KIČMENJACI

najbrojnija i najraznovrsnija grupa Hordata; obuhvataju oko 50000 vrsta

osnovna podela je na: kičmenjaci bez vilica- Agnatha kičmenjaci sa vilicama- Gnathostomata

Agnatha

bezvilične ribe;

najstariji kičmenjaci; uglavnom izumrli;

izumrli predstavnici su imali razvijen kožni skelet u obliku skeletnih ploča i krljušti;

danas živudi predstavnici su Kolouste;

bez kožnog skeleta;

bez vilica;

bez parnih ekstremiteta;

imaju hrskavičav skelet sa hordom kao osovinskim organom;

imaju neparne nosne otvore;

imaju jedan ili dva polukružna kanala u unutrašnjem uhu;

nemaju potiljačni region lobanje;

nemaju izvodne kanale gonada;

imaju veliki broj škrga;

oko usnog otvora imaju pijavku- kojom se pričvršduju za domadina- hrane se krvlju;

dele se na:

zmijuljice ili plakare- žive u moru, ali se pare u slatkoj vodi; imaju larve;

slepulje- žive na morskom dnu, na velikim dubinama; hermafroditi, bez larvi;

Gnathostomata

kičmenjaci sa vilicama;

pojava vilica sa mišidima koji ih pokredu bila je jako značajna: omogudila je da postaju opasniji lovci, ali i da se bolje odbrane;

razvijaju parne ekstremitete- što obezbeđuje da organizam bude stabilniji

obuhvataju: anamniote- nemaju dodatne vanembrionske omotače, koji bi im pomogli da se razvijaju

van vodene sredine:

ribe sa hrskavičavim skeletom

ribe sa koštanim skeletom

prvobitni kopneni kičmenjaci

vodozemci amniote- imaju dodatne vanembrionske omotače, koji im omogudavaju da se razvijaju

van vodene sredine:

gmizavci

ptice

sisari

Ribe sa hrskavičavim skeletom

žive u morima

ceo skelet im je hrskavičav;

imaju zubolike krljušti, izgrađene od gleđi i dentina;

u usnoj duplji imaju zube, koji su takođe izgrađeni od gleđi i dentina, raspoređeni u više nivoa i mogu se često menjati;

nemaju riblji mehur, niti pludne organe; ulogu hidrostatičnog organa preuzima jetra, koja je puna ulja;

u telesnoj tečnosti imaju puno uree, tako da su u oblasti osmoregulacije kao slatkovodni organizmi; višak soli ipak izbacuju „slanim žlezdama“ koje se ulivaju pri kraju crevnog kanala;

od čula, najbolje je razvijeno čulo mirisa, ali i bočna linija;imaju i elektroreceptore;

imaju jako veliki mozak- u odnosu na veličinu tela;

deo trbušnog peraja im se pretvara u kopulatorni organ, tako da imaju unutrašnje oplođenje i „viviparno“ razvide (oni imaju ustvari ovoviviparno razvide)

najbrojnije su rušljoribe i to su: ajkule i raže

Ribe sa koštanim skeletom

jako su brojni i dominantni organizmi vodenih basena;

potpuno okoštao skelet;

imaju koštani škržni poklopac, koji pokriva škrge;

imaju riblji mehur, a neki i pludne organe;

u koži imaju jednodelijske žlezde, pigmente koji im daju prelepe boje i koštane krljušti, kod nekih i sa slojem dentina;

od čula- jako su dobro razvijena čula mirisa, bočne linije, kao i čulo vida- vide boje;

u mozgu- najbolje je razvijen srednji mozak, dok je prednji mozak izgrađen od jedne hemisfere;

u skeletu imaju jako puno sitnih kostiju, naročito u glavenom regionu;

imaju četiri para škrga;

kroz srce im prolazi samo redukovana krv; od srca polaze aortini luci, kji prelaze preko škrga, gde se vrši respiratorna razmena i skupljaju u parne korene aorte, a onda i u aortu, ka ide ka zadnjem delu tela;

polni sistem im je nezavisan od urinarnog sistema;

imaju spoljašnje oplođenje i razviće, neki sa larvenim stadijumima;

