Prepoznajte određeni tip gosta, naučite da odgovarate na njegova pitanja i izbegnite "zamke".

VARJAČA DIZAJNKARTA PIĆA

plus!razgovor

s povodomBORBA

za muzičkidinar

Kako se pripremaju specijaliteti od divljači,istraživanje o divljačii ponuda distributera.

TOP 11 - najpopularniji viski i burbon po mišljenju barmena i anketiranih lica, 7 marketinških alatki za njihovo promovisanje.

Da u ugostiteljskom objektu napravite udobnu i ušuškanu

atmosferu pomoći će vam arhitekta Milena Starčević.

Oprema i tehnologija: combi - steamer

KO SU VAŠI GOSTI?

restorani, barovi hoteli

za profesionalce u ugostiteljstvu

àlacarteàlacarte&&broj 1 godina 2011.

besplatni primerak

sadržaj

Magazin à la carte namenjen je profesionalcima u ugostiteljstvu - konobarima, kuvarima, menadžerima, vlasnicima ob-jekata, somelijerima, barmenima, baristima, kao i distributerima i svima koji pružaju usluge profe-sionalcima u HoReCa kanalu.

53

TOP 11 - ZA KARTU PIĆANajpopularniji viski i burbon po mišljenju barmena i anketiranih lica.

ŠARENI SVET KOKTELABarske mešavine na bazi viskija i burbona.

SEDAM MARKETINŠKIH ALATKIKako promovisati viski i burbon u objektu i povećati obim prodaje.

KARTA NAPITAKAMalu školu espressa u magazinu à la carte “vodi” trening menadžer Svetlana Božović.

CHE GUEVARA MARKETINGGoogle analitika: o tome da li ima gužve na vašoj Facebook fan stranici govori IT stručnjak Ivan Milovanović.

varjačaDIVLJAČPonuda distributera

DIVLJI RECEPTIO pripremanju specijaliteta od divljači govori kuvar Ivo Miković.

MASLINOVO ULJE U BROJKAMA

NOVO U GRADUPredstavljamo vam novootvorene ugostiteljske objekte u Beogradu.

RAZGOVOR S POVODOMŽestoka borba koja se vodi za muzički dinar inspirisala nas je da razgovaramo sa ugostiteljima, ali i sa predstavnicima Zavoda za intelektualnu svojinu i Sokoja.

CRTICE IZ POSLOVANJAKo su vaši gosti? Kako da prepoznate određeni tip gosta i izbegnete “zamke”, objašnjava profesor Mirko S. Lončar.

karta pićaVISKI I BURBONPonuda distributera

S DRUGE STRANE ŠANKAPitali smo vaše goste šta oni naručuju i na koji način piju viski i burbon kada se nađu u ugos-titeljskom objektu.

BARMENSKI DVOUGAOPreporuku viskija i burbona dali su barmeni Marko Tošić i Lju-bodrag Apostolović.

6

8

15

19

20

21

22

24

24

25

27

29

30

32

Prepoznajte određeni tip gosta, naučite da odgovarate na njegova pitanja i izbegnite "zamke".

VARJAČA DIZAJNKARTA PIĆA

plus!razgovor

s povodomBORBA

za muzičkidinar

Kako se pripremaju specijaliteti od divljači,istraživanje o divljačii ponuda distributera.

TOP 11 - najpopularniji viski i burbon po mišljenju barmena i anketiranih lica, 7 marketinških alatki za njihovo promovisanje.

Da u ugostiteljskom objektu napravite udobnu i ušuškanu

atmosferu pomoći će vam arhitekta Milena Starčević.

Oprema i tehnologija: combi - steamer

KO SU VAŠI GOSTI?

restorani, barovi hoteli

za profesionalce u ugostiteljstvu

àlacarteàlacarte&&broj 1 godina 2011.

besplatni primerak

3 / à la carte

OPREMA I TEHNOLOGIJAPredstavljamo vam parno-kon-vekcijsku peć: combi-steamer.

DIZAJN KOJI ZARAĐUJEKako da atmosferu u objektu učinite udobnom i ušuškanom govori arhitekta Milena Starčević.

POD LUPOMInformišite se pod kojim uslovima u nekoj od banaka u Srbiji možete da dobijete kredit kao malo preduzeće ili preduzetnik.

IZ PAKLENE KUHINJEPotencijal imamo, a zašto ga ne koristimo, pita se Saša Mišić, prvi čovek serijala “Paklena kuhinja” koji se emituje na Prvoj TV.

SOBA ZA ZAPOSLENEVodič kroz lični razvoj iz ugla HR-a Bojane Gaković.

POTROŠAČKI KODGfK istraživanje: navike u ishrani - trendovi i promene.

VINSKE REGIJESa vinima iz Južne Afrike up-oznaje vas Nenad Basarić.

ZELENA REVOLUCIJAZašto je važno u meni ubaciti kalorije, ugljene hidrate i alergene, govori nutricionista Slavica Matić.

ŠTA IMA NOVO?Potpisan ugovor o distribucijiDeset miliona evra za ambalažuOgraničeno radno vreme

MOJ PRVI POSAOKako je napravio tarsku kolibu među blokovima ispričao nam je Prvoslav Đuričić, vlasnik restorana “Čobanov odmor”.

IZLOGSaznajte koji se novi proizvodi i usluge lansiraju kroz HoReCa kanal.

À LA CARTE PATROLAOtišli smo do Kovilja i proveli se u “Čardi na kraju sveta”.

8

15

5

19

29

47

37

34

37

40

47

49

51

53

57

59

61

63

65

4 / à la carte

ao tinejdžerka maštala sam o tome da se preselim u Njujork i radim kao barmen u nekom punk-rock klubu. Ćaskala bih s ljudima, mućkala im koktele i sve to bi bilo neverovatno cool. I lako. Dvadesetak godina kas-nije, suočavajući se sa izazovom pravljenja magazina za ugostitelje, prvi put imam priliku da se, doduše indirektno, nađem s druge strane šanka. Upoznala sam mnoge od vas. Profesionalce. Kuvare, bariste,

somelijere, barmene... Kreativne ljude. Shvatila koliko je ugostiteljski posao težak. A opet, počneš jednom da ga radiš i ne možeš da ga napustiš. Navučeš se na njega. Na tu dinamiku, paklen tempo, adrenalin koji skoči kada je objekat pun. Svi ugostitelji koje poznajem su strasni ljudi. Svi do jednog.

I svima je, u ovim nenormalnim uslovima poslovanja, teško. Zato sam, razmišljajući o koncepciji magazina i angažujući stručne ljude da pišu za à la carte na umu imala samo jedno: da vam obezbedim što više praktičnih saveta. Nikakva filozofija. Nikakvo naučno štivo razum-ljivo samo užem krugu doktora nauka. Umesto toga, obilje “kako da” vodiča... kako da optimizujete asortiman, kako da oplemenite enterijer, kako da se nosite sa nervoznim gostima, kako da odaberete najpo-voljniji kredit za opremu ili vozilo, kako da savladate tehnike besplat-nog online marketinga, kako da...

Ako u ovom magazinu pronađete makar dva korisna saveta ili bar jedno rešenje za neki problem koji vas muči – i meni će skočiti adrenalin. Jer, sasvim slično ugostiteljstvu, i novinarstvom se bave strasni ljudi. Svi do jednog!

Izdavač: Media Nouveaux d.o.o, Beograd Direktor: Aleksandar Bubonja Glavni i odgovorni urednik: Dragana Vraneš, dragana@alacarte.rs Urednik: Vladimir Đurđić Tehnički urednik i dizajn časopisa: Ana Bogdanović Novinar: Tijana Pantelić, tijana@alacarte.rs Sales executive: Ivana Pešić, ivana@alacarte.rs Marketing manager: Ivana Vraneš, ica@alac-arte.rs Advertising: Miloš Todorović, milos@alacarte.rs Adresa redakcije: Dimitrija Tucovića 52/II/14, Beograd Telefoni: 011/240-1320, (fax) 240-1320 Štampa: Rotografika, Subotica. CIP: Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbi-je, Beograd ISSN: 2217-5040 COBISS.SR-ID: 182119436 Časopis je besplatan za ciljnu grupu - ugostitelje. Izlazi jednom mesečno. Za članke, fotografije i oblikovanje časopis zadržava sva prava. Ne odgovaramo za sadržaj objavljenih oglasa.

Dragana Vranes

impressum

29

5 / à la carte

5 / à la carte 6 / à la carte

novo u gradu

Disco pevac

Mesto koje volimo leti, sa jed-nom od najpopularnijih bašti, sada ima i zimsku varijantu. “Pevac” je postao disco i groovy, a nudi vreli provod u ledenim noćima. Smešten u samom srcu grada, “Pevac” može biti odličan izbor da se započne večernji provod.

Mesto radi od srede do nedelje od 22:00 do 02:00, a ako se gostima ne ide kući, u blizini se nalazi veliki broj klubova. Po konceptu ovo je klasičan bar (namenjen populaciji od 25 do 45 godina) sa odličnom ponudom pića, dugim šankom, mestima za sedenje i stajanje, ali ono po čemu se svako izdvaja je zaista impresivna ponuda koktela – čak 500! Ipak, evo male preporuke: “Strawberry mohito” (mohito sa svežim jagodama) ili “Melon martini” (martini sa dinjom). Oba su originalna, veoma popularna, slatka, egzotična i osvežavajuća. Cene koktela

kreću se između 400 i 500 dinara. Naravno, dobri kokteli zahtevaju dobre i vešte barmene, čije slobodno možemo reći akrobacije, pored DJ-a prave atmosferu. Lokal pleni i odlično osmišljenim enterijerom, u duhu svetskih barova, a moto sezone je “We are not angels” (“Mi nismo anđeli”). Za muziku, zaduženi su DJ ili bend, a ovde se mogu čuti MTV hitovi, pop, rock, muzika za dance floor, stari i nove hitovi... Kako kažu u “Disko pevcu”, bar je poznat i po lepim devojkama koje vole trendi nova mesta u gradu. Prostor prima oko 120 ljudi, a lokal je već prilično popularan, tako da se rezervacija preporučuje.Adresa: Gračanička 15; Radno vreme: 22:00-02:00.

Moon SohoJoš jedan restoran iz porod-ice “Moon sushi & fusion food“ koncepta otvorio je svoja vrata 3. marta 2011. U možda najpopularni-joj beogradskoj ulici kada je za-bava u pitanju – Strahinjića Bana, u “Soho” baru, poznatom klubu sa kojim “Moon” sarađuje. “Moon Soho“ restoran posetili smo kako bismo “nahranili” radoznalost. Vrlo brzo, uronili smo u opuštenu atmosferu u duhu najbolje zabave Beograda. Između DJ-eva i gostiju odmah se stvorio “vajb“, praćen ujedno i hedoniz-mom “na delu”.

Ono što je ipak bilo bitno za nas, naročito na kraju zime i sa početkom prvih lepih dana, je

činjenica da je hrana u “Moonu“ lagana, uku-sna i namenjena pre svega onima koji brinu o zdravlju. To znači da se, konzumirajući izvanredne japanske i internacionalne specijalitete, nismo ugojili i da ćemo moći da obučemo atraktivne prolećne “krpice“, a pri tom gastronomski užitak nije izostao. Uz suši, preporučujemo maki rolnice, hladnu supu od paprika i manga sa avokadom i salate “Oki-nawa“ i “Fuji“ koje se pripremaju à la carte. Interesantno je da, neračunajući suši, svaki “Moon“ restoran ima posebno kreiran meni “baš za taj objekat“, pa je tako u “Moon“ baru u Makedonskoj ulici akcenat na širokoj ponudi nudli i tajlandskog pirinča, dok jelovnik u novootvorenom “Moon Soho“ restoranu nudi stekove inspirisane japanskim terijakijem i tempuru. Izbor pića je za svaku pohvalu. Adresa: Strahinjića Bana 52; Radno vreme: 12:00-24:00.

Lorenzo & Kakalamba

Deselepojede “Lorenzo & Kakalam-ba” je originalni prostor koji predstav-lja jedinstveni koncept sukoba između Firence i Pirota. Tvorac koncepta kaže da je sve poteklo od sasvim jednostavnog i iskrenog obećanja koje je na početku braka pažljiv muž dao voljenoj ženi: “Draga, jedno ti sigurno mogu obećati: nikada nećeš biti gladna!” Onda je ovaj impresivni amaterski poduhvat gurmana entuzijaste dobio svoje iznenađujuće obličje koje goste neće ostaviti ravnodušnim. Ukoliko se, naravno, na samom ulazu ne sapletu na neki od nevešto sakrivenih kablova ili ne propadnu kroz rupu u podu direktno u kuhinju – u lonac sa ukusnim đakonijama. U suprot-nom, gosti će naći svoje mesto na nekoj od maštovitih stolica i moći da uživaju u nekoj od slasnih firentinskih ili piroćanskih poslastica. A kada budu zadovoljili svoje gurmanske apetite, za oko će im sigurno zapasti mnoštvo interesantnih detalja: od koze koja spokojno pase travu po plafonu, preko komičnih reprodukcija čuvenih firentinskih skulptura, do slika slavnog Botera. Adresa: Cvijićeva 110; Radno vreme: 12:00-24:00.

7 / à la carte

Stalni gost muških okupljanja!Nova flaša Jelena za istinske ljubitelje piva!Apatinska pivara predstavlja novu, jedinstvenu flašu Jelen piva! Nova flaša sa stabilnim postoljem, modernog diza-jna, braon boje i sa utisnutim Jelen logotipom, poručuje svim pravim ljubiteljima piva da dobre stvari mogu biti još bolje! Snažna Jelen flaša, inspirisana nezaboravnim “muškim okupljanjima” i mnogobrojnim fanovima Jelenka, je dostupna, od sredine marta, širom Srbije u staklenoj povratnoj ambalaži od 0,5l i staklenoj povratnoj i nep-ovratnoj ambalaži od 0,33l.

Da dobre stvari budu još bolje!Jelen pivoMuškarci znaju zašto.

7 / à la carte

Ugostitelji su sproveli nekoliko krugova akcije “zamrzavanje muzike”, a poslednja u nizu održana je 25. januara 2011. kada je u 8.500 objekata širom Srbije muzika isključena na ceo dan. U međuvremenu, dogodili su se i neki pomaci – objedinjene su takse koje se plaćaju za OFPS i PI tako da će se ubuduće za njih plaćati jed-instvena naknada. Takođe, Grad je ukinuo taksu za držanje muzičkih uređaja i priređivanje muzičkih programa u objektu. Ugostitelji, međutim, smatraju da to nije dovoljno. Traže objedinjavanje taksi Sokoja i OFPS-a, smanjenje visine tarifa i javno objavljivanje reper-toara ovih organizacija. Akcije će se nastaviti – do ispunjenja zahteva.

Žestoka borba za muzički dinar

Ugostitelji Srbije udružili su se prošle godine i digli glas protiv visine i količine taksi koje plaćaju kao tzv. muzički dinar.

razgovor s povodom

Da bismo stekli uvid u problem oko “muzičkog dinara” razgo-varali smo sa svim akterima ovog “spora” – Udruženjem ugostitelja iz Novog Sada, Unijom poslodavaca Srbije, predstavnicima ugostitelja iz Beograda, Novog Sada i Niša i, sa druge strane, sa predstavnici-ma Zavoda za zaštitu intelektu-alne svojine i Sokoja. Takođe, tekstom smo obuhvatili tarifu OFPS-a i PI-ja, a razgovarali smo i sa predstavnikom Mozzart kladionice koja zbog kreiranja autorske muzike za sopstvene objekte – nije više u obavezi da plaća takse...

8 / à la carte

Služba za odnose sa javnošću Unije poslodavaca Srbije:“U 42 grada u Srbiji, u ugostiteljskim objektima koji su obveznici naknade za javno saopštavanje muzike, 25. januara 2011. je isključena muzika na ceo dan u znak protesta protiv visokih tarifa Sokoja i OFPS-a. Time smo uputili poslednji poziv upozorenja nadležnim institucijama i Komisiji za autorska i srodna prava da uvedu red u oblast autorskih prava u Srbiji”.

Ova akcija je nastavak akcije sprovedene 22. decembra 2010, kada je u Beogradu, Novom Sadu i još 34 grada i opštine u Srbiji muzika “zamrznuta” na jedan sat u 8.500 ugostiteljskih lokala. Kako kažu u Uniji poslodavaca Srbije, spor ugostitelja, trgovaca, preduzetnika, zanatlija i drugih sa Sokojem i OFPS-om nastao je zbog činjenice da ni 13 meseci otkako je izmenjena verzija Zakona o autorskim i srodnim pravima stupila na snagu nije ispoštovan član 170, stav 5. Za-kona koji kaže: “Prilikom određivanja tarife uzimaju se u obzir tarife kolektivnih organizacija država čiji je bruto društveni proizvod približne vrednosti bruto društvenom proizvodu Re-publike Srbije”. Iz Unije poslodavaca kažu da su u zemljama poput Slovenije, Britanije, Hrvatske, cene pića u ugostiteljs-kim objektima kao i prosečne zarade zaposlenih višestruko veće nego u Republici Srbiji. Zbog toga je i ukupan promet u kafićima višestruko veći, pa su naknade značajno manji deo prometa nego u Republici Srbiji i samim tim procenutalno mnogo manje opterećenje.

Zahtevi ugostitelja1. Umanjenje nadoknada koje naplaćuju SOKOJ i OFPS prema realnim ekonomskim kriterijumima - realna platežna moć ugostitelja.2. Ispitivanje rada organizacija Sokoj i OFPS u poslednje tri godine, praćenje tokova novca i načina raspodele sredstava kojim su grubo povređena prava intelektualne svojine stotina muzičkih autora i pojedinih produkcijskih kuća.3. Uvođenje jedinstvene kategorizacije objekata u ugostiteljstvu, trgovini, zanatstvu, sektoru usluga itd. koji su obveznici plaćanja

Tihana Vidaković,sekretar Udruženja ugostitelja “UGONS 1946”:“Želimo da kampanjom na terenu u najvećim gradovima i opštinama stavimo do znanja javnosti da ne želimo više da nas Sokoj i OFPS reketiraju i da tražimo od resornog ministra za nauku i tehnologiju Božidara Đelića da reaguje i utiče da Vlada Repub-like Srbije završi sa imenovanjem Komisije za autorska i srodna prava koja je po Zakonu morala da bude oformljena pre pet meseci, a u čijoj nadležnosti je određivanje novih, realnih tarifa.”

KO? Grana ugostiteljstva i turizma i grana trgovine u Uniji poslo-davaca Srbije, dva najveća udruženja ugostitelja u Beogradu i Novom Sadu, i još 36 udruženja preduzetnika širom Srbije.

ŠTA? Realizovali su na terenu zajedničku akciju “zamrzavanja muz-ike”, 22. decembra 2010, simbolično, na prvi dan zime, u periodu između 12:00 i 13:00 časova, u svim ugostiteljskim, trgovačkim i drugim objektima i radnjama.

ZAŠTO? Kao znak upozorenja Vladi Republike Srbije i drugim državnim institucijama koje su prekršile Zakon o autorskim i srodnim pravima i dozvolile Sokoju i OFPS-u da naplaćuju enormno visoke iznose svojih tarifa za puštanje muzike.

KAKO? Novinarima su podeljeni materijali koji ilustruju sadržinu ovog građanskog i poslodavačkog protesta, upućeno je javno pismo ministru za nauku i tehnologiju Božidaru Đeliću, a takođe su u lokalima koji su bojkotovali muziku zalepljeni plakati obaveštenja.

Komisijа zа аutorsko i srodnа prаvа formirаnа je odlukom Vlаde Republike Srbije krаjem 2010. godine.

U Novom Sadu ukinuta je taksa za držanje muzičkih uređaja za ugostitelje. Skupština Grada Beograda ukinula je taksu za priređivanje muzičkih programa u

ugostiteljskim objektima i držanje muzičkih uređaja na početku 2011. godine.

naknada Sokoju i OFPS-u radi određivanja njihove realne platežne sposobnosti da ove naknade redovno izmiruju.4. Javno objavljivanje repertora Sokoja i OFPS-a i popisa dela, autora i producenata koje one štite.5. Objedinjavanje naplate ove dve organizacije, po ugledu na zemlje EU, ali i Hrvatsku.6. Uvođenje sistema “košuljica” u najkraćem roku i naplata naknada za emitovanje muzičkih dela TV i radio-stanicama isljučivo po broju emitovanih numera a ne sveukupno ili kao deo od prometa kako se sada radi.

Zamrznuta muzika u Beogradu

Zamrznuta muzika u Novom Sadu

Štrajk upozorenja u 42 grada u Srbiji

"

"

Zemlja

Slovenija

Velika Britanija

Španija

Hrvatska

Srbija

Iznosi za kafić do 50m2 ukupno godišnje (SOKOJ + OFPS)

515,04 evra

452,30 evra

855,24 evra

502,20 evra

480,49 evra

BDP zemlje po glavi stan. 2009. (Svetska banka)

23.008 USD

36.298 USD

29.875 USD

13.527 USD

5.262 USD

razgovor s povodom

9 / à la carte

Autorska prava

9 / à la carte

u iznosu od 10-15 evra mesečno, dok je cena kod nas, u zavisnosti od objekta, od 50 evra pa naviše, na mesečnom nivou! Isto tako, želimo da prilikom sklapanja ugovora sa ove dve organizacije budu ispisane cene kvadrata ili stolice ugostiteljskog objekta (OFPS naplaćuje po kvadratu ugostiteljskog objekta, dok Sokoj po broju sedećih mesta), jer je trenutno stanje takvo da su cene izražene u bodovima, za koje ne znamo šta znače. Koliko je nama poznato valuta koja se koristi u Srbiji je dinar, a ne bod. Takođe, tražimo da Trgovinski sud ne donosi presude samo na osnovu izjave jedne stranke u sporu, jer to onda ne predstavlja parnični postupak.

Koje akcije preduzimate u Novom Sadu?Akcije koje se preduzimaju u Novom Sadu su identične akcijama koje se sprovode u celoj Srbiji, a to je “zamrzavanje muzike” u tri stepena. Poslednja akcija je izvedena 25. januara, kada je muzika isključena na ceo dan kao znak upozorenja, a sledeća akcija je planirana za početak proleća kada ćemo totalno isključiti muziku iz naših objekata, ako se u međuvremenu naši zahtevi ne ispune. Prethodna akcija je održana 22. de-cembra, a pre toga smo imali pojedinačne akcije raznih udruženja i Unije poslodavaca Srbije još od marta prošle godine.

Da li ste se obraćali nekome od nadležnih i da li je to imalo efekta?Obraćali smo se i Zavodu za intelektualnu svojinu i Ministarstvu za nauku i tehnolog-iju, kao i direktno potpredsedniku Vlade Božidaru Đeliću (u junu i septembru, 2010. godine), međutim odgovor nismo dobili do današnjeg dana. Kao da ih to ne zanima.

Reč ugostiteljaDragan Stanojević,preduzetnik, vlasnik caffe-poslastičarnice “Mozart” u Novom Sadu:

Zašto ugostitelji iz Novog Sada učestvuju u akcijama “zamrzavanja muzike”?Borimo se da se objedine takse Sokoja i OFPS-a, kao i da se visina taksi dovede do iznosa koji je prihvatljiv za plaćanje.

Šta je, za ugostitelje, sporno u Zakonu o zaštiti autorskih prava?Što se tiče samog Zakona o zaštiti autorskih prava ništa nije sporno, autorska prava se moraju platiti. Jedino što je sporno jeste visina naknade.

Šta želite da postignete prekidanjem muzike?Želimo da se objedini naplata, smanje tarife, čisto da znamo kome i za šta plaćamo, jer po trenutnom stanju plaćamo četiri nameta za muziku (OFPS-u, Sokoju, RTS-u i kablovskim distributerima). Zašto bi ugostiteljski objekat koji “sluša” muziku sa radio prijemnika ili sa kablovskog distributera plaćao dodatno Sokoju i OFPS-u, kad već plaća radio-TV pretplatu i pretplatu kablovskom distributeru? U toj pretplati trebalo bi da bude sadržana cena OFPS-u i Sokoju! Ne želimo da se razlikujemo od ostalih kole-ga u EU i regionu koji iste ove takse plaćaju

Želimo da se objedini naplata, smanje tarife, čisto da znamo kome i za šta plaćamo.

Trenutno plaćamo četiri nameta za muziku: OFPS-u, Sokoju, RTS-u i kablovskim

distributerima.

"

"

"

"Miodrag Jovanović,menadžer Cream Cafea, Beograd:

Sa postojećim nametima koje izdvajamo za autorska prava ne možemo da opstanemo. Mi ne kažemo da ne treba da plaćamo – treba, ali u nekim umerenim ciframa. Ovo su cifre koje su stvarno nenormalne za neke normalne okolnosti.

Ivan Cvetković,menadžer Sky Cafea, Niš:

Šta je, za ugostitelje, sporno u Zakonu o Zaštiti autorskih prava?Po mom mišljenju ništa nije sporno. Veru-jem da je pre svih Zakonodavac sas-tavio ovaj zakon sa najboljom namerom i u cilju uspostavljanja kako pravne regulative tako i u interesu svakog od korisnika našeg državnog budžeta. Naravno, kao i sve kod nas, problem je u implementaciji! Verujem da niko od kolega ugostitelja nema ništa protiv Za-kona, naročito ne protiv zaštite prava autora i izvođača, ali mislim da se svi slažemo da to ovaj zakon i ovakva primena ne obezbeđuju. Ovde posebno mislim na izvođače i autore koji, veru-jem silom prilika, nastupaju na raznim televizijama, po “klubovima”, “dis-kotekama”, “splavovima”, kafanama i restoranima duž Ibarske magistrale i širom Srbije, gde nikakva njihova prava nisu ni zaštićena niti je njihov ljudski i autorski integritet ispoštovan. Zakon se zapravo koristi kao “reketaški” alat, sredstvo iznude, odnosno poslovanje lokala se ne unapređuje niti zavisi od emitovanja autorskih sadržaja.

Kolike takse plaćate i kome sve?Za sada smo u Sky cafeu u Nišu imali iskustva samo sa OFPS-om, i taksa je prilikom prve posete ovlašćenog lica, naravno sa popustom od 50 posto, iznosila oko 15.000 dinara, ako se izmiri do juna, a više od 30.000 ako se plaća posle ponuđenog roka.

Šta mislite da bi bilo realno učiniti po ovom pitanju?Mislim da mora da se napravi raz-lika između lokala koji emituju muzičke i druge autorske sadržaje uživo i kod kojih se poslovanje i poseta zasniva na tim sadržajima i onih lokala, kao što je Sky, koji muziku emituju kao periferni sadržaj, a akcent u poslovanju stavljaju na kvalitet ponude i usluge. Može se čak, iz naše per-spektive, reći da autori i izvođači ostvaruju korist putem besplatne reklame koje njihovi sadržaji dobijaju emitovanjem u našim prostorima. Tako da je za nas prihvatljivo ukidanje ovakve vrste nameta.

Kakva je situacija u Nišu?Situacija u Nišu, kao i svuda južno od Beograda, je više nego alarmantna. Ugostiteljstvo je prvo na udaru kada ljudi moraju da se odreknu nečega, a Nišlije moraju da se odreknu mnogih stvari. Glede autorskih prava, situacija je rekao bih smešna, jer koliko sam imao iskustva ni sami zaposleni u poluprivatnim “agencijama” ne veruju u svrhu postojanja svog “posla”, pa nedostatak legitimiteta i nemoć pokušavaju da kompenzuju i preko suda.Za sada nismo upoznati sa organizovan-jem bilo kakve akcije protesta na nivou Niša, a znajući mentalitet i sujetu ovdašnjih ugostitelja i ne očekujem bilo kakvu akciju. A gradske vlasti Niša su se bar do sada zadovoljile “samo” komunalnom, ekološkom taksom, taksom na korišćenje gradskog zemljišta itd.

Ne želimo da se razlikujemo od ostalih kolega u EU i regionu koji iste ove takse plaćaju u iznosu od 10-15 evra mesečno

10 / à la carte

razgovor s povodom

Čija prava Sokoj štiti i na koji način?Prava autora muzike, autora teksta, au-tora aranžmana muzike i drugih nosilaca autorskih prava na muzičkim delima svih žanrova. Sokoj zastupa, po osnovu nji-hovih punomoćja, više od 9.000 domaćih autora i nosilaca autorskih prava, a na osnovu bilateralnih ugovora zaključenih sa inostranim autorskim društvima – više od 2.000.000 inostranih autora.

Šta podrazumeva termin “korišćenje muzike na javnom mestu”?Javno mesto je svako mesto van privat-nog okruženja. Svi ugostiteljski objekti (restorani, kafići, splavovi, diskoteke, klubovi, hoteli...) su javna mesta. Korišćenje muzike u ugostiteljskim ob-jektima podrazumeva: izvođenje muzike uživo, tzv. živa muzika, ili korišćenje (javno saopštavanje) muzike sa nekog od nosača zvuka – radio ili televizijski prijemnik, CD, DVD, PC..., tzv. mehanička muzika. Šta sve podleže plaćanju: koja vrsta muzike, emitovana sa kojih uređaja?Svaka vrsta muzike koja se izvodi uživo ili se emituje sa nekog od nosača zvuka u ugostiteljskom objektu podleže plaćanju autorske naknade.

Koliko traje autorsko pravo?Autorsko pravo traje 70 godina od smrti poslednjeg autora na delu.

Da li plaćanje naknade zavisi od veličine i lokacije objekta?Ako se radi o splavovima, diskotekama, klubovima kriterijum za određivanje autorske naknade je veličina/kvadratura prostora. Za kafiće i restorane kriterijum za autorsku naknadu je kapacitet/broj stolica u ugostiteljskom objektu.

OBAVEZE PREMA SOKOJU

Kafić sa 40 mesta, na mesečnom nivou,

u obavezi je da plati

Sokoju 2.880 dinara,

Da li se naknada plaća i ako se u lokalu pusti neka TV-stanica, koju ugostitelj već plaća kablovskom operateru?Da, potrebna je dozvola Sokoja. Radio i televizijske stanice, isto tako, plaćaju autorsku naknadu za korišćenje muzike. Emitovanje njihovog programa u ugos-titeljskim objektima zakonski se smatra drugim oblikom korišćenja muzike - javnim saopštavanjem.

A ako ugostitelj pusti muziku sa neke web stranice, kao što je YouTube?Da, i u ovom slučaju je reč o javnom saopštavanju.

Kako ugostitelj prijavljuje Sokoju muzičke sadržaje koji se u njegovom lokalu emituju? Ukoliko ugostitelj ima muziku potrebno je da dobije dozvolu od Sokoja za njeno korišćenje. Koliku će naknadu platiti uslovljeno je vrstom objekta (splav, kafić, hotel...). Ugostitelji u jednom objektu mogu da koriste i živu i mehaničku muziku. Za živo izvođenje potrebno je da dostave spisak/listu izvođenih dela. Za samo korišćenje mehaničke muzike, dobijanjem dozvole od Sokoja, korisnik može da ko-risti celokupan kako domaći tako i svetski muzički repertoar. Visina naknade je us-lovljena i time da li se muzika povremeno koristi ili kontinuirano tokom cele godine. Ukoliko se organizuju vanredni događaji (svadbe, mature, nove godine), oni moraju posebno da se prijave. Korisnici za sve in-formacije mogu da se obrate našoj službi, Sektoru za dozvole i naplatu.

Kako se obračunavaju tarife za autorsku naknadu koju ugostitelj treba da plati (po stolici, satnici...)?Koliko će korisnik muzike platiti naknadu uslovljeno je značajem koji muzika ima u

Marija Cvijanović, marketing Sokoj

Autorska prava

što na mesečnom nivou iznosi 72 dinara po stolici.

"

"

TARIFE: SOKOJDiskoteke, klubovi, barovi, splavovi i slično:- veličina prostorija (bez pomoćnih) do 50 kvm – do 16 dana mesečno 700 bodova; preko 16 dana mesečno 1.000 bodova,- veličina prostorija (bez pomoćnih) od 51 do 100 kvm – do 16 dana mesečno 1.000 bodova; preko 16 dana mesečno 1.300 bodova,- veličina prostorija (bez pomoćnih) od 101 do 150 kvm – do 16 dana mesečno 1.300 bodova; preko 16 dana mesečno 1.800 bodova,- svakih sledećih započetih 50 kvm – do 16 dana mesečno 300 bodova; preko 16 dana 350 bodova.

Pojedinačne zabave – svadbe, pro-mocije, proslave: (naknada se plaća po priredbi)- broj stolica/posetilaca do 50 – 300 bodova,- broj st/pos. od 51 do 100 – 500 bodova,- broj st/pos. od 101 do 200 – 800 bodova,- broj st/pos. od 201 do 300 – 1.000 bodova,- broj st/pos. od 301 do 500 – 1.500 bodova,- preko 500, na svakih 50 – po 50 bodova,- za organizaciju zabavnih priredbi u dis-kotekama, klubovima, splavovima i sl. objektima naknada se plaća u iznosu od 10 bodova po posetiocu, računajući 1 posetioca na 1 m2.

Restorani, kafane, kafići – živo izvođenje muzike:(naknada se plaća mesečno i obračunava prema kapacitetu tj. broju stolica/posetilaca, računajući raspoloživ broj stolica, odnosno pun kapacitet)- za izvođenja do 10 dana mesečno – broj bodova po stolici/posetiocu 6,- za izvođenje preko 10 dana mesečno – broj bodova po stolici/posetiocu 8,- ukoliko se, pored živog izvođenja, koriste i uređaji za reprodukciju muzike, naknada se uvećava za 2 boda po stolici/posetiocu.

Restorani, kafane, kafići – mehanička muzika:(naknada se plaća mesečno i obračunava prema kapacitetu tj. broju stolica)- broj stolica/posetilaca do 30 – broj bodova po stolici/posetiocu 10,- broj stolica/posetilaca od 31 do 60 – broj bodova po stolici/posetiocu 8,- broj stolica/posetilaca od 60 do 100 – broj bodova po stolici/posetiocu 6,- broj stolica/posetilaca preko 100 – broj bodova po stolici/posetiocu 4.

Ostali ugo. objekti – kiosci brze hrane, hamburgernice i sl. objekti bez dela za smeštaj gostiju:- naknada se plaća mesečno – 60 bodova.

Napomena: Vrednost boda u svim kat-egorijama objekata iznosi devet dinara. Iznosi u tarifi iskazani su bez PDV-a.

11 / à la carte

razgovor s povodom

11 / à la carte

delatnosti korisnika i udela koji muzikaima na prihode korisnika. Visina naknade je sve niža za one korisnike koji svoju delatnost mogu obavljati i bez korišćenja muzike. Tele-vizijski prijemnik u kafiću koštaće mnogo manje nego nadoknada za diskoteku. Za ugostitelje, visina naknade uslovljena je vrstom objekta: splav, diskoteka, kafić, restoran, hotel... Na primer, restorani plaćaju po kapacitetu (broj stolica), uzima se u obzir da li imaju samo mehaničku muziku ili imaju samo živu muz-iku ili možda kombinovano. Sve to utiče na određivanje visine autorske naknade. Zatim, da li se iz večeri u veče izvodi živa muzika ili samo povremeno. Naknade se plaćaju na mesečnom nivou.

Kakva je situacija sa ugostiteljskim objektima “kioscima” (npr. brze hrane) koji nemaju deo u kome gosti sede?Naknadu plaćaju mesečno, u visini od 60 bo-dova. Visina boda je devet dinara.

Kako se sprovodi kontrola poštovanja procedure Sokoja?Po zakonu Sokoju je izdao dozvolu za rad Za-vod za intelektualnu svojinu, koji je i nadzorni državni organ Sokoja.

Ima li Sokoj mogućnost da izriče kazne?Sokoj pokušava da koristi sve moguće instru-mente da ne dođe do sudske tužbe ukoliko korisnik ne ispunjava svoje zakonske obaveze, plaćanja autorske naknade za korišćenje muzike. Kada se iscrpe svi postojeći instru-menti (obilazak terenskih zastupnika, slanje obaveštenja, slanje računa, opomena), onda smo prinuđeni da korisnika tužimo. Često se korisnici ne oglašavaju i kada dobiju tužbu, jer tada mogu da napišu prigovor (u roku od 3 dana) i da zaključe sudsko poravnanje ili mogu dobrovoljno da isplate dug (rok od 8 dana). Nažalost, korisnici ne koriste te svoje zakonske mogućnosti i javljaju nam se tek onda kada im sud blokira račun.

Kolike su kazne?Ukoliko ugostitelj ne plaća naknadu, onda se podnosi tužba. Ukoliko za živo izvođenje muz-ike ne dostavlja listu izvedenih dela zakonski se sankcioniše, jer se po Zakonu o autorskom i srodnim pravima nedostavljanje muzičkih košuljica smatra privrednim prestupom.

Gde ide novac koji je prikupio Sokoj?Sokoj je neprofitna organizacija. Od priku-pljene autorske naknade, pokrivaju se samo troškovi poslovanja organizacije, a sva sredst-va se raspoređuju autorima muzike i nosiocima autorskog prava. Osnovni ključ za raspodelu autorima su lista emitovanih ili izvedenih dela, tzv. muzičke košuljice.

Da li je ugostitelj, ukoliko plaća Sokoju, dužan da plaća i OFPS-u i PI-ju?Sokoj, OFPS i PI su nezavisne organizacije. Sokoj štiti autorska prava, a druge dve orga-nizacije štite srodna prava. Za sve informacije koje se tiču njih - treba njima da se obratite.

Mozzart kladionica

Zoran Puhač, zamenik direktora marketinga & PR

menadžer “Mozzart” kladionice

Sportska kladionica “Mozzart” raspisala je 2009. konkurs za autorsko rešenje “Mozzart Muzzike”. Reč je o muzici

koja se, nakon proglašenja pobednika konkursa, emituje isključivo na njihovim

uplatnim mestima. Autori deset odabranih radova su novčano nagrađeni i potpisali

su ugovor kojim su prava korišćenja njiho-vog dela preneta na“Mozzart”.

Kako ste došli na ideju da raspišete konkurs?Kompanija “Mozzart” insistira na poštovanju zakona u svim oblastima, pa tako i u ovoj. Istovremeno, dugi niz godina imamo pozitivna iskustva u saradnji sa kreativnim ljudima na principu različitih konkursa, a u domenu društveno-odgovornog poslovanja. U ovom slučaju smo jednostavno spojili ta dva principa i odlučili da raspišemo konkurs za muziku.

Koji autori i žanrovi su odabrani?Konkurs je bio potpuno otvorenog tipa, a uslovima je definisana vrsta muzike, tako da su učestvovali i već izgrađeni, više ili manje afirmisani muzičari, ali i potpuno anonimni stvaraoci. S obzirom na to da kompanija “Mozzart” neguje savremeni urbani vizulelni identitet, takvi su bili i zahtevi za vrstom muzike. Za sva odab-

Imamo sopstvenu muziku, ne plaćamo dodatne takse!

"

"

rana dela kompanija “Mozzart” je otkupila autorska prava, tako da sada raspolaže pravima na ta dela.

Da li za njih plaćate određene takse Sokoju?Za muziku odabranu na konkursu otkupili smo autorska prava i imamo sklopljene ugovore. Sada su autorska prava u vlasništvu kompanije “Mozzart”, pa nismo u obavezi da za to plaćamo i dodatne takse.

Da li su nagrade za pobednike “skupa” investicija?Nagrade za pobednike konkursa (ukupno 3.800 evra) i suma za otkup autorskih prava nisu preskupa investicija ako se uzme u obzir visina taksi na iole duži period.

Da li emitujete i neku drugu muziku koja možda podleže plaćanju?U objektima kompanije “Mozzart” se emituje jedino muzika koja je vlasništvo kompanije i ne podleže plaćanju taksi.

12 / à la carte

razgovor s povodom

Kаko se formirа tаrifа nаknаdа?U oblasti kolektivnog ostvarivanja autor-skog i srodnih prava, proteklih godina bilo je problema koji se tiču načina formiranja tarife organizacija za kolektivno ost-varivanje autorskog i srodnih prava. Zakon iz 2004. davao je slobodu organizaci-jama za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava da potpuno samostalno odrede tarifu naknada za iskorišćavanje autorskog i srodnih prava. One nisu imale obavezu da o tom važnom pitanju pre-govaraju sa korisnicima autorskih dela i predmeta srodnih prava, zbog čega su korisnici bili primorani da organizaciji plate onu naknadu koju im organizacija nametne. To je s razlogom dovodilo do njihovog nezadovoljstva. Postojeći zakon u tom delu, po ugledu na evropsku praksu kolektivnog ostvarivanja autorskog i srodnih prava, predviđa suštinske promene. Dok je prema Zakonu iz 2004. tarifa izraz volje samo jedne strane - organizacije, prema novom zakonu ona je rezultat sporazuma između organizacije i reprezentativnog udruženja korisnika. Nakon postignutog sporazuma, organizacija objavljuje tarifu u Službenom glasniku RS te ona postaje obavezujuća za sve istovrsne korisnike autorskih dela i predmeta srodnih prava u našoj zemlji, bez obzira da li su učestvovali u pregovorima ili ne. Ovakav način određivanja tarife naknada prisutan je u zakonskim rešenjima mnogih evropskih zemalja, na primer u Nemačkoj, Švajcarskoj, Hrvatskoj... Ukoliko dogovor između organizacija i reprezentativnog udruženja korisnika o tarifi izostane, ili nema reprezentativnog udruženja korisnika iz određene delatnosti, predlog tarife određuje upravni odbor or-ganizacije za kolektivno ostvarivanje autor-skog i srodnih prava. Tako određen predlog tarife dostavlja se Komisiji za autorsko i srodna prava na saglasnost. Tarifa mora da bude odraz jednog pravednog balansa između privatnog i javnog interesa, gde bi autori i nosioci srodnih prava bili adekvatno nagrađeni za svoj rad, a korisnici sigurni da legalno koriste autorska dela. Ako to nije slučaj, u donošenje odluke o tarifi mora se uključiti treća strana: Komisija za autorsko i srodna prava. Ona je formirana odlukom Vlade Republike Srbije krajem 2010.

Ko izdaje dozvole?

Zavod za intelektualnu svojinu Vladimir Marić,pomoćnik direktora u Sektoru za autorsko i srodna prava i međunarodnu saradnju:

Štа Zаvod ispituje prilikom izdаvаnjа dozvole zа rаd?Da bi organizacija bila osnovana neophodno je da okupi većinu od ukupnog broja autora ili nosilaca srodnih prava iz određene oblasti, koji imaju prebivalište na teritoriji naše zemlje ili imaju naše državljanstvo. A da li osnivači zaista predstavljaju većinu domaćih autora ili nosilaca srodnih prava iz određene oblasti faktičko je pitanje o kojem će Zavod odlučivati u zavisnosti od okolnosti svakog konkretnog slučaja. S jedne strane, Zavod nema faktičku mogućnost da prebroji sve autore i nosioce srodnih dela u Srbiji, pa će izdati dozvolu za obavljanje delatnosti kolektivnog ostvarivanja prava ukoliko samo utvrdi da je broj osnivača “značajan”. Broj članova organizacije je nešto što se neprestano menja i pred-met je stalnog nadzora koji nad organizacijom vrši Zavod za intelektualnu svojinu. Ukoliko organizacija naknadno ostane bez većine nosilaca autorskog i srodnih prava, to bi bio razlog da joj se oduzme dozvola za rad.

Štа čini “prijаvu” zа dobijаnje dozvole zа rаd?Uz zahtev za izdavanje dozvole za obav-ljanje delatnosti kolektivnog ostvarivanja, osnivači podnose osnivački akt organizacije, statut, izvod iz registra pravnih lica, ukoliko su osnivači pravna lica, dokaz o poslovnom sedištu organizacije, podatke o broju autora, odnosno nosilaca prava koji su ovlastili organizaciju da ostvaruje prava na njihovim delima, odnosno predmetima srodnih prava, popis dela, odnosno predmeta srodnih prava koji će činiti repertoar organizacije, dokaze o ispunjenosti kadrovskih, tehničkih i organizacionih pretpostavki za efikasno kolektivno ostvarivanje prava koja su im poverena i dokaz o uplati propisane ad-ministrativne takse, koja je prihod budžeta Republike Srbije. U pogledu kadrovskih pretpostavki, Zakon nalaže jedino da organizacija mora da ima: 1. zaposlenu osobu koja ima završen pravni fakultet i

najmanje dve godine stručnog iskustva i znanje jednog svetskog jezika i 2. zapos-lenu osobu koja ispunjava propisane uslove za vođenje računovodstva i ima najmanje dve godine stručnog iskustva na poslovima organizovanja i vođenja računovodstva. Da bi uspešno obavljala svoju delatnost, organizacija mora da poseduje i adekvatne tehničke uslove – savremene računare, baze podataka, moderan softver i tako dalje.

Koji su nаjznаčаjniji opšti аkti orgаnizаcije?Organizacija mora da ima svoje opšte akte, a najznačajniji su statut, tarifa i plan raspodele. Planom raspodele utvrđuju se kriterijumi prema kojima organizacija raspodeljuje svojim članovima tantijeme, odnosno naknade. Plan raspodele mora da bude zasnovan na principima srazmernosti, pravičnosti i primerenosti.

"(člаn 157. st. 2. Zаkonа o аutorskom i srodnim prаvimа)

Orgаnizаcijа imа monopolski položаj u Republici Srbiji.

Orgаnizаcije zа kolektivno ostvаrivаnje аutorskog i srodnih prаvа u nаšoj zemlji uživаju zаkonom gаrаntovаni monopol. To konkretno znаči dа u Srbiji ne mogu dа postoje dve orgаnizаcije koje obаvljаju isti posаo, ili preciznije: sаmo jednа orgаnizаcijа može dа dobije dozvolu dа kolektivno ostvаruje određenu vrstu prаvа, nа određenoj vrsti delа.

"

13 / à la carte

razgovor s povodom

OBAVEZE PREMA OFPS

Prava proizvođača fonograma

Ugostiteljski objekti – kаfići, bаšte i terаse, restorаni, kiosci sа brzom hrаnom, poslаstičаrnice, internet kаfei:(imaju prostor za smeštaj gostiju i služe pića)- veličina prostorija do 25 kvm – korisnici koji nisu pribavili dozvolu OFPS 1.500 bodova, koji su pribavili dozvolu 1.000 bodova,- veličina prostorija od 26 do 50 kvm – korisnici koji nisu pribavili dozvolu OFPS 2.833 boda, koji su pribavili dozvolu 1.890 bodova,- veličina prostorija od 51 do 75 kvm – korisnici koji nisu pribavili dozvolu OFPS 4.167 bodova, koji su pribavili dozvolu 2.779 bodova,- veličina prostorija od 76 do 100 kvm – korisnici koji nisu pribavili dozvolu OFPS 5.333 boda, koji su pribavili dozvolu 3.557 bodova, - veličina prostorija od 101 do 200 kvm – korisnici koji nisu pribavili dozvolu OFPS 6.500 bodova, koji su pribavili dozvolu 4.336 bodova, - veličina prostorija od 201 do 300 kvm – korisnici koji nisu pribavili dozvolu OFPS 7.167 bodova, koji su pribavili dozvolu 4.780 bodova, - Za svakih dodatnih 100 kvm ili deo toga - korisnici koji nisu pribavili dozvolu OFPS 833 boda, koji su pribavili dozvolu 556 bodova.

Diskoteke i noćni klubovi, bаrovi, restorаni nа vodi i svi ugo. objekti koji imаju rаdno vreme posle 02:00 čаsа:- veličina prostorija do 50 kvm – korisnici koji nisu pribavili dozvolu OFPS 13.333 boda, korisnici koji su pribavili dozvolu OFPS 8.893 boda,- veličina prostorija od 51 do 100 kvm – korisnici koji nisu pribavili dozvolu OFPS 18.333 boda, korisnici koji su pribavili dozvolu OFPS 12.228 bodova,- veličina prostorija od 101 do 150 kvm – korisnici koji nisu pribavili dozvolu OFPS 25.000 bodova, korisnici koji su pribavili dozvolu OFPS 16.675 bodova,- za svakih dodatnih 50 kvm ili deo toga – korisnici koji nisu pribavili dozvolu OFPS 5.000 bodova, korisnici koji su pribavili dozvolu OFPS 3.335 bodova.

Napomena: Vrednost boda u svim kategorijama objekata iznosi devet dinara. Iznosi u tarifi iskazani su bez PDV-a.

OBAVEZE PREMA PI

Interpretatorska prava

Aneksom Ugovora o poslovnoj saradnji između OFPS i PI potpisanim 29. decembra 2010. godine objedinjene su naknade ove dve organizacije.

""

Organizacija za kolektivno ostvarivanje prava interpretatora (izvođača) – PI je organizacija čiji je cilj prikupljanje i raspodela interpretatorskih naknada. Interpretator je, po Zakonu o autorskom i srodnim pravima, fizičko lice koje se lično angažuje na inter-pretaciji dela (muzičar, glumac, igrač, pantomimičar, pevač, dirigent). Interpretator se još naziva i izvođačem. Organizacija PI se po osnovu Dozvole za rad izdate od strane Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije, bavi kolektivnim ostvarivanjem

imovinskih prava interpretatora muzičkih i muzičko-scenskih dela. Aneks Ugovora o poslovnoj saradnji između OFPS i PI potpisan je 29. decembra 2010. Njime je utvrđeno da će dve organizacije ubuduće naplaćivati jedinst-venu naknadu od emitovanja, reemitovanja i javnog saopštavanja fonograma i na njima zabeleženih interpretacija, kao i od javnog saopštavanja izdatih fonograma. Jedinstvenu naknadu u ime ove dve orga-nizacije naplaćuje OFPS.

Organizacija proizvođača fonograma Srbije bavi se zaštitom prava proizvođača fonograma (zapisa zvuka na nosaču zvuka) i prikupljan-jem naknade za korišćenje muzike tj. za javno saopštavanje u restoranima, hotelima, noćnim klubovima, diskotekama... Zastupa izdavače sa područja Republike Srbije. OFPS je osno-van Zakonom o autorskom i srodnim pravima i Rešenjem Zavoda za intelektualnu svojinu. Ko-risnik repertoara OFPS je dužan da u pismenoj formi, mailom ili redovnom poštom, prijavi svako korišćenje repertoara OFPS zaključno sa 15. februarom za kalendarsku godinu. Osnovicu za obračun naknade čini ukupan prihod koji korisnik ostvaruje obavljajući delatnost u okviru koje koristi repertoar OFPS. Naknada se obračunava primenom procenta na osnovicu. Naknada se može odrediti i u paušalnom iznosu ako se pri-hodi korisnika ne mogu pouzdano utvrditi. Račun se plaća na mesečnom nivou.Vrste nosača zvuka: audio kaseta, video kaseta, CD, DVD, video recorder, audio recorder, memo-rije uključujući i USB, audio player - mobilni telefoni, MP3 playeri, PC, hard disc...

Tarife: OFPS

14 / à la carte

razgovor s povodom

Ko su vaši gosti?

OdlučanSmelo ulazi u vaš objekat. Ide pravo ka određenom stolu. Čim sedne, odmah će uzeti jelovnik i vinsku kartu (ukoliko ih ima na stolu ili u blizini), ili će potražiti od konobara da mu donese. Brzo će izabrati šta želi i poručiti. Često će, bez gledanja u jelovnik, sam reći konobaru da mu donese određenu konzumaciju. Ako naručuje na primer pivo, kazaće koju marku hoće (“Jelen”, “Tuborg”…) i da li da bude dobro ohlađeno. Odlučnog gosta je lako uslužiti. Nema potrebe za nekim posebnim nuđenjem i širim objašnjavanjem, jer sam zna šta želi. Naručuje za celo društvo za stolom, savetuje ostale šta bi im najviše odgovaralo. Od vas očekuje brzu uslugu.

NeodlučanOd prvog kontakta sa vama daje do znanja da je takav. Obično se neodlučno i kreće. Nešto zagleda i zazire. Ne može se brzo odlučiti ni gde će da sedne, naročito ako ima više slobodnih stolova u objektu. Sporo izražava svoje želje, odnosno zahteve. Ako mu ponudite pomoć u izboru, rado će u prvom trenutku prihvatiti vašu ljubaznost, ali se ni tada neće brzo odlučiti za ono što mu nudite. Njemu se obično i ne žuri, ili bar takav utisak odaje. Stalno bi kao još nešto razmišljao, pitao, tražio. Neprestano je u nedoumici. Morate mu “klještima” izvlačiti reči da biste saznali šta ustvari želi.Zato je neodlučan gost – neugodan. S njim se mora imati mnogo više strpljenja. I on je gost, kao i svaki drugi. Nikako ga ne smete požurivati, već samo strpljivo sačekati, nuditi mu pomoć u izboru i odlučivanju. Recite mu, pa makar vam to teško padalo jer vam oduzima vreme suvišnim zadržavanjem, da “to ništa

Ovaj tekst pomoći će vam da prepoznate određeni tip gosta. Naučiće vas da odgovarate na njegova pitanja. Čime da ga poslužite i kako da izbegnete “zamke”.

U kafiće i restorane dolaze ljudi različitog uzrasta, platežnih mogućnosti, socijalnog statusa, obrazovanja. Različita im je ćud, temperamenat i navike. Različitog su raspoloženja u različitim pri-likama. Imaju specifične želje, ukuse i potrebe. Zato ugostitelj mora da bude dobar psiholog. Da sve goste, onakve kakvi su, prihvati i pruži im uslugu koju traže, na najbolji mogući način. Naravno, nije lako pravilno se postaviti u svim prilikama i snaći se sa svakim gostom. Da biste u tome uspeli – potrebno je da ih bolje upoznate i unapred pripremite “odgovore” na “teška pitanja”. Pos-toji više tipova gostiju i možemo ih podeliti prema različitim kriteri-jumima. U ovom tekstu bavićemo se tipovima gostiju prema karakternim osobinama.

15 / à la carte

crtice iz poslovanja

15 / à la carte

ne mari i da samo lepo izabere ono što mu se najviše dopada”. Ali, oprez! Kada neodlučan gost konačno odabere ono što želi, suprotno sopstvenoj spo-rosti, od vas će očekivati ekspeditivnost i brzu uslugu. Poneki od njih će vam to i reći kod konačne porudžbine: “Samo požurite, molim vas!”. Nemojte se tome čuditi, već mu odmah, blagonaklono recite: “Kako da ne, odmah, molim vas!”. I tada, zaista, koliko možete, požurite, jer će neodlučnom gostu eventualno duže čekanje na vas teško pasti.

StrpljivOn je hladnokrvan, miran i razložan. Obraća vam se sa pažnjom, bez žurbe i u stanju je mirno da sačeka i prosudi svaku situaciju. Pažljivo će vas saslušati, a ako treba i sačekati. I pri najvećim navalama i gužvama gostiju on ostaje miran, retko kad će doći u sukob sa nekim drugim gostom. Radije će ponešto i otrpeti. Strpljivi gost je ugodan i prijatan. Sa njim nećete imati probleme. Ali, utoliko je veća profesionalna obaveza da prema njemu budete uvek pažljivi i da ga zbog njegove “divne” prirode ne zanemarujete, jer znate da se neće ljutiti. Naprotiv! Takav odnos teško će mu pasti. Samo, on vam to neće izričito reći. To će pamtiti i radije će vas izbegavati i drugima se žaliti na vas.

NervozanOdaje se brzo svojim postupcima, čak i pokretima i nervoznom gestikulacijom. U stanju je da se već “s vrata” ljuti što nema slobodnog mesta ili boljeg stola, što mu se odmah ne priđe čim sedne... U stanju je da se sukobi i sa drugim gostima zbog beznačajnih sitnica, naročito ako je gužva. Oštro i glasno reaguje ako nečega nema ili nije onako kako je on očekivao. Ako slučajno malo duže čeka, u stanju je da oštro reaguje. Kad doziva konobara, to obično čini glasno. Ne-godovanje će izraziti na neugodan način i sa oštrim zamerkama, kao: “Gde ste, zaboga? Pola sata vas dozivam!”. Ako je u društvu, u stanju je da i pred njima iskaže nervozu i nestrpljenje, tako da ga i oni opominju i stišavaju.Sa ovakvim gostima treba biti vrlo oprezan i taktičan. Ne treba im nikako protivrečiti, niti se mnogo osvrtati na njihove nervozne postupke i primedbe. Jer, to ih još više žesti, pa su u stanju još i da padnu u vatru. Najbolje je, bez oponiranja i kao da niste čuli oštrinu njihovih reči i primedbi, mirno, staloženo i dostojanstveno im dati do znanja da ste razumeli njihove želje i da ćete im odmah pružiti željenu uslugu. Uz osmeh.Ako se nervoznom gostu ne može izaći u susret baš onako kako bi on želeo, dajte mu do znanja da je i vama žao. Mirno mu ponudite nešto drugo, što bi po vašem mišljenju moglo da mu nadomesti nedostatak. Takvim smirenim, taktičnim i strpljivim ophođenjem uspećete da smirite i najnervoznijeg gosta. Pridobićete ga, tako da će vas čak i hvaliti.

OsećajanOsećajnog gosta možete prepoznati po tome što vas rado sluša i pita za savet, što se za nove ponude pažljivo interesuje i detaljno raspituje. Zadovoljan je što je naišao baš na vas, da mu otkrijete ono što mu se toliko dopada. Takvi gosti, ako u početku ne naiđu na ono što su očekivali ili tražili, brzo se razočaraju. To vidno i iskazuju. Ali zato, čim im blagonaklono i sa pažnjom predložite nešto drugo, oni se ubrzo zagrevaju i za to. U grupu osećajnih gostiju spadaju, po pravilu, mlađe osobe, pretežno žene i mladi.

RazumanKod njega preovlađuje razum nad osećanjima. O svakoj usluzi on prethodno razmišlja, računa i rezonuje. Ono što mu se nudi, mora biti objašnjeno i argumentova-no. Interesuje ga bliži opis kvaliteta, cene i slično. Naročito kada je u pitanju nešto što treba da zameni ono što je imao nameru da poruči, ali toga nije bilo. Ovakvom gostu su potrebni samo razložni i realni argumenti, na osnovu kojih će ga “njegov zdrav razum” uputiti na konačno opre-deljenje. Ovu grupu čini većina savremenih gostiju, a naročito ozbiljnije i starije osobe.

UmerenPo prirodi je pažljiv u odnosima prema drugima. Kada traži od konobara da ga nečim posluži, ništa posebno ne izvoljeva niti naglašava. Zadovoljava se sa onim što mu se u datim uslovima može pružiti. Lakše se može urazumiti, ako nečega nema. Ako mu nešto izgleda suviše skupo ili luksuzno, učtivo će vam to reći i zamoliti za nešto drugo - skromnije i jeftinije.

16 / à la carte

crtice iz poslovanja

Gost-sveznalica: Čuo sam od drugih gostiju da vam je glavni kuvar otišao, a i gulaš ne miriše kao obično. Čak i ovaj krompir ima nekako čudan ukus.

Mogući odgovori:-Nije, kuvar je na svom radnom mestu.-Pripremili smo garnir po novom receptu.-Promenili smo dobavljača. Ovo meso je mekše i sočnije, probajte i uverite se.

U osnovi, ovakvi gosti su ugodni. Sa njima nećete imati problema, ni neprijatnosti. Uvek se lako može naći zajednički jezik. Ali, zato im treba i uzvratiti poštovanjem i pažnjom. U protivnom možete ih razočarati.

RazmetljivSve što traži, odmah naglašava: “Ali, znate, da bude tako i tako!” Naročito voli da prenaglašava svoju ličnost i podvlači ono svoje “ja”. Uvek, “ja bih hteo”, “ja bih želeo”, “ja to neću”, “ja sam to već probao”… Razmetljiv gost voli da i drugi zapaze kako on nešto specijalno poručuje. Voli da se na njegovom stolu vidi, na primer, buteljka specijalnog vina. Obično je i neumeren, neobuzdan. Kod plaćanja, međutim, razmetljivci nisu baš tako darežljivi. Kad gledaju malo poveći račun, nije im prijatno. Poneki će čak i reći: “Zar toliko?” Da ne bi ispao škrt, onda, kao u šali, dodaje: “Neka, jeste da je koštalo, ali je bilo sjajno!” Na kraju se razmetljiv gost razmeće i sa prekomernim davan-jem bakšiša. Poneki i to želi da naglasi, da se vidi i čuje: “Ovo je za vas”, ili “za tebe”, što je još češće. Razmetljivi gosti nisu prijatni. Svojim postupcima mogu čak i da vređaju. Nisu prijatni često ni za okolinu, iako se oni najčešće zbog okoline i razmeću. Kad služite ovakvog gosta, učinite to baš onako kako njemu kao “razmetljivku” prija. Pri tome, međutim, ne smete da pređete granice dozvoljenog. Znajući njegovu slabost, ne smete mu nametati samo skupe stvari kako biste od njega izvukli što veći trošak. Isto tako, bilo bi nedostojno vašeg poziva, ako biste oko takvog razmetljivca “skakutali” zbog većeg računa ili napojnice, a zanemarili ostale goste.

NeugodanNi sa čim nije zadovoljan. U stanju je da svoje zahteve proprati zajedljivim izrazima, kao na primer: “Ako uopšte imate tako nešto”. Bezobziran je u svemu, i prema vama i prema okolini. Kad mu konobar donese traženu konzumaciju on je obično zagleda, kao da traži nešto zbog čega bi stavio neugodnu primedbu, najčešće neosnovanu, na kvalitet ili bilo šta drugo. Kod plaćanja ili napuštanja objekta, neće ničim pokazati makar zadovoljstvo. I tada će radije svoj rastanak sa vama propratiti neljubaznošću. U stanju je čak da vas i ne pogleda, već da mrzovoljno plati i ode.Sa takvim neugodnim gostima mor-ate imati strpljenja i to mnogo više nego obično. Nikako im ne treba protivurečiti, jer će postati još neugodniji. Najbolje je ne osvrtati se na njihovu neljubaznost, ni na njihove primedbe. Treba da polazite od toga da oni to i ne čine namerno. Oni su uvek takvi, kod kuće, na poslu… Takva je njihova ličnost i vi ih ne možete popraviti. Svojim pravilnim odnosom, dostojanstveno i taktično, možete ih samo donekle obuzdati.

Vežbajte sa nama

Pripit gost: Drugar, pusti to, sedi malo sa nama.

Mogući odgovori: -Vrlo rado, ali ko će onda da služi goste?-Na poslu sam, možda drugom prilikom.

"

"Stalni gost: Vi znate da ja volim reš pečene krmenadle, ali ste ih danas osred-nje ispekli.

Mogući odgovori:-Izvinite, naša greška.-Oprostite, odmah ćemo ih zame-niti drugim – reš pečenim.-Zašto nam niste skrenuli pažnju na to? Dugo niste poručivali krme-nadle.

17 / à la carte

crtice iz poslovanja

17 / à la carte

Neodlučan gost: Teško mi je da se opredelim. Donesite nešto po vašem izboru, ponuda je ogromna.

Mogući odgovori:-Da vam donesem nešto za piće, dok još malo razmislite?

dr Mirko S. LončarProfesor Visoke hotelijerske škole u Beogradu, na grupi predmeta iz oblasti restoraterstva i hotelijerstva. Napisao je više od deset knjiga, kao i nekoliko desetina članaka. Bio je član tima za izradu Studije izvodljivosti iz ovih oblasti. Sa studentima Visoke hotelijerske škole učestvovao je na Evropskom takmičenju ugostiteljskih škola, odakle su se vratili sa velikim brojem medalja, a na takmičenju u Veneciji 2008. njegovi studenti osvojili su prvo mesto.

Gost-cicija: Kolika je cena vina i paste? Uh, baš skupo.

Mogući odgovori:-Treba da nas razumete. Ovo je restoran i cene su takve.-Jeste, ali vam zato naš šef kuhinje ga-rantuje visok kvalitet.

" Zahtevan gost: Vidim da je u meniju napisano da je preliv sa belim lukom. Da li mora da bude sa belim lukom ili ima i drugih kombinacija?

Mogući odgovori:-Preliv može biti po izboru ili ovaj koji ste rekli.

Obuka traje 6 dana tj. 3 vikenda u vremenu od 10 do 16 časova, što ukupno čini 48 školskih časova.15% teorije i 85% prakse,•Više od 150 barskih mešavina i koktela,•Rad sa svim vrstama stranog i domaćeg pića,•Rad sa standardizovanim barskim inventarom,•Teorijsku obuku izvodi profesor “Hotelijerstva i restoraterstva”,•Praktičnu obuku izvodi profesionalni barmen evropskog ranga,•Šesti dan obuke kandidati će polagati stručni ispit isključivo praktično,•Kandidati koji obave trening obuku dobijaju uverenje i karticu da su osposobljeni za barmena, •na srpskom i engleskom jeziku, od strane Više hotelijerske škole iz Beograda.Kandidati koji završe kurs će biti preporučeni za rad u ugostiteljskim objektima u zemlji i inostranstvu.•

Cena kursa je 250 evra. Kontakt telefoni: 062/8036 707, 063/825 1493Prijavu slati na e-mail: htskola@gmail.com

HOTELSKA TRENING ŠKOLA Mesečni kursevi za obuku barmenaOvaj kurs ulazi u modu...OBUKA ZA BARMENE

Podaci za prijavuIme i prezime: ____________________________________________________________Broj lične karte: ____________________________________________________________Dan, mesec i godina rođenja: ________________________________________________Adresa stanovanja: _________________________________________________________Telefon: ___________________________________________________________________Obrazovanje: _______________________________________________________________Strani jezici: ________________________________________________________________Osnovni podaci o firmi (naziv, adresa, telefon): ___________________________________

18 / à la carte

crtice iz poslovanja

Osnovna razlika između viskija i burbona je ta što se viski proizvodi najviše od žita i ječma, a burboni isključivo od kukuruza ili krompira. U Srbiji se viski konzumira više od burbona.

Srbi vole klasiku

karta pića

Reč “viski” potiče iz galskog jezika, od reči “uisque beatha” što znači voda života. Destiliše se u zemljama širom sveta, uključujući Škotsku, Irsku, SAD, Kanadu, Australiju i Japan. Svaka zemlja proizvodi različite ukuse, služeći se za nijansu drugačijom metodom. Osnovna razlika između

viskija i burbona je ta što se viski proizvodi najviše od žita i ječma, a burboni isključivo od kukuruza ili krompira. U Srbiji se viski kon-zumira više od burbona. Ugostitelje ovim pićima snabdevaju distributeri, veliki i manji, a mi smo kontaktirali neke i saznali šta imaju u ponudi.

19 / à la carte

Pitali smo vaše goste šta oni naručuju i na koji način piju viski i burbon kada se nađu u ugos-titeljskom objektu...

Jasmina Milenković, prevodilac. Obično se odlučim za “Jack Daniel’s” i “Dim-ple”. Viski pijem sa ledom, jednu čašu tokom večeri. Neko-liko puta godišnje.

Mladen Kecman, arhitekta Naručujem “Bal-lantine’s” i “Jack Daniel’s”. Suv. Dva-tri za veče. Kod svakog trećeg izlaska opredeliću se za burbon ili viski.

Najskuplji viski/burbon u ponudi

Najjeftiniji viski/burbon u ponudi

Asortiman burbonaAsortiman viskijaDistributer

Viski: Ballantine’s 30 y.o. 0,75l – 29.335,00 din

Burbon: Jack Daniel’s single barel 0,75l – 3.400,00 din

Viski: Grant‘s 0,75l – 971,45 din

Burbon: Jim Beam 0,70l – 1.314 ,00 din

Four Roses, Gentleman Jack, Jim Beam, Wild Turkey.

Ballantine’s, Bushmills, Chivas Regal, Dewars, Jack Daniel’s, Dimple, Glen-livet, Johnnie Walker, Jameson, J&B, Famous Grouse, Glenfiddich, Grant’s, Haig Gold, Lagavulin, Macallan Malt, Scapa, Talisker, Teacher’s, Tullamore Dew.

T-Rex

Viski: Johnnie Walker Blue 0,75l – 14.970,00 din

Burbon: Gentleman Jack 0,75l – 2.645,00 din

Viski: Royal Castle 0,70l – 615,00 din

Burbon: Burke&Barry box 0,70l – 750,00 din

Four Roses, Wild Turkey, Jim Beam, Old Premium, Gentleman Jack, Burke&Barry box.

Ballantine's, Chivas Regal, Dimple deluxe, Grant’s, Glenfiddich, Glen-morangie, Johnnie Walker, Teacher’s, Label 5, Winchester, Lagavulin, J&B, Old Virginia, Passport Naked, 100 pipers, Clan Campbell, Jack Daniel’s, Queen Anne, Royal Castle, Long John, Glenronach, Ardbeg Malt, Glen Turner Malt, The Glenlivet, Laphroaig, Scapa, Jameson, Tullamore Dew, Canadian Special Old.

Tim 99

Viski:JW Blue Anniversary Pack 0,70l – 308.860,60 din

Viski: Vat 69 0,70l – 1.002,27 din

Cragganmore, Lagavulin, Talisker, Johnnie Walker Blue, Johnnie Walker Gold, Johnnie Walker Green, Johnnie Walker Red, Johnnie Walker Black, J&B, Black&White, Bushmills, Bells, Dimple, Vat 69, White Horse, Haig Gold, Seagrams, Dalwhinnie, Glenk-inchie, Caol Ila, Clynelish.

Delta DMD

Viski:Johnnie Walker Blue King George 0,75 – 42.914,92 din

Burbon:Four Roses single bar-rel 0,70l – 3.074,68 din

Viski:Canadian special 0,70l – 711,35 din

Burbon:Four Roses 0,70l – 1.437,57 din

Four Roses, Gentleman Jack, Jim Beam, Wild Turkey.

Ball, Ballantine’s, Black&White, Bush-mills, Canadian spec, Chivas Regal, Chivas Royal Salute, Dewars, Dimple, Famous Grouse, Glenfiddich, Glenlivet, Glenmorangie, Grant’s, Haig Gold, J&B, Jack Daniel’s, Jameson, Johnnie Walker, Label 5, Lagavulin, Laphroig, Macallan, Old Smuggler, Passport, Scapa, Southern Comfort, Talisker, Teachers, Tulamore Dew, Vat 69, White Horse, Winchester.

Horeca centar

Viski: Chivas Royal Salute 21 y.o. 0,70l – 12.757,00 din

Burbon: Gentleman Jack 0,75l – 2.668,00 din

Viski: Winchester 0,70l box – 772,00 din

Burbon: Four Roses 0,70l – 1.329,00 din

Four Roses, Jim Beam, Gentle-man Jack, Wild Turkey.

Ballantine’s, Bushmills, Chivas Regal, Dimple, Famous Grouse, Glenfiddich, Grant’s, Johnnie Walker, J&B, Laga-vulin, Tullamore Dew, Teacher’s, Label 5, Jack Daniel’s, Jameson, Glenlivet, Laphroaig, Old Smuggler, Passport, Southern Comfort, Dewar’s, Glenmo-rangie, Winchester, Woodford, Scapa, Bell’s extra spec, Ardbeg.

SCB

Milan Bašić, inženjer elek-trotehnike Burbone ne konzumiram, ali u kafićima rado naručim “Johnnie Walker” i “Bal-lantine’s”. Sa ledom. Popijem do tri čaše. Dva puta mesečno.

20 / à la carte

Preporuka burbona: Kada je o burbonu reč, preporučio bih da u ponudi obavezno imate “Four Roses” i “Jim Beam” – white i black, dva najpoznatija i najzastupljenija svetska burbona. Mislim da nije potrebno da se asortiman dodatno proširuje jer, generalno pos-matrano, naši gosti nisu naročito upućeni u ovu kategoriju pića.

Preporuka viskija: Viski se kod nas konzumira više od burbona. Samim tim, ponuda ove kategorije pića je veća. Ipak, smatram da prosečan bar ne bi trebalo da kreira ni preširok asortiman viskija, jer ljudi nisu dovoljno informisani o svim vrstama koje se mogu naći na svetskom tržištu i, sa druge strane, skladištenje prevelike količine robe bilo bi nerealno. U ponudi se obavezno mora naći “Johnnie Walker” – black, red, green i gold. I, naravno, blue, koji je najkvalitetniji i najskuplji. Takođe, za asortiman preporučujem “Ballant-ine’s” i “Jack Daniel’s” koga ću, iako prolazi kroz jednu destilaciju kao svi burboni, ipak svrstati u grupu viskija.

Ko ih i koliko konzumira: U klub u kome radim dolaze devojke i mladići između 25 i 30 godina, kao i stariji gosti iz sveta biznisa, politike, estrade. Oko 25 posto ukupne konzumacije koja se proda u toku večeri “otpada” na viski i burbon. Mada viski piju i žene, ipak ima ukus koji preferiraju muškarci. Viski se više pije zimi, dok je leti u klubovima akcenat na koktelima i osvežavajućim pićima.

Kako ih služim: Burboni se služe bez leda. Viski se traži sa ledom. Druga popularna kombinacija je sa koka-kolom. U tom slučaju, meša se “Johnnie Walker” sa crvenom etiketom ili neki viski niže kategorije, nikako blue – to smatram skrnavljen-jem pića! Imao sam priliku da upoznam Johnnyja Edwardsa, svetskog ambasadora “Smirnoffa” i “J. Walkera” u svetu. Pokazivao je razne tehnike ispijanja tih pića. “Johnnie Walker gold”, na primer, služi se potpuno ohlađen. Interesantno je koliko mu se, kada je ohlađen, menja ukus i postaje pitkiji. Posebno ako barmen ima posude - kanistre koji se napune flašama. Zatim se kanistri stave u ledenu komoru. Flaša se, pred otvaranje, bukvalno izvadi iz tog kalupa u kocki leda, samo grlić viri. Barmen hvata flašu za grlić i tako toči viski u čaše. Neverovatno je koliko ovakav način služenja otvara aromu “Johnnie Walker goldu”, daje mu specifičan šmek.

Barmenski dvougao Marko Tošić,

šef bara noćnog kluba

“Magacin” i splava “H2O”

Ljubodrag Apostolović,barmen piano-bara hotela Continental Beograd

Preporuka burbona: Mnogo je interesantnih vrsta, kao što su “Old Grand-dad”, “Henry McKenna” i slično. Izd-vojio bih “Jim Beam” kao popularan burbon. Burboni i viskiji se koriste i za pravljenje bar-skih mešavina – koktela. Za ovo se ne koriste skupi brendovi, već jeftiniji.

Preporuka viskija: Jedan bar mora da ima “single malt” škotski

viski. To je grupa kvalitetnih viskija koja se dobija destilacijom ječmenog slada: “Laphroaig”, “Glenfiddich”, “Lagavulin”, “Talisker”, “Auchentoshan”. Sledeća grupa viskija su “blended” ili mešani i tu bih za asortiman preporučio “Ballantine’s”, “Johnnie Walker”, “Chivas Regal”, “J&B”. Hotelski bar mora da sadrži i ostale vrste viskija, na primer irski. Preporučio bih “Jameson” i “Bush-mills”. Irski se od škotskih viskija razlikuju po tome što nemaju prepoznatljivu aromu dima i tri puta se destiliraju. Irski viski je nezamenjiv u irskoj kafi. Bar bi trebalo da ima i bar jednu vrstu kanadskog viskija – “Seagram’s”, “Canadian Club” i sl.

Ko ih i koliko konzumira: U baru u kome radim više od 70 posto gostiju su stranci. Dolaze iz cele Evrope i iz sveta, već imaju formirane navike u ispijanju pića, znaju šta piju, pa hotelski bar sa takvom klijentelom mora da ima i veliki asortiman pića. Naš bar u ponudi ima više od 200 marki pića, od čega 30-ak marki viskija. Stranci traže da im se viski servira na način na koji je to uobičajeno kod njih. Nacionalisti su, vole da popiju svoje omiljeno piće i kada su kod nas, vole viski iz svoje zemlje. Žene manje konzumiraju viski od muškaraca, uglavnom kroz neku barsku mešavinu. Inače, viski nije sezonsko piće u hotelskom baru, u istoj meri se konzumira tokom cele godine.

Kako ih služim: Svaki od škotskih viskija ima specifičan miris, boju, aromu, zna se u kom delu zemlje se proizvodi, sa kog izvora se uzima voda, kako se skladišti i održava. Kod “Laphroaiga” burići se ostavljaju na obali mora i talasi ih zapljuskuju, pa se oseća jod u viskiju. Taj viski se i pije na specifičan način, uglavnom bez leda, sa nekoliko kapi vode, u “old-fashioned” čaši za viski. “Blended” škotski viski se uglavnom pije suv, mada se može konzumirati i sa ledom i, takođe, u čaši za dugo piće sa ledom u koju se zatim sipa viski pa se “preseče” sa soda-vodom.

karta pića

21 / à la carte

21 / à la carte

Gordana Grgić, građevinski inženjerOmiljeni viski-izbor u kafiću ili restoranu su mi “Jack Daniel’s”, “Ballantine’s” i “Tul-lamore Dew”. Viski pijem bez leda, dve do tri čaše za veče, dva puta mesečno.

Andrija Pajić, informatičarVolim burbone, naročito “Jim Beam”. Od viskija pi-jem “Jack Daniel’s”. Na koji ću ga način piti zavisi od trenut-nog raspoloženja – ponekad sa ledom, a ponekad u koktelu ili sa soda-vodom. Mogu da popijem tri do četiri čaše, dva puta mesečno.

Nikola Canić, saobraćajni tehničarZeleni “Johnnie Walker” je moj izbor. Takođe, “Jack Dan-iel’s”. Burbone pijem bez leda, a viski sa ledom. Za veče mogu da popijem četiri-pet čaša viskija, a burbona i malo više. Jednom do dva puta mesečno.

Najpopularniji viski i burbon po mišljenju barmena (B) i anketiranih lica (A):

Ballantine's (viski)

Jack Daniel’s (viski)

Johnnie Walker red label (viski)

Godine 1827, George Bal-lantine je otvorio prodavnicu u Cowgateu, okrug Edinburh i počeo svoje mušterije da snab-deva viskijem; 1865. otvorio je veću prodavnicu u Glazgovu i počeo i sam da eksperimentiše sa pravljenjem sopstvene mešavine. Tako je rođen brend “Ballantine’s”. Spada među deset najbolje prodavanih viskija u svetu - 40% alc/vol.

Jack Daniel’s je Tenesi viski. Napravljen je od kukuruza, raži, slada ječma i vode sa iz-vora, iz krečnjačke pećine, gde je temperatura vode konstant-nih 13 stepeni Celzijusa. Ukus - kukuruz u klipu sa vani-lom, caffee latte, primesa kre-mastog banana milk šejka, sa garnirom kolača od đumbira - 40% alc/vol.

Godine 1820, John Walker, sin farmera iz Ayrshirea, otvorio je porodičnu piljar-nicu u Kilmarnocku i počeo prodaju skoč viskija. Njegovi unuci su patentirali ime 1908. Red i Black, sa svojim lako prepoznatljivim četvrtastim bocama i kicošem koji korača, postali su međunarodno uspešne mešavine. Red je na-jbolje prodavani skoč u svetu - 40% alc/vol.

B, A

B, A

B, A

Johnnie Walker black label (viski)

Chivas Regal (viski)

Johnnie Walker gold label (viski)

Najbolje prodavan deluxe, mešani viski u svetu. Sadrži oko četrdeset pojedinačnih viskija od slada, uključujući “Cardhu”, “Talisker” i “Laga-vulin”. Sazreva dvanaest godina u odabranim bačvama od hrasta. Ukus - elegantno bogat, sa kremastim skočem, malo krem karamela, vanilom, kremastim ukusom u ustima, sa malo citrusa i podvučenim dimom treseta i uljastom ora-hovinom - 40% alc/vol.

Stvoren je devedesetih godina 19. veka od tadašnjih vlasnika kompanije Chivas Brothers. Ukus - ultra fin, sa malo dim-ljene vanile, voćnim božićnim kolačem, upotpunjenim sa višnjama i orasima, serviranim sa penastim kremom od vanile, ljuti hrast i osvežavajući limun. Ljut, suv završetak - 40% alc/vol.

Ova, osamnaest godina stara, mešavina ponuđena je kao lakša, mednija varijanta “John-nie Walker black labela“ - 40% alc/vol.

B, A

B, A

B

22 / à la carte

Aleksandra Kostić, general managerMoj izbor je “John-nie Walker Black”, a burbone ne volim. Viski pijem bez leda. Dve čaše čistog viskija tokom večeri, tri do četiri puta mesečno.

Goran Aleksić, marketing managerVolim da pijem “Jack Daniel’s” i da ga “gasim” energetskim pićem “Red Bull”. U takvoj kombinaciji ukus bude nev-erovatan. Volim i “Chivas Regal”, bez leda. Opredelim se za viski nekoliko puta godišnje, ali tada popijem oko pola litre.

Zoran Pavlović, trgovac. Ponekad naručim crveni “Johnnie Walker”, ali radije se oprede-lim za “Jack Dan-iel’s”. Sa jednom ili dve kocke leda. Nekad sa običnom vodom. Tokom večeri popijem minimum tri čaše. Dva do tri puta godišnje.

Johnnie Walker blue label (viski)

Jim Beam (burbon)

Old Grand-dad (burbon)

Još ekskluzivnija verzija od de-luxe “Johnnie Walker blacka“. Za ovu mešavinu se koriste sladovi i do šezdeset godina stari - 40% alc/vol.

Ovaj četiri godine star čist Kentaki burbon se, po pret-postavci, destilira po istoj formuli od kada je Jakob Beam, nemački emigrant, počeo destilaciju viskija 1795. Ukus - poprilično zaokružen, sa nagoveštajem kukuruza šećerca, veoma zreo, pitak ali mu nedostaje domet izvan ljutine. Uprkos manjka ukusa, dobar osećaj u ustima - 40% alc/vol.

Ovaj čist Kentaki burbon sadrži visok postotak raži. Ukus – pitak, zreo, ali bogat čokoladom od vanile, vazdušastim čokoladnim kolačem, sa penastom čokoladom, malo dinstanih šljiva, kakao prah, pečene jabuke sa karanfilićem i kremastim skočem. Čokolada od vanile na kraju, sa dobro izbalansiranim suvim ljutkastim hrastom - 50% alc/vol.

B

B, A

B

Henry McKenna (burbon)

Four Roses (burbon)

Čist, deset godina star Kentaki burbon, je nazvan po Henryju McKenni koji je emigrirao u okrug Nelson iz Country Der-rija u Irskoj. Mlinar iz grada Fairfieldsa, počeo je da desti-luje viškove žitarica oko 1855. godine - 40% alc/vol.

Ovaj čist Kentaki burbon se destiliše od 1888. godine. Žuta etiketa (starost pet godina) je oznaka za “Four Roses”. Ovaj viski je drugi najveći izvozni artikal među burbonima.

B

B

SNACK UZ VISKI?Kada se viski konzumira u klubovima, ne služi se uz njega snack. U hotelskim barovima, međutim, uz viski se nude apetisani – kikiriki, pečeni slani bademi, čips, mini-sendviči od lososa, kavijara ili pršute. Uz viski često ide porcija zelenih maslina. Burbon se služi bez snacka, sa mnogo leda.

23 / à la carte

23 / à la carte

MARKETINŠKIH ALATKI 1. Napravite promociju koktela na bazi viskija. Bar jednom mesečno. 2. Aranžirajte šank flašama viskija, poređajte na njega 10-15 flaša, složenih po vrstama. Da svako ko uđe u objekat može da ih vidi. Takođe, iskoristite retro-bar iza šanka da na njega poređate flaše viskija po određenom redosledu, na primer single maltovi, škotski, irski, kanadski viski, burboni… 3. Držite na šanku flajere sa listom viskija i burbona koje sadrži vaš objekat. Dodajte na flajer neki recept za koktel na bazi viskija. 4. Nudite gostima interesantne vezane ponude. Na primer, klub “Magacin” prodaje “mikseve” koje je nazvao “Podmornica”, “Jahta” i slično. Kada naručite “Podmornicu”, dobićete flašu viskija ili burbona aranžiranu sa šest energetskih pića. 5. Pravite, s vremena na vreme, “happy hour” – gde se po ceni jedne čaše viskija dobijaju dve. Takođe, možete davati manji izbor hrane (apetisana) besplatno u baru. 6. Angažujte promoterke koje će, obučene u brendiranu odeću, promovisati viski ili burbone, sipati ih gostima u čaše… 7. Koristite brendirani promotivni materijal - barmenske kecelje, poslužavnike, podmetače, pepeljare, majice sa nazivom brenda...

ŠARENI SVET KOKTELA

Barske mešavine postoje i na bazi viskija i na bazi burbona. Najpopularniji koktel na bazi viskija je “Whiskey Sour” ili u prevodu na srpski – nakiseli viski. Pripada grupi dugih pića i priprema se u šejkeru. U šejker se sipa određena doza viskija, limunovog soka i šećera. Sve se to izmeša i servira u čaši za sour ili “old-fashioned” čaši (ako ide sa ledom). Ukus ovog koktela je veoma osvežavajući.

Whiskey Sour4 cl viskija2 cl limunovog soka1 cl šećernog sirupaDekoracija ½ koluta pomorandže, 2-3 trešnjeSoda-vodu servirati posebno.

ManhattanPopularan koktel na bazi burbona je “Manhat-tan”. Nastao je 1874, u klubu “Manhattan” u Nju-jorku u čast majke Winstona Churchilla, koja ga je ovde ispijala. Ima više varijacija. Priprema se u “mix glassu” metodom mešanja (brzo rashladimo, ne zamutimo, ne razvodnimo!).

4 cl burbona (ili kanadskog viskija)2 cl martini rosso2 dash angostura bitterDekoracija: trešnjeServira se bez leda ili sa ledom u “old fashioned” čaši.

DodatakGarnišLedČašaNormativNaziv pića

POSLUŽI ME, BAŠ KAKO ŽELIM!

dr Mirko S. Lončar, profesor Visoke hotelijerske škole

Pravilo je da se ispoštuje ono što gost želi. Na sto se do-nese suv viski. Gost bira da li će ga piti suvog, sa ledom, “produžen” sa soda-vodom. Amerikanci ga, recimo, pretežno piju sa koka-kolom. Kod nas je i dalje moderna klasika – viski sa ledom. I kod starijih, i kod mlađih. Neki vole i viski sa sokom od pomorandže. Različiti su ukusi, ali je osnovno ugostiteljsko pravilo da se svaki element donese posebno – kantica leda, viski… Gotovo da nema razlike u načinu služenja kada viski naručuje gost koji sedi u restoranu za stolom i kada ga traži gost koji će ga ispijati “s nogu” za šankom. Irski viski je dobar čist, sa ledom, kao limunada ili sa pivom od đumbira. Ipak, tradicionalno se pije sa malo vode. Odnos viskija i vode je stvar ličnog ukusa, ali Irci kažu: “Nikad ne kradi tuđu ženu i nikad drugom ne dodaj vodu u viski”.

7

Ljubodrag ApostolovićProfesionalni barmen, radi u piano-baru hotela “Continental” Beograd. Ovim poslom se bavi više od 20 godina. Asistent je na Visokoj hotelijerskoj školi, na predmetu “Menadžment bara”. Takođe, kao barmen-instruktor vodi jednu od profesionalnih barmenskih škola u Beogradu. Bavi se i obukom barmena i barista za rad u ugostiteljskim objektima širom Srbije.

karta pića

shot3 cl, 4 cl, 5 clViski

3-4 kockeold fashion3 cl, 4 cl, 5 clViski

soda4-5 kockihighball3 cl, 4 cl, 5 clViski

voda (kapi)sherry3 cl, 4 cl, 5 clMalt viski

24 / à la carte

Prefinjena aroma

Najbolja mešavina je kombinacija nekoliko vrsta kafe iz različitih zemalja, koje daju izbalansiranu aromu - miris i ukus. Ako testiramo samo jednu Arabiku bila bi suviše kisela i oštra. Vrlo mali broj ljudi bi zaista uživao u tom ukusu. Kada se izmeša takozvana prana i prirodna Arabika dobija se dobar aromatičan ukus. Prana Robusta ima gustinu i čokoladni ukus.

mala škola espressa

karta napitaka

Prvi espresso nastao je u Italiji početkom 20. veka. Gagga je davne 1948. godine patentirao mašinu sličnu današnjoj i od tada znamo za pravi espresso sa penom. Kuriozitet je da je reč “espresso” svuda u svetu ista. Prvi coffee shop je otvoren 1683. godine u Veneciji.

Espresso kafa mora da ima sledeće karakteristike:Pena ili crema kako je zovu Italijani je simbol po kome se espresso odvaja od ostalih metoda pripreme. Pena na vrhu espressa nastaje usled mešanja ugljen dioksida (CO2) sa uljima kojih ima dosta u kafi. Cremu zapravo i čini oko 200.000 mehurića ugljen diok-sida. Zabluda je da dobar espresso ima veliku postojanu penu, naprotiv to je odlika Robuste. Crema je debljine oko tri milimetra, mora biti kompak-tna i prilikom mešanja kašičicom ona se ne razbije. Vrlo je bitno da crema ima jedinstvenu boju lešnika. Crema predstavlja 10 odsto količine cele kafe u šoljici.Body (gustina, jačina, masa) – prven-stveno zavisi od ulja koje kafa sadrži. Neophodno je da espresso ima kon-stantnu gustinu, doprinoseći punoći napitka i ublažavajući gorak ukus.Aroma – espresso kafa ima izraženu, prefinjenu aromu. Prijatan ukus os-taje još neko vreme nakon ispijanja espressa. Aroma je očekivana zbog prisustva pene koja hvata isparljivu supstancu i čuva je od brzog nestajan-ja posle sipanja espresso kafe u šolju.

25 / à la carte

25 / à la carte

Svetlana Božović Trening menadžer u Kompaniji Strauss Adriatic. Od 2003. godine drži treninge o pripremi i serviranju espresso kafe. Do sada je pohađala internacionalne stručne kurseve i seminare u Italiji i Izraelu. Održala je više od 150 treninga koje je pohađalo više od 1.000 barista širom Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Republike Srpske. Svetlana je diplomirani ekonomista.

Savršena šoljica espressaKod espresso kafe se ceni kiselost, a taj prijatan ukus ima Arabica. Savršeni espresso je obično prekriven penom od dva do četiri milimetra, koja je boje lešnik braon i zadržava se oko dva minuta. Ključne stvari za pripremu savršenog espressa su:Temperatura 88-92°C (90-95)Pritisak pumpe 9 bara6,5 - 7 grama kafePored ta tri ključna faktora potrebno je:Temperatura kafe koja se sipa u šoljicu bi trebalo da bude između 75 i 80°C- Volumen u šoljici je između 25 i 30 cc- Vreme ekstrakcije je od 25 do 30 sec. Sve preko 30 sekundi dovodi do lošeg ukusa kafe. Na početku ekstrakcije kafa je izuzetno kisela, što je duža ekstrakcija kafa je gorča.- Pritisak sabijanja može da utiče na vreme ekstrakcije. Vreme ekstrakcije može da se skrati slabijim sabijanjem ili produži jačim. Pritisak sabijanja može da promeni vreme ek-strakcije i do 6 sekundi. Jačina sabijanja bi trebalo da bude oko 20 kilograma. - Šoljice moraju biti od belog porcelana.- Veoma je bitno da temperatura šoljice bude 35-40°C. Toplota šoljice utiče na cremu. Hlađenjem espresso gubi cremu, boju i aromu, a pojačava se kiselost.- Pritisak u bojleru aparata mora biti od 0,9 do 1,3 bara.

Najzdraviji napitak od kafeProsečna količina kofeina u šoljici espresso kafe je 60-90 mg. Espres-so je najzdraviji napitak od kafe, a njegov život traje dva minuta – od ekstrakcije do ispijanja. Uvek servirati i piti espresso 20 sekundi od pripremanja. Posle ispijanja espresso kafe u ustima ostaje prijatan ukus. Interesantno je da čovek ima od deset do 20 mil-iona receptora u ustima, a to mu omogućava da razlikuje između dve i četiri hiljade različitih ukusa.

Nabavne cene espressaU “Tempu” kg Grand Espressa staje 1.580,90 din, kg Hausbrandt zlatne kafe (Ecomex) 2.103,90 din, kg Doncafé Espresso Aromatico u zrnu 1.444,90 din, kg Doncafé Espresso Cremoso u zrnu 1.204,90 din, dok kg Doncafé Espresso Vendesso u zrnu košta 787,90 din. U “Super Maxiju” kg Grand Espresso kafe je 1770,90 din, kg Doncafé Espresso Vendesso u zrnu 889,90 din, a kg Doncafé Espresso Aromatico u zrnu 1.650,90 din. U “Metro C&C” objek-tima prodaje se robna marka Aro Espresso (Columbus) po ceni od 659,88 din za kg.

U “Veru” kg Doncafé Espresso kafe košta 1.264,90 din. U “Roda megamarketu” ki-logram Grand Espresso kafe u zrnu staje 1.580,00 din, kg Doncafé Espresso Golda je 1.396,08 din, kg Amigos Espressa 714,61 din, dok kg Hausbrandt kafe u zrnu (Ecomex) staje 1.366,64 din. U “Mer-catoru” kg Grand Espresso kafe u zrnu košta 1.770,00 din, kg Doncafé Espresso Golda 1.495,77 din, a kg Amigos Espres-sa 772,56 din. U “Dis” hipermarketu kg Grand Espressa staje 1.580,00 din.Kada je o distributerima reč, “Tim 99” prodaje Amigos Espresso Gold i Amigos Espresso Silver kafu za 740,00 din po kg, Lavazza Grand Espresso za 2.435,00

din po kg, Lavazza Super Crema kafu za 2.545,00 din/kg, Lavazza Crema e aroma kafu za 2.210,00 din/kg, kao i Hausbrandt Espresso za 2020,00 din/kg. “Horeca centar” nudi kg Amigos Espresso Golda za 740,00 din, kg Franck Espresso Bonusa za 2.022,96 din, kg Franck Espresso Superiorea za 2.480,50 din, kao i kg San Giusto kafe za 1.879,99 din. “T-Rex” prodaje kg Grand Espressa za 1.581,08 din, kg Grand Espresso Premiuma za 2.253,68 din i kg Moncafe Espressa za 1.734,48 din. “SCB” nudi kg Bonomi Matic kafe za 1.900,00 din, kao i kg Milano Bar kafe za 1.831,00 din. Sve cene su sa PDV-om.

karta napitaka

26 / à la carte

Marketing socijalnih medija je besplatna alatka kojoj se okreću svi koji drže korak sa vremenom. Pretpostavimo da ste kreirali fan/biznis strane na Facebooku i uneli sve sadržaje koje ste želeli – bazične informacije, fotografije, like box opciju, podešavanja za korišćenje na mobilnom telefonu, podešavanja spam filtera, pozvali prijatelje, importovali kontakte... Ali, da li zaista znate koliko ljudi posećuje vašu fan stranicu? Koje delove? Iz koje su zemlje? Kako doći do tih demografskih podataka koji svedoče o interakciji sa fanovima? Odgovor na sva ova pitanja je – Google Analytics.

Kreirajte nalogDodavanje Google analitike fan/biznis stranicama može se izvesti kroz praćenje nekoliko koraka. Prvi je kreiranje Google Analytics naloga:

1. Idite na zvaničnu stranicu Google Ana-lytics i odaberite opciju “Sign Up Now” ili “Sign in with your Google Account”.2. Otvara se stranica: “Analytics: New Ac-count Signup”.3. Na toj stranici potrebno je uneti URL sajta čiju statistiku želite da pratite, kao i ime te strane koje želite da se pojavljuje u izveštajima Google analitike:- primer: Website’s URL: www.facebook.com/YourFacebookPageUsername/999999999 (delovi označeni narandžastom bojom su promenljivi i zavise od URL-a vaše stranice)- primer: Account Name: YourFacebookPageUser-name- primer: Time Zone country: Serbia

4. Pritisnite dugme “Continue”.5. Dodajte ime, prezime i zemlju i ponovo pritisnite dugme “Continue”.6. Google Analytics Terms of Service – štiklirajte opciju “Yes, I agree”.7. Kliknite na “Create New Account”.

Većina ugostitelja ima kreiranu fan/biznis stranu na Fa-cebooku odakle “vodi posao”, bar onaj njegov deo koji se tiče promovisanja objekta i ponude. U ovom tekstu bavićemo se time kako da se podesi Google analitika na tim stranicama i prati kakav odjek vaši napori imaju kod posetilaca...

che guevara marketing

Ima li gužve na vašoj stranici?

Google analitika

27 / à la carte

Ubacite kod na fan stranicuKada ste kreirali nalog, pojaviće se stranica “Analytics: Tracking Instructions”. Obratite pažnju na odeljak “Paste this code on your website”. U boksu ispod ovog teksta nalazi se kod koji je potrebno kopirati i zatim “nalepiti” (“paste”) na svaku stranicu koju želite da pratite. To učinite odmah, pre zat-varanja stranice sa “Tracking Instructions” u Google analitici! Evo kako…

1. Vratite se na svoju fan/biznis stranicu na Facebooku (iz administratorskog naloga).2. Ukucajte “Static FBML” u search boks. Pojaviće se aplikacija, sa opcijom “Add to my Page”. Klikom na tu opciju pojaviće se prozor sa stranicama na koje je moguće dodati ovu aplikaciju (između ostalih, i vaša fan/biznis stranica – odaberite nju).3. Vratite se ponovo na fan stranicu i kliknite na “Edit page” ispod noseće fo-tografije.4. Izaberite “Apps” (u meniju sa leve strane). Pojaviće se sve aplikacije, uključujući i FBML.5. Kliknite na “Go to App” ispod FBML.6. U praznom FBML polju upisati:

<script type=”text/javascript”> var _gaq = _gaq II [ ] ; _gaq.push ( [ ‘_setAccount ‘ , ‘ UA-20516221-1 ‘ ] ) ; _gaq.push ( [ ‘_trackPageview’ ] ) ; (function () { var ga = document.createElement ( ‘ script ‘ ) ; ga.type = ‘ tex ga src = ( ‘ https: ‘ == document.loca-tion.protocol ? ‘ https var s = document.getElementsByTag-Name ( ‘ script ‘ ) [ 0 ] ; s.par} ) ( ) ;< / script>(Ovaj kod je individualan i dodeljuje vam ga Google Analytics u polju ispod “Paste this code on your website”).7. Pritisnite dