Adrijana Marcetic Van FLF

8/13/2019 Adrijana Marcetic Van FLF

http://slidepdf.com/reader/full/adrijana-marcetic-van-flf 1/25

FILOLO[KI FAKULTET UNIVERZITET U BEOGRADU

Broj zahteva _______________

Datum _____________________ Stru~no ve}e za filolo{ke naukeGrupacija dru{tveno-humanisti~kih nauka

ПРЕДЛОГ ЗА ИЗБОР У ЗВАЊЕ ДОЦЕНТА

ВАНРЕДНОГ ПРОФЕСОРА

(члан 65 Закона о високом образовању)

I - ПОДАЦИ О КАНДИДАТУ ПРЕДЛОЖЕНОМ ЗА ИЗБОР У ЗВАЊЕ

НАСТАВНИКА

1. Име, средње име и презиме кандидата Adrijana, Mom~ilo, Mar~eti}

2. Предложено звање vanredni profesor

3. Ужа научна, односно уметничка област за коју се наставник бира Nauka o kwièvnosti, predmet

Teorija kwièvnosti

4. Радни однос са пуним или непуним радним временом пуним

5. До овог избора кандидат је био у звању docenta

у које је први пут изабран 29. 6. 2001.

за ужу научну, односно уметничку област /наставни предмет Teorija kwièvnosti i op{takwièvnost

II - ОСНОВНИ ПОДАЦИ О ТОКУ ПОСТУПКА ИЗБОРА У ЗВАЊЕ

1. Датум истека изборног периода за који је кандидат изабран у звање 4. 12. 2011.

2. Датум доношења одлуке о расписивању конкурса за избор 26. 5. 2010.

3. Датум и место објављивања конкурса 9. 6. 2010. „Послови“

4. Звање за које је расписан конкурс vanredni profesor

III - ПОДАЦИ О КОМИСИЈИ ЗА ПРИПРЕМУ ИЗВЕШТАЈА

И О ИЗВЕШТАЈУ

1. Назив органа и датум именовања комисије Изборно веће Филолошког факултета

Универзитета у Београду, 26. 5. 2010.



2. Састав Комисије за припрему извештаја:

Име и презиме Звање Ужа научна, односно Организација у

уметничка област којој је запослен

1) dr Leon Kojen, redovni profesor, predmet Estetika, Filozofski fakultet

Univerziteta u Beogradu; 2) dr Dragan Stojanovi}, redovni profesor, predmet Op{ta kwièvnost i teorijakwièvnosti, Filolo{ki fakultet Univerziteta u Beogradu,3) dr Tawa Popovi}, vanredni profesor, uà nau~na oblast Op{ta kwièvnosti, predmetOp{ta kwièvnost, Filolo{ki fakultet Univerzitata u Beogradu.4)

3.Број пријављених кандидата на конкурс 1

4. Да ли је било издвојених мишљења чланова комисије не

5. Датум стављања извештаја на увид јавности 13. 8. 2010.

6. Начин (место) објављивања извештаја огласна табла Факултета, internet prezentacija

Fakulteta

7. Приговори није било

IV - ДАТУМ УТВРЂИВАЊА ПРЕДЛОГА ОД СТРАНЕ ИЗБОРНОГ ВЕЋА

ФИЛОЛОШКОГ ФАКУЛТЕТА - 27. 10. 2010. год.

Потврђујем да је поступак утврђивања предлога за избор кандидата

dr Adrijane Mar~eti} у звање vanrednog profesora за uù nau~nu oblast Nauka o

kwièvnosti, предмет Teorija kwièvnosti вођен у свему у складу са одредбама Закона,

Статута Универзитета и Статута факултета.

Д Е К А Н

ФИЛОЛОШКОГ ФАКУЛТЕТА

Prof. dr Aleksandra Vrane{

Прилози:

1 Одлука изборног већа факултета о утврђивању предлога за избор у звање br. 2595/1 од 1. 11. 2010 ;

2. Извештај комисије о пријављеним кандидатима за избор у звање; бр. 1426/1 од 13. 8. 2010.

3. Сажетак извештаја комисије о пријављеним кандидатима за избор у звање

4. Доказ о непостојању правоснажне пресуде о околностима из чл. 62.ст.4.Закона



На основу члана 127 и 131 Статута Филолошког факултета

Универзитета у Београду и члана 65 Закона о високом образовању,

Изборно веће Филолошког факултета на седници одржаној 27. октобра

2010. године, донело је

О Д Л У К У

Изборно веће Филолошког факултета прихвата позитиван

реферат Комисије и предлаже Групацији друштвено-хуманистичких

наука Универзитета у Београду да др Адриану Марчетић, доцента,

изабере у звање ванредног професора за ужу научну област Наука о

књижевности, предмет Теорија књижевности на Катедри за општу

књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета

Универзитета у Београду.

Доставити:

- Именованом-ој, Д Е К А Н

- Одсеку за опште и правне ФИЛОЛОШКОГ ФАКУЛТЕТА

послове,

- Универзитету у Београду,

- Архиви. Проф. др Александра Вранеш



1

С А Ж Е Т А К

ИЗВЕШТАЈА КОМИСИЈЕ О ПРИЈАВЉЕНИМ

КАНДИДАТИМА ЗА ИЗБОР У ЗВАЊЕ

I - О КОНКУРСУ

Назив факултета: Филолошки факултет, Београд Ужа научна, односно уметничка област: наука о књижевности Број кандидата који се бирају: 1Број пријављених кандидата: 1Имена пријављених кандидата:

1. Адријана Марчетић 2.

II - О КАНДИДАТИМА

Под 1.

1) - Основни биографски подаци

- Име, средње име и презиме: Адријана, Момчило, Марчетић - Датум и место рођења: 1. 5. 1961. Београд - Установа где је запослен: Филолошки факултет, Београд - Звање/радно место: доктор наука, доцент - Научна, односно уметничка област: наука о књижевности

2) - Стручна биографија, дипломе и звања

Основне студије:- Назив установе: Филолошки факултет - Место и година завршетка: Београд, 1984.

Магистеријум:- Назив установе: Филолошки факултет - Место и година завршетка: Београд, 1993.- Ужа научна, односно уметничка област: наука о књижевности

Докторат:

- Назив установе: Филолошки факултет - Место и година одбране: Београд, 2001.- Наслов дисертације: „Женетова теорија приповедања“- Ужа научна, односно уметничка област: наука о књижевности

Досадашњи избори у наставна и научна звања:2006, доцент, реизбор 2001, доцент, избор у звање



3) Објављени радови

Име и презиме: Адријана Марчетић Звање у које се бира: ванредни професор

Научне публикације Број публикација у којима је

једини или први аутор пре последњег избора/реизбора

после последњегизбора/реизбора

Рад у водећем научном часопису међународног значаја

објављен у целини

Рад у научном часопису међународног значаја објављен у целини

Рад у научном часопису националног значаја објављен у целини

Рад у зборнику радова са међународног научног скупа


Рад у зборнику радова са националног научног скупа


Рад у зборнику радова са међународног научног скупа објављен само у изводу (апстракт), а не и у целини

Рад у зборнику радова са националног научног скупа

објављен само у изводу (апстракт), а не и у целини

Научна монографија, или поглавље у монографији са више аутора 2

Стручне публикације Број публикација у којима је

једини или први аутор пре последњег избора/реизбора

после последњегизбора/реизбора

Рад у стручном часопису или другој периодичној публикацији

стручног или општег карактера

Уџбеник , практикум, збирка задатака, или поглавље у

публикацији те врсте са више аутора Остале стручне публикације (пројекти, софтвер, друго)

Напомене: 1. Навести у ком часопису са SCI, SSCI или AHCI листе су радови објављени;2. Квантитативно исказати научне резултате за стицање звања наставника у пољу друштвно-хупрема табелама 1. и 2. које су саставни део Критеријума за стицање звања наставника на Ун



3

4) - Оцена о резултатима научног, односно уметничког

и истраживачког рада

Od izbora u zvanje docenta, dr Adrijana Mar četić ostvarila je ukupno 5 bodova u

kategoriji R10, 20 bodova u kategorijama R20, R50, R61 i R62, 4 boda u kategorijama

R63-66 i R70, i 2 boda u kategoriji R30.

5) – Оцена резултата у обезбеђивању научно-наставног подмлатка

Kao mentor za izradu magistarskih i master teza (uz jednu doktorsku tezu) i član više komisijaza ocenu magistarskih teza i izbora u zvanja, uzima aktivnu ulogu u razvoju naučnog rada iformiranju novih naučnih kadrova.

6) – Оцена о резултатима педагошког рада

Drži posećena i cenjena predavanja. Uspešno sarađuje sa studentima i kolegama uostvarivanju ciljeva nastave i stvaranju naučnog podmlatka na Katedri i na Fakultetu.

7) – Оцена о ангажовању у развоју наставе и других делатности високошколске установе

Dr Adrijana Mar četić radi kao docent na Katedri za opštu književnost i teoriju književnosti,predmet nauka o književnosti. Na osnovnim studijama predaje Osnovne pojmove nauke oknjiževnosti 1-4, kao i dva specijalistička kursa o Prustu. Na master studijama drži kursPregled književnih teorija. Član je Saveta Filološkog fakulteta.

Напомена: На исти начин приказати кандидата под 2. и сваког следећег пријављеног кандидата



4

III – ЗАКЉУЧНО МИШЉЕЊЕ И ПРЕДЛОГ КОМИСИЈЕ

Knjiga Istorija i pri č a, možda još više nego njena prva knjiga, Figure pripovedanja, pokazuje

da Adrijana Mar četić u svom pristupu književnosti spaja produbljeno poznavanje teorijskih

ideja (uz sposobnost njihove istančane primene na nove slučajeve) s retkom veštinom da

analizira književno delo tako da se otkrije ono što je u njemu osobeno i istovremeno izvor

dublje, neponovljive književne vrednosti. Ovi kvaliteti najjasnije se vide u njenim knjigama, ali

su prisutni i u njenim kraćim radovima, posvećenim kako književno-teorijskim pitanjima, tako

analizi i tumačenju pojedinačnih književnih dela. Adrijana Mar četić veoma odgovorno i savesno

pristupa svojim nastavnim i pedagoškim obavezama na Filološkom fakultetu, kako na osnovnim,

tako i na postdiplomskim studijama. O tome svedoči njeno angažovanje u mentorskim i

komisijskim poslovima, te aktivno učešće u upravljanju pojedinim telima Filološkog fakulteta (čan

Saveta Filološkog fakulteta). Osim toga, Adrijana Mar četić angažuje se i u književnom životu i

izvan Univerziteta učestvujući u žirijima koji dodeljuju ugledna književna priznanja (NIN-ova

nagrada i nagrada “Balkanika”), i na međunarodnim skupovima posvećenim savremenoj

književnosti na Balkanu i u jugoističnoj Evropi.

Uzimajući u obzir sve navedeno: književno-teorijske i književno-istorijske radove Adrijane

Mar četić, njen pedagoški i naučni rad, kao i njen stručni angažman u poslovima koji nisu

neposredno vezani za obaveze na Filološkom fakultetu, predlažemo da se dr Adrijana Mar četić

izabere u zvanje i na radno mesto vanrednog profesora za nastavno-naučnu oblast Nauka o

književnosti (predmet Nauka o književnosti). Komisija predlaže Veću Filološkog fakulteta da

prihvati ovaj referat i uputi ga izbornim organima Univerziteta.

Место и датум: __Beograd, 12. 08. 2010.

ПОТПИСИ ЧЛАНОВА КОМИСИЈЕ

dr Leon Kojen, redovni profesor ______________________

dr Dragan Stojanović, redovni profesor __________________________

dr Tanja Popović, vanredni profesor __________________________

__________________________

__________________________



Izveštaj Komisije za izbor u zvanje i na radno mesto vanrednog profesora

za užu naučnu oblast Nauka o književnosti

(predmet Teorija književnosti)

Izborno veće Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, na svojoj sednici 1.

juna 2010. godine, izabralo nas je u Komisiju za izbor vanrednog profesora za užu

naučnu oblast Nauka o književnosti (predmet Teorija književnosti). Zadovoljstvo

nam je da Izbornom veću podnesemo sledeći izveštaj:

Na raspisani konkurs za ovo radno mesto prijavio se jedan kandidat, dr

Adrijana Mar četić.

Adrijana Mar četić je rođena 1. maja 1961. godine u Beogradu. Diplomirala je

na Katedri za opštu književnost i teoriju književnosti Filološkog fakulteta uBeogradu 1984. godine sa srednjom ocenom 8.66 u toku studija i 8.50 na

diplomskom ispitu. Postdiplomske studije završila je 1993. godine na Filološkom

fakultetu u Beogradu − smer za nauku o književnosti − odbranivši magistarski rad

„Pojam č itaoca u američkoj nauci o književnosti“, pred komisijom u sastavu prof.

dr Leon Kojen, prof. dr Svetozar Petrović i dr Aleksandar Ilić. Od marta 1990.

godine zaposlena je na Filološkom fakultetu u Beogradu, na Katedri za opštu

književnost i teoriju književnosti. U zvanje i na radno mesto asistenta za predmet

Teorija književnosti izabrana 9. marta 1994. Doktorsku disertaciju pod naslovom

„Ženerova teorija pripovedanja“ odbranila je 17. januara 2001. godine pred

komisijom u sastavu prof. dr Leon Kojen, prof. dr Ivo Tartalja i prof. dr Ljubiša

Jeremić. U zvanje i na radno mesto docenta za predmet Teorija književnosti

izabrana je u maju 2001. i ponovo u decembru 2006. godine. Na osnovnim

studijama drži nastavu iz predmeta Osnovni pojmovi nauke o književnosti I-IV,

kao i dva jednosemestralna kursa o Marselu Prustu, jedan usredsređen na

tumačenje Traganja za izgubljenim vremenom, a drugi posvećen naratološkoj

analizi Prustovog dela. Na master studijama drži nastavu iz predmeta Pregled

književnih teorija.

Uz prijavu na konkurs Adrijana Mar četić priložila je kompletnu bibliografiju

svojih radova, a deo ovog izveštaja čini i bibliografija njenih radova kvantitativno

ocenjenih u skladu s Kriterijumima za sticanje zvanja nastavnika na Univerzitetu

u Beogradu, koju dajemo u prilogu.



2

Od izbora za docenta 2001. godine dr Adrijana Mar četić objavila je dve knjige:

Figure pripovedanja (Beograd, 2003; 2. izdanje, 2004) i Istorija i prič a (Beograd,

2010), kao i niz radova iz oblasti teorije književnosti, istorije književnosti i

književne kritike. Knjiga Figure pripovedanja predstavlja prerađenu verziju njene

doktorske teze, posvećene teoriji pripovedanja Žerara Ženeta, koja sadrži neke odnajuticajnijih ideja u modernoj naratologiji, dok Istorija i prič a predstavlja

ambiciozan pokušaj da se odnos između istorije i romana u nekim vrhunskim

delima novije srpske proze sagleda na teorijski produbljen način i dovede u vezu s

ključnim idejama postmodernističkog shvatanja književnosti. Mi ćemo se u ovom

izveštaju zadržati na osnovnim idejama ove druge knjige, kao i na još nekim

novijim radovima Adrijane Mar četić, koji uz Istoriju i prič u (i ranije objavljene

Figure pripovedanja) omogućavaju da se stekne zaokružena slika o njenom

dosadašnjem naučnom radu i postignutim rezultatima. Istorija i prič a sadrži četiri poglavlja, od kojih prvo, podeljeno na nekoliko

odeljaka (Istorija; Priča; Značenje istorije; Fikcionalno pripovedanje; Istorija i

priča), s jedne strane predstavlja uvod u problematiku odnosa između istorije i

umetničke fikcije, a s druge strane formuliše osnovne ideje na osnovu kojih će se

u daljim poglavljima analizirati tri danas već klasična ostvarenja srpske proze:

Peš č anik Danila Kiša, Hazarski reč nik Milorada Pavića i Sudbina i komentari

Radoslava Petkovića. Govoreći o odnosu istorije i umetničke fikcije, pre svega

romana, Adrijana Mar četić s pravom polazi od klasičnih strukturalističkih analiza

Rolana Barta („Uvod u strukturalnu analizu pripovedanja“, „Diskurs istorije“),

koje su izvršile veliki uticaj na kasnije pokušaje da se utvrdi šta suprotstavlja, i u

kojoj meri, pripovedanje kakvo se javlja u tradicionalnoj istoriografiji, od antičkih

istoričara pa sve do istoričara 18. i ranog 19. veka poput Gibona ili Mišlea,

pripovedanju u kniževnim žanrovima kao što su roman i novela. S mnogo razloga

skeptična prema radikalnom postmodernističkom stanovištu Hejdena Vajta i

njegovih istomišljenika, po kojem su iste strukture fabuliranja svojstvene

istoriografskoj i književnoj naraciji, ona dragocen doprinos književnih teoretičara

postmodernista vidi na drugoj strani: u otvaranju književne teorije za

problematizovanje pitanja koja se tiču istorijske istine i istorijskog saznanja kroz

samu književnost , a ne u brisanju nesvodljivih razlika između književnog i

istoriografskog teksta. Lako je videti, kako ističe Adrijana Mar četić, da je ova

teorijska preorijentacija dobrim delom nastala pod uticajem same umetničke



3

proze, koja se i u evropskim i u vanevropskim (pre svega latinoameričkim)

književnostima u poslednjih pola veka okrenula ne samo produbljenom

osvetljavanju istorijskih tema, nego i „problematizovanju odnosa između

fikcionalnog i stvarnog, romana i istorije“ ( Istorija i prič a, str. 49).

Srpska proza i, posebno, srpski roman u ovom pogledu nisu nikakav izuzetak iočigledno se uklapaju u opštije tokove književnosti poznog 20. veka. Ovo je istina

koju je naša kritika u uopštenom obliku često konstatovala u poslednjih

dvadesetak godina, ali je knjiga Adrijane Mar četić prva koja ju je ne samo

formulisala nego i uverljivo obrazložila detaljnom analizom nekoliko

najznačajnijih srpskih romana s kraja prošlog veka. Opredeljujući se da

„problematizovanje odnosa između fikcionalnog i stvarnog“ u novijoj srpskoj

prozi ilustruje upravo na primeru Kišovog Peš č anika, Pavićevog Hazarskog

reč nika i Petkovićeve Sudbine i komentara, ona je već svojim izboru samih dela pokazala da je ne zanima svaka zanimljiva i književno uspela obrada istorijske

tematike koja donosi nešto novo na planu narativnih i stilskih postupaka. Kiš,

Pavić i Petković zaista su pisci koji su, ostavljajući po strani dela nekih autora

manjeg književnog talenta, možda najradikalnije u celoj srpskoj književnosti

našeg vremena doveli u pitanje uobičajene zdravorazumske predstave o istoriji.

Adrijana Mar četić to je ubedljivo pokazala svojom analizom triju odabranih

romana, koji − svako na način osoben za svog autora − otkrivaju šta bi moglo biti

značenje čuvene rečenice jednog od junaka Džojsovog Ulisa: „Istorija je košmar

iz kojeg pokušavam da se probudim.“ S retkom osetljivošću za poseban

senzibilitet svakog od triju pisaca ona uspeva da pronikne u „smisaoni ekvivalent“

povlašćenih postupaka kojima se u ovim romanima služe Pavić, Kiš i Petković. U

slučaju Hazarskog reč nika taj postupak je sama forma rečnika: nju Adrijana

Mar četić analizira pažljivije i preciznije nego što se to obično čini, dolazeći tim

putem do originalnog tumačenja Pavićevog romana, koje je svakako jedno od

najzanimljivijih u bogatoj domaćoj i stranoj literaturi o ovoj knjizi. U slučaju

Peš č anika, suočena s nizom osobenih narativnih postupaka u ovom romanu (rekli

bismo ne uvek jednake književne vrednosti po postignutom rezultatu), ona ih sve

pažljivo ispituje, ali s pravom stavlja akcenat, u završnom odeljku svoje analize

( Istorija i prič a, str. 197-210), na Kišovu osobenu tehniku opisivanja kojom se

„zaustavlja“ i na izgled potiskuje naracija: tim putem ona stiže do smisaonog

jezgra ovog romana i pokazuje na šta je, po svemu sudeći, mislio sam Kiš kada je



4

rekao za svoj roman da sama „Forma daje nov sadržaj“ priči o holokaustu.

Najzad, razmatranjem različitih narativnih postupaka u Sudbini i komentarima, a

posebno postupka koji naziva intertekstualnim razvijanjem sižea ( Istorija i prič a,

str. 78), Adrijana Mar četić, preciznije nego što je to dosad činjeno u kritici,

otkriva kako Petković književnim sredstvima uspeva da osnaži svoje radikalnu postmodernističku skepsu prema istorijskoj istini i istorijskom saznanju: za

Petkovića, kao i za druge pisce sličnog doživljaja sveta i života, „zdravorazumska

slika sveta čije krajnje osnove tradicionalna književnost ne dovodi u pitanje samo

je jedna moguća interpretacija stvarnosti u kojoj živimo“ ( Istorija i prič a, str. 89).

Istorija i prič a, možda još više nego njena prva knjiga, Figure pripovedanja,

pokazuje da Adrijana Mar četić u svom pristupu književnosti spaja produbljeno

poznavanje teorijskih ideja (uz sposobnost njihove istančane primene na nove

slučajeve) s retkom veštinom da analizira književno delo tako da se otkrije ono što je u njemu osobeno i istovremeno izvor dublje, neponovljive književne vrednosti.

Ovi kvaliteti najjasnije se vide u njenim knjigama, ali su prisutni i u njenim

kraćim radovima, posvećenim kako književno-teorijskim pitanjima, tako analizi i

tumačenju pojedinačnih književnih dela.

Ovde ćemo se samo ukratko osvrnuti na tri rada koji potvr đuju ovu ocenu a u

isti mah upotpunjuju sliku o pravcima njenog teorijskog interesovanja. Rad

„Pismo iz Amerike“ (kojem je sam autor bio dao sadržajniji naslov „Comp. Lit.:

Dead or Alive?“), objavljen 2008. godine, predstavlja dobro obrazloženu i

precizno formulisanu ocenu današnjeg stanja komparativnih književnih studija u

Sjedinjenim Američkim Državama. Praktični nestanak klasične komparatistike u

zemlji gde su pre 50 ili 60 godina te studije bile vodeće u svetskim okvirima

Adrijana Mar četić objašnjava na sledeći način: „Nedostatak metodološke

invencije, prezasićenost teorijom, okretanje od književnosti kao umetničke

činjenice i njenih specifičnih vrednosti ka književnosti kao ideološkom diskursu i

istorijskom dokumentu, to bi mogli biti glavni unutrašnji simptomi bolesti koja je

dovela do smrti tradicionalne komparatistike u Americi.“ Od ovih „unutrašnjih

simptoma“ ništa su manje važni, ako nisu i važniji, „spoljašnji razlozi“: „procvat

interdisciplinarnih studija“ koje su potisnule tradicionalnu komparatistiku, a zatim

i „promena dominantnih kulturnih paradigmi, širenje medija masovne

komunikacije, tehnološka revolucija i prateće promene na tržištu rada i

obrazovanja“ i, najzad, „radikalna promena političkog i ideološkog pogleda na



5

svet koja se dogodila u savremenom, posthladnoratovskom, globalizovanom

svetu“ ( Zbornik Matice srpske za književnost i jezik , 56 [2008], str. 697). Iste

precizne, dobro obrazložene ocene sadrži i rad „Comparative Literary Studies in

the Age of Globalization“, objavljen 2009. godine, u kojem Adrijana Mar četić,

nasuprot današnjim tendencijama da se književnost posmatra gotovo isključivokao „ideološki diskurs i istorijski dokument“, suprotstavlja svoje razložno

formulisano stanovište: „Komparativne književne studije ne treba svoditi na

prevođenje, retoriku, regionalne studije, kulturne studije, građanske studije ili bilo

šta slično: one same sadrže svoje opravdanje, imaju sopstvene ciljeve i metode, i

daju nam nešto što ne možemo dobiti na drugi način.“

Rad „Topos pripovedačevog ’neznanja’“, objavljen 2004. godine, predstavlja

značajnu dopunu ideju koje je Adrijana Mar četić iznela u Figurama pripovedanja.

On je posvećen načinu na koji klasični romanopisci 19. veka (Balzak, Flober,Zola, Henri Džems, itd) počinju svoje knjige i s velikom istančanošću analizira

kako različite opšte konvencije „romanesknog početka“, tako i nekoliko važnih

pojedinačnih slučajeva, pre svega početak triju Floberovih romana, Gospođ e

Bovari, Sentimentalnog vaspitanja i Buvara i Pekišea. Kod dobrog pisca, kako

uverljivo pokazuje Adrijana Mar četić, određena tehnika „romanesknog početka“

uvek ima svoj „smisaoni ekvivalent“ − sam početak svakog od analiziranih

romana, koliko god na prvi pogled mogao delovati neutralno, već nagoveštava

neke bitne elemente njegovog značenja.

U svom radu sa studentima Adrijana Mar četić nije samo dobar pedagog i

savestan nastavnik: njeni kursevi o Floberu i Prustu, koji uglavnom pristupaju

njihovom delu iz naratološke perspektrive, probudili su kod mnogih studenata

interesovanje da se i sami na ovaj način bave teorijom pripovedanja i njenom

primenom, što se vidi i po broju odbranjenih i prijavljenih magistarskih teza (uz

jednu doktorsku tezu), gde je ona bila ili jeste mentor. Adrijana Mar četić aktivno

učestvuje u javnom i književnom životu i izvan univerziteta. Od 2001. do 2003.

godine bila je stalni kritičar NIN-a i član NIN-ovog žirija za roman, a od 1999. do

danas član je međunarodnog žirija Fondacije Balkanika, koji svake godine

dodeljuje nagradu za najbolju knjigu napisaanu na jednom od balkanskih jezika. U

dva maha je bila član stručnih timova Ministarstva prosvete koji su se bavili

opštim osnovama školskog programa za predmet srpski jezik i književnost (2001-



6

2003.) odnosno standardima za kraj obaveznog obrazovanja za predmet srpski

jezik (2005-2007.).

Uzimajući u obzir sve navedeno − književno-teorijske i književno-istorijske

radove Adrijane Mar četić, njen pedagoški i naučni rad, kao i njen stručni

angažman na poslovima koji nisu neposredno vezani za obaveze na Filološkomfakultetu − predlažemo da se dr Adrijana Mar četić izabere u zvanje i na radno

mesto vanrednog profesora za užu naučnu oblast Nauka o književnosti (predmet

Teorija književnosti). Komisija predlaže Izbornom veću Filološkog fakulteta da

prihvati ovaj izveštaj i uputi ga izbornim organima Univerziteta u Beogradu.

U Beogradu, dr Leon Kojen, red. profesor

12.08.2010

dr Dragan Stojanović, red. profesor

dr Tanja Popović, van. profesor



ADRIJANA MAR ČETIĆ

Jun 2010.

