0Domaća zadaća: 6 (UGT, ak. god. 2014./2015.)              Datum: _____________ 

Ime i prezime studenta: ____________________________ 

___završni dio grafičke proizvodnje, koji obuhvaća izradbu KNJIŽNOG BLOKA  i KORICA te njihovo povezivanje u GOTOV grafički proizvod = KNJIGOVEŠKI PROIZVOD, npr. knjigu, časopis, brošuru, kalendar, bilježnicu i sl. Najstariji  raskošni  uvezi,  posebice  kodeksi,  bili  su  po  uzoru  na  rimske  konzularne  i  starokršćanske  diptihe prekriveni  pločama  od  rezbarene  bjelokosti  ili  su  im  korice  bile  optočene  srebrnim  i  zlatnim  pločama  s umetcima od emajla i dragoga kamenja. Od XII. st. knjige su se uvezivale tzv. samostanskim uvezom; korice su se  presvlačile  kožom,  pergamentom  i  tkaninama  te okivale  jednostavnim  graviranim  kovinskim  pločicama  i knjižnim okovom. Od XV. st. knjigoveštvo se  razvilo u poseban obrt, a u ukrašavanju korica prevladavala  je tehnika urezivanja i otiskivanja ornamenata u kožu; u tome je prednjačila Italija, os. Mleci s glasovitim tiskarom novatorom Aldom Manuzzijem. Od XVI. st.  francuski umjetnički uvez bio  je  vodeći u Europi  (ThomasMaioli, GeoffroyTory) tijekom nekoliko stoljeća (renesansa, barok, rokoko). Potkraj XVIII.  i početkom XIX. st. ušli su u modu jednostavniji, neoklasični uvezi, zatim su slijedili nešto bogatiji, tzv. romantični uvezi. Od druge polovice XIX. st. knjige se sve rjeđe umjetnički ukrašavaju; dekoracije se pretežito ograničavaju na hrbat knjige, dok se raskošni  uvezi  izrađuju ugl.  za bibliofile, pri  čemu  se najčešće  kopiraju  stariji uvezi. U  hrvatskim  riznicama, knjižnicama, muzejima  i arhivima čuvaju se mnogobrojni primjerci umjetničkoga uveza (Evanđelistar, XIII. st.; Psaltir,  XV. st.).  Prva  vijest  o  hrvatskim  knjigovežama  potječe  iz  XII. st.,  a  iz  kasnijih  razdoblja  ističu  se ŽivanRadojević (XV. st.), FraneRudičić (XVI. st.) i zlatar O. Fortezza.Od XIX. st. ručne tehnike uvezivanja počeli su zamjenjivati knjigoveški strojevi. Danas knjigoveška doradba grafičkoga proizvoda započinje obrezivanjem otisnutih araka: TISKOVNI ARAK u KNJIŽNI ARAK, te savijanjemknjižnog/tiskovnog arka u KNJIŽNI SLOG. Broj i način  savijanja  određuje  se  unaprijed(projektiranje  savijanja),  već  u  fazi  oblikovanja  grafičkog  ‐KNJIGOVEŠKOGPROIZVODA, a o njemu ovisi broj stranica u knjižnom slogu; slogovi najčešće imaju od 4 do 32 stranice. Nakon  savijanja  knjižni  se  slogovi prešaju  radi  lakšeg  rukovanja, a  zatim  se  sabiru u  strojevima  za sabiranje,  koji  redom  slažu  slogove  u  knjižni  blok.  Daljnja  obradba  knjižnoga  bloka,  povezivanje  šivanjem, lijepljenjem  ili mehanički  te njegovo ulaganje  i povezivanje  s koricama  i obrezivanje, ovisi o odabranoj vrsti uveza, koji može biti meki, tvrdi i mehanički. Za meki se uvez korice izrađuju od jednoga komada kartona, rjeđe od plastike  ili  laminiranoga materijala. Prednje  i stražnje korice mekog uveza  jednake su veličine kao  i knjižni blok, a širina hrpta  jednaka je debljini knjižnoga bloka. Takve se korice se oplemenjuju plastifikacijom. Korice tvrdog uveza  sastavljene  su od više dijelova, a  čine  ih prednji  i  stražnji prirezi  stranicaod  ljepenke  i hrpteni uložak,  koji  su  objedinjeni  u  cjelinu  obljepljivanjem  jednodijelnom  ili  višedijelnom  presvlakom  od  papira, platna,  kože  ili  umjetnoga  materijala.  Korice  takve  knjige  nešto  su  veće  od  knjižnoga  bloka,  a  često  se ukrašavaju otiskivanjem  folija,  slijepim  tiskom,  sitotiskom  i dr., opremaju  se ovitkom, kutijom,  ili omataju u celofanske ili papirne omote. U posebnim prigodama na koži se izvodi zlatotisak (listići od zlata). Knjigoveški su postupci danas automatizirani  i računalno vođeni (ručni uvez knjige),  iako se katkad, za ekskluzivne naklade, pojedini radovi obavljaju ručno. 

A  Vrsta uveza  

___ svaki pismom fiksirani  jezični dokument većeg opsega, zabilježen na  lako prenosivu materijalu. Knjiga se javlja na onome stupnju kulture pojedinoga naroda kada njegova duhovna djelatnost prelazi okvire usmene predaje  i  traži  sigurnije  i  trajnije  sredstvo  kojim bi  se  širila  i  sačuvala  za buduće naraštaje. Preduvjet  za pojavu knjige bilo je i postojanje pisma i prikladna pisaćeg materijala. Povijest knjige obuhvaća razdoblje od 50 stoljeća, u kojem je knjiga prolazila kroz različite oblike, koji su u prvom redu ovisili o materijalu od kojega se  izrađivala.  Najstarije  su  se  knjige  pojavile  na  istoku.  Papirusni  svitak  upotrebljavao  se  u  Egiptu  već 3000. god. pr. Kr. Od Egipćana su svitak preuzimali i drugi narodi (žid. megilot), pa je on postao najraširenijim oblikom knjige helenističkoga i rimskoga kulturnoga kruga. Najstarije knjige kineskoga kulturnoga kruga bile su sastavljene  od  bambusovih  daščica;  njih  je  nekoliko  stoljeća  pr. Kr.  zamjenjivao  svitak  od  svile.  Na bliskoistočnome kulturnom području knjige su bile sastavljene od pečenih glinenih pločica (najstarije sačuvane pločice pripadaju Šumeranima  i potječu s kraja  IV. tisućljeća pr. Kr.). U starom su se vijeku knjige pisale  i na liku, kori od drveta, palminu lišću, životinjskim kožama, različitim vrstama tekstila, na pločicama izrađenima od drva,  različitih  kovina  ili  bjelokosti,  na  voštanim  pločicama  (diptih)  itd.  Neki  su  od  tih materijala  (drvene daščice, palmino lišće, koža, tekstil) ostali kod pojedinih primitivnih naroda u upotrebi i poslije, pa i danas. Oko III. st. pr. Kr.  počela  se  koža  izrađivati  u  finijem  obliku,  tj.  kao  pergament.  Zbog  svojih  velikih  prednosti pergament  je  postupno  istisnuo  papirus,  što  je  dovelo  do  bitne  promjene  u  obliku  knjige,  tj.  do nastanka KODEKSA.  Najstariji  sačuvani  odlomci  potječu  iz  I. st.  ili  početka  II. st.  Od  III. st.  pergamentni  je kodeks postupno zamjenjivao papirusni svitak, a u V. st. potpuno ga  je  istisnuo. Nova značajna promjena u povijesti knjige dogodila se uvođenjem papira, novoga pisaćeg materijala, koji  je pronađen u Kini u  II. st. Preko Arapa, koji su upoznali papir u VIII. st., prenesena  je upotreba  toga materijala  i u Europu. Koliko  je poznato, Bizant se  služio papirom od  IX. st.,  Italija  i Francuska od XII. st., srednja Europa od XIII. st. O općoj upotrebi  papira  na  zapadu može  se  govoriti  tek  od  XV. st. Uvođenje  papira  znatno  je  pojeftinilo  izradbu knjige, i ona je postala pristupačna širim krugovima. U starom vijeku knjige su prepisivali i umnožavali obično posebni, za taj posao osposobljeni robovi. U velikim kulturnim središtima staroga vijeka (Ateni, Aleksandriji, Rimu) nastalo je na toj osnovi visokorazvijeno nakladništvo i knjižarstvo. U ranome srednjem vijeku izradba knjiga bila  je gotovo posve u  rukama  redovnika  (osobito benediktinaca). U  samostanskim  se skriptorijima izrađivao pergament i prepisivale su se knjige. S osnutkom sveučilištâ u XIII. st. ponovno su se stvorili uvjeti za razvoj KNJIŽARSTVA. Nastali su posebni obrti koji su se bavili izradbom knjiga neovisno o samostanima (pisari, priređivači  pergamenta,  priređivači  papira,  knjigoveže).  Upotreba  knjige,  koja  je  do  tada  bila  ograničena 

