposlio se na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu kao asistent

na predmetu Planiranje i projektovanje.Odbranio je magistarski rad iz oblasti organizacionih nauka na Ekonomskom

fakultetu u Subotici, 1987. godine. Doktorsku disertaciju odbranio 1989. godine naPoljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.

Godine 1990. izabran je u zvanje docenta 1995. godine izabran je u zvanjevanrednog, a 2000. godine u zvanje redovnog profesora.

Bio rukovodilac magistarskog kursa iz Agromenadžmenta od 1990 do 2005.godine. Rukovodio je međunarodnim projektom TEMPUSJEP 40067 2005 i bio direktorMVA kursa „Agribusiness & Commerce”, koji su zajednički organizovali poljoprivrednifakulteti u Novom Sadu i Zemunu, u saradnji sa univerzitetima u Wageningenu, Berlinu



143

i Debrecenu u periodu od 2006-09. godine.U dva navrata, kao profesor po pozivu, držao predavanja na postdiplomskim

studijama na Panonskom Univerzitetu u Kesthelju i Fakultetu za povrtarstvo i prehrambenu industriju u Budimpešti.

U periodu 1993-2000. godine sa jednom trećinom radnog vremena radio u »PKB«

Korporaciji, Beograd, kao pomoćnik direktora sektora za plan i razvoj, za strateško planiranje.

U periodu 1990-91. godine bio pomoćnik direktora, a u periodu 1998-2000. godineupravnik Instituta za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, a od 2002-04. godine bio je prorektor Univerziteta u Novom Sadu za finansije i menadžment.

Ima objavljeno preko 300 naučnih i stručnih radova, među kojima i 5 udžbenika i21monografiju i naučnu knjigu. Bio je mentor u 11 doktorskih disertacija, 22 magistarsketeze, 6 master i 65 diplomska rada iz menadžmenta i agroekonomije.

Više puta boravio u stručnim posetama u inostranstvu (Mađarska, Austrija,

Slovačka, Poljska, Rusija, Danska, Belgija, Rumunija, Bugarska, Grčka, Slovenija,Ukarajina i Nemačka), a boravio i na stručnim specijalizacijama u Švedskoj, Japanu (udva navrata) i Kini.

Član srpske, evropske i svetske asocijacije agrarnih ekonomista.Govori, čita i piše engleski jezik.Oženjen i otac dvoje dece.


1. Novković, N., Glamočić, D., Supić, Nataša, Mutavdžić Beba (2007): Zastupljenostkrava i steonih junica prema veličini zemljišnog poseda u Vojvodini, Savremena poljoprivreda 1-2, Novi Sad, str. 171-176

2. Mutavdžić Beba, Novković, N., Emilija Nikolić-Đorić, Radojević, V, (2007):Analiza i predviđanje pariteta cena svinje - kukuruz, Savremena poljoprivreda1-2, Novi Sad, str. 177-181

3. Novković, N., Mutavdžić Beba (2007): Uticaj sezonskih kolebanja cena žitarica naekonomsku efektivnost silosa, PTEP br.1-2, 49-51

4. Novković, N. (2007): SWOT analysis of agriculture in the Republic of Serbia,Zbornik abstrakta 100.seminara EAAE o razvoju poljoprivrede i sela u Centralnoj

i Istocnoj Evropi, Novi Sad, 445. Novković, N., Mijailović, V. (2007): Produktivnost rada u proizvodnji mleka,

zbornik apstrakta simpozijuma: “Stočarstvo, veterinarstvo iagroekonomija”, str.196, Poljoprivrednifakultet, Novi Sad – Herceg Novi

6. Somogyi, S., Kajari, K., Novković, N. (2007): Multifunkcionalnost i raznovrsnost poljoprivrede, zbornik radova međunarodnog naučnog skupa „Multifunkcionalna poljoprivreda i ruralni razvoj u Republici Srpskoj“, str. 165-172, PF IstočnoSarajevo, Jahorina



144

7. Novković, N, Šomođi, Š. (2007): Strategija multifunkcionalnog razvoja poljoprivrede Vojvodine, zbornik radova međunarodnog naučnog skupa„Multifunkcionalna poljoprivreda i ruralni razvoj u Republici Srpskoj“, str. 233-240, PF Istočno Sarajevo, Jahorina

8. Novković, N. (2007): SWOT analysis of agriculture in Republic of Serbia, 100.

seminar EAAE „Development of agriculture and rural areas in central and easternEurope“, Novi Sad, str. 63-71

9. Novković, N. (2007): Podsticanje unapređenja agrobiznisa i zaposlenosti ururalnim sredinama, Ekonomika poljoprivrede br. 54, Beograd (str. 15-24)

10. Janković, N., Novković, N. (2007): Predviđanje razvoja govedarstva u Srbiji u prvoj deceniji XXI veka, Savremena poljoprivreda 3-4, Novi Sad, str. 103-107

11. Novković, N., Lučić, Đ., Zoranović, T., Gagić Svetlana, Korovljev, Z. (2007):Upravljačko –informacioni sistem proizvodnje u svinjarstvu: Studija slučaja PIK»Bečej«, Savremena poljoprivreda 3-4, Novi Sad, str. 108-113

12. Sočo, I., Novković, N., Novaković Zorica (2007): Organizacija veterinarske službekao ograničavajući faktor zdravstvene zaštite životinja, Savremena poljoprivreda3-4, Novi Sad, str. 114-119

13. Martinov, M., Đević, M., Novković, N., Savin, L., Ogrizović, B., Micković, G.,Vidaković, V., Popović, M., Kekić, M. (2007): Moj traktor, Res Trade, Novi Sad,str. 219

14. Stanković, Fuada, Škorić M., Novković N., Nagu I., Kicošev S., Crevar V. (2008):Društveno-ekonomski razvojni plan Potisja, Vojvodina CESS i Pokrajinskisekretarijat za privatizaciju, preduzetništvo i MSP, Novi Sad, str. 157 (na srpskomi mađarskom)

15. Đurđev, B., Ivkov Anđelija, Novković, N., Romelić, J., Nađ, I., VuksanovićGordana, Bošnjak, S. (2008): Strategija održivog razvoja opštine Žitište (2008-2013), CESS, Novi Sad

16. Novković, N., Mutavdžić Beba (2008): Ekonomska isplativost izgradnje rečne lukei skladišta za silos, PTEP br.3, 151-154

17. Stanković Fuada, Škorić M., Novković N., Nagy I., Kicošev S., Crevar V. (2008):Akcioni plan za razvoj turizma u regionu Potisja, Vojvodina CESS, Novi Sad, str.62

18. Matković, M., Novković, N., Janošević, M. (2008): Značaj informacionih osnovaza izradu i ocenu investicionih planova na poljoprivrednim gazdinstvima,

Agroekonomika br.39-40, str. 53-60, Novi Sad19. Novković, N., Odavić Petrana (2008): Analiza sredstava fondova APV usmerenih

na razvoj poqoprivrede, odnosno stočarstva u periodu od 2002. do 2007. godine,Savremena poljoprivreda 3-4, Novi Sad, str. 116-121

20. Mutavdžić B, Nikolić-Đorić E, Novković N. (2008): SWOT analysis of agro-complex in the municipality of Lazarevac, Thematic proceedings: State, possibilitiesand perspectives of rural development on area of huge open-pit minings, IAE,Vrujici, 153-161; 71



145

21. Čordaš, R., Novković N. (2008): The model of agro-ecological tourism development,Thematic proceedings: State, possibilities and perspectives of rural developmenton area of huge open-pit minings, IAE, Vrujici, 324-332; 139

22. Zoranovć, T., Novković N., Hotomski P (2008): Cattle breeding control software,Thematic proceedings: State, possibilities and perspectives of rural development

on area of huge open-pit minings, IAE, Vrujici, 368-37423. Novković, N., Culibrk, Z., Mutavdžić Beba (2008): Promene u koncentraciji

goveda i svinja na seljačkim gazdinstvima u Srbiji, zbornik apstrakta simpozijuma:“Stočarstvo, veterinarska medicina iekonomika u proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane”, str.16, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad – Herceg Novi

24. Novković, N., Odavić Petrana (2008): Analiza finansiranja stočarstva iz fondovaAP Vojvodine usmerenih u razvoj poljoprivrede, zbornik apstrakta simpozijuma:“Stočarstvo, veterinarska medicina iekonomika u proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane”, str.22. Poljoprivredni fakultet, Novi Sad – Herceg Novi

25. Somogyi S., Novkovic, N., Culibrk, Z. (2008): Research of the interrelations between actors and strategic goals in decision making, CD radova naucnog skupa povodom140 godina agroekonomskog fakulteta u Deberecenu, Debrecen (632-638)

26. Novković, N., Šomodji, Š. (2008): Izazovi razvoja agroekonomske nauke iobrazovanja, Zbornik radova simpozijuma agroekonomista, Poljoprivrednifakultet, Zemun, 55-63

27. Novković N., Ilin Ž, Janošević M., Mutavdžić Beba (2008): Značaj proizvodnje povrća za multifunkcionalni ruralni razvoj, zbornik radova međunarodnognaučnog skupa „Multifunkcionalna poljoprivreda i ruralni razvoj III“, IEP,

Beograd, I knjiga 141- 14828. Novković, N. (2009): Mogućnosti obrazovanja agroekonomista, Zbornik radovaXV naučno - stručnog skupa ”Trend 2009”, FTN, Kopaonik 178-181

29. Novković, N., Mutavdžić Beba (2009): Ekonomski efekti skladištenja žitarica,PTEP VOL.13, Br.1, 54-57

30. Vukelić Nataša, Novković, N. (2009): Ekonomski rezultati proizvodnje mleka nakrupnim seljačkim gazdinstvima, Ekonomika poljoprivrede br. 56, Beograd (str.99-110)

31. Odavić Petrana, Novković, N. (2009): Economic analysis of agricultural budgetassets of autonomus province of Vojvodina in 2007-2009, Contemporary

Agriculture, Faculty of Agriculture, Novi Sad, vol.58, no.1-232. Novković, N, Somogyi S, Matković M, Ćulibrk Z. (2009): Challenges of the

Development of Agroeconomic Science and Education, 4. AVA Congress, zbornikradova, 574-580, Debrecen; Zbornik abstrakta 69

33. Somogyi S, Novković, N. (2009): Rural development, social capital and thecluster’s in Serbia, 2nd Internacional Economic Conference, CD radova i Zbornikabstrakta, Univerzitet u Kaposvaru, Mađarska, 1-7 ; 69

34. Novković, N., Mutavdžić Beba (2009): Economics effects of investment ingrainsilo, Book of Abstracts, 21. PTEP, 110



146

35. Novković, N., Mutavdžić Beba, Šomođi, Š. (2009): Modeli predviđanja u povrtarstvu, CD tematski zbornik naučnog skupa i Zbornika apstrakta: Poslovnookruženje u Srbiji i svetska ekonomska kriza, sekcija III, Visoka poslovna škola, Novi Sad, UDC. 635.1/.8:005.521(497.113); str. 85

36. Novković, N., Somogyi, S., Matković M. (2009): Selection of agricultural

land for multifunctional agriculture – quantitative model, Proceedings of 113.seminarEAAE, Beograd str. 493-499

37. Somogyi S., Novković N. (2009): Social capital and the clusters – factor of ruraldevelopment, Zbornik radova naučno-stručnog skupa: „Savremeni problemirazvoja nacionalne privrede“, Agrarni univrezitet, Stavropolj, 17-25

38. Novković N., Mutavdžić Beba, Szabo Erika, Szabo Andrea (2009): Komparativnaanaliza stočarstva u Vojvodini i Mađarskoj, Agroekonomika br.41-42, Novi Sad,45-52

39. Mihajlović Šumadinka, Novković N. (2009): Logistički model za optimiranje

transporta šećerne repe u fabrike šećera, Agroekonomika br.43-44, Novi Sad, 54-6140. Novković, N. (2009): Poljoprivreda Vojvodine, CESS magazin, časopis za

regionalnu politiku i razvoj, br 16-17., Vojvoidina CESS, Novi Sad, str. 21-2341. Novković, N., Mutavdžić Beba (2009): Ekonomski efekti skladištenja žitarica,

PTEP VOL.13, Br.1, 54-5742. Novković, N., Mutavdžić Beba (2009): Economics effects of investment in

grainsilo, Book of Abstracts, 21. PTEP, 11043. Vukelić Nataša, Novković, N. (2009): Ekonomski rezultati proizvodnje mleka na

krupnim seljačkim gazdinstvima, Ekonomika poljoprivrede br. 56, Beograd (str.

99-110)44. Odavić Petrana, Novković, N. (2009): Economic analysis of agricultural budgetassets of autonomus province of Vojvodina in 2007-2009, ContemporaryAgriculture, Faculty of Agriculture, Novi Sad, vol.58, no.1-2 , 112-119

45. Novković N., Mutavdžić Beba, Szabo Erika, Szabo Andrea (2009): Komparativnaanaliza stočarstva u Vojvodini i Mađarskoj, Agroekonomika br.41-42, Novi Sad,45-52

46. Mihajlović Šumadinka, Novković N. (2009): Logistički model za optimiranjetransporta šećerne repe u fabrike šećera, Agroekonomika br.43-44, Novi Sad, 54-61

47. Novković, N. (2009): Mogućnosti obrazovanja agroekonomista, Zbornik radovaXV naučno - stručnog skupa ”Trend 2009”, FTN, Kopaonik, 178-181

48. Novković, N, Somogyi S, Matković M, Ćulibrk Z. (2009): Challenges of theDevelopment of Agroeconomic Science and Education, 4. AVA Congress, zbornikradova, 574-580, Debrecen; Zbornik abstrakta, 69

49. Somogyi S, Novković, N. (2009): Rural development, social capital and thecluster’s in Serbia, 2nd Internacional Economic Conference, CD radova i Zbornikabstrakta, Univerzitet u Kaposvaru, Mađarska, 1-7; 69



147

50. Novković, N., Mutavdžić Beba, Šomođi, Š. (2009): Modeli predviđanja u povrtarstvu, CD tematski zbornik naučnog skupa i Zbornika apstrakta: Poslovnookruženje u Srbiji i svetska ekonomska kriza, sekcija III, Visoka poslovna škola, Novi Sad, UDC. 635.1/.8:005.521(497.113), str. 85

51. Novković, N., Somogyi, S., Matković M. (2009): Selection of agricultural land for

multifunctional agriculture – quantitative model, Proceedings of 113. seminar ofEAAE, Beograd

52. Somogyi S., Novković N. (2009): Social capital and the clusters – factor of ruraldevelopment, Zbornik radova naučno-stručnog skupa: „Savremeni problemirazvoja nacionalne privrede“, Agrarni univrezitet, Stavropolj, 17-25

53. Mutavdžić Beba, Novković, N. (2010): Uticaj pojedinih linija poljoprivredne proizvodnje na bruto društveni proizvod, Zbornik sažetaka 15. naučno-stručnogsavetovanja agronoma Republike Srpske, Poljoprivredni fakultet Banja Luka,Trebinje, str. 139

54. Matković M., Novković, N. (2010): Savetodavne služba u implementaciji konceptae- poljoprivrede, Zbornik sažetaka 15. naučno-stručnog savetovanja agronomaRepublike Srpske, Poljoprivredni fakultet Banja Luka, Trebinje, str. 142

55. Drinić Ljiljana, Novković, N. (2010): Regionalna raspoređenost MSP u prehrambenoj industriji u Republici Srpskoj, Zbornik sažetaka 15. naučno-stručnog savetovanja agronoma Republike Srpske, Poljoprivredni fakultet BanjaLuka, Trebinje, str. 281

56. Novković, N., Mutavdžić, Beba (2011): Competitivness of Vojvodina’s agriculture,Agriculture in the Light of the Global Economic Crisis – monography, Universityof Montenegro, Biotechnical Faculty, Podgorica, str. 55-67, ISBN 978-86-907211-

8-4; COBISS.CG-ID 1846836857. Novkovic, N. (2011): Razvoj kompleksa regiona Potisja – Origina scientific paper,DETUROPE, Central European Journal of Regional Development and Tourism,Volume 3, Issue 2, str. 101-121, ISSN 1821-2506

58. Novković N., Mutavdžić Beba, Ivanišević D., Tešić-Miličić Maja (2011): Stanje i perspektive razvoja stočarstva u Vojvodini, Škola biznisa, br.1, Visoka poslovnaškola strukovnih studija, Novi Sad, str. 89-100, ISSN 1451-6551

59. Mutavdžić Beba, Novković, N., Ivanišević D. (2011): Tendencije razvoja povrtarstvau Srbiji, Zbornik sažetaka XVI međunarodnog naučno-stručnog savetovanjaagronoma Republike Srpske, Poljoprivredni fakultet Banja Luka, Trebinje 22-25.3,

str. 11360. Novković, N., Zoranović, T., Matković M. (2011): Upravljački informacioni

sistem u govedarstvu, Zbornik sažetaka XVI međunarodnog naučno-stručnogsavetovanja agronoma Republike Srpske, Poljoprivredni fakultet Banja Luka,Trebinje 22-25.03, str. 84

61. Vukelić Nataša, Novković, N. (2011): Menadžerski kapaciteti farmera kao faktoruspešnosti poljoprivredne proizvodnje, Zbornik sažetaka XVI međunarodnognaučno-stručnog savetovanja agronoma Republike Srpske, Poljoprivredni fakultetBanja Luka, Trebinje 22-25.3. str. 207



148

62. Novković, N., Mutavdžić Beba, Vukelić Nataša (2011): Vegetable productiontendenciesin Vojvodina, Proceedings of 22nd International Symposium FoodSafety Production, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Trebinje 19-25.juna, str.163-165ISBN: 978-86-7520-219-6

63. Zoranović, T., Novković, N., Potkonjak Svetlana (2011): Cattle breedingmanagementsolution, Proceedings of 22nd International Symposium Food SafetyProduction, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Trebinje 19-25.juna, str. 201-203,ISBN: 978-86-7520-219-6

64. Novković, N., Ilin, Ž., Matković, M., Milović, B. (2011): Informacione osnove zaupravljanje proizvodnjom zdravstveno bezbednog povrća, Tematski zborinik VIMeđunarodnog naučnog skupa: Turizam i ruralni razvoj, Sajamski grada Trebinje,IEP, Trebinje, str. 374-379, ISBN: 978-99955-664-2-5; COBISS.BH-ID 2222360

65. Turudija-Živanović Svetlana, Novković, N., Ceranić, S. (2011): Organizacija usektoru LAB-a u Srbiji, Tematski zborinik VI Međunarodnog naučnog skupa:

Turizam i ruralni razvoj, Sajamski grada Trebinje, IEP, Trebinje, str. 537-548,ISBN: 978-99955-664-2-5; COBISS.BH-ID 222236066. Ostojic, A., Drinic, Ljiljana, Novkovic, N., Rokvic, Gordana (2011): Trends in

industrial livestock production and meat processing in Republic of Srpska, TheFirst International Conference REDETE 2011 RESEARCHINGECONOMICDEVELOPMENT AND ENTERPRENEURSHIP IN TRANSITIONALECONOMIES, Ekonomski fakultet, Banja Luka

67. Novković, N., Ilin, Ž., Ivanišević, D. (2011):Model za optimiranje proizvodnje povrća, Zbornik radova međunarodnog naučnog simpozijuma agronoma,AGROSYM 2011, Poljoprivredni fakulteti Istočno Sarajevo i Zemun, Jahorina, str.

555-559; ISBN 978-99938-670-9-8; COBISS.BH-ID 233679268. Somogyi, S., Novkovic, N., Mutavdzic Beba (2011): Potential scenarios of economic

development of North Vojvodina and forecast of future trends of employment,Zbornik radova međunarodnog naučnog simpozijuma agronoma, AGROSYM2011, Poljoprivredni fakulteti Istočno Sarajevo i Zemun, Jahorina, str. 571-579;ISBN 978-99938-670-9-8; COBISS.BH-ID 2336792

69. Simanović, V., Novković, N. (2011): Model multifunkcionalnog razvoja ruralnih područja Srbije, Zbornik radova međunarodnog naučnog simpozijuma agronoma,AGROSYM 2011, Poljoprivredni fakulteti Istočno Sarajevo i Zemun, Jahorina, str.632-639; ISBN 978-99938-670-9-8; COBISS.BH-ID 2336792

70. Mutavdžić Beba, Novković N., Ivanišević D. (2011): Tendencije razvoja povrtarstvau Srbiji, Agroznanje, Univerzitet u Banja Luci, Poljoprivredni fakultet, Vol.12, br.1, str. 23-31, ISSNB 1512-6412

71. Novković N., Zoranović T., Matković M. (2011): Upravljački informacioni sistemu govedarstvu, Agroznanje, Univerzitet u Banja Luci, Poljoprivredni fakultet,Vol.12, br. 3, str. 307-315, ISSNB 1512-6412



149

PROF. DR BRANISLAV VLAHOVIĆ

BIOGRAFIJA

Dr Branislav Vlahović rođen je 14.04.1960. godine u Novom Miloševu, opština Novi Bečej. Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, agroekonomski smer, završio je1983. godine. Od 1986. godine zaposlen je na Poljo privrednom fakultetu u Novom Sa-du, u Institutu za Ekonomiku poljo privrede i sociologi ju sela. Magistarski rad od branio je 1991. godine, a disertaci ju 1995. godine. Ima zvanje redovnog profesora. Gostu jući je profesor na Ekonomskom fakultetu u Subotici. Držao je nastavu na poljoprivrednomfakultetu u Beogradu i Agronomskom Fakultetu u Čačku.

Do sada je objavio 200 naučno-istraživačkih radova, u domaćim, i međunarodnimčaso pisima. Sa naučnim radovima učestvovao je na brojnim naučnim i stručnimskupovima i simpozijumima, u zemlji i inostranstvu. Mentor je 180 od branjenihdiplomskih radova, 15 magistarskih teza i tri disertacije. Izdao je 12 udž benika i mono-grafija.

Angažovan je u naučno-istraživačkom radu na projektima Ministarstva za naukui životnu sredinu Repu blike Sr bi je. Učestvovao je u realizaciji više desetina naučnihstudija i projekata. Posetio je Univerzitete u Moskvi, Sankt Petersburgu, Kijevu, Beču,Budimpešti, Solunu, Rimu, Sko plju, Zagrebu, Lju bljani, Mariboru, Vroclavu (Poljska),Kampo basu (Italija) i Guel phu (Kanada). Boravio je na stručnom usavršavanju naPoljoprivrednoj Akademiji u Njitri (Slovačka) i Poljoprivrednom fakultetu u Guel phu(Kanada).

Bio je na funkciji prodekana za finansije Poljo privrednog fakulteta u NovomSadu. Izvršni je urednik časopisa „Ekonomika poljoprivrede“. Član je društva agrarnihekonomista Srbije, udruženja za marketing Sr bi je, udruženja ekonomskih propagandistaSr bi je, društva inženjera i tehničara Srbije. Član je upravnog odbora društva agrarnihekonomista Srbije. Upravnik je Centra za marketing i tržišna istraživanja u sklo pu poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Služi se ruskim i engleskim jezikom. Oženjen je i ima dvo je dece.


1. B. Vlahović, A. Puškarić, V. Radojević: Istraživanje tržišta prehrambenih pro-izvoda, Monografija, Poljoprivredni fakultet, 2007.

2. Vlahović, B.: Poglavlje u monografiji: Strategija razvoja poljoprivrede i sela APVo jvodine, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2007.

3. Štrbac, Maja, Vlahović, B.: Prednosti konzumiranja organskih proizvoda uljudskoj ishrani, Međunarodni naučni skup multifunkcionalna poljoprivreda iruralni razvoj – očuvanje ruralnih vrednosti, knjiga I, Novi Sad, 2007.

4. Vlahović, B., Tomić, D., Radojević, V.: Promene na međunarodnom tržištu mesa,Savremena poljoprivreda, broj 1-2, Novi Sad, 2007.



150

5. Vlahović, B., Štrbac, Maja: Osnovne karakteristike tržišta i marketinga proizvodaorgan ske poljoprivrede, Ekonomika poljoprivrede, broj 2, Beograd, 2007.

6. Cvijanović, D., Vlahović, B., Milić, D.: Zapošljavanje u ruralnim područjimaSrbije – činilac povećanja proizvodnje i izvoza hrane, Ekonomika poljoprivrede, broj 1, Beograd, 2007.

7. Štrbac, Maja, Vlahović, B., Cvijanović, D.: Stanje i tendencije potrošnje poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, Ekonomske teme, Ekonomski fakultet, Niš,2007.

8. Vlahović, B., Puškarić, A., Stevanović, S.: Bilans spoljnotrgovinske razmene povrća Re publike Srbije, Letopis naučnih radova Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, broj 1, Novi Sad, 2007.

9. Vlahović, B., Tepavac, D.: Izvoz mleka i mlečnih proizvoda iz AP Vojvodine,Agroekonomika, broj 36, Novi Sad, 2007.

10. Štrbac, Maja, Vlahović, B., Cvijanović, D.: Projekcija potrošnje poljoprivredno-

prehrambenih proizvoda za 2007. godinu u Evropi, Zbornik naučnih radova 2007.Vol.13 Br. 1-2, Beograd, 2007.11. Vlahović, B.: Marketing proizvoda organske poljoprivrede, Seminar, „Održiva

poljo privreda osnova proizvodnje hrane“, uvodno predavanje po pozivu, IriškiVenac, 2007.

12. Vlahović, B., Puškarić, A.: Obeležja proizvodnje krompira u balkanskim zemljama,XII Savetovanje o biotehnologiji, Zbornik radova, Čačak, 2007.

13. Vlahović, B., Kočiš, Svetlana, Laćarac, Đ.: Uporedna analiza potrošnje sira uevro p skim zemljama, Savremena poljoprivreda, broj 3-4, Novi Sad, 2007.

14. Vlahović, B.: Međunarodna trgovina poljoprivredno-prehrambenim proizvodima,

International Food and Agricultural Trade, Balkan Agri-Sector Initiative forCapacity Building, modul TEMPUS projekat, Novi Sad, 2007.15. Vlahović, B., Milanović, M.: Istraživanje tržišta mladog smrznutog krompira,

Ekonomika poljoprivrede, broj 4, Beograd, 2007.16. Rodić, Vesna, Vlahović, B., Popović, Z.: Stavovi potrošača prema mariniranom i

pasteri zovanom povrću, Ekonomika poljoprivrede, broj 4, Beograd, 2007.17. Vlahović, B., Puškarić, A.: Osnovne karakteristike izvoza ratarsko-povrtarskih

biljaka iz Srbije, Savetovanje agronoma Srbije, uvodno predavanje po pozivu,Zlatibor, 2008.

18. Vlahović, B., Štrbac, Maja: Trendovi u proizvodnji svinjskog mesa u Evropi,

Savremena poljoprivreda, broj 1-2, Novi Sad, 2008.19. Vlahović, B., Tepavac, D., Lovrić, D.: Izvoz stočarskih proizvoda iz Vojvodine,

Savremena poljoprivreda, broj 1-2, Novi Sad, 2008.20. Vlahović, B., Tomić, D., Puškarić, A.: Aposorpciona moć tržišta izabranih zemalja

i mo gućnost izvoza Halal hrane iz Srbije, Seminar, „Halal tržište i perspektive za privrednike Srbije“, uvodno predavanje po pozivu, Iriški Venac, 2008.

21. Vlahović, B. Puškarić, A.: Izvoz povrća iz Republike Srbije, XIII Savetovanje o biotehnologiji, Zbornik radova, Čačak, 2008.

22. Vlahović, B., Rodić, Vesna, Popović, Z.: Istraživanje snabdevenosti tržišta pasterizovanim i mariniranim povrćem, Ekonomika poljoprivrede, broj 1, Beograd, 2008.



151

23. Qaim, M.,Vlahović, B., Zarić, V.:Međunarodna trgovina poljoprivrednim i prehra-mbenim proizvodima – teorija i politika, Poglavlje u monografiji: »Poljoprivredazapadnog balkana i evropske integracije«, Fakultet za zemljodelski nauki i hrana,Skopje, Re pu blika Makedonija, 2008.

24. Vlahović, B., Cvijanović, D., Milić, D.: Proizvodnja i izvoz voća iz Srbije, uvodno

predavanje po pozivu, XIII Kongres voćara i vinogradara Srbije sa međunarodnimučešćem, Novi Sad, 2008.

25. Vlahović, B., Cvijanović, D., Maksimović, Branka: Spoljnotrgovinska razmenavoća Re publike Srbije, XIII Kongres voćara i vinogradara Srbije sa međunarodnimučešćem, Novi Sad, 2008.

26. Vlahović, B., Stevanović, S., Puškarić, A.: SWOT analiza izvoza povrća i prerađe-vina, Ekonomika poljoprivrede, broj 2, Beograd, 2008.

27. Vlahović, B., Tomić, D., Puškarić, A.: Osnovna obeležja spoljnotrgovinskerazmene vina Srbije, Međunarodni naučni skup multifunkcionalna poljoprivreda i

ruralni razvoj – ruralni razvoj i (ne) ograničeni resursi, knjiga I, Beograd, 2008.28. Vlahović, B., Tomić, D., Puškarić, A.: Proizvodnja vina u Republici Srbiji, Ekono-mika poljoprivrede, broj 3, Beograd, 2008.

29. Cvijanović, D., Vlahović, B., Paraušić, Vesna: Uloga međunarodnog marketinga ukreiranju konkurentnosti domaćih proizvođača povrća – stanje, šanse i perspektive,Zbornik radova: IX savetovanje: Savremena proizvodnja povrća“, Poljoprivrednifakultet, 2008, Savremeni povrtar, broj 28.

30. Vlahović, B., Radojević, V., Puškarić, A.: Izvozni podsticaji poljoprivredno- prehrambenih proizvoda iz Srbije, Tematski zbornik: Agrarna i ruralna politika uSrbiji početna iskustva pridruživanja EU i predlog mera za 2009. godinu. Društvo

agrarnih ekonomista Sr bije, Beograd, 2008.31. Vlahović, B.: Marketing i tržište organske hrane, Seminar: Mogućnost proizvodnjei plasmana organske hrane, uvodno predavanje po pozivu, Međunarodno udruženjestudenata poljoprivrede (IAAS), Novi Sad, 2008.

32. Popović, Vera, Vlahović, B., Malešević, M., Đukić, V., Jakšić, Snežana: Proizvodnja semena NS sorti soje, IV Savetovanje o biotehnologiji, zbornik radova, Čačak,2009.

33. Vlahović, B., Puškarić, A., Červenski, J.: Istraživanje tržišta smrznutog povrća,IV Savetovanje o biotehnologiji, zbornik radova, Čačak, 2009.

34. Tomić. D., Vlahović, B., Puškarić, A.: Halal tržište – perspektiva za agroprivredu

Srbije, Ekonomika poljoprivrede, broj 1, Beograd, 2009.35. Vlahović, B., Tomić, D., Ševarlić, M.: Konkurentnost agroprivrede Srbije –

činilac uspeha na međunarodnom tržištu, Tematski zbornik: Agroprivreda Srbije iEvropske integracije: gde smo i kako dalje ?, Novi Sad, 2009.

36. Vlahović, B., Cvijanović, D., Maksimović, Branka: Status and Possibilities af Apple Ex port from the Republic of Serbia, Petroleum – Gas University of Ploesti,Rumunija, Bulletin Economic Sciences Series, No. 2, 2009.



152

37. Vlahović, B., Kuzman, B., Maksimović, Branka: CEFTA sporazum i njegov zna-čaj za spoljnotrgovinsku razmenu agroindustrijskih proizvoda Republike Srbi je,Poslovno okruženje u Srbiji i svetska ekonomska kriza, Zbornik radova. Visokaškola strukovnih studija, Novi Sad, 2009.

38. Vlahović, B., Cvijanović, d., Puškarić, A.: Vegetables Export from Serbia to Eu-

ro pean Union, Agro Food Sector Competitiveness In The Contex of World Crisis,zbornik radova, Bukurešt, Rumunija, 2009.

39. Vlahović, B., Puškarić, A., Maksimović, Branka: Competitiveness of Wine Ex port From the Republic of Serbia, 113 Seminar of the EAAE, The Role of Knowle-dge, Innovation and Human Capital in Multifunkcional Agriculture and TerritorialRural Development, Thematic Proceedings, Belgrade, 2009.

40. Vlahović, B., Radojević, V., Bandin, Marija: Istraživanje tražnje robnih marki prehrambenih proizvoda, Agroekonomika, Poljoprivredni fakultet, Departman zaekonomiku poljo privrede i sociologiju sela, Novi Sad, broj 43-44, Novi Sad, 2009.

41. Vlahović, B., Tomić, D., Puškarić, A.: Pariteti cena odabranih inputa i osnovnihratar skih proizvoda u Srbiji, Predavanje po pozivu, Zbornik radova Instituta zaratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 2010.

42. Červenski, J., Gvozdenović, Đ., Vlahović, B., Bošnjak, Đ., Vračar, LJ.: Berba i ču-vanje ku pusa, Zbornik radova Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 2010.

43. Tomić, D., Vlahović, B., Maksimović, Branka: Pariteti cena odabranih inputa –kukuru za i pšenice značajnih ratarskih proizvoda u Srbiji, Škola biznisa, naučno-stručni časopis, broj 3.2009. Visoka škola strukovnih studija, Novi Sad, 2010.

44. Vlahović, B., Puškarić, A., Nikolić, Danica: Istraživanje tržišta autohtonih pre-hrambenih proizvoda u Vojvodini, uvodno predavanje po pozivu. XV savetovanje

o biotehnologiji, Zbornik radova, Agronomski fakultet, Čačak, 2010.45. Vlahović, B.: Tržište proizvoda organske poljoprivrede, predavanje po pozivu.Poglavlje u studiji: Organska proizvodnja, standardi, put do sertifikata. Edukativniseminar: Prvi korak ka poljoprivredi koja poštuje prirodu ( First Step Toward Nature Respecting Agriculture), Boljevac, 2010.

46. Vlahović, B., Tomić, D., Popović, Vesna: Stanje i perspektive potrošnje proizvodaor gan ske poljoprivrede, Zbornik radova, Četvrti forum o organskoj proizvodnji,Selenča, 2010.

47. Rodić, Vesna, Perić, Lidija, Pavlovski Zlatica, Vlahović, B.: Consumer’s Perce p-tion and Attitudes towards Table Eggs from Different Housing Systems: The Case

Study from Serbia, XIII European Poultry Conference, Tours, France, 2010.48. Tomić, D., Popović, Vesna, Vlahović, B.: Implikacije primene prelaznog trgovin-

skog sporazuma na agroprivredu Srbije, Agroprivreda Srbije i evropske integra-cije, (ne) prilagođenost obostranoj primeni prelaznog trgovinskog sporazuma, Te-matski zbornik, Beograd, 2010.

49. Tomić, D., Popović, Vesna, Vlahović, B.: Implications of the interim trade agree-ment im plementation on agrarian economy of Serbia, Agriculture in late tranzition,ex perience of Serbia, Monografija, Belgrade, 2010.

50. Vlahović, B.: Tržište agroindustrijskih proizvoda, udžbenik, Poljoprivredni faku-ltet, Novi Sad, 2010.



153

51. Vlahović, B., Puškarić, A, Červenski J.: Obeležje proizvodnje povrća u RepubliciSrbiji, Ratarstvo, povrtarstvo field vegetable crop research, 47-2, Novi Sad, 2010.

52. Vlahović, B., Puškarić, A., Maksimović, Branka: Global Organic Products Mar-ket, International scientific meeting: Multifuncional Agriculture and Rural Deve-lo pment (V) – regional Specifities, Book I. 2010.

53. Vlahović, B., Tomić, D., Andrić, Nataša : Potrošnja povrća u Srbiji – komparati-vni pri stup, Zbornik referata, 45 savetovanje agronoma Srbije, Institut za ratarstvoi povrtarstvo, Novi Sad, 2011.

54. Andrić, Nataša, Tomić, D., Vlahović, B.: Neki aspekti finansiranja ruralnograzvoja Evro pske unije, Agrarna i ruralna politika u Srbiji nužnost ubrzavanjareformi, tematski zbornik, Društvo agrarnih ekonomista, Beograd, ekonomskifakultet, Subotica, Beograd, Novi Sad, 2011.

55. Vlahović, B., Radojević, V., Živanić, Ivana: Istraživanje stavova potrošača o potrošnji or ganske hrane u Srbiji, Ekonomika poljoprivrede, broj 3, Beograd, 2011.

56. Vlahović, B., Puškarić, A.: Potrošnja mesa u Republici Srbiji – komparativna ana-liza, XVI Savetovanje o biotehnologiji, Zbornik radova Vol.16. (18), Agronomskifakultet, Čačak, 2011.

57. Vlahović, B., Puškarić, Jeločnik, M.: Consumer Attitude to Organic Food Consu-m ption in Serbia, Patroleum Gas University of Ploiesti, Bulletinul, Vol. LXIII, No.1 -2011.

58. Vlahović, B., Puškarić, A.: Condition and Perspectives of Organic Food Market ,22 nd International Symposium food Safety Production, Proceedings, Trebinje,Bosna I Hercegovina, 2011.

59. Vlahović, B., Tomić, D., Đorđević, M.: Spoljnotrgovinska razmena agroindu stri j-

skih proi zvoda zemalja podunavskog regiona, ekonomika poljoprivrede, Beograd.International scientific meeting: Sustainable Agriculture and Rural Developmentin Terms of the Re pu blic of Srbia strategic Goals Implementation Within DanubeRegion – Local communities development. Ekonomika poljoprivrede specijalni broj 1. Beograd, 2011.

60. Vlahović, B., Maksimović, Branka, Puškarić, A.: Limiting Factors of Fruit Exportof the Republic of Serbia, Patroleum Gas University of Ploiesti, Bulletinul, Vol.LXIII, No. 4 -2011.

61. Vlahović, B., Tomić, D., Puškarić, A.: Promene na tržištu vina u zemljama CEFTA gru pacije, Ekonomika poljoprivrede, broj 4, Beograd, 2011.

62. Vlahović, B.: Tržište i marketing poljoprivredno-prehrambenih proizvoda,udžbenik, Poljo privredni fakultet, Novi Sad, 2011.

63. Vlahović, B., Tomić, D., Kuzman, B.: Spoljnotrgovinska razmena agroindu stri- jskih proizvoda Srbije i Hrvatske. Tranzicija, Vol.13, 2011.



154

PROF. DR NEDELJKO TICA

BIOGRAFIJA

Dr Nedeljko Lj. Tica, redovni profesor, rođen je 01. 12. 1962. godine u Zrenjaninu.Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Novom Sadu (Agroekonomski smer), upisao je1982. godine i završio 1986. godine sa prosečnom ocenom 9, 70. Poslediplomskoobrazovanje ostvaruje u okviru nastavne grupe Ekonomika poslovanja u organizacijamaagroindustrijskog kompleksa na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu(1986-1989). Poslediplomske studije završio je sa prosečnom ocenom 9, 80. Magistarskirad: „Optimalizacija ishrane kao aktivnost upravljanja govedarskom farmom“, odbranio je 16.10.1989. godine.

Doktorsku disertaciju pod naslovom „Utvrđivanje optimalnog vremena korišćenjamuznih krava“ odbranio je 06.11.1992. godine na Poljoprivrednom fakultetu u NovomSadu. Rukovodio je poslediplomskim studijama na smerovima: Savremeni finansijskimenadžment, Osiguranje u poljoprivredi i prehrambenoj industriji i Revizija u poljoprivredi. Sada, na osnovnim studijama, izvodi nastavu na predmetima: Kalkulacijeu poljoprivredi i prehrambenoj industriji i Finansije i Finansijsko poslovanje. Nadiplomskim – master studijama izvodi nastavu iz predmeta Procenjivanje u poljoprivredia na doktorskim studijama iz predmeta Finansijska tržišta i finansiranje poljoprivrede iProcenjivanje u poljoprivredi.

U periodu od 1986-1989. godine bio je zaposlen u PK SSOV kao član i predsednikPredsedništva. Od 1989. godine je zaposlen u Institutu za ekonomiku poljoprivrede i

sociologiju sela Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. U zvanje asistenta na predmetuKalkulacije i Knjigovodstvo izabran je 01.09.1989. godine, u zvanje docenta na predmetuKalkulacije i Knjigovodstvo 15.11.1993. godine, a na predmetu Ekonomika zaštite životnesredine 14.10.1996. godine. U zvanje i na radno mesto vanredni profesor za nastavni predmet Kalkulacije i Knjigovodstvo izabran je 22.09.1998. godine a dve godine kasnijei za nastavni predmet Finansije i Finansijsko poslovanje. Za redovnog profesora za užunaučnu oblast Računovodstvo i ekonomika poslovanja poljoprivrednih gazdinstavaizabran je 20. juna 2003. godine. Do sada je sačinio i objavio oko 150 stručnih, odnosnonaučnih radova iz oblasti kalkulacija, procenjivanja, finansija i finansijskog poslovanja.

Ovlašćeni je procenitelj i rukovodilac u procesu privatizacije 120 preduzeća na

osnovu ugovora sa Agencijom za privatizaciju Republike Srbije. Rešenjem Ministra pravdeRepublike Srbije upisan je u registar stalnih sudskih veštaka Višeg suda u Novom Sadu zaekonomsko-finansijsku oblast. Član je i ovlašćeno lice za zastupanje Udruženja sudskihveštaka »Vojvodina« iz Novog Sada. Poseduje zvanje ovlašćenog računovođe i revizora.

U periodu od 1998-2002. godine biran je za šefa Katedre za ekonomiku poljoprivrede, a od 01.10.2002. godine obavlja funkciju direktora Departmana zaekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela Poljoprivrednog fakulteta Univerzitetau Novom Sadu. Rukovodilac je Centra za veštačenja i konsalting u Departmanu zaekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.



155


1. Zekić, V., Tica, N. (2007): “Valorizacija vrednosti slame strnih žita”,Agoekonomika, broj 36, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 187 – 203.

2. Pejanović, R., Njegovan, Z., Tica, N. (2007): „Tranzicija, ruralni razvoj i agrarna politika“, monografija, Ekonomski institut-Beograd, Poljoprivredni fakultet, NoviSad, 304 strana, ISBN 978-86-7520-116-8.

3. Pejanović, R., Tica, N., Andrić Nataša (2007): „Entrapreneurship of agrariancompanies in the Republic of Serbia“, 100thSeminar of the EAAE (Development ofagriculture and rural areas i Central and Eastern Europe), 21-23 june 2007., NoviSad, Serbia, Proceedings of Plenary Papers and Abstracts, p.p. 84-85. ISBN 978-86-86087-03-4.

4. Pejanović, R., Tica, N., Uvodni referat: Značaj agroekonomske struke i nauke, 30godina agroekonomskog smera i 50 godina katedre za ekonomiku poljoprivrede,

Agroekonomika, Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela,tematski zbornik (Aktuelni problemi tranzicije agroprivrede), Poljoprivrednifakultet, Novi Sad, br. 36/2007, ISSN 0350-5928.

5. Pejanović, R., Milić, D., Tica, N. (2008): “Investments as a factor of developmentof agriculture in the Republic of Serbia”; State, possibilities and perspectivesof rural development on area of huge open-pit minings; Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd; str. 110-117; ISBN: 978-86-82121-56-5.

6. Tica, N., Pejanović, R. (2008): »Društeno – ekonomski problemi poljoprivrede isela Republike Srbije«; Zbornik radova ekonomskog fakulteta Istočno Sarajevo;Ekonomski fakultet Pale; str. 157-167; 316.334.55:33(497.6); ISBN: 1840-3557.