Dele se na: zrakoperke-

imaju suženu osnovu parnih peraja u koju ne zalazi muskulatura;

primarne krljušti su im sa izrazitim slojem gleđi na koštanoj osnovi;

dele se na:

štitonoše imaju mnoge primitvne karakteristike; unutar tela im se zadržava

hrskavičavo tkivo i horda u toku čitavog života; u toku parenja često migriraju u slatku vodu;neke su slatkovodne; poznati predstavnici su kečige, jesetre i morune (koje mogu biti ogromne i do 1 tone)

mnogoperke

imaju mnoge primitvne karakteristike; „živi fosili“ među zrakoperkama; samo dva roda u Africi;

košljoribe

najdominatnije ribe; sa svim klasičnim karakteristikama riba;

šakoperke i dvodihalice:

imaju proširenu osnovu parnih peraja u koju zalazi muskulatura;

primarne krljušti su im sa izrazitim slojem dentina na koštanoj osnovi;

šakoperke- brojne u paleozoiku i mezozoiku- danas samo jedan predstavnik- „živi fosil“- Latimerija;

dvodihalice- tri roda u Južnoj Americi, Africi i Australiji; imaju pludne organe i mogu da prežive van vode neko vreme ( i do 6 meseci)

Prvobitni kopneni kičmenjaci

kičmenjaci su na kopno izašli pre oko 365 miliona godina;

osnovna karakteristika kopnenih kičmenjaka su izduženi parni ekstremiteti neophodni za kretanje po kopnu;

prvi paleozoiski kičmenjaci su pripadali najverovatnije vodozemcima;

jedan od osnovnih uslova opstanka na kopnu je bilo prilagođavanje embrionalnog razvida kopnenim uslovima- što su tek gmizavci uspeli razvojem jajeta i embrionalnih omotača- amniona, horiona i alantoisa;

Vodozemci

životinje koje su još uvek vezane za vodu, pogotovo svojim razmnožavanjem; vrlo mali broj pripadnika ove klase se u potpunosti prolagodio kopnenim uslovima sredine, pa neki čak žive i u pustinji;

telo im je sluzavo zahvaljujudi višedelijskim kožnim žlezdama; sluzavo telo omogudava disanje preko kože; pored sluznih žlezda imaju i dlezde sa zrnasim sekretom, koje luče sekrete koji imaju zaštitnu ulogu- od bakterija, gljivica, predatora...

u koži imaju i pigmentne delije, pa su često živo obojeni- zaštitna ili upozoravajuda obojenost;

u skeletu imaju jedan krstačni pršljen i jedan pršljen za zglobljavanje lobanje sa kičmom;

hrane se životinjskom hranom- karnivori su; ne biraju hranu;

dišu uz pomod- škrga, spoljašnjih škrga, pluda, kože, prednjeg dela ždrela...

u cirkulatornom sistemu dlazi do mešanja oksidovane i redukovane krvi, jer imaju jednu srčanu komoru; žabe imaju prostrane potkožne limfne kese;

spoljašnje je oploženje, ali uz razne specifičnosti i dodire jedinki dva pola tako da odaju utisak unutrašnjeg oplođenja;

imaju larve, kje prolaze kroz metamorfozu i postaju adulti- kod nekih čak i ne dolazi do završetka metamorfoza, ved larve postaju polno zrele;

ima ih oko 5000 vrsta;

dele se na: repate vodozemce

imaju rep i parne ekstremitete; kredu se talasastim pokretima tela;

srednje uho je redukovano;

imaju unutrašnje oplođenje, ali bez dodira jedinki- mužjak napravi loptice spermatozoida koje ženka unese u kloaku;

uglavnom žive u vodi- davždevnjaci, mrmoljci...