Datum rođenja 01. 05. 1961.

Univerzitetsko obrazovanje:

2001. Doktor filoloških nauka, Univerzitet u Beogradu ("Teorija pripovedanja Žerara

Ženeta")

1993. Magistar filoloških nauka, Univerzitet u Beogradu ("Pojam čitaoca u američkoj

nauci o književnosti")1984. Diplomirani filolog, Odsek za opštu književnost i teoriju književnosti, Filološki

fakultet, Univerzitet u Beogradu

Zaposlenje:

2001. Docent na Odseku za opštu književnost i teoriju književnosti, Filološki fakultet,

Univerzitet u Beogradu

1993 – 2001. Asistent na Odseku za opštu književnost i teoriju književnosti, Filološkifakultet, Univerzitet u Beogradu

1989 – 1993. Asistent-pripravnik na Odseku za opštu književnost i teoriju književnosti,

Filološki fakultet, Univerzitet u Beogradu

Knjige (R10), od izbora u zvanje 5 bodova:

1. Istorija i prič a, Zavod za udžbenike, Beograd, str. 223, 2009, COBISS.SR-ID

170064908 R10 (kat. R13) - 5

Rezime: Knjiga je posvećena ispitivanju odnosa između fikcionalnog i nefikcionalnog

pripovedanja. Istraživanje se vrši kako na teorijskom planu, tako i na planu analize

konkretnih dela, istorijskih romana novije srpske književnosti.

Ključne reči: Istorija, priča, fikcionalno pripovedanje, istorijski roman,

postmodernizam, pripovedne tehnike, Kiš, Pavić, Petković.



2

2. Figure pripovedanja, Narodna knjiga, Beograd, str. 269, prvo izdanje 2003,

COBISS.SR-ID 107818252; drugo izdanje 2004, COBISS.SR-ID 116487436

[objavljena doktorska teza]

Rezime: Kritički prikaz jedne od najuticajnijih naratoloških teorija druge polovine 20.

veka, naratologije Žerara Ženeta. Preispitivanje Ženetove naratologije vrši se na primeru Prustovog Traganja za izgubljenim vremenom, kao i na romanima drugih

pisaca klasične romaneskne tradicije.

Ključne reči: naratologija, francuski strukturalizam, pripovedanje, vreme, perspektiva,

glas, Prust.

Pregledni članci u zbornicima i vodećim časopisima i poglavlja u knjigama (R20,

R50, R61, R62), od izbora u zvanje 20 bodova:

1. „Strukturalizam u nauci o književnosti“, Književna istorija, 2010, u štampi

R21 (kat. 51) – 4

Rezime: Rad je zamišljen kao pregled glavnih ideja nastalih u okviru strukturalističkog

pristupa književnosti, od njegovih početaka u prvim decenijama 20. veka do pojave

prvih poststrukturalističkih metoda. Objašnjeni su pojmovi strukture i strukturalizma u

njihovim glavnim varijantama.

Ključne reči: struktura, strukturalizam, kod, poruka, dominanta, lingvistika, teorija

pripovedanja.

2. „Pismo iz Amerike“, Zbornik Matice srpske za književnost i jezik , knj. LVI, sv. 3,

Novi Sad, 2008, COBISS.SR-ID 9627138, str. 691- 699. R21 (kat. 51) - 4

Rezime: Kratak istorijat komparativnih studija u SAD koji obuhvata i prikaz njihovog

savremenog stanja. Ukazuje se i na nove pristupe problematici komparativne

književnosti.

Ključne reči: komparativna književnost, kriza, interdisciplinarnost, metod, regionalne

studije, prevodilačke studije.

3. »Pesme ne o ljubavi», pogovor u knjizi Č asovi radosti V. Matijevića, Politika i Narodna knjiga, Beograd, 2006, str. 141-150. R22 (kat. 52) – 2

Rezime: Pogovor proznoj knjizi Vladana Matijevića, Č asovi radosti. Ukazuje se na

karakteristične pripovedne tehnike ovog savremenog srpskog pisca postmodernističkog

stila i preispituje žanrovska matrica njegovih knjiga, a posebno ove knjige u kojoj se

pisac namerno poigrava „pravilima“ romanesknog pripovedanja.



3

Ključne reči: roman, priča, eksperiment, žanrovska norma, očekivanja čitalaca.

4. «Ričards pre Ričardsa», Prouč avanje opšte književnosti danas, zbornik radova

povodom pedesetgodišnjice obnavljanja Katedre za opštu književnost i teoriju

književnosti, uredile Tanja Popović i Adrijana Mar četić, Beograd, 2005. COBISS.SR-

ID 128388108, str. 57-65. R21 (kat.51) - 4

Rezime: Analiza jednog teksta Velimira Živojinovića Masuke o metodu književne

kritike objavljenog u časopisu „Misao“ 1920. U radu se ukazuje na avangardnost

Živojinovićevog pristupa i on se poredi sa nekim srodnim pristupima u svetskoj nauci o

književnosti (Ričardsovim metodom „pažljivog čitanja“).

Ključne reči: književna kritika, metod, biografija, renome, anketa.

5. "Topos pripovedačevog 'neznanja'", Književna kritika danas, zbornik Instituta za

strane jezike u Podgorici, uredile Radojka Vučković i Marjana Đukić, Podgorica, 2004,

COBISS.CG-ID 8124944, str. 217-233. R22 (kat.52) - 2

Rezime: Rad je posvećen analizi jednog aspekta Ženetovog pojma „spoljašnje

fokalizacije“. Analiza se sprovodi na primeru Floberovih romana Gospođ a Bovari i

Buvar i Pekiše i nekih Balzakovih romana.

Ključne reči: fokalizacija, spoljašnja fokalizacija, Ženet, „okvirni“ postupak, Balzak

Flober

6. "Žerar Ženet i ranija naratologija", Književne teorije XX veka, zbornik Instituta za

književnost i umetnost, urednik Miloslav Šutić, Beograd, 2004, COBISS.SR-ID

115862540, str. 303-315 [uključeno u Figure pripovedanja]. Rezime: U radu se razmatra odnos između Ženetove naratologije i nekih ranijih teorija

pripovedanja, kakva je na primer teorija Franca Štancla.

Ključne reči: teorija pripovedanja, klasifikacija narativnih situacija, auktorijalni

roman, pripovedačko ja, personalni roman, Štancl, Ženet, način, glas

7. "Hazarsko lice", pogovor za Hazarski reč nik M. Pavića, NIN i Zavod za udžbenike i

nastavna sredstva, Beograd, 2004, COBISS.SR-ID 117147660, str. 299-315 [uključeno

u Istoriju i prič u].

Rezime: Analiza Pavićevog Hazarskog re

č nika

čiji je cilj da pokaže da je forma

rečnika, koju Pavić uzima kao žanrovsku matricu ovog svog romana, u stvari glavni

postupak sižejne konstrukcije njegovog romana i forma pomoću kojeg pisac motiviše

svoju priču o Hazarima.