7. Zekić, V., Tica, N., Milić, D. (2008): “Ekonomski rezultati proizvodnje suncokreta”,Agroekonomika br. 37-38, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, str. 104-110, ISSN0350-5928.

8. Tica, N., Zekić, V., Milić, D. (2008): “Porez na dodatu vrednost u poljoprivredi”,Agroekonomika br. 39-40, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, str. 117-126, ISSN0350-5928.

9. Zekić, V., Tica, N., Stančić, B., Radović, I. (2009): “Određivanje optimalnogvremena korišćenja priplodnih krmača«, Ekonomika poljoprivrede 4/2009,Beograd, str. 685-693, ISSN 0352-3462, UDC 338.43:63.

10. Zekić, V., Okanović, Đ., Filipović, S., Tica, N. (2009): »Influence of the FeedingSystem on the Economic Results in the Production of Fatty Poultry«, IVInternational Symposium of Livestock Production, Struga, str. 269.

11. Zekić, V., Okanović, Đ., Filipović, S., Tica, N. (2009): »The impact of extrudedcorn on the economic results of chickens production«, XIII Symposium FEEDTECHNOLOGY, Novi Sad, str. 199-204.

12. Zekić, V., Jovanović, M., Tica, N. (2009): »Ekonomski pokazatelji proizvodnje briketa od slame strnih žita«, Revija agronomska saznanja, br. 13, Novi Sad, str.54-57, UDK 631.6, ISSN 0354-5865.



156

13. Tica, N., Zekić, V., Milić, D. (2009): “Analiza troškova ekosploatacije lakogtraktora”, Agroekonomika br. 41-42, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, str. 126-133, UDK 338.43, ISSN 0350-5928.

14. Tica, N., Milić, D., Zekić, V.: (2009): “Prinosna vrednost građevinskih objekatau poljoprivredi”, Agroekonomika br. 41-42, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, str.

133-140, UDK 338.43, ISSN 0350-5928.15. Zekić, V., Petrović Ljiljana, Tica, N., Ikonić, P., Milić, D., Šojić, B. (2009):

“Ekonomska obeležja proizvodnje svinjskog mesa za izradu sušene fermentisanekobasice (Petrovačka kobasica)”, Agroekonomika br. 43-44, Poljoprivrednifakultet, Novi Sad, str. 117-126, UDK 338.43, ISSN 0350-5928.

16. Tica, N., Milić, D., Zekić, V. (2009): “Procena povećanja kapitala poljoprivrednog preduzeća”, Agroekonomika br. 43-44, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, str. 124-132, UDK 338.43, ISSN 0350-5928.

17. Zekić, V., Tica, N., Vukoje, V. (2010): “Value estimation of ereal straw”, Savremena

poljoprivreda, 1-2, 151-155; 63(497.1)(051)-”540.2”;ISSN: 0350 – 1205.18. Zekić, V., Rodić Vesna, Tica, N., Vukoje, V. (2010): “Economic indicators ofstraw briquettes production - the case study from Serbia”, Technics TechnologiesEducation Management-TTEM, vol. 5 br. 1, 245 – 250.

19. Okanović Đorđe, Tica Nedeljko, Zekić Vladislav, Vukoje Veljko, Milić Dragan(2010): “Profitability of investment in plant for processing animal waste”; TechnicsTechnologies Education Management-TTEM; 2;ISSN: 1840-1503; 296 – 300.

20. Sinisa N. Dodić, Vladislav N. Zekić, Vesna O. Rodić, Nedeljko Lj. Tica, Jelena M.Dodić, Stevan D. Popov (2010): “Situation and perspectives of waste biomassas asenergy source in Serbia”, Renewable and Sustainable Energy Reviews, vol. 14, br.

9, p.3171-3177, doi:10.1016/j.rser.2010.06.012.21. Tica, N., Okanović Đ., Milić, D, . Zekić V. (2010): “Economic results of fatty pig production in small farms”, 14 FEED TECHNOLOGY Symposium, Novi Sad, str.199-204.

22. Zekić, V., Tica, N. (2010): “Ekonomska opravdanost korišćenja žetvenih ostatakakao izvora energije”, Monografija, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

23. Tica, N., Zekić, V., Okanović, Đ., Karović, D., Milić, D. (2010): “Influence of theuse of food with addition of mineral adsorbents on economic results in chickenfattening«, Ekonomika poljoprivrede, specijalni broj-2, Beograd, str. 337-343,ISSN 0352-3462, UDC 338.43:63, UDK: 636.5.084.

24. Zekić, V., Tica, N., Okanović Đ., Vukoje, V., Milić, D. (2010): »Uticaj korišćenjaekstrudiranog zrna lana na ekonomske rezultate proizvodnje tovljenika«,Ekonomika poljoprivrede, 4/2010, Beograd, str. 637-646, ISSN 0352-3462, UDC338.43:63, UDK: 636.5.084.

25. Tica, N., Vukoje, V., Okanović, Đ., Zekić, V., Milić, D. (2011): »Economic analysisof possibilities for investments into the animal waste treatment in Serbia«, TechnicsTechnologies Education Management-TTEM, 6, 3, 772-775, ISSN: 1840-1503.



157

26. Sinisa N. Dodić, Vladislav N. Zekić, Vesna O. Rodić, Nedeljko Lj. Tica, JelenaM. Dodić, Stevan D. Popov (2011): “Analysis of energetic exploitation of straw inVojvodina”, Renewable and Sustainable Energy Reviews, vol. 15 br. 2, str. 1147-1151, doi:10.1016/j.rser.2010.11.011.

27. Okanović, Đ., Zekić, V., Filipović, S., Tica, N. (2011): “Influence of the feeding

system on the economic results in the production of fatty poultry”. MacedonianJournal of Animal Science, vol. 1, No 1. Pp 245-250, ISSN 1857-6907UDC:636.52/.58.84.52.

28. Tica, N., Okanović, Đ., Zekić, V., Palić, D., Ilić, N. (2011): “The impact of linseedenriched diet on the economic results of pigs production”. II International Congress“Engineering, Ecology and Materials in Processing Industry”, Proceedings 162-168, Jahorina 9-11.III 2011. ISBN 978-99955-81-01-5.

29. Brkić, M., Janić, T., Tica, N., Zekić, V., Milić, D. (2011): “Crop productionin Vojvodina as a source of energy”, 22. International symposium „Safe food

production“, 153-155.30. Zekić, V., Ranogajec Jonjaua, Radeka Miroslava, Tica, N., Bačkalić, Z., Milić, D.(2011): “Evaluation of the economic viability of waste from ceramic brick and tileindustry in the production of historic pozzolanic materials”, Program and Book ofAbstracts, ECOS2011, Novi Sad, Serbia 4-7 july, pp. 477.

31. Milić, D., Zekić, V., Tica, N., Brkić, M. (2011): “Potentials of livestock productionin Serbia in relation to production of biogas”, 22. International symposium „Safefood production“, 160-162.

32. Rodić, Vesna, Zekić, V., Tica, N., Milić, D. (2011): “Sustambility of crop residuemanagment in Vojvodina”, 22. International symposium „Safe food production“,

189-191.33. Tica, N., Zekić, V., Milić, D., Brkić, M. (2011): “The economic viability of briquette production from straw”, 22. International symposium „Safe food production“, 192-194.

34. Jovanović, M., Tica, N., Zekić, V., Marković. T., Milić, D. (2011): „Ekonomskaobeležja korišćenja biogasa za proizvodnju električne i toplotne energije“,Ekonomika poljoprivrede, Društvo agrarnih ekonomista SCG, Beograd; Institutza ekonomiku poljoprivrede, Beograd i Akademija ekonomskih nauka, Bukurešt,str. 317-323, UDC 338.43:63, UDK: 636.5.084.

35. Sinisa N. Dodić, Vladislav N. Zekić, Vesna O. Rodić, Nedeljko Lj. Tica, Jelena M.

Dodić, Stevan D. Popov (2011): »The economic effects of energetic exploitation ofstraw in Vojvodina«, Renewable and Sustainable Energy Reviews, vol. 16 br. 1, str.397-403, http://dx.doi.org/10.1016/j.rser.2011.08.004.

36. Milić, D., Tica, N., Zekić, V., Radeka Miroslava, Ranogajac Joanua, Bačkalić, Z.,(2011): “Utvrđivanje vrednosti nepoljoprivrednih zemljišta”, Agroekonomika br.51-52, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, str. 59-65, UDK 338.43, ISSN 0350-5928.

37. Tica, N., Zekić, V., Milić, D., Đajić, D. (2011): “Poljoprivredna gazdinstva usistemu poreza na dodatu vrednost”, Agroekonomika br. 51-52, Poljoprivrednifakultet, Novi Sad, str. 32-38, UDK 338.43, ISSN 0350-5928.



158

38. Zekić, V., Tica, N., Milić, D., Joanua Ranogajec, Miroslava Radeka (2011):“Tradicionalni građevinski materijali kao element ruralnog razvoja”,Agroekonomikabr. 51-52, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, str. 86-92, UDK338.43, ISSN 0350-5928.

PROF. DR VESNA RODIĆ

BIOGRAFIJA

Dr Vesna O. Rodić rođena je 15.07.1965. godine u Temerinu. Poljoprivrednifakutet u Novom Sadu, smer Agroekonomski završila je 1989. godine. Poslediplomskestudije na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, na smeru Organizacija i upravljanjeu agroindustrijskom kompleksu, završila je 1995. godine odbranivši magistarsku tezu pod naslovom: „Model za optimalno regionalno planiranje poljoprivredne proizvodnje“.Doktorsku disertaciju pod naslovom: „Model za optimiranje razvoja poljoprivredei prehrambene industrije“ odbranila je 2001. godine na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.

Nakon završenog fakulteta, 1989. godine se zaposlila u D.P. „VOS“ u Žablju, namestu višeg komercijalnog referenta. Na Poljoprivrednomfakultetu u Novom Sadu radiod 1990. godine, gde je 2011. godine izabrana za redovnog profesora za naučnu oblastMenadžment i organizacija u poljoprivredi.

Autor ili koautor je u preko 150 naučnih i stručnih radova, kao i nekoliko studija ielaborata. Kao saradnik angažovana je na izradi više domaćih i medjunarodnih projekata.Učestvovala je sa referatima na više domaćih i međunarodnih naučnih skupova. Kaoučesnik programa razmene nastavnog osoblja (Faculty Exchange Program)provela je 2004. godine šest meseci na stručnom usavršavanju u SAD-u.Pored toga, boravila je po mesec dana na stručnim usavršavanjima u Mošonmadjarovaru (Madjarska) iVageningenu (Holandija), a bila je i na više kraćih studijskih boravaka u Grčkoj, Italiji,Poljskoj, Nemačkoj, Francuskoj, Madjarskoj, Belgiji. Govori engleski i ruski jezik.

U periodu 2008-2009. godina bila je predstavnik Srbije u Programskom komitetuza oblast “Ishrana, poljoprivreda i biotehnologija” sedmog okvrinog programa EU za

istraživanje i razvoj (FP7). Kao nezavisni ekpert je od 2006. godine u više navrataangažovana na evaluaciji projekata prijavljenih na pozivima Evropske komisije (FP6 iTempus).



159


1. Nissapa, A., Rodić, V., Thongpan, C. (2007): A Comparative Study of KeyAgricultural Economic Indicators Between the Republic of Serbia and Montenegro,and Kingdom of Thailand, in Proceedings of the First Joint PSU-UNS InternationalConference in Bio Science: Food, Agriculture, and the Environment, held during17-19, 2006 at Hat Yai, Songkhla, Thailand. pp 243-254.

2. Rodić, V., Supić, N., Kolarov, M. (2007): Zastupljenost stoke kao indikator pritiskastočarske proizvodnje na životnu sredinu, Savremena poljoprivreda 56 (3-4): 147-157.

3. Bošnjak, D., Lučić, Đ., Rodić, V., Žutić, V. (2007): Organizacija proizvodnje ikorišćenje stajnjaka u poljoprivredi AP Vojvodine, Savremena poljoprivreda 56(1-2): 189-197.

4. Rodić V., Bošnjak, D., Vukelić N. (2007): Sustainability Of Agricultural Land

Management, In thematic proceedings of the 100th

Seminar of the EuropeanAssociation of Agricultural Economists: Development ofAgriculture and RuralAreas in Central and Eastern Europe, p.p. 429-439, ISBN 978-86-86087-05-8,COBISS.SR-ID 145384972

5. Rodić, V., Vlahović, B., Popović, Z. (2007): Stavovi potrošača prema mariniranomi pasterizovanom povrću, Ekonomika poljoprivrede 54 (4): 495-505.

6. Bošnjak, D., Rodić, V., Vukelic, N. (2008): Proizvodni pokazatelji stočarske proizvodnje u Vojvodini, Savremena poljoprivreda 57(1-2): 62-70.

7. Vlahović B., Rodić, V., Popović, Z. (2008): Istraživanje snabdevenosti tržišta pasterizovanim i mariniranim povrćem, Ekonomika poljoprivrede, 55(1): 53-69.

8. Perić, L., Milošević, N., Đukić-Stojčić, M., Bjedov, S., Rodić, V. (2008): Efekatenzima na rezultate tova brojlerskih pilića. Biotechnology in Animal Husbandry24(5-6): 45-51.

9. Bošnjak, D., Rodić, V. (2008): Regionalna disperzija i intenzitet zastupljenostistoke u Srbiji, Savremena poljoprivreda 57 (3-4):164-170

10. Rodić, V., Perić, L., Đukić-Stojčić, M. (2008): Procena uticaja primene EUregulative na profitabilnost proizvodnje konzumnih jaja na malim porodičnimfarmama, Zbornik kratkih sadržaja sa naučnog skupa Stočarstvo, veterinarskamedicina i ekonomika u proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane, Poljoprivrednifakultet Novi Sad, Herceg Novi

11. Rodić, V., Perić, L., Đukić-Stojčić, M., Milošević, N. (2008): Uticaj načina držanjana osnovne ekonomske parametre proizvodnje konzumnih jaja, Biotechnology inAnimal Husbandry 24: 237-245.

12. Novković, N., Rodić, V., Vukelić, N. (2008): Linearno programiranje – primeri izadaci, Praktikum, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, str. 247.

13. Rodić V., Bošnjak D., Vukelić N. (2008): Održivost upravljanja poljoprivrednimzemljištem u AP Vojvodini, Agroekonomika 37-38:15-22.

14. Bošnjak, D., Rodić, V., Teodinov, D. (2009) Proizvodni i ekonomski gubici u žetvisoje, Ekonomika poljoprivrede 56 (3): 409-416.



160

15. Rodić V., Perić, L. Đukić-Stojčić, M. (2009): Economic Results of Table EggProduction on Small Family Farms in Serbia: an Estimate of the Effects ofImplementing the EU Regulations, Contemporary Agriculture 58 (1-2): 67-72.

16. Rodić, V. (2009): Poultry sector in Serbia: Challenges of the EU integration, E proceedings of the 2nd European round table on Poultry Economics, World Poultry

Science Association, 1-2 October, 2009.17. Kostić S, Rodić, V. (2009): The P-S-R Framework and its modified (extended)

versions as the environmental management means, Proceedings of XIIIInternational ECO-conference „Environmental Protection of Urban and SuburbanSettlements“, Novi Sad, 23-26 September 2009, pp. 429-436.

18. Bošnjak, D., Rodić, V. (2010): Ekonomska analiza proizvodnje soje u Vojvodini,Ratarstvo i povrtarstvo 47(1):193-202.

19. Zekić, V., Rodić, V., Tica, N., Vukoje, V. (2010): Economic indicators of straw briquettes production: the case study from Serbia, Technics Technologies Education

Management 5(1): 245-25020. Rodić, V., Perić, L., Pavlovski, Z., Milošević N. (2010): Competitiveness of TableEggs From Non-Cage Housing Systems, Biotechnology in Animal Husbandry 26(1-2): 117-128 doi: 10.2298/BAH1002117R

21. Rodić V., Perić, L., Pavlovski Z, Milošević, N. (2010): Improving the Poultry Sectorin Serbia: Major Economic Constraints and Opportunities, World’s Poultry ScienceJournal 66 (2): 241-250 doi:10.1017/S0043933910000292

22. Bošnjak, D., Rodić, V. (2010): Oranice u Srbiji – kapaciteti, razmeštaj, načinkorišćenja, monografija, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, str. 152

23. Bošnjak, D.,Rodić, V. (2010): Konkurentnost osnovnih ratarskih useva u Vojvodini,

Ratarstvo i povrtarstvo 47 (2):607-612, ISBN 1821-3944.24. Bošnjak, D., Rodić, V. (2010): Komparativna analiza troškova proizvodnjeosnovnih ratarskih useva u Vojvodini, Ekonomika poljoprivrede 57(2): 233-243.

25. Rodić, V., Perić, L., Pavlovski, Z., Vlahović, B. (2010): Consumers’ perception andattitudes towards table eggs from different housing systems: the case study fromSerbia, World’s Poultry Science Journal, Vol. 66, Supplement (ISSN 0043-9339),XIII European Poultry Conference, Tour, France 23-27. august 2010.

26. Dodić, S., Zekić, V., Rodić, V., Tica, N., Dodić, J., Popov, S. (2010): Situation and perspectives of waste biomass application as energy source in Serbia. Renewableand Sustainable Energy Reviews 14(9): 3171-3177 doi:10.1016/j.rser.2010.06.012

27. Zekić, V., Rodić, V., Jovanović, M. (2010): Potentials and economic viability ofsmall grain residue use as a source of energy in Serbia. Biomass and Bioenergy34(12): 1789-1795; doi:10.1016/j.biombioe.2010.07.012.

28. Vukelić N., Rodić, V., Novković, N., Bošnjak, D. (2010): An Analysis of the SerbianPoultry Meat Sector, Ekonomika poljoprivrede 57(spec. broj): 374-381.

29. Dodić, S., Zekić, V., Rodić, V., Tica, N., Dodić, J., Popov, S. (2011): Analysis ofenergetic exploitation of straw in Vojvodina , Renewable and Sustainable EnergyReviews 15 (2): 1147-1151doi:10.1016/j.rser.2010.11.011

30. Bošnjak, D., Rodić, V. (2011): Korišćenje oranica u funkciji razvoja ratarske proizvodnje u Vojvodini, Agroznanje 12(3): 337-346.



161

31. Bošnjak, D., Rodić, V. (2011): The Place of Soybean in the Crop Planting Structurein Vojvodina“, Proceedings of the 22nd International Symposium „Food SafetyProduction“, Trebinje, Bosnia and Herzegovina, 19-25 June 2011, pp. 149-152

32. Rodić, V., Zekić, V., Tica, N., Milić, D. (2011): Sustainability of Crop ResidueManagement in Vojvodina, Proceedings of the 22nd International Symposium

„Food Safety Production“, Trebinje, Bosnia and Herzegovina, 19-25 June 2011, pp.189-191

33. Vukelić, N., Rodić, V., Živković, J. (2011): The Imprortance of Country of Originof Poultry Meat in Purchase Decision-making Process, Proceedings of the22nd International Symposium „Food Safety Production“, Trebinje, Bosnia andHerzegovina, 19-25 June 2011, pp.198-200.

34. Perić, L., Rodić, V., Milošević, N. (2011): Production of Poultry Meat and Eggsas Functional Food – Challenges and Opportunities, Biotehnology in AnimalHusbandry 27(3): 511-520.

35. Rodić, V., Perić, L., Djukić-Stojčić, M., Vukelić, N. (2011): The EnvironmentalImpact of Poultry Production, Biotechnology in Animal Husbandry 27(4): 1673-1680 doi: 10.2298/BAH1104673R.

36. Bogdanov, N., Rodić, V., Vittuari, M. (2011): Structural Changes of AgriculturalSector and Rural Areas in the Western Balkans. Paper presented on XXIVEuropean Congress for Rural Sociology “Inequality and Diversity in EuropeanRural Areas”, 22-25 August 2011. Chania, Crete/Greece. P. 75.

37. Čabilovski, R., Manojlović, M., Bogdanović, D., Rodić, V., Bavec, M. (2011):Fertilization Economy in Organic Lettuce Production, Journal of SustainableAgriculture 35(7): 745-756, doi: 10.1080/10440046.2011.606491.

38. Rodić, V., Perić. L. (2011):Threats and opportunities for the Serbian poultry sectoradopting the EU layer welfare legislation, 3rd Round Table on Poultry Economicsand marketing, World's Poultry Science Association, October 27-28, 2011,Barcelona, Spain.

39. Vukelić, N., Rodić, V., Pavlovski, Z., Škrbić, Z. (2011): Enhancing theCompetitiveness of Poultry Meat from Extensive Housing System, Ekonomika poljoprivrede 58(SB1):73-80.

40. Kostić, S., Zekić V., Rodić V. (2011): Mogućnost implementacije ekoloških porezau zemljama u tranziciji, Ekonomika poljoprivrede 58 (SB-1):157-164.

41. Bošnjak, D., Rodić, V.(2011): Zemljišni resursi kao faktor povećanja dohotka

porodičnih gazdinstava u AP Vojvodini, Ekonomika poljoprivrede 58 (SB-2): 63-77.

42. Rodić, V., Kostić, S. (2011): Problemi ekonomskog vrednovanja životne sredine i prirodnih resursa, Agroekonomika 51-52: 39-48.



162

(2) VANREDNI PROFESORI

PROF. DR ŽIVOJIN PETROVIĆ

BIOGRAFIJA

Dr Živojin Petrović rođen je 1948. godine u selu Pepeljevac, opština Kruševac,Republika Srbija. Diplomirao je 1974. godine na Odseku za sociologiju Filozofskogfakulteta u Beogradu. Magistrirao je 1986. godine na istom fakultetu odbranivši tezu podnazivom „ Naučna istraživanja kao činilac razvoja poljoprivrede – na primeru analizeistraživanja pšenice u zavodima za pšenicu u Novom Sadu i Zagrebu i Instituta za strna žita u Kragujevcu“. Doktorsku disertaciju pod nazivom „Uticaj društvenih uslova na stvaranje i širenje proizvodnih inovacija u našoj poljoprivredi“ odbranio je 1997. godinena Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.

Od 1974. do 1978. godine, Petrović je bio zaposlen u Centru za socijalni rad opštineZvezdara u Beogradu. U zvanje asistenta pripravnika u naučnom radu izabran je 1978.godine u Institutu za sociološka istraživanja sela u Novom Sadu. Nakon rasformiranjaovog Instituta, Petrović počinje da radi u Institutu za ekonomiku poljoprivrede isociologiju sela Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu (1983. godine). Aprila 1987.godine reizabran je u zvanje asistenta. U zvanje docenta za predmet Sociologija izabran je 1998. godine, a reizabran 2003. i 2008. godine. U zvanje vanrednog profesora izabran

je 2011. godine. Živojin Petrović je nastavnik na grupi obaveznih i izbornih socioloških predmeta na osnovnim, master i doktorskim studijama na Poljoprivrednom fakultetuu Novom Sadu. Sa svojim saradnicima, uveo je nekoliko novih socioloških predmetana svim nivoima studija. Član je Komisija za odbranu završno stručnih, diplomskih imaster radova, magistarskih teza i doktorskih disertacija.

Živojin Petrović član je Programskog veća za Meteorologiju i modeliranježivotne sredine (Univerzitet u Novom Sadu). Od 2009. godine, vrši funkciju upravnikaDepartmana za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela. Od osnivanja (2005. godine),rukovodi Centrom za ruralni razvoj, edukaciju i trening poljoprivrednih savetodavaca.Pored ovog, Živojin Petrović je član Sociološkog društva Srbije, Upravnog odbora

Balkanske asocijacije za sociologiju sela i poljoprivrede, kao i Odbora za selo i poljoprivredu SANU. Od 2007. do 2009. godine bio je član redakcije časopisa Sociološki pregled. Od osnivanja (2003. godine), član je Saveta za poljoprivredno savetodavstvo priPokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo AP Vojvodine.

Do sada je učestvovao na više od 20 naučnoistraživačkih projekata, od čega na 15 projekata kao rukovodilac.

Živojin Petrović je do sada objavio dve monografije (u koautorstvu) i uredio jednumonografiju. Priredio je jedan zbornik radova. Osim ovog, objavio je više od 50 naučnihradova. Učesnik je brojnih naučnih skupova.



163


1. Petrović Živojin. (ur.) 2007. Sistem informacija u poljoprivrednom savetodavstvuVojvodine. Novi Sad: Poljoprivredni fakultet. ISBN: 978-86-7520-153-3

2. Petrović Živojin, Marica Miladinović, Marina Novakov. 2007. Razvoj lokalnesavetodavne službe i zapošljavanje poljoprivrednih stručnjaka. Ekonomika poljoprivrede. god.LIV, br. 1, s. 25-40. ISSN: 0352-3462, UDK: 631.117:331.5024.54

3. Petrović Živojin, Dejan Janković. 2007. Socijalna izopštenost omladine useoskim zajednicama. U: Cvijanović, Drago, Vladana Hamović, Jonel Subić (ur.)Multifunkcionalna poljoprivreda i ruralni razvoj – očuvanje ruralnih vrednosti.Institut za ekonomiku poljoprivrede - Beograd, Poljoprivredni fakultet – NoviSad, Ekonomski fakultet – Subotica, Poljoprivredni fakultet - Zemun, Institutekonomskih nauka – Beograd, Fakultet za ekonomiku pljoprivrede – Bukurešt,Institut za ekonomiku poljoprivrede – Bukurešt, Balkanska asocijacija za životnu

okolinu – Grčka, s. 853-860. ISBN; 978-86-82121-48-0, UDK: 338.43(4-664)(082);631(4-664)(082); 331.5:631(4-664)(082)4. Petrović Živojin, Dejan Janković. 2007. Agricultural extension of the AKIS

in Serbia/Vojvodina. In: Proceedings of 100th EAAE Seminar Development of Agriculture and Rural Areas in Central and Eastern Europe. European Associationof Agricultural Economists (EAAE), Serbian Association of AgriculturalEconomists (SAAE), s. 615-621. ISBN: 978-86-86087-05-8, UDK: 631(4-12)(082)338.43(4-12)(082) 316.334.3(4-12)(082)

5. Petrović, Živojin, Jovana Čikić. 2008. Participatory research and rural communitydevelopment. In: Cvijanović, D., V. Hamović, J. Subić, S. Ivančević (eds.) State,

Possibilities and Perspectives of Rural Development on Area of Huge Open-PitMinings. Belgrade: Institute of Agricultural Economics. p. 253-259. ISBN: 978-86-82121-55-8, UDK: 338.43(082) 502.521:622.271(082)

6. Petrović Živojin, Marica Miladinović. 2008. Društveni položaj starog seoskogstanovništva Vojvodine. u: Veselinović J., R. Ćirić, N. Vidić (ur.) Knjiga izvoda izsaopštenja Treći naučno-stručni skup „InterRegioSci 2008.“. Novi Sad: Pokrajinskisekretarijat za nauku i tehnološki razvoj Izvršnog veća AP Vojvodine. str. 77.

7. Čikić, Jovana, Živojin Petrović, Dejan Janković. 2008. Uloga poljoprivrednesavetodavne službe u podsticanju proizvodnje zdravstveno bezbedne hrane.Tematski zbornik sa međunarodnog naučnog skupa „Multifunkcionalna poljoprivreda i ruralni razvoj (III) – ruralni razvoj i neograničeni resursi (drugaknjiga), Institut za ekonomiku poljoprivrede – Beograd, Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela Poljoprivrednog fakulteta – Novi Sad, Ekonomskifakultet – Subotica, Beograd, str. 102-108. ISBN: 978-86-82121-60-2, UDK:338(497.11)”2001/2009” 631.1(497.11)”2002/2007”



164

8. Čikić Jovana, Živojin Petrović.2009. Environmental policy measures and actorsat the local community level – case study of Novi Sad. In: Dragutin Mihailović &Mirjana Vojinović Miloradov (eds.) Environmental, Health and Humanity Issuesin the Down Danubian Region - Multidisciplinary Approaches (Proceedings of the9th International Symposium on Interdisciplinary Regional Research, University

of Novi Sad 21 - 22 June 2007). Singapore: World Scientific. p. 309-316. ISBN 978-981-283-439-3 9

9. Čikić, Jovana, Živojin Petrović, Dejan Janković. 2009. Metodi savetodavnograda u funkciji unapređenja poljoprivrede na seoskim gazdinstvima Vojvodine. Ekonomika poljoprivrede. godina 56, broj 4, str. 577-587. ISSN: 0352-3462, UDK:631.152(497.113)

10. Mihailović Dragutin, Branislava Lalić, R. Jevtić, Zoran Keserović, ŽivojinPetrović. 2009. Climate Change Impacts and Adaptation Options in Serbia – Resultsfrom the ADAGIO Project. in: G. Eitzinger, J., Kubu (eds.) Extended Abstracts

of the International Symosium „Impact of Climate Change and Adaptation inAgriculture“, Austria.11. Petrović Živojin, Dejan Janković. 2010. Poljoprivredno savetodavstvo Srbije –

stanje, problemi i mogućnosti reforme. Novi Sad: Poljoprivredni fakultet. ISBN:978-86-7520-186-1

12. Petrović, Živojin., Dejan Janković, Jovana Čikić. 2010. Problems in the extensionwork and farmers` needs in Serbia. Ekonomika poljoprivrede. Vol. 57, SI-1, p. 91-98. ISSN: 0352-3462, UDK: 631.11.1(497.11)

13. Petrović, Živojin, Dejan Janković. 2010. Characteristics of land tenancy on familyfarms in Vojvodina. Ekonomika poljoprivrede. Vol. 57, SI-2 (1-656), p. 571-577.

ISSN: 0352-3462, UDK 347.453:631.1.017.3(497.113)14. Čikić Jovana, Živojin Petrović. 2010. Organska proizvodnja i poljoprivredna gazdinstva Srbije – ruralnosociološka analiza. Novi Sad: Poljoprivredni fakultet.ISBN: 978-86-7520-187-8

15. Čikić, Jovana, Živojin Petrović. 2010. Znanje kao činilac unapređenja organske proizvodnje na gazdinstvima Vojvodine. Zbornik Matice srpske za društvene nauke. br. 133, str. 86-97. ISSN: 0352-5732, UDK: 338.434(497.113)

16. Čikić, Jovana, Živojin Petrović, Dejan Janković.2010. Unutrašnji činiocimodernizacije rada u poljoprivredi na odabranim gazdinstvima u Vojvodini. Ekonomika poljoprivrede. Vol. 57, br. 3, str. 449-461. ISSN: 0352-3462, UDK:

631.115.1:005.591.6(497.113)17. Janković Dejan, Živojin Petrović, Jovana Čikić. 2010. Karakteristike savetodavnog

procesa u radu sa odabranim gazdinstvima u Vojvodini. Ekonomika poljoprivrede.vol. 57, br. 2, str. 257 - 274. ISSN: 0352-3462, UDK 631.153:631.115.1(497.113)



165

18. Petrović, Živojin, Jovana Čikić, Marica Petrović. 2011. Metodološki problemiu participativnim istraživanjima lokalnih seoskih zajednica i farmerske poljoprivrede. U: ΧVII međunarodni naučni skup Vlasninski susreti 2011 -Učestvovanje stanovnika u obnovi i razvoju sela. Vlasotince: Zavod za proučavanjesela, Srpsko udruženje za sociologiju sela i poljoprivrede, balkanska asocijacija

za sociologiju sela i poljoprivrede, Institut za agroekonomiku Poljoprivrednogfakulteta u Zemunu, naučno društvo agrarnih ekonomista Balkana, Kulturnicentar Vlasotince. str. 15.

19. Petrović, Marica, Jovana Čikić, Živojin Petrović. 2011. Tehnička osnova radakao činilac modernizacije poljoprivrednih gazdinstava u Vojvodini. Ekonomika poljoprivrede. Vol. 58, br. 3, str. 487-502.

20. Čikić, Jovana, Marica Petrović, Živojin Petrović. 2011. Žene u selu i razvoj preduzetništva. Ekonomika poljoprivrede. Vol. 58, SB/SI – 1(1-368), str.223-230.ISSN: 0352-3462, UDC: 338.43:63, UDK: 316.334.55-0552:005.961.

PROF. DR DRAGO CVIJANOVIĆ

BIOGRAFIJA

Dr Drago Cvijanović, rođen je 23. marta 1960. godine u Orahovici, opštinaLukavac, BiH. Osnovnu školu završio u rodnom mestu, a srednju Ekonomsku školu

u Lukavcu, sve sa odličnim uspehom. Agroekonomski odsek na Poljoprivrednomfakultetu upisao školske 1977/78. godine a diplomirao 02. jula 1981. godine. Diplomskirad nagrađen je Oktobarskom nagradom grada Beograda za 1981. godinu.

Na odsluženju vojnog roka provodi 1982. godinu. Nakon položenih ispita dana 24.04.1986. godine odbranio je magistarski rad na

Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu. Doktorsku disertaciju odbranio je 06. jula 1993.godine na Ekonomskom fakultetu uBeogradu.

U stalnom radnom odnosu je od 01. decembra 1981. godine (osim vremena koje je proveo na odsluženju vojnog roka).

Ima preko 30 godine radnog staža, tokom kojih je radio u većem broju naučno-

istraživačkih ustanova, preduzeća i organa državne uprave.Od 01. juna 2000. godine, stalno je zaposlen u Institutu za ekonomiku

poljoprivrede kao naučni savetnik, sada je na mestu direktora Instituta. Honorarno radina Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu od 2011. godine.

Bio više od 60 puta član ili predsednik komisije za odbranu diplomskih ispecijalističkih radova, magistarskih teza i doktorskih disertacija.

Bio više od 40 puta član ili predsednik komisije za izbor u istraživačko ili naučno-istraživačko zvanje.

Učestvuje u uređivanju deset domaćih i međunarodnih časopisa, i to: glavni i odgovorniurednik međunarodnog časopisa „EKONOMIKA POLJOPRIVREDE“, Beograd, Srbija;



166

član Međunarodnog savetodavnog odbora Međunarodnog časopisa „INTERNATIONALJOURNAL OF SUSTAINABLE ECONOMIES MANAGEMENT”, Rumunija – SAD;član redakcijskog odbora časopisa „BULLETIN“, Ploešti – Rumunija; član uređivačkogodbora časopisa „ARTICLES - JOURNAL OF HEALTH ECONOMICS” Bukurešt,Rumunija; član redakcijskog odbora časopisa „ZAGADNIENIA EKONOMIKI

ROLNEJ“, Varšava – Poljska; član međunarodne redakcije časopisa „POLJOPRIVREDAI ŠUMARSTVO“ Podgorica, Crna Gora; član izdavačkog savjeta i redakcije časopisa„TRANZICIJA“, Tuzla – BiH; član uredništva časopisa Ekonomika – Niš, Srbija; članredakcije časopisa „AGROEKONOMIKA“ Novi Sad, Srbija; i član readkcije časopisa„PREDUZETNIŠTVO“ Beograd, Srbija.

Član je predsedništva Naučnog društva agrarnih ekonomista Balkana (NDAEB),član je Društva agrarnih ekonomista Srbije i član je Balkan Environmental Association(B.E.N.A.).

Član je Odbora za selo SRPSKE AKADEMIJE NAUKA I UMETNOSTI.

Učestvovao (i/ili rukovodio) u izradi više naučno-istraživačkih projekata (preko44 projekta). Sada je rukovodilac Projekta koji finansira Ministarstvo prosvete i naukeRepublike Srbije: III 46006 „Održiva poljoprivreda i ruralni razvoj u funkciji ostvarivanja strateških ciljeva Republike Srbije u okviru dunavskog regiona“ (period istraživanja 2011-2014.).

Napisao ili je učestvovao u pisanju preko 15 monografija.Do sada je objavio preko 300 radova, i to u zbornicima sa skupova i u domaćim i

stranim časopisima.

BIBLIOGRAFIJA RADOVA OD 2007-2011. GODINE1. Drago Cvijanović, Gorica Cvijanović, Jonel Subić (2007): „Ecological,

Economic and Marketing Aspects of the Application of Biofertilisers in the Production of Organic Food“, Međunarodna Monografija: “ ENVIRONMENTALTECHNOLOGIES - NEW DEVELOPMENTS”, ISBN 978-3-902613-10-3 , ARSVienna, I-Tech Education and Publishing KG, Kirchengasse 43/3, A-1070 Vienna,Austria, EU.

2. Drago Cvijanović i Milinko Milinković (2007): „Marketing as creator ofagricultural production dynamics and development of Kosovo and Metohija“,

Monografija: Improvement of agricultural production in Kosovo and Metohiai;Editor in Chief: prof. dr Desimir Knežević, str. 302-309. ISBN 978-86-80737-13-3;COBISS.SR-ID 144875276; CIP 338.43(497.115); 631(497.115); - 349. str. Publisher:Faculty of AgriculturePristina-Lešak.



167

3. Jonel Subić, Drago Cvijanović, Gorica Cvijanović (2007): „The AgriculturalSignificance In Economy Of Vojvodina“, 100th Seminar of the EAAE (EuropeanAssociation of Agricultural Economists), 21st-23rd June 2007, Novi Sad, Organizers:SAAE - Serbian Association of Agricultural economists, Regional Chamber ofEconomz, Novi Sad. Thematic Proceedings Development of Agricultureand Rural

Areas, in Central and Eastern Europe. European Association of AgriculturalEconomists (EAAE) and Serbian Association of Agricultural Economists (SAAE).Edited by: Danilo Tomić, Ph.D., Professor Miladin Ševarlić, Ph.D., Belgrade, pp.203-212, CIP 631 (4-12)(082) 338.43 (4-12)(082) 316.334.3(4-12)(082), ISBN 978-86-86087-05-8, COBISS.SR-ID 145384972.

4. Boris Kuzman, Jonel Subić, Drago Cvijanović (2007): „Strateški pravcirazvoja ruralnih turističkih potencijala opštine Beočin“, Međunarodni naučniskup: Multifunkcionalna poljoprivreda i ruralni razvoj (II) – očuvanje ruralnihvrednosti’’. Beograd-Beočin, 06.-07. decembar 2007. godine, Tematski zbornik;

CIP 631.1(4-664)(082); 338.43(497.11)(082); 502/504 (497.11)(082); 338.48-44(497.11) (082); -679.str.: ilistr.; 24cm; ISBN 978-86-82121-47-3; COBISS.SR-ID145178124; str. 431-441.

5. Desimir Knežević, Veselinka Zečević, Nevena Đukić, Aleksandar Paunović,Milomirka Madić, Danica Mićanović, Drago Cvijanović, Nataša Cecić, LanaIvanović, Marko Jeločnik (2007): „Razvoj poljoprivrede sela Srbije“, Međunarodninaučni skup: „Multifunkcionalna poljoprivreda i ruralni razvoj (II) – očuvanjeruralnih vrednosti“. Beograd-Beočin, 06.-07. decembar 2007. godine, Tematskizbornik; CIP 631.1(4-664)(082); 338.43(497.11)(082); 502/504(497.11)(082); 338.48-44(497.11)(082); -679. str.: ilistr.; 24cm; ISBN 978-86-82121-47-3; COBISS.SR-ID

145178124; str. 228-236.6. Mile Peševski, Drago Cvijanović, Dragić Živković, Dane Bošev (2007): „Labouruse and cost of production in traditional production of wheat white bread“,Međunarodni naučni skup: „Multifunkcionalna poljoprivreda i ruralni razvoj (II) – očuvanje ruralnih vrednosti“. Beograd-Beočin, 06.-07. decembar 2007. godine,Tematski zbornik; CIP 631.1(4-664)(082); 338.43(497.11)(082); 502/504(497.11)(082); 338.48-44 (497.11) (082); -679. str.: ilistr.; 24 cm; ISBN 978-86-82121-47-3;COBISS.SR-ID 145178124; str. 76-85.

7. Vesna Paraušić, Drago Cvijanović (2007): „Poljoprivreda Srbije – programikreditne podrške države i komercijalnih banaka u periodu 2004-2007. godina“.

Ekonomski anali, br.174/175 2007, str. 186-207. Izdavač: Ekonomski fakultetUniverziteta u Beogradu. DOI:10.2298/EKAO775186P. ISSN 0013-3264. UDK:3.33

8. Vesna Paraušić, Drago Cvijanović (2007): „Konkurentnost privrede Srbije merenaindeksima konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma 2007-2008“, pregledninaučni rad. Zbornik Matice srpske za društvene nauke broj 123/2007 (časopisMatice sprske, Novi Sad), str. 155-173. UDC 339.137.2330.35(497.11), ISSN 0352-5732/UDC 3 (05)



168

9. Drago Cvijanović, Jonel Subic, Nikolic Marija (2007): „Marketing in agriculture. Its influence on farm and companies development” (Article). JOURNAL OFENVIRONMENTAL PROTECTION AND ECOLOGY, vol. 8, br. 3, str. 701-709.ISI lista IMPACT faktor

10. Jonel Subić, Drago Cvijanović, Marko Jeločnik (2007): „Mesures

Gouvernementales pour la Stimulation des Investissements et l’Augmentation des Exportations“. Petroleum – Gas University of Ploiesti, BULLETIN, EconomicSciences Series, Editor-in Chief: Liviu Dumitrascu, Vol. LIX, N

O. 4/2007, pp. 19-

24, ISSN 1224-6832, COD CNCSIS 36 (B+), (http://www.bulletin.upg-ploiesti.ro/toc.jsp?page=329&pageType=SEc&language=2), (http://www.cncsis.ro/cenaposs/2006/rev_ed/reviste_cat_B+.pdf), (http://www.cncsis.ro/English/home. php).

11. Cvijanović Drago (2007): „Marketing, marka i ruralni razvoj“, Uvodno predavanje po pozivu, naMeđunarodnom naučnom skupu: «Multifunkcionalna

poljoprivreda i ruralni razvoj u Republici Srpskoj», Tematski zbornik. Urednici: prof.dr MiroslavBogdanović, prof. dr Drago Cvijanović, prof. dr F.K. Vosniakos,Izdavači: Poljoprivredni fakultet, Istočno Sarajevo, Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd, Balkanska asocijacija za životnu sredinu (B.E.N.A), 2007,CIP 631 (497.6)(082); 338.43(497.6)(082); ISBN 978-99938-670-3-6, COBIS.BH-ID 570904, str. 20-29.

12. Mirjana Savić, Drago Cvijanović, Dušanka Brajanoski (2007): „Kvalitet specijalne rakije sa trnjinom“ Saopšteno na međunarodnom naučnom skupu:«Multifunkcionalna poljoprivreda i ruralni razvoj u Republici Srpskoj», Tematskizbornik; Urednici: prof.dr MiroslavBogdanović, prof.dr Drago Cvijanović, prof.

dr F.K. Vosniakos, Izdavači: Poljoprivredni fakultet, Istočno Sarajevo, Institutza ekonomiku poljoprivrede, Beograd, Balkanska asocijacija za životnu sredinu(B.E.N.A), 2007, CIP 631(497.6)(082); 338.43(497.6)(082); ISBN 978-99938-670-3-6, COBIS.BH- ID 570904, str. 485-492.

13. Marko Jeločnik , Drago Cvijanović, Claudia Cicea (2007): „The Impact of the Development of the Roumanian Tourism and Agro Turism in the Context of the EU Integration'' . Scientific Papers. Nacional Scientific Symposium with IinternationalParticipation: ''The Impact of Romania’s Entry Into the European Union onAgriculture“, Buckarest, April 27., pp. 55-62. ISSN 978-973-9496-89-7.