bezrepe vodozemce

žive na kopnu i kredu se skokovitim pokretima;

redukovan im je rep i imaju izdužene zadnje ekstremitete

imaju pokretnu vezu bedrenih kostiju sa karličnim pršljenovima- zbog skokovitog kretanja;

oviparni su;

naseljavaju različita životna staništa, kosmopoliti su;

beznoge vodozemce

imaju izduženo telo

imaju unutrašnje oplođenje i vivparni su

Gmizavci

prvi kopneni kičmenjaci;

ektotermni organizmi- nemaju mehanizme kojima mogu regulisati telesnu temperaturu;

uglavnom žive u umerenim i tropskim predelima;

nekada su dominirali kopnom- dinosaurusi u mezozoiku;

danas obuhvataju oko 7000 vrsta;

koža im je suva sa rožnim i koštanim krljuštima i pločama;

od čulnih organa najbolje su im razvijene oči i mirisni organi -imaju čak i dodatne mirisne organe; sluh im je slab, kod nekih vrsta redukovano je srednje uvo; dobro konstatuju vibracije tla;

skeletni sistem: imaju slepoočne otvore lobanje- koji nastaju zbog jakog razvijanja mišida koji pokredu vilicu; imaju petoprsne ekstremitete;

ishrana- karnivori; imaju žlezde u usnoj duplji koje luče sluzni sekret kojima omeksavaju hranu; od tih žlezda nastaju otrovne žlezde nekih zmija i guštera;

putevi oksidovane i redukovane krvi nisu odvojeni- srčana komora je delimično podeljena kod svih osim kod krokodila;

dišu pludima; dok su životinje na kopnu posebnim mehanizmima uspevaju da ne dođe do mešanja krvi, ali kao posledica dugotrajnog ronjenja dolazi do mešanja oksidovane i redukovane krvi;

oplođenje je unutrašnje; svi osim tautara imaju kopulatorne organe, a neki- zmije i guštere- imaju i parne kopulatorne organe;

imaju oviparno razvide, neki i ovoviviparno i viviparno razvide;

dele se na: kornjače

specifične su po oklopu, koji se sastoji od gornjeg ispupčenog i donjeg ravnog dela;

oklop se sastoji od koštanih i rožnih ploča;

dolazi do promena skeletnog sistema i vezivanja sa oklopom;

nemaju zube, ved posebne rožne strukture na vilicama;

žive u različitim uslovima; vodene kornjače imaju tanji oklop;

imaju jako dug život, najduži među kičmenjacima;

krokodile

najsličniji mezozoijskim gmizavcima;

imaju četvorodelno srce;

imaju čvrsto nepce kojima se odvajaju putevi vazduha i hrane;

imaju jake koštanei rožne ploče na površini tela;

žive u vodi u tropskim i subtropskim predelima;

karnivori su; imaju u želucu kamenčide kojima dodatno usitnjavaju hranu;

obuhvataju krokodile, gavijale i aligatore

guštere i zmije

gušteri

najbrojniji današnji gmizavci i žive na najraznovrsnijim staništima;

zmije

izmenjeni gušteri, izduženog tela;

bez levo pludno krilo;

veze između gornje i donje vilice su pokretne pa mogu da gutaju jako krupnu hranu;

mnogi oblici imaju otrovne žlezde

ne postoje bubna opna i duplju srednjeg uva, dok se slušna koščica povezuje sa donjom vilicom i tako zmije konstatuju vibracije tla;

uglavnom imaju oviparnu reprodukciju, ali i rađaju žive mlade;

tautare- sa sam jednim rodom i dve vrste;

Ptice

kičmenjaci koji aktivno lete (jedini pored slepih miševa)

imaju perje- koje ima ulogu termoregulacije, služe za kretanje, ali i da svojom bojom omogude zaštitu ili privlačenje jedinki suprotnog pola

jedine žlezde koje imaju su trtične žlezde koje služe za mašdenje pera;

endotermni organizmi

ima ih 9000 vrsta; najbrojniji kopneni kičmenjaci;