B  Arak 

uglavnom  na  duhovni  stalež,  dvorove  i  sveučilišta,  proširila  se  u  XIV.  i  XV. st.,  usporedno  s  ekonomskim podizanjem građanstva,  i na  šire građanske  krugove. U  cijelome  srednjem  vijeku  knjiga  je bila  skupa. Nov poticaj prikupljanju i prepisivanju tekstova i trgovini rukopisima dali su humanizam i renesansa. U to je doba nastao  tisak  s pomičnim  slovima,  jedan od najvećih  i najdalekosežnijih  izuma u povijesti  knjige  i  kulture uopće. Preteče  su  tiskane knjige drvorezna knjiga, koja  je u Kini bila poznata već u prvim  stoljećima poslije Krista, a u Europi se pojavila, neovisno o kineskom uzoru, u drugoj četvrtini XV. st.,  i tisak pomičnim slovima, koji  se  pojavio  najprije  u  Kini,  vjerojatno  u  IX. st.,  a  u  Europi  oko  1455.g.  J. Gutenberg.  Tiskarsko  umijeće znatno je pojeftinilo izradbu knjige. – Prve tiskane knjige ‐ INKUNABULE, u svemu su oponašale kodekse. Od početka XVI. st. tiskana se knjiga postupno oslobađala svojega rukopisnog uzora i poprimala današnji izgled, i u pogledu  unutarnje  izradbe  (naslov,  kolofon,  folijacija,  paginacija,  signatura,  kustode,  norma)  i  u  pogledu veličine (prve knjige bile su velike, formatafolio ili kvart; manje, spretnije formate uveo je na početku XVI. st. venecijanski tiskar A. Manuzio. Do XIX. st. svi su se poslovi oko izradbe tiskane knjige obavljali ručno.Razvoj moderne  tehnike  od  druge  polovice  XIX. st.  donio  je  strojnu  izradbu  knjige,  što  je  omogućilo  njezinu masovnu prozvodnju: TISKARSTVO; KNJIGOVEŠTVO.Knjiga općenito postaje  jeftinija, prodire među najšire slojeve  i  postaje  glavni  čimbenik  u  širenju  znanosti  i  opće  naobrazbe.Na  području Hrvatske  knjige  su  se pojavile u doba grčke kolonizacije  istočnoga  Jadrana u  IV. st. pr. Kr., no ni  jedna se  iz antičkog razdoblja nije sačuvala. Najstariji  je  sačuvani  kodeks  pergamentniSplitski  evanđelistar(EvangeliarumSpalatense),  za  koji  se pretpostavlja da  je  napisan  u  Splitu  u VIII. st.  S  dolaskom  benediktinaca  u  IX. st.  osnivale  su  se  u  njihovim samostanima  mnogobrojne  pisarske  radionice,  kojih  se  broj  znatno  povećao  osnutkom  franjevačkih  i dominikanskih samostana u XIII. st. O živoj proizvodnji knjiga u tim radionicama govore arhivski podatci, ali  i velik  broj  pergamentnih  kodeksa  ukrašenih  minijaturama  i  višebojnim  inicijalima,  koji  se  danas  čuvaju  u samostanskim,  kaptolskim  i  drugim  knjižnicama. Hrvati  su  počeli  tiskati  svoje  knjige  odmah  nakon  što  je Gutenberg započeo revoluciju u proizvodnji knjiga u polovici XV. st. Već 1474. biskup Nikola Modruški prvi je od  Hrvata  objelodanio  jedno  svoje  djelo  tiskano  Gutenbergovom  tiskarskom  tehnologijom,  a  1483. objavljena je i prva hrvatska knjiga tiskana glagoljičkim slovima (Misal po zakonu rimskoga dvora). Od tada se  knjiga,  njezin  izgled  i  oblik,  u  hrvatskim  zemljama  ne  razlikuje  od  onih  tiskanih  u  drugim  europskim zemljama. Materijalna obilježja knjige. Svaki se  list knjige sastoji od dviju stranica  (recto  i verso). Knjiga se  tiska u  tzv. TISKARSKIM ARCIMA, presavijanjem kojih nastaje KNJIŽNI SLOG. Njihovim spajanjem KNJIŽNI BLOK. Prvotno se  format  knjige  određivao  prema  tomu  koliko  je  puta  tiskarski  arak  bio  presavijen.  Jednim  presavijanjem nastaje 2° ili folio(2 lista ‐ 4 STRANICE), daljnjim presavijanjima: 4° ili kvart (4 lista – 8 STRANICA); 8° ili oktav, osmina  (8  listova – 16 STRANICA); 16°  ili  sedec, šesnaestina  (16  listova – 32 STRANICE); 32°  (32  lista – 64 STRANICE)  itd.  Presavijanjem  arka  na  tri  dijela  nastaju  formati  18°  (18  listova),  36°  (36  listova)  itd. Presavijanjem arka najprije na tri, a zatim na dva dijela nastaju 12° ili duodec, dvanaestina (12 listova); 24° (24 lista)  itd.  Pomagala  za  točno  određivanje  toga  tzv.  bibliografskog  ili  prirodnog  formata  su  signature  na arcima, vodene crte i vodeni znakovi. Bibliografski se format navodi danas samo još u opisivanju knjiga tiskanih na papiru ručne proizvodnje. Kod novih se knjiga format određuje mjerenjem visine hrpta: šesnaestina (16°) do 15 cm; mala osmina (m 8°) 15 do 18,5 cm; osmina  (8°) 18,5 do 22,5 cm; velika osmina (v 8°) 22,5 do 25 cm; četvrtina  (4°) 25 do 35 cm;  folio  (2°)  više od 35 cm.  LEŽEĆIFORMAT  onaj  je  oblik  knjige  kod  kojega  širina nadmašuje  visinu.Digitalna  tehnologija  dovela  je  do  pojave  tzv.  elektroničke  knjige,  koja  uz  tekst  može sadržavati i zvučni zapis i slike.    