14. Jeločnik Marko., Cvijanović, Drago, Cicea Claudia. (2007): „Importance of

transportation and telecommunication infrastructure for rural development ofSerbia in the context of European integration“. National Scientific Symposiumwith International Participation „Tha Impact of Romania’s Entry into the EuropeanUnion on Agriculture“. Bucharest, 27. April 2007, ISSN 978-973-9496-89-7, str.267-273.

15. Gorica Cvijanović, Ivica Đalović, Miladin Vesković, Drago Cvijanović (2007):“The role of fertilisers in conservation of the soil fertility”, Scientifical papersfaculty of agriculture XXXIX International Simposium in Romania, 24-25. may2007., pp.277-284.



169

16. Jonel Subić, Drago Cvijanović, Gorica Cvijanović (2007): „The Agricultural Participation in Enconomy Development of Serbia“, Proceedings of theInternacional Symposium „Management and economic performance“; ISBN: 978-973-594-869-6 Academy of Economic Studies Faculty of Management, Bucharest,Romania.

17. Jonel Subić, Nataša Cecić, Drago Cvijanović (2007): „Influence of DifferentWater Quality for Irrigation on Vegetable Production“. Scientifical Papers. International Scientific Symposium: Faculty of Agriculture XXXIX, Part II .Organizers of Symposium: University of Agricultural Sciences and VeterinaryMedicine of the Banat, Timisoara - Romania, University of Novi Sad - Serbia,Faculty of Agriculture, Technoredactare competerizata: conf.dr.Florin Sala, ISSN1221-5279, pp. 9-16.

18. Jonel Subić, Drago Cvijanović, Cicea Claudia (2007): „Tehnici şi Instrumente de Evaluare a Proiectelor de Investiţii în Agricultură“. Scientific Papers. Nacional

Scientific Symposium with Iinternational Participation: Calitate – Management – Integrare Europeană , 2007. Ediţia a-III-a 19-20 februarie 2007. Academia deStudii Economice din Bucureşti – România (Catedra UNESCO – AdministrareaAfacerilor şi Catedra de Merceologie şi Managementul calităţii), AsociaţiaRegistrul Naţional al Auditorilor - ARNA, ISBN 978-973-594.914-3, pag. 155-162.

19. Branko Mihailović, Jonel Subić, Drago Cvijanović (2007): „Makroeconomicindicators of investmens moving in Serbia in period 2000-2005“. Plenum.Proceedings of the Seventh International Symposium “Investments and Economic Recovery”, May 25 - 27, 2007. Bucharest, Romania. Academy of Economic Studiesfrom Bucharest Menagement Faculty, Department of Economic Efficiency, Edited

by Prof. univ. dr. Ion Vasilescu and Prof. univ. dr. Florica Luban, ISBN 978-973-594-952-5, p.p. 23-34.20. Branko Mihailović, Jonel Subić, Drago Cvijanović (2007): „Metode si tehnici

de consultanta ca sprijin pentru managamentul modern“. Conferinta StiintificaInternationala „Modalitati de efcientizare a menagementului in conditiileeconomiei concurentiale“. Univerversitatea de stat din Moldova, Facultatea destiinte economice, Institul muncii al sindicatelor din Republica Moldova. 5-6Octombrie 2007. Chisinau, CEP UMS, Editor: Prof. univ.dr. habilitant SimonCertan, ISBN 978-9975-70-223-2, CZU 33:005(082)=135.1=161.1, M 84, p.p. 7-13.

21. Zorica Sredojević, Zorica Vasiljević, Drago Cvijanović (2007): „Cost benefit

analysis of alternative investments as basis for the business decision making“. Proceedings of the Seventh International Symposium “Investments and Economic Recovery”, May 25 - 27, 2007. Bucharest, Romania. Academy of Economic Studiesfrom Bucharest Menagement Faculty, Department of Economic Efficiency, Edited by Prof. univ. dr. Ion Vasilescu and Prof. univ. dr. Florica Luban, ISBN 978-973-594-952-5, p.p. 444-449.



170

22. Gorica Cvijanović, Nada Milošević, Drago Cvijanović, Savo Vučković, NovicaŽivković, Verica Živković (2007): „Značaj bifertilizatora u biološkoj rekultivaciji“ Međunarodni naučni skup: «Multifunkcionalna poljoprivreda i ruralni razvoj uRepublici Srpskoj», Tematski zbornik. Urednici: prof.dr MiroslavBogdanović, prof.dr Drago Cvijanović, prof. dr F.K. Vosniakos, Izdavači: Poljoprivredni fakultet,

Istočno Sarajevo, Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd, Balkanskaasocijacija za životnu sredinu (B.E.N.A), 2007, CIP 631(497.6)(082); 338.43(497.6)(082); ISBN 978-99938-670-3-6, COBIS.BH- ID 570904, str. 457-464.

23. Boris Kuzman, Jonel Subić, Drago Cvijanović (2007): „Fond za razvoj APVojvodine kao značajan izvor finansiranja razvoja u ruralnim sredinama“ Međunarodni naučni skup: «Multifunkcionalna poljoprivreda i ruralni razvoj uRepublici Srpskoj», Tematski zbornik. Urednici: prof.dr MiroslavBogdanović, prof.dr Drago Cvijanović, prof. dr F.K. Vosniakos, Izdavači: Poljoprivredni fakultet,Istočno Sarajevo, Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd, Balkanska

asocijacija za životnu sredinu (B.E.N.A), 2007, CIP 631(497.6)(082); 338.43(497.6)(082); ISBN 978-99938-670-3-6, COBIS.BH-ID 570904, str. 131-136.24. Nataša Cecić, Drago Cvijanović, Jonel Subić (2007): „Influence of concentracion

heavy-armature relay metal sin the irrigation water to the heavy-armature relaymetals content in conceived herbs”. International conference on: “Quality life andenvironment in the Frame of EU sustainability”. Book of abstracts. 15-17 November2007, Belgrade, Serbia. ISBN 978-86-82121-46-6; COBISS.SR-ID144741388;p.129.

25. Jonel Subić, Nataša Cecić, Drago Cvijanović (2007): „Ecological aspects ofvegetable production in greenhouses-results of mini projects”. International

conference on: “Quality life and environment in the Frame of EU sustainability”.Book of abstracts. 15-17 November 2007, Belgrade, Serbia. ISBN 978-86-82121-46-6; COBISS.SR-ID144741388; p. 153.

26. Nataša Cecić, Drago Cvijanović (2007): „Hidrografski potencijal i perspektiverazvoja naseljenog mesta Glogonj”, Vlasinski susreti, knjiga apstrakata –Tradicionalno i savremeno u radu i životu ljudi u selu, XIII međunarodni naučniskup – Vlasinski susreti, 29.08. – 01.09. 2007. godine, Zavod za proučavanje sela,Srpsko udruženje za sociologiju sela i poljoprivrede, Balkanska asocijacija zasociologiju sela i poljoprivrede, ISBN 978-86-87067-004; UDK 314.93(497.11)(048); UDK 316.334.55(497.11)(048); COBISS.SR-ID 143023372str.71.

27. Branko Katić, Drago Cvijanović, Claudiu Cicea (2007): „Organic production in function of protection of environment in Serbia - condition and regulation“;100th

Seminar of the EAAE „Devalopment of agriculture and rural areas in Central andEastern Europe“, Novi Sad, 21-23. jun 2007., Abstracts, ISBN-86-86087-03-4,UDK 631(4)(082); COBISS.SR-ID 141146636; str. 158.



171

28. Vesna Paraušić, Drago Cvijanović, Jonel Subić (2007): „Afirmacija udruživanja imarketinga u funkciji kreiranja konkurentnosti agrarnog sektora Srbija“, Izdavač:Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd. Urednik: prof. dr Drago Cvijanović,Recenzenti: prof. dr Savo Ivančević i dr Vladana Hamović; Monografija. ISBN 978-86-82121-43-5, CIP 631(497.11)“2006/2007“; 338:339.137.2(497.11) “2006/2007”;

339.56:631(497.11) “2006/2007”, COBIS.SR-ID 144529676.29. Drago Cvijanović, Vladana Hamović, Vesna Popović, Jonel Subić, Branko Katić,

Vesna Paraušić (2007): „Multifunkcionalna poljoprivreda i ruralni razvoj u APVojvodini“, Izdavač: Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd. Urednik: prof.dr Drago Cvijanović, Recenzenti: prof. dr Savo Ivančević i dr Vladana Hamović;Monografija. ISBN 978-86-82121-43-5, CIP 631(497.11)”2006/2007”;338:339.137.2(497.11) “2006/2007”; 339.56:631(497.11)“2006/2007”, COBIS.SR-ID 144529676.

30. Jonel Subić, Nataša Cecić, Drago Cvijanović (2007): „Influence of different waterquality for irrigation on vegetable production“, Scientifical papers faculty of

agriculture XXXIX, Part II-a. Editura AGROPRINT, Timisoara; ISBN 1221-5279; p. 9-16.31. Vladana Hamović, Drago Cvijanović, Branko Mihailović (2007): „ Pretpostavke

i pravci ukljičivanja srpskih preduzeća u svetske trgovinske tokove“, UDK338.242(491.11), Časopis za društvene nauke „Teme“, 2/2007, Niš, april –jun 2007,UDK 1+3, ISSN 0351-1685.

32. Maja Štrbac, Vlahović Branislav, Cvijanović Drago (2007): „Stanje i tendencije potrošnje poljoprivredno-prehrambenih proizvoda“, (UDK 330.567.2 338.439.4),Časopis: „Ekonomske teme“, broj 3, Ekonomski fakultet, Niš, UDK: 330.567.2;338.439.4 YU ISSN 0353-8648, SD 1990, UDC 33, ID 1117795. str. 23-33.

33. Vesna Paraušić, Drago Cvijanović, Branko Mihailović (2007): „ Klasteri u privredama Srbije i Hrvatske – dosadašnja iskustva i rezultati“. Časopis:„Industrija„ br.2/2007, Ekonomski institut Beograd, UDC 33, ISSN 0350-0373,str. 79-90.

34. Maja Štrbac , Vlahović Branislav, Cvijanović Drago (2007): „Projekcija potrošnje poljoprivredno-prehrambenih proizvoda za 2007. godinu u Evropi“, UDK:631.153(4), XXI Savetovanje agronoma, veterinara i tehnologa, Beograd, 2007.,Zbornik naučnih radova 2007. Vol.13 Br. 1-2; Beograd, strana 173-178, YU ISSN:0354-1320, UDK 167.7:63.

35. Vesna Paraušić, Drago Cvijanović, Branko Mihailović (2007): „Institucionalne i

infrastrukturne barijere uspešne primene agrarne politike Srbije u 2008. godini“. Rad saopšten na naučnom skupu: » Agrarna i ruralna poltika u Srbiji: reforme u periodu tranzicije i predlog mera za 2008. godinu« i objavljen u zborniku radova(redaktori Danilo Tomić, Miladin M. Ševarlić). Društvo agrarnih ekonomistaSrbije DAES, Poljoprivredni fakultet, Zemun, septembar 2007; str. 99-111; ISBN:978-86-86087-04-1, COBISS.SR-ID 145258508.



172

36. Vesna Paraušić, Drago Cvijanović (2007): „Niska produktivnost kao osnovnabarijera konkurentnosti poljoprivrede Srbije u procesima približavanja EU“. Zbornik radova «Aktuelni problemi tranzicije agroprivrede», objavljen u časopisuAgroekonomika Novi Sad, broj 36/2007 (redaktor prof. dr. Radovan Pejanović).Poljoprivredni fakultet Novi Sad. UDK 338.246:63; YU ISSN 0350-5928.

37. Drago Cvijanović, Jonel Subić, Cecić Nataša (2007): „Ekonomska efektivnost proizvodnje povrća u plastenicima opštine Pančevo“, Zbornik radova sa XIIsavetovanja o biotehnologiji. Vol. 12. (13), Univerzitet u Kragujevcu, Agronomskifakultet u Čačku, 02.-03. mart 2007. godine. Tehnički urednik: Mr Ivan Glišić,ISBN 978-86-82107-87-3; COBISS.SR-ID 138143756; str. 503-508.

38. Jonel Subić, Popović Vesna, Drago Cvijanović (2007): „Ekološki aspekti proizvodnje na poljoprivrednim gazdinstvima u MZ Glogonj“. Zbornik radova sa XII savetovanja o biotehnologiji. Vol. 12. (13), Univerzitet u Kragujevcu,Agronomski fakultet u Čačku, 02.-03. mart 2007. godine. Tehnički urednik: Mr

Ivan Glišić, ISBN 978-86-82107-87-3; COBISS.SR-ID 138143756; str. 23-30.39. Vladana Hamović, Drago Cvijanović (2007): “Jačanje konkurentnosti srpske privrede sa aspekta odnosa domaćih i izvoznih cena”, Časopis: „Anali Ekonomskogfakulteta u Subotici“, br.16, str.23-30, Ekonomski fakultet Subotica, ISSN 0350-2120, CIP-BMS 37.633(497.113 Subotica)330, COBISS:SR-ID 16206850 , decembar2006.

40. Vladana Hamović, Drago Cvijanović (2007): “Osnovni problemi koji prate plasman srpskog izvoza na tržište Evropske unije“, Časopis: „Anali Ekonomskogfakulteta u Subotici“ br.18/2007 Ekonomski fakultet Subotica, decembar 2007,str.151-156, ISSN 0350-2120, CIP-biblioteka Matice srpske, 378.633(497.113

Subotica) 330, COBISS.SR-ID 6206850.41. Maja Štrbac, Drago Cvijanović (2007): „Nedovoljna informisanost potrošača“,Časopis: „Ekonomika“ Niš, broj. 5-6;YUISSN 0350-137X UDK: 338(497, 1); str.63-74.

42. Drago Cvijanović, Branislav Vlahović, Dušan Milić (2007): „Zapošljavanjeu ruralnim područjima Srbije – činilac povećanja proizvodnje i izvoza hrane“,Časopis: „Ekonomika poljoprivrede“. YUISSN 0352-3462; UDC: 338.43:63;God./Vol. LIV, br./No 1 (7-114), 2007. Beograd - Belgrade, Broj 1/2007. UDK:331.5.024.54:711(497.11); str. 63-74.

43. Zoran Simonović, Drago Cvijanović (2007): “Korišćenje poljoprivrednog zemljišta

u državnoj svojini prema novom zakonu”, Časopis: „Ekonomika poljoprivrede“ ,Beograd, broj1., str. 101-108, UDK 631.115.7 UDC 338.43:63, YU ISSN 0352-3462.

44. Simonović Zoran, Cvijanović Drago, Kuzman Boris (2007): “Neki aktuelni problemi zadrugarstva Srbije u tranzicionim kretanjima”, Časopis: „ Ekonomika“, Niš, god. LIII, broj 5-6, str. 57-63, UDK: 338(497, 1), YUISSN 0350-137X.

45. Nataša Cecić, Predrag Vuković, Drago Cvijanović (2007): „Stanje i mogućnostiunapređenja kozarske i ovčarske proizvodnje u Srbiji“, Časopis: „Ekonomika poljoprivrede“, God./Vol. LIV, br./N0 2 (109-260), UDC 338.43:63; YU ISSN 0352-3462; Broj 2/2007. UDK: 636.3:636.082.22(497.11), str. 241-254.



173

46. Predrag Vuković, Nataša Cecić, Drago Cvijanović (2007): „Održivi turističkirazvoj ruralnih područja Srbije“, Časopis: „Ekonomika poljoprivrede“, God./Vol.LIV, br./N0 2 (261-392), UDC 338.43:63; YU ISSN 0352-3462; Broj 3/2007. UDK:338.48-55(497.11); str. 369-379.

47. Boris Kuzman, Jonel Subić, Drago Cvijanović (2007): „Analiza isplativosti

proizvodnje tstenina novog pogona u upravljanje rizicima“, Časopis „Ekonomika“, Niš, Urednik: Prof. dr Dragoljub Simonović, br. 3-4, str. 44-57, UDK: 338 (497.1),YU ISSN 0350-137X.

48. Claudiu Cicea, Drago Cvijanović, Jonel Subić (2007): „Strategy And Priorities For Agriculture And Rural Development In Romania“, Časopis „Ekonomika poljoprivrede“, Izdavači: Društvo agrarnih ekonomista SCG Beograd, Institutza ekonomiku poljoprivrede Beograd, Akademija ekonomskih nauka Bukurešt,Urednik: Prof. dr Milan R. Milanović, UDC 338.43:63, YU ISSN 0352-3462.

49. Predrag Vuković, Nataša Cecić, Drago Cvijanović (2007): „Potencijali

turističkog razvoja sela Glogonj“, YUISSN 0350-137X UDK: 338 (497.1), Časopis:„Ekonomika“, Niš, broj 3-4, str. 142-150., Niš.50. Nataša Cecić, Drago Cvijanović, Predrag Vuković (2007): „Hidrografski

resurs, nedovoljno iskorišćena šansa sela Glogonj“. Časopis „Ekonomika“ Niš, broj 5-6, str. 93-127. Izdavači: Ekonomski fakultet u Nišu; Društvo ekonomista„Ekonomika“, Niš. Suizdavači: Ekonomski fakultet u Prištini; Savez ekonomistaSrbije-Društvo ekonomista Niša; Društvo računovođa i revizora, Niš; Društvoza marketing regiona Niš; Fakultet za uslužni biznis-Sremska Kamenica; Višaekonomska škola-Leskovac. Glavni i odgovorni urednik: Prof. dr DragoljubSimonović; Urednici: Prof. dr Borko Krstić, Doc. Dr Slavomir Miletić, Prof. dr

Slobodan Vidaković, Prof. dr Branislav Đorđević. Urednici-saradnici: Mr ZoranSimonović, Dr Aleksandar Đurić. YUISSN 0350-137X UDK: 338 (497.1).51. Kuzman Boris, Cvijanović Drago, Subić Jonel (2007): „Pšenica kao

sirovinska baza u proizvodnji testenina na teritoriji AP Vojvodina“, Časopis„Ekonomika poljoprivrede“, god LIV, broj 4/2007, Beograd, str. 515-522, UDK:633.11:664.691(497.113).

52. Katić Branko, Cvijanović Drago, Bekić Bojana (2008): „Harmonija organske poljoprivrede i očuvanja životne sredine: stanje i regulativa u Srbiji“; 13.Savetovanje o biotehnologiji, Zbornik radova, Univerzitet u Kragujevcu,Agronomski fakultet u Čačku, Vol. 13. (14), 28-29. mart 2008, str. 529-536, ISBN

978-86-86-82107-96-5.53. Simonović Zoran, Cvijanović Drago (2008): “Neki aktuelni problemi zadrugarstva

Srbije u tranzicionim kretanjima“, Časopis „Ekonomika“ Niš, Ekonomski fakultetu Nišu, br. 1-2/2008. str. 131-138, ISSN 0350-137X UDC 338(497, 1).

54. Štrbac Maja, Cvijanović Drago (2008): „ Nedovoljna informisanost potrošača“,Časopis „Ekonomika“, Niš, broj 1-2, strane 148-156, YUISSN 0350-137X UDK:338(497.1)

55. Mihailović Branko, Simonović Zoran, Cvijanović Drago (2008): “Voćarsko-vinogradarska proizvodnja u Srbiji“, Časopis „Ekonomika“ Niš, Ekonomskifakultet u Nišu, br. 5-6/2008. str. 156-163, ISSN 0350-137X UDC 338(497.1).



174

56. Subić Jonel, Bekić Bojana, Cvijanović Drago (2008): „Doprinos organske poljoprivrede očuvanju životne sredine u ruralnim područjima“. XIII Savetovanjeo biotehnologiji, Čačak, 28-29. Mart, 2008. godine. Univerzitet u Kragujevcu,Agronomski fakultet u Čačku. Zbornik radova. Vol 13. (14), 2008, Čačak, str. 31-36, ISBN 978-86-82107-96-5.

57. Cvijanović Drago, Vlahović Branislav, Paraušić Vesna (2008): „Ulogameđunarodnog marketinga u kreiranju konkurentnosti domaćih proizvođača povrća – stanje, šanse i perspektive“, časopis „Savremeni povrtar“, UDK:635.1/.8(05), ISSN 1451-2793, Godina VII, decembar 2008/28, Zbornik radova saIX savetovanja „Savremena proizvodnja povrća“ – Poljoprivredni fakultet – NoviSad, str. 29-33.

58. Vuković Predrag, Cecić Nataša, Cvijanović Drago (2008): „ Ruralni turizam kaookosnica turističkog razvoja Brčko Distrikta“. Časopis: Ekonomika poljoprivrede,God./Vol. LV, br. 1. (1-138), 2008 god., str. 83-93. UDC 338.43:63 UDK 631147:658.8

YU ISSN 0352-3462.59. Katić Branko, Cvijanović Drago, Claudiu Cicea (2008): „Organic productionin funcition of environment protection in Serbia – condition and regulations“.Časopis „Ekonomika poljoprivrede“, br. 3/2008, str. 267-276, UDC 338.43:63;YUISSN 0352-3462.

60. Paraušić Vesna, Cvijanović Drago, Hamović Vladana (2008): „Organska proizvodnja u Republici Srbiji–analiza stanja i pravci razvoja“, str. 355-364, UDK631.147(497.11), Časopis „Ekonomika poljoprivrede“, 4/2008, UDC 338.43:63, YUISSN0352-3462.

61. Milanović Milan, Cvijanović Drago, Cvijanović Gorica (2008):

„Prirodni resursi – ekonomija, ekologija, upravljanje“, Monografija;Institut za ekonomikupoljoprivrede, Beograd, broj strana 301; ISBN978-86-82121-54-1;COBISS.SR-ID147082508.

62. Claudiu Cicea, Jonel Subić, Drago Cvijanović (2008): „Investments efficiencyeconometrics”, monografija, Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd, ISBN:978-86-82121-64-0.

63. Đurić Ivan, Claudiu Cicea, Cvijanović Drago (2008): „Identifikacija mogućnostii prioriteta u ruralnom razvoju lokalnih zajednica u Srbiji“. Simpozijumagroekonomista sa međunarodnim učešćem povodom 45 godina Odseka zaagroekonomiju, 24-25. oktobar 2008, Tematski zbornik „Agroekonomska

nauka i struka u tranziciji obrazovanja i agroprivrede“, Univerzitet u Beogradu,Poljoprivredni fakultet, ISBN 978-86-7834-059-8, COBISS.SR-ID 150346508,CIP 001.892:63 (497.11) (082), 371.212:63 (497.11) (082), 338.43 (497.11) (082), str.325-332.

64. Hamović Vladana, Cvijanović Drago (2008): „Seoski turizam kao segmentmultifunkcionalnosti poljoprivrede - mogućnost razvoja seoskih područja“, XIVMeđunarodni naučni skup, Vlasinski susreti - Selo u tranziciji (The Village inTransition, Papers abstracts, str. 45, CIP 316.334.55(4-12)(082), 338.431(1-12)(082),ISBN 978-86-87067-02-8, COBISS.SR-ID 150934796, Vlasina, 4, 5. i 6. septembra2008. godine.



175

65. Dan Marius Voicilas, Cvijanović Drago, Subić Jonel (2008): „Analysis of direct foreign investments in Romania for period 1991-2005“.Simpozijum agroekonomistasa međunarodnim učešćem povodom 45 godina Odseka za agroekonomiju Agroekonomska nauka i struka u tranziciji obrazovanja i agroprivrede. Tematskizbornik. Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet, Institut za agroekonomiju,

Beograd, 24-25. oktobar, 2008. Institut za agroekonomiju, Poljoprivredni fakultet,Beograd – Zemun, str. 277-286; ISBN 978-86-7834-059-8.

66. Katić Branko, Mijajlović Nada, Cvijanović Drago (2008): “The marketingactivities on exaample of standardized Zlatar cheese”. International conferenceon “Performant and complex economical development of rural and regional areas”,Bucharest , 19-20 September 2008, str. 1-6; ISBN 978-606-505-106-5, Editura ASE,Zbornik kompletnih saopštenja sa navedenog skupa u elektronskoj publikaciji na:www.ase.ro; [email protected]

67. Subić Jonel, Hamović Vladana, Cvijanović Drago (2008): „Investments,

development priorities and investments directions in Mionica Municipality“.Lucrări ştiinţifice. Seria Management, inginerie economică în agricultură şi dezvoltarea rurală . Volumul 8/2008. International Scientific Symposium Prospects of Agriculture and Rural Areas Development . University of AgriculturalSciences and Veterinary Medicine Bucharest Romania, Faculty og Management,Economic Enginering in Agriculture and Rural Development. Printed by DO-MINOR Publishing House, Bucharest, pp. 286-291. ISSN 1844-5640.

68. Katić Branko, Cvijanović Drago, Jovičić Vladan (2008): „Open-pits mining asa nesessity which makes numerous problems and claims for solutions-example: PC MB Kolubara“. International Scientific Meeting: State, possibilities and

perspectives of rural development on area of huge open-pitminings, ThemeticProceedings, Belgrade–Vrujci, 24-25th April 2008, str. 37-47, ISBN 978-86-82121-55-8, COBISS.SR-ID 148134412, CIP 338.43(082); 502.521:622.271(082).

69. Puškarić Anton, Kuzman Boris, Cvijanović Drago (2008): „Izvoz povrćakao faktor ruralnog razvoja“, Međunarodni naučni skup: Multifunkcionalna poljoprivreda i ruralni razvoj (III) – ruralni razvoj i (ne)ograničeni resursi,Tematski zbornik, prva knjiga, Beograd, 4-5 decembar 2008, str. 210-215, ISBN978-86-82121-60-2, Cobiss.SR-ID 153627404, CIP 338(497.11); ”2001/2009”;631.1(497.11) ”2002/2007”.

70. Subić Jonel, Cvijanović Drago, Kuzman Boris (2008): „Investing Characteristics

in Mionica Municipality“. Simpozionul Internaţional Dezvoltarea Socială şi Performanţa Economică (Social Development and Economical Performance), AXII-a Sesiune de Comunicări Ştiinţifice, Satu Mare, 20 - 21 Iunie 2008. Suplimental revistei „Calitatea – acces la succes“ (editată de „Societatea Română pentruAsigurarea Calităţii“ şi recunoscută CNCSIS (cod 688), Indexare ISI, BDI-de prestigiu, categoria „B+“, inclusă în baza de date internaţională EBSCO (http://www.srac.ro/srac_eng.php?id=212&meniu=8), Anul IX - nr. 89 – 2008.). AcademiaComercială Satu Mare, Facultatea Management Financiar Bancar, CiberneticaMC, Bucureşti, pp. 248-255. ISSN 1582 - 2559; (http://www.srac.ro/);



177

80. Cvijanović Drago, Katić Branko, Nataša Kljajić (2009): „ Rural devalopment inSerbia – regional dissimilarities and problems“, page 107-120. The structuralChanges in the rural areas and agriculture in the selecteed European Countries(Multi-annual Programe 2006-2009): „The economic and social conditions ofthe devalopment of the polich food economy following Poland, s accession to the

European union“, No 128. 1, Warsow, 2009. Editor: Institute of agricultural andfood economics national research institute. ISBN 978-83-7658-088-3.

81. Vlahović Branislav, Cvijanović Drago, Puškarić Anton (2009): „Vegetableexport from Serbia to European Union“, series “Agro-food and rural economycompetitiveness in the context of world crisis”, Bucharest Academy of EconomicStudies, Faculty of Agrifood and Environment Economics, Bucharest, Romania, p.p. 407-413. ISBN 978-606-505-257-4

82. Katić Branko, Drago Cvijanović, Marko Jeločnik (2009): „Agriculture in Worldeconomic crisis – case study of Serbia“, page 101-109. Simpozionul international

cu tema „Competitivitatea agriculturii Romanesti in procesul de integrareeuropeana“, 5-6 iunie, 2009, Bucuresti, Romania; Institual de cercetare pentrueconomia agriculturii si dezvoltare rurala Bucuresti; ARS Academica, Bucuresti,2009. ISBN: 978-606-8017-25-9.

83. Subić Jonel, Andrea Raluca Ion, Drago Cvijanović (2009): „Activitateainvestiţională a producătorilor agricoli din Serbia, în perspectiva perioadei2009-2013“. Lucrări ştiinţifice ale simpozionului internaţional Competitivitateaagriculturii româneşti în procesul de integrare europeană, 5-6 iunie, 2009, Bucureşti –România, Institutul de Cercetare pentru Aconomia Agriculturii şi DezvoltareRurală Bucureşti, în colaborare cu Institutul de economie Agrară din Belgrad –

Serbia, sub patronajul Academiei de Ştiinţe Agricole şi Silvice „Gheorghe IonescuŞişeşti“, pag. 285-292, CIP 338.43, ISBN 978-606-8017-25-9.84. Cvijanović Drago, Subić Jonel, Svetlana Roljević (2009): „Education of

Agricultural Producers in Making Plans for Using and Directing the Investments“. Plenary Sesion. International Sympozium „Prospects of Agriculture andRural Areas Development“. Scientific Papers Series „Management, EconomicEngineering in Agriculture and Rural development“. University of AgriculturalSciences and Veterinary Medicine of Bucharest Romania, Faculty of Management,Economic Engineering in Agriculture and Rural development. Volume 9 (2)/2009, p.p. 67-71, ISSN 1844-5640.

85. Cvijanović Drago, Katić Branko, Nataša Kljajić (2009): „Rural devalopment inSerbia – regional dissimilarities and problems“, page 107-120. The structuralChanges in the rural areas and agriculture in the selecteed European Countries(Multi-annual Programe 2006-2009): „The economic and social conditions ofthe devalopment of the polich food economy following Poland, s accession to theEuropean union“, No 128. 1, Warsow, 2009. Editor: Institute of agricultural andfood economics national research institute. ISBN 978-83-7658-088-3.



178

86. Cvijanović Drago, Katić Branko, Vuković Predrag (2009): „Serbia at the gatesof the European Union -comparative analysis“, page 39-56. Certain aspects ofstructural change in rural areas The experience of selected counries; (Multi-annualPrograme 2005-2009): „The economic and social conditions of the devalopment ofthe polich food economy following Poland, s accession to the European union“, No

165.1, Warsaw, 2009. Editor: Institute of agricultural and food economics nationalresearch institute. ISBN 978-83-7658-038-8.

87. Subić Jonel, Drago Cvijanović, Gorica Cvijanović (2009): „The Scenariosof Livstock Movements on the City of Belgrade Area“. Book of Abstracts, IVInternational Symposium of Livestock Production, Struga, Hotel „DRIM“,Republic of Macedonia, University „Ss. Cyril and Methodius“, Institute of AnimalScience - Skopje, pp. 273, ISBN 978-9989-9688-7-7.

88. Cvijanović Drago, Puškarić Anton, Gligić Perica. (2009): “Spoljnotrgovinskarazmena hrane Srbije i Bosne i Hercegovine”, XIV Međunarodno savetovanje

Poljoprivreda ruralnog područja kao faktor integracije u EU, zbornik sažetaka,Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Banja Luci, str. 27., Trebinje.89. Cvijanović Drago, Subić Jonel, Gorica Cvijanović (2009): „Evaluation of future

movements inproduction of potato and vegetables on Belgrade area”, Proceedingsof abstracts, III Inter-Departmentalmeeting of Agricultural Economists UniversitySS Cyril and Methodius in Skopje, Faculty of Agricultural Sciences and Food-Skopje, ISBN 978-9989-845-39-0, 10-12. Septembar, Ohrid- Republic ofMacedonia, pp 11.

90. Cvijanović Drago, Puškarić Anton, Gorica Cvijanović(2009): „Possibilities of production and perspektives of potato export from Republic of Serbia“, Proceedings

of abstracts, III Inter-Departmentalmeeting of Agricultural Economists UniversitySS Cyril and Methodius in Skopje, Faculty of Agricultural Sciences and Food-Skopje, ISBN 978-9989-845-39-0, 10-12. Septembar, Ohrid- Republic ofMacedonia, pp10.

91. Cvijanović Drago, Mihailović Branko, Simonović Zoran (2009): „Uloga i značaj marketinga u razvoju agrarnog sektora Srbije“, Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd. Monografija nacionalnog značaja. ISBN 978-86-82121-74-9, CIP 658.8:631–339.13:63(497.11), COBISS. SR-ID 170541836.

92. Mihailović Branko, Hamović Vladana, Cvijanović Drago (2009): “Upravljanje promenama u kriznom okruženju preduzeća”, Tematski zbornik: „ Poslovno

okruženje u Srbiji i Svetska ekonomska kriza“, Redaktori: prof. dr Radovan Tomić, prof. dr Gojko Rikalović, Viskoa poslovna školastrukovnih studija Novi Sad, ISBN978-86-7203-101-0, ISBN 978-86-7203-102-7 (CD-ROM), CIP 338.124.4 (497.11)(083.97) COBISS.SR – ID 243148551.

93. Puškarić Anton, Cvijanović Drago, Arsenijević Željko (2009): „Izvoz kao faktor podsticanja proizvodnje ratarskih proiѕvoda“, XXIII savetovanje agronoma,veterinara i tehnologa, tematski zbornik, Vol. 15., No. 1-2, str. 49- 58, Beograd.UDK: 633-1/-9+339.564 UDK:167.7:63YU ISSN: 0354-1320.



179

94. Subić Jonel, Drago Cvijanović, Zorica Vasiljević (2009): „Scenario kretanjaobima proizvodnje voća i grožđa na teritoriji grada Beograda“. Zbornik naučnihradova 2009, radovi sa XXIV savetovanja unapređenje proizvidnje voća i grožđa,Vol 15, broj 5/2009, Institut PKB Agroekonomik, Beograd, str. 127-136, UDK /UDC 167.7:63, YU ISSN: 0354-1320.

95. Cvijanović Drago, Puškarić Anton, Gligić Perica (2009): „Spoljnotrgovinskarazmena hrane Srbije i Bosne i Hercegovine“,Zbornik sažetaka, XIV Međunarodnonaučno-stručno savjetovanje agronoma Republike Srpske, Trebinje, 23-26. mart2009.godine, str. 27.

96. Vuković Predrag, Cvijanović Drago, Gligić Perica (2009): „Ekologija kao faktor jačanja turističke konkurentnosti ruralnih područja Srbije”. Časopis „Tranzicija“,Vol. 10 No. 21-22. Izdavači: Ekonomski institut Tuzla, JCEA Zagreb, NDAEB,IEP-e Beograd, FEAM Bukurest; ISSN 1512-5785, UDK 330.142. str.61-70. http://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik = 55882.

97. Mihailović Branko, Simonović Zoran, Cvijanović Drago (2009): “The causesand goals of transition in Serbia“, Časopis: „Ekonomika“ Niš, Ekonomski fakultetu Nišu, Društvo ekonomista „Ekonomika“ Niš, broj 3-4/2009., ISSN 0350-137XUDC 338(497, 1); str. 151-157.

98. Cvijanović Drago, Paraušić Vesna, Đurić Ivan (2009): „Mogućnosti plasmana poljoprivrednih proizvoda Kolubarskog okruga na tržište Istarske županije“.Časopis «Tranzicija», Vol. 11 No. 23-24. Izdavači: Ekonomski institut Tuzla,JCEA Zagreb, NDAEB, IEP-e Beograd, FEAM Bukurest; ISSN 1512-5785, UDK330.142. http://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_ jezik=69167,

99. Cvijanović Drago, Mihailović Branko, Simonović Zoran (2009): “Tranzicija u

Srbiji: efekti i ograničenja“, str. 87-100, „Tranzicija“ Ekonomski institut Tuzla,JCEA Zagreb, DAEB, Institut za ekonomiku poljoprivrede Beograd, feamBukurest; br. 21-22/2008, ISSN 1512-5785, UDK 330.142, COBISS.BH-ID7255054; http://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_ jezik=55884

100. Drago Cvijanović, Anton Puškarić, Perica Gligić (2009): „Spoljnotrgovinskarazmena hrane Srbije i Bosne i Hercegovine“, AGROZNANJE – Agro-knowledgeJournal, University of Banjaluka, Fakulty of Agriculture, Vol. 10., br. 3., 2009.ISSN 1512-6412=Agroznane; UDK:631+664):339.54(497.6+497.11), str. 137-143.

101. Cvijanović Drago, Puškarić Anton, Gligić Perica, (2009): „Spoljnotrgovinskarazmena hrane Srbije i Bosne i Hercegovine“, AGROZNANJE – Agro-knowledge

Journal, Universitz of Banjaluka, Fakulty of Agriculture, Vol. 10., br. 3.2009. ISSN1512-6412=Agroznane; UDK:631+664):339.54(497.6+497.11), str. 137-143.

102. Vasiljević Zorica, Subić Jonel, Drago Cvijanović (2009): „Coopération régionaletransfrontalière dans le domaine du développement rural multifonctionnel“. LesAnnales de l’Université Valahia de Targovişte Section: Sciences Economiques, pp.137-142, Publication ranked CNCSIS B+ Cathegory, Cod CNCSIS 765,IndexCopernicus Journals Master List, ISSN: 1453-8202, Web site: http://www.annalesfse.ro/, Indexed in BDI: http://journals.indexcopernicus.com/karta. php?action=masterlist&id=3942



180

103. Mihailović Branko, Cvijanović Drago, Hamović Vladana (2009): “ Analizainvesticione i izvozne aktivnosti poljoprivrede Srbije”, str. 73-86, Časopis„Ekonomika poljoprivrede“, br./Nº 1 (1-138) 2009, Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd.YU ISSN 0352-3462, UDC 338.43:63, UDK 631.153:657.424 (497.11)

104. Milanović Milan, Cvijanović Drago (2009): „ Problemi imogućnosti ekonomskogvrednovanja agroekološkihresursa“, Časopis „Ekonomika poljoprivrede“,Beograd, EP 2009 (55) jubilarni broj (5-30). YU ISSN 0352-3462, UDK:504.05/06:631.

105. Hamović Vladana, Cvijanović Drago, Subić Jonel, Ivančević Savo (2009):„Multifunkcinalna poljoprivreda i ruralni razvoj“, izveštaj sa međunarodnognaučnog skupa, decembar 2009, Beograd, Časopis „Ekonomika poljoprivrede“,1/2009, YU ISSN 0352-3462, UDK 338.43.63, str. 165-170.

106. Hamović Vladana, Cvijanović Drago, Bošković Desimir (2009): „ Repozicioniranje

Srbije kao turističke destinacije“, Časopis „Ekonomika poljoprivrede“, br.3,Beograd, 2009, YU ISSN 0352-3462, UDK 338.43.63, str. 367-376.107. Drago Cvijanović, Branko Mihailović (2010): „Menadžment i marketing uslužnog

sektora“, Monografija, Institut za ekonomiku poljoprivrede Beograd, Urednik: prof. dr Drago Cvijanović CIP: 005.9:658.64; 658.8:338.46; ISBN 978-86-82121-86-2; COBISS.SR-ID 177775372; - 265 str.:graf.prikazi, tabele; 24 cm.

108. Gorica Cvijanović, Savo Vučković, Nada Milošević, Drago Cvijanović, MarkoJeločnik (2010): „Growing of Forage Crops in the function of Soil Protection from Degradation“ , Biotehnology in Animal Husbandry pp 641-648. Editoral board:Prof. Dr Martin Wahner, Germany, Dr Branislav Živković, Serbia, , dr

Marin Todorov, Prof. Dr Gunnar Klemersdal, Norway, Prof dr Vigilijus Jukna,Litvania, Prof. Dr Sandra Edwards, United Kingdom, dr Branisla Bebček, SlovakRepublic, prof. Dr Wladyslaw Migdal, Poland, prof. Dr Hasan Uliker, Turkey, Prof.dr Dragan Glamočić, Serbia, dr Giacomo Biagi, Italy, dr Milan M Popović, SerbiaXII International Symposium of Forage Crops of Republic of Serbia 26-28. May2010 Kruševac. Izdavači: Institute for Animal Husbadry Institute for Forage Crops,Kruševac, Forage Crops Society; Republic of Serbia, Research Institute for FodderCrops, Ltd. Troubsko, Czesch Republic, Ministry of Science and TehnologicalDevelopment Republic of Serbia. Vol 26 spec. Issue ISSN 1450-9156 UDC 636,633.3:633.2

109. Drago Cvijanović (2010): „Education, scientific-research and consulting workin agriculture of Serbia“, Applied Studies In Agribusiness And CommerceAPSTRACT Official periodical of the International MBA Network in Agribusinessand Commerce AGRIMBA, AGROINFORM PUBLISHING HOUSE; HU-ISSN1789-221X – Electronic Version: ISSN 1789-7874;http://www.apstract.net; Vol. 4. Numbers 3-4.2010. str. 11- 18.



181

110. Cvijanović Gorica, Vučković S., Milošević N., . Cvijanović D, Jeločnik M. (2010)“Growing of Forage Crops in the function of Soil Protection from Degradation, Biotehnology in Animal Husbandry” pp 641-648. Editoral board Prof. Dr MartinWahner, Germany, Dr Branislav Živković, Serbia, , dr Marin Todorov, Prof.Dr Gunnar Klemersdal, Norway, Prof dr Vigilijus Jukna, Litvania, Prof. Dr

Sandra Edwards, United Kingdom, dr Branisla Bebček, Slovak Republic, prof.Dr Wladyslaw Migdal, Poland, prof. Dr Hasan Uliker, Turkey, Prof. dr DraganGlamočić, Serbia, dr Giacomo Biagi, Italy, dr Milan M Popović, SerbiaXIIInternational Symposium of Forage Crops of Republic of Serbia 26-28. May 2010Kruševac. Izdavači: Institute for Animal Husbadry Institute for Forage Crops,Kruševac, Forage Crops Society; Republic of Serbia, Research Institute for FodderCrops, Ltd. Troubsko, Czesch Republic, Ministry of Science and TehnologicalDevelopment Republic of Serbia. Vol 26 spec. Issue ISSN 1450-9156 UDC 636,633.3:633.2

111. Cvijanović, D., Puškarić, A., Mihailović, B. (2010): “The Analysis of Agricultural- food Products’ trade in the European union with regard to exchange with the Republic of Serbia”. „Agriculture and Countryside in the Squeeze of ClimateChange and Recession” IX. Oszkár Wellmann International Scientific ConferenceHódmezővásárhely, 22nd April 2010. Review on Agriculture and Rural Development.Scientific Journal of University of Szeged, Faculty of Agriculture. Volume 5. (1)supplement, CD Isuue, p.p. 52-61. ISSN 1788-5345.

112. Katić Branko, Cvijanović Drago, Ivanović Lana (2010): „Systematic frameworkand measures of economic policy in function of Serbian agriculture improvementrequirements“, Economia, Seria Management, Vol. 13, No 2/2010, str. 300-320.

113. Cvijanović Gorica, Nada Milošević, Gordana Dozet, Cvijanović Drago, (2010):„ Importance of Biofertilization in the Function of Reducing Inputs in the Production of Maize and Wheat “ (Značaj biofertilizacije u funkciji smanjenjainputa u proizvodnji kukuruza i pšenice), „Agroznanje“, Univerzitet Banja Luka – Poljoprivredni fakultet, Vol. 11, br. 1/2010, ISSN 1512-6412, UDK 631.416.[633.11+633.15, str. 137-141, stručni rad.

114. Mihailović Branko, Hamović Vladana, Cvijanović Drago (2010): “Upravljane promenama u kriznom okruženju preduzeća”, ŠKOLA BIZNISA br. 4/2010,naučnostručni časopis, Visoka poslovna škola strukovnih studija Novi Sad, ISBN978-86-7203-101-0, UDC 65.016.7, str. 67-75, Prethodno saopštenje.

115. Puškarić Anton, Drago Cvijanović, Vesna Paraušić, (2010): „Characteristicsof Vegetable Production in the Republic of Serbia and Sale Opportunities onthe International Market “ (Obeležja proizvodnje povrća u Republici Srbiji imogućnost plasmana na međunarodno tržište), „Agroznanje“, Univerzitet BanjaLuka – Poljoprivredni fakultet, Vol. 11, br. 3/2010, ISSN 1512-6412, UDK635:339.13.012.42, str. 165-173, originalan naučni rad.

