Admiral Markets Skripta

Admiral Markets Srbija

Uvod

FOREX za male igrače

Kako FOREX funkcioniše

FOREX i trţište akcija

Uvod u fundamentalnu analizu

Saveti za trejdere početnike

Nikola Broćeta - Admiral Markets Srbija 2

Uvod u tehničku analizu

Trend

Support i resistance linije

Formacije nastavka trenda

Formacije okretanja trenda

Eliotovi talasi

Fibonačijev niz


1. Trgovanje – praktični deo

2. Rad sa MetaTrader platformom

3. Davanje naloga

4. Stop loss i Limit profit nalozi

5. Indikatori


Berzansko trţište stranih valuta (FOREX) omogućava firmama, finansijskim institucijama i bankama da kupe ili prodaju stranu valutu, i to po potrebi i u velikim količinama.


Motivi koji stoje iza te traţnje za stranom valutom ili ponude strane valute su pre svega u kretanju kapitala kroz trgovinu robama i uslugama, strana ulaganja, kredite i kroz špekulacije sa budućim vrednostima valutnih kurseva.


Promet na Forex trţištu u Septembru 2010. godine je iznosi 4 triliona dolara dnevno

Uobičajena transakcija na FOREX-u se kreće izmeĎu 3 i 10 miliona $, mada se često zaključuju i mnogo veće pojedinačne transakcije.


Trgovanje na FOREX-u moţe da se obavi na spot ili na forward trţištu (trţištu svopova, fjučersa i opcija).


Transakcije na spot-trţištu se zaključuju radi stvarne razmene valuta (stvarnih isporuka valuta) izmeĎu kupaca i prodavaca, i to uobičajeno u rokovima do dva radna dana nakon zaključivanja transakcije (isporuku na tzv. dan saldiranja: T+2).

Transkacije na forward-trţištu imaju za posledicu isporuku prodate ili kupljene valute u nekom danu u budućnosti, uobičajeno u nekom danu u vremenu do jedne godine, ali i duţe.


Za razliku od drugih finansijskih trţišta, FOREX nema jedno mesto (lokacijski promatrano) na kom se trguje - trgovanje stranim valutama se, dakle, ne obavlja na jednom mestu odnosno u nekoj sali (floor-u)neke berze.


Naprotiv, trgovanje se obavlja posredstvom telefona (sve reĎe) odnosno kompjuterske mreţe izmeĎu dilera smeštenih u raznim finansijskim centrima koji se bukvalno nalaze na različitim kontinentima.


London je najveći svetski centar trgovine stranim valutama sa prosečnim dnevnim prometom od oko 1.500 milijardi dolara.

To je otprilike isti obim ostvarenog trgovanja kao i u USA, Japanu i Singapuru zajedno.


Vodeća pozicija Londona uglavnom proizlazi iz velikog obima meĎunarodnog finansijskog poslovanja koji se tamo obavlja – trgovina hartijama od vrednosti, trgovina robama, bankarstvo, osiguranje, bescarinske zone, špedicija, itd.

U prilog Londonu takoĎe ide i njegov geografski poloţaj koji omogućava firmama da pozicioniranjem u njemu mogu, ne samo da posluju jedna sa drugom ili sa firmama smeštenim u Evropi u toku celog radnog dana, već istovremeno i da posluju sa firmama lociranim u Americi i na Dalekom istoku s obzirom da razlike u vremenskim zonama utiču da firme smeštene na ta dva kontinenta teško mogu da realizuju direktna trgovanja jedne sa drugima.


Generalno, postoje tri tipa učesnika u trgovanju:◦ firme,

◦ banke i

◦ brokeri.


Firme, kao što su multinacionalne korporacije i slične, na trţištu su prisutne zato što im traţnja za stranom valutom proizlazi iz trgovanja ili investiranja na stranim trţištima.

Komercijalne banke su najaktivnije učesnice na berzanskom trţištu stranih valuta (FOREX-u).


Treći tip učesnika u trgovanju na FOREX-u su brokersko-dilerske kuće (brokeri) koje rade kao posrednici.


Koristeći brokere, banke su u mogućnosti da naĎu najpovoljniji kurs za trgovanje koji je trenutno na raspolaganju.

Broker (ukoliko nije i diler) ne trguje u korist svog sopstvenog računa, već u korist računa svojih klijenata (banaka, firmi i dr.), a za svoje usluge posredovanja samo naplaćuje proviziju.


Proces trgovanja na spot-trţištu počinje tako da broker prvo uspostavlja kontakt sa market maker-om u nekoj od market maker-banaka i traţi informacije o visinama trenutno formiranih bančinih kurseva valuta, npr. visini kursa funte prema dolaru.


Market maker će uobičajeno navesti dva kursa odnosno dve cene («dve strane cene») –jedna je cena po kojoj je market maker trenutno spreman da kupi (bid), a druga je cena po kojoj je market maker trenutno spreman da proda (ask) neku standardnu količinu valute (lot).

Razlika izmeĎu ove dve navedene cene poznata je pod imenom spread («raspon»).


Radi praktičnosti, uvedeno je pravilo da se prilikom navoĎenja cena ne navode cene u celosti odnosono ne navode se sve brojke u ceni, tzv. big figures (npr. funte i peniji, dolari i centi) već se navode samo poslednje dve brojke u ceni (points).


NavoĎenje cene i trgovanje na forward-trţištu (trţištu svopova, fjučersa i opcija) je znatno drugačije nego na spot-trţištu.


Teorijski, moguće je da kursevi valuta na forward-trţištu budu isti kao i kursevi na spot-trţištu.

Ali, radi različitih visina kamatnih stopa koje se dobijaju oročavanjem sredstava u različitim valutama, kursevi su u praksi uglavnom uvek različiti, tako da je trenutni kurs na forward-trţištu uobičajeno viši ili niţi u odnosu na trenutni kurs na spot-trţištu i obrnuto.


Dakle, forward-kurs jeste ekvivalentan spot-kursu, ali je ili uvećan ili umanjen za jedan tačno odreĎeni iznos.

Uvećanje ili umanjenje se izračunava prema jednačini koja glasi:

spot-kurs x (razlika kamatnih stopa, npr. kta.st. na $ - kta.st. na €) x br. dana / 360

1 + (kta.st. na € x br. dana / 360)


Često, brokeri forward-kurs ne navode u potpunosti, već navode samo razliku u odnosu na spot-kurs (iznos uvećanja ili umanjenja).

Ta praksa ima i neke povoljnosti. Iznosi uvećanja i umanjenja su izloţeni mnogo reĎim promenama nego spot-kursevi, tako da nije potrebno uvek navoditi njihov iznos, već je dovoljno samo naglasiti da se u konkretnom slučaju radi o forward-kursu.


Fjučersi na valute su forward transakcije sa standardnim ugovornim veličinama i rokovima dospeća (npr. $ 125.000 sa dospećem u decembru) kojima se trguje na zvaničnoj berzi.


S obzirom da su fjučers ugovori standardizovani, oni su manje fleksibilni nego forward ugovori.

Trgovanje sa fjučersima takoĎe uključuje izvesnu cenu koštanja, kao što je koštanje emitovanja, trgovanja preko člana berze i sl.


Opcije na valute daju kupcu pravo, ali ne i obavezu, da proda ili da kupi količinu stranih valuta po berzanskom kursu na dan odreĎen u budućnosti.

Kupac mora da plati premiju emitentu opcije koji je obično banka.


Koncept ogromnog trţišta valuta je stran prosečnom pojedincu (“malom igraču”).

Ipak, jednom kada taj prosečan pojedinac -”mali igrač” uĎe u prostu terminologiju FOREX-a, nije mu teško razumeti berzansko trţište stranih valuta (FOREX) i koristiti ga kao finansijski instrument za buduća investiranja.


USD kao i druge valute, dakle, konstantno fluktuiraju jedna prema drugoj.

Trenutna isprepletenost u meĎunarodnoj trgovini i rezultirajuća fluktuacija berzanskih kurseva kreirala je najveće svetsko trţište –berzansko trţište stranih valuta (FOREX), trţište čija ogromna veličina stvara najefikasnije i najlikvidnije trţište meĎu svim trţištima.


FOREX je gotovinsko meĎu-bankarsko odnosno meĎu-dilersko trţište.

FOREX meĎutim nije «trţište» u tradicionalnom smislu te reči (pijaca), pošto nema centralizovano mesto za trgovačke aktivnosti.

Trgovanje se odvija preko telefona i kroz kompjuterske terminale na hiljadama mesta širom sveta.


Direktno meĎu-dilersko trţište sastoji se od dilera koji trguju kao glavni (principali) i koji imaju mogućnost za valutno poravnavanje.

Taj deo trţišta čini veliki deo obima trgovanja na globalnom berzanskom trţišta stranih valuta.

Trgovanje izmeĎu dilera kreira najveći promet na trţištu, stvarajući od FOREX-a najlikvidnije trţište meĎu svim trţištima.


FOREX je tradicionalno bio na raspolaganju samo bankama, menadţerima novca i velikim finansijskim institucijama.