Ključne reči: istorija, Hazari, motivacija postupka, rečnik, siže, otvoreno delo.



4

8. "Teorija pripovedanja Žerara Ženeta", Književna istorija, Institut za književnost i

umetnost, Beograd, YU ISSN 0350-6428, 113-115, 2001, str. 45-53. R21 (kat. 51) – 4

Rezime: Rad je posvećen analizi triju ključnih kategorija Ženetove teorije

pripovedanja: glasu, veremenu i načinu.

Ključne reči: strukturalizam, naratologija, način, značenje, vreme, glas, tipologija.9. "Ženetova teorija pripovedanja", Zbornik Matice srpske za književnost i jezik , Matica

srpska, Novi Sad, YU ISSN 0543-1220, vol. 49, 1-2, 2001, str. 157-178 [uključeno u

Figure pripovedanja].

Rezime: U radu se razmatra Ženetov odnos prema ranijoj naratologiji i ukazuje na

njegovo nastojanje da se redefinišu pojedini pojmovi tradicionalne teorije proze, pre

svega stari formalistički par, fabula/siže. Ženet smatra da se pripovedni tekst ne može

adekvatno opisati pozivanjem na ideju kontrastiranih narativnih sekvenci, a narativni

tekst shvata kao trijadnu strukturu, sastavljenu iz tri osnovna elementa: priče, pripovednog teksta i naracije.

Ključne reči: fabula, siže, kontrastirane narativne sekvenece, priča, pripovedanje,

naracija.

Uređivanje (R30), od izbora u zvanje 2 boda:

1. Prouč avanje opšte književnosti danas, zbornik radova povodom pedesetgodišnjice

obnavljanja Katedre za opštu književnost i teoriju književnosti, urednice Tanja Popović i Adrijana Mar četić, Beograd, 2005. COBISS.SR-ID 128388108. R 30 (kat. 34 ) - 2

Naučna kritika i saopštenja sa skupova (R63-66, R70), od izbora u zvanje 4 boda:

1. «Comparative Literature in the Age of Globalization», Language, Literature, Culture,

Identity:Proceedings of the International Conference Held in Belgrade 11th and 12 th

Septembar 2008, edited by Slobodan Grubačić and Dalibor Soldati

ć. - Belgrade :

Faculty of Philology, 2009, COBISS.SR-ID 170850060, str. 145- 153. R60 (kat. R64) –

1,5

Rezime: Status komparativne književnosti u savremenoj nauci o književnosti. U radu

se ukazuje na neke moguće uzroke krize u kojoj se danas nalazi komparativna

književnost.



5

Ključne reči: comparative literature, curriculum, method of teaching, interdisciplinary

studies, globalization.

2. »Svetozar Petrović – metodologija književnih studija«, Anali ogranka SANU u

Novom Sadu, br. 2, 2006, Novi Sad, 2007, str. 107 – 117. R60 (kat. R63) - 1

Rezime: Rad je posvećen predstavljanju književnoteorijskih shvatanja SvetozaraPetrovića, kako su ona bila formulisana u različitim periodima njegove bogate i uspešne

književno-nazučene karijere.

Ključne reči: metodologija književnih studija, spoljašnji i unutrašnji pristup, analitička

kritika, čikaška škola, književno delo kao igra, recepcija, čitalac.

3. "The New Balkan Studies", Borders of Language - Language on Borders, Conference

on Balkan Literature and Translations organized by the Balkanica Foundation, Sevlievo,

Bulgaria, 25-28 October, 2002. R72 - 0,5

Rezime: U radu se izlaže ideja komparativnih balkanskih studija. Studije su zamišljeneinterdisciplinarno, to jest, osim proučavanja jezika, književnosti i kulture različitih

balkanskih naroda, obuhvatale bi i komparativne studije antropologije, istoriografije,

mitologije ovog područ ja.

Ključne reči: Balkan, komparativne studije, multikulturalnost, interdisciplinaran pristup.

4. "The Historical Muse", Prose Literature in Southeastern Europe Today, Conference

organized by the Hellenic Authors' Society and UNESCO, Rhodes, Greece, 2-3

September, 2002. R72 - 0,5

Rezime: U radu se ukazuje na obnovljenu popularnost istorijskog romana u pojedinimnacionalnim književnostima na Balkanu, ali i u evropskoj i svetskoj književnosti. Navode

se neki od najizrazitijih primera ove mode i sasvim uopšteno, zbog ograničenog prostora

ove vrste teksta, ukazuje na njene moguće uzroke.

Ključne reči: Istorijski roman, dokumentarnost, fikcionalnost, savremena srpska proza,

savremeni balkanski roman.

5. "Exercising Out-of-Doors and Studying Philosophy", Forum of Balkan Women

Literature, Conference organized by the Inter-Balkan Cultural Association "Riga's

Charta", Prespes, Greece, 19 - 21 July, 2002. R72 - 0,5Rezime: U radu se ukazuje na značaj „ženskih studija“ u savremenim humanističkim

stidijama. Uprkos brojnim predrasudama prema ovakvoj vrsti studija koje su, čini se, na

Blakanu izraženije nego u Zapadnoj Evropi ili SAD, ne može se poreći da je njihov uticaj

u pojedinim humanističkim disciplinama danas neosporan. Takav je slučaj i u književnoj



6

teoriji, što pokazuju i najnovji doprinosi feminističke kritike naratološkim studijama

romana.

Ključne reči: „ženske studije“, feministička kritika, humanističke nauke, naratologija.

6. „Iz zaostavštine profesora Petrovića“, Beogradski književni č asopis, br. 13, 2008, str.

184- 189.

Pregledni članci u zbornicima i vodećim časopisima i poglavlja u knjigama (R20,

R50, R61, R62), pre izbora u zvanje 22 boda:

1. "Nikad završeno traganje", predgovor za knjigu Marsel Prust - Pisma majci, Topos,

Beograd, 1998, str. 7-16. R22 (kat. 52) – 2

2. "Dve vrste naratologije", Godišnjak za poetič ka i hermeneutič ka istraživanja, PH1,

urednik dr Dragan Stojanović, Beograd, 1, 1997, str. 28-43 [uključeno u Figure pripovedanja].

3. "Arhičitalac", Svet reč i, Beograd, br. 2, 1997, str. 23-26.

4. "Stari i novi književni kontinent, pogovor za knjigu Piter Keri, Američ ki snovi,

prevod sa engleskog Adrijana Mar četić i David Albahari, "Gradina", Niš, 9, 1996, str.

191- 203. R22 (kat. 52) – 2

5. "Traganje za pripovedačem", Reč , Beograd, br. 23-24, jul-avgust 1996, str. 127-133.

6. „Sadašnjost (1884-1906)“, Banatska periodika XX veka, zbornik radova Matice

srpske i Instituta za književnost i umetnost, uredile Vesna Matović i Marija Cindori, Novi Sad-Beograd, 1995, str. 139-146. R22 (kat.52) - 2

7. „Vršačka Izložba (1918)“, Banatska periodika XX veka, zbornik radova Matice

srpske i Instituta za književnost i umetnost, uredile Vesna Matović i Marija Cindori,

Novi Sad-Beograd, 1995, str. 197-200. R22 (kat. 52) – 2

8. "Smisao čitanja po Stenliju Fišu", Reč , Beograd, br. 4, decembar 1994, str. 89-99.

9. "Opijenost analogijom (o poetici Prustovog romana)", Književne novine, Beograd,

846 - 847, 1992. R60 (kat. 62) – 1,5

10. "Kalerova teorijačitanja", Letopis Matice srpske, Novi Sad, januar, 1992, str. 98-

114. R60 (kat. 61) - 2

11. „Putopisi u zabavno-poučnoj periodici početkom veka“, Tradicionalno i moderno u

srpskim č asopisima na poč etku veka (1895-1914), zbornik radova Matice srpske i

Instituta za književnost i umetnost, uredile Slobodanka Peković i Vesna Matović, Novi

Sad-Beograd, 1992, str. 183-190. R22 (kat. 52) - 2



7

12. „Mesto književnosti u teoriji diskursa“, Književnost , Beograd, god. XLIV, br. 1-2,

1988, str.120-124. R60 (kat. 62) - 1,5

13. „Istorija književnosti i nedoumice oko nje“, Književnost , Beograd, god. XLIII, br.

7-8, 1987, str. 1242- 1246. R60 (kat. 62) - 1,5

14. „Savremena teorija romana: neki aspekti narativne perspektive i teorijedepersonalizacije“, Letopis Matice srpske, god. 162, mart 1986, str.401-410. R60

(kat. 61) - 2

16. „Tekst i njegov arhitekst“, Književna reč , Beograd, god. XV, br. 280, 10. juni 1986,

str. 28. R60 (kat. 62) - 1,5

17. „O Tolkinovom mitotvorstvu“, Letopis Matice srpske, god. 161, septembar 1985,

str. 254-261. R60 (kat. 61) - 2

Kvantitativno izražena tablica naučnih rezultata za zvanje vanrednog profesora:

R10: ukupno 10, od izbora u zvanje 5 bodova

R20, R50, R61, R62: ukupno 42, od izbora u zvanje 20 bodova

R30: od izbora u zvanje 2 boda

R63-66, R70: od izbora u zvanje 4 boda

Ukupno: 58, od izbora u zvanje 31 bod

Učešće na projektima:

1. 2001 – 2003 Saradnik na projektu Serbian Novels and Films of the 1990s, University

of Nottingham's Institute for Russian Soviet Central and East European Studies,

rukovodilac projekta dr David Norris

2. 1997 - 2001 Saradnik na projektu Književne teorije 20. veka i problemi prouč avanja

srpske književnosti, Univerzitet u Beogradu, rukovodilac projekta dr Dragan Stojanović

3. 1987 - 1991 Saradnik na projektu Istorija srpske periodike, Institut za književnost i

umetnost, Beograd, rukovodilac projekta dr Miodrag Maticki

Studijski boravci na stranim univerzitetima:

1. 2007 – 2008, oktobar – april Studijski boravak u okviru Fulbrajtove stipendije na

Northwestern University of Chicago s projektom «New approaches to Comparative

Literature Studies»



8

2. 2002, mart - april Studijski boravak na School of Modern Languages, Univerzitet u

Notingemu, Velika Britanija

Predavanja i saopštenja:

1. „Strukturalistička teorija pripovedanja“, predavanje održano na Kolar čevomnarodnom univerzitetu, decembar 2008.

2. „Šta je strukturalizam“, predavanje održano na Kolar čevom narodnom univerzitetu,

novembar 2008.

3. „New Approaches to Comparative Literary Studies“, predavanje održano u Buffet

Center for Comparative and International Studies, Northwestern University, Chicago,

februar 2008.

4. «Ženetova teorija pripovedanja», predavanje održano na Institutu za strane jezike,

Podgorica, april 2006.

Književno-kritički prikazi:

1. "Realisti i larpurlartisti" , NIN, 29. 1. 2004.

2. "Književni danak tranziciji", Godišnjak srpske književnosti, Srpski PEN centar,

2003, str. 9 -15, ISBN 0-9541777-3-8

3. Vladan Matijević, Pisac izdaleka, NIN, Beograd, 4. 12. 2003.

4. Ženska pera, "Danas- knjiga", specijalno izdanje za Beogradski sajam knjiga, 21.

oktobar 2003.5. Svetozar Poštić, Litvanski hipertekst , NIN, Beograd, 9. 10. 2003.

6. David Albahari, Drugi jezik , NIN, Beograd, 7. 8. 2003.

7. Milica Mićić - Dimovska, Mrena, Beograd, NIN, 19. 6. 2003.

8. Danijel Kovač, Logika reke, prige i otpada, NIN, Beograd, 1. 5. 2003.

9. Miloš Latinović, Šekspirov klijent , NIN, Beograd, 6.3. 2003.

10. Mladen Markov, Ukop oca, NIN, Boegrad, 6. 2. 2003.

11. Sezona debitanata, NIN, dodatak "Godišnjak Ninove nagrade", 30. 1. 2003

12. Nenad Teofilović, Klopka, NIN, Beograd, 9. 1. 2003.

13. Roman po stanovniku, NIN, 26. 12. 2002

14. Putovanje s Huliom, zbornik priča "Kortasar", priredio Vasa Pavković, 28. 11.

2002.

15. Mirjana Pavlović, Zrno zrnu, NIN, Beograd, 24. 10. 2002.

16. Ante Tomić, Što je muškarac bez brkova, NIN, Beograd, 15. 9. 2002.



9

17. Miroslav Toholj, Mala Azija i prič e o bolu, NIN, Beograd, 15. 8. 2002.

18. Dragoslav Mihailović, Treće proleće, NIN, Beograd, 4. 7. 2002

19. Mihajlo Spasojević, Labudova pesma Faustina Asprilje, NIN, Beograd, 30. 5. 2002

20. Kruno Lokotar & Vladimir Arsenijević, Fak-Ju antologija, NIN, Beograd, 28. 7.

200221. Zoran Ćirić, Hobo, NIN, Beograd, 7. 2. 2002

22. Danilo Nikolić, Jesenja svila, NIN, Beograd, 24. 1. 2002

23. Istorija kao roman, roman kao istorija, NIN, 10. 1. 2002

24. Đor đe Pisarev, Pod senkom zmaja, NIN, Beograd, 13. 12. 2001

25. David Albahari, Svetski putnik , NIN, Beograd, 15. 11. 2001

26. Ljubica Arsić, Ikona, NIN, Beograd, 18. 10. 2001

27. Zoran Ćirić, Starinska stvar , NIN, Beograd, 20. 9. 2001

28. Vladan Matijević, Prilič no mrtvi, NIN, Beograd, 16. 8. 200129. Ljubiša Jovanović, Kovč eg za vreme, NIN, Beograd, 19. 7. 2001

30. Svetlana Velmar Janković, Nigdina, NIN, Beograd, 21. 6. 2001

31. Jovica Aćin, Uništiti posle moje smrti, NIN, Beograd, 17. 5. 2001

32. Mirjana Novaković, Strah i njegov sluga, NIN, Beograd, 19. 4. 2001

Prevodi:

1. „Dva psa“, Steve Yarbrough, Beogradski književni č asopis, br. 18, 2010, str. 76-93.

2. „Autoritet kratke priče“, Richard Ford, Beogradski književni č asopis, Beograd, br.

15, 2009, str. 89-107.

3. „Pripovedani monolog“, Dorrit Cohn, Treći program, Beograd, br. 137-138, I – II,

2008, str. 159-184, ISSN 0564-7010

4. "Prozirne svesti", Dorrit Cohn, Književnost , br.1, 2005, str. 10-124

5. "Nešto po čemu ćeš me pamtiti", Saul Bellow, Pismo, br. 70, Beograd, 2002, str.

143-1706. "Građanska budnost", Julian Barnes, Pismo, br. 67, Beograd, 2001, str. 5-15

7. "Problemi teorije proze", Jonathan Culler, Književna kritika, Beograd, XXVII,

zima/proleće, 1996, str. 5-20

8. (sa Davidom Albaharijem), Američ ki snovi, Peter Carey, "Gradina", Niš, 1996.



10

9. "Mučeništvo svetog Jovana Vladimira Dukljanina", Norman V. Ingam, Letopis

Matice srpske, decembar, 1990, Novi Sad, str. 876-884.

10. „Maske prosvetljenih“, Robert Anton Wilson, Međ aj, Užice, br. 22-24, 1990.

11. Metuzalemova smrt i druge prič e, I. B. Singer, "Filip Višnjić", Beograd, 1989.

12.„Suština judaizma: religija proroka i zajednica vere“, Leo Back, Gradac, Čačak, br.80-81, 1988.

13. "Funkcija stila: tumačenje Volova sunca u Uliksu Džemsa Džojsa", Wolfgang Iser,

Književnost , 12, 1987, Beograd, str. 1984-1990.

14. „Dekonstrukcija kao kritika“, Rodolph Gashé, Književna kritika, Beograd, br. 5-6,

1987.

15. „Na bregu talasa“, William Golding, Delo, Beograd, br. 11-12, 1987.

16. „Zapečaćeno blago“, Saul Bellow, Delo, Beograd, br. 11-12, 1987.

17. „Buntovnici u svetu otrcanih fraza“, Nathalie Sarraute, Delo, Beograd, br. 11-12,1987.

18. „Čovečanstvo – svojeglava mazga“, Arnold Toynbee, Delo, Beograd, br. 11-12,

1987.

19. „Helikoida gubavca“, Robert Coover, Književne novine, Beograd, br. 720, 1986.

20. „Dekonstrukcija i dijalektika“, Michael Rayan, Letopis Matice srpske, Novi Sad,

novembar 1986.

21. „Majstorstvo avangarde“, Thomas Leclerc, Gradac, Čačak, januar-april, 1986.

22. „Poezija i mesto“, Robert Haas, Gradac, Čačak, januar-april, 1986.23. „Pogrebni voz Haila Selasija“, Guy Davenport, Gradac, Čačak, januar-april, 1986.

24. "Milan Kundera i pojam autora u modernoj kritici", David Lodge, Savremenik , 2 -

3, 1985, Beograd, str. 156 – 163.

25. "Opiranje teoriji", Paul de Man, Letopis Matice srpske, maj, 1985, Novi Sad, str.

752 – 760.

26. „Vruća i hladna proza – dileme eksperimentalnog pisca“, Morris Dickstean, Pismo,

Beograd, br. 1-2, 1985.

27. „Ainulindale“, „Silmarilion“, J.R. Tolkin, Letopis Matice srpske, Novi Sad,septembar, 1985.

28. „Čitanje Frojdovog čitanja 'Edipa'“, Cynthia Chase, Letopis Matice srpske, Novi

Sad, februar 1985.

29. „Šta je kornjača rekla Ahilu?“, „Iza vrata od slonovače“, „Dva časovnika“, Luis

Carol, Letopis Matice srpske, Novi Sad, oktobar 1984.



11

Kursevi

Osnovne studije

1. Osnovni pojmovi nauke o književnosti I (2 semestra)2. Osnovni pojmovi nauke o književnosti II (2 semestra)

3. U traganju za izgubljenim vremenom: roman i autobiografija (1 semestar)

4. Prust i Ženet (1 semestar)

Master studije

1. Pregled književnih teorija (1 semestar)

Mentorstva

Magistarske teze

1. Centar za postdiplomske studije Filološkog fakulteta u Beogradu, Vanja Savić,

"Obeležja naracije u autobiografiji i kvazi-autobiografskom romanu", teza prijavljena u

junu 2004.

2. Centar za postdiplomske studije Filološkog fakulteta u Beogradu, Marija

Vukosavljević, "Poetizacija proze u 20. veku", teza prijavljena u septembru 2004.

3. Centar za postdiplomske studije Filološkog fakulteta u Beogradu, Danijela

Stojanović, "Intertekstualnost u prozi Milorada Pavića", teza prijavljena u septembru

2004.4. Centar za postdiplomske studije Filološkog fakulteta u Beogradu, Aleksandar

Pavlović, “Rani jadi i pripovedanje u prvom licu”, teza odbranjena u junu 2007.

5. Centar za postdiplomske studije Filološkog fakulteta u Beogradu, Rastko Simić,

«Četmenovo shvatanje narativne transmisije», teza odbranjena u junu 2009.

Doktorske teze

1. Doktorske studije Filološkog fakulteta u Beogradu, mr Rastko Simić, „Saznanje i

pripovedanje: kognitivni pristup narativu“, tema odobrena u decembru 2009.

Članstva u udruženjima i stručnim timovima

1.Član Udruženja književnih prevodilaca Srbije

2.Član NIN-ovog žirija (2001 - 2003)

3.Član međunarodnog žirija fondacije Balkanika (od 1999)



12

4. Član stručnog tima za izradu Predloga standarda za kraj obaveznog obrazovanja iz

predmeta Srpski jezik, Ministarstvo prosvete i sporta RS i Zavod za vrednovanje kvaliteta

obrazovanja i vaspitanja (2005-2007)

5. Član stručnog tima za izradu Opštih osnova školskog programa, predmet Srpski jezik i

književnost, Ministarstvo prosvete RS (2001-2003)

Adrijana Marcetic Van FLF

Documents

Transcript of Adrijana Marcetic Van FLF