116. Simonović Zoran, Cvijanović Drago, Hamović Vladana (2010): „The roleof agrarian sector in economic growth of Serbia“ str. 73-82, Ekonomika Niš ,Ekonomski fakultet u Nišu, Društvo ekonomista „Ekonomika“ Niš, broj 4/2010.,ISSN 0350-137X UDC 338(497, 1).



182

117. Branko Mihailović, Drago Cvijanović, Gorica Cvijanović (2010): “Analiza performansi preduzeća u agrokompleksu Srbije”, Zbornik naučnih radova 2010,Vol. 16, br.1-2, Institut PKB Agroekonomik, Beograd, ISSN: 0354-1320, UDK:167.7:63, UDC:631+336.77:338.43; str. 265-273.

118. Puškarić Anton, Cvijanović Drago, Paraušić Vesna (2010): „Obeležja proizvodnje

povrća u Republici Srbiji – mogućnosti plasmana na međunarodno tržište“,Zbornik sažetaka, XV Međunarodno naučno-stručno savjetovanje agronomaRepublike Srpske „POLJOPRIVREDA I HRANA – IZAZOVI 21. VIJEKA“,Trebinje, 16-19. mart 2010.godine. str. 144.

119. Cvijanović Gorica, Milošević Nada, Dozet Gordana, Cvijanović Drago (2010): „Značaj biofertilizacije u funkciji smanjenja inputa u proizvodnji kukuruza i pšenice“, Zbornik sažetaka, XV Međunarodno naučno-stručno savjetovanjeagronoma Republike Srpske „POLJOPRIVREDA I HRANA – IZAZOVI 21.VIJEKA“, Trebinje, 16-19. mart 2010.godine. str. 176.

120. Cvijanović Drago, Kostadinović Dragan, Katić Branko (2010): “Marketingkoncept i multifunkcionalnost ruralnih područja Srbije”, Naučna konferencija sameđunarodnim učešćem “Turistički imidž Srbije kao faktor razvoja privrede”,Zbornik sažetaka, “Institut za međunarodnu politiku i privredu”, Prolom Banja,16-18, april, 2010., IBSN: 078-86-7067-137-9, str.15-16.

121. Cvijanović Drago, Kostadinović Y. Dragan, Katić Branko (2010): „Marketingkoncept i multifunkcionalnost ruralnih područja Srbije“, (REFERAT PO POZIVU)Zbornik sažetaka sa Naučne konferencije sa međunarodnim učešćem:TURISTIČKIIMIDŽ SRBIJE KAO FAKTOR RAZVOJA PRIVREDE, Prolom Banja, 16-18.april 2010.godine, CIP 338.48(497.11) (082); 338.1 (497.11) (082);ISBN 978-86-

7067-137-9; COBISS.SR-ID 174598156, str. 15-16.122. Vuković Predrag, Arsić Slavica, Cvijanović Drago (2010): „Značaj ruralnih područja u razvoju i kreiranju turističkog imidža Srbije“, Zbornik sažetaka sa Naučne konferencije sa međunarodnim učešćem: TURISTIČKI IMIDŽ SRBIJEKAO FAKTOR RAZVOJA PRIVREDE, Prolom Banja, 16-18. april 2010.godine,CIP 338.48(497.11)(082); 338.1(497.11)(082);ISBN 978-86-7067-137-9; COBISS.SR-ID 174598156, str. 50-51.

123. Drago Cvijanović, Branko Mihailović, Zoran Simonović (2010): „Menadžment imarketing u afirmaciji golijskog sira“ , poglavlje u Monografiji prof. dr MihailoS. Ostojić, „Golijski sir “, Institut za ekonomiku poljoprivrede Beograd, Glavni i

odgovorni urednik: prof. dr Drago Cvijanović CIP: 637.3(497.11); ISBN 978-86-82121-81-7; COBISS.SR-ID 174560524; str. 179-195.

124. Branko Mihajlović, Drago Cvijanović, Gorica Cvijanović (2010): „Analiza uticajakonsaltinga na razvoj agrokompleksa Srbije u završnoj fazi tranzicije“, Knjiga„Kraj privatizacije, posledice po ekonomski razvoj i nezaposlenost u Srbiji“, Nosioci: Institut ekonomskih nauka, Beogradska bankarska akademija, Savezsamostalnih sindikata Srbije Za Izdavače Prof. dr Dejan Erić, Prof, dr GordanaVukelić, Ljubisav Orbović Recezenti Prof. dr Gordana Vukelić, dr VlastimirVuković ISBN: 978-86-80315-84-3, str. 301-315.



183

125. Subić Jonel, Vasiljević Zorica, Cvijanović Drago (2010): “Strateško planiranje u funkciji održivog razvoja“. Poglavlje u Monografiji „Strateško planiranje razvojalokalnih zajednica – model MZ Glogonj“. Institut za ekonomiku poljoprivrede –Beograd, str. 30-52, ISBN 978-86-82121-84-8, COBISS.SR-ID 176871436.

126. Ferhat Ćejvanović, Drago Cvijanović, Zoran Grgić, Kadrija Hodžić, Jonel Subić,

(2010): „Teorija troškova i kalkulacija u poljoprivredi“, Institut za ekonomiku poljoprivrede Beograd, Ekonomski fakultet Univerziteta u Tuzli, Fakultet poslovne ekonomije otvorenog univerziteta „APERION“ Travnik i Poljoprivredno- prehrambeni fakultet Univerziteta u Sarajevu; Tuzla-Beograd-Travni-Sarajevo;CIP 338.512:631.1(075.8); 338.57:63(075.8); ISBN 978-86-82121-82-4 (IEP);COBISS.SR-Id 173941516; - 348 str. : graf. prikazi, tabele : 25 cm.

127. Gorica Cvijanović, Nada Milošević, Gordana Dozet, Cvijanović Drago (2010):„Značaj biofertilizacije u funkciji smanjenja inputa u proizvodnji kukuruza i pšenice“, XV Međunarodno naučno-stručno savjetovanje agronoma Republike

Srpske “Poljoprivreda i hrana-izazov XXI vijeka, Poljoprivredni fakultet,Univerzitet Banja Luka, Zbornik sažetaka, Trebinje, 16-19. Mart 2010. str. 176.128. Predrag Vuković, Slavica Arsić, Drago Cvijanović (2010): „Značaj ruralnih

područja u razvoju i kreiranju turističkog imidža Srbije“, Zbornik sažetaka sa Naučne konferencije sa međunarodnim učešćem: TURISTIČKI IMIDŽ SRBIJEKAO FAKTOR RAZVOJA PRIVREDE, Prolom Banja, 16-18. april 2010.godine,CIP 338.48(497.11)(082); 338.1(497.11)(082);ISBN 978-86-7067-137-9; COBISS.SR-ID 174598156, str. 50-51.

129. Cvijanović Gorica, Milošević Nada, Dozet Gordana, Cvijanović Drago (2010):“Značaj biofertilizacije u funkciji smanjenja inputa u proizvodnji kukuruza

i pšenice”, XV Međunarodno naučno-stručno savjetovanje agronoma RepublikeSrpske “Poljoprivreda i hrana-izazov XXI vijeka, Poljoprivredni fakultet,Univerzitet Banja Luka, Zbornik sažetaka, Trebinje, 16-19. Mart 2010. Str. 176.

130. Puškarić, A., Cvijanović, D., Paraušić, Vesna, (2010): „Obeležja proizvodnje povrća u Republici Srbiji i mogućnosti plasmana na međunarodno tržište”,XV međunarodno naučno stručno savetovanje agronoma Republike Srpske-Poljoprivreda i hrana – izazovi XXI veka, Trebinje, 16-19. marta 2010., zborniksažetaka, Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Banja Luci.

131. Puškarić, A., Cvijanović D. (2010): „Promocija kao činilac razvoja tržištaautohtonih prehrambenih proizvoda”, XVI Međunarodni naučni skup

„Samoorganizovanje seoskih zajednica“, Vlasinski susreti, 2-3. septembra 2010,Vlasinsko jezero.

132. Paraušić Vesna, Cvijanović Drago, Cvijanović Gorica (2010): “Role of government in clusters initiatives in Serbia”, 2nd International Conference “ValisAurea”, Focus on Regional Development, Proceedings 3rd September, Pozega – Vienna, Croatia -Austria, 2010. ISBN 978-953-7744-06-9, ISBN 978-3-901509-76-6, Editor Branko Katalinic. PP. 1053-1059.



184

133. Katić Branko, Cvijanović Drago, Paraušić Vesna (2010): “Limitations and possibilties of livestock production in mountainous areas of the Republic of Serbia”,Scientific Papers Series Management, Economic Engineering in Agriculture andRural Development, University of Agriculture Sciences and Veterinary Medicineof Bucharest, Faculty of Management, Economic Engineering in Agriculture and

Rural Development, The 10th International Symposium - Prospects of agricultureand rural areas development under the global climate change, May 20-21, Bucharest,Romania, Vol. 10 (3), ISSN 1844-5640, pp. 71-81.

134. Cvijanović Drago, Vuković Predrag (2010): “Agritourism in Serbia as a chance for food export”, International Conference – Food and Rural economy competitivenessunder the global crisis, 23-25 September, Bucharest, Romania, Editon II, ISBN978-606-505-374-8, pp. 433-438.

135. Drago Cvijanović, Anton Puškarić, Branko Mihailović (2010): “The Analysis of Agricultural-food Products’ trade in the European union with regard to exchange

with the Republic of Serbia”. „AGRICULTURE AND COUNTRYSIDE IN THESQUEEZE OF CLIMATE CHANGE AND RECESSION” IX. Oszkár WellmannInternational Scientific Conference Hódmezővásárhely, 22nd April 2010. Reviewon Agriculture and Rural Development. Scientific Journal of University of Szeged,Faculty of Agriculture. Volume 5. (1) supplement. ISSN 1788-5345. CD Isuue, p.52-61.

136. Cvijanović Drago, Mihailović Branko (2010): “Značaj konsultanata u proizvodnjiorganske hrane u Srbiji”, Međunarodna konferencija “Zdrav život” 10. april 2010.,Trebinje, u okviru (V) međunarodnog sajma turizma, ugostiteljstva i trgovine„MEDITERANSKI DANI – TREBINJE 2010“. ISBN 978-99955-664-1-8, CIP

338.48 (082), 613/614 (082), COBIS BH-ID 1616152, str. 99-106.137. Milan Milanović, Branko Mihailović, Drago Cvijanović (2010): “The roleof consulting services in company revitalization in agrarian sector of Serbia”,International scientific meeting „Forces Driving the Revival of the Companies andEconomy“, 3rd December 2010, Megatrend univerzitet, Beograd, ISBN 978-86-7747-417-1, COBIS.SR.ID 179965196, str.455-464.

138. Branko Mihailović, Drago Cvijanović, Gorica Cvijanović (2010): “Analiza uticajakonsaltinga na razvoj agrokompleksa Srbije u završnoj fazi ekonomske tranzicije”,Kraj privatizacije, posledice po ekonomski razvoj i nezaposlenost u Srbiji, Februar2010, Institut ekonomskih nauka Beograd, ISBN 978-86-80315-84-3, COBISS.

SR-ID 175510028, CIP 330.342 (497.11)(082), 338.246.028.88 (497.11)(082), 347.23(497.11)(082), str. 301-314.

139. Branko Mihailović, Drago Cvijanović, Perica Gligić (2010): “Uloga klastera urazvoju agrarnog sektora Srbije”, PRVI NAUČNI SIMPOZIJUM AGRONOMASA MEĐUNARODNIM UČEŠĆEM, „AGROSYM Jahorina 2010.“, Jahorina,hotel „Bistrica“ 09 - 11. decembar 2010., Poljoprivredni fakultet Istočno Sarajevo,Poljoprivredni fakultet Beograd. ISBN 978-99938-670-4-3; COBISS-BH-ID1824024; CIP 631(082) (0.034.2)



185

140. Dragan Y. Kostadinović, Drago Cvijanović and Monique Randwijk (2010):„Wine Trade - from Tradition to Successful Achievement“, „AGRICULTUREAND COUNTRYSIDE IN THE SQUEEZE OF CLIMATE CHANGE ANDRECESSION” IX. Oszkár Wellmann International Scientific ConferenceHódmezővásárhely, 22nd April 2010. Review on Agriculture and Rural Development.

Scientific Journal of University of Szeged, Faculty of Agriculture. Volume 5. (1)supplement. ISSN 1788-5345. CD Isuue, pp. 82-89.

141. Dragan Y. Kostadinović, Drago Cvijanović i Monique Randwijk (2010): „Winetrade – Russian market, challenge for Serbia“, The materrials of Internationaltheoretical and practical conference: „PROBLEMS AND PERSPECTIVES OFWORLD AGRICULTURE’S INNOVATIVE DEVELOPMENT“, Saratov, Russia,May, 17-19th 2010. UDK: 378:001.891; bbK 4; ISBN: 978-5-91818-058-7; str. 19-23.

142. Cvijanović Drago, Puškarić Anton, Mihailović Branko (2010): “The Analysisof Agricultural-food Products’ trade in the EU with regard to exchange with

the Republic of Serbia”. „AGRICULTURE AND COUNTRYSIDE IN THESQUEEZE OF CLIMATE CHANGE AND RECESSION” IX. Oszkár WellmannInternational Scientific Conference Hódmezővásárhely, 22nd April 2010. Reviewon Agriculture and Rural Development. Scientific Journal of University of Szeged,Faculty of Agriculture. Volume 5. (1) supplement. ISSN 1788-5345. CD Isuue, pp.52-61.

143. Cvijanović Drago, Mihailović Branko, Gligić Perica (2010): “Značaj konsultanatau proizvodnji organske hrane u Srbiji”, Međunarodna konferencija “Zdrav život” 10. april 2010., Trebinje, u okviruVmeđunarodnog sajma turizma, ugostiteljstva itrgovine „MEDITERANSKI DANI – TREBINjE 2010“. ISBN 978-99955-664-1-

8, CIP 338.48 (082), 613/614 (082), COBIS BH-ID 1616152, str. 99-106.144. Mihailović Branko, Cvijanović Drago, Cvijanović Gorica (2010): “Analiza uticajakonsaltinga na razvoj agrokompleksa Srbije u završnoj fazi ekonomske tranzicije”,Kraj privatizacije, posledice po ekonomski razvoj i nezaposlenost u Srbiji, Februar2010, Institut ekonomskih nauka Beograd, ISBN 978-86-80315-84-3, COBISS.SR-ID 175510028, CIP 330.342 (497.11)(082), 338.246.028.88 (497.11)(082), 347.23(497.11)(082), str. 301-314

145. Mihailović Branko, Cvijanović Drago, Gligić Perica (2010): “Uloga klastera urazvoju agrarnog sektora Srbije”, PRVI NAUČNI SIMPOZIJUM AGRONOMASA MEĐUNARODNIM UČEŠĆEM, AGROSYM , Jahorina, hotel „Bistrica“

09 - 11. decembar 2010., Poljoprivredni fakultet Istočno Sarajevo, Poljoprivrednifakultet Beograd.

146. Milanović Milan, Mihailović Branko, Cvijanović Drago (2010): “The roleof consulting services in company revitalization in agrarian sector of Serbia”,International Scientific Conference „Forces Driving the Revival of the Companiesand Economy“, Proceedings, p. 455-465, 3rd December 2010, . ISBN: 978-86-7747-417-1; COBISS.SR-ID 179965196, Megatrend univerzitet, Beograd.



186

147. Paraušić V., Cvijanović D., Cvijanović Gorica (2010): “Role of government inclusters initiatives in Serbia”, 2nd International Conference “Valis Aurea”, Focuson Regional Development, Proceedings 3rd September, Pozega – Vienna, Croatia -Austria, 2010. ISBN 978-953-7744-06-9, ISBN 978-3-901509-76-6, Editor BrankoKatalinic. pp. 1053-1059.

148. Vuković Predrag, Arsić Slavica, Cvijanović Drago (2010): , , Značaj ruralnih područja u razvoju i kreiranju turističkog imidža Srbije” str. 252 – 263. Tematskizbornik radova “Unapređenje turizma kao faktor razvoja privrede RepublikeSrbije“, Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd 2010, Izdavač:Institut za međunarodnu politiku i privredu, ISBN 978-86-7067-140-9 , UDC338.48(497.11) (082) COBISS.SR – ID 176188684

149. Vuković Predrag, Cvijanović Drago (2010): “ Agritourism in Serbia as achance for food export “ Proceeding “COMPETITIVITATEA ECONOMIEIAGROALIMENTARE SI RURALE IN CONDITIILE CRIZEI MONDIALE II”,

Edita II, Academia de Studii Economice – Bucuresti, 24-25 Septembrie 2010.,ISBN 978-606-5005-374-8, p.433-438.150. Branko Mihailović, Drago Cvijanović, Perica Gligić (2010):“The Role of Financial

Consulting in modern business”, Zbornik radova sa II Međunarodne naučn-stručne konferencije koja je održana 15 i 16. juna 2010. godine u Stavroplju – RuskaFederacija. Stavropoljski državni poljoprivredni Univerzitet, Stavropolj – RuskaFederacija; Slovački agarni univerzitet, Nitra – Slovačka i Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd – Srbija, ISBN: 978-5-91042-097-1; UDK338.012; BBK65.9; C56; str.19-30.

151. Branko Mihailović, Drago Cvijanović, Jonel Subić (2010): “The analysis of

criteria for selecting the consultative organizations in function of enterprises’development in agro-complex of Serbia”, International Scientific Conference„Problems and Prospects of Innovation Development of World Agriculture”,Saratov State Agrarian University, Saratov, Russia, 17-19th, 2010.

152. Drago Cvijanović, Anton Puškarić, Gorica Cvijanović (2010): “Production possibilities and export perspectives of potato in the republic of Serbia”, (poglavljeu monografiji), str. 37-45. U Monografija: “AGRICULTURE IN THE PROCESSOF ADJUSTMENT TO THE COMMON AGRICULTURE POLICY”, Universityof Ss Kiril and Methodius in Skopje – Faculty of Agricultural Sciences and Food,Skopje 2010., Uređivački odbor: prof. Dr Mile Pesevski, prof. Dr Dragan Gjoševski,

prof.Dr Nenad Georgiev, FASF, Skoplje, ISBN 978-9989-845-40-6, COBISS.MK-ID 83531274, UDK: 631 (497.7:4-672EU).

153. Drago Cvijanović, Jonel Subić, Gorica Cvijanović (2010): „Evaluation of futuremovements in production of potato and vegetables on the city of Belgrade area“,(poglavlje u monografiji), str. 46-56. Monografija: “AGRICULTURE INTHE PROCESS OF ADJUSTMENT TO THE COMMON AGRICULTUREPOLICY”, University of Ss Kiril and Methodius in Skopje – Faculty of AgriculturalSciences and Food, Skopje 2010., Uređivački odbor: prof. Dr Mile Pesevski, prof.Dr Dragan Gjoševski, prof.Dr Nenad Georgiev, FASF, Skoplje, ISBN 978-9989-845-40-6, COBISS.MK-ID 83531274, UDK: 631 (497.7:4-672EU).



187

154. Cvijanović, Drago, Puškarić, Anton, Cvijanović, Gorica (2010): „Production possibilities and export perspectives of potato in the Republic of Serbia“, poglavljeu monografiji, str. 37-45. Monografija:Agriculture In The Process Of AdjustmentTo The Common Agriculture Policy”, University of Ss Kiril and Methodius inSkopje – Faculty of Agricultural Sciences and Food, Skopje 2010., ISBN 978-9989-

845-40-6, COBISS.MK-ID 83531274, UDK: 631 (497.7:4-672EU)155. Cvijanović Drago, Subić Jonel, Cvijanović Gorica (2010): “Evaluation of future

movements in production of potato and vegetables on the city of Belgradearea”. Chapter III in Monograph “Agriculture in the process of adjustement tothe common agriculture policy”, University Ss Kiril and Methodius in Skopje –Faculty of Agricultural Sciences and Food, pp. 46-56, ISBN 978-9989-845-40-6,COBISS.MK-ID 83531274.

156. Kostadinović Dragan Y, Cvijanović Drago and Randwijk Monique (2010):„Wine Trade - from Tradition to Successful Achievement“, „AGRICULTURE

AND COUNTRYSIDE IN THE SQUEEZE OF CLIMATE CHANGE ANDRECESSION” IX. Oszkár Wellmann International Scientific ConferenceHódmezővásárhely, 22nd April 2010. Review on Agriculture and Rural Development.Scientific Journal of University of Szeged, Faculty of Agriculture. Volume 5. (1)supplement. ISSN 1788-5345. CD Isuue, p. 82-89.

157. Kostadinović Dragan Y, Cvijanović Drago i Randwijk Monique (2010): „Winetrade – Russian market, challenge for Serbia“, The materrials of Internationaltheoretical and practical conference: „PROBLEMS AND PERSPECTIVES OFWORLD AGRICULTURE’S INNOVATIVE DEVELOPMENT“, Saratov, Russia,May, 17-19th 2010. UDK: 378:001.891; bbK 4; ISBN: 978-5-91818-058-7; str. 19-23.

158. Mihailović Branko, Cvijanović Drago, Gligić Perica (2010): “The Role of Financial Consulting in modern business”, Zbornik radova sa II Međunarodnenaučn-stručne konferencije koja je održana 15 i 16. juna 2010. godine u Stavroplju – Ruska Federacija. Stavropoljski državni poljoprivredni Univerzitet, Stavropolj – Ruska Federacija; Slovački agarni univerzitet, Nitra – Slovačka i Institut zaekonomiku poljoprivrede, Beograd – Srbija, ISBN: 978-5-91042-097-1; UDK338.012; BBK 65.9; C56; str. 19-30.

159. Mihailović Branko, Cvijanović Drago, Subić Jonel (2010): “The analysis ofcriteria for selecting the consultative organizations in function of enterprises’development in agro-complex of Serbia”, International Scientific Conference

„Problems and Prospects of Innovation Development of World Agriculture”,Saratov State Agrarian University, Saratov, Russia, 17-19th, 2010.

160. Mihailović Branko, Milanović Milan, Cvijanović Drago (2010): “Ocena tražnje za konsultantskim uslugama kod preduzeća u agrokompleksu Srbije”, Ekonomika poljoprivrede, God./Vol. LVII, br./NO 1 (1-153), 2010. YU ISSN 0352-3462; UDC338.43:63;UDK: 339.13:631 (497.11). str. 1-13.

161. Vuković Predrag, Arsić Slavica, Cvijanović Drago (2010): “Konkurentnostruralnih turističkih destinacija”, Ekonomika poljoprivrede, God./Vol. LVII, br./ NO 1 (1-153), 2010. YU ISSN 0352-3462; UDC 338.43:63;UDK: 339.13:631 (497.11).str. 47-60.



188

162. Cvijanović Drago, Manole Victor, Hamović Vladana, Fokion K. Vosniakos, JonelSubić. Publishers: The Balkan Scientific Association of Agrarian Economics,Belgrade; Institute of Agricultural Economics, Belgrade, Academy of EconomicStudies, BucharestUDC 338.43:63, YU ISSN 0352-3462, UDK: 334.73 (497.113) page 528-533.

163. Mihailović Branko, Milanović R. Milan, Cvijnović Drago (2010): “Ocenatražnje za konsultantskim uslugama kod preduzeća u agrokompleksu Srbije”,Ekonomika poljoprivrede, vol. 57, br. 1, str. 1-13, 2010. YU ISSN 0352-3462; UDC338.43:63;UDK: 339.13:631 (497.11)

164. Paraušić Vesna, Cvijanović Drago, Hamović Vladana (2010): „Klasterski pristupunapređenju konkurentnosti stočarske proizvodnje u Republici Srbiji“, („TheClusters Approach to the Improvement of Competitiveness of Livestock Productionin Serbia“), strana 61-73, Zbornik Matice srpske za društvene nauke, broj 130.http://www.maticasrpska.org.rs/casopisi/drustvene_nauke_130.pdf

165. Vuković Predrag, Arsić Slavica, Cvijanović Drago (2010): „ Konkurentnostruralnih turističkih destinacija” str. 47-60, časopis Ekonomika poljoprivrede/ Economic of Agriculture 57, januar-mart, Beograd, God./Vol. LVII, br./N0 1(1-153),2010, Beograd UDC:338.43:63, YU ISSN 0352 – 3462.

166. Paraušić Vesna, Hamović Vladana, Cvijanović Drago (2010): „Analiza stanja imogući pravci razvoji zemljoradničkih zadruga na području grada Beograda”. Tematski zbornik „Agrarna i ruralna politika u Srbiji: Održivost agroprivrede,zadrugarstva i ruralnih područja (3)“, izdavač Društvo agrarnih ekonomista Srbije,Poljoprivredni fakultet, Zemun, Editori: Danilo Tomić, Miladin Ševarlić, strana169-180, ISBN/ISSN 978-86-86087-19-5, CIP 338.43(497.11)(082).

167. Drago Cvijanović, Dragan Y. Kostadinović, Branko Katić (2010): „Marketingkoncept i multifunkcionalnost ruralnih područja Srbije“, (REFERAT PO POZIVU)Zbornik sažetaka sa Naučne konferencije sa međunarodnim učešćem:TURISTIČKIIMIDŽ SRBIJE KAO FAKTOR RAZVOJA PRIVREDE, Prolom Banja, 16-18.april 2010.godine, CIP 338.48(497.11)(082); 338.1 (497.11)(082);ISBN 978-86-7067-137-9; COBISS.SR-ID 174598156, str. 15-16.

168. Roljević Svetlana, Cvijanović Drago, Sarić Radojica (2011): “Genetičkiresursi pšenice u Svetu i Srbiji”.Zbornik naučnih radova 2011., Institut PKBAgroekonomik, vol 17, br. 1-2, str. 27-32, UDC 167.7:63, ISSN: 0354-1320, UDCrada 633.11+575.16.

169. Paraušić Vesna, Mihailović Branko, Cvijanović Drago. (2011): “Analysis ofthe situation in the rural areas of Serbia”. International conference - Ruraldevelopment policies from the EU enlargement perspective, Thematic Proceeding,Ečka, September, 2011, ISBN: 978-86-6269-004-3, COBISS. SR-ID 188482828, pp. 55-63.

170. Mihailović, B., Paraušić, V., Cvijanović, D. (2011): “The rural development policyof EU in context of improving rural areas of Serbia“.9th ERDN Conference Ruraldevelopment policies from the EU enlargement perspective, SESSION B - EU RDmeasures from the candidate countries perspectives, European Rural Development Network, Institute of Agricultural Economics (IAE) Belgrade.



189

171. Mihailović Branko, Cvijanović Drago, Pejanović Radovan (2011): “Marketingconsulting in function of development of serbian agrocomplex enterprises”,TTEM, TECHNICS TECHNOLOGIES EDUCATION MANAGEMENT , DRUNPP,Sarajevo, Volume 6, Number 2, 2011, ISSN 1840-1503, pp. 496-502. Indexing on:Science Citation Index Expanded http://www.isiwebofknowledge.com, EBSCO

Publishing (EP) USA http://www.epnet.com Thompson Reuters, ISI Web ofKnowledge

172. Nada Mijajlović, Drago Cvijanović, Stajkovac Jugoslav. (2011). „Zaštita i održivirazvoj ekosistema Dunavskog regiona“. Special Issue-1 International ScientificMeeting : Sustainable Agriculture and Rural Development in terms of theRepublic of Serbia Strategic goals Implementation within Danube Region – localcommunities’ development I Book god./Vol. LVIII, SB/SI-1(1-412), 2011, Belgrade,UDC 338.43:63; YU ISSN 0352-3462; UDK: 502.131.1 (282.243.7.043) str.164-171.;izdavač Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd.

173. Cvijanović Drago, Simonović Zoran, Mihailović Branko. (2011): “Težišta iciljevi novijih reformiagrarne i regionalne politike Evropske Unije”. Ekonomika poljoprivrede, Beograd, broj 3/2011, str. 359-370, ISSN 0352-3462, UDC 338.43:63

174. Paraušić Vesna, Hamović Vladana, Drago Cvijanović (2011): “The MainCharacteristics of World Primary Agricultural Commodity Market”, časopisTEME, Niš, broj 3/2011, str. 993-1010, UDK: 1+3 ISSN 0353-7919.

175. Svetlana Roljević, Drago Cvijanović, Nataša Kljajić. (2011): „Biološka kontrolakao mera povećanja produktivnosti u organskoj poljoprivrednoj proizvodnji“. V SIMPOZIJUM sa međunarodnim učešćem Inovacije u ratarskoj i povrtarskoj proizvodnji, 20-22. oktobar, 2011. godine, Poljoprivredni fakultet (Beograd), ISBN

978-86-7834-129-8, Apstrakt, str. 41.176. Nada Mijajlović, Drago Cvijanović, Vesna Popović. (2011): „Prioritiesof environment protection within sustainable development of Obrenovacmunicipality“, Proceedings 4 th International Conference „Science and highereducation in function of sustainable development“ Užice, 2011, CIP 62(048)502.131.1(048)005.6(048); abstract proceedings ISBN 978-86-83573-21-9; CD proceedingsISBN 978-86-83573-22-6; COBISS.SR-ID 186654988; str.(6-)43-46, PublisherHigh Busness-Technical school of Uzice, Serbia.

177. Simonović Zoran, Cvijanović Drago, Mihailović Branko (2011): “Uloga i značajmalih i srednjih preduzeća u agraru”. Časopis Agroznanje, UDK 63; ISSN

1512-6412=Agroznane, University ofBanjaluka, Faculty of Agriculture, Vol.12, br.1. 2011. UDK: 663/664:658.562; str. 101-108.

178. Drago Cvijanović, Vesna Paraušić, Marko Jeločnik (2011): “Exchange of meat,meat products and milk between the customs union - Russian Federation, Belarusand Kazakhstan and Republic of Serbia”. Stavropolj, Rusija.

179. Mihailović, B., Cvijanović, D., Paraušić, V. (2011): “Analysis of export marketsand export products of agro sector of Serbia“, Simpozionul internaţional cutema:Economie agrară şi dezvaltore rurală - realităţi şi perspective pentru Romănia,Institutul de cercetare pentru economia agriculturii şi dezvoltare rurală BucureştiRomania, 8-9 septembrie 2011, pp. 22-31, ISSN 224-7187; ISSN –L=2247-7187.



190

180. Mihailović, B., Paraušić, V., Cvijanović, D. (2011): “Economic backwardness of serbian rural areas in terms of global crisis”, International Scientific Meeting“Agro-food and rural economy competitiveness in terms of global crisis” Thirdedition, Bucharest, 23-24 September 2011, Bucharest University of Economics,Faculty of agro-food and environmental economics, Research center for regional

analysis and policies.181. Cvijanović, D., Mihailović, B., Paraušić, V. (2011): “Agroekological conditions

in terms of healthy-safety food in Serbia”, 22ndInternational Symposium “Foodsafety production”, Trebinje, Bosnia and Herzegovina, 19-25 June, 2011, NoviSad; Faculty of Agriculture, 2011, pp. 156-159, ISBN 978-86-7520-219-6, UDC:338.439.4:616-092.11

182. Mihailović, B., Cvijanović, D., Paraušić, V. (2011): „Business consulting asan education model and a factor of agricultural education modernization“,Minesterstvo selьskogo hozяйstva Possiйskoй Federacii, Federalьnoe

Gosudarstvennoe obrazovatelьnoe, učreždenie vыsšego professionalьnogoobrazovaniя „Saratovskiй Gosudarstvennый Agrarnый Universitet imeni N.I. Vavilova“, Materialы Meždunarodnoй naučno-praktičeskoй konferencii:Aktualьnыe problemы processa obučeniя: modernizaciя agrarnogo obrazovaniя,Saratov, Izdatelьstvo „KUBiK“, pp. 3-9, UDK 378:001.891, BBK 4, ISBN 978-5-91818-167-6

183. Mihailović, B., Cvijanović, D., Paraušić, V. (2011): “Development ofSerbian food sector in terms of integration with the EU“. The internationalconference: Expectations and challenges for the section farming of food in the facefollowing enlargements EU, 17 - 18 November 2011, Institute of Agricultural and

Food Economics, Warszawa, Poljska.184. Paraušić, V., Mihailović, B., Cvijanović, D. (2011): “Analysis of the situation inthe rural areas of Serbia”, Institute of Agricultural Economics Belgrade, Serbia,tematski zbornik Rural development policies from the eu enlargement perspective,ISBN 978-86-6269-004-3, Cobiss.sr-id 188482828, CIP 341.217.02(4-672EU)(082)631(4)(082), str. 55-65, izdavač Institut za ekonomiku poljoprivrede Beograd.

185. Roljević Svetlana, Cvijanović Drago, Grujić Biljana (2011): “Possibility ofreducing greenhouse gas emissions in agriculture sector, Environmental protection of urban and suburban settlements“, Ecological movement of Novi Sad,XV International Eco-Conference, 21st-24th september 2011, ISBN: 978-86-83177-

44-8, COBISS.SR-ID 266152199, CIP: 502.22:711.4 (082), str. 433-442.186. Rojević Svetlana, Kovačević Dušan, Dolijanović Željko, Cvijanović Gorica,

Cvijanović Drago (2011): “Uticaj poljoprivredne proizvodnje na zemljište krozemisiju nitrata”, 1. Međunarodni naučno-stručni skup „Zemljište, korišćenje izaštita“, Međunarodna menadžerska akademija Novi Sad, Andrevlje, 21-23., str.142-145.

187. Cvijanović Drago, Mihailović Branko (2011). “Međunarodni marketing kao faktor razvoja izvozne konkurentnosti”, monografija, Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd. ISBN 978-86-6269-002-9, COBISS. SR-ID 87942412.



191

188. Drago Cvijanović, Gorica Cvijanović, Anton Pušakrić (2011): „Marketing iekološka poljoprivreda“, Monografija, Institut za ekonomiku poljoprivredeBeograd, ISBN: 978-86-82121-96-1; CIP 658.8; 631.147;COBISS.SR-ID 185934092;- 393 str.: graf. prikazi, tabele; 25 cm.

189. Mihailović Branko, Simonović Zoran, Cvijanović Drago (2011): “Konsalting u

oblasti informacionih tehnologija kao podrška menadžmentu srpskih preduzeća u(post)kriznom periodu”, Poslovna ekonomija, 2011, vol. 5, br. 2, Fakultet za uslužni biznis, Sremska Kamenica, God. V broj 2, Vol 9, ISSN 1820-6859 UDK 3:33 +336.

190. Mihailović Branko, Simonović Zoran, Cvijanović Drago (2011): „Razvoj, uloga iciljevi konsaltinga u procesu tranzicije u Srbiji“, Tranzicija, Časopis za ekonomijui politiku tranzicije, Tuzla, Travnik, Zagreb, Beograd, Bukurešt, broj 27, godina13, ISSN 1512-5785; str. 33-42.

191. Mihailović, B., Cvijanović, D., Paraušić, V.(2011): “Marketing tehnike i alati u funkciji efikasnog poslovnog odlucivanja preduzeća”. Ekonomika Niš, 1/2011,

ISSN 0350-137X UDC 338 (497, 1), str. 48-60.192. Cvijanović, D., Paraušić, V., Mihailović, B. (2011): “Afirmacija marketing pristupau poljoprivredi Srbije”, Zbornik naučnih radova sa XXV savetovanja agronoma,veterinara i tehnologa, Vol. 17, broj 1-2, Beograd 2011, str. 157-167, Institut PKBBeograd, UDK/UDC 167.7:63, ISSN:0354-1320.

PROF. DR VELJKO VUKOJE

BIOGRAFIJA

Dr Veljko Vukoje rođen je 26.09.1966. godine u Bileći. Osnovnu i srednjuekonomsku školu završio je u Bileći. Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, smerAgroekonomski, upisao je školske 1986/87 godine i diplomirao 1993. godine. Završio je poslediplomske studije na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu sa prosečnomocenom 9, 97. Magistarsku tezu pod naslovom « Primena si stema obračuna po standardnim troškovima u ra tarskoj proizvodnji» odbranio je aprila 1999. godine.Doktorsku disertaciju pod nazivom «Obračun troškova u poljoprivrednim preduzećima

ABC metodom» odbranio je 24. 01. 2006. godine.Od marta 1994. godine, kao student poslediplomac, izvodio je vežbe na

predmetima: Knjigovodstvo, Analiza poslovanja i Kalkulacije (biološki smerovi). Umartu 1995. godine biran je za asistenta pripravnika na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu – Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, uža naučnaoblast: Računovodstvo i ekonomika poljoprivrednih gazdinstava. U zvanje asistenta biran je 1999. i 2003. godine. Sve vreme izvodio je vežbe iz predmeta: Analiza poslovanjai Knjigovodstvo - na agroekonomskom smeru, i predmeta Kalkulacije - na biološkimsmerovima. U junu 2006. godine izabran je u zvanje docenta, a u junu 2011. godineu zvanje vanrednog profesora, za užu naučnu oblast: Računovodstvo i ekonomika



192

poljoprivrednih gazdinstava. Izvodi predavanja i deo vežbi vežbe na predmetimaRačunovodstvo poljoprivrednih gazdinstava i Analiza poslovanja poljoprivrednihgazdinstava na osnovnim studijama, kao i nastavu iz određenih predmeta na master idoktorskim studijama.

Samostalno i u saradnji sa drugim autorima objavio je 68 naučnih i stručnih radova,

od čega su 4 rada na SCI listi, i 4 rada kategorije M24. Učestvovao u realizaciji 8 naučno-istraživačkih projekata Ministarstva za nauku Republike Srbije, a trenutno je na jednomrukovodilac ekonomskog potprojekta (III 46005). Kao rukovodilac ili član projektnogtima, učestvovao je u realizaciji 9 stručnih projekata, uglavnom posvećenih metodološko-aplikativnim problemima iz oblasti računovodstva i obračuna troškova u poljoprivredi.Autor je praktikuma iz predmeta „ Računovodstvo poljoprivrednih gazdinstava“, kaoi jednog poglavlja u monografiji pod nazivom „ Proizvodno-ekonomski pokazatelji na poljoprivrednim gazdinstvima“. Takođe je koautor metodologije i računovodstvenogsoftvera za vođenje „ Računovodstva na porodičnim gazdinstvima“. Do sada je bio

mentor 28 diplomskih radova i 3 master rada, a trenutno rukovodi izradom 2 magistarsketeze i jedne doktorske disertacije. U okviru CEEPUS programa boravio je mesec da nastručnom usavršavanju na University of National and World Economy u Sofiji.

Čita, piše i govori engleski jezik, a služi se i ruskim jezikom. Aktivan je član višestručnih i naučnih asocijacija: DEAS - Društvo agrarnih ekonomista Srbije, EAAE –European Association of Agricultural Economists, SRRS – Savez računovođa i revizoraSrbije, PTEP – Nacionalno društvo za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi.Takođe je član projektnog tima i Nadzornog odbora za uvođenje FADN sistema u našojzemlji.


1. Vukoje, V., Koči, I. (2007): „Proizvodno-ekonomski pokazatelji na poljoprivrednimgazdinstvima“, poglavlje u monografiji “Sistem informacija u poljoprivrednomsavetodavstvu Vojvodine, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, str. 143-196. ISBN978-86-7520-153-3.

2. Vukoje, V., Maletić, D. (2007): „Sistem prikupljanja računovodstvenih podatakana poljoprivrednim gazdinstvima u zemljama EU – FADN”, Agroekonomika, br.36, str. 155-162.

3. Vukoje, V. (2007): „Analiza osnovnih pokazatelja uspeha poljoprivrede i prehrambene industrije Vojvodine„Savremena poljoprivreda, vol. 56, br. 3-4, str.120-126.

4. Vukoje, V. (2007): „Obračun troškova po aktivnostima u poljoprivrednim preduzećima” , Savremena poljoprivreda, vol. 56, br. 1-2, str. 158-164.

5. Jovanović M., Vukoje V., Maletić D. (2007): „Uporedna analiza proizvodnihrezultata ratarske proizvodnje Vojvodine i Evropske Unije”, Agroekonomika, br.36, str. 40-50.



193

6. Vukoje, V, Zekić, V. (2007): „The analysis of financial results and financial positionof agricultural in Vojvodina“, Inernational scientific symposium: Managementof durable rural development, Faculty of farm managament Timisoara, Zbornikradova, p. 367-374.

7. Vukoje, V. (2007): “Analiza finansijskih parametara uspeha poljoprivrednih

preduzeća Vojvodine (200-2005)”Veterinary medicine, animal husbadry andeconomy in the healthy and food safety production – with the international participation, Proceeding abstracts, Agricultural faculty, Herceg Novi, p. 200.

8. Vukoje, V., Koči, I. (2007): „Proizvodno-ekonomski pokazatelji na poljoprivrednimgazdinstvima“, poglavlje u monografiji „Sistem informacija u poljoprivrednomsavetodavstvu Vojvodine“, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, str. 143-197.

9. Milić, D., Vukoje, V. (2008): „Proizvodno-ekonomska i upotrebna vrednostkajsije”, Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP, vol. 12, br. 1-2, str. 57-59.

10. Vukoje, V., Milić, D., Maletić D. (2008): „Analiza osnovnih parametara uspeha prehrambene industrije Vojvodine (2002-2006)”, Časopis za procesnu tehniku ienergetiku u poljoprivredi / PTEP, vol. 12, br. 1-2, str. 60-62.

11. Vukoje, V., Dobrenov, I. (2008): „Analiza finansijskih parametara poslovanja preduzeća iz oblasti šumarstva”, Agroekonomika, br. 39-40, str. 61-68.

12. Zekić, V, Vukoje, V. (2008): “Economic valorisation of the cereals’ straw value”,International scientific symposium - Management of durable rural development,Faculty of farm management, Timisoara, Zbornik radova, p. 249-255.

13. Vukoje, V., Milić, D. (2008): „Analiza profitabilnosti proizvodnje voća“, XIIIKogres voćara i vinogradara Srbije sa međunarodnim učešćem, Knjiga Abstrakata,

Poljoprivredni fakultet Novi Sad, str. 166.14. Milić, D, Sredojević, Zorica, Vukoje, V. (2008): „Proizvodno-ekonomski značajdunje“, XIII Kogres voćara i vinogradara Srbije sa međunarodnim učešćem,Knjiga Abstrakata, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, str.167.

15. Vukoje, V. (2008): “The Analysis of the Financial Parameters of Success ofCompanies in Dairy Industry”, Animal husbadry, veterinary and economy inthe healthy and food safety production– with the international participation,Proceeding abstracts, Agricultural faculty, Herceg Novi, p. 24.

16. Milić. D, Sredojević, Zorica, Vukoje, V. (2009): „Economic determinanatsquality of fruits„ , First international conference Sustainable postharvest and food

tehnologies, Book ofabstracts, Divčibare, Serbia, p. 63.17. Vukoje, V. (2009): “Osnovne determinante računovodstvatroškova u

poljoprivrednim preduzećima”, Agroekonomika, br. 41-42, str. 95-105.18. Vukoje, V., Milić, D. (2009): „Ekonomski efekti u proizvodnji važnijih vrsti

voćaka”, Ekonomika poljoprivrede, vol. 56, br. 3, str. 377-387.19. Zoranović T., Vukoje V. (2009): „Softver za mala poljoprivredna gazdinstva”,

Ekonomika poljoprivrede, vol. 55, br.3, str. 329-338.20. Vukoje, V., Milić, D. (2009): “Analiza rentabilnosti poljoprivrednih preduzeća

Vojvodine (2003-2007)”, Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi/ PTEP, vol. 13, br. 2, str. 162-165.