Oni su tokom godina ostvarivali velike dobiti trgujući valutama zato što su drţali trţište “poluzatvorenim”.


Trţište je danas u potpunosti otvoreno, povezano u elektronsku mreţu trejdera valutama širom sveta, uključujući banke, centralne banke, brokere i njihove klijente, naročito uvoznike i izvoznike, nudeći mogućnosti za učestvovanje u trgovanju ne samo bankama i institucijama (tzv. “velikim igračima”), već takoĎe i individualnim investitorima – prosečnim pojedincima (ili tzv. “malim igračima”) posredstvom interneta širom sveta.


Koristeći fundamentalnu i tehničku analizu, nezavisni trejder ima mogućnost da ostvari ogromnu zaradu kupujući i prodajući odreĎene valute prema USD-u ili drugim vodećim valutama.


Najčešće valute kojima se trguje, tzv. glavne valute (majors), su valute zemalja sa stabilnim vladama i cenjenim centralnim bankama čiji je cilj niska inflacija.

Valute kojima se najčešće trguje prema USD-u su: japanski Jen, britanska Funta, švajcarski Franak i Evro, koje su stoga i najlikvidnije, nasuprot «egzotičnim»(minors) valutama koje su često nepredvidvih kretanja i jednostavno su isuviše nelikvidne.


Zemlje koje boluju od političkih nestabilnosti i ekonomskih kriza i koje koriste monetarnu ekspanziju i podstrekavaju ekonomsku i monetarnu devalvaciju da bi povećale izvoz, često imaju relativno visoku inflaciju i slabe valute.


Trejderi imaju mogućnost da ostvaruju zarade kada valute rastu ili padaju kupujući jednu valutu (za koju su predvideli da dobija na vrednosti) nasuprot drugoj valuti ili prodajući jednu valutu (za koju su predvideli da gubi na vrednosti) nasuprot drugoj valuti.


Zauzimanje buy (“long”) pozicije je onda kada trejder kupuje odreĎenu valutu po odreĎenoj ceni sa ciljem da je proda kasnije po višoj ceni.

Suprotno, sell (“short”) pozicija je ona u kojoj trejder prodaje valutu predviĎajući smanjenje njene vrednosti sa ciljem da je kupi kasnije po niţoj ceni.


Najveći deo valutne aktivnosti učesnici u trgovanju provode u predviĎanju smera kretanja cena valuta.

Uopšte, vrednost valute prema drugim valutama je odraz stanja ekonomije jedne zemlje sa uvaţavanjem stanja u ostalim glavnim ekonomijama.


FOREX je globalno kontinuirano trţište, koje obezbeĎuje učesnicima 24-časovni pristup trţištu.

Jedini kratki prekid u trgovanju je za vreme vikenda.


Iako je FOREX najlikvidnije trţište meĎu svim trţištima, iako je FOREX meĎunarodno trţište, te iako se na FOREXU trguje 24-časa dnevno, činjenica je da vreme trgovanja ima direktne posledice na likvidnost i mogućnost trgovanja pojedinim valutama.


Glavni dilerski centri i vremenske zone su: Sydney, Tokyo, London i New York.

Dakle, trejderi moraju da vode računa koji igrači su trenutno na trţištu jer se u današnjem meĎusobno povezanom finansijskom svetu, dogaĎaji koji se ostvare u toku samo jednog sata na bilo kom delu planete mogu bitno odraziti na neke ili u celini na sve investitore-učesnike na FOREX-u.


Štaviše, iako je to trgovanje na «spot» trţištu, razlike u vremenskim zonama utiču da period saldiranja traje dva-tri dana.

Inače, 24-časovna priroda FOREX-a pokazala se jako atraktivnom za mnoge investitore, a posebno za male igrače.


Vešt trejder koristi i tehničku i fundamentalnu analizu pre ulaţenja u bilo koje trgovanje.


Fundamentalna uključuje praćenje vesti iz sveta i proučavanje pojedinih promena koje mogu uticati da trţišne cene valuta fluktuiraju, uključujući monetarnu i fiskalnu politiku, politička stanja, puteve trgovine, ekonomske pokazatelje (npr. GDP, CPI, PPI), kamatne stope, inflaciju i broj nezaposlenih.

Poverenje u sposobnost vlade neke zemlje da stane iza valute takoĎe utiče na cenu valute.

S vremena na vreme, centralne banke koriste intervenciju kao jedan efikasan metod trţišnog podstreka da se valutni kurs odrţi u «lagodnoj zoni».


Tehnička analiza se bazira na analizi grafikona odnosno na pručavanju kretanja cene u prošlosti radi predviĎanja kretanja u budućnosti

Kroz duţi vremenski period, valute pokazuju slične trendove i šablone omogućavajući investitorima šanse za zaradu.


Trţišta akcija rade jedino radnim danima uobičajeno od 9:00' do 16:00' sati.

Ako ste zaposleni, nećete biti u mogućnosti da učestvujete u dnevnom trgovanju na trţištu akcija.


FOREX trţište radi 24 časa dnevno, 5 dana u nedelji.

Moţete trgovati kada ţelite, takoĎe i noću.


Sa istih 5 glavnih valuta se uvek trguje na FOREX-u (oko 85%).

To vam obezbeĎuje da dobijete vrlo brzo osećaj za šablonska kretanja cena i ponašanje valuta.


FOREX je najveće trţište na svetu, izvorno kreirano za najveće igrače – banke, investicione fondove, korporacije i druge finansijske institucije.

Nije bitno koliko mnogo individualnih igrača učestvuje na tom trţištu u bilo kojm momentu – oni ne mogu pokretati to trţište u celini.


Na trţištu akcija moţete zaraditi novac uglavnom za vreme perioda ekonomskog buma, dok se trţište akcija kreće prema gore.

Ali, ekonomski razvoj je cikličan – periodi rasta će jednog dana biti zamenjeni periodima recesija.

Kada se trţište akcija kreće prema dole, vi kao dnevni trejder ne moţete da dobijete.


Na FOREX-u moţete trgovati u periodu recesija isto kao i u periodu bumova.

Nije vaţno da li je ekonomija jaka ili slaba.


Limit nalog se daje da bi se obezbedilo automatsko zatvaranje pozicije na nivou ţeljene cene kada se ona postigne na trţištu.

Stop nalog se daje da bi se automatski zatvorila pozicija na nivou odreĎene cene sa ciljem da se ograniči potencijalni gubitak iz nekog trgovanja.


Fundamentalna analiza proučava kretanje kurseva valuta na makroekonomskm nivou.

Uopšteno rečeno, fundamentalna analiza uključuje proučavanje gotovo celokupnih društveno-ekonomskih odnosa unutar neke zemlje, kao i izmeĎu zemalja koje gravitiraju FOREX-u.


Trejder dobija osnovne informacije za otpočinjanje fundamentalne analize posredstvom sredstava javnog informisanja (vesti).

Dobijene vesti mogu se podeliti na:◦ neočekivane (ili neplanirane), i

◦ očekivane (ili planirane).


Neočekivane vesti imaju preteţno ili:◦ politički karakter (ostavke vlada, vojni udari, ratovi i

sl.) ili

◦ prirodni karakter (elementarne nepogode, prirodne katastrofe i sl.).

Očekivane (vaţnije) vesti su:◦ odluke centralnih banaka o promeni eskontnih

stopa, i

◦ objavljivanje ekonomskih pokazatelja (indikatora).


Trenutno stanje nacionalne ekonomije neke drţave ocenjuje se prema odreĎenim ekonomskim pokazateljima meĎu kojima su najvaţniji: ◦ inflacija,

◦ nezaposlenost, i

◦ budţetski deficit.


Inflacija - je gubitak vrednosti novca koji nastaje kao posledica prekomernog emitovanja ("štampanja") novca i to u onom obimu koji premašuje potrebe prometa roba i usluga.

Posledice inflacije su:◦ povećanje cena roba i usluga,◦ smanjenje realne vrednosti primanja stanovništva,◦ poskupljenje kreditnih sredstava usled povećanja

kamatnih stopa i dr.


Visoke kamatne stope smanjuju efikasnost proizvodnje i utiču na preraspodelu dobiti od proizvoĎača prema posrednicima (trgovina i finansije).

U slučaju kada je inflacija niska, interesi posrednika postaju ugroţeni.

Nivo inflacije trebao bi da bude optimizovan da ne bi štetno uticao na stanje nacionalne ekonomije.


Nezaposlenost - je socijalno-ekonomska pojava kada deo stanovništva ne radi.

Visoki nivo nezaposlenosti prvenstveno utiče na socijalne tenzije i na smanjenje mase realnih prihoda stanovništva.


Budţetski deficit - nastaje kada su budţetski rashodi drţave veći od budţetskih prihoda.

Utiče na ubrzani porast stope inflacije ("štampanje para").

Nivo budţetskog deficita reguliše se na dva načina:◦ povećanjem prihoda budţeta - povećanjem

poreza (stimuliše razvoj “sive ekonomije”),◦ smanjenjem rashoda budţeta - smanjenjem

socijalnih davanja (povećava socijalne tenzije).