Glinena pločica                       knjižni svitak       

  Diptih                           kodeks  

     

__ Memogu sTvrdi  uProjektkoji se korice.Mpovezuknjigov              

 ___BEŠljepilo (se  za  dŠIVANAlistovi pslikovnlijepljenmatica)matica)              

ekani uvez: savsavijati bez štetuvez  se  još naztiranje tvrdih kokoriste u projeMehanički uveuju  u  cjelinu  i veški proizvodi: 

                          

ŠAVNA FORMA(PVAc, PUR, HMdžepne  knjige, A FORMA  je uvpapira na hrptuice,…). MEHANnjem, nego  ih );  izvedba uvez); za izdanja pri

                          

vitljive korice oinih posljedica ziva KNJIŽNI Uorica izvodi se pktiranju prirezaez: pojedinačni drže  na  okukatalog, cjenik

  Meko uvezan

 

A je uvez kod koM) povezuje pojadresare,  tele

vez kod kojeg u knjižnog blokNIČKA FORMA jneka mehaničkza omogućava vremenog i tra

      Bešavna for

             

od kartona  ili  taza razliku od ko

UVEZ  S  KRUTIMprema izmerenia stranica, hrptelistovi papira kpu  (spiralni,  p, zidni kalendar

na knjiga            

Mehaničk

ojega je šivanjejedinačne listovefonske  imenikse šivanjem  (koka; za knjižne uje uvez gdje poka naprava vežeda  se pojedinijnog karaktera.

rma uveza (lije

                          

anje  ljepenke  (orica tvrdog uveM  KORICAMA  oimparametrimaenog uloška i pkao uvezna  jedplastični  uvez r, školska biljež

                           

   

ki  uvezana knj

 (konac, žica, tave papira na hrke,  školske  knjonac, žica,  taljiuveze  trajnog kojedinačni listove u cjelinu  i dr  listovi mogu p. 

epljeno) 

                                     

(ravne/valoviteeza.  od  ravne  ljepena knjižnog blokaresvlake koricadinica se mehai  uvez  sa  slobnica, skripta. 

     Tvrdo uveza

iga 

aljive niti) zamirptu knjižnog bljige  i  slična  izdive niti) povezukaraktera  (monvi papira nisu sprži na okupu  (sppo  volji umetat

                          

),  te plastične 

nke  koje  se nea (širina, visina,, nazivamo ih vničkom napravbodnim  listovim

ana knjiga 

 

jenjeno lijepljeoka koji je ravadanja  privremeuju knjižni slognografije, sveučpojeni međusopirala, prsten, ti  ili  izvaditi  (p

     Šivana form

folije, korice se

e mogu  savijati, debljina hrptavišedijelne tvrdevom  (bušenjemma‐registrator)

 

 

enjem. Sintetskoan; upotrebljavaenog  karakteragovi/pojedinačnčilišni udžbenicibno šivanjem izakovica, vijak rstenovi,  vijak 

ma uveza (konac

e 

i. a) e 

m) ); 

C  Kn

o a a. ni i, li i i 

 c)  

D  Kn

jigoveštvo 

jigoveški prooizvod  

               ___ u ostranicpozicijapojedinmehanblokoviproizvoknjižev

                           __uvezunutar  

 

___ sinforma) je svez(npr. zndjelomnačinomKnjigovsastavljsastavljkorice povezabloka  ((nakladcjenik, knjiga i____Knpojedinpovezivna vanjcjelokoistih u r

                  Šivan

opremanju knjige)  i  LIST PAPIRa‐linija  uveza  lnačni knjižni  slnički).Uvezna  jei,  kalendari,  mode:  monografnost, popularno

                                

zivanje knjigoveodgovarajuće t

T

nonim za knjigui oprema, razlak zasebna cjenanstveni  časoično  razlikovatm opreme: bibveški proizvod sjen  je  od  knjijene su od prei  knjižni blok ane s hrptom k(podstave).Uvednički  uvez  knjprospekt,…)  pili desno gore‐Knjižne  korice  knačnih  listova vanja uveznih jejski izgled knjigožnati , polufranručnom i naklad

na forma uveza

goveškog proizvRA  (opseg: 2  stijevo  sa  stranelogovi  ili    listoedinica  list  papmape,  planeri, fije,  slikovniceo‐znanstvena li

 Knjižni slog     

eškog proizvodatehnoloških cje

Tehnološki pro

u  jest djelo. Po ikujemo uglavnlina  i u sadržajpis Acta Graphti  svojim  sadržbliografsko, džese sastoji od KNižnih  slogova ednje  i stražnječine  jedinstvenknjižnog bloka ezivanje knjigoviga).KNJIGOVEpo  tome  što  seKP:blok). koje  učvršćuju,papira.  Pojam edinica u knjižnge (meki, tvrdi, ncuski, te uvezidničkom uvezu

            

a (žica)               

voda mogu se ktranice). Uvezne  (knjiga).  Linivi papira međpira  karakterisbrošure,  skrip

e,  riječnici,  kaiteratura,…). 

                                  

a  izvodi se preeline s obzirom 

ces uvezivanja 

svom sadržajunom  literarna i nom smislu, a hica).Knjiga možajem  i  opsegoepno, ilustriranNJIŽNOG BLOKA(savijenih  tisko korice koje ponu  cjelinu  i nakod mekog uveveškog proizvodŠKI  PROIZVODe  projektom  K

,  štite  i  ukrašuveza  podraz

ni blok (bešavnmehanički). Kai s mehankama knjiga. 

         

                          

koristiti dvije vrna  jedinica moija  uveza  se  nđusobno povezustična  je  kod  ipte.  Knjižni  sloatalozi,  udžben

                                                

ma prethodno na formu i vrst

knjigoveškog p 

, a s time u veznanstvena djene samo svojimže biti objavljeom  (proširenoo, popularno, rA i KNJIŽNIH KOovnih/ili  knjižnovezuje hrbat. aljepljene  su naezu, a u tvrdomda se može proD  se  razlikuje KP  određuje m

šavaju  knjigu umijeva  termii‐lijepljeni, šivartonski, polutva, registrima i n

Mehanička for

rste uveznih jedže  imati pozicinaziva  HRBATuju u  cjelinu  (fzrade  jednostaogovi  s  e  kornici,  stripovi, 

                  Pojedin

određenom teu uveza knjige. 

proizvoda (opć

zi  i specifičnomela. Knjiga možm uvezom, tadena u više  izdan,  skraćeno  izdraskošno, školsORICA. Knjižni bnih  araka)  ili  lKorice obuhvaa  knjižni blok. m uvezu „indirovoditi ručno (rod  AKCIDENCI

mjesto  linije  uv

koja  je  sastavn:  FORMA  UVni, mehanički) vrdi, poluplatnenarodnim vezom

rma uveza (spir

dinica: KNJIŽNI iju‐linija uveza(knjižni  hrbatforma uveza: bavnih  knjigoveriste  za  složenčasopisi,  bele

načni list papir

ehničko‐tehnolo  

i pristup) 

m načinu  izvedbže sadržavati via često govorimnja. Pojedina  izdanje).  Mogu  ssko izdanje. blok je zapravo istova  papira. ćaju  i štite knjKnjižne  korice

rektno“ preko lručni uvez knjigIJE  (posjetnicaezivanja  (lijevo

vljena  od  knjižEZA  koja  se  oi VRSTA UVEZA

eni, cijeloplatnem moguće su o

 

rala) 

SLOG (opseg: 4 u glavi  (blok) t)  na  kojem  sebešavni,  šivaniških  proizvodanije  knjigoveškeetristika,  dječja

 a 

oškom procesu

be uveza (vrstaše svezaka: akomo o volumenuzdanja se moguse  razlikovati 

TRUP KNJIGE, aKnjižne  koriceižni blok. Daklee  su  „direktnolistova knjižnogge)  i  industrijsk,  plakat,  letako  sa  strane‐KP

žnih  slogova  iodnosi  na  načinA koja se odnoseni, polukožnatiopcije korištenja

4 i e i, a: e a 

E  Teuv

u, 

 

F  Uv

a, o u u i 

a e e “ g ki k, P: 

K  Fo

li n si i, a 

H  Op

hnološki proezivanja knj

vezna jedinic

rma uveza 

prema knjige

ocesi ige 

ca  

e  

__proješirina (šbloka)  

                                 

__ autoknjigovtehničkpredviđili polazsmo odobavili raspačibroj pr____teimati  tpregledprirodi straniceisključivse možveličinenaći  i ndodaju___otvB1:707strane pojedinknjigovrasporepapira               

ektiranje knjigoširina knjige/kn

                          

or određuje rukveškog proizvokim  pojedinostđen neka odstuznu točku te  jedredili veličinu veliki dio poslvanja autorskoimjeraka u kojekući broj straniekuće  oznake d sadržaja, a niizdanja, ali  i oe,  odvojenu  ovati naizmjeničže centrirati u oe i vrste kao i tena njezinom va linije ili kakav uoreni  format;x1000mm). TISi  izrađena  prenih  stranica  kveškog  proizvodeđivanja  je  ovi(o njemu zavisi

                          

oveškog proizvonjižnog bloka , d

   

                          P

kopisom intelekda = pripremnaima  odlučuje  Iupanja. Svaka jeedinice tvori tippismovne ploha.Izdavač  ili naog djela. Sva prem je neko izdaica u knjizi; strarimskim  brojkai kazalo ne bi  io nekim praktičd  teksta  bjelinčmo (na parnimodnosu na pismekući tekst. Nuanjskom  rubu. Nukrasni elemen  potpuni  forSKOVNI ARAK nema  predlošku knjige.Raspoređda)    tako  da  jeisan  o  formatu broj pregiba p

                           

oda moguće  jedužina (visina k

           

Parametri tvrd

ktualni sadržaj, a – osnovna ‐ zIZDAVAČ,  ukole knjiga TIPOGRpografsko pisme i njezin smješakladnik  (ukoliava i obveze auanje objavljenoanice se označaama.    Paginaciimali  smisla. Večnim  i estetski nom  koja  pribm stranicama lijemovnu plohu: Numerička oznakNumerička oznnt. rmat  arka  kona kojem je tek(dijapozitiv,  n

đivanje  stranie  nakon  savijau  knjige  (stojećrilikom savijanj

                        T

 samo uz poznknjige/knjižnog 

o uvezane knji 

a sve tehničke završna proizviko  na  izričitu RAFSKA JEDINICo: ako smo odaštaj na knjižnojko autor nije  i utora i izdavačao označava se kavaju arapskim ija  olakšava  čiteličina  i  smještpobudama. Nuližno  odgovaraevo,a na neparNormalno su ba stranice možnaka može  imat

oji  je  nerezankst/ilustracija onegativ) MONTca  se  izvodi anja    sadržaj  u ći,  ležeći,  kvadja), te vrsti i for

Tiskovni arak 

navanje  tri osnobloka) i visina (

ge 

pojedinosti okovodnja) obuhvaautorovu  želju

CA koja je sastaabrali pismo (fo stranici (pravilizdavač) preuza utvrđuju se Ukao visina naklabrojkama, a satatelju  snalažentaj numeričke oumeričku oznaka  jednom  prazrnim desno) uz brojke za označe biti smještenti  i dekorativno

n,  temeljnog tisnuta preko cTAŽNOG  ARKAprema  utvrđknjižnom  slogratni,  uski  visormi uveza. 

ovna parametr(debljina knjige

o izvedbe knjigćene su pojmou  ugovorom  o avljena od više ont) za slaganjelo zlatnog reza)zima brigu okoUgovorom o izdade ili naklada amo naslovni knnje,  bez  numeoznake uzavisnku najčešće  ćemznom  retku;  ozvanjski rub pis

čavanje stranicana i na vrhu strao djelovanje, a

formata  (A1cijele površine na  kojem  je 

đenoj  shemi gu  u  ispravnomoki),  veličini  na

a knjige,a to sue/hrpta knjižnog

e (projektiranjeom „opreme“. Oizdavanju  nisudijelova: Jezgrue teksta, te ako), onda smo veo umnožavanja davanju.Ukupan(tiraža). njižni slog možeričke  oznake  nnosti  su o vrsti mo naći na dnuznaka  se  možesmovne plohe ia  iste pismovneanice, amože seko se brojkama

:594x841  mmnajčešće s obijeucrtan  smješta(model/maketa

m  slijedu. Načinaklade  i  debljin

u g 

I  Kn 

e O u u o ć i n 

J  Uv

e ni i u e li e e a 

K  Papro

m, e aj a n ni 

L  Kn

jigoveška ga

vez 

rametri knjigoizvoda 

jiga 

alanterija  

goveškog 

                   Montažni arak 

  

___ pod  formatom papira podrazumijevamo  veličinu  i međusobni odnos  (proporciju)  stranica  kod papira u arcima; za papir u koturima  (rola) „format“  je određen njegovom širinom. U  industrijskoj proizvodnji papira mogu se arci rezati na koture u bilo kojoj širini  i dužini. Upotrebljavaju se standardni formati papira, a odnos stranica je 1 : “korijen iz 2“. Standardni format obuhvaća glavni red papira A i dopunske redove B, C i D. Svaki red je podijeljen na razrede od 1 do 12, od kojih je svaki dobiven poprečnim dijeljenjem prethodnog formata na polovinu. Dakle manji  format  se uvijek prepolavljanjem duže  stranice. Za oznaku bilo kojeg  standardnog formata dovoljno  je navesti njegov  red  i  razred  (npr. A4, B5). Glavni  red A  se koristi gdje  je  to moguće bez većih otpadaka. Dopunski red B namijenjen je u slučaju potrebe zamijeniti glavni red A. Dopunski redovi C i D predstavljaju kompromis između dva prethodna reda da je red C veći od reda A, a manji od B, a red D još manji od reda A. Dopunski redovi C i D upotrebljavaju se uglavnom u preradi papira i u proizvodnji ambalaže. 

 

  

 

M  Zlatni rez  

              ___  forizboru nikako formatiznenađširins, adimenzknjižnihosnovnVISOKI knjige, Kvadra        

        Sto              ___ u  rknjige; upotredok  se slikovntrajanjaleksikošivanomslijepi/f 

                

           Formati 

rmat  je za knjigograničen ns une odgovara pa odgovara pojđenja na  tom pa zatim visina kzije korica; inačh  formata  uvena  formata  knjiFORMAT.  Stojrječnici,  atlasitični format se 

ojrći format                                

realizaciji projenjezina  upotrebu kao što su dknjige  za  višeice,  katalozi,  ba  (sveučilišni ni, slikovnice, …m  (konac)  formfolio tisak, kožn

                          

knjige               

gu ono  što  je  zstaljene navikepojmu „roman“jmu „rječnik“, apodručju. Formknjige, nikako oče treba izričitodene  su  skupiiga  i  tiskanica jeći  format  se ).  Ležeći  formakoristi za mono

                      lež                           

ekta knjigoveškebna  vrijednosdnevne novinekratnu  upotrebbilježnice,  telefudžbenici,  mo…) isto kao i knjmom uveza,a knnata presvlaka, 

  Knjige za jedn

                Red p

za kuću  temelje i prilično odre“, tanka knjiga va tanja knjiga vmat  knjige  se nobrnuto! Ako ni označiti kada sne  formata,  ra(prema  vanjskonajčešće upotati  se  najčešćeografije, katalog

žeći format                                 

kog proizvoda, st  ovisna  je  o e, roto‐romani, bu  koriste  krozfonski  imenici, onografije,  encige s najvećim znjige s najvećimi dr.) 

nokratnu upotre

apira A, B, C, D

; knjige mogu đene odnosa izvećeg formata vrlo velikog formavodi u  centimije drugačije ozse radi o dimenačunajući  visinom  izgledu,  a  trebljava  kod  sve  upotrebljavajuge i ostala luksu

                                                     

sadržaj knjige korisnosti  u  svstripovi, reklamz određeni  vre…).  Supotno 

ciklopedije,  rijezahtjevom upom zahtjevom su

ebu                Kn

D             Red pa

biti  različitog  fzmeđu formatadaje dojam slikmata pojmu „ametrima  ili miliznačeno, tada snzijama knjižnou  korica  ili  duto  su  STOJEĆI, vih  vrsta  izdanu  za  albume  zuzna izdanja. 

   kvadratični fo                          

(štivo)  treba bivakodnevnom mni časopisi komenski period knjige  za  trajnečnici,  atlasi, trebe. Obje vrsu opremljene d

jige za višekrat

pira A u razred

formata, ali  je a i debljine knjigkovnice; debelatlas“. Čitalačkametrima,  i  takose pod formatoog bloka. Za gružinu  hrpta  knjLEŽEĆI,  KVADja  knjiga  (belea  slike,  slikovn

ormat                                           

iti vodilja u načživotu.  Knjige oriste se najčeš(školski udžbe

nu  upotrebu  impopularno‐znanste su najčešće dodatnim elem

 nu upotrebu 

 dima 

izdavač u svomge. Tanka knjigaa knjiga manjega publika ne volo da  se navedeom razumijevajuubo određivanjejige.  Postoje  trDRATIČNI  i USKtristika,  školskenice,  kataloge,…

    usku visoki        format 

činu opremanjaza  jednokratnušće  jednokratnoenici,  didaktičkemaju  dugi  vijenstvene  knjigetvrdo uvezane 

mentima  (ovitak

m a g li e u e ri KI e … 

 

N  Stapa

a u o e k e, s k, 

B  RU

andardni forpira  

UB (margo) 

rmat 

 

 

 __ izrad

__ to jedva nejcijeloj d(Izvor: J. __  za neprom(margoMn). Prsrednjos obziroVanjskida  na 2:2:4:6Širina  rknjižnoEventusmatrasprečavrealni sznatnu ni estetčitalac prema Sasvim vrijedntekućegkojih  nluksuznnjima bRubne odnoseproporjedan uKad otv(desna)stranicprelista

da originalnih k

e zakon skladnojednaka dijela dužini, onda takSolić, Knjigoveštvo 

bjeline  koje  omjenjivo praviloo veza, mv), gorrve štampane kovjekovnihprepom na mogućni, a naročito donjima  zapisuje , što ujedno odrubova  utvrđujog bloka (minimalni priglavni nmo dijelom rubva da pofled  čsvijet; ona daklulogu i u tehntsku (pismovnane pokriva tektome ne bi imaopčenito očekosti  rubnih bjeg teksta neće bnastojimo  što na i reprezentatbiti izdašnije odbjeline u knjigae rubova različitcijama. Ovdje uvjet: čitalac nevorimo bilo koju)  neparnim  brama.  Prilikomavanja knjige de

kracija i unikata

osti i ljepote kojpa se kraći dio kav odnos nazivI: Uvod i uvezi) obrubljuju  otiso o njihovom uznjeg (margo glanjige preuzele spisivača knjiga (nost obrezivanjaonji rub, nešto ssvoje  pribilješ

dgovara i temeljje  se  za  obrez

malno 5 mm u glnaslovi smatrajuba. Rubna bjeliitaoca prilikome omogućuje čologiji tiska: hva ploha smještekst svojim prstimala rubnih bjelinkuje  se  izvjesnaelina. Kod džepbiti veća od 8 tiekonomičnije tivna izdanja immjerenije. ama ćesto su ptim inovacijamabismo  samo  ree smije steći doju knjigu, vidljivrojem.Takve  dv

m  oblikovanja esna (neparna) 