195

36. Vukoje, V, Matković M. (2010): „Model za vođenje računovodstva na porodičnim poljoprivrednim gazdinstvima“ konferencija „Zdrav život“, Trebinje, Sajamskigrad i IEP, str. 7-13.

37. Vukoje, V., Pavkov, I. (2010): „Analiza ekonomske opravdanosti sušenja kajsijekombinovanom tehnologijom”, Zbornik izvoda, XXII Nacionalna konferencija

procesna tehnika i energetika u poljoprivredi, Donji Milanovac, str. 48.38. Vukoje, V. (2010).: „Analiza osnovnih parametara uspeha poljoprivrednih

preduzeća Vojvodine“, Međunarodna naučno-stručna konferencija, Poljoprivrednifakultet Banja Luka, Knjiga apstrakata, str. 34.

39. Tica, N., Vukoje, V., Okanović, Đ., Zekić, V., Milić, D. (2011): “Economic analysisof possibilities for investments into the animal waste treatment in Serbia”, TechnicsTechnologies Education Management-TTEM, SCI lista, vol. 6, No. 3, p. 772-775.

40. Vukoje V., Dobrenov I. (2011): “Financial Position Of Food Industry In VojvodinaDuring Transition Period”, Agricultural Economics (Zemědělská ekonomika),

Czech Academy of Agricultural Sciences, ISSN 0139-570X, No.4, p. 188 – 195.41. Vukoje, V., Marija Bodroža-Solarov, Jelena Vučković, Košutić, M., JasminaŽivković (2011): „Ekonomskiefektiproizvodnje spelte u organskom sistemugajenja“, Ekonomika poljoprivrede- specijalni broj 1, str. 80-87.

42. Vukoje, V., Milić, D., , Pavkov, I. (2011): „Production-Economic Parameters ofDried Quince“, 22 Internacional Symposium Food safety production, Proceedings,Poljoprivredni fakultet Novi Sad, ISBN:978-86-7520-219-6 str. 227-230.

43. Figurek Aleksandra, Vukoje, V. (2011): „Značaj mreže računovodstvenih podatakaza kreiranje agrarne politike“, Anali Ekonomskog fakulteta u Subotici, br. 25, str.187-195.

44. Vukoje, V., Milić, D. (2011): “Analiza ekonomske opravdanosti proizvodnjesušenog voća u Srbiji”, XVIMeđunarodno naučno-stručno Savjetovanje agronomaRepublike Srpske, Zbornik sažetaka, Poljoprivredni fakultet, Trebinje.

45. Veljko Vukoje (2011): „Računovodstvo poljoprivrednih gazdinstava“, praktikum,Poljoprivereni fakultet, Novi Sad, 233 stranice, ISBN 978-86-7520-203-5;COBISS.SR-ID 259713287

PROF. DR VLADISLAV ZEKIĆ

BIOGRAFIJA

Dr Vladislav Zekić, vanredni profesor, rođen je 06.11.1973. godine u Sarajevu,opština Centar. Osnovnu i srednju elektrotehničku školu završio je u Brezi, RepublikaBosna i Hercegovina. Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu – agroekonomski smerupisao je 1992. godine. Diplomirao je 27. juna 1997. godine sa prosečnom ocenom 8,46. sa diplomskim radom: “Sporedni proizvodi ratarstva kao izvor energije i njihovaekonomska valorizacija”. Poslediplomske studije upisao je na Poljoprivrednom



196

fakultetu u Novom Sadu na smeru “Organizacija i upravljanje u AIK-u” 1997. godine.Iste je završio sa prosečnom ocenom 9, 57, odbranivši magistarski rad pod nazivom“Upravljanje troškovima korišćenja poljoprivrednih mašina u poljoprivredi” 27.12.2000.godine. Doktorsku disertaciju pod nazivom “Metode ocenjivanja ekonomskeopravdanostienergetske upotrebe biomase” odbranio je 10.02.2006. godine na

Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.U toku školske 1997/1998 godine radi kao demonstrator na Poljoprivrednom

fakultetu u Novom Sadu, izvodeći vežbe na predmetu Ekonomika poljoprivredne tehnike.Početkom 1998. godine zasniva radni odnos u PIK – BEČEJ Poljoprivreda Bečej naradnom mestu Stručni saradnik. Krajem iste godine prelazi na radno mesto Rukovodilacfinansijske službe na kojem radi do kraja 2000. godine. Krajem 2000. godine prelaziu preduzeće Agrovojvodina-Komercservis Novi Sad na radno mesto Stručni saradnikza spoljnu trgovinu. Početkom 2004. godine, po izboru u zvanje asistenta na naučnojoblasti Računovodstvo i ekonomika poljoprivrednih gazdinstava, zasniva radni odnos

na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. U toku 2006. godine izabran je u zvanjedocenta, a 2011. godine u zvanje vanrednog profesora na istoj naučnoj oblasti. Član je Udruženja sudskih veštaka „Vojvodina”, Društva računovođa i revizora i Društvaagrarnih ekonomista.


1. Zekić, V., Okanović, Đ., Živković, B. (2007): “Ekonomski aspekti proizvodnjesvinjskog mesa”, Savremena poljoprivreda, (LVII), br. 1-2, str. 206-211, ISSN

0350-1205, UDK 338.512:636.4:637.5.2. Okanović, Đ., Petrović Ljiljana, Đžinić Natalija, Tomović, V., Zekić V., Kurjakov Nada (2007): “Uticaj kvaliteta svinjskih polutki na ekonomiku poslovanja uveleprodaji mesa”, LIV Savetovanje industrije mesa sa međunarodnim učešćem:“Savremeni trendovi u proizvodnji i preradi mesa”, Vrnjačka Banja, str. 38-40.

3. Vukoje, V., Zekić, V. (2007): »The analysis of financial results and financial positionof agricultural in Vojvodina«, in: »Management of durable rural development«, pp.367-374, Faculty of farm managament, Timisoara.

4. Živković, B., Radović, Č. Okanović, Đ., Zekić, V. (2007): »Efekti različitihtehnologija držanja na dobrobit prasadi u odgoju«, Biotehnologija u stočarstvu,

vol. 23, 5-6, knjiga 2, str. 259-266, UDK 636, ISSN 1450-9156.5. Zekić, V., Okanović, Đ. (2007): »Prudence of fatty pigs production«, I

International Congress: “Food technology, quality and safety”, XI Symposium NODA: “Technology, quality and safety in pork production and meat processing”,Proceedings, str. 33-37.

6. Zekić, V., Jovanović, M. (2007): »Predlog strategije za korišćenje energije iz biomase kao obnovljivog izvora energije u AD Mitrosrem«, Revija agronomskasaznanja, br. 5, Novi Sad, str. 21-23, UDK 631.6, ISSN 0354-5865.



197

7. Zekić, V., Jovanović, M. (2007): »Utvrđivanje kriterijuma za sagledavanjeekonomskih aspekata proizvodnje biogasa radi daljnje proizvodnje toplotne i/ilielektrične energije na AD Mitrosrem«, Revija agronomska saznanja, br. 5, NoviSad, str. 33-36, UDK 631.6, ISSN 0354-5865.

8. Zekić, V. (2007): »Utvrđivanje troškova spremanja slame sistemom malih

četvrtastih bala«, Traktori i pogonske mašine, god. 12, br. 2, JUMTO, Poljoprivrednifakultet Novi Sad, str. 25-32, UDK 631.372, ISSN 0354-9496.

9. Zekić, V., Tica, N. (2007): »Valorizacija vrednosti slame strnih žita«,Agoekonomika, br. 36, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, str. 187-203.

10. Zekić, V., Okanović, Đ., Živković, B. (2008): “Ekonomičnost proizvodnje tovnihsvinja na individualnom sektoru«, Savremena poljoprivreda, (LVII), Poljoprivrednifakultet, Novi Sad.

11. Zekić V., Vukoje V.(2008): »Economic valorisation of the cereals’ straw value», in: »Management of durable rural development«, pp. 249-255, Faculty of farm

managament, Timisoara.12. Zekić, V. (2008): “Utvrđivanje troškova spremanja slame sistemom valjkastih balai sistemom malih četvrtastih bala«, PTEP, Novi Sad, str. 83-85.

13. Brkić, M., Janić, T., Tešić, M., Zoranović, M., Turan, J., Zekić, V., Dedović, N.,Igić, S: (2008): »Strategija gazdovanja energijom na poljoprivrednim kombinatimasa aspektra korišćenja energije«, Revija agronomska saznanja, br. 5, Novi Sad, str.1 - 6, UDK 43, ISSN 0354-2092, COBISS.SR-ID 47264012.

14. Zekić, V., Jovanović, M. (2008): »Senzitivna i diferencijalna analiza ekonomskihefekatakorišćenja biomase u energetske svrhe«, Revija agronomska saznanja, br. 5, Novi Sad, str. 14 - 17, UDK 43, ISSN 0354-2092, COBISS.SR-ID 47264012.

15. Pejanović, R., Okanović, Đ., Zekić, V., Delić Stanislava, Andrić Nataša (2008):»Ekonomski pokazatelji proizvodnje mleka i teladi«, Biotehnologija u stočarstvu(časopis za unapređenje stočarstva), Institut za stočarstvo, Beograd-Zemun, str.643-649, UDC 636, ISSN 1450-9156.

16. Zekić, V., Tica, N., Milić, D.: (2008): “Ekonomski rezultati proizvodnjesuncokreta”, Agroekonomika br. 37-38, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, str. 104-110, ISSN 0350-5928.

17. Zekić, V. (2008): »Analiza troškova eksploatacije srednjeg traktora«, Traktori i pogonske mašine, god. 13, br. 4, JUMTO, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, str.133-138, UDK 631.372, ISSN 0354-9496.

18. Vojinović-Miloradov Mirjana, Delić Stanislava, Pejanović, R., Zekić, V. (2008):»Mehanizmi podrške korišćenju obnovljivih izvora energije«, Agroekonomika br.39-40, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, str. 69-80, ISSN 0350-5928.

19. Tica, N., Zekić, V., Milić, D. (2008): “Porez na dodatu vrednost u poljoprivredi”,Agroekonomika br. 39-40, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, str. 117-126, ISSN0350-5928.

20. Zekić, V., Tica, N., Stančić, B., Radović, I. (2009): “Određivanje optimalnogvremena korišćenja priplodnih krmača«, Ekonomika poljoprivrede 4/2009,Beograd, str. 685-693, ISSN 0352-3462, UDC 338.43:63.



198

21. Zekić, V., Jovanović, M. (2009): »Senzitivna i diferencijalna analiza troškovaenergetskog korišćenja slame spremljene sistemom valjkastih bala«, PTEP, NoviSad, str. 166-170, ISSN 1450-5029, UDK: 631.55/56:620.92.

22. Zekić V., Okanović Đ., Filipović, S., Tica, N. (2009): »Influence of the FeedingSystem on the Economic Results in the Production of Fatty Poultry«, IV

International Symposium of Livestock Production, Struga, str. 269.23. Zekić, V., Okanović, Đ., Filipović, S., Tica, N. (2009): „The impact of extruded

corn on the economic results of chickens production“, XIII Symposium FEEDTECHNOLOGY, Novi Sad, str. 199-204.

24. Zekić, V., Jovanović, M., Tica, N. (2009): »Ekonomski pokazatelji proizvodnje briketa od slame strnih žita«, Revija agronomska saznanja, br. 13, Novi Sad, str.54-57, UDK 631.6, ISSN 0354-5865.

25. Tica, N., Zekić, V., Milić, D. (2009): “Analiza troškova ekosploatacije lakogtraktora”, Agroekonomika br. 41-42, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, str. 126-

133, UDK 338.43, ISSN 0350-5928.26. Tica, N., Milić, D., Zekić, V. (2009): “Prinosna vrednost građevinskih objekata u poljoprivredi”, Agroekonomika br. 41-42, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, str.133-140, UDK 338.43, ISSN 0350-5928.

27. Zekić, V., Petrović Ljiljana, Tica, N., Ikonić, P., Milić, D., Šojić, B. (2009):“Ekonomska obeležja proizvodnje svinjskog mesa za izradu sušene fermentisanekobasice (Petrovačka kobasica)”, Agroekonomika br. 43-44, Poljoprivrednifakultet, Novi Sad, str. 117-126, UDK 338.43, ISSN 0350-5928.

28. Tica, N., Milić, D., Zekić, V. (2009): “Procena povećanja kapitala poljoprivrednog preduzeća”, Agroekonomika br. 43-44, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, str. 124-

132, UDK 338.43, ISSN 0350-5928.29. Zekić, Vladislav, Tica Nedeljko, Vukoje Veljko (2010): “Value estimation of erealstraw”; Savremena poljoprivreda; 2010; 1-2; 151-155; 63(497.1)(051)-”540.2”;ISSN:0350 – 1205.

30. Zekić, V., Rodić Vesna, Tica N., Vukoje V. (2010): “Economic indicators ofstraw briquettes production - the case study from Serbia”, Technics TechnologiesEducation Management-TTEM, vol. 5, br. 1, str. 245 – 250.

31. Okanović, Đorđe, Tica, Nedeljko, Zekić, Vladislav, Vukoje, Veljko, Milić, Dragan(2010): “Profitability of investment in plant for processing animal waste”; TechnicsTechnologies Education Management-TTEM; 2;296 – 300, ISSN: 1840-1503.

32. Sinisa N. Dodić, Vladislav N. Zekić, Vesna O. Rodić, Nedeljko Lj. Tica, Jelena M.Dodić, Stevan D. Popov (2010): “Situation and perspectives of waste biomassas asenergy source in Serbia”, Renewable and Sustainable Energy Reviews, vol. 14, br.9, p.3171-3177, doi:10.1016/j.rser.2010.06.012.

33. Vladislav Zekić, Vesna Rodić, Milenko Jovanović (2010): “Potentials and economicviability of small grain residue use as a source of energy in Serbia”, Biomass and bioenergy, vol. 34, br. 12, p.1789-1795, doi:10.1016/j.biombioe.2010.07.012.

34. Tica, N., Okanović, Đ., Milić, D., Zekić, V. (2010): “Economic results of fatty pig production in small farms”, 14 FEED TECHNOLOGY Symposium, Novi Sad, str.199-204.



199

35. Radovan Pejanović, Vladimir Jelić, Vladislav Zekić, Miladin Brkić (2010):„Ekonomski Pokazatelji Sagorevanja Peletirane Biomase“, Savremena poljoprivredna tehnika, Vol. 36, No. 4, str. 411-419, YU ISSN 0350-2953, UDK 631(05).

36. Zekić, V., Tica, N. (2010): “Ekonomska opravdanost korišćenja žetvenih ostataka

kao izvora energije”, monografija, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.37. Vukoje, V., Zekić, V. (2010): “Ekonomski položaj preduzeća u Vojvodini«,

Ekonomika poljoprivrede, 3/2010, Beograd, str. 411-424, ISSN 0352-3462, UDC338.43:63, UDK: 631.16(497.113).

38. Tica, N., Zekić, V., Okanović Đ., Karović, D., Milić, D. (2010): »Influence of theuse of food with addition of mineral adsorbents on economic results in chickenfattening«, Ekonomika poljoprivrede, specijalni broj-2, Beograd, str. 337-343,ISSN 0352-3462, UDC 338.43:63, UDK: 636.5.084.

39. Zekić, V., Tica, N., Okanović, Đ., Vukoje, V., Milić, D. (2010): »Uticaj korišćenja

ekstrudiranog zrna lana na ekonomske rezultate proizvodnje tovljenika«,Ekonomika poljoprivrede, 4/2010, Beograd, str. 637-646, ISSN 0352-3462, UDC338.43:63, UDK: 636.5.084.

40. Okanović, Đ., Ilić, N., Palić, D., Zekić, V. (2010): »Effect of linseed enricheddieton omega-3 fatty acids content in pig meat«, 3rd International Conference“ModernTrends inMeat Production”, Monograph “Intramuscular fat andhistological structure of meat”, 47-56, Polish Society of Food technologists-Malopolska Branch, ISBN978-83-929686-2-7.

41. Tica, N., Vukoje, V., Okanović, Đ., Zekić, V., Milić, D. (2011): »Economic analysisof possibilities for investments into the animal waste treatment in Serbia«, Technics

Technologies Education Management-TTEM, 6, 3, 772-775, ISSN: 1840-1503.42. Sinisa N. Dodić, Vladislav N. Zekić, Vesna O. Rodić, Nedeljko Lj. Tica, JelenaM. Dodić, Stevan D. Popov (2011): “Analysis of energetic exploitation of straw inVojvodina”, Renewable and Sustainable Energy Reviews, vol. 15, br. 2, str. 1147-1151, doi:10.1016/j.rser.2010.11.011.

43. Okanović, Đ., Zekić, V., Filipović, S., Tica, N. (2011): “Influence of the feedingsystem on the economic results in the production of fatty poultry”. MacedonianJournal of Animal Science, vol. 1, No 1. Pp 245-250, ISSN 1857-6907,UDC:636.52/.58.84.52.

44. Tica, N., Okanović, Đ., Zekić, V., Palić, D., Ilić, N. (2011): “The impact of linseed

enriched diet on the economic results of pigs production”. 2nd International Congress“Engineering, Ecology and Materials in Processing Industry”, Proceedings 162-168, Jahorina 9-11.III 2011. ISBN 978-99955-81-01-5.

45. Brkić, M., Janić, T., Tica, N., Zekić, V., Milić, D. (2011): “Crop production inVojvodina as a source of energy”, 22nd International symposium “Safe food production”, pp. 153-155.

46. Milić, D., Zekić, V., Tica, N., Brkić, M. (2011): “Potentials of livestock productionin Serbia in relation to production of biogas”, 22nd International symposium “Safefood production”, pp. 160-162.



200

47. Rodić, Vesna, Zekić, V., Tica, N., Milić, D. (2011): “Sustambility of crop residuemanagment in Vojvodina”, 22nd International symposium “Safe food production”, pp. 189-191.

48. Tica, N., Zekić, V., Milić, D., Brkić, M. (2011): “The economic viability of briquette production from straw”, 22nd International symposium “Safe food production”, pp.

192-194.49. Zekić, V., Ranogajec, Jonjaua, Radeka, Miroslava, Tica, N., Bačkalić, Z., Milić, D.

(2011): “Evaluation of the economic viability of waste from ceramic brick and tileindustry in the production of historic pozzolanic materials”, Program and Book ofAbstracts, ECOS2011, Novi Sad, Serbia 4-7 july, pp. 477.

50. Jovanović, M., Tica, N., Zekić, V., Marković. T., Milić, D. (2011): „Ekonomskaobeležja korišćenja biogasa za proizvodnju električne i toplotne energije“,Ekonomika poljoprivrede, Društvo agrarnih ekonomista SCG, Beograd; Institutza ekonomiku poljoprivrede, Beograd i Akademija ekonomskih nauka, Bukurešt,

str. 317-323, UDC 338.43:63, UDK: 636.5.084.51. Sinisa N. Dodić, Vladislav N. Zekić, Vesna O. Rodić, Nedeljko Lj. Tica, Jelena M.Dodić, Stevan D. Popov (2011): »The economic effects of energetic exploitation ofstraw in Vojvodina«, Renewable and Sustainable Energy Reviews, vol. 16 br. 1, str.397-403, http://dx.doi.org/10.1016/j.rser.2011.08.004.

52. Zekić, V., Vitović, V., Petrović Ljiljana, Tomović, V., Lukač, D. (2011): “Ekonomskaobeležja tova svinja mangulica”, Agroekonomika br. 51-52, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, str. 59-65, UDK 338.43, ISSN 0350-5928.

53. Milić, D., Tica, N., Zekić, V., Radeka Miroslava, Ranogajac Joanua, Bačkalić, Z.(2011): “Utvrđivanje vrednosti nepoljoprivrednih zemljišta”, Agroekonomika br.

51-52, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, str. 59-65, UDK 338.43, ISSN 0350-5928.54. Tica, N., Zekić, V., Milić D., Đajić, D. (2011): “Poljoprivredna gazdinstva u sistemu poreza na dodatu vrednost”, Agroekonomika br. 51-52, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, str. 32-38, UDK 338.43, ISSN 0350-5928.

55. Zekić, V., Tica, N., Milić, D., Joanua Ranogajec, Miroslava Radeka (2011):“Tradicionalni građevinski materijali kao element ruralnog razvoja”,Agroekonomika br. 51-52, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, str. 86-92, UDK338.43, ISSN 0350-5928.

(3) DOCENTI

DOC. DR JANKO VESELINOVIĆ

BIOGRAFIJA

Dr Janko Veselinović rođen je 1965. godine u Kninu. Pravni fakultet na



201

Univerzitetu u Novom Sadu završio je 1990. godine. Magistrirao je na temu: Ugovor otrgovinskom zastupanju (agenturi), a doktorirao na temi: Pravno regulisanje upravljačkogmenadžmentau domaćem i uporednom pravu, na istom fakultetu na kome je završio iosnovne studije.

Na Poljoprivrednom fakultetu, Univerziteta u Novom Sadu od 2009. godine predaje

na Agroekonomskom smeru predmet „Privredno pravo”, ana smeru Agroturizam irurarni razvojpredmet „Pravo i ugovori u turizmu”.

Od 1991. godine do 2001. godine radio je u Poslovnom sistemu „YUCO” iz Novog Sada, na mestu diplomiranog pravnika, a kasnije kao generalni direktor „YUCOHEMIJE”. Odlukom Skupštine grada Novog Sada2002. godine postavljen je na mestodirektora JKP”Novosadska toplana”, a od 2004. godine obavljao je funkciju pomoćnikasekretara za nauku i tehnološki razvoj Izvršnog veća Autonomne Pokrajine Vojvodinei bio je zadužen za nauku. U dva mandata biran je za narodnog poslanika u Narodnojskupštini Republike Srbije (2008. i2012. godine). U prvom sazivu bio je član sledećih

skupštinskih odbora: Odbora za ustavna pitanja, Odbora za nauku i tehnološki razvoj iOdbora za Srbe van Srbije. Od 2006. do 2008. godine bio je članSaveta Univerziteta u Novom Sadu.


Udžbenici:Privredno pravo, 2011, 304 str., Novi Sad, Izdavač: Univerzitet u Novom Sadu,

Poljoprivredi fakultet, ISBN 978-86-913797-8-0, COBISS.SR-ID 267083783, CIP

347.7(075.8).Monografije:Ugovori i sredstva plaćanja u turizmu, 2011., 143 str., Novi Sad, Izdavač:

Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, ISBN 978-86-7520-216-5, COBISS.SR-ID 264604935, CIP 338.48:347.4(075.8).

Naučni radovi:• Odnos Srbije prema Srbima u okruženju – istine i zablude, Mitovi i stereotipi

nacionalizma i komunizma na prostoru bivše Jugoslavije, 2008, str. 255-263,Salzburg – Novi Sad, Institute for Historical Justice and Reconciliation, Centerfor History, Democracy and Reconciliation, ISBN 978-86-86601-04-9, COBISS.

SR-ID 231643399, UDC 39:94(497.11), CIP 323.1:316.647.8(479.1)(082).• Povratak izbeglih i prognanih lica i zaštita manjinskih prava, kao uslov

normalizacije odnosa Srba i Hrvata, Srpsko – hrvatski odnosi u 20. veku – prošlosti perspektive, 2008, str. 21-36, Salzburg – Novi Sad, Institute for Historical Justiceand Reconciliation, Center for History, Democracy and Reconciliation, ISBN978-86-86601-05-6, COBISS.SR-ID 235201287, UDC 329(497.4/.7):316.344, CIP94(497.11:497.5)“19“(082).



202

• Položaj, značaj i perspektive stranaka srpske i hrvatske manjine u Hrvatskoj iSrbiji, Serbo-Croat Relations: Political Cooperation and National Minorities, 2009,Salzburg – Novi Sad, Institute for Historical Justice and Reconciliation – Centerfor History, Democracy and Reconciliation, ISBN 978-86-87143-13-5, COBISS.SR-ID 243192327, CIP 94(497.11:497.5)“19“(082).

• Normativno regulisanje ruralnog razvoja kod nas i u uporednom pravu,Agroekonomika, 2009, br. 41-42, str. 53-68, ISSN 0350-5928.

• Krivična odgovornost pravnih lica u našem pravu, Pravo – teorija i praksa, 2009, br. 3-4, str. 48-58, ISSN 0352-3713, UDK:347.191:343.222.

• Donošenje Zakona o dijaspori i Srbima u regionu, Nations, states and diasporas ofthe former Yugoslavia, 2010, Sremska Kamenica, Institute for Historical Justiceand Reconciliation – Center for History, Democracy and Reconciliation, ISBN987-86-87143-14-2, COBISS.SR-ID 246847239, CIP 94(497.1)(082)

• Odnosi Srbije i Hrvatske i Evropska unija, Izazovi evropskih integracija, časopis

za pravo i ekonomiju evropskih integrecija, Službeni glasnik, 2010, Beograd, str.57-75, ISSN 1820-9459, UDK 327(497.11:497.5)„19/20“; 341.238(497.11:497.5)“20“;341.217(4-672EU:497.11+497.5).

• Ostvarivanje manjinskih i statusnih prava Srba u Republici Hrvatskoj i Hrvatau Republici Srbiji sa aspekta evropskih integracija ovih dveju zemalja, 2011, str.225-249, Novi Sad, Institute for Historical Justice and Reconciliation – Center forHistory, Democracy and Reconciliation, ISBN 978-86-86601-18-6, COBISS.SR-ID 267367175, CIP 32(497.11:497.5)“19“(082).

• Pravni uslovi i forme obavljanja delatnosti u oblasti turizma u našem pravu,Agroekonomika, 2011, br.49-50, str. 17-33, ISSN 0350-5928, UDK:338.43,

COOBISS.SR-ID 28370439, CIP 338.43.• Pravna priroda i obaveze ugovornih strana kod ugovora o ugostiteljskim uslugama(ugovor o smeštaju i pansionu), Zbornik radova, Pravni fakultet u Novi Sad, 2011, br1., ISSN 0550-2179, UDK 3, COOBISS.SR-ID 16397826, CIP 34(082).

DOC. DR TIHOMIR ZORANOVIĆ

BIOGRAFIJA

Dr Tihomir Zoranović je rođen 4. juna 1961. godine u Novom Sadu, AP Vojvodina,Srbija. Osnovnu školu je završio pohađajući OŠ »Jožef Atila« u Novom Sadu, a dvegodine zajedničkog srednješkolskog obrazovanja u novosadskoj srednjoj školi »MošaPijade«.

Dve godine usmerenog obrazovanja je završio u srednjoj školi »Jovan Jovanović -Zmaj« pohađajući smer Informatika, zanimanje Programer.

Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu je upisao 1985. godine, a diplomirao naAgroekonomskom smeru u septembru 1991.godine. U januaru 1992.godine upisuje



203

poslediplomske studije na Tehničkom fakultetu »Mihajlo Pupin« u Zrenjaninu gde doaprila 1994. godine sa uspehom polaže sve predviđene ispite.

Magistarski rad pod nazivom “Doprinos specifičnih karakteristika obrazovnogsoftvera na podizanje efekata u nastavi informatike studenata poljoprivrednog fakulteta” je odbranio maja 1995. godine.

Doktorsku disertaciju pod nazivom „Informaciono-upravljački servis za obrazovno-savetodavnu funkciju u poljoprivrednoj proizvodnji na malim gazdinstvima“ je odbranio24. marta 2009. godine na Tehničkom fakultetu „Mihajlo Pupin“ u Zrenjaninu.

Zaposlen je na Poljopriverednom fakultetu u Novom Sadu od 1992.godine, gdeizvodi vežbe na predmetu Informatika za sve smerove (12 smerova, oko 600 studenatagodišnje).

Kao doktor tehničkih nauka izabran je 13.06.2011. u zvanje docenta za naučnuoblast „Informatika i sistemska analiza“.

Od dana zaposlenja je učesnik u naučno-istraživačkim projektima koje finansira

Ministarstvo za nauku (do sada deset) kao i u dva Tempus projekta koje finansiraEvropska unija.Govori, čita i piše na engleskom jeziku.


1. Srdjevic B., Srdjevic Z., Zoranovic T. (2007): Allocating water related financial budgets by synergistic use of LP and AHP, World Water Week in Stockholm, August12-18, 2007, Abstract Volume, 166-167, Stockholm, Sweden, 2007.

2. Novković N., Lučić Đ., Zoranović T., Gagić Svetlana, Korovljev Z. (2007):Upravljačko-informacioni sistem proizvodnje u svinjarstvu: studija slučaja PIK“Bečej”, Dnevnik-Poljoprivrednik AD, Novi Sad, Poljoprivredni fakultet, NoviSad, Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, Savremena poljoprivreda br 3-4, 2007, 108-113, Srbija.

3. Potkonjak S., Škorić M., Zoranović T. (2007): Ekonomski aspekti održavanjadrenažnih sistema u uslovima održivog razvoja. Tematski zbornik radova:«Melioracije 07 – stanje i perspektive». Poljoprivredni fakultet, Departman zauređenje voda, Novi Sad, 2007., str. 162-168. Ključne reči: troškovi održavanja,održivi razvoj. Savetovanje MELIORACIJE 07 (STANJE I PERSPEKTIVE).

Departman za uređenje voda, Novi Sad, 24.01.2007. ISBN:978-86-7520-107-6.Urednici: Dr Mićo Škorić, Dr Sima Belić, Dr Atila Salvai, Dr Radovan Savić.

4. Potkonjak S., Bajčetić R., Zoranović T. (2007): Cena vode i vodoprivrednih uslugau funkciji održivog razvoja vodnih resursa. Letopis naučnih radova. Godina 31(2007), broj 1, str. 73-79, Novi Sad. Ključne reči: ekonomska cena vode, metodizračunavanja. YUISSN 0546-8264, UDK: 631/.639(05).

5. Potkonjak S., Zoranović T., Mačkić K. (2007): Investicije i troškovi navodnjavanjau zavisnosti od vrste pogona. Traktori i pogonske mašine. Godina 12, vol.12, broj 2, str. 32-37, Novi Sad, 2007. Ključne reči: troškovi energije, snaga motora,tehnologija navodnjavanja. ISSN 0354-9496, UDK: 631.372.



204

6. Srdjevic B., Srdjevic Z., Zoranovic T., Suvocarev K. (2008): Group decision-making contexts: AHP application in presence of complete and incompleteinformation, Invited paper for Workshop: Risk, Uncertainty and Decision Analysisfor Nanomaterials: Environmental Risks and Benefits and Emerging ConsumerProducts, 27-30 April 2008, Carvoeiro, Portugal.

7. Srdjevic B., Srdjevic Z., Zoranovic T., Suvocarev K. (2008): TransboundaryWater Management: Bilateral Decision-Making Framework for Optimal StorageAllocation of the Djerdap Multipurpose Reservoir at Serbia - Romania Frontier,Paper presented during the Symposium: Mekong Management at a Watershed -IWRM in the global water crisis? September 29–October 1, 2008, School of GlobalStudies, University of Gothenburg, Sweden.

8. Srdjevic B., Srdjevic Z., Zoranovic T., Suvocarev K. (2008): MulticriteriaApproach to Conflict Resolution – Harmonizing Water Policies and Water Pricing:Serbian Case Example, In: Proc. of the 2nd World Aqua Congress (Eds. P. Sinha and

S. Rana), 26-28.11.2008., New Delhi, India, pp. 195-204.9. Zoranović T., Novković N., Hotomski P. (2008): Cattle Breading ControlSoftware, International Scientific Meeting: State, Possibilities and Perspectives ofRural Development on Area of Huge Open-pit Minings, Themetic Proceedings,Beograd-Banja Vrujici, 24-25. april 2008, str. 368-374. ISBN 978-86-82121-55-8,Cobiss.SR-ID 148134412, CIP 338.43(082); 502.521:622.271(082).

10. Zoranović T., Vukoje V. (2008): Softver za mala poljoprivredna gazdinstva,Ekonomika poljoprivrede, br.3, 2008., Beograd, str. 329-338. YU ISSN 0352-3462.

11. Zoranović T., Hotomski P., Jeftić Vesna (2008): Unapređenje prikupljanja podataka u poljoprivredenoj proizvodnji upotrebom savremenih softverskih

rešenja, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, Agroekonomika br. 37-38, 2008, 67-74,Srbija. YU ISSN 0350-592812. Potkonjak S., Spasić J.,Zoranović T. (2008): Tehno-ekonomski aspekti sakupljanja,

odvodjenja i prečišćavanja otpadnih voda. Zbornik radova: «Melioracije 08»,Poljoprivredni fakultet, Departman za uredjenje voda, Novi Sad, 2008., str. 139-146. Ključne reči: kanalizacioni sistem, investicije, troškovi, cena vode, ekonomskiefekti. Savetovanje MELIORACIJE 08 (STANJE I PERSPEKTIVE). Departmanza uređenje voda, Novi Sad, 24.01.2007. ISBN:978-86-7520-107-6. Urednici: DrMićo Škorić, Dr Sima Belić, Dr Atila Salvai, Dr Radovan Savić.

13. Srdjevic B., Srdjevic Z., Zoranovic T., Suvocarev K. (2009): Group Decision-

Making in Selecting Nanotechnology Supplier: AHP Application in Presence ofComplete and Incomplete Information, in the Book ‘Nanomaterials: Risks andBenefits’ (I. Linkov and J. Steevens, eds; p. 475), published by Springer Science+ Business Media B.V., pp. 409-422, 2009. ISSN 1874-6519, ISBN: 978-1-4020-9490-3 (PB), ISBN: 978-1-4020-9489-7 (PB), ISBN: 978-1-4020-9491-0 (e-book).

14. Srdjevic Z., Trivunovic S., Srdjevic B., Zoranovic T. (2009):Selecting a Cattle FoodSupplier as a Group Decision-Making Problem, 7th World Congress of Computersin Agriculture and Natural Resources, Reno, Nevada, USA, 2009.



205

Abstrakt rada i način citiranja se nalazi na linku http://asae.frymulti.com/abstract.asp?aid=29093&t=2, a ceo rad u PDF-u je dostupan samo članovima ASABE(American Society of Agricultural and Biological Engineers) asocijacije.

Published by the American Society of Agricultural and Biological Engineers, St.Joseph, Michigan www.asabe.org

Citation: 7th World Congress on Computers in Agriculture ConferenceProceedings, 22-24 June 2009, Reno, Nevada

(electronic only) 711P0409e. Authors: Zorica Srdjevic, Snezana Trivunovic, Bojan Srdjevic, Tihomir Zoranovic Keywords: cattle food, supplier, multi-criteria analysis.15. Tihomir Zoranović (2009): Informaciono-upravljački servis za obrazovno-

savetodavnu funkciju u poljoprivrednoj proizvodnji na malim gazdinstvima,doktorska disertacija, Tehnički fakultet „Mihajlo Pupin“, Zrenjanin.

16. Zoranovic, T., Berkovic, Ivana, Letic, D. (2009): Specijalizovani model za

optimizaciju ratarske proizvodnje, Agroekonomika br 41-42, Poljoprivrednifakultet Novi Sad, str. 116-125.17. Potkonjak Svetlana, Zoranović Tihomir, Mačkić Ksenija (2010): The irrigation

influence on agricultural intensification in Serbia, Ekonomika poljoprivrede,Special Issue 2, The Balcan Scientific Association of Agrarian Economists,Institute of Agricultural Economics, Belgrade, Academy of Economic Studies,Bucharest, Romania, str. 264-270, 2010.

18. Zoranović Tihomir, Potkonjak Svetlana (2010): Informacioni sistemi u službi poljoprivrednog savetodavstva, Agroekonomika br 47-48, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, UDK: 338.43, YU ISSN 0350-5928, str. 105-110.

19. Dr Tihomir Zoranović, Dr Nebojša Novković (2010): Softver za upravljanjegovedarskom proizvodnjom, naručilac PIK Bečej AD, Bečej. Tehničko rešenje je razvijeno u okviru projekta TR13013 „Veb portali za analizu podataka isavetodavstvo“koji je finansiran od strane Ministarstva za nauku i tehnološkirazvoj Republike Srbije.

20. Novković N, Zoranović T., Matković M. (2011): Upravljački informacioni sistemu govedarstvu, Šesto međunarodno naučno-stručno savjetovanje agronomaRepublike Srpske, Poljoprivredni fakultet, Banja Luka, 22-25.03.2011., zbornikapstrakata, str 84.

21. Zoranović T., Novković N, Potkonjak S (2011): Catle breeding management

solution, 22. Internacionalni Symposium „Food safety production“, Proceedings,Trebinje, Bosnia and Hercegovina, 19-25.06.2011., ISSBN: 978-86-7520-219-6, str.201-203.

22. Potkonjak Svetlana, Zoranović Tihomir, Bošnjak Biljana, Mačkić Ksenija (2011):Comparative Advantage of The Danube Region in Food Production in IrrigationCondition in Serbia, 22. International symposium „Food safety production“,Proceedings, Trebinje, Bosnia and Herzegovina, 19-25 june, 2011, ISSBN: 978-86-7520-219-6, page 221-223.



206

23. T. Zoranovic, S. Potkonjak, I. Berkovic (2011): Optimization methods andtechnique applicable to food production in irrigation in Serbia, Internationalconference Information and Communication Technologies for Small and Mediumenterprises, ICT forSME 2011, Technical Faculty „Mihajlo Pupin“, Zrenjanin,Arandjelovac, September 22, 2011, ISBN 978-86-7672-140-5

24. Potkonjak Svetlana, Mačkić Ksenija, Zoranović Tihomir (2011): Procena uticajaizgradnje regionalnog hidrosistema na ruralni razvoj, Ekonomika poljoprivrede,Special Issue 1, Book I, The Balcan Scientific Association of Agrarian Economists,Institute of Agricultural Economics, Belgrade, str. 389-396, 2011, YUISSN 0352-3462.

25. Tihomir Zoranović, Svetlana Potkonjak (2011): Izbor sistema za navodnjavanje primenom višekriterijumskog metoda ELECTRE, Agroekonomika, Poljoprivrednifakultet, Novi Sad, 2011, str. 66-74, YUISSN 0350-5928

DOC. DR MIRJANA LUKAČ-BULATOVIĆ

BIOGRAFIJA

Dr Mirjana Lukač Bulatović rođena je 16.10.1968. godine u Novom Sadu.Posle završene Više ekonomske škole u Novom Sadu (smer Komercijalni), 1991.godine upisuje se na Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu (smer Agroekonomski) gde

je diplomirala, januara 1998. godine sa prosečnom ocenom 8, 06. Na postdiplomskestudije na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu (smer Agromenadžment) upisujese školske 1999/2000. godine. Postdiplomske studije završila je sa prosečnom ocenom 9,22. Magistarski rad pod nazivom „Proizvodni i ekonomski efekti u proizvodnji i preradivoća» odbranila je 2004. godine.

Od 2001. godine zaposlena je na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu kaoasistent pripravnik na predmetima Organizacija voćarsko-vinogradarske proizvodnje iOrganizacija i ekonomika poslovanja. U zvanje asistenta izabrana je 2005. godine zaužu naučnu oblast Menadžment i organizacija u poljoprivredi, Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

Od oktobra 2009. godine angažovana je u izvođenju vežbi i na predmetimaPreduzetnički menadžment u agroturizmu, Menadžment proizvodnje i prerade poljoprivrednih proizvoda i Životne namirnice i ishrana u okviru Departmana zaekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.

Doktorsku disertaciju pod naslovom «Ekonomska efikasnost proizvodnje i prerade važnijih voćnih vrsta u Republici Srbiji», odbranila je u oktobru 2010. godinena Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.U martu 2011. godine izabrana je u zvanjedocenta na grupi predmeta uže naučne oblasti Menadžment i organizacija u poljoprivredi.

Do sada je, samostalno ili u koautorstvu, ukupno objavila 27 naučnih radova.



207

Takođe, od 2005. godine permanentno učestvuje na naučnim projektima iz oblastiekonomike poljoprivrede finansiranim od strane Sekretarijata za poljoprivredu,vodoprivredu i šumarstvo AP Vojvodine, kao i republičkog Ministarstva za nauku itehnološki razvoj.

Udata je i ima jedno dete. Živi u Novom Sadu.


1. Milić, D., Lukač Bulatović Mirjana, Kukić, Đ.: Ekonomska opravdanost proizvodnje sušenog voća na porodičnoj farmi, Časopis PTEP, Novi Sad, 2007,Vol. 11, br. 1-2, str. 14- 17, UDK: 664.854:331:631.1.017.3, ISSN 1450-5029

2. Lukač Bulatović Mirjana, Čikić Jovana, Marica Miladinović: Istraživanje tržištau cilju unapređenja potrošnje sušenog voća, Časopis PTEP, Novi Sad, 2007, Vol.11, br. 3, str. 116-120, UDK: 664.854:339.1, ISSN 1450-5029

3. Lukač Bulatović Mirjana: Economic efficiency of fruit products production, 1st

International conference: sustainable postharvest and food tehnology, INOPTEP2009, Divčibare, Serbia, 21-26 april 2009, PTEP Journal on processing and energyin agriculture, Vol. 13, br.1, str. 91-94, UDK: 658.52:641, ISSN 1450-5029

4. Lukač Bulatović, Mirjana: Proizvodno-ekonomska obeležja preradevoća, Ekonomika poljoprivrede, Beograd, 2010, br. 1, str. 111-121, UDK.339.146:637.5(497.11)

5. Lukač Bulatović, Mirjana: Stanje i tendencije u proizvodnji prerađenog voća u

Republici Srbiji, Agroekonomika, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2010, Vol.45-46, br. 45-46, str. 52-61, UDK 338.436. Lukač Bulatović, Mirjana: Ekonomski efekti u preradi voća, Savremena

poljoprivreda, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2010, Vol. 59, br. 3-4, str. 234-242, UDK 63(497.1)(051)-540.2

7. Milić, D., Popović, N., Lukač Bulatović Mirjana: Ekonomski aspekti razvojaorganske proizvodnje, Savremena poljoprivreda, Poljoprivredni fakultet, NoviSad, 2010, Vol. 59, br. 3-4, str. 242-250, UDK 63(497.1)(051)- 540.2

8. Lukač Bulatović Mirjana: Ekonomska efikasnost proizvodnje i prerade važnijihvoćnih vrsta u Republici Srbiji, Doktorska disertacija, Poljoprivredni fakultet,

Novi Sad, 2010.9. Lukač Bulatović Mirjana: Osnovna obeležja organske poljoprivrede,

Agroekonomika, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2011, Vol. 49-50, br. 49-50, str.88-97, UDK 338.43YU ISSN: 0350-5928, UDC: 631.147

10. Lukač Bulatović Mirjana, Milić, D.: Main characteristics of Organic FoodProduction and it place in overall Agricultural Production, 22nd InternationalSymposium Food safety production, Trebinje, Bosnia and Herzegovina, 19-25June, 2011, str. 207-209, ISBN: 978-86-7520-219-6, UDC: 338.439.4:616-092.11



208

DOC. DR DEJAN JANKOVIĆ

BIOGRAFIJA

Dr Dejan Janković rođen je 24.02.1976. godine u Rijeci, opština Rijeka, R.Hrvatska gde je završio osnovnu školu. U Novom Sadu završava Srednju ekonomskuškolu i 1995. godine upisuje se na Filozofski fakultet u Novom Sadu, Odsek za filozofijui sociologiju, smer Sociologija. Studij sociologije završio je u predviđenom roku kaoredovan student, jula 2000. godine sa prosečnom ocenom 8, 83 i ocenom diplomskograda 10 (Naslov diplomskog rada: Manipulativne mogućnosti masovnih medija).

Od novembra 2000. godine zaposlen je na Poljoprivrednom fakultetu u NovomSadu, na Departmanu za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, kao asistent nanastavnom predmetu Sociologija. Postdiplomske studije završio je 2005. godine naOdseku za sociologiju, Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, odbranom magistarske teze pod naslovom Poljoprivredno savetodavstvo kao činilac razvoja poljoprivrede i sela.

Doktorsku disertaciju pod naslovom Sociološki aspekti razvoja lokalnih seoskih zajednica, odbranio je u aprilu 2011. godine na Odseku za sociologiju Filozofskogfakulteta u Novom Sadu.

U januaru 2012. godine izabran je u zvanje docenta na Poljoprivrednom fakultetuu Novom Sadu na grupi predmeta uže naučne oblasti Sociologija.

U svom naučnom radu autor je i koautor na više od trideset naučnih radova izoblasti sociologije sela i poljoprivrede, sociologije ruralnog razvoja i poljoprivrednogsavetodavstva i učesnik na nekoliko istraživačkih projekata u vezi sa poljoprivrednim

savetodavstvom i ruralnim razvojem finansiranim od strane Sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstva AP Vojvodine, kao i republičkog Ministarstvaza poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu i Ministarstva nauke i zaštite životne sredine.

Imao je više studijskih boravaka u inostranstvu: 2002. godine Letnja škola primenjene statistike i ekonometrije, Bugarska; 2003/2004. godine kao stipendistanemačke DAAD fondacije koristio je istraživačku stipendiju u trajanju od 12 mesecina Humboldt Univerzitetu u Berlinu, Poljoprivrednom fakultetu, Institutu za društvenenauke u poljoprivredi; u toku 2006. i 2007. godine u nekoliko navrata je boravio višemeseci na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Hohenheimu (Nemačka); u tokuavgusta 2008. godine na Humboldt Univerzitetu u Berlinu, Seminaru za ruralni razvoj

(SLE +: Berlin Training for International Development Cooperation) uspešno je završioedukaciju u vezi sa decentralizovanim upravljanjem regionalnim razvojem.

Od 2005-2008. godine ispred Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu vršio jefunkciju nacionalnog koordinatora TEMPUS projekta (JEP 19027_2004 Balkan Agri-Sector Initiative for Capacity Building ) i u saradnji sa Poljoprivrednim fakultetom uHohenheimu bio predavač na sedmodnevnom modulu Savetodavstvo i komunikacija.

Odlično govori, piše i čita engleski i nemački jezik.Oženjen je i ima dvoje dece. Živi u Novom Sadu.



209


1. Petrović, Ž , Janković, D. (2007). Agricultural extension of the AKIS in Serbia/Vojvodina. Thematic Proceedings from the 100th Seminar of EAAE „ Developmentof Agriculture and Rural Areas in Central and Eastern Europe“. EAAE-SAAE.Str. 615-623. ISBN 978-86-86087-05-8, UDC: 631(4-12) (082), 338.43(4-12) (082),316.334.3(4-12) (082)

2. Janković, D. (2007). Definisanje poljoprivrednog savetodavstva. Tematski broj sameđunarodnog naučnog skupa „Multifunkcionalna poljoprivreda i ruralni razvoj II – očuvanje ruralnih vrednosti“. Str. 938-945, UDK 338.43(4-664)(082); 631(4-664)(082);331.5:631(4-664)(082), ISBN 978-86-82121-48-0, Izdavač: Institut zaekonomiku poljoprivrede

3. Petrović, Ž., Janković, D. (2007). Socijalna izopštenost omladine u seoskimzajednicama. Tematski broj sa međunarodnog naučnog skupa „Multifunkcionalna

poljoprivreda i ruralni razvoj II – očuvanje ruralnih vrednosti“ Institut zaekonomiku poljoprivrede, Beograd. Str. 852-860, UDK 338.43(4-664)(082); 631(4-664)(082);331.5:631(4-664)(082), ISBN 978-86-82121-48-0, Izdavač: Institut zaekonomiku poljoprivrede

4. Janković, D. (2007). Značaj socijalnog kapitala u razvoju lokalnih seoskihzajednica. Zbornik Matice srpske za društvene nauke. Novi Sad. Br 123. Str. 173-191. YU ISSN 0352-5732 UDK: 330.342.151(497.11-22) 316.334.55

5. Petrović, Ž. (urednik) (2007). Sistem informacija u poljoprivrednom savetodavstvuVojvodine. Poljoprivredni fakultet Novi Sad. Str., UDK 316.42(082) 316.334.55(082)631.153(082), ISBN 978-86-7520-153-3, Izdavač: Poljoprivredni fakultet; Poglavlja

u monografiji u kojoj je Dejan Jankovic koautor:• Petrović, Ž., Janković, D. (2007). Zadaci i funkcije poljoprivrednog savetodavstva.

Str. 1-21.• Petrović, Ž., Čikić, J., Janković, D. (2007). Metodološki okviri za prikupljanje

informacija o poljoprivrednim gazdinstvima. Str. 21-38.• Čikić, J., Janković, D., Petrović, Ž. (2007). Tipologija savetodavnog rada. Str. 38-

57.• Petrović, Ž., Čikić, J., Koči, I., Janković, D., Miladinović, M. (2007).

Registrovanje informacija i Kartona odabranog gazdinstva u sistem informacija u poljoprivrednom savetodavstvo. Str. 63-143.

• Janković, D., Petrović, Ž. (2007). Monitoring i evaluacija u poljoprivrednom savetodavstvu. Str. 197-221.

6. Janković, D. (2007). Organizacioni modeli poljoprivrednog savetodavstva. Agroekonomika. Tematski zbornik „Aktuelni problemi tranzicije agroprivrede“.Poljoprivredni fakultet Novi Sad. Departman za ekonomiku poljoprivrede isociologiju sela. Broj 36. Str. 58-70. ISSN: 0350-5928 UDK:361.153:336



210

7. Janković, D. (2008). Social factors of rural community development. InternationalScientific Meeting: State, possibilities and perspectives of rural development onarea of huge open-pit minings, Themаtic Proceedings, Belgrade–Vrujci, 24-25th April 2008, стр. 290-298, ISBN 978-86-82121-55-8, Cobiss.SR-ID 148134412, CIP338.43(082); 502.521:622.271(082);

8. Janković, D., Jovana Čikić (2008). Specifičnosti savetodavnog rada sa odabranimgazdinstvima u Srbiji. International Scientific Meeting: “MultifunctionalAgriculture and Rural Development III – rural development and (un)limitedresources”, 4-5th December 2008, Faculty of Agriculture in Zemun – Belgrade,knjiga II, str. 74-81; ISBN 978-86-82121-59-6, Cobiss.SR-ID 153619724, CIP 338(497.11)”2001/2009”;631.1(497.11)”2002/2007”

9. Čikić, J., Petrović, Ž., Janković, D. (2008). Uloga poljoprivredne savetodavneslužbe u podsticanju proizvodnje zdravstveno bezbedne hrane. InternationalScientific Meeting: “Multifunctional Agriculture and Rural Development III –

rural development and (un)limited resources”, 4-5th December 2008, Faculty ofAgriculture in Zemun – Belgrade, knjiga II, str. 102-108; ISBN 978-86-82121-59-6,Cobiss.SR-ID 153619724, CIP 338(497.11)”2001/2009”; 631.1(497.11)”2002/2007”

10. Čikić, Jovana; Petrović, Ž. i D. Janković (2009). Metodi savetodavnog radau funkciji unapređenja poljoprivrede na seoskim gazdinstvima Vojvodine. Ekonomika poljoprivrede. Beograd. Vol. 56, Br. 4, Str. 577-587 ISSN: 0352-3462,UDK 631.152(497.113).

11. Petrović, Ž., Janković, D. i Jovana, Čikić (2010). Problems in the extension workand farmers’ needs in Serbia. Ekonomika poljoprivrede. God. 57. Specijalni broj 1.Beograd P. 91-98; YU ISSN 0352-3462, UDC: 338.43:63, UDK: 631.11.1(497.11

12. Janković, D. Petrović, Ž. i Jovana, Čikić (2010). Karakteristike savetodavnog procesa u radu sa odabranim gazdinstvima u Vojvodini. Ekonomika poljoprivrede. Vol. VLII. Br. 2. Str. 257-275. UDK: 631.153:631.115.11 (497.113) ISSN 0352-3462

13. Čikić, J., Petrović, Ž. i D. Janković (2010). Unutrašnji činioci modernizacije radau poljoprivredi na odabranim gazdinstvima Vojvodine. Ekonomika poljoprivrede. Vol. VLII. Br. 3. Str. 449-461. UDK: 631.115.1:005.591.6(497.113) ISSN 0352-3462

14. Petrović, Ž. i D. Janković (2010). Characteristics of land tenancy on family farmsin Vojvodina. Ekonomika poljoprivrede. Vol. VLII. SI-2. Str. 571-578. UDK:347.453:631.1.017.3 (497.113) ISSN 0352-3462

15. Petrović, Ž. i D. Janković (2010). Poljoprivredno savetodavstvo Srbije – stanje,

problemi i mogućnosti reformi. Poljoprivredni fakultet Novi Sad. Str. 1-201. ISBN978-86-7520-186-1. UDK: 316.334.55 631.1:005.942

16. Janković, D. (2011). Sociološki aspekti razvoja lokalnih seoskih zajednica.Odbranjena doktorska disertacija. Biblioteka Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.

17. Janković, D. (2011). Rural communities in Serbia: necessity of territorial ruraldevelopment policies. Paper presented on XXIV European Congress for RuralSociology “Inequality and Diversity in European Rural Areas“, 22-25 August2011, Chania, Crete, Greece.



211

DOC. DR KATARINA ĐURIĆ

BIOGRAFIJA

Dr Katarina Đurić (rođena Marković) rođena je 16.05.1977. godine u SremskojMitrovici gde je završila osnovnu i srednju ekonomsku školu. Na Poljoprivredni fakultetu Novom Sadu, smer Agroekonomski, upisuje se 1996. godine. Studije Agroekonomijezavršava u januaru 2001. godine sa prosečnom ocenom 9, 58. U toku studija više puta je nagrađivana od strane Poljoprivrednog fakuteta i Univerziteta u Novom Sadu kaonajbolji student i najbolji diplomirani student.

Na postiplomske studije Agromenadžment na Poljoprivrednom fakultetu u NovomSadu upisuje se školske 2001/2002. godine. Ove studije završava sa prosečnom ocenom 9,67. Magistarsku tezu pod nazivom „Poljoprivredna savetodavna služba u funkciji razvojamenadžmenta u poljoprivredi“ odbranila je u februaru 2004. godine. U zvanje asistentza užu naučnu oblast Ekonomika poljoprivrede sa zadrugarstvom na Poljoprivrednomfakultetu izabrana je u julu 2004. godine.

Doktorsku disertaciju pod nazivom „Transformacija Zajedničke agrarne politikeEvropske unije i implikacije na poljoprivredu Srbije“ odbranila je u aprilu 2008. godinena Ekonomskom fakultetu u Subotici. U julu 2009. godine izabrana je u zvanje docentana Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu na grupi predmeta uže naučne oblastiEkonomija.

U svom naučnom radu autor je i koautor više od trideset naučnih radova iz oblastiEkonomike poljoprivrede i učesnik na nekoliko istraživačkih projekata finansiranim od

strane Republičkog Ministarstva nauke i zaštite životne sredine.Govori, čita i piše engleski jezik.


1. Marković, Katarina (2007): “Poljoprivredno zadrugarstvo u Republici Srbiji –stanje i perspective”, Letopis naučnih radova Poljoprivrednog fakuteta u NovomSadu, Vol. 31, br. 1, str. 114-121, ISSN: 0546-8264, UDK: 631/.639(05)

2. Marković, Katarina (2007): “Reforma trgovinske politike zemalja centralne i

istočne Evrope – moguće pouke za Republiku Srbiju”, Monografija: Međunarodnaiskustva u tranziciji agrarnog sektora i ruralnih područja, Društvo agrarnihekonomsita Srbije i Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, str.73-80, ISBN: 978-86-86087-06-5

3. Marković, Katarina (2008): „Transformacija Zajedničke agrarne politikeEvropske unije i implikacije na poljoprivredu Srbije“, odbranjena doktorskadisetacija, Biblioteka Ekonomskog fakulteta u Subotici



212

4. Marković, Katarina (2008): “Mere budžetske podrške poljoprivredi u Srbiji iEvropskoj Uniji – komparacija i mogućnosti usklađivanja”, Tematski zbornik pod nazivom «Evropska unija i Zapadni Balkan – izazovi za agroprivredu Srbije:Šta nam je činiti?», Društvo agrarnih ekonomista Srbije i Regionalna privrednakomora, Beograd, Novi Sad, str. 49-55, ISBN 978-86-86087-10-2

5. Mihajlović, L., Marković, Katarina (2008): “The economic and system-relatedelements of the agrarian and rural development of the Republic of Serbia”, Tematskizbornik pod nazivom: “Agrobiznes a zrownowazony rozwoj obszarow wiejskich”,Akademii Ekonomicynej im. Oskara Langego we Wroclawiu, Poland, p.p. 22-26,PL ISSN 0324-8445

6. Marković, Katarina (2008): 1 autorski tabak – 16 odrednica iz oblasti poljoprivredeu: «Encikopedija srpskog naroda», Zavod za izdavanje udžbenika, Beograd, CIP0/9 (497.11) (031), ISBN 978-86-17-15732-4, COBISS. SR-ID 151806732

7. Marković, Katarina (2008): “Institucionalni okvir kao jedan od uslova za

regionalni i ruralni razvoj”, Agroekonomika, vol. 39-40, broj 39-40, str. 95-102,Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, ISSN:0350-59288. Marković, Katarina (2009): “Nivo i dinamika parcijalnih produktivnosti kao

indikatori konkurentnosti poljoprivrede”, Ekonomika poljoprivrede, Vol. LVI, br.2, str. 319-327, YU ISSN: 0352-3462

9. Marković, Katarina (2009): “Zaštita osnovnih poljoprivrednih proizvoda uEvropskoj uniji sa osvrtom na Srbiju”, Agroekonomika br. 41-42, Vol. 41-42, str.24-36, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

10. Marković, Katarina (2009): “Liberalizacija trgovine poljoprivrednim proizvodimau procesu tranzicije – primer Republike Srbije”, tematski zbornik pod nazivom:

“Poljoprivreda i ruralna područja Srbije – Osetljive tačke tranzicije i komparacijasa drugim zemljama”, str. 117-132, ISBN 978-86-86087-18-8, COBISS.SR-ID171544588

11. Kolektiv autora (2009): Ruralna regionalizacija AP Vojvodine – Novi teorijskometodološki pristupi upravljanju ruralnim razvojem, monografija, poglavlje:“Ruralni razvoj u AP Vojvodini”, str. 59-96, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad,ISBN: 978-86-7728-075-8 COBISS. SR-ID 240587783

12. Pejanović, R., Njegovan, Z., Marković Katarina, Tomaš Mirela (2010):“Poljoprivreda i ruralni razvoj u regionalnom prostornom planu AP Vojvodine”,Rad sa simpozijuma «Stočarstvo, veterinarska medicina i ekonomika u ruralnom

razvoju i proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane», Divčibare13. Njegovan, Z., Pejanović, R., Marković Katarina, Tomaš Mirela (2010): “Ruralna

regionalizacija AP Vojvodine”, Rad sa simpozijuma “Stočarstvo, veterinarskamedicina i ekonomika u ruralnom razvoju i proizvodnji zdravstveno bezbednehrane”, Divčibare



213

14. Njegovan Z., Pejanović R., Marković K . (2010): “Strategic planning on the locallevel as a Factor of more efficient rural development”, rad na savetodavanju sameđunarodnim učešćem “Multifunctional agriculture and rural development (V) – regional specificities” objavljen u celini u specijalnom broju časopisa Ekonomika poljoprivrede, I book, Vol. LVII, SB/SI -2 (1-656), str. 551-558, UDC 338.43:64, YU

ISSN 0352-346215. Marković, K ., Tomaš, M. (2010): “Zakonodavno-pravni okvir kao jedan od uslova

za razvoj poljoprivrednog savetodavstva”, časopis Agroekonomika, broj 45-46,vol. 45-46, str. 61-68, YU ISSN 0350-5928, UDK: 338.43

16. Njegovan, Z., Pejanović, R., Marković Katarina (2011): “Rural developement,multifunctionality and organic agriculture with the function of sustainability andhelth safety”, 22 nd Internationa Symposium Food safety production, proceedings,Trebinje, Bosnia and Hercegovina, 19-25 June, 2011, University of Novi Sad, Facultyof Agriculture, str. 166-168, ISBN: 978-86-7520-219-6, UDC: 338.439.4:616-092.11

17. Njegovan, Z., Pejanović, R., Marković Katarina (2011): „Merenje ruralnostiopština u Gornjem Podunavlju Republike Srbije“, International scientific meeting:Sustainable agriculture and rural development in terms of the Republic ofSerbia stategic goals implementation within Danube region – local communitiesdevelopment, objavljen u celini u specijalnom broju časopisa Ekonomika poljoprivrede, I book, Vol. LVIII, SB/SI-1 (1-368), str. 358-364, UDC 338.43:63,YU ISSN 0352-3462

18. Njegovan, Z., Petrović, D., Marković Katarina (2011): „Principi ruralne politikeAP Vojvodine“, poglavlje u monografiji: Ruralni razvoj i lokalni ekonomski razvojAP Vojvodine, urednici monografije: Njegovan, Z., Pejanović, R., Poljoprivredni

fakultet, Novi Sad19. Marković Katarina (2011): „Faktori razvoja poljoprivrede i njihov uticaj nasvetsku prehrambenu situaciju“, časopis Agroekonomika, br.51-52, Vol. 51-52, str.49-58, YU ISSN: 0350-5228, UDK: 338.43

DOC. DR TODOR MARKOVIĆ

BIOGRAFIJA

Dr Todor Đ. Marković rođen je 17.03.1978. godine u Novom Sadu, gde jezavršio Osnovnu školu (1993), kao i Srednju ekonomsku školu Svetozar Miletić (1997).Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu upisao je školske 1997/98 godine na smeru zaAgroekonomiju, a diplomirao je 2002. godine. Diplomirao je prvi u generaciji.

Magistarske studije završio je na Visokoj stručnoj školi Vajnštefan u Frajzingu -odeljenje u Trizdorfu ( Fachhochschule Weihenstephan, Freising - Abteilung Triesdorf ),odbranivši magistarsku tezu pod naslovom Besonderheiten des Marketing für dieWeizenproduktion in Serbien und Montenegro (Karakteristike marketinga u proizvodnji



214

pšenice u Srbiji i Crnoj Gori) 2005. godine.Tokom magistarskih studija u SR Nemačkoj, obavio je sledeće prakse: praktični

semestar na poljoprivrednom gazdinstvu porodice Majer (Maier ) u Bamerzdorfu( Bammersdorf ), u trajanju od 6 meseci (april – septembar 2003); organizaciono-ekonomsku praksu u Državnom zavodu za učenje i oglede u baštovanstvu u Hajdelbergu

( LVG Heidelberg ), u trajanju od mesec dana (mart 2004); kao ipraksa u firmi SANO – savremena ishrana životinja, u Grafenvaldu (SANO – Moderne Tierernährung,Grafenwald ), u trajanju od mesec dana (mart 2005).

Nakon završenih postdiplomskih studija u inostranstvu radio je u firmi SANO- savremena ishrana životinja d.o.o. u Novom Sadu, u periodu od aprila 2005. dodecembra 2006. godine. Od januara 2007. godine zaposlen je na Poljoprivrednomfakultetu u Novom Sadu kao saradnik u nastavi, od januara 2008. godine kao asistent, a juna 2011. godine biran je u zvanje docenta na predmetima Kalkulacije u poljoprivredii prehrambenoj industriji, Ekonomika poljoprivrednih gazdinstava i Računovodstvo

poljoprivrednih gazdinstava za studente Agroekonomskog smera, kao i na predmetima Kalkulacije, Računovodstvo poljoprivrednih gazdinstava i Osiguranje za studente smeraza Agroturizam i ruralni razvoj.

Doktorsku disertaciju pod nazivom Vremenski derivati kao finansijski instrumentu osiguranju useva i plodova odbranio je 2010. godine na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.

Autor i koautor je 33 naučna rada, koji su objavljeni u domaćim i stranimčasopisima, kao i većeg broja odrednica iz oblasti poljoprivrede u Enciklopediji srpskognaroda. Učestvovao je na naučnim skupovima u zemlji i inostranstvu. Održao je dva javna predavanja u Osiguravajućoj kući Ferajnigte Hagel u Gisenu (Vereinigte Hagel,

Gießen) sa temama: Ernteversicherung in Serbien (avgust, 2008) i Riskmanagement inder Landwirtschaft (septembar, 2008).Boravio je na stručnim usavršavanjima na univerzitetima u Berlinu ( Humboldt

Universität zu Berlin), Bonu ( Rheinische Friedrich-Wilhelms Universität, Bonn),Getingenu (Georg-August-Universität, Göttingen), Haleu (Martin-Luther-Universität, Halle/Saale) i Kilu (Christian-Albrechts-Universität, Kiel ). Bio je sekretar časopisa Agroekonomika. Član je Asocijacije evropskih agrarnih ekonomista (EAAE) i Društvaagrarnih ekonomista Srbije.

Govori, piše i čita nemački i engleski jezik, a služi se i stručnom literaturom naruskom jeziku.


1. Marković, T., Jovanović, M.: Razvoj osiguranja useva i plodova u Srbiji.Agroekonomika 36(1), ISSN 0350-5928, UDK: 338.246:631, Novi Sad, 2007, 100-110.

2. Marković, Т.: Razvoj osiguranja stoke u Srbiji. Letopis naučnih radova 31(1),ISSN 0546-8264, UDK: 631/.639(05), Novi Sad, 2007, 158-166.



215

3. Marković, T.: Autorski tabak leksikografske obrade, Encikopedija srpskog naroda,urednik prof. dr Radoš Ljušić, Zavod za izdavanje udžbenika, Beograd, CIP 0/9(497.11) (031), ISBN 978-86-17-15732-4, COBISS. SR-ID 151806732, 2008.

4. Marković, Т.: Osiguranje useva i plodova od više vrsta rizika – postojeći evropskimodeli. Letopis naučnih radova 32(1), ISSN 0546-8264, UDK: 631/.639(05), Novi

Sad, 2008, 155-163.5. Мarković, Т., Јovanović, М.: Španski model osiguranja useva i plodova od više

vrsta rizika. Agroekonomika 37-38, ISSN 0350-5928, UDK: 338.43, Novi Sad,2008, 33-40.

6. Мarković, Т., Јovanović, М.: Postojeći sistemi osiguranja useva i plodova kaoinstrument za upravljanje rizikom u poljoprivredi. Agroekonomika 39-40, ISSN0350-5928, UDK: 338.43, Novi Sad, 2008, 104-110.

7. Marković, Т.: Osiguranje useva i plodova kao instrument za upravljanje rizikom u poljoprivredi. Letopis naučnih radova 33(1), ISSN 0546-8264, UDK: 631/.639(05),

Novi Sad, 2009, 28-35.8. Marković, T., Jovanović, M.: Osiguranje useva i plodova – postojeći evropskimodeli. Agroekonomika 41-42, ISSN 0350-5928, UDK: 338.43, Novi Sad, 2009,37-44.

9. Ivanović, S., Marković, T., Shaposhnikova, O.: Investments in land at family dairyfarms in Serbia. Аграрний вісник Причорномор´я, Збірник наукових праць,Випуск 51, UDK: 338.43(082):62:63(477.7), Одеса, 2009, 113-117.

10. Vukoje, V., Marković, T.: Analysis of economic effects of the basic field crops production on family farms. Savremena poljoprivreda 59(1-2), ISSN:0350-1205,UDC: 63(497.1)(051)-”540.2”, Novi Sad, 2010, 15-21.

11. Marković, Т.: Upravljanje vremenskim rizicima u biljnoj proizvodnji. Letopisnaučnih radova 34(1), ISSN 0546-8264, UDK: 631/.639(05), Novi Sad, 2010, 23-31.12. Marković, T., Jovanović, M.: Livestock insurance as a factor of economic stability

in the agriculture. Savremena poljoprivreda 59(3-4), ISSN:0350-1205, UDC:63(497.1)(051)-”540.2”, Novi Sad, 2010, 287-292.

13. Ivanović, S., Bratić, S., Marković, Т.: Economic effects of the use of mountain pastures for breeding of heifers. Economics of agriculture 57(2), ISSN 0352-3462,UDK: 338.43:63, Belgrade, 2010, 83-89.

14. Marković, T., Jovanović, M.: Vremenski derivati kao finansijski instrument zaupravljenje rizikom u biljnoj proizvodnji. Zbornik radova sa XXI naučno- stručne

konferencije poljoprivrede i prehrambene industrije, Neum, Bosna i Hercegovina,29. sept-03. okt, 2010, 583-589.

15. Marković, T., Jovanović, M.: Smanjenje rizika u proizvodnji pšenice primenomvremenske prodajne opcije. Ratarstvo i povrtarstvo 48(1), ISSN 1821-3944, UDK:631/635(051), Novi Sad, 2011, 203-206.

16. Marković, T., Jovanović, M.: Uticaj količine padavina na prinos pšenice i kukuruzakao proizvodni bazni rizik. Ratarstvo i povrtarstvo 48(1), ISSN 1821-3944, UDK:631/635(051), Novi Sad, 2011, 207-212.



216

17. Marko, J., Jovanović, M., Nikolić-Đorić, Emilija, Marković, T.: Dinamika bioenergetskog potencijala zemljišta Vojvodine. Ekonomika poljoprivrede 58(1),ISSN 0352-3462, UDK: 338.43:63, Beograd, 2011, 105-120.

18. Ivanović, S., Marković, T., Ivanović, Lana: Economic Evaluation of Usage ofCoolers for Apple Storage. Сборник статей са III Международной научно-

практической конференции „Инновационньie процессьi в АПК“, Moсква,Россия, 13-15. Апреля, 2011, 290-291.

19. Miščević, M., Marković, T., Ćirković, M., Milošević, Nikolina, Ljubojević,Dragana, Pejin, Ivana: Effect of Agreement on Stabilization and Associationof Import and Export of Fish and Fish Products. Conference Proceedings of VInternational Conference „Aquaculture & Fishery“, ISBN 978-86-7834-119-9,UDK: 639.2/.3(082), Belgrade, Serbia, June, 1-3. 2011, 598-605.

20. Marković, T., Jovanović, M.: Risk Management in Plant Production with WeatherDerivatives. Savremena poljoprivreda 60(1-2), ISSN:0350-1205, UDC: 63(497.1)

(051)-”540.2”, Novi Sad, 2011, 1-6.21. Marković, T., Miščević, Mirjana, Ćirković, M., Pejin, Ivana: Production andForeign Trade Indicators in Serbian Fisheries. 22nd International Symposium „SafeFood Production“, ISBN 978-86-7520-219-6, UDK: 338.439.4:616-092.11, Trebinje,Bosnia and Herzegovina, 19-25. June, 2011, 210-212.

22. Marković, T., Jovanović, M.: Osiguranje pšenice od suše primenom vremenskihderivata. Ekonomika poljoprivrede 58(2), ISSN 0352-3462, UDK: 338.43:63,Beograd, 2011, 179-189.

23. Marković, T., Zekić, V.: Ekonomske karakteristike proizvodnje šećerne repe.Ratarstvo i povrtarstvo 48(2), ISSN 1821-3944, UDK: 631/635(051), Novi Sad,

2011, 423-428.24. Ivanović, S., Todorović, S., Marković, T.: Mogućnosti utvrđivanja cene koštanjaetno proizvoda. 6. Međunarodna konferencija „Turizam i ruralni razvoj –Savremene tendencije, problemi i mogućnosti razvoja“, ISBN 978-99955-664-2-5, UDK: 338.48(082), Trebinje, Republika Srpska, Bosna i Hercegovina, 23-24.septembar, 2011, 203-211.

25. Marković, Т.: Bazni rizik u proizvodnji šećerne repe kao nedostatak primenevremenskih derivata. Letopis naučnih radova 35(1), ISSN 0546-8264, UDK:631/.639(05), Novi Sad, 2011, 24-31.

26. Jovanović, M., Tica, N., Zekić, V., Marković, T., Milić, D.: Ekonomska obeležja

korišćenja biogasa za proizvodnju električne i toplotne energije. Ekonomika poljoprivrede, 58(SB 1), International scientific meeting: „Sustainable Agricultureand Rural Development in Terms of the Republic of Serbia Strategic GoalsImplementation within Danube Region“, ISSN 0352-3462, UDK: 338.43:63, BanjaVrdnik, 1-2. decembar, 2011, 317-323.



217

27. Todorović, S., Ivanović, S., Marković, T.: Investicije u kupovinu poljoprivrednogzemljišta u cilju smanjenja ruralnog siromaštva. Ekonomika poljoprivrede,58(SB 1), International scientific meeting: „Sustainable Agriculture and RuralDevelopment in Terms of the Republic of Serbia Strategic Goals Implementationwithin Danube Region“, ISSN 0352-3462, UDK: 338.43:63, Banja Vrdnik, 1-2.

decembar, 2011, 344-351.28. Marković, T., Miščević, Mirjana, Ćirković, M., Novakov, Nikolina, Ljubojević,

Dragana, Husemann, C.: Stabilization and Association Agreement: Impact onImport and Export of Fish and Fish Products. Savremena poljoprivreda 60(3-4),ISSN 0350-1205, UDC: 63(497.1)(051)-”540.2”, Novi Sad, 2011, 307-313.

29. Marković, T.: Geographical and Basis Risk of Soybean Production. Book ofProceedings of 22th International Scientific-Expert Conference of Agriculture andFood Industry, ISBN 978-9958-597-27-, UDK: 631/635:664(082), Sarajevo, Bosniaand Herzegowina, 28.sept-01.okt, 2011, 232-234.

(4) ASISTENTI

MR DRAGAN MILIĆ

BIOGRAFIJA

Мr Dragan Milić je rođen 12.03.1976. godine u Loznici. Osnovnu i srednjuelektrotehničku školu završio je u Loznici. Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu – agroekonomski smer upisao je školske 1997/98. godine. Diplomski rad na temu“Privatizacija u agroindustriji” odbranio je 11.07.2003. godine sa ocenom 10, aosnovnestudije završio je sa prosečnom ocenom 8, 11.

Poslediplomske studije upisao je na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu nasmeru “Ekonomija i agrar” 2003. godine. Magistarsku tezu pod naslovom „Procenavrednosti kapitala poljoprivrednog preduzeća primenom metoda prinosne vrednosti“odbranio je 14.01.2010. godine. Prosečna ocena u toku postdiplomskih studija 9, 50.

Od 2003. godine učestvuje na projektima Poljoprivrednog fakulteta u NovomSadu. Od iste godine radi kao saradnik u nastavi na Poljoprivrednom fakultetu Novi Sad, izvodeći vežbe na predmetima Računovodstvo i oporezivanje za biološkesmerove, Kalkulacije na agroekonomskom smeru i Finansije i finansijsko poslovanjena agroekonomskom smeru. U zvanje asistenta na naučnoj oblasti Računovodstvoi ekonomika poljoprivrednih gazdinstava izabran je 2011. godine. Član je Društvaagrarnih ekonomista i Udruženja sudskih veštaka “Vojvodina”.



218


1. Pejanović, R., Milić, D. (2008): Investicije u poljoprivredu Republike Srbije,Ekonomika poljoprivrede, Beograd, br. 1/2008, str. 9-19, YU ISSN 0352-3462.

2. Pejanović, R., Milić, D., Tica, N. (2008):Investments as a factor of development ofagricurture in the Republic of Serbia, thematic Proceedings, („State, possibilitiesand perspectives of rural development on area of huge openpit minings“), Belgrade-Vrujci Spa, IEP Beograd, str. 110-117.

3. Pejanović, R., Milić, D. (2008): Značaj investicija u razvoju poljoprivredeRepublike Srbije, Zbornik sažetaka, XIII naučno struči-skup, savjetovanjeagronoma Republike Srpske, Teslić, str. 29.

4. Zekić, V., Tica, N., Milić, D. (2008): Ekonomski rezultati proizvodnje suncokreta,Agroekonomika br. 37-38, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, str. 104-110, ISSN0350-5928.

5. Tica, N., Zekić, V., Milić, D. (2008): Porez na dodatu vrednost u poljoprivredi,Agroekonomika br. 39-40, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, str. 117-126, ISSN0350-5928.

6. Tica, N., Zekić, V., Milić, D. (2009): Analiza troškova eksploatacije lakog traktora,Agroekonomika br. 41-42, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, str. 126-133, UDK338.43, ISSN 0350-5928.

7. Tica, N., Milić, D., Zekić, V. (2009): Prinosna vrednost građevinskih objekata u poljoprivredi, Agroekonomika br. 41-42, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, str.133-140, UDK 338.43, ISSN 0350-5928.

8. Tica, N., Milić, D., Zekić, V. (2009): Procena povećanja kapitala poljoprivrednog

preduzeća, Agroekonomika br. 43-44, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, str. 124-132, UDK 338.43, ISSN 0350-5928.

9. Okanović Đorđe, Tica Nedeljko, Zekić Vladislav, Vukoje Veljko, Milić Dragan (2010): Profitability of investment in plant for processing animal waste; TechnicsTechnologies Education Management-TTEM; 2; pp. 296 – 300; ISSN: 1840-1503.

10. Tica, N., Okanović Đ., Milić, D., Zekić V. (2010): Economic results of fatty pig production in small farms, 14 FEED TECHNOLOGY Symposium, Novi Sad, pp.199-204.

11. Tica, N., Zekić, V., Okanović, Đ., Karović, D., Milić, D. (2010): Influence of theuse of food with addition of mineral adsorbents on economic results in chickenfattening, Ekonomika poljoprivrede, specijalni broj-2, Beograd, str. 337-343, ISSN0352-3462, UDC 338.43:63, UDK: 636.5.084.

12. Zekić, V., Tica, N., Okanović, Đ., Vukoje, V., Milić, D. (2010): Uticaj korišćenjaekstrudiranog zrna lana na ekonomske rezultate proizvodnje tovljenika, Ekonomika poljoprivrede, 4/2010, Beograd, str. 637-646, ISSN 0352-3462, UDC 338.43:63,UDK: 636.5.084.

13. Tica, N., Vukoje, V., Okanović, Đ., Zekić, V., Milić, D. (2011): Еconomic analysisof possibilities for investments into the animal waste treatment in Serbia, TechnicsTechnologies Education Management-TTEM, 6, 3, 772-775, ISSN: 1840-1503.



219

14. Brkić, M., Janić, T., Tica, N., Zekić, V., Milić, D. (2011): Crop production inVojvodina as a source of energy, 22nd International symposium “Safe food production”, pp. 153-155.

15. Milić, D., Zekić, V., Tica, N., Brkić, M. (2011): Potentials of livestock productionin Serbia in relation to production of biogas, 22nd International symposium “Safe

food production”, pp. 160-162.16. Rodić, Vesna, Zekić, V., Tica, N., Milić, D. (2011): Sustambility of crop residue

managment in Vojvodina, 22nd International symposium “Safe food production”, pp. 189-191.

17. Tica, N., Zekić, V., Milić, D., Brkić, M. (2011): The economic viability of briquette production from straw, 22nd International symposium “Safe food production”, pp.192-194.

18. Zekić, V., Ranogajec Jonjaua, Radeka Miroslava, Tica, N., Bačkalić, Z., Milić, D. (2011): Evaluation of the economic viability of waste from ceramic brick and tile

industry in the production of historic pozzolanic materials, Program and Book ofAbstracts, ECOS2011, Novi Sad, Serbia 4-7 july, pp. 477.19. Jovanović, M., Tica, N., Zekić, V., Marković. T., Milić, D. (2011): Еkonomska

obeležja korišćenja biogasa za proizvodnju električne i toplotne energije,Ekonomika poljoprivrede, Društvo agrarnih ekonomista SCG, Beograd; Institutza ekonomiku poljoprivrede, Beograd i Akademija ekonomskih nauka, Bukurešt,str. 317-323, UDC 338.43:63, UDK: 636.5.084.

20. Milić, D., Tica, N., Zekić, V., Radeka Miroslava, Ranogajac Joanua, Bačkalić, Z.(2011): Utvrđivanje vrednosti nepoljoprivrednih zemljišta, Agroekonomika br. 51-52, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, str. 59-65, UDK 338.43, ISSN 0350-5928.

21. Tica, N., Zekić, V., Milić D., Đajić, D. (2011): Poljoprivredna gazdinstva u sistemu poreza na dodatu vrednost, Agroekonomika br. 51-52, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, str. 32-38, UDK 338.43, ISSN 0350-5928.

22. Zekić, V., Tica, N., Milić, D., Joanua Ranogajec, Miroslava Radeka (2011):Tradicionalni građevinski materijali kao element ruralnog razvoja, Agroekonomika br. 51-52, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, str. 86-92, UDK 338.43, ISSN 0350-5928.

MR NATAŠA VUKELIĆ

BIOGRAFIJA

Mr Nataša Vukelić (rođena Supić), rođena 01. februara 1978. godine u NovomSadu. Završila je osnovnu školu u Novom Sadu 1993. godine i Srednju ekonomsku školu“Svetozar Miletić” u Novom Sadu 1997. godine. Diplomirala je na Poljoprivrednomfakultetu u Novom Sadu, smer Agroekonomski, februara 2003. godine. Za vreme studija,oktobra 2001. godine dodeljena joj je jednokratna stipendija Norveške vlade.



220

U novembru 2003. godine upisala je poslediplomske studije na Poljoprivrednomfakultetu u Novom Sadu, smer agromenadžment, magistrirala je maja 2008. godine.

Od decembra 2003. godine pa sve do januara 2007. godine bila je stipendistaMinistarstva za nauku i zaštitu životne sredine nakon čega je birana u zvanje saradnik unastavi, a aprila 2010. godine u zvanje asistenta na Poljoprivrednom fakultetu u Novom

Sadu za užu naučnu oblast Menadžment i organizacija u poljoprivredi gde i danas radi.Izvodi vežbe na predmetima Organizacija u poljoprivredi za studente II godine

agroekonomskog smera, Organizacija stočarske proizvodnje za studente III godineagroekonomskog smera, Menadžment stočarske proizvodnje sa studente IV godinestočarskog smera i predmetu Upravljanje kvalitetom za studente III godine smeraAgroturizam i ruralni razvoj.

Trenutno je angažovana na projektu: „Održiva konvencionalna i revitalizovanatradicionalna proizvodnja živinskog mesa i jaja sa dodatom vrednošću“ br. TR 031033i projektu „Istraživanja savremenih biotehnoloških postupaka u proizvodnji hrane za

životinje u cilju povećanja konkurentnosti, kvaliteta i bezbednosti hrane“ br.046012.Govori odlično engleski jezik što ima i potvrđeno međunarodno priznatimKembridžovim diplomama za FCE i CAE.

Udata je i ima dvoje dece.


1. Novković, N., Glamočić, D., Supić, N., Mutavdžić, B. (2007): Zastupljenostkrava i steonih junica prema veličini zemljišnog poseda u Vojvodini, Savremena

poljoprivreda br. 1/2 , Novi Sad, str. 171-177, YU ISSN 0350-12052. Rodić, V., Supić, N., Kolarov, M. (2007): Zastupljenost stoke kao indikator pritiskastočarske proizvodnje na životnu sredinu, Savremena poljoprivreda Vol LVI, broj3-4, Novi Sad, p.p. 147-157, YU ISSN 0350-1205

3. Rodić, V., Bošnjak, D., Vukelić, N. (2007): Sustainability od agricultural landmanagement in Autonomous Province of Vojvodina, 100th seminar of EAAE,Development of Agricultural and Rural Areas in Central and Easteren Europe,Proceedings of Planary Papers and Abstracts, Novi Sad, Serbia, p.p. 118.

4. Bošnjak, D., Rodić, V., Vukelić, N. (2008): Proizvodni pokazatelji stočarske proizvodnje u Vojvodini, Savremena poljoprivreda 1-2, VOL 57, Novi Sad, str. 62-

69, UDK: 636 (497.113)5. Rodić, V., Bošnjak, D., Vukelić, N. (2008): Održivost upravljanja poljoprivrednim

zemljištem u AP Vojvodini, Agroekonomika br. 37-38, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad str. 15-22.

6. Vukelić, N., Novković, N. (2009): Ekonomski rezultati proizvodnje mleka nakrupnim seljačkim gazdinstvima, Ekonomika poljoprivrede br. 1 (1-138), Beograd,ISSN: 0352-3462 str. 99-110.

7. Vukelić, N., Novković, N. (2009): Ekonomski rezultati proizvodnje mleka nakrupnim seljačkim gazdinstvima, Ekonomika poljoprivrede, Vol. 55, br. 1, str. 99-110



221

8. Vukelić N., Rodić, V., Novković, N., Bošnjak, D. (2010): An Analysis of the SerbianPoultry Meat Sector, Ekonomika poljoprivrede 2:374-381, ISSN 0352-3462; UDK635.5 (497.11)

9. Rodić, V., Perić, L., Đukić-Stojčić, M., Vukelić, N. (2011): The EnvironmentalImpact of Poultry Production, Biotechnology in Animal Husbandry 27(4): 1673-

1680 ISSN 1450-9156UDC 636.083 DOI: 10.2298/BAH1104673R10. Vukelić N., Novković N. (2011): Menadžerski kapaciteti farmera kao faktor

uspešnosti poljoprivredne proizvodnje, Šesnaesto međunarodno naučno-stručnosavjetovanje agronoma Republike Srpske, Prirodni resursi u funkciji razvoja poljoprivrede i ruralnog područja, zbornik sažetaka, Trebinje 22-25.mart, str. 207

11. Vukelić, N., Rodić, V., Pavlovski, Z., Škrbić, Z. (2011): Enhancing theCompetitiveness of Poultry Meat from Extensive Housing System, Internationalscientific meeting „Sustainable Agriculture And Rural Development In Terms OfThe Republic Of Serbia Strategic Goals Implementation Within Danube Region“,

Vrdnik Spa, 1-2

nd

December, 2011. EP SB1:73-8012. Vukelić, N., Rodić, V., Živković, J. (2011): The Importance of Country of Originof Poultry Meat in Purchase Decision-making Process, Proceedings of the 22nd International Symposium „Food Safety Production“, Trebinje, Bosnia andHerzegovina, 19-25 June 2011, pp.198-200

13. Novković N., Mutavdžić, B., Vukelić, N. (2011): Vagetable Production Tendenciesin Vojvodina, Proceedings of the 22nd International Symposium „Food SafetyProduction“, Trebinje, Bosnia and Herzegovina, 19-25 June 2011, pp.163-165

MSC. MIRELA TOMAŠ-SIMIN

BIOGRAFIJA

MSc. Mirela Tomaš-Simin (rođena Tomaš) rođena je 26.05.1982. u Vršcu.Osnovnu i srednju školu završila je u Vršcu kao nosilac Vukove diplome. Osnovne studijezavršila je na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu smer Agroekonomija. Godine2010. odbranila je master rad pod nazivom „Uloga organske poljoprivredne proizvodnje

u ruralnom razvoju AP Vojvodine“ na Poljoprivednom fakultetu, Univeziteta u NovomSadu. Kao student aktivno je učestvovala u studentskim organizacijama, u toku studiranja bila je sekretar i predsednik Međunarodnog udruženja studenata poljoprivrede (IAAS).Godine 2009. angažovana je kao demonstrator na vežbama iz predmeta Mikroekonomija,Makroekonomija i Principi Ekonomije, gde je pod mentorstvom prof. dr RadovanaPejanovića samostalno vodila grupe studenata. Godine 2010. primljena je u radni odnosna Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, na mesto saradnika u nastavi za užu naučnuoblast Ekonomija. U zvanje asistenta izabrana je 2012. godine, takođe za užu naučnuoblast Ekonomija. Angažovana je na predmetima Mikroekonomija, Makroekonomija,Principi Ekonomije, Principi Ekonomije i Agrarna Politika, Preduzetnička Ekonomija,



223

9. Pejanović, R., Njegovan, Z., Marković Katarina, Tomaš Mirela (2010):Poljoprivredai ruralni razvoj u regionalnom prostornom planu AP Vojvodine, Zbornik kratkihsadržaja, Simpozijum »Stočarstvo, veterinarska medicina i ekonomika u ruralnomrazvoju i proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane« sa međunarodnim učešćem,Divčibare, 20-27. jun 2010, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

10. Radosavac Adriana, Pejanović, R., Tomaš Mirela (2010): Usloviza razvoj preduzetništvau Republici Srpskoj, Zbornik kratkih sadržaja, Simpozijum »Stočarstvo, veterinarska medicina i ekonomika u ruralnom razvoju i proizvodnjizdravstveno bezbedne hrane« sa međunarodnim učešćem, Divčibare, 20-27. jun2010, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

11. Njegovan, Z., Pejanović, R., Marković Katarina, Tomaš Mirela (2010): Ruralnaregionalizacija AP Vojvodine, Zbornik kratkih sadržaja, Simpozijum »Stočarstvo,veterinarska medicina i ekonomika u ruralnom razvoju i proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane« sa međunarodnim učešćem, Divčibare, 20-27. jun 2010,

Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.12. Pejanović, R., Radović Gordana, Tomaš Mirela, Maksimović, G., Krajinović,G., Jelić, V. (2010):Agricultural budget as a form of financing agriculture inthe Republic of Serbia, Savremena poljoprivreda, Departman za stočarstvo,Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

13. Marković, Katarina, Tomaš, Mirela (2010): Zakonodavno-pravni okvir kao jedanod uslova za razvoj poljoprivrednog savetodavstva, Agroekonomika, Departmanza ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, br. 45-46, str. 61-68.

14. Tomaš, Mirela, Pejanović, R., Popović-Vranješ, Anka, Maksimović, G. (2010):

Organska proizvodnja kao faktor ruralnog razvoja AP Vojvodine, Agroekonomika,Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, br. 47-48, str. 67-79.

15. Pejanović, R., Tomaš, Mirela, Njegovan, Z., Glavaš-Trbić, Danica (2010):Preduzetništvo i agrobiznis, Savremena poljoprivreda, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 59(5), str. 529-536.

16. Pejanović, R., Tomaš, Mirela, Vučković, Jovana, Stefanović, Emilija, Glavaš-Trbić, Danica, Kalentić, Marija (2011): Organic agriculture and rural developmentin AP Vojvodina, Savremena poljoprivreda, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad,vol. 60, br. 1-2, str. 231-239.

17. Popović – Vranješ, Anka, Pejanović, R., Miličić, Željka, Grubačić, M., Cvetanović,D., Tomaš, Mirela (2011): Methods of ensuring the qualityof organic milk as asafe and functional foods, Book of proceedings, 22nd International Symposium„Food safety production“, Faculty of Agriculture, Novi Sad, Trebinje, Bosnia andHerzegovina, 19-25 June 2011, pp. 60-62.

18. Delić, Stanislava, Pejanović, R., Petrović, D., Tomaš, Mirela (2011): Evaluationof indicators of sustainable development on farms as a precondition for safe food production in Vojvodina, Book of proceedings, 22nd International Symposium„Food safety production“, Faculty of Agriculture, Novi Sad, Trebinje, Bosnia andHerzegovina, 19-25 June 2011, pp. 171-174.



224

19. Pejanović, R., Tomaš, Mirela, Glavaš – Trbić, Danica (2011): Some economicalaspects of organic food production, Book of proceedings, 22nd InternationalSymposium „Food safety production“, Faculty of Agriculture, Novi Sad,Trebinje, Bosnia and Herzegovina, 19-25 June 2011, pp. 186-188.

20. Pejanović, R., Njegovan, Z. i sar. (Mirela Tomaš): Ruralni razvoj i lokalni

ekonomski razvoj AP Vojvodine, monografija, Poljoprivredni fakultet, NoviSad, 2011.

21. Pejanović, R., Popović – Vranješ, Anka, Belić, Branislava, Đukić, Sanja,Tomaš, Mirela (2011): Zdrava hrana u funkciji razvoja etno-turizma u regionuFruške gore, Tematski zbornik, VI Međunarodni naučni skup „Mediteranskidani Trebinje 2011 Turizam i ruralni razvoj – savremene tendencije, problemi imogućnosti razvoja“, 07-08. Oktobar, Trebinje, str. 403-411.

22. Radović, Gordana, Pejanović, R., Njegovan, Z., Tomaš, Mirela (2011): Podrškadržave razvoju ruralnog turizma u Republici Srbiji, Tematski zbornik, VI

Međunarodni naučni skup „Mediteranski dani Trebinje 2011 Turizam i ruralnirazvoj – savremene tendencije, problemi i mogućnosti razvoja“, 07-08. Oktobar2011, Trebinje, str. 450-462.

23. Pejanović, R., Tomaš, Mirela, Njegovan, Z. (2011): Agribusiness of AP Vojvodinain the transition process and the economic crisis, monography „Agriculturein the light of the global economic crisis“, Biotechuncal Faculty, University ofMontenegro, Podgorica, str. 68-82.

24. Pejanović, R., Glavaš-Trbić, Danica, Tomaš, Mirela (2011): Public-private partnerships as a solution for solving economic and energetic problems in acommunity, Agroekonomika, Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju

sela, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, br. 49-50, str. 5-16.25. Tomaš, Mirela (2011): Prikaz knjige Principi ekonomije i agrarna politika (zastudente organske poljoprivrede), Agroekonomika, Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, br. 49-50, str.118-120.

26. Popović – Vranješ, Anka, Belić, Branislava, Pejanović, R., Cvetanović, D., Glavaš-Trbić, Danica, Tomaš, Mirela (2011): Applying of biocrystaliyation method inorder to distinguish milk from organic and conventional production, Proceedings,2nd CEFSER (Central of Excellence in Food Safety and Emerging Risk) Workshop„Persistent organic pollutants in food and environment“, 26th Symposium on

Recent Development in Dairy Technology, BIOXEN seminar „Novel approachesfor environmental protection“, Faculty of Technology, University of Novi Sad, Novi Sad, Serbia, 8-10 September 2011, pp. 82-86.

27. Pejanović, R., Tomaš, Mirela, Popović – Vranješ, Anka, Glavaš – Trbić, Danica(2011): Globalni trendovi u organskoj proizvodnji hrane, Tematski zbornik, Naučniskup „Savremeni trendovi u evropskoj ekonomiji: implikacije za Srbiju“, 27.oktobar2011, Viša poslovna škola sturkovnik studija, Novi Sad.



225

28. Kosanović, Nada, Tomaš, Mirela, Jelić, V., Popović – Vranješ, Anka (2011):Integralni marketing plan u funkciji brendiranja poljoprivrednih proizvoda ulokalnoj zajednici, Ekonomika poljoprivrede, specijalni broj, Međunarodni naučniskup „Sustainable Agriculture and Rural Development in Terms of the Republic ofSerbia Strategic Goals Implementation within Danube Region, knjiga I, vol LVIII,

Banja Vrdnik, str. 141-148.29. Tomaš, Mirela, Pejanović, R., Glavaš- Trbić, Danica, Njegovan, Z. (2011):

Organska poljoprivreda u podunavskom regionu, Ekonomika poljoprivrede,specijalni broj, Međunarodni naučni skup „Sustainable Agriculture and RuralDevelopment in Terms of the Republic of Serbia Strategic Goals Implementationwithin Danube Region, knjiga I, vol LVIII, Banja Vrdnik, str. 220 - 227.

30. Tomaš, Mirela (2011): Organska proizvodnja i sertifikacija, monografija,Zadužbina Andrejević, Beograd.

31. Pejanović, R., Popović – Vranješ, Anka, Tomaš, Mirela, Glavaš – Trbić, Danica

(2011): Svetski trendovi u organskoj proizvodnji hrane, Agrovizija, Medijskakuća „Euromedia plan“, Sremska Mitrovica, Novembar 2011.32. Pejanović, R., Glavaš-Trbić, Danica, Tomaš, Mirela, Njegovan, Z. (2011):

Some experiances and concerns about the privatization of agricultural land,Contemporary agriculture, University of Novi Sad, Faculty of Agriculture, Vol.60, No. 3-4, pp. 377-396.

(5) PREDAVAČI

MR ALEKSANDAR JAGROVIĆ

BIOGRAFIJA

Mr Aleksandar Jagrović rođen je 14. marta 1980. godine u Karlovcu, RepublikaHrvatska. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu 2003. godine naOdseku za anglistiku - Engleski jezik i književnost. Magistrirao je na istom fakultetu2010. godine na Odseku za anglistiku - Engleska književnost odbranivši magistarskutezu pod nazivom: Obrasci građenja književnog junaka u proznom delu VilijamaTrevora. Radi kao predavač engleskog jezika na Poljoprivrednom fakultetu u NovomSadu od 2008. godine i kao lektor za engleski jezik u naučnim časopisima Savremena poljoprivreda i Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi.



226


1. Aleksandar Jagrović, „Mr Stevens, the Product and Producer of History: Historical Circumstances in Kazuo Ishiguro’s The Remains of the Day”, Nasleđe,Kragujevac, 2008, vol. 5, br. 11, str. 37-46.

2. Obrasci građenja književnog junaka u proznom delu Vilijama Trevora, 2010.

(6) SARADNICI U NAUČNO ISTRAŽIVAČKOM RADU

MR EMILIJA NIKOLIĆ-ĐORIĆ

BIOGRAFIJA

Mr Emilija Nikolić-Đorić je od 1980. godine asistent iz predmeta Statistika iStatistički metodi na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, gde je učestvovala uizvođenju vežbi na redovnim, postdiplomskim i doktorskim studijama. Pored toga jebilaangažovana u izvođenju vežbi na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu na Departmanuza Psihologiju (1994-1996) iz predmeta Statistika, naDepartmanu za Sociologiju (2002-2007) iz predmeta Demografija sa statistikom, na Poljoprivrednom fakultetu u Prištini(1998) na Postdiplomskim studijama iz predmeta Biometrika i u Naučnom istraživačkomcentru centru Vojno-medicinske akademije u Beogradu (2005) iz predmeta Medicinskastatistika. Mr Emilija Nikolić-Đorić je koautor ili autor 169 radova iz različitih oblasti primenjene statistike od kojih je većina publikovana. Pored toga je učestvovala u 9 projekata Ministarstva za nauku Republike Srbije i jednog međunarodnog TEMPUS projekta. Član je četiri strane naučne asocijacije iz oblasti statistike (InternationalStatistical Institute, Bernoulli Society for Mathematical Statistics and Probability,International Association for Statistical Computing, International Association forStatistical Education) i Statističkog društva Srbije. Član je redakcionog odbora časopisa“Statistička revija” koji izdaje Statističko društvo Srbije od 2005. godine.


1. Čobanović Katarina, Nikolić-Đorić Emilija, Mutavdžić Beba (2007), Relationof socio-economic factors in rural development of Serbia, Thematic Proceedings,100th Seminar of the EAAE, Development of Agriculture and Rural Areas inCentral and Eastern Europe, Novi Sad (21-23 June), Editors: Danilo Tomić, MiladinŠevarlić. European Association of Agricultural Economists (EAAE), SerbianAssociation of Agricultural Economists (SAAE), 563-570. ISBN 978-86-86087-

05-8; COBISS. SR-ID 145384972.



227

2. Čobanović Katarina, Nikolić-Đorić Emilija , Mutavdžić Beba (2007), Use ofTrellis Graphics in the Analysis of Results from Field Experiments in Agriculture,Metodološki zvezki, Vol. 4, No. 1, 71-82. ISSN 1854-0031.

http://mrvar.fdv.uni-lj.si/pub/mz/mz4.1/cobanovic.pdf 3. Čobanović Katarina, Nikolić-Đorić Emilija, Mutavdžić Beba (2007), Selection of

Models for Some Demographic Indicators in Serbia, 56th Session of the InternationalStatistical Institute, Lisabon, Contributed papers 1335, 1-4.

4. Čobanović Katarina, Nikolić-Đorić Emilija, Mutavdžić Beba (2007), Relationof socio-economic factors in rural development of Serbia, Thematic Proceedings,100th Seminar of the EAAE, Development of Agriculture and Rural Areas in Centraland Eastern Europe, Novi Sad (21-23 June), European Association of AgriculturalEconomists (EAAE), Serbian Association of Agricultural Economists (SAAE),563-570. ISBN 978-86-86087-05-8; COBISS. SR-ID 14538497.

5. Čobanović Katarina, Nikolić-Đorić Emilija, Mutavdžić Beba, Nićin Slobodan

(2007), Grupisanje okruga Srbije na osnovu rezultata proizvodnje pojedinih grana poljoprivrede, Međunarodni naučni skup “Multifunkcionalna poljoprivreda iruralni razvoj II- očuvanje ruralnih vrednosti”, Tematski zbornik, Beograd-Beočin06. i 07. decembar, 59-67. ISBN 978-86-82121-47-COBISS SR-ID 145178124.

6. Čobanović Katarina, Nikolić-Đorić Emilija, Mutavdžić Beba (2007), Relation ofsocio-economic factors in rural development of Serbia, Proceedings of plenary papers and abstracts, 100th Seminar of the EAAE, ‘’ Development of Agricultureand Rural Areas in Central and Eastern Europe’’, Novi Sad (21-23 June), SerbianAssociation of Agricultural Economics, 141. ISBN 978-86-86087-03-4. COBISS.SR-ID 141146636.

7. Čobanović Katarina, Nikolić-Đorić Emilija, Mutavdžić Beba (2007), Stanjei perspektive u stočarskoj proizvodnji Vojvodine, Zbornik kratkih sadržaja,Simpozijum ‘’Veterinarska medicina, stočarstvo i ekonomika u proizvodnjizdravstveno bezbedne hrane’’, Herceg Novi (24 jun-1 jul, 2007), Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Departman za stočarstvo, Departman zaveterinarsku medicinu, Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela,209.

8. Čobanović Katarina, Sokolovska Valentina, Nikolić-Đorić Emilija (2007),Statistical analysis of multiculturalism research in Vojvodina, Program andAbstracts, International Conference “Applied Statistics 2007”, Ribno (Bled),

Slovenija, 40. ISBN 978-961-90314-8-3.9. Đorić D., Jevremović Vesna, Mališić J., Nikolić-Đorić Emilija (2007), Atlas

raspodela, Građevinski fakultet, Beograd. ISBN 978-86-7518-077-7. COBISS. SR-ID 142358284.

10. Mutavdžić Beba, Novković N., Nikolić-Đorić Emilija, Radojević V. (2007),Analiza i predviđanje pariteta cena svinje-kukuruz, Savremenapoljoprivreda, Novi Sad, LVI(1-2), 177-181. ISSN 0350-1205. UDC:63(497.1)(051)-“540.2”,0350-1205-YU-ISSN.

http://scindeks.nb.rs/article.aspx?artid=0350-12050702177M&redirect=ft”,0350-1205-YU-ISSN.



228

11. Nikolić-Đorić Emilija, Čobanović Katarina (2008), Rešeni primeri i zadaci zavežbu iz staističkih metoda, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad. ISBN 978-86-7520-141-0. COBISS. SR-ID 231342087.

12. Čobanović Katarina, Nikolić-Đorić Emilija, Mutavdžić Beba, Nićin S. (2008),Regional aspects of rural development in Serbia, Book of abstracts, International

scientific meeting ''State, possibilities and perspectives of rural development onarea of huge open-pit minings'', Banja Vrujci (24-25 april), Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd, 125.

13. Nikolić-Đorić Emilija, Mutavdžić Beba (2008), Modelling time series of wheat prices in Serbia, Program and Abstracts, International Conference “AppliedStatistics 2008”, Ribno (Bled), Slovenija, 24. ISBN 978-961-92487-0-6.

http://conferences.nib.si/AS2008/AS2008-Abstracts.pdf 14. Kovačević B., Čobanović Katarina, Orlović S., Nikolić-Đorić Emilija (2008),

Relationship among black poplar genotypes according to cutting rooting and

survival characters, Abstracts, XXXVIII

th

International Biometrical Colloquium,Warsaw University of Life Sciences, Polland, 8-11 September, 28.15. Mutavdžić Beba, Nikolić-Đorić Emilija, Novković N. (2008), Swot Analysis

ofAgro-Complex in the Municipality of Lazarevac, Zbornik radova međunarodnognaučnog skupa ’’ Stanje, mogućnosti i perspektive ruralnog razvoja na područjuvelikih površinskih kopova’’ , Institut za ekonomiku poljoprivrede Beograd,Beograd- Banja Vrujci, 24. i 25. april 2008. godine, 153-161. ISBN: 978-86-82121-55-8.

16. Čobanović, Katarina, Nikolić-Đorić Emilija, Mutavdžić, Beba, Nićin, S. (2008),Regional aspects of Rural Development in Serbia, Zbornik radova međunarodnog

naučnog skupa “Stanje, mogućnosti i perspektive ruralnog razvoja na područjuvelikih površinskih kopova”, Institut za ekonomiku poljoprivrede Beograd,Beograd- Banja Vrujci, 24. i 25. april 2008. godine, 275-282. ISBN: 978-86-82121-55-8.

17. Kovačević B., Guzina, V., Kraljević-Balalić Marija, Ivanović M., Nikolić-ĐorićEmilija (2008), Evaluation of early rooting traits ofeastern cottonwood that areimportant for selection tests, Silvae Genetica 57, 1, 13-21.

http://www.bfafh.de/inst2/abstracts/abstract_57_1_13.pdf 18. Jovanović, M., Radaković D., Nikolić-Đorić Emilija (2008), Uticaj veličine biogas

postrojenja na vrednost investicija po jedinici instalisane električne snage, Letopis

naučnih radova, 32(1), 148-54. UDK: 631/639(05)(UDK:330.322:620.952) YUISSN 0546-8264.

19. Čobanović Katarina, Lozanov-Crvenković Zagorka, Nikolić-Đorić Emilija(2008), Primena periodične regresije, Statistička revija 1-2, 3-9. UDK 31. ISSN0039-05-34.

20. Nikolić-Đorić Emilija, Katarina Čobanović, Mutavdžić Beba, Nićin S.(2008), Stanje i perspektive u stočarskoj proizvodnji, Agroekonomika 37-38,Agroekonomika 37-38, 23-32. DK:338.43.(UDK:636(497.113))YUISSN0350-5928

21. Hadživuković, S., Nikolić-Đorić Emilija (2008), Histoire de la statistique,Statistička revija 57, 3-4, 45-68. UDK 31. ISSN 0039-05-34.



229

22. Čobanović Katarina, Nikolić-Đorić Emilija, Mutavdžić Beba (2009), Regionalaspects of agricultural income level in Vojvodina province in function of basic production factors . “Knowledge Economy and Innovations as Factors of AgrarianCompetitiveness”, 113th Seminar of the European Association of AgriculturalEconomists (EAAE) – The role of knowledge, innovation and human capital in

multifunctional agriculture and territorial rural development . Editors: DaniloTomić, Zorica Valjiljević, Drago Cvijanović. Publisher: Institute of AgriculturalEconomics, Belgrade (http://www.iep.bg.ac.rs). December, 9th-11th 2009. Belgrade,Serbia, 109-115.ISBN 978-86-82121-76-3, CIP 631.1(4-664) (082), COBISS.SR-ID171520012.

23. Đorić D., Nikolić-Đorić Emilija, Jevremović Vesna, Mališić Jovan (2009), Onmeasuring skewness and kurtosis. Quality & Quantity 43, page 481-493, Springer.DOI 10.1007/s11135-007-9128-9.

http://springerlink.com/content/j83v73538378/?sortorder=asc&p_o=10

24. Čobanović Katarina, Sokolovska Valentina, Nikolić-Đorić Emilija (2009),Statistical analysis of multiculturalism research in Vojvodina. Teme 33(4), 1481-1499. ISSN 0353-7919.

25. Brdar-Jokanovic M., Maksimovic I., Nikolić-Đorić Emilija E., Kraljevic-BalalicM., Kobiljski B. (2010), Selection criterion to assess wheat boron tolerance atseedling stage: Primary vs. total root length, Pakistan Journal of Botany 42(6),3939-3947.

http://www.pakbs.org/pjbot/PDFs/42%286%29/PJB42%286%293939.pdf 26. Šundrić Z., Rajšić N., Lakočević M., Nikolić-Đorić Emilija (2010), Uporedna

analiza elektroencefalografskih testova atenuacije alfa aktivnosti u proceni

nehotičnog zaspivanja zdravih odraslih osoba, Srpski arhiv za celokupnolekarstvo, vol. 138, br. 3-4, str. 130-135, doi:10.2298/SARH1004130S, UDC:C12/824.7.08:616.831-073-71.

27. Kovačević B., Čobanović Katarina, Nikolić-Đorić Emilija (2010), Relationshipamong black poplar genotypes based on cutting rooting and survival - a multivariateapproach, Biometrical Letters vol. 47(1), pp. 15-32.

http://www.au.poznan.pl/biometrical.letters/index.php?p=fulltxt&a=2010.47.1.228. Čobanović Katarina, Nikolić-Đorić Emilija, Mutavdžić Beba (2010), Regional

aspects of agricultural income income level in Vojvodina province in function of basic production factors, Ekonomika poljoprivrede (Specijalan broj), 113. Seminar

EAAE, 9-11. decembar 2009, Beograd, Srbija, “Uloga znanja, inovacija i humanogkapitala u multifunkcionalnoj poljoprivrediteritorijalnom i ruralnom razvoju”,Specijani broj 1, Vol. 57, 1-11. UDC 338.43:63. YU ISSN 0352-3462.

29. Nikolić-Đorić Emilija, Čobanović Katarina (2010), Evaluation of differentationdistricts of the Republic Serbia in the process of rural development, Ekonomika poljoprivrede.Vol. LVII, Specijalni broj 2 (Knjiga1). International scientificmeeting: Multifunctional Agriculture and Rural Development (V) - regionalspecificities. Banja Vrujci, 02-03. December 2010, 543-550. UDC 338.43:63. UDK:316.334.55:330.341.22 (497.11). YU ISSN 0352-3462.



230

30. Nikolić-Đorić Emilija, Čobanović Katarina, Sokolovska Valentina (2010), Thechoice of growth curve, 8th International Conference on Teaching Statistics-ICOTS 8, In C. Reading (Ed.) Data and context in statistics education: Towardsan evidence-based society. Proceedings of the Eighth International Conferenceon Teaching Statistics (ICOTS8, July, 2010). Ljubljana, Slovenia. Voorburg. The

Netherlands: International Statistical Institute. ISBN: 978-90-77713-54-9.31. Sokolovska Valentina, Čobanović Katarina, Nikolić-Đorić Emilija (2010),

Position and perspective of statistics in sociology, 8th International Conference onTeaching Statistics-ICOTS 8, In C. Reading (Ed.), Data and context in statisticseducation: Towards an evidence-based society. Proceedings of the EighthInternational Conference on Teaching Statistics (ICOTS8, July, 2010), Ljubljana,Slovenia. Voorburg. The Netherlands: International Statistical Institute. ISBN:978-90-77713-54-9.

32. Nikolić-Đorić Emilija, Katarina Čobanović (2010), Ocena diferenciranosti

okruga Republike Srbije u procesu ruralnog razvoja, Agroekonomika 45-46, 107-117. UDK: 338.43. (UDK: 316.334.55). YU ISSN 0350-5928.33. Putnik-Delić Marina, Maksimović I, Nikolić-Đorić Emilija, Nagl N, (2010)

Analyses of statistical transformations of row data describing free prolineconcentration in sugar beet exposed to drought, Zborniku Matice srpske za prirodne nauke, 119, 7-16. ISSN:0352-4906. DOI:10.2298/ZMSPN1019007P

34. Vuleković, P., Nikolić-Đorić, Emilija, Kojadinović, Ž., Papić, V., Karan, M.and Doczi Tamas (2011), A temporal pattern in the occurrence of aneurysmalsubarachnoid hemorrhage in the Province of Vojvodina, Serbia.Acta Neurochirurgica, 153(6), 1313-1319.

http://www.springerlink.com/content/6046502118022775/35. Kovačević B., Orlović, S., Ivanović M., ČobanovićK., Nikolić-Đorić Emilija,Katanić, M. and Galović, V.(2011), Relation among eastern cottonwood genotipesaccording to early rooting traits, Genetika, 43(2), 307-320.

http://www.doiserbia.nb.rs/Article.aspx?id=0534-00121102307K&AspxAutoDetectCookieSupport=1

36. Nikolić-Đorić Emilija, Đorić, D. (2011), Dynamic Value at Risk Estimation forBELEX15, Metodološki zvezki, 8(1), 79-98.

http://mrvar.fdv.uni-lj.si/pub/mz/mz8.1/nikolic.pdf 37. Marko J., Jovanović M., Nikolić-Đorić Emilija, Marković T. (2011), Dynamic of

bioenergetic potential of soil in Vojvodina, Ekonomika poljoprivrede, vol. 58, iss.1, pp. 105-120.

http://scindeks.ceon.rs/article.aspx?artid=0352-34621101105M38. Sokolovska Valentina, Čobanović Katarina, Nikolić-Đorić Emilija(2011),

Application of discriminant analysis investigation ofregional disparities in Serbia,Program and Abstracts, International Conference, Applied Statistics 2011, Ribno,(Bled), Slovenia, 77.

39. Đorić, D., Nikolić-Đorić Emilija (2011), Return distribution and value at riskestimation for BELEX15, Yugoslav Journal of Operations Research, 21(1), 103- 118.

http://www.doiserbia.nb.rs/issue.aspx?issueid=1445



231

MR SANJA ĐUKIĆ

BIOGRAFIJA

Mr Sanja Đukić rođena je 21.08.1971. godine u Novom Sadu, RepublikaSrbija, gde je završila osnovnu školu. Godine 1990. završava Srednju poljoprivrednuškolu „dr Milan Stanković” u Futogu, smer opšti, sa odličnim uspehom. Iste godineupisuje Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, smer stočarstvo. U martu 1996. godine,završava studije sa prosečnom ocenom 8, 17 i ocenom diplomskog rada 10 (iz oblastioplemenjivanja domaćih životinja).

Postdiplomske studije upisala je 1997. godine na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, odseku Ekonomika poljoprivrede, koje završava 2010. godine sa prosečnomocenom 9, 12 (naziv magistarskog rada: „Uloga i značaj stočarstva u ruralnom razvojuAP Vojvodine”).

Od juna 1996. godine do kraja 1999. godine obavljala je poslove inspektora kontrolekvaliteta i kvantiteta poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u AD „Jugoinspekt” NoviSad. Od 2000-2010. godine obavljala je veći broj poslova administrativno-komercijalnogkaraktera. Tokom 2010/2011. godine angažovana je kao administrator na projektu„Master plan održivog razvoja Fruške gore 2012-2022.” čiju je izradu inicirala VladaAP Vojvodine.

Tokom 2012. godine izabrana je u zvanje istraživača saradnika od straneInstituta za ekonomiku poljoprivrede u Beogradu. Trenutno radno angažovanje je naPoljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, Departman za ekonomiku poljoprivrede i

sociologiju sela, kao zamena u nastavnim aktivnostima (izvođenje vežbi).Vrlo dobro govori, piše i čita engleski jezik.Živi u Novom Sadu.


1. Đukić, S., Pejanović, R. (2010): Uloga i značaj stočarstva u ruralnom razvoju APVojvodine, Agroekonomika, Institut za ekonomiku poljoprivrede i sociologijusela, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Vol. 45-46, str. 85-95.

2. Pejanović, R., Đukić, S., Maksimović, G (2010): O metodologiji izrade strateškog plana razvoja, Agroekonomika, Institut za ekonomiku poljoprivrede i sociologijusela, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Vol. 47-48, str. 92-105.

3. Pejanović, R., Lazić, B., Popović – Vranješ, Anka, Korać, Nada, Keserović, Z.,Plavša, Nada, Ćirković, M., Đukić, Sanja (2011): Production of health food-safein concept of „Master plan for sustainable development Fruška gora 2012-2022.“,Book of proceedings, 22nd International Symposium „Food safety production“,Faculty of Agriculture, Novi Sad, Trebinje, Bosnia and Herzegovina, 19-25 June2011, pp. 274-277.



232

4. Njegovan, Z., Pejanović, R., Kosanović, N., Đukić, S. (2011): Ruralni razvoj ukonceptu „Master plan održivog razvoja Fruške Gore 2012-2022.“, Agroekonomika,Institut za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, vol. 49-50, str. 77-87.

5. Pejanović, R., Đukić, S. (2011): Master plan održivog razvoja Fruške gore sa

naglaskom na ekološke segmente, turizam i organsku proizvodnju, Zbornikradova, Peti forum o organskoj proizvodnji, Centar za organsku proizvodnjuSelenča, Univerzitet u Novom Sadu, Selenča, 2011.

6. Pejanović, R., Popović – Vranješ, Anka, Belić, Branislava, Đukić, Sanja, Tomaš,Mirela (2011): Zdrava hrana u funkciji razvoja etno-turizma u regionu Fruške gore,Tematski zbornik, VI Međunarodni naučni skup „Mediteranski dani Trebinje 2011Turizam i ruralni razvoj – savremene tendencije, problemi i mogućnosti razvoja“,07-08. Oktobar 2011, Trebinje, str. 403-411.

7. Pejanović, R., Lazić, L., Antonić, D., Đukić, Sanja (2011): Mogućnost razvoja

turizma u ruralnim sredinama regiona Fruške gore, Tematski zbornik, VIMeđunarodni naučni skup „Mediteranski dani Trebinje 2011 Turizam i ruralnirazvoj – savremene tendencije, problemi i mogućnosti razvoja“, Trebinje 07-08.Oktobar 2011, str. 412-419.

8. Pejanović, R., Đukić, Sanja, Glavaš – Trbić, Danica (2011): Ruralni i lokalniekonomski razvoj u regionu Fruške gore – studija slučaja, Ekonomika poljoprivrede,specijalni broj, Međunarodni naučni skup “Sustainable Agriculture and RuralDevelopment in Terms of the Republic of Serbia Strategic Goals Implementationwithin Danube Region”, knjiga I, vol. LVIII, Banja Vrdnik, str. 172-179.

9. Sanja Đukić, poglavlje u monografiji: Pejanović, R., Njegovan, Z. (2011): Ruralni

razvoj i lokalni ekonomski razvoj AP Vojvodine, monografija, Poljoprivrednifakultet, Novi Sad.10. Kicošev V., Radosavljević M., Kovačev N., Đukić S. (2011): Uloga zainteresovanih

strana u održivom korišćenju budućih zaštićenih područja na primeru „Rusande“i „Okanj bare“, Zaštita prirode, br. 61/2, Zavod za zaštitu prirode Srbije, Beograd,str. 129-146.

MR JOVANA ČIKIĆ

BIOGRAFIJA

Mr Jovana Čikić (rođ. Samardžija) rođena je 1978. godine u Osijeku, RepublikaHrvatska. Diplomirala je 2003. godine na Odseku za sociologiju Filozofskog fakultetau Novom Sadu. Magistarsku tezu pod nazivom „Socijalnoekološki problemi i zaštita životne sredine lokalne društvene zajednice“ odbranila je 2008. godine na Studijskojgrupi za sociologiju sela na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.

Od 2004. godine zaposlena na Departmanu za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju



233

sela kao saradnik na projektu. Odlukom Nastavno-naučnog veća Poljoprivrednogfakulteta 2006. godine izabrana je u zvanje istraživač pripravnik, a 2010. godine izabrana je u zvanje istraživač saradnik.

Do sada je učestvovala na 19 naučno-istraživačkih projekata, od čega na tri projektaMinistarstva nauke Republike Srbije, jednom projektu Pokrajinskog sekretarijata za

nauku i tehnološki razvoj, dva TEMPUS projekta i 13 projekata u saradnji sa Pokrajinskimsekretarijatom za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, Ministarstvom poljoprivrede,šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije i Gradskom upravom za zaštitu životnesredine grada Novog Sada. Pored ovog, Jovana Čikić učestvuje u izvođenju dela nastavena grupi obaveznih i izbornih socioloških predmeta na osnovnim i master studijama.

Jovana Čikić je do sada objavila jednu monografiju (u koautorstvu), kao i više od 30naučnih radova. Učestvovala je na više od 10 naučnih skupova. Članica je Sociološkogdruštva Srbije. Govori engleski jezik.


1. Čikić, Jovana. 2007. Problemi planiranja prostora u seoskim naseljima Srbije.U: Cvijanović, Drago, Vladana Hamović, Jonel Subić (ur.) Multifunkcionalna poljoprivreda i ruralni razvoj (II) - očuvanje ruralnih vrednosti. Beograd: Institutza ekonomiku poljoprivrede. Str. 767-774.

2. Lukač Bulatović, Mirjana, Jovana Čikić, Marica Miladinović. 2007. Istraživanjetržišta u cilju unapređenja potrošnje sušenog voća. Časopis za procesnu tehniku ienergetiku u poljoprivredi – PTEP . Vol. 11, broj 3, str. 116-120.

3. Petrović, Živojin, Jovana Čikić, Dejan Janković. 2007. Metodološki okvir za prikupljanje informacija o poljoprivrednom gazdinstvu. U: Petrović Živojin (ur.)Sistem znanja i informacija u poljoprivrednom savetodavstvu Vojvodine. NoviSad: Poljoprivredni fakultet. str. 21-37.

4. Čikić, Jovana, Dejan Janković, Živojin Petrović. 2007. Tipologija savetodavnograda. U: Petrović Živojin (ur.) Sistem znanja i informacija u poljoprivrednom savetodavstvu Vojvodine. Novi Sad: Poljoprivredni fakultet. str. 38-57.

5. Petrović, Živojin, Jovana Čikić, Ivan Koči, Dejan Janković, Marica Miladinović.2007. Registrovanje informacija iz Kartona odabranog gazdinstva u sisteminformacija u poljoprivrednom savetodavstvu. U: Petrović Živojin (ur.) Sistem

znanja i informacija u poljoprivrednom savetodavstvu Vojvodine. Novi Sad:Poljoprivredni fakultet. str. 63-143.

6. Janković, Dejan, Živojin Petrović, Jovana Čikić. 2007. Monitoring i evaluacijau poljoprivrednom savetodavstvu. U: Petrović Živojin (ur.) Sistem znanja iinformacija u poljoprivrednom savetodavstvu Vojvodine. Novi Sad: Poljoprivrednifakultet. str. 197-220.

7. Čikić, Jovana. 2008. Socijalnoekološki problemi i zaštita životne sredine lokalnedruštvene zajednice (magistarska teza) Novi Sad: Poljoprivredni fakultet.



234

8. Petrović, Živojin, Jovana Čikić. 2008. Participatory research and rural communitydevelopment. In: Cijanović, Drago, Vladana Hamović, Jonel Subić, Savo Ivančević(eds.) State, Possibilities and Perspectives of Rural Development on Area of HugeOpen-Pit Minings. Belgrade: Institute of Agricultural Economics. Pp. 253-259.

9. Čikić, Jovana, Živojin Petrović, Dejan Janković. 2008. Uloga poljoprivredne

savetodavne službe u podsticanju proizvodnje zdravstveno bezbedne hrane.U: Cvijanović, Drago, Vladana Hamović, Jonel Subić, Savo Ivančević (ur.)Multifunkcionalna poljoprivreda i ruralni razvoj (III) – ruralni razvoj ineograničeni resursi. Beograd: Institut za ekonomiku poljoprivrede. Str. 102-108.

10. Janković, Dejan, Jovana Čikić. 2008. Specifičnosti savetodavnog rada naodabranim gazdinstvima u Srbiji. U: Cvijanović, Drago, Vladana Hamović, JonelSubić, Savo Ivančević (ur.) Multifunkcionalna poljoprivreda i ruralni razvoj(III) – ruralni razvoj i neograničeni resursi. Beograd: Institut za ekonomiku poljoprivrede. Str. 74-81.

11. Čikić, Jovana, Živojin Petrović. 2009. Environmental policy measures and actorsat the local community level – case study of Novi Sad. In: Dragutin Mihailović &Mirjana Vojinović Miloradov (eds.), Environmental, Health and Humanity Issuesin the Down Danubian Region - Multidisciplinary Approaches. Singapore: WorldScientific. Pp. 309-316.

12. Čikić, Jovana, Živojin Petrović, Dejan Janković. 2009. Metodi savetodavnograda u funkciji unapređenja poljoprivrede na seoskim gazdinstvima Vojvodine. Ekonomika poljoprivrede. Vol. 56. Br. 4. Str. 577-587.

13. Čikić, Jovana, Živojin Petrović. 2010. Organska proizvodnja i poljoprivredna gazdinstva Srbije – ruralnosociološka analiza. Novi Sad: Poljoprivredni fakultet.

14. Janković, Dejan, Živojin Petrović, Jovana Čikić. 2010. Karakteristike savetodavnog procesa u radu sa odabranim gazdinstvima u Vojvodini. Ekonomika poljoprivrede. Vol. 57, br. 2, str. 257-274.

15. Čikić, Jovana, Živojin Petrović, Dejan Janković. 2010. Unutrašnji činiocimodernizacije rada u poljoprivredi na odabranim gazdinstvima u Vojvodini. Ekonomika poljoprivrede. Vol. 57, br. 3, str. 449-461.

16. Petrović, Živojin, Dejan Janković, Jovana Čikić. 2010. Problems in the extensionwork and farmers’needs in Serbia. Economics of Agriculture. Vol. 57, No SI-1 (1-323), p. 91-98.

17. Čikić, Jovana, Marica Petrović. 2010. Women as a factor of urban agriculture

development. Economics of agriculture. Vol. LVII, SI-2 (1-656), p. 449-455.18. Čikić, Jovana, Živojin Petrović. 2010. Znanje kao činilac unapređenja organske

proizvodnje na gazdinstvima vojvodine. Zbornik Matice sroske za društvenenauke. Br. 133. Str. 86-97.



235

19. Petrović, Živojin, Jovana Čikić, Marica Petrović. 2011. Metodološki problemiu participativnim istraživanjima lokalnih seoskih zajednica i farmerske poljoprivrede. U: ΧVII međunarodni naučni skup Vlasninski susreti 2011 -Učestvovanje stanovnika u obnovi i razvoju sela. Vlasotince: Zavod za proučavanjesela, Srpsko udruženje za sociologiju sela i poljoprivrede, balkanska asocijacija

za sociologiju sela i poljoprivrede, Institut za agroekonomiku Poljoprivrednogfakulteta u Zemunu, naučno društvo agrarnih ekonomista Balkana, Kulturnicentar Vlasotince. str. 15.

20. Petrović, Marica, Jovana Čikić, Živojin Petrović. 2011. Tehnička osnova radakao činilac modernizacije poljoprivrednih gazdinstava u Vojvodini. Ekonomika poljoprivrede. Vol. 58, br. 3, str. 487-502.

21. Čikić, Jovana, Marica Petrović, Živojin Petrović. 2011. Žene u selu i razvoj preduzetništva. Ekonomika poljoprivrede. Vol. 58, SB/SI – 1(1-368), str. 223-230.

MR MARINA NOVAKOV

BIOGRAFIJA

Mr Marina Novakov rođena je 01.09.1978. godine u Vrbasu. Društveno-jezičkismer Gimnazije ”Žarko Zrenjanin” u Vrbasu završila je 1997. godine. Diplomirala je2004. godine na Odseku za sociologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Magistarsku

tezu pod nazivom „Porodični i društveni položaj majke u savremenom srpskom selu naosnovu istraživanja na području AP Vojvodine“ odbranila je 2010. godine na Odseku zasociologiju na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.

Marina Novakov je od februara 2005. zaposlena na Poljoprivrednom fakultetuu Novom Sadu kao saradnik na projektu Ministarstva nauke i zaštite životne sredine.Odlukom Nastavno-naučnog veća Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, 2006.godine je izabrana u zvanje istraživač pripravnik, a 2010. godine je izabrana u zvanjeistraživač saradnik.

Do sada je učestvovala na devet naučno-istraživačkih projekata, od čega na trinaučno-istraživačka projekta Ministarstva nauke Republike Srbije, jednom TEMPUS

projektu, i na pet istraživačkih projekata u saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, Gradskom upravom za zaštitu životne sredinegrada Novog Sada, Pokrajinskim sekretarijatom za demografiju, porodicu i društvenu brigu o deci.

Autor je i koautor više objavljenih radova, jedne naučne monografije, i učesnik jedomaćih i međunarodnih naučnih skupova.

Član je Sociološkog društva Srbije.Živi u Novom Sadu.



236


1. Novakov, Marina (2007). Reproduktivno ponašanje i kontrola rađanja u selima Vojvodine. Tematski zbornik radova Multifunkcionalna poljoprivreda i ruralnirazvoj II – očuvanje ruralnih vrednosti. TB (687-1212). Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd. str. 836-844, UDC: 338.43 (4-664) (082); 631 (4-664) (082); 331.5:631 (4-664) (082). ISBN:978-86-82121-48-0, COBISS. SR-ID145181964.

2. Petrović Ž., Miladinović M., Novakov M. (2007). Razvoj lokalne savetodavne službe i zapošljavanje poljoprivrednih stručnjaka. Ekonomika poljoprivrede(tematski zbornik), Društvo agrarnih ekonomista SCG, Institut za ekonomiku poljoprivrede i Akademija ekonomskih nauka Bukurešt, str. 25-39, YU ISSN 0352-3462, UDC 338.43:63, UDK:631.117:331.05024.54.

3. Novakov, Marina (2008). Uloga seoske žene u ruralnom razvoju. International

Scientific Meeting: “Multifunctional Agriculture and Rural Development III –rural development and (un)limited resources”, 4-5th December 2008, Faculty ofAgriculture in Zemun – Belgrade, knjiga I, str. 403-410, ISBN 978-86-82121-59-6,Cobiss.SR-ID 153619724, CIP 338(497.11)”2001/2009”; 631.1(497.11)”2002/2007”.

4. Novakov, Marina (2010). ‚’Porodični i društveni položaj majke u savremenom srpskom selu na osnovu istraživanja na području AP Vojvodine’’ (magistarskateza), Novi Sad: Filozofski fakultet.

5. Novakov, Marina (2010). Odnos prema neplodnosti i vanbračnom rađanju u srpskom selu. Sociološki pregled, god. XLIV (april-jun) br. 2. Beograd: Sociološkodruštvo Srbije u saradnji sa Institutom društvenih nauka (Beograd) i Institutom za

kriminološka i sociološka istraživanja (Beograd). ISSN 0085-6320; UDK: 314.336,str. 337-348.

6. Novakov M., Gligić P., Janković S. (2010). Food culture and development oftourism. International scientific meeting: Multifunctional agriculture and ruraldevelopment (V) – regional specificities. Ekonomika poljoprivrede, specijalni broj, knjiga 2. Beograd: Naučno društvo agrarnih ekonomista Balkana, Institut zaekonomiku poljoprivrede i Akademija ekonomskih nauka Bukurešt. str. 319-324.