Najvaţniji ekonomski indikatori koji daju sliku o stanju nacionalne ekonomije neke drţave, a koji su u propisanoj formi svakodnevno dostupni trejderu su: ◦ rast cena na malo (Consumer Price Index - CPI),◦ rast cena industrijskih proizvoda (Producer Price

Index - PPI),◦ stopa nezaposlenosti - (Unemployment),◦ broj novozaposlenih (Non-Farm Payroll),◦ spoljnotrgovinski bilans (Trade Balance),◦ bruto nacionalni dohodak (GDP - Gross domestic

product),◦ veličina novčane mase u opticaju,◦ kretanje cena nafte i energenata, i◦ kretanje različitih berzanskih indeksa.


Rast cena na malo (Consumer Price Index -CPI) - indeks rasta cena na malo je opšti reprezent inflacije.

Pokazuje promene nivoa cena proizvoda koji uglavnom ulaze i u tzv. "potrošačku korpu".

Rast cena na malo (rast stope inflacije) dovodi do povećanja kamatnih stopa, što utiče na porast vrednosti nacionalne valute.


Rast cena industrijskih proizvoda (Producer Price Index - PPI) - indeks rasta cena industrijskih proizvoda pokazuje promene nivoa cena proizvoda namenjenih daljoj proizvodnji (reprodukciji) .

Utiče na vrednost valute slično CPI-iju.


Stopa nezaposlenosti - (Unemployment) -procenat nezaposlenih u odnosu na ukupan broj radno-sposobnog stanovništva.

Porast nezaposlenosti u pravilu je praćen padom vrednosti nacionalne valute.

Za svaku drţavu postoji zvanično procenjeni dozvoljeni nivo nezaposlenosti.


Broj novo-zaposlenih (Non-Farm Payroll) -pokazuje broj novo-zaposlenih bez novo-zaposlenih u poljoprivredi.


Spoljno-trgovinski bilans (Trade Balance) -razlika izmeĎu uvoza i izvoza neke zemlje.

Ukoliko je veći izvoz od uvoza, spoljno-trgovinski balans je pozitivan, a ukoliko je veći uvoz od izvoza spoljno-trgovinski bilans je negativan.

Povećanje pozitivne razlike odnosno smanjenje negativne razlike povećava vrednost nacionalne valute.


Bruto nacionalni dohodak (GDP - Gross domestic product) - bruto nacionalni dohodak je jedan od osnovnih indikatora koji pokazuje opšte stanje nacionalne ekonomije neke drţave.

Rast GDP dovodi do porasta vrednosti nacionalne valute.


Fundamentalna analiza u celini pomaţe trejderu da utvrdi osnovna kretanja na trţištu(osnovne trendove).

Za utvrĎivanje momenta konkretnog ulaska ili izlaska sa valutnog trţišta, fundamentalna analiza sama po sebi nije dovoljna.

Za utvrĎivanje momenta konkretnog ulaska ili izlaska sa valutnog trţišta trejder na FOREX-u mora da koristi Tehničku analizu.


Da bi ste postali uspešan trejder morate da imate višak novčanih sredstava čiji gubitak u celosti (ili gubitak dela tih sredstava) neće razorno uticati na vaš duh – morate da budete sposobni da mirno upravljate sa njima u teškim situacijama i da njihov gubitak nema ni u kom slučaju nikakav uticaj na vaš ţivot.


Vaša paţnja mora da bude na trţištu, a ne na vašem finansijskom stanju.

Morate da budete skoncentrisani na zadatke koji proizlaze iz trgovanja i morate da ostanete mirni da bi ste mogli da donosite pravilne odluke u trgovanju.


Nikada ne bi trebali da koristite poslednja sredstva koja imate za trgovanje –odgovornost i pritisak bi bili preveliki i paţnja bi vam odlutala prema vašem finansijskom stanju što bi uveliko povećalo mogućnost da pravite greške.


Nemojte da ţurite sa otvaranjem pravog računa pre nego što prethodno ne veţbate neko vreme.

Veţba je potrebna da steknete samopouzdanje.


Osnovna korist od veţbanja je da razvijete sopstveni stil trgovanja i takvu tehniku da bi se u najmanju ruku vaša zarada sledeće nedelje odnosno sledećeg meseca povećala.

Samo nakon postizanja takvog rezultata mogli bi ste da otvorite pravi račun.


Tek kada iznos dobitka iz trgovanja nadmaši iznos gubitka i saldo na vašem računu se poveća, vi ste postigli pozitivan rezultat u trgovanju.


Nikada ne bi trebali da se uzdate u sreću kao da ste u kasinu ili igrate lutriju.

Ne na trţištu – kad-tad sreći će doći kraj.


Nije dovoljno samo postići pozitivne rezultate na vašem demo-računu.

Isto tako vaţno je razumeti zašto se to dogodilo i ostvarujući profit razviti sopstveni stil trgovanja.

Intuicija jeste veoma vaţna, ali odluke zasnovane samo na intuiciji su neprihvatljive.


Odredite striktna ograničenja za visinu gubitka u trgovanju tako da ne izgubite više nego što moţete da podnesete.

Najvaţnija stvar u trgovanju je upravljanje novcem – money management.


Ako trţište počne da se kreće u suprotnom smeru, nemojte izmišljati opravdanja da ne treba da zatvorite poziciju – kako se visina gubitka pribliţava visini na kojoj ste postavili ograničenje odmah zatvorite poziciju.


Napravite pravila trgovanja i trgujete po njima.

Nikada ne pokušavajte da ih zaobiĎete.

Ako to činite moţete jedino da nanesete štetu samom sebi.


Nna jednom trţištu ne postoji trejder koji nikad nije napravio neku grešku u trgovanju.

Pogreške i gubici su nezaobilazni deo svakog trgovanja na svim trţištima.

U ovom poslu negativne pozicije su rashod i jedino tako ih treba posmatrati.


Što pre budete naučili da prihvatate gubitke na takav način, pre ćete početi da zaraĎujete.

Ne bi ste trebali da krivite sebe ili druge ili čak trţište za sopstvene greške i ostvarene sopstvene gubitke.

Vaš zadatak je da mirno analizirate vaše greške i da ih ne ponavljate u budućim trgovanjima.


Shvatite da trejderi ne uče iz njihovih dobitaka – oni uče iz svojih gubitaka.

Kada svaki gubitak u trgovanju prihvatite kao jedan korak prema novom dobitku – vi ste na ispravnom putu.


Najveći neprijatelj trejderu nije trţište.

Okrivljavati trţište je isto kao i okrivljavati prirodu.

Trejderovi najveći neprijatelji su: pohlepa, nestrpljenje, nedostatak kontrole emocija, nesigurnost u sebe i sama sebična priroda trejdera.


Vodite dnevnik u kome ćete zapisivati razmišljanja koja su vas vodila prilikom donošenja odluka u trgovanju.

Opišite trenutna trţišna dešavanja koja su uticala na vašu odluku da otvorite ili zatvorite poziciju baš u tom momentu.

Nakon svakog trgovanja, analizirajte ga i zapišite rezultate analize u dnevnik.


Uvek sledite tradicionalno i univerzalno pravilo trţišta: zaustavite gubitak što je brţe moguće (izlaskom iz pozicije) odnosno drţite dobitnu poziciju otvorenu što je duţe moguće.


Nemojte se nikada igrati pogaĎanja na trţištu.

Bolje je izgubiti šansu, nego izgubiti novac.


Učiti trgovati u stvarnom trgovanju je takoĎe besmisleno.

U vašem pokušaju da zaradite učeći, preći ćete sva ograničenja u riziku.

Pa čak i ako učeći nešto i zaradite, nećete kasnije biti u mogućnosti da trgujete sa potrebnom dozom sigurnosti.

Riskantne tehnike trgovanja kad-tad donose jedino gubitke i što je najgore gubitak opreznosti uz “iskvaren” trejderov pristup trgovanju.


Pokušajte da mislite da je vaš demo-račun stvarni račun.

Što pre budete uverili sebe da je demo-trgovanje isto kao i trgovanje sa stvarnim novcem (stvarnim računom), pre ćete početi da razvijate pravilne tehnike trgovanja.

Kada trgujete na demo-računu morate se ponašati na isti način kao da trgujete na stvarnom računu, zato što će tehnike koje budete razvili uslovljavati kasnije vaš uspeh u stvarnom trgovanju.


Niko ne zna bolje od vas koliku sumu novca bi kasnije trebali da uplatite na vaš stvarni račun.

Preporučuje se da otvorite demo-račun sa istom početnom sumom novca koliku kasnije planirate da uplatite i na stvarni računu.

U tom slučaju učićete i sticati tehnike trgovanja u uslovima koji su gotovo indentični onim koji vladaju u stvarnom trgovanju.

Dakle, demo-trgovanje je prilika da razvijete toliko potrebnu sopstvenu tehniku trgovanja u uslovima skoro indetičnim stvarnom trgovanju.


Pokušajte da trgujete svaki dan u isto vreme –ponašanje valuta u različitim delovima dana je različito i koncentrišući se na odrĎeni deo dana bićete sposobni da razumete ponašanje valuta baš u tom periodu.