čula: najbolje im je razvijeno čulo vida- imaju najbolje razvijeno čulo vida među svim kičmenjacima, pogotovo ptice grabljivice koje imaju teleskopski vid; vide dobro boje; neke nodne ptice, npr. sove- dobro čuju, dok neke čak imaju i sposobnost eholokacije; slabo su im razvijena čula mirisa i ukusa;

jako dobro razvijen mozak- posebno prednji mozak i krov zadnjeg mozga- mali mozak;

skeletni sistem: dolazi do srastanja kostiju koje su šuplje i zato lake; prednji udovi su transformisani u krila a zadnji udovi prilagođeni dvonožnom kretanju;

crevni sistem: imaju prilaođenosti za varenje čvrste hrane- zrnevlja (voljka, mišidni želudac...)

cirkulatorni sistem: jako dobro razvijen sa razdvojenim putevima oksigenisane i dezoksigenisane krvi, čto im omogudava endotermiju sa prilično visokom telesnom temperaturom- oko 42 stepena, visok metabolizam i visok puls;

respiratorni sistem: imaju mala, neelastična, sa kanalima u kojima vazduh ide u jednom smeru, ali sa brojnim vazdušnim kesama koje omogudavaju disanje u toku letenja i korišdenje kiseonika na vedim visinama (tamo gde je vazduh ređi);

ekskretorni sistem: veliki broj nefrona u bubrezima koji „čuvaju“ vodu, tako što razgrađuju proteine do urske kiseline koja se ne rastvara u vodi i dospeva do kloake gde se meša sa nesvarenim produktima stvarajudi počučvrsti feces;

oviparni organizmi sa jednim jajnikom i jednim jajovodom;

najmlađa grupa kičmenjaka poreklom od dinosaurusa sa krilima- Arheopteriks

danas živede ptice obuhvataju dve grupe:

ptice neletačice

sekundarno ne lete, nastali su od predaka koji su leteli

imaju redukovana krila

duge zadnje noge koje služe za kretanje

perje koje podseda na dlaku sisara

kopulatorni organ kod mužjaka

nemaju greben na grudnoj kosti za koji bi trebalo da se vežu mišidi

tu spadaju noj, kivi, emu, kazuar...

ptice letačice

brojnija grupa ptica

obuhvataju oko 20 redova svrstanih u tri grupe: ptice tla sa ograničenim sposobnostima letenja; neke žive u vodi; ptice grabljivice aktivne danju ili nodu ptice drvede među kojima su najbrojnije ptice pevačice

Sisari životinje koje dominiraju kopnom, ali su priviknute i na život u vodi i vazduhu

raznovrsna grupa životinja- obuhvata veliki broj redova, ali mali broj vrsta- imaju samo oko 4700 različitih vrsta;

najstariji sisari potiču iz perioda trijasa (početak mezozoika, pre oko 220 miliona godina); sve grupe su se razvile u toku mezozoika ali su dominaciju na kopnu ostvarile u kenozoiku

specifične karakteristike sisara su:

prisustvo dlake sa važnom ulogom u termoregulaciji

mlečne žlezde

druge specifične kožne žlezde (znojne, lojne, mirisne- čija je uloga u termoregulaciji-znojne i na neki način lojne, ili pak u komunikaciji između jedinki- mirisne žlezde koje luče feromone;

postojanje sekundarnog viličnog zgloba- veza donjevilične kosti sa bočnim delom lobanje

tri slušne koščice u srednjem uhu

puž u unutrašnjem uhu

mišidna dijafragma koja deli grudni koš od trbušne duplje

postojanje samo levog aortinog luka

eritrociti bez jedra (osim kod kamile)

raznovrsni zubi

snažan razvoj cerebralnih hemisfera

efikasan sistem regulacije stalnosti unutrašnje sredine- zahvaljujudi dobro razvijenim bubrezima;

složene oblike ponašanja- imaju izražene sposobnosti učenja na osnovu iskustva

dug period roditeljstva- dugo roditelji brinu o mladuncima;

viviparno razvide- uz prisustvo izuzetno efikasnih placenti

delimo ih u tri grupe: 1. sisari sa kloakom 2. torbarski sisari 3. „pravi sisari“

Sisari sa kloakom

Zastupljeni sa dva roda mravinjih ježeva i jednim rodom kljunara

Žive u Australiji i Novoj Gvineji

Imaju mnoge karakteristike gmizavaca: Kloaku oviparnu reprodukciju- polažu jaja iz kojih se razvijaju mladi primitivna građa ramenskog pojasa...

ali imaju i karakteristike savremenih „pravih sisara“: istu organizaciju mozga endotermiju istu građu srca dijafragmu....

Torbarski sisari

sličniji su pravim sisarima

žive u centralnoj Americi, južnoj Americi i pre svega u Australiji

zahvaljujudi izolaciji Australijskog kontinenta „preživeli“ su konkurenciju pravih sisara

imaju više žumanceta u jajetu

imaju drugi tip placente- horio-vitelinsku

imaju krade embrionalno razvide

nakon porođaja mladunče puzi po telu majke do torbe u kojoj se vezuje za bradavicu preko koje se hrani

ima puno predstavnika koji imaju paralelne organizme među pravim sisarima: torbarski vuk, torbarska krtica, torbarski mravojed, torbarski miš, ali i specifičnih organizama: kengur, oposum, tasmanijski đavo, koala, tasmanijski vuk...

Pravi sisari

imaju placentu izuzetno složene građe i vrlo efikasnu u razmeni materija sa embrionom, pa ih zovemo i placentalni sisari;

imaju dve generacije zuba; posebno izdiferencirane zube: kutnjake i prekutnjake

imaju jako dobro razvijen bubreg, koji jako efikasno zadržava vodu, stvarajudí koncentrovanu mokradu, naročito kod organizama koji žive u pustinjskim predelima;

imaju najbolje razvijene cerebralne hemisfere sa razvijenom korom velikog mozga;

obuhvataju veliki broj različitih redova: 1. red bubojeda:

hrane se insektima

imaju slabo razvijen mozak, male veličine

imaju dobro razvijeno čulo mirisa

tu spadaju: ježevi, krtice, rovčice, tenreci...

2. red primata

jedna od najstarijih grupa sisara

imaju niz primitivnih karakteristikau građi- petoprsne ekstremitete i u načinu života

prilagođeni su životu na drvežu: imaju ekstremitete koji se mogu pokretati u viđe ravni, sa izduženim prstima na čijem vrhu su jagodice i nokti umesto kandži, imaju dubinski vid i vide boje

imaju istraživački način života

imaju dug životni ciklus, sa posebno dugim juvenilnim periodom

žive uglavnom u tropskim i subtropskim predelima

obuhvataju dve grupe: polumajmune- sa

primitivnim karakteristikama- ishrana insektima, bočno postavljene oči (bez dubinskog vida), izdužena njuška, mali mzak...

majmune, čovekolike majmune, ljude i nihove izumrle pretke- kratko lice, slabo razvijeno čulo mirisa, napred postavljene velike oči,

mozak veliki, menstrualni ciklus....

3. red ljiljaka

vrlo specifična grupa sisara, jedini pravi letači među sisarima,

imaju lake kosti

imaju „krila“ koja su u stvari raširena koža između tela i prstiju prednjih i zadnjih ekstremiteta, kao i repa

sposobni su za manervisanje prilikom letenja i velika migratorna kretanja

žive u grupama složene organizacije

imaju sposobnost eholokacije

predstavljeni su velikim brojem vrsta, vrlo su rasprostranjeni, skoro kosmopolitski

4. red zečeva

imaju mali brj vrsta, ali su vrlo široko rasprostranjeni

imaju niz prilagođenosti načinu ishrane- imaju po dva para sekutida koji rastu celog života i koji su prilagođeni ishrani biljkama

imaju noge prilaođene brzom kretanju

imaju ciklične promene brojnosti

pored zečeva ovde spadaju i kunidi

5. red glodara

najbrojniji red po vrstama (skoro polovina svih vrsta sisara)

imaju po jedan par sekutida koji imaju duboke otvorene korene i rastu celog života i koji su prilagođeni ishrani biljkama, nazvani su glodnjaci

imaju razvijenu socijalnu organizaciju

tu spadaju: voluharice, miševi, pacovi, skočimiš, bodljikavo prase, slepo kuče, ondatra, tekunica, veverica, kapibara, dabar...

6. red kopnenih mesoždera

karnivore sa prilađenostima takvom načinu ishrane: imaju jake zube razdirače- očnjake i imaju kandže koje se mogu uvlačiti

tu spadaju: lasica, ocelot, mačke, vukovi, lisice, medvedi...

7. red morskih lavova, foka i morževa

morski mesožderi

žive u hladnim morima, pa imaju sloj sala ispod kožekojim se privikavaju na takve uslove života; zato si i vrlo krupni i preko 3 tone teški nekada

na kopnu se kredu sporo, ali su u vodi vrlo hitri plivači- imaju telo oblika torpeda

imaju niz prilagođenosti na život u vodi, mogu jako duboko i dugo da rone

imaju socijalnu organizaciju, mužjaci često imaju harem; u toku parenja su na kopnu

tu spadaju foke, morževi, morski slonovi...

8. red kitova, delfina

vodeni sisari, potpuno prilagođeni na život u vodi u kojoj provode kompletan životni ciklus

mogu biti izuzetno krupni- plavi kit je dug i do 30 metara i težak 160 tona- najkrupniji kičmenjak na planeti zemlji

izuzetn hidraulično telo, prilagođeno kretanju kroz vodu: prednji ekstreniteti pretvoreni u peraja, sa malom mogudnošdu pokretanja u ramenskom pojasu, a zadnji redukovani; imaju repno peraje;

nemaju dlaku i košne šlezde, ali imaju sloj sala ispod kože

komuniciraju zvukom i imaju dobro razvijeno čulo sluha (a jako slabo razvijeno čulo mirisa); zvuk im služi i za pretraživanje okoline- npr. delfini

imaju složene oblike ponašanja i sposobnost učenja

sposobni su za velike sezonske migracije iz hladnijih u toplija mora i obratno

tu spadaju kitovi i delfini

9. red kopitara

ima mali broj rodova i vrsta

imaju ekstremitete prilagođene za trčanje- imaju mali broj prstiju, kod nekih samo jedan prst ostaje-tredi prst koji se završava rožnom strukturom-kopitom;

nemaju ključnjaču u ramenskom pojasu

imaju izduženu lobanju sa velikim brojem zuba, pri čemu su im kutnjaci i prekutnjaci skoro potpuno isti

tu spadaju konji, zebre, magarci, nosorozi...

10. red papkara

imaju ekstremitete prilagođene za brzo kretanje- redukovane prste na čijem kraju su rožne strukture- papci; nemaju ključnjaču

pošto su biljojedi, imaju bakterije u višedelnom želucu koji im vare hranu

imaju specifično razvijene zube, prilagođeni biljnoj ishrani

vrlo brojni i raznovrsni pa ih delimo u tri grupe: porodice svinja i nilskih konja porodice kamila, lama i vikunja preživari- sa specifično građenim želucem; tu spadaju porodice: jelena,

srndada, losa, irvasa, žirafa, okapija, goveda, antilopa, bizona, ovaca, koza, divokoza...

11. red surlaša

najkrupniji kopneni sisari- i do 7 tona teški

danas zastupljeni samo sa dve vrste- afrički i indijski slon; nekada su bili široko rasprostranjeni i sa vedim brojem vrsta- recimo mamut (koji je izumreo pre oko 10000 godina

imaju surlu, velike uši, specifični zubni sistem i stubaste noge