7. Novakov, Marina (2011). Radna uloga seoske žene kao aktera razvoja lokalnih seoskih zajednica. Ekonomika poljoprivrede, specijalni broj, knjiga 2. God. / Vol.LVIII, SB/SI-1 (1-368). Beograd: Institut za ekonomiku poljoprivrede i ostali.UDK: 316.346.2-055.2:316.334.55, стр. 122-129.

8. Novakov M., Petrović Ž. (2011). Mogućnost upotrebe eksperimenta u društvenimnaukama. Agroekonomika. Broj 51-52. ISSN: 0350-5928, UDC: 001.891.5 NoviSad: Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, Poljoprivrednifakultet Novi Sad, str. 93-103.

9. Novakov, Marina (2011). Porodični i društveni položaj majke u selu. Novi Sad:Poljoprivredni fakultet. ISBN: 978-86-7520-232-5, COBISS SR-ID: 268578823,UDC: 316.66-055.26 316.334.55-055.26



237

MR MARICA PETROVIĆ

BIOGRAFIJA

Mr Marica Petrović (rođ. Miladinović) rođena je 1978. godine u Paraćinu,Republika Srbija. Diplomirala je 2004. godine na Odseku za sociologiju Filozofskogfakulteta sa prosečnom ocenom 8, 50. Magistrirala je 2010. godine na Poljoprivrednomfakultetu u Novom Sadu sa tezom „ Porodični i društveni položaj starog seoskog stanovništva“ i prosečnom ocenom 9, 83 na magistarskim studijima.

Marica Petrović je zaposlena na Departmanu za ekonomiku poljoprivrede isociologiju sela na Poljoprivrednom fakultetu od 2006. godine kao saradnik na projektu.Odlukom Nastavno-naučnog veća Poljoprivrednog fakulteta iz decembra 2006. godineizabrana je u zvanje istraživač pripravnik, a 2011. godine izabrana je u zvanje istraživačsaradnik.

Do sada je učestvovala na ukupno deset naučno-istraživačkih projekata, od čegana dva projekta Ministarstva nauke Republike Srbije, jednom projektu Pokrajinskogsekretarijata za nauku i tehnološki razvoj, dva TEMPUS projekta i pet projekata usaradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo iMinistarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije. Pored ovog,Marica Petrović učestvuje u izvođenju dela nastave na grupi obaveznih i izbornihsocioloških predmeta na osnovnim i master studijama.

Marica Petrović je do sada objavila jednu monografiju, kao i više od 15 naučnihradova. Učestvovala je na više od pet naučnih skupova. Članica je Sociološkog društva

Srbije. Služi se engleskim i ruskim jezikom.


1. Lukač, Mirjana, Jovana Čikić, Marica Miladinović. 2007. Istraživanje tržišta ucilju unapređenja potrošnje sušenog voća. PTEP - Časopis za procesnu tehniku ienergetiku u poljoprivredi. Vol. 11. No.3. str. 116-120. UDK: 664.854:339.1, ISSN1450-5029

2. Petrović Živojin, Marica Miladinović, Marina Novakov. 2007. Razvoj

lokalne savetodavne službe i zapošljavanje poljoprivrednih stručnjaka. Ekonomika poljoprivrede (tematski broj). God. LIV. br. 7-114. str. 25-40, UDK:631.117:331.5024.54, ISSN 0352-3462)

3. Miladinović Marica. 2007. Ruralnosociološki pristup planiranju u savetodavnomradu. Ekonomika poljoprivrede. God. 54. br. 3 (261-392). str. 287-303. UDK:631.1:659.2, ISSN 0352-3462



238

4. Petrović Živojin, Dejan Janković, Jovana Čikić, Veljko Vukoje, Ivan Koči, MaricaMiladinović. 2007. Registrovanje informacija iz Kartona odabranog gazdinstva usistem informacijau poljoprivrednom savetodavstvu. u: Petrović Živojin (ur.) Sisteminformacija u poljoprivrednom savetodavstvu Vojvodine. Novi Sad: Poljoprivrednifakultet. str. 63-141. ISBN 978-86-7520-153-3.UDK: 316.42(082), 316.334.55(082);

631.153(082)5. Miladinović Marica. 2008. Radna aktivnost starijih ljudi u selu. U: Cvijanović,

Drago, Vladana Hamović, Jonel Subić, Savo Ivančević (ur.) Multifunkcionalna poljoprivreda i ruralni razvoj III, ruralni razvoj i (ne)ograničeni resursi. Beograd:Institut za ekonomiku poljoprivrede. str. 280-286. UDK: 338.(497.11)“2001/2009“,631.1(497.11)“2002/2007“, ISBN 978-86-82121-59-6

6. Petrović, Živojin, Marica Miladinović. 2008. Društveni položaj starog seoskogstanovništva Vojvodine. Knjiga izvoda iz saopštenja Treći naučno-stručni skup„InterRegioSci 2008.“. (april 2008). Novi Sad: Pokrajinski sekretarijat za nauku i

tehnološki razvoj. str. 77.7. Miladinović Marica. 2010. Porodični i društveni položaj starog seoskog stanovništva (magistarska teza). Novi Sad: Poljoprivredni fakultet.

8. Miladinović Marica. 2010. Staru u selu – ruralnosociološko istraživanje u selimaSrednjeg Banata. Novi Sad: Poljoprivredni fakultet.

9. Čikić, Jovana, Marica Petrović. 2010. Women as a factor of urban agriculturedevelopment. Ekonomika poljoprivrede. God. LVII. SB/SI -2. str. 449-455. UDK:305-055.2:631.11.11 (497.11)

10. Miladinović, Marica. 2010. Kvalitet života i životni standard starog seoskogstanovništva . Ekonomika poljoprivrede. vol. LVII. br. 4. str. 555-567. UDK:

316.334.5511. Petrović, Ž., Jovana Čikić, Marica Petrović. 2011. Metodološki problemiu participativnim istraživanjima lokalnih seoskih zajednica i farmerske poljoprivrede. U: ΧVII međunarodni naučni skup Vlasninski susreti 2011 - Učestvovanje stanovnika u obnovi i razvoju sela. Vlasotince: Zavod za proučavanjesela, Srpsko udruženje za sociologiju sela i poljoprivrede, balkanska asocijacijaza sociologiju sela i poljoprivrede, Institut za agroekonomiku Poljoprivrednogfakulteta u Zemunu, naučno društvo agrarnih ekonomista Balkana, Kulturnicentar Vlasotince. str. 15.

12. Petrović, Marica, Jovana Čikić, Živojin Petrović. 2011. Tehnička osnova rada

kao činilac modenrizacije poljoprivrednih gazdinstava u Vojvodini. Ekonomika poljoprivrede. Vol. 58, br. 3, str. 487-502.

13. Čikić, Jovana, Marica Petrović, Živojin Petrović. 2011. Žene u selu i razvoj preduzetništva. Ekonomika poljoprivrede. Vol. 58, SB/SI – 1(1-368), str.223-230.ISSN: 0352-3462, UDC: 338.43:63, UDK: 316.334.55-0552:005.961.



239

MSC. DANICA GLAVAŠ - TRBIĆ

BIOGRAFIJA

MSc. Danica Glavaš – Trbić rođena je 21.03.1982. godine u Novom Sadu,Srbija, gde je završila osnovnu školu i Gimnaziju „Jovan Jovanović Zmaj”. Osnovnestudije završila je na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, smer Agroekonomiija,sa visokom prosečnom ocenom i odbranjenim diplomskim radom na temu „Ocenainvesticija u stočarstvu”. Master studije upisala je 2008. godineu Berlinu, SR.Nemačka,na Poljoprivrednom fakultetu Humboldt Univerziteta, kao stipendista Tempus projekta.Sve ispite položila je sa visokim ocenama. Master rad pod nazivom „Ruralni razvoj ilokalni ekonomski razvoj” odbranila je na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu saocenom 10 i dobila zvanje master menadžer . Trenutno je student druge godine doktorskihstudija na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, smer Agroekonomija.

Tokom 2009/2010. godine je radila u Skupštini AP Vojvodine, a od 2010. godinei kao demonstrator u izvođenju vežbi na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu iz predmeta Mikroekonomija, Makroekonomija i Principi ekonomije.

Od januara 2011. godine zaposlena je na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu,Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, kao istraživač saradnik na dva projekta Ministarstva prosvete i nauke R.Srbije, pod nazivom „Održiva poljoprivredai ruralni razvoj u funkciji ostvarivanja strateških ciljeva Republike Srbije u okvirudunavskog regiona”, broj III 46006 i „Proizvodnja tvrdog sira sa dodatnom vrednošćuod mleka proizvedenog u organskim i samoodrživim sistemima” broj TR 31095.

Angažovana je u izvođenju dela vežbi iz predmeta Mikroekonomija, Makroekonomija iPrincipi ekonomije.Autor je i koautor na oko trideset naučnih radova, a u štampi je i prva samostalna

monografija. Pored istraživačkih projekata republičkog Ministarstva prosvete i nauke,angažovana je na više istraživačkih projekata Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje,Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, Pokrajinskogsekretarijata za nauku i tehnološki razvoj AP Vojvodine, kao i na više međunarodnihTempus projekata (ConCur, WBREN).

Sekretar je naučnog časopisa Agroekonomika, Departmana za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu.

Član je Društva agrarnih ekonomista Srbije (DAES).Govori, piše i čita engleski i nemački jezik.



240


1. Popović - Vranješ, A., Pejanović, R., Tomaš, M., Glavaš, D. (2010): Organska poljoprivreda – zdrava hrana – zdrava deca, Zbornik kratkih sadržaja, Simpozijum„Stočarstvo, veterinarska medicina i ekonomika u ruralnom razvoju i proizvodnjizdravstveno bezbedne hrane“ sa međunarodnim učešćem, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Divčibare, 20-27.VI 2010, str. 90.

2. Glavaš-Trbić, D., Pejanović, R., Maksimović, G. (2010): Ruralni razvoj i lokalniekonomski razvoj Srbije, Agroekonomika, Institut za ekonomiku poljoprivrede isociologiju sela, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Vol. 47-48, str. 80-92.

3. Glavaš-Trbić, Danica (2010): Prikaz knjige „Uvod u metodologiju ekonomskihnauka” autora prof. dr Radovana Pejanovića, Agroekonomika, Poljoprivrednifakultet, Institut za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, Novi Sad, Vol. 47-48, str. 135-137.

4. Pejanović, R., Tomaš, Mirela, Njegovan, Z., Glavaš-Trbić, Danica (2010):Preduzetništvo i agrobiznis, Savremena poljoprivreda, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 59(5), str. 529-536.

5. Glavaš – Trbić, Danica (2010): Ruralni razvoj i lokalni ekonomski razvoj,diplomski-master rad, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, NoviSad.

6. Pejanović, R., Tomaš, Mirela, Vučković, Jovana, Stefanović, Emilija, Glavaš –Trbić, Danica, Kalentić, Marija (2011): Organic agriculture and rural developmentin AP Vojvodina, Savremena poljoprivreda, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad,60(1-2), pp. 231-239.

7. Popović - Vranješ, Anka, Pejanović, R., Grubačić, M., Kasalica, Anka, Cvetanović,D., Glavaš, Danica (2011): Research as a function of making a sheep cheesescatalogue of Western Balkans Region, Book of Proceedings, 22nd InternationalSymposium „Food safety production“, Faculty of Agriculture, Novi Sad, Trebinje,Bosnia and Herzegovina, 19-25 June 2011, pp. 53-56.

8. Glavaš – Trbić, D., Maksimović, G., Pejanović, R. (2011): Impotrance and roleof clusters in organic food production, Book of proceedings, 22nd InternationalSymposium „Food safety production“, Faculty of Agriculture, Novi Sad, Trebinje,Bosnia and Herzegovina, 19-25 June 2011, pp. 175-177.

9. Kosanović, Nada, Pejanović, R., Glavaš – Trbić, Danica (2011): The importanceand role of brands in production of safe food, Book of proceedings, 22nd InternationalSymposium „Food safety production“, Faculty of Agriculture, Novi Sad, Trebinje,Bosnia and Herzegovina, 19-25 June 2011, pp. 178-180.

10. Radović, Gordana, Pejanović, R., Glavaš - Trbić, Danica (2011): Problem offinancing production of healthy food as one of the factors in development of ruraltourism in the Autonomous Province of Vojvodina, Book of proceedings, 22nd International Symposium „Food safety production“, Faculty of Agriculture, NoviSad, Trebinje, Bosnia and Herzegovina, 19-25 June 2011, pp. 184-185.



241

11. Pejanović, R., Tomaš, Mirela, Glavaš – Trbić, Danica (2011): Some economicalaspects of organic food production, Book of proceedings, 22nd InternationalSymposium „Food safety production“, Faculty of Agriculture, Novi Sad, Trebinje,Bosnia and Herzegovina, 19-25 June 2011, pp. 186-188.

12. Pejanović, R., Njegovan, Z. (Glavaš – Trbić, Danica): Ruralni razvoj i lokalni

ekonomski razvoj AP Vojvodine, poglavlja u monografiji, Poljoprivrednifakultet, Novi Sad, 2011.

13. Pejanović, R., Glavaš-Trbić, Danica, Tomaš, Mirela (2011): Public-PrivatePartnerships as a solution for solving economic and energetic problems in acommunity, Agroekonomika, Poljoprivredni fakultet, Institut za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, Novi Sad, vol. 49-50, br. 49-50, str. 5-16.

14. Popović – Vranješ, Anka, Belić, Branislava, Pejanović, R., Cvetanović, D., Glavaš-Trbić, Danica, Tomaš, Mirela (2011): Applying of biocrystalization method inorder to distinguish milk from organic and conventional production, Proceedings,

2

nd

CEFSER (Central of Excellence in Food Safety and Emerging Risk) Workshop„Persistent organic pollutants in food and environment“, 26th Symposium onRecent Development in Dairy Technology, BIOXEN seminar „Novel approachesfor environmental protection“, Faculty of Technology, University of Novi Sad, Novi Sad, Serbia, 8-10 September 2011, pp. 82-86.

15. Popović-Vranješ, Anka, Kasalica, Anka, Krajinović, M., Ostojić, M., Cvetanović,D., Glavaš-Trbić, Danica (2011): The Study with the purpose of geographicalorigin production of sjenički cheese and conditions for organic production, Bookof Abstracts, 2nd CEFSER (Central of Excellence in Food Safety and EmergingRisk) Workshop „Persistent organic pollutants in food and environment“, 26th

Symposium on Recent Development in Dairy Technology, BIOXEN seminar„Novel approaches for environmental protection“, Faculty of Technology,University of Novi Sad, Novi Sad, Serbia, 8-10 September 2011, pp. 71.

16. Pejanović, R., Tomaš, Mirela, Popović – Vranješ, Anka, Glavaš – Trbić, Danica (2011): Globalni trendovi u organskoj proizvodnji hrane, Tematski zbornik, Naučniskup „Savremeni trendovi u evropskoj ekonomiji: implikacije za Srbiju“, 27.oktobar 2011., Viša poslovna škola sturkovnik studija, Novi Sad.

17. Pejanović, R., Đukić, Sanja, Glavaš – Trbić, Danica (2011): Ruralni i lokalniekonomski razvoj u regionu Fruške gore – studija slučaja, Ekonomika poljoprivrede,specijalni broj, Međunarodni naučni skup „Sustainable Agriculture and Rural

Development in Terms of the Republic of Serbia Strategic Goals Implementationwithin Danube Region, knjiga I, vol LVIII, Banja Vrdnik, str. 172-179.

18. Tomaš, Mirela, Pejanović, R., Glavaš- Trbić, Danica, Njegovan, Z. (2011):Organska poljoprivreda u podunavskom regionu, Ekonomika poljoprivrede,specijalni broj, Međunarodni naučni skup „Sustainable Agriculture and RuralDevelopment in Terms of the Republic of Serbia Strategic Goals Implementationwithin Danube Region, knjiga I, vol LVIII, Banja Vrdnik, str. 220 - 227.



242

19. Pejanović, R., Glavaš-Trbić, Danica, Tomaš, Mirela, Njegovan, Z. (2011):Some experiances and concerns about the privatization of agricultural land,Contemporary agriculture, University of Novi Sad, Faculty of Agriculture, Vol.60, No. 3-4, pp. 377-396.

20. Glavaš-Trbić, Danica (2011): Prikaz knjige „Ruralni razvoj i lokalni ekonomski

razvoj AP Vojvodine“, Agroekonomika, Poljoprivredni fakultet, Institut zaekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, Novi Sad, Vol. 51-52., str. 223-227.

21. Pejanović, R., Popović – Vranješ, Anka, Tomaš, Mirela, Glavaš – Trbić, Danica (2011): Svetski trendovi u organskoj proizvodnji hrane, Agrovizija, Medijska kuća„Euromedia plan“, Sremska Mitrovica, Novembar 2011.



243

SPISAK DIPLOMIRANIH STUDENATAAGROEKONOMSKOG SMERA

1980/81.

1. Kaplanović Mirko 1981/82.1. Novković Nebojša2. Ivković Milica3. Jovanović Aleksandar 4. Bokinac Milana5. Gašpar Zorka6. Milenković Dragiša

7. Pavlović Olga8. Tanasković Zoran9. Crnogorac Đuka10. Narančić Zorica11. Rašić Živko12. Bođa Maja

1982/83.1. Janjić Milutin2. Cvejić Dragica

3. Ignjatović Draga4. Wudineh Demeke5. Cucanić Pera6. Stojšić Milivoj7. Rakić Dragana8. Đaković Mirjana9. Nedeljković Ružica10. Kečić Zorica11. Butulija Dušan12. Aleksić Ljubiša

13. Ndeko Kanga Afonso14. Krstić Ljutica15. Martinšić Željko16. Tekabe Haile Bruk 17. Onešćuk Nenad

18. Malbaški Ivan19. Randić Zoran

20. Kolarski Era21. Bačvanski Jelkica22. Periz Zora23. Stepanović Jelica24. Novaković Nevenka25. Krezić Ljiljana26. Perić Snežana27. Suša Predrag28. Borovnjak Boško29. Halbvajs Karolj

30. Radošević Moravka31. Todić Milenko32. Miloradov Đorđe33. Nreković Nikola

1983/84.1. Kozomora Risto2. Vlahović Branislav3. Protić Dragan4. Kolbas Dražen5. Jocić Ilija

6. Savatić Milenko7. Kurjački Arsen8. Banić Branka9. Orčik Andraš10. Bojović Natalija

11. Zhou Gao Che12. Milosavljev Ivan13. Lukić Tomislav14. Grujin Dragan15. Aralica Borislav

16. Selenić Nadežda17. Kulić Velka18. Januško Judit19. Mutić Slaviša



244

1984/85.1. Falc Marija2. Barać Jadranka3. Đurić Slavko4. Šeik Petar

5. Stijepić Drago6. Varga Magdolna7. Kontić Stojanka8. Ačai Marta9. Cece Zogbelemou

10. Patrice Lova11. Vučković Ranko12. Cece Kroghomou13. Tiljak Nenad

14. Klašnja Radmila15. Stefanović Vesna16. Rožić Nada17. Zavišin Mirjana18. Ćosović Janko

1985/86.1. Mićić Gordana2. Škundrić Anđelka3. Anđelković Nenad4. Trišić Mićo

5. Pantelić Đorđe6. Balać Nada7. Mihi Ištvan8. Tomić Miodrag9. Dragović Gordana10. Savanović Milorad11. Subotić Biljana12. Bugarin Dejana13. Beglerbegović Zlatko14. Jakubec Robert15. Novković Luka

16. Suvčarov Radiša17. Nikolić Miloš18. Vujackov Slavka19. Breu Ranče20. Ilić Pera21. Prokić Goran22. Mijailović Vera23. Ćebić-Margušić Natalija24. Bakoš Ljubiša25. Mandić Zlatica

26. Mirkov Zoran27. Kuzmanović Petra28. Mičić Vukica29. Savanov Dragojla

30. Tomić Vojin31. Zaviša Dragoljub32. Madžgalj Slobodan33. Kamber Fikret34. Lazić Jovanka35. Špirić Dragica36. Svitić Zoran37. Stepanov Aleksandra38. Nađ Gabor 39. Mihajlović Olivera40. Kovačević Zorica

41. Lujić Joka42. Andrijašević Nebojša43. Perić Dragoslav44. Radić Milica45. Tiljak Zvezdana46. Jarić Manda47. Igić Rajka48. Čief Jaroslava49. Gigić Branislav50. Rodić Smilja



245

1986/87.1. Krnajac Đorđe2. Crvenković Verica3. Savin Berislav4. Raković Ružica

5. Tica Nedeljko6. Novak Dragica7. Musa Cena8. Simonović Siniša9. Šimak Ondrej10. Vučković Snežana11. Zakić Milan12. Kostić Biljana13. Jovanović Dragiša14. Bajšev Dragomir 15. Jeftić Milorad16. Pavlović Ivica

17. Maričić Mirjana18. Mikić Gordana19. Rodić Radovan20. Baukov Miroslav

21. Božin Ljiljana22. Momčilović Ljiljana23. Marković Nikola24. Kuzmanović Milan25. Ristanović Milutin26. Koković Gordana27. Matošević Anka28. Horvat Margit29. Rackov Srđan30. Novaković Momčilo31. Milak Milanka

1987/88.1. Špehar Stjepan2. Mihajlović Milica3. Ilig Drago4. Popović Ljiljana5. Kišmarton Oto6. Đurić Aleksa7. Tot Bela8. Vasiljević Višeslav

9. Živankić Olga10. Mrkšić Dragana11. Ljubičić Srđan12. Ristić Milan13. Vinokić Ranka14. Popović Radovan15. Zorić Snežana16. Stefanović Nada

17. Radulović Zoran18. Klincov Milinko19. Zagorac Milenko20. Doroghazi Nevenka21. Papić Borka22. Jurić Nada23. Okulić Radovan24. Buzejka Svetlana

25. Marković Gordana26. Janjić Gordana27. Klajn Nevenka28. Marković Daniel29. Sekereš Igor 30. Savić Snežana31. Gojković Ružica32. Pejin Radovan



246

1988/89.1. Chala Yai Fury2. Perić Jelica3. Kojić Jasmina4. Mašić Milenko

5. Marković Marina6. Zečević Slađana7. Radulović Branislav8. Tomić Vesna9. Glamočak Duško10. Eshetu Mulugeta11. Tomić Borislav12. Kručec Danica13. Tschayu Demeke

14. Carls Ivana Charmichael15. Radulović Mladen16. Marković Slavica17. Vladaja Ljiljana

18. Žarak Milenko19. Vukadinović Milena20. Ristić Davor 21. Bratić Olivera22. Čenejac Ljiljana23. Durguti Zenel24. Petković Gordana25. Vranjković Milka

1989/90.

1. Badanjac Jelica2. Đorđević Srđan3. Jojkić Predrag4. Zrnić Marinko5. Mitrović Dubravka6. Ubiparip Nada7. Brkić Nemanja8. Pešić Ljubinko9. Majtan Miroslav10. Vlaisavljević Biljana11. Basarić Ljiljana

12. Pantić Jelica13. Mrkobrad Svetlana14. Subašić Miroslav

15. Assefa Abraha Kebeden16. Salapura Radmila17. Mezić Mato18. Radić Tatjana19. Sladoja Danica20. Jurić Siniša21. Maksić Svetlana22. Kerkez Anka23. Žarić Radovan24. Pil Željko25. Žikić Dejan

26. Đmura Vesna27. Glušac Milica

1990/91.1. Đurišić Ljiljana2. Kekezović Oskar 3. Štulić Gordana4. Ivanić Sretko5. Papić Biljana6. Batić Miloš7. Srdić Tanja8. Vukadinović Slavoljub9. Davidović Stevan10. Tica Lazar 11. Hlađik Mirela12. Serda Mate13. Vujadinov Đura14. Rusov Dragan15. Petrović Jelena

16. Svirac Anđelka17. Krajnov Goran18. Grubačić Ružica19. Žirovnik Ivana20. Raković Duško21. Marcikić Miroslav22. Roganović Marija23. Gutović Snežana24. Dozet Radmila25. Lovrić Stojanka26. Miličić Era27. Andrić Dragan28. Petrović Milena29. Kušić Jasminka30. Zoranović Tihomir



247

1991/92.1. Nagulov Branislav2. Ivkov Gordana3. Jovanović Branka

4. Mitrović Radmila5. Vukoje Nataša

1992/93.

1. Popović Snežana2. Il Sandra3. Davidović Goran4. Stojanović Nenad5. Leković Olivera6. Tomić Vlastimir

7. Gavrančić Dragana8. Sabo Igor 9. Dragičević Biljana10. Vukoje Veljko11. Radoš Marijan

1993/94.1. Topić Mladen2. Gagić Slobodan3. Mutavdžić Beba

4. Umićević Biljana

5. Čuturilo Slobodan6. Oparnica Milena7. Štrbac Nenad

8. Petruc Gordana1994/95.1. Medić Ljubica2. Ilić Gordana3. Đukić Borislav4. Glišović Jasmina5. Savić Mirjana6. Popović Radmila7. Vasić Nada8. Jandrić Slavica9. Solarević Duško

10. Mitrić Mira

11. Ćetković Svetlana12. Mačković Suzana13. Marković Tatjana14. Šmitran Ratka15. Glavanović Marko16. Polojac Slobodan17. Ćorović Žarko18. Terzić Radovan19. Đorđević Slavica

20. Bojković Branislava1995/96.

1. Đukanović Slobodan2. Pejić Vesna3. Kovljen Snežana4. Janjatović Zoran5. Nikolić Goran6. Bakić Ljiljana7. Pilipović Đuro8. Kekić Gordana

9. Radosavljević Zoran10. Baroš Nikola

11. Đurđev Aleksandra12. Rakočević Ružica13. Petrović Milovan14. Delić Rajko15. Čejtej Marija16. Šešlija Miloš17. Šumar Nikola18. Godina Milko

19. Momić Gojko20. Doroškov Lazar 1996/97.

1. Radović Dijana2. Tatomir Jadranka3. Nikolić Slavica4. Šumar Olivera5. Stojaković Vesna6. Puljić Slavica7. Stojanović Dejan

8. Lovrić Slavica9. Arbutina Aleksandar 10. Matić Gordana11. Maričić Danijela12. Zekić Vladislav13. Erak Dejan14. Španović Branka



248

1997/98.1. Gnjatović Mirjana2. Tokarek Petar 3. Popović Snežana4. Mladenović Ljiljana

5. Đurđevački Vladimir

6. Tomašević Dejan7. Vasiljević Aleksandar 8. Zekić Stanislav9. Zagorac Marinela

10. Sremčević Vesna1998/99.

1. Novaković Branka2. Lukač Mirjana3. Koviljac Jelena4. Beronja Dragan

5. Pešić Nebojša6. Nadbantić Biljana7. Balandžić Slavica8. Prodanović Daliborka

1999/2000.1. Brenesel Marjana2. Begojev Đorđe3. Pokrajac Milan

4. Novković Branka5. Samardžić Darinka6. Stanišić Marilyn7. Čeperković Zorica8. Mirković Đorđe

9. Milojević Zoran10. Savin Iva11. Ivetić Sandra

12. Pribić Milan13. Samardžija Gordana14. Blažić Rajko15. Malić Branka

2000/2001.1. Drmanić Ratomirka2. Marković Vesna3. Trkulja Bogdan4. Malbaša Tatjana5. Budurin Ivana

6. Simić Sanja7. Jelić Nataša8. Marković Katarina9. Majstorović Malenko10. Kozomora Radmila11. Štrbac Olivera

12. Komnenić Lidija13. Manojlović Emilija14. Semenović Zoran15. Čobanov Pavle16. Pavlović Vladimir

17. Gruber Zdenko18. Ikrašev Gordana19. Prodanović Radivoj20. Bugarski Nataša21. Jovanović Dragana22. Čobanov Dejan



249

2001/2002.1. Gojić Anđelina2. Ličina Vera3. Stepanov Vladimir 4. Zeljković Svjetlana

5. Rajačić Saša6. Đukić Svetlana7. Bošković Vojislav8. Matić Gordana9. Petrović Predrag10. Vukosav Jovo11. Ristivojević Zoran12. Popović Goran13. Šebez Jovanka14. Sorajić Dejan15. Jeličić Dragan16. Kevrešan Branko

17. Marković Todor 18. Kljajić Borislav19. Bajić Radmila20. Janković Maja

21. Milutinović Dragana22. Radaković Darko23. Nikšić Marijana24. Pejović Gordana25. Soro Vladislava26. Brkljač Tanja27. Nikolić Danijela28. Španić Siniša29. Ajdžanović Aleksa30. Lekić Slaven31. Jovanović Lidija32. Zelić Damir

2002/2003.1. Brcan Srđan2. Turika Marin3. Simić Nataša4. Radojević Vuk 5. Radunović Nenad6. Bođo Akoš7. Vidić Jelena8. Vulić Miodrag

9. Martić Jelena10. Bratić Siniša11. Azaševac Ivana12. Supić Nataša13. Kopčok Svetlana14. Smolović Danijela

15. Popović Milena16. Jaš Violeta17. Stojanović Verica18. Jelenić Zorica19. Uzelac Tanja20. Knežević Danijela21. Kovačević Milica22. Đurić Željko

23. Inđić Jasmina24. Vuleta Aleksandra25. Regodić Dragana26. Milić Dragan27. Živković Olivera

2003/2004.1. Ačanski Jelena2. Ožvat Željko3. Ristić Nataša4. Marjan Duška5. Popović Đorđije6. Guberinić Sanja7. Despić Ljilja8. Sogić Sandra9. Plavšić Aleksandra10. Carić Danijela11. Mišković Emil12. Ćulibrk Gordana13. Pavlović Mladen

14. Bajčetić Jovanka15. Živković Ivana16. Stojičić Stanislava17. Vrčinac Marija18. Takač Nataša19. Babić Svetlana20. Svitlica Zorka21. Panin Biljana22. Žižić Marija23. Stokin Miroslav24. Stojanović Jasmina25. Sorajić Dejana26. Živković Maja



250

2004/2005.1. Stakić Jovan2. Nikšić Neda3. Savić Dragana4. Pantović Vladimir

5. Vukmirović Oliver 6. Knežević Željko7. Vesić Mirjana8. Kiš Ferenc9. Đukić Tamara10. 10.Radojević Milorad11. Skoknić Maja12. Pavlica Verica13. Čemerlić Milan14. Grozdanić Nataša15. Bošković Olivera

16. Lavrnja Jasna17. Belić Jelena18. Stepanović Jelena19. Miljević Slađana

20. Knežević Mirjana21. Ignjatović Rajko22. Ćulibrk Dragan23. Vujin Predrag24. Gergelj Boris25. Simeunović Rada26. Renovica Marko27. Mihajlov Vladimir 28. Maletić Darko29. Marković Miroslav30. Stankić Dragana

2005/2006.1. Damjanović Nataša2. Srećkov Vladimir 3. Laušević Sandra4. Blagovčanin Željana5. Bajkin Ivana6. Gajić Mirjana7. Golušin Vladimir 8. Kuzmanov Slavko9. Lončar Stevan

10. Broćeta Marija11. Jovanović Gordana12. Radovanov Dragica13. Moldovanov Slavica14. Kelić Srđan15. Katić Milka16. Popović Aleksandra17. Vukmirović Tatjana18. Kolarov Marija19. Pauljev Sandra20. Nikolić Dragica21. Kršić Adrijana22. Frol Boban

23. Kostadinović Tihana24. Marković Igor 25. Števkov Zorica26. Martinović Dragana27. Boškić Dalibor 28. Kovačević Milorad29. Kočić Svetlana30. Stojkov Živojin31. Vidrić Jelena

32. Babić Dragica33. Medić Goran34. Gerić Svetozar 35. Rošulj Aleksandra36. Milašinović Žarko37. Maletin Vojin38. Nedeljković Miroslav39. Žagar Zvezdana40. Marjanović Snežana41. Rudić Borislav42. Pavlović Rea43. Prešić Snežana44. Trkulja Uglješa



251

2006/2007.1. Malbaški Milan2. Prodanić Srđan3. Stokuća Jasmina4. Marković Marina

5. Andrić Nataša6. Bajić Dragica7. Jović Nataša8. Tomašević Dijana9. Marjanović Strahinja10. Olćan Biljana11. Milošev Dragana12. Marković Vesna13. Grabić Marko14. Delibašić Ivana15. Vulović Bojan16. Petrašek Bojana17. Prodanović Branislav18. Grujić Jelena19. Dragić Mile

20. Antić Goran21. Kokai Kornelija22. Malbaša Dragan23. Vujičić Nikola

24. Sabo Dalibor 25. Guljaš Igor 26. Lučić Marko27. Drobac Saša28. Delić Milan29. Rudić Đorđe30. Stevanović Maja31. Stanojev Ivan32. Ivanišević Milkica33. Banić Jasmina34. Stanojev Dragana35. Mileusnić Bojana36. Vranić Marko37. Vujaković Mirko

2007/2008.1. Đonović Maja2. Jurišin Branislav3. Letajev Igor4. Jokić Dejan5. Stokrp Dušan

6. Budurin Boris7. Sačić Miloš8. Stankov Nataša9. Manojlović Bojan10. Panić Srboljub11. Pudar Milorad12. Nastić Maja13. Štrbac Biljana14. Mišić Staša15. Širadović Veljko16. Jankov Mirjana17. Babić Stanislav18. Dobrenov Ivan19. Kostić Stojan20. Tomašević Branka21. Crnobarac Živko22. Stojić Vladimir

23. Grujić Ivana24. Marčok Vierka25. Radosavčev Dragica26. Vajagić Milica27. Jeličin Tatjana

28. Ružić Slavica29. Mijić Milomirka30. Vojičić Julija31. Medić Slađana32. Janković Igor33. Vidarić Jovana34. Stojanov Milica35. Aleksić Ivana36. Nemeth Katalin37. Pavlovski Jadranka38. Kamenarski Nina39. Popović Zoran40. Keco Jelena41. Kojović Nemanja42. Demko-Rihter Goran43. Glavaš-Trbić Danica



252

2008/2009.1. Milošević Slobodan2. Čudomirović Vojislav3. Vrčinac Branka4. Ćirić Stefanija

5. Jovanovski Nataša6. Tomaš Mirela7. Cvetković Miloš8. Nenadić Marko9. Stojšić Tijana10. Šabli Igor11. Pribojan Dejan12. Vešligaj Ivana13. Stamatović Ivan14. Popović Dragana15. Milenković Aleksandar16. Banović Mrđan17. Đurđić Svetlana18. Klašnja Biljana19. Živković Mirko20. Karan Milan21. Cuparić Aleksandra22. Denda Vladimir23. Zlatanov Srđan24. Tepić Sonja25. Blagojević Zorica

26. Dopuđa Jovan27. Todorović Danijela28. Radojčić Vladimir29. Vučićević Jelena30. Begojević Stevan31. Zrakić Aleksandar32. Nešković Miodrag33. Dragičević Darja34. Sremac Vladimir35. Cerović Milica36. Petković Mladen37. Konjović Ivana

38. Lujić Jelena39. Barac Tanja40. Glišović Ana41. Gnjatić Gordana

42. Zec Biljana43. Bandin Marija44. Malešev Marija45. Sabov Mirjana46. Fabri Angela47. Banjanin Bojana48. Grujović Ivana49. Rakas Siniša50. Vitas Kristina51. Dragnić Dragoslav52. Grba Mirko53. Lekić Zoran54. Jocović Gorčin55. Grbović Dragana56. Zeljković Vladimir57. Papić Ivan58. Gavrilović Darko59. Perić Gordana60. Matković Jovanka61. Čelar Marija62. Jerinić Predrag

63. Bojičić Janko64. Nikolić Mirjana65. Mirković Siniša66. Teodinov Danilo67. Popov Sandra68. Cvetković Ksenija69. Miladinov Jasmina70. Radojičić Nebojša71. Bjegović Ivan72. Popov Milana73. Grujić Jelena



253

2009/2010.1. Marinković Nikica2. Jović Milana3. Jović Miroslava4. Dovičin Ljudmila

5. Jagodić Strahinja6. Prošić Vesna7. Zirojević Ljubiša8. Bašić Đuro9. Jocić Jasmina10. Kopilović Nikola11. Vuletić Vladimir12. Obradović Dragana13. Ćulum Momčilo14. Rusmirović Biljana15. Ačanski Teodora16. Poznić Branislav17. Kojić Milivoj18. Pavkov Nikola19. Ninković Ana20. Ristić Nenad21. Đurđević Sanja

22. Knežević Slavica23. Počuča Milica24. Milinić Vladimir25. Omaljev Igor

26. Šućur Svetlana27. Nenadić Biljana28. Vukosavljević Tihomir29. Ćulum Dragana30. Mihaljčić Sanja31. Đurđević Aleksandra32. Zarubica Nikola33. Jovišević Sandra34. Radulović Maja35. Slavujević Dragica36. Jakovljević Natalija37. Simić Danijela38. Jakšić Slobodanka39. Kolundžija Milan40. Lukić Jelena41. Ljubičić Jelena42. Đuričić Svetlana

2010/2011.1. Draginčić Jovana2. Plavšić Mirjana3. Lavrnić Jelena

4. Isak Miloš5. Jovanić Nebojša6. Kepić Zorica7. Jelečik Emanuela8. Vlaović Miroslav9. Ćeran Branislava10. Andrijašević Radovan11. Stanković Slađana12. Protić Vladimir13. Vlaović Nikola14. Slijepčević Marko15. Zubac Branko16. Đuranović Zorana17. Zavišić Nataša18. Perišić Zoran19. Linjak Duško20. Farbaš Endre21. Džever Aleksandar 22. Ivković Mirka23. Ibraković Mirza24. Pišak Radmila

25. Stojaković Dragana

26. Marinkov Jovana27. Gavarić Branislav28. Kostić Ivana

29. Gnjidić Biljana30. Nedeljković Vladan31. Milinkov Magda32. Sekulić Nevenka33. Joksimović Miljan34. Bulatović Vojislav35. Knežević Nataša36. Rajić Petar37. Vasić Bojan38. Ninić Aleksandar39. Radaković Dragana40. Mlinar Danka41. Jankov Vesna42. Bošnjak Biljana43. Zorić Aleksandra44. Šoć Nemanja45. Kozić Miljana46. Šašić Milan47. Kalkan Danko48. Mijić Jelena49. Vlaški Sonja



254

2011/2012.1. Grujić Vladimir 2. Vulinović Radovan3. Dajović Maja4. Jakovljev Tijana5. Vujackov Danijela6. Ignjatić Milena7. Stefanov Milan8. Vukanac Jelena9. Milinkov Marina10. Stankov Srđan11. Gačević Ivan12. Kovačević Ivana13. Vukićević Danilo

14. Tešić Miodrag15. Živanović Jovica16. Dragić Darko17. Đurić Jelena18. Pavlović Milana19. Kružević Dunja

20. Pajić Nemanja21. Karapandžin Jelena22. Lazić Bojana23. Gvozdenović Jelena24. Sarić Milica25. Crnojević Milica26. Draganić Miljan27. Mrkšić Jelena28. Bajac Emilija29. Tubić Milan30. Tomić Nada31. Bugarski Jovan32. Carević Mihajlo

33. Mijić Jelena34. Jokić Ivan35. Dudarin Rada36. Todorović Jelena37. Petrović Dragana

SPISAK DIPLOMIRANIH STUDENATASMERA AGROTURIZAM I RURALNI RAZVOJ

2011/2012.1. Petrović Nikolina2. Đurđev Ana3. Vlček Mirko



PREPORUKE AUTORIMA

1. Radove slati na email: [email protected] ili [email protected] ili poštomna CD-u. Redakcija ne vraća dostavljene materijale pošiljaocima – autorima;

2. Uz rad navesti adresu, e-mail, telefon autora, odnosno prvog autora, ako se radi ogrupi autora. U grupi autora dobro je da se nalaze i strani autori, zbog impakt faktoračasopisa.

3. Redakcija praktikuje makar jednu e-mail ili telefonsku komunikaciju sa prvimautorom, a u najvećem broju tih komunikacija zahtevaju se ispravke, dorade i

pojašnjenja po osnovu zahteva recenzenata, koji su anonimni;4. Poželjan prosečan obim rada je jedan autorski tabak (oko 30000 slovnih mesta), ali

to nije odlučujući kriterijum; prihvatiće se, zavisno od kvaliteta, i duži i kraći radovi;5. Radove struktuirati na uobičajen način: Naslov (na jeziku na kojem je rad – što je

najčešće srpski – i na drugom jeziku – što je najčešće engleski), Rezime i ključnereči (takođe na dva jezika), Uvod, Razrada (u tri – četiri podtačke), Zaključak iLiteratura;

6. Citiranje izvora u tekstu rada na sledeći način: Pejanović i sar., 2008 – ako je više oddva autora. Ako su samo dva autora onda Pejanović i Tica, 2008 ili Pejanović i sar.,2008. Koristiti citate novijeg datuma. Preporučujemo, zbog impakt faktora časopisa,da se u radu citiraju (i u literaturi navode), radovi koji su štampani u časopisu„Agroekonomika“, u brojevima iz zadnje dve godine, a u vezi sa tematikom rada.

7. Redni broj tabele i njen naslov stavlja se iznad tabele, a redni broj slike i naslovslike ispod slike. Izvor slika i tabela stavlja se u njihov donji desni ugao. Posebno senumerišu tabele, a posebno slike. Nazive tabela, slika i grafikona pisati na srpskom(normal) i engleskom (italik) jeziku.

8. Tekst radova bi trebao da bude pisan latinicom ili ćirilicom, font Times New Roman,veličina slova 10 pt. A4 format (Portrait), normalnog proreda (Single). Margine: Top2, 0 cm, Left 4, 2 cm, Bottom 8, 7 cm, Right 4, 2 cm; Justify, sa uvlakom 0, 6 cm,veličina slova naslova 11 pt velikim slovima bold, poglavlja velikim slovima 10 pt,

bold. Bez paginacije (numeracije stranica rada).9. Naslov rada spustiti 5 entera ispod gornje margine, a pisanje počinje u petom redu.

Ime i prezime autora se piše velikim slovima, Font size 10, centrirano sa jednimrazmakom ispod naslova rada. Iznad imena zadnjeg autora označava se Footnote, ukojoj se navodi titula, ime i prezime, zvanje, ustanova u kojoj rade pojedini autori. UFootnote se navodi i naziv projekta, ako je rad u vezi sa tim istraživanjem.

10. Autori (i koautori) čije radove objavimo dobijaju po dva primerka časopisa„Agroekonomika“, poštom ili lično. Radovi se ne honorišu.

Adresa redakcije časopisa „Agroekonomika“ Poljoprivredni fakultet Trg D.Obradovića 8 Glavni i odgovorni urednik 21000 Novi Sad Prof. dr RADOVAN PEJANOVIĆ



CIР-Каталогизација у публикацијиБиблиотека Матице српске, Нови Сад

338.43

AGROEKONOMIKA - Agrieconomica : časopis Departmanaza ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela / glavni iodgovorni urednik Radovan Pejanović. - 1972, br. 1 - NoviSad : Poljoprivredni fakultet, Departman za ekonomiku

poljoprivrede i sociologiju sela, 1972-, -24 cm

TromesečnoISSN 0350-5928

COBISS.SR-ID 28370439



UNIVERZITET U NOVOM SADU

POLJOPRIVREDNI FAKULTET

DEPARTMAN ZA EKONOMIKU POLJOPRIVREDEI SOCIOLOGIJU SELA

Agroekonomika 5 Casopis 53-54 (2012)

Documents

Transcript of Agroekonomika 5 Casopis 53-54 (2012)