Započnite svoj trgovački dan istraţujući dogaĎaje koji su se dešavali na trţištu za vreme vaše odsutnosti.

U tu svrhu moţete da koristite razne sajtove koji imaju odlične prikaze koji će vam biti od pomoći.


Koncentrišite se na jedan do dva para valuta, ne više.

Istraţujte njihovo ponašanje. Ne trgujte sa više različitih parova valuta, ali

promatrajte i analizirajte ponašanje gotovo svih parova – valute su sve zavisne jedna od druge.

Kretanje odnosa meĎusobno ukrštenih kurseva ima znatan uticaj na ponašanje pojedinih parova valuta.


Najispravniji i najbrţi put za razumevanje trgovanja na FOREX-u je pohaĎanjem kurseva koje organizuju razne specijalizovane ustanove širom sveta, bilo u polaznom ili u dopisnom obliku.

U svakom slučaju, preporučuje se da u početku trgujete svakodnevno, i to preko demo-računa, da čitate «Forex novosti» na sajtovima i analizirate grafikone o kretanju kurseva.


Jedno od osnovnih oruĎa rada svakog dilera valutama jesu grafikoni.

Grafikonima se u kordinatnom sistemu predstavlja kretanje kursa valuta u prošlosti.

Na osnovu grafikona se sagledavaju pravci kretanja trţišta u prošlosti i predviĎja se, na osnovu zakonitosti tehničke analize, kretanje trţišta u budućnosti.


U koordinatnom sistemu se na X–osi (apcisi)nanose vremenski intervali za koje se predstavlja kretanje kursa.

Za svaki vremenski interval se nanosi poseban podeljak na X–osi.

Najčešći vremenski intervali kojima se predstavlja kretanje kursa su: 1 minut, 5 minuta, 15 minuta, 30 minuta, 1h, 1 dan, 1 nedelja.


Na Y- osi (ordinati) se nanose vrednosti kursa

Za svaki vremenski interval se konstruiše tačka u koordinatnom sistemu.

Spajanjem tačaka se dobija grafikon kretanja kursa

Kursevi se menjaju u svakoj sekundi, tj. mnogo puta u toku intervala.

Postavlja se pitanje koju vrednost kursa treba uzeti za konstruisanje grafikona?


Postoje četiri karakteristične vrednosti kursa koje se uzimaju u obzir u toku svakog pojedinačnog intervala:1. Kurs na početku intervala – kurs na

otvaranju (open);2. Kurs na kraju intervala – kurs na

zatvaranju (close);3. Najveća vrednost kursa u toku

intervala - najviši kurs (high);4. Najniţa vrednost kursa u toku

intervala - najniţi kurs (low).


Ukoliko je grafikon dnevni, na X – osi su predstavljeni dani.

Kurs na otvaranju je kurs na početku dana tj. u 00.00h.

Kurs na zatvaranju je kurs na kraju dana tj. u 23 h 59 min. 59 sekundi.

Najviši kurs je najviša vrednost kursa koja je postignuta u toku dana.

Najniţi kurs je najniţa vrednost kursa u toku dana.


U zavisnosti od načina kako se prikazuju karakteristične vrednosti kursa postoji više vrsta grafikona.

Tri vrste grafikona koji se najčešće koriste u trgovanju valutama su:

1.Linijski grafikoni (line);2.Bar grafikoni (bar);3.Sveća grafikoni (candlestick).


Linijski grafikon (Line chart) je najjednostavniji za konstruisanje.

Linijski grafikon se konstruiše tako što se u koordinatnom sistemu nanosi kurs na zatvaranju za svaki pojedinačni interval, spajanjem tih tačaka dobija se linijski grafikon.

Linjski grafikoni su najjednostavniji za konstruisanje ali su nepotpuni zato što predstavljaju samo jedan od četiri karakterističnih vrednosti kursa za svaki interval.

U aktivnom trgovanju nisu mnogo primenljivi, najčešća upotreba ovih grafikona je za globalno sagledavanje kretanja trţišta.


Profesionalni dileri i analitičari u svojim analizama često upotrebljavaju bar grafikone.

Bar grafikoni se sastoje iz bar grafova. Bar grafom se predstavljaju pojedinačni

vremenski intervali. Svaki bar graf prikazuje sve četiri

karakteristične vrednosti kursa u intervalu na koji se odnosi.


Definicije:

Predstavlja posebnu uspravnu liniju za odreĎeni vremenski interval na kojoj su nadovezane jedna ili dve poprečne (sa leve i sa desne strane). Leva poprečna linija označava kurs na

otvaranju, dok desna predstavlja kurs na zatvaranju u tom vremenskom intervalu. Vrh vertikalne linije predstavlja najvišu

vrednost kursa u intervalu, dno vertikalne linije predstavlja najniţu vrednost kursa u intervalu


Duţina osnovne linije predstavlja raspon kursa u intervalu.

Vertikalna linija predstavlja raspon imeĎu najniţeg i najvišeg kursa u intervalu.

Što je veća vertikalna linija to je kurs imao veću oscilaciju u intervalu.

Raspon izmeĎu dve horizontalne linije se naziva telom grafa.

Postoje razni modaliteti bar grafova.


Dve osnovne vrste bar grafova su rastući bar graf i opadajući bar graf.

Ukoliko je kurs na zatvaranju niţi od kursa na otvaranju to je opadajući bar graf.

Opadajući bar graf pokazuje da je kurs opao u toku perioda.

Ukoliko je kurs na zatvaranju viši od kursa na otvaranju to je rastući bar graf.

Opadajući bar graf pokazuje da je kurs porastao u toku perioda.


Sveća grafikoni (candlestick charts) su u poslednje vreme najčešće upotrebljavaju u aktivnom trgovanju.

Često se nazivaju Japanskim sveća grafikonima.

Sveća grafikoni se sastoje od pojedinačnih sveća grafova.

Svaki pojedinačni interval se prikazuje posebnim sveća grafom.


Definicija: Sastoji se od tela i od linija sa gornje i donje strane

tela.

Telo uvek stoji uspravno i predstavlja kurs na otvaranju i kurs na zatvaranju.

Telo je obojeno crnom bojom ukoliko je kurs zatvaranja viši u odnosu na kurs otvaranja, ili belom bojom ukoliko je kurs zatvaranja niţi u odnosu na kurs otvaranja.

Linija iznad tela predstavlja najvišu vrednost kursa, dok linija ispod tela predstavlja najniţu vrednost kursa u intervalu.


Uz definicije se jasno uočava sličnost izmeĎu sveća grafova i bar grafova.

Sveća grafovi imaju telo obojeno i naglašeno kvadratom.

Sveća grafovi pruţaju mogućnost, zbog svoje vizuelne konstrukcije, brzog uočavanja sve četirikarakteristične vrednosti kursa.

Zbog vizuelnog efekta često su u upotrebi.

Postoje čitavi sistemi trgovanja bazirani na sveća grafovima.


Sveća grafikon se dobija kada se više sukcesivnih perioda prikaţu sveća grafovima.

Skoro svi profesionalni dileri u aktivnom trgovanju koriste sveća grafikone.

Vizuelni efekat grafikona dolazi do izraţaja u poslednje vreme kada moderne platforme za trgovanje pruţaju mogućnost podešavanja boja po sopstvenom ukusu.


Definicija: Tehnička Analiza predstavlja skup metoda

i tehnika koji se baziraju na analizi kretanja cena u prošlosti i na osnovu toga donose zaključke o kretanju cena u budućnosti.

Zakonitosti tehničke analize su jednako primenljivi na predviĎanje kretanja cena u budućnosti svih finansijskih instrumenata.


Osnovni principi na kojima se bazira tehnička analiza su:

1. Trţište odreĎuje pravu cenu;2. Cene se kreću u trendovima;3. Istorija se ponavlja;

Svrha tehničke i fundamentalne analize je potpuno identična obe imaju za cilj da predvide kretanje kursa u budućnosti.


Tehnički analitičari smatraju da delovanje svih faktora koji utiču na kurs dve valute ima samo jednu jedinu posledicu -promenu kursa.

Svaku promenu bilo kog faktora trţište direktno prepoznaje i putem svog mehanizma direktno ugraĎuje u vrednost kursa.

Usled toga, jedina neophodna i potrebna stvar je proučavanje kretanja kursa.


Osnovni mehanizam trţišta je mehanizam odnosa ponude i traţnje.

Objašnjenje mehanizma ponude i traţnje za valutama.

Broj faktora koji deluje na trţištu je veliki. Teško je kvantifikovati delovanje svih faktora. Usled svega tehničari zagovaraju analizu

kursa u cilju predviĎanja kursa u budućnosti.


Ovaj princip počiva na pravilu inertnosti cena finansijskih instrumenata.

Inertnost cene se ogleda u tome što je mnogo teţe promeniti pravac kretanja nego nastaviti u istom pravcu (Njutnov I-zakon kretanja).

Kursevi se nikad ne kreću pravolinijski sa jednog nivoa na drugi, već se to dešava uz manje ili veće oscilacije.

Oscilacije same po sebi su normalna pojava na trţištu, ali je bitno u svakom momentu znati generalni pravac kretanja trţišta, a to je trend.


Trend je najvaţnija stvar u trgovanju. Dileri moraju u svakom momentu znati koji je

trend na trţištu. Zakonitosti tehničke analize imaju ulogu da

identifikuju trend, predvide njegovu duţinu i ukaţu na momenat okretanja trenda.

Trgovanje mora uvek biti prilagoĎeno trendu sve dok trend definitivno ne pokaţe promenu pravcu.


Tehnička analiza je u direktnoj vezi sa ljudskom psihologijom: ljudi su ti koji su učesnici na trţištu i koji su pokretači trţišta.

Kretanje kurseva u najvećoj meri je odraz ljudske psihologije: kurs se kreće onako kako ljudi odreaguju na osnovu svojih pretpostavki.

Pošto je na trţištu veliki broj pojedinaca, njihov pojedinačni uticaj nije primetan na trţištu.

Pokret trţišta je pokret pod uticajem svih učesnika.

Smatra se da su zakonitosti kretanja trţišta jednaki prirodnim pojavama.


Na grafikonima kretanja kurseva su zapaţeni kao odreĎeni oblici koji se neprestano ponavljaju

Smatra se da oni odraţavaju psihologiju učesnika.

Oblici potvrĎuju nastavak trenda ili nagoveštavaju okretanje trenda.

Oblici se nazivaju: FORMACIJAMA (Patterns). Uz pomoć formacija se predviĎa kretanje

kurseva u budućnosti.


STRAH

POHLEPA


Cilj svakog trejdera je da “uzme” sredinu trenda i time se treba zadovoljiti.

Toga treba biti svestan i ne biti pohlepan. Pohlepa je veliki neprijatelj u trgovanju. Strah predstavlja blokadu razmišljanja i

utiče na: racionalnost odluka. Preduslov uspeha u ovom poslu je rad bez

emocija. Na trţištu postoje dve vrste učesnika:

◦ amateri, i◦ profesionalci.


Profesionalci su oni koji zaraĎuju na račun amatera.

Amateri su oni koji nemaju potrebna znanja za trgovanje (statistički podatak je da 99 % dilera izgubi od 5.000 do 50.000 pre nego što investira u svoje znanje).

Amateri su oni koji ne primenjuju ono što znaju već trguju u skladu sa intuicijom (čovek je plaćen ne zbog onog što zna, nego zbog onog što primenjuje).


Berzansko trgovanje nije običan posao i ne treba ga tako shvatati.

Berzansko trgovanje je biznis u kome treba voditi računa o: investiranom kapitalu, troškovima i prihodima.


Visinu investiranog kapitala Vi odreĎujete. Kapital koji investirate nikako ne sme biti

veći od gubitka koji moţete da podnesete i da vam ne utiče na promenu ţivota.

U početku treba “igrati” na demo računu, kada postanete na njemu profitabilni, moţete preći na pravi račun (real account).

Nikako velike sume novca u početku ne ulagati u trgovanje.


POZAJMLJIVANJE NOVCA DA BI SE TRGOVALO -

STROGO JE ZABRANJENO !


Trejding ima svoje troškove:◦ Troškovi plaćanja provizije posredniku;

◦ Troškovi informacija;

◦ Provizija banke;

◦ Negativne pozicije u trgovanju;

◦ Investiranje u znanje;


Prihodi se u ovom biznisu ostvaruju od pozitivnih trejdova.

Po osnovu očekivanog pada ili rasta kursa se zauzimaju pozicije po osnovu kojih se ostvaruje prihod.

Da bi ostvarivali prihod po osnovu ovog posla mora se imati profesionalni pristup.

Profesionalni pristup podrazumeva 100% KONCENTRACIJE dilera.


Trgovanje se odvija preko posrednika. Mi smo neprikosnoveni vladari našim

kapitalom. Posrednik izvršava samo zadatke koji mu mi

dajemo. Da bi se izbegla konfuzija postoji

standardizovana procedura u davanju naloga. Nalozi su ti preko kojih komuniciramo sa

posrednikom.


Dve osnovne vrste naloga su:

1. Trţišni nalog (market order), i2. Limitirani nalog (limit order).

Trţišni nalozi se izdaju da se kupi/proda odreĎena valuta po trţišnoj ceni.

Limitirani nalozi se izdaju da se kupi/proda valuta po tačno naznačenoj ceni.


Osnovni nalozi su: Buy nalog – kupovina, očekujemo rast (trţišni);Sell nalog – prodaja, očekujemo pad (trţišni);

Limit profit – zatvaranje pozicije na unapred odreĎenom profitu

Stop Loss – zatvaranje pozicije na unapred odreĎenom minusu

Pending nalozi – nalozi “na čekanju”


Naloge treba dobro poznavati, početnici obično prave greške u izdavanju naloga.


O značaju trenda u trgovanju najbolje govore često citirane rečenice:◦ “Trend je vaš jedini prijatelj na trţištu.“

◦ “Nikad se ne protivite trendu.“◦ “Samo trgovanje u pravcu trenda moţe biti profitabilno.“

◦ “Ako ne znate kako da identifikujete trend ovaj posao nije za Vas.“


Svako kretanje kursa na trţištu je kretanje u trendu

Postoje tri vrste trenda: 1. rastući trend (uptrend),2. opadajući trend (downtrend), i3. bočni trend (sideways).

Na trţištu je prisutan uvek neki od tri navedene vrste trenda.


Svaki trend se identifikuje na osnovu pokreta trţišta u prošlosti.

Kada je trend identifikovan primenjuje se zakonitost da je teţe promeniti pravac kretanja trţišta nego zadrţati postojeći.

U pozicije se ne ulazi samo na osnovu toga što je identifikovan trend već se traţe najprofitabilniji momenti ulaza.

Trend, kao najvaţnija kategorija tehničke analize, zahteva preciznije objašnjenje.


Ukoliko bacimo pogled na grafikon kretanja kursa moţe se učiniti da se trţište kreće haotično.

Ipak, postoje pravila kretanja trţišta. Trţište se kreće u talasima. Na trţištu se neprestano smenjuju:

rastući talasi, i opadajući talasi.

Objašnjenje...


Osnovne karakteristike Opadajućeg trenda:

1. dno svakog narednog opadajućeg talasa je na niţem nivou u odnosu na dno prethodnog opadajućeg talasa, i

2. vrh svakog narednog rastućeg talasa je na niţem nivou u odnosu na vrh prethodnog rastućeg talasa.

DNO NIŢE OD DNA, VRH NIŢI OD VRHA.


Osnovne karakteristike Rastućeg trenda:

1. vrh svakog narednog rastućeg talasa je na višem nivou u odnosu na vrh predhodnog rastućeg talasa, i

2. dno svakog narednog opadajućeg talasa je na višem nivou u odnosu na dno predhodnog opadajućeg talasa.

VRH VIŠI OD VRHA, DNO VIŠE OD DNA


Ukoliko se dna više uzastopnih talasa opadajućih talasa završavaju na istom nivou i takoĎe vrhovi više uzastopnih rastućih talasa na istom nivou imamo bočni trend.

Bočni trend predstavlja konsolidaciju trţišta.

Bočni trend predstavlja zastoj na trţištu.

Kada je bočni trend trţište se ne kreće ni u jednom pravcu.


Bikovi (Bulls) su svi oni na trţištu koji ţele da kurs raste odnosno da trţište ide gore:◦ Ţele da osvajaju konstatno nove više cene.

Medvedi (Bears) su svi oni na trţištu koji ţele da kurs opada odnosno da trţište ide dole:◦ Ţele da osvajaju konstatno nove niţe cene.

Na trţištu se odvija neprestana borba izmeĎu medveda i bikova.


U tehničkoj analizi su u širokoj upotrebi trend linije.

Trend linije su veoma korisno sredstvo tehničke analize.

Postoje dve vrste trend linija:

1.rastuća trend linija, i2.opadajuća trend linija.

Trend linije su veoma bliske sa konceptom trenda, nemoguće ih je posmatrati odvojeno od trenda.


Rastuća trend linija se pojavljuje na rastućem trendu.

Rastuća trend linija spaja dna opadajućih talasa.

Da bi bila validna, moraju postajati minimalno tri dna opadajućih talasa koja spaja trend linija.

Ukoliko postoje dva dna, crta se probna trend linija.

Dodirom trećeg dna ona postaje validna.


Svaki dodir rastuće trend linije je potencijalno mesto za ulaz u - “buy poziciju“.

Ukoliko kurs probije rastuću trend liniju, to najavljuje potencijalno okretanje rastućeg trenda u opadajući.

Sve dok kurs ne padne ispod trend linije, rastući trend je aktuelan.

Probijanje trend linije je dobro mesto za ulaz u - “sell poziciju“.


Opadajuća trend linija se pojavljuje u opadajućem trendu.

Opadajuća trend linija spaja vrhove rastućih talasa.

Da bi opadajuća trend linija bila validna moraju postajati minimalno tri vrha rastućih talasa koje spaja trend linija.

Ukoliko postoje dva vrha crta se probna trend linija.

Dodirom trećeg vrha ona postaje validna.


Svaki dodir opadajuće trend linije je potencijalno mesto za ulaz u - “sell poziciju“.

Ukoliko kurs probije opadajuću trend liniju, to najavljuje potencijalno okretanje opadajućeg trenda u rastući.

Sve dok se kurs ne uzdigne iznad trend linije, opadajući trend je aktuelan.

Probijanje trend linije je dobro mesto za ulaz u - “buy poziciju“.


Tehničko oruĎe slično trend linijama je -kanal linija.

Kanal linija se formira i na rastućem i na opadajućem trendu tako da imamo rastući kanal (rastući trend) i opadajući kanal (opadajući trend).

Ukoliko se sa trend linijom formira paralelna linija (rastuća ili opadajuća trend linija),dobija se kanal linija.


Kanal linija sačinjen je od dve linije.

Jednu liniju kanala sačinjava trend linija.

Druga linija kanala je paralelna sa trend linijom i naziva se linijom kanala.

Kurs oscilira izmeĎu dve linije i napreduje u pravcu trenda.

Kanal linija pruţa mogućnost više-etapnog ulaza u pravcu trenda.


Trgovanje u kanalu je jako profitabilno. Mnogi dileri navode da je trgovanje u

kanalu najprofitabilnije i najizvesnije trgovanje.

Kanal pruţa mogućnost ulaza dodirom trend linije - sastavne linije kanala.

Izlaz je na vrhu kanala. Kanal linija pruţa mogućnost ulaza i na liniji

kanala suprotno trendu, ali takva strategija nije preporučljiva, pogotovu ne za početnike.


Ukoliko se vrhovi više talasa završavaju na istom nivou, taj nivo se naziva – nivo otpora.

Linija koja povezuje vrhove talasa na nivou otpora naziva se – linija otpora (resistance line).

Da bi linija otpora bila validna, neophodno je da minimalno dva vrha leţe na istom nivou.

Iznad linije ne sme biti ni jedan vrh ukoliko se kurs formira iznad linije otpora - ona postaje nevalidna.


Kada cene pada i dodje do nivoa gde se suprostavlja više traţnje nego ponude dolazi do odbijanja cene od tog nivoa i taj nivo se zove SUPPORT LINIJA.

Kada cena raste i dodje do nivoa gde se suprostavlja više ponude nego traţnje dolazi do odbijanja cene od tog nivoa i taj nivo se zove RESISTANCE LINIJA.


Nivo otpora je nivo gde su “bikovi“ savladani od strane “medveda“.

Linija otpora je psihološki značajan nivo i to je nivo na kome veliki broj učesnika očekuje okretanje trenda i zaustavljanje rasta kursa.

Nivo otpora je nivo visoke neizvesnosti.

Ukoliko je trţište blizu linije otpora, treba ostati van pozicije do raspleta.


Postoje pravila koja potvrĎuju odbijanje od linije otpora – koriste se sveća grafovi.

Na nivou otpora uvek je veća verovatnoća da će se trţište odbiti nego da će probiti liniju.

Ukoliko se trţište odbije od nivoa otpora, to je momenat za zauzimanje sell pozicije.

Ukoliko trţište probije liniju otpora, to je momenat za zauzimanje buy pozicije


Ukoliko se dna više uzastopnih talasa završavaju na istom nivou taj nivo je - nivo oslonca.

Linija koja povezuje dna talasa na nivou otpora naziva se – linija oslonca (support line).

Da bi linija oslonca bila validna, neophodno je da minimalno dva vrha leţe na istom nivou.

Ispod linije ne sme biti ni jedno dno, ukoliko se kurs formira ispod linije oslonca - ona postaje nevalidna.


Na nivou otpora "bikovi" savladavaju "medvede" i okreću opadajući trend u rastući.

Veća je verovatnoća da će se trţište odbiti od nivoa oslonca nego da će probiti nivo oslonca.

Nivoi oslonca su nivoi visoke neizvesnosti.

U blizini nivoa treba ostati van pozicije.


Ukoliko se trţište odbije od nivoa oslonca, to je momenat za zauzimanje long pozicije.

Ukoliko trţište probije nivo oslonca, to je momenat za zauzimanje “šort“ -pozicije.

Postoje pravila koja potvrĎuju odbijanje od linije oslonca.


Tvorac tehničke analize je - Charles Dow. On je stvorio teoriju tehničke analize na kojoj se

bazira tehnička oblast trgovanja – Dow teorija. Nastankom Dow teorije počinje razvoj tehničke

analize. Dow teorija je nastala na osnovu eksperimentalnih

posmatranja kretanja cena akcija. Primenljiva je na sve vrste finansijskih

instrumenata (hartija od vrednosti). Nerazumevanje Dow teorije, onemogućava

razumevanje tehničkih principa (principa tehničke analize).


Osnovni principi Dow teorije su:

1. procena je u osnovi svega,2. trţište ima tri pravca kretanja,3. primarno kretanje ima tri faze,4. procene mora da potvrde jedna

drugu,5. obim mora da potvrdi kretanje,6. kretanje se smatra efektivnim

dok daje odreĎene signale. Svaki princip ima svoju specifičnost


Procena je u osnovi svega:– kretanje trţišta izazivju realni

(fundamentalni) faktori i moraju se procenjivati da bi se predvidelo buduće kretanje.

Trţište ima tri pravca kretanja:1. primarno (jedna i više godina),2. sekundarno (nekoliko nedelja), i3. neznatano kretanje (nekoliko dana).


Primarno kretanje ima tri faze:◦ akumulaciona faza,◦ faza javnog učešća, i◦ distribuciona faza.

Procene mora da potvrde jedna drugu:◦ promena kursa jedne valute mora biti potvrĎena i

promenom kursa druge valute da bi kretanje bilo validno, i

◦ kretanje valuta mora da bude u skladu sa kretanjem fjučersa.


Obim mora da potvrdi kretanje:◦ obim (volume) predstavlja broj trţišnih učesnika

sa veličinom sredstava sa kojom učestvuju u trgovanju u odreĎenom intervalu,

◦ svaki značajan pokret trţišta mora biti praćen velikim obimom, i

◦ otkriva nameru velikih učesnika.

Kretanje se smatra efektivnim dok daje odreĎene signale – pravila trenda:◦ DNO NIŢE OD DNA, VRH NIŢI OD VRHA i VRH VIŠI

OD VRHA, DNO VIŠE OD DNA.


Ukoliko se dna više uzastopnih talasa opadajućih talasa završavaju na istom nivou i takoĎe vrhovi više uzastopnih rastućih talasa na istom nivou, imamo - bočni trend.

Bočni trend predstavlja konsolidaciju trţišta.

Bočni trend predstavlja zastoj na trţištu.

Kada je bočni trend, trţište se ne kreće ni u jednom pravcu.


Trgovanje u pravcu trenda je - osnovno pravilo trgovanja.

Da ne bi dileri napamet ulazili u pozicije, traţi je uvek potvrda da će se trend nastaviti.

Formacije su te na osnovu kojih se potvrĎuje nastavak trenda.

Formacije koje potvrĎuju nastavak trenda nazivaju se - formacijama nastavka trenda.


Postoji više formacija koje potvrĎuju nastavak trenda:

Formacije trouglova Formacije zastavica

Formacije se ne pojavljuju na bočnom trendu.


Kod formacije simetričnog trougla, kurs oscilira izmeĎu dve kose linije.

Linije se seku u odreĎenoj tački koja se zove - apex ili vrh.

Formacija ima oblik trougla, po čemu je i dobila naziv.

Da bi formacija bila validna, moraju postajati minimalno dva talasa koja se završavaju na gornjoj liniji trougla i dva talasa koja se završavaju na donjoj linijii trougla.

Formacija se pojavljuje i na rastućem i na opadajućem trendu.


Momenat, kada se probije jedna od linija trougla, cene rapidno nastavljaju napredak u pravcu trenda.

Linija se probija u momentu pre vrha (apex-a) trougla, tačnije nakon 2/3 stranice.

Ukoliko je simetrični trougao formiran na rastućem trendu, probija se gornja linija trougla.

Ukoliko je simetrični trougao formiran na opadajućem trendu, probija se donja linija trougla.

Retko se dešava da se probije linija suprotno trendu.


Formacija rastućeg trougla predstavlja formaciju nastavka rastućeg trenda.

Formacija se pojavljuje isključivo na rastućem trendu.

Formacija označava nastavak rastućeg trenda.

Formaciju sačinjavaju dve linije. Gornja linija trougla je prava linija, dok je

donja linija trougla kosa na gore. Linije se seku u vrhu koji se zove - apex. Kurs oscilira izmeĎu dve linije trougla.


Formacija je slična formaciji simetričnog trougla


Probijanje horizontalne linije je momenat nastavka trenda.

Probijanje je pre vrha trougla, odnosno na 2/3 stranice.

Formacija je veoma slična formaciji simetričnog trougla.

Ukoliko se probije kosa linija trougla jedina implikacija je promena konstrukcije.

Objašnjenje mernih implikacija.


Formacija opadajućeg trougla je simetrična formaciji rastućeg trougla.

Formacija opadajućeg trougla predstavlja formaciju nastavka opadajućeg trenda.

Formacija se pojavljuje isključivo na opadajućem trendu.

Formacija označava nastavak opadajućeg trenda.

Formaciju sačinjavaju dve linije. Gornja linija trougla je kosa na dole, dok je

donja linija trougla prava linija. Linije se seku u vrhu koji se zove - apex. Kurs oscilira izmeĎu dve linije trougla


Probijanje horizontalne linije je momenat nastavka trenda.

Probijanje je pre vrha trougla, odnosno na 2/3 stranice.

Formacija je veoma slična formaciji simetričnog trougla, dok je po implikacijama potpuno identična formaciji rastućeg trougla.

Ukoliko se probije kosa linija trougla jedina implikacija je promena konstrukcije formacije.

Objašnjenje mernih implikacija.


Pored tri formacije trouglova, postoje i formacije zastavice koje prate trend.

Formacije zastavice se pojavljuju kada postoji jak trend.

Probijanje linija zastavice je momenat nastavka trenda.

Postoje dva tipa zastavice...


Formacija zastavice se pojavljuje često u praksi.

Formacija se pojavljuje i na rastućem i na opadajućem trendu.

Pojavljuje se nakon jakih skokova odnosno padova kursa.

Postoje dve vrste formacije zastavice:1. zastavica oblik trougla, i2. zastavica oblik kanala.

Implikacije obe vrste zastavice su potpuno identične.


Zastavica - oblik trougla je formacija koja se pojavljuje nakon jakog talasa.

Ona se formira na vrhu talasa. Po obliku formacija je slična formaciji

simetričnog trougla. Razlika u odnsu na simetrični trougao je što

ona kratko traje. Formacija predstavlja - konsolidaciju trţišta

u obliku trougla. Trgovanje unutar trougla nije moguće.


Formacija se formira na polovini celog talasa.

Najavljuje nastavak trenda.

Pruţa veoma izvesnu najavu novog talasa sa dosta preciznim očekivanjem veličine tog talasa.

Merne implikacije...


Zastavica - oblik kanala je formacija koja je po svim implikacijama identična zastavici -oblik trougla.

Razlika se u obliku. Označava nastavak trenda. Ona se formira na vrhu talasa. Usmerena je suprotno trendu. Po obliku formacija je slična kanalu. Kanal je kratkog trajanja. Formacija predstavlja konsolidaciju trţišta u

obliku kanala. Trgovanje unutar kanala nije moguće.


Zastavica - oblik kanala


Formira se i na rastućem i na opadajućem trendu.

Probijanjem linije kanala u pravcu trenda -kurs naglo napreduje u pravcu trenda tj. trend se nastavlja.

Kanal zastavica se formira na polovini talasa.

Pruţa pouzdanu mogućnost predviĎanja veličine novog talasa.


Nijedan trend nije beskonačan. Svaki trend se završava nakon odreĎenog

momenta. Postoje formacije koje najavljuju završetak trenda

i nastanak novog. Osnovne formacije okretanja trenda su:

1. glava i rame (head & shoulders),2. dupli vrh (double top),3. duplo dno (double bottom),4. trostruki vrh (triple top), i5. trostruko dno (triple bottom).

Formacije se dosta često sreću i predstavljaju veoma korisno sredstvo u trgovanju.


Glava i rame formacija (head & shoulders) se pojavljuje i na rastućem i na opadajućem trendu.

Formacija nije istovetna kod oba trenda, već je simetrična.

Predstavlja omiljenu formaciju okretanja trenda mnogim dilerima zbog pouzdanosti najave okretanja trenda.

Mnogi gledaju na formaciju kao na najsigurniju potvrdu okretanja trenda.


Formaciju sačinjavaju četiri osnovna elementa:

1. levo rame (Left shoulder),2. desno rame (Right shoulder),3. glava (Head), i4. ogrlica (Neckline).

Zbog naziva elemenata i vizuelnog izgleda, formacija je dobila naziv: "Glava sa ramenima“.


Formacije su simetrične. Formaciju sačinjavaju tri vrha: dva niţa i

jedan (naj)viši koji se nalazi u sredini. Prvi vrh je - levo rame, drugi je - glava, a

treći je - desno rame. Linija koja spaja dna srednjeg vrha naziva se

– neckline. Neckline je signalizator momenta okretanja

trenda.


Kada je probijena neckline, trend je okrenut. Trţište se nakon probijanja obično vraća do

neckline. Kurs napreduje suprotno trendu pošto je

probijena neckline. Merne implikacije su da kurs napreduje

suprotno trendu minimalno rastojanju od vrha srednjeg vrha pa do neckline.

Merenje počinje od mesta gde je probijena neckline.

Pravila vaţe za oba trenda: i za rastući i za opadajući.


Formacija tri vrha (triple top) je formacija okretanja rastućeg u opadajući trend.

Ona nam najvljuje potencijalni završetak rastućeg i nastanak opadjućeg trenda.

Sasatoji se od tri vrha, poput formacije “Glava rame”, ali se oni nalaze na istom nivou.

Linija na kojoj leţe tri vrha je - linija otpora(resistance line).


Linija koja spaja dna tri talasa je - linija oslonca (Support line).

Linija oslonca ima istu ulogu kao i Neckline kod formacije Head & Shoulders.

Probijanje linije oslonca označava završetak rastućeg trenda i nastanak opadajućeg.

Pošto je linija probijena, kurs počinje da opada.

Trţište se nakon probijanja obično vraća do Neckline.


Merne implikacije formacije su da:◦ kurs nastavlja do opada nakon probijanja neckline minimalno koliko je rastojanje izmeĎu linije otpora i linije oslonca.

Probijanje linija je pogodan momenat za sell poziciju.


Formacija tri dna (triple bottom) je formacija okretanja opadjućeg u rastući trend.

Ona nam najavljuje potencijalni završetak opadajućeg i nastanak rastućeg trenda.

Sastoji se od tri dna, poput formacije “Glava rame”, ali se oni nalaze na istom nivou

Linija na kojoj leţe tri dna je -linija oslonca (Ressistance line).


Linija koja spaja vrhove tri talasa je - linija otpora (Support line).

Linija oslonca ima istu ulogu kao i neckline kod formacije Head & Shoulders i Triple top formacije.

Probijanje linije oslonca označava završetak opadajućeg trenda i nastanak rastućeg.

Pošto je linija probijena kurs počinje da raste. Trţište se nakon probijanja obično vraća do

Neckline.


Merne implikacije formacije su da:

◦ kurs nastavlja da opada nakon probijanja neckline minimalno koliko je rastojanje izmeĎu linije otpora i linije oslonca.

Probijanje linija je pogodan momenat za longpoziciju.


Dupli vrh (Double top) je formacija koja najavljuje okretanje rastućeg u opadajući trend.

Implikacije su iste kao i formacijama: Tri vrha i Glava rame.

Formiraju se dva vrha na istom nivou. Vrhovi leţe na liniji otpora. Linija koja povezuje dna talasa je linija

oslonca ili Neckline.


Ukoliko se probije neckline rastući trend je završen i nastaje opadajući trend.

Pošto je probijena neckline kurs počinje da opada.

Merne implikacije su da kurs minimalno opada koliko je rastojanje izmeĎu linija oslonca i linije otpora.

Trţište se obično vraća do neckline. Idealan momenat za zauzimanje šort pozicije.


Duplo dno (Double bottom) je formacija koja najavljuje okretanje opadajućeg u rastući trend.

Implikacije su iste kao i formacijama Double top.

Formiraju se dva dna na istom nivou. Dna leţe na liniji oslonca. Linija koja povezuje vrhove talasa je linija

otpora ili Neckline.


Ukoliko se probije Neckline, opadajući trend je završen i nastaje rastući trend.

Pošto je probijena Neckline, kurs počinje da raste.

Merne implikacije su da kurs minimalno raste koliko je rastojanje izmeĎu linija oslonca i linije otpora.

Trţište se obično vraća do Neckline. Idealan momenat za zauzimanje long

pozicije.


Moving Average (MA) je osnovni indikator trenda.

Ima više načina kalkulisanja MA.

Osnovni oblici MA koji se koriste su:◦ SMA,

◦ EMA, i

◦ WMA.


SMA (Simple Moving Average) - izračunava se vrlo jednostavno: sabere se X-odreĎeni broj poslednjih cena i podeli sa X-odreĎenim brojem njihovog zbira.

Najrasprostranjeniji u trgovanju.

Najpoznatiji SMA (obavezno zapamtiti!):◦ 200 - Day moving avarage,

◦ 100 - Day moving avarage,

◦ 50 - Day moving avarage, i

◦ 20 - Day moving avarage.


Trejderi koriste najčešće za aktivni trejding:◦ 63-MA, 34-MA, 20-MA, 15-MA, 9-MA, 8-MA.

Brţi i Sporiji Moving Average i koja je razlika u njihovom korišćenju...


Indikatori se izračunavaju na osnovu cena iz proteklog perioda.

Indikatori se obično postavljaju ispod glavnog grafikona i moţemo ih imati nekoliko.

Indikatori su alati koji nam pomaţu pri donošenju odluka u trgovanju.

Indikatori nisu magične formule i ne treba se slepo oslanjati samo na njih pri donošenju odluka za kupovinu ili prodaju.


Postoji veliki broj indikatora (oko 300).

Najčešće korišćeni indikatori su:

1. Moving Average,

2. RSI,

3. MACD,

4. Stochastick Oscilator,

5. Boillinger Bands i td.


Relative Strenght Index (indeks relativne snage) je indikator koji se najčešće koristi u trgovanju valutama.

Vrednost indikatora je od 0 do 100.

Minimalna vrednost je 0. Maksimalna vrednost je 100.


Indikator se uvek obračunava za odreĎeni period.

Indeks relativne snage (Relative Strength Index), u praksi poznat kao RSI indeks, se izračunava po formuli:

RSI = 100 – 100/1 + RSRS = prosek dobitaka/prosek gubitaka


Proseci dobitaka predstavljaju zbir svih zatvaranja iznad prosečne cene u odreĎenom periodu podeljeno sa brojem perioda.

Na isti način se obračunava i prosek gubitaka.

Indeks se uvek odnosi na odreĎeni interval vremena.

Standardni period je 14.


Ukoliko indikator preĎe vrednost 70, kaţe se da je trţište –overbought.

Overboth označava blizinu kraja rastućeg trenda i potencijalno okretanje u opadajući.


Ukoliko indikator preĎe vrednost 30, kaţe se da je trţište –oversold.

Oversold označava blizinu kraja opadajućeg trenda i potencijalno okretanje u rastu.


Na slajdu ispod grafikona je prikazan indikator na skali na kome se mogu videti polja overboth i oversold.

Indikator eliminiše laţne signale koji se pojavljuju gledajući u grafikon cena.

Na primer, ukoliko na vrhu indikator RSI ima niţu vrednost u odnosu na prethodni vrh koji je niţi, to je laţni vrh.

Takvo stanje RSI indikatora se naziva -negativna divergencija i označava potencijalno okretanje trenda.


Indikator koji pokazuje gde se nalazitrenutna cena zatvaranja u odnosu na rasponcena u odredjenom vremenskom intervalu.

Kod ovog indikatora se koriste dve linije:◦ (%K) linija, i◦ (D%) linija


%D linija je 3-period simple moving average %K linije. Ona nam daje glavne signale za ulazak u poziciju. Na grafu je obično prikazana isprekidanom linijom

Stohastic oscillator ima skalu 0-100. Vrednost preko 80 (po nekima i 90) ukazuje da je uptrend blizu završetka (overbought), dok vrednost ispod 20 (po nekim ispod 10)pokazuje da je downtrend blizu završetka (oversold).


Buy signal - kada %K ili %D padnu ispod odreĎenog nivoa (najčešće 30%) a potom preĎu preko tog nivoa.

Sell signal - kada %K i %D predju odreĎeni nivo (najčešće 70%), pa potom padnu ispod tog nivoa.

Buy signal - kada %K linija preklopi %D liniju na gore.

Sell signal - kada %K linija preklopi %D liniju na dole.

Korišćenje bearish i bullish divergencije:◦ Bearish divergencija - pojavljuje se kada je %D linija

iznad 80 i formira 2 padajuca vrha (declining peaks),dok cena i dalje raste.


Bullish divergencija- pojavljuje se kada je %D linija ispod 20 i formira dva rastuća dna (Rising Bottoms).

I kod bearish i kod bullish divergencije najbolje pozicije za ulazak su kada brza %Klinija preklopi sporiju %D liniju.

Oscilator ima dobru primenu kada je trţište u kanalu u periodu od nekoliko nedelja ili meseci, jer tada oscillator dosta precizno prati kretanje cene.

Vrh i dno na grafikonu su gotovo identični sa vrhom i dnom na oscilatoru.


MACD indikator se koristi na nedeljnom imesečnom grafikonu za trgovanje na duţirok, a moţe se koristiti i na intraday chart-ovima.

Indikator MACD se dosta koristi u praksi ipredstavlja jedan od prostijih indikatora pometodu obračuna.

Signali koji se dobijaju na osnovu MACD indikatora su dosta pouzdani.


Osnava za obračun MACD indikatora su proseci cena (Moving Average).

Standardni periodi za obračun su periodi od:9, 12 i 26 perioda.

Indikator se predstavlja linijski i pomoću histograma.


Obračunava se na taj način sto se na osnovu razmaka izmeĎu linija 12 i 26 formira linja 12/26.

Ta linija se iscratava na MACD grafikonu, a pored nje - linija MA-9.

Na osnovu novoformirane linje i linije MA-9 se dobijaju signali za ulaz.

U momentu preseka ove dve linije indikator ima vrednost 0.


Kada je linija 12/26 iznad linije MA-9, MACD ima pozitivnu vrednost.

Kada je linija 12/26 iznad linije MA-9, MACD ima negativnu vrednost.

Na MACD grafikonu, nivo gde je MACD jednak 0 naziva se – ekvilibrijum.

Linija koja spaja taj nivo naziva se - linija ekvilibrijuma.


Ukoliko se na grafikonu formiraju grafovi ispod centralne linije, to je znak opadajućeg trenda.

Ukoliko se grafovi formiraju iznad centralne linije, to je indikacija da je aktuelan rastući trend.

Momenti preseka linja MA-9 i linje 12/26 su momenti okretanja trenda.


Ukoliko se na histogramu formiraju vrhovi niţe jedan za drugim, a cene padaju, to je negativna divergencija.

Negativna divergencija označava blizinu okretanja trenda i nastanka jakog talasa skoka cena.

Suprotno je sa rastom cena.


Prpredstavlja najviši nivo tehničke analize.

Tvorac R. N. Eliot.

Matematička osnova za formiranje teorije je -Fibonačijev niz brojeva.

Bazira se na vrlo jednostavnim permisama.

Retko koji trejder ili analitičar maoţe da se pohvali da potpuno razume načela Eliotove analize.


Cene se kreću u talasima.

Na osnovu ove teorije mogu se prepoznati obrasci kretanja talasa.

Svako napredovanje cena se sastoji od petnapredujuća i tri korektivna talasa.

Svih osam talasa sačinjavaju Eliotov talas.

Napredujući talasi su impulsivni talasi.


Karakteristike talasa:◦ Talas 1. - prvi talas u nizu i predstavlja korektivni talas. Talas u petotalasnom nizu je obično

najkraći.

◦ Talas 2. - drugi talas vraća trţište unazad ili vraća ceo ili veći deo prvog talasa. Često formira Double Bottom.


◦ Talas 3. - treći talas je najduţi i najdinamičniji. Talas 3 nikada ne moţe biti najkraći u

petotalasnom napredovanju.

◦ Talas 4. - korektivni talas. To je mesto gde mogu da se formiraju

razne formacije.

◦ Talas 5. - znatno kraći u odnosu na talas 3.


◦Talas A - korektivni talas zahuktalog spusta.

◦Talas B - nakon spuštanja talsa A, nastaje talas B koji je uzlazni talas korekcije.

◦Talas C - najduţi korektivni talas i svoje dno formira daleko ispod dna talasa A.


Svaki pod-talas Eliotovog talasa se formira od Eliotovog talasa.

Po Eliotovom šablonu se formiraju trendovi od 100 i više godina, kao i trendovi od 1 minuta.


Fibonačijev niz brojeva je:1, 2, 3, 5, 8, 13, 21, 34, 55, 89, 144

itd. u beskonačnost. Fibonačijev niz se formira tako što je zbir

svaka dva uzastopna broja niza jednaka trećem broju.

Brojevi niza se nazivaju Fibonačijevi brojevi. Fibonačijevi brojevi i proporcije koje na

osnovu njih proizilaze imaju široku primenu u svim oblastima ţivota.


Količnik bilo kog broja i njegovog sledbenika u nizu, osim prva četiri broja, iznosi: 0,618.

Količnik bilo kog broja i njegovog prethodnika, osim prva četiri broja, iznosi: 1,618.

Količnici izmeĎu dva druga broja niza iznose: 0,382.


Minimalni cilj vrha talasa 3 moţe se dobiti mnoţenjem duţine talasa 1 sa 1,618 i dodavanjem dobijene duţine dnu talasa 2.

Vrh talasa 5 moţe se izračunati mnoţenjem talasa 1 sa 3,236 (2x1,618) i dodavanjem te vrednosti vrhu ili dnu talasa 1 za minimalne i maksimalne cilljeve.

Duţina talasa C se dobija mnoţenjem talasa A sa 1,618.


Korektivni talas ima minimalno vraćanje u odnosu na impulsivni talas od 38,2% duţine impulsivnog talasa, a maksimalno 61,8 %

Na osnovu Fibonačijevih brojeva analitičar broji dane koliko će trajati neki trend.

Trend će trajati 13, 21, 34, 55, 89, 144 itd. dana.



http://www.mcs.surrey.ac.uk/Personal/R.Knott/Fibonacci/shell.gif

Admiral Markets Skripta

Documents

Transcript of Admiral Markets Skripta