Knjige za

Knjige s na

 kao što su dže

jeg knjigoveža MINOR (m), odvamo zlatnim re

nutu  pismovnuzajamnom odnave, mg), vanjsksu odnos rubovskriptoriji). Gora prilikom ponosu izdašnije odmške‐marginalije.jnoj proporciji szanu  knjigu,  palavi, sa strane i u se sastavnimna ima višestru

m  čitanja dođe čitaocu da se nvataljke pridržaena je u optičkuma). Drugim rijna bila bi neizrea proporcionalpnih knjiga  i  razpografskih točaiskoristiti  rasp

mat će tekući te

odložne ekspera, a da se na krekli da  se prilikjam da je knjigoe su nam dvije vije  stranice  t(prijeloma)  dvje stranica uoč

a trajnu upotreb 

ajvećim zahtjev

pni kombiniran

koristi kod oprednosi prema duezom, koji se te

u  plohu  na  stnosu: širina rubkog (margo vanva onako, kako rnji rub, koji je ovnog uvezivanmjeravani, jer j. U  skladu  s  timstandardnih fora  treba  uzeti  uu nogama/opt

m dijelom pismouku ulogu. Onau opasnu bliziesmetano koncvaju rub arka zu sredinu), pa nječima: knjiga ecivo ružna i vrlnost  između ozličitih priručniaka (pt), a rubnoloživi  format kst složen pism

rimentiranju. Traju nije opet vkom eksperimeoveža pogriješiostranice, od kotvore  jedinstvevije  pripadne čljivija od lijeve 

bu 

vom 

ni poslovni note

emanja knjige. užem dijelu, Memelji na jedna

tranicama  knjigova progresivnnjskog ruba, Mv

se taj odnos bimorao biti u sknja, ostavljen  jeje pisar, a kasnm  ubičajenjr  drmata papira. u  obzir  onaj  diimalno 8‐10mmovne plohe, doa u prvom redunu  granice papcentrira na praza vrijeme otiskni praktičnu funkoja bi bila obrlo nepraktična.odabrane pismoka  (rječnik, adrne bjeline biti će(najčešće  sto

movnim veličina

Tko od nas nije vratio starim i pentiranja  s  rubno prilikom obreojih je jedna (lijeenu  optičku  cjstranice  uvijek(parne) stranic

esi, albumi za sl

Duža stranica sAJOR (M), kao džbi: m : M = M

ge,  predaja  nao raste redom vr ) i donjeg rubo razvio pod mkladu s unutraše nešto većim oije i vlasnik knjanas  uzajamni 

o  koji  otpada m). ok oznake stranu služi kao optičpira  iza  koje  sećenje štiva. Rukivanja. Ne sminkciju (držeći krezana do sam

ovne  veličine  tresar,  telefonske minimalne: toojeći  format).  Nma od 12‐14pt

već nije pokušaprokušanim recnim bjelinamaezivanja knjižnoeva) označena pelinu  iazivamok  se  obrađujuce, pa desnu str

 

 

ike i marke.  

se razdjeljuje naduži dio prema

M : (m+M).  

am  je  sačuvalaod unutrašnjeg

ba (margo noguarljivim prstimašnjim rubom, a od unutrašnjegige, bio navikaoodnos  rubova

na  obrezivanje

nica  (paginacijučka  izolacija, jee nalazi  vanjskibna bjelina  imajemo zaboravitnjigu u rukamaog teksta  i koja

tekućeg  teksta ki  imenik) slovao su izdanja kodNasuprit  njimat, pa će bjeline u

ao da promijeneptima nauke opostavlja  samog bloka. parnim, a drugao  ih  pripadnimu  zajedno.  Kodranicu nazivamo

P  Paa a 

R  Os

a g u, a i g. o a: 

e 

u) er i, a ti a, a 

i a d a, u 

ni o o 

a m d o 

R  Poproma 

ginacija snovni forma

odjela knjigovoizvoda premanjeni 

ati 

veških ma 

i udarnom  stranicom  (pri  tome  je njena gornja polovina uočljiva od donje). Zbog  toga desna stranica uvijek ima prednost; nastojimo npr. da početak poglavlja uvijek dođe na desnu stranicu, a završetak poglavlja (izlazna stranica) na lijevu. Isto tako ćemo svaku uspjeliju ilustraciju u knjizi staviti na desnu stranicu, a manje uspjele na  lijevu. Sve što smo rekli o prednosti desne (neparne) strane vrijedi samo za one knjige koje su štampane pismom  koje  se  čita  s  lijeva  na  desno. Ako  je  knjiga  štampana  pismom  koje  se  čita  s  desna  u  lijevo  (npr. arapskim ili hebrejskim pismom), onda je smjer prelistavanja knjige obrnut, a udarna je svaka lijeva stranica; u tom slučaju lijeve stranice nose neparnu, a desne stranice parnu numeričku oznaku.  

  Rubna bjelina (estetska i praktična funkcija)                          

 

                                       list                                                                    pripadne knjižne stranice    

 

 Smještaj sloga na knjižnim stranicama (određivanje geometrijskom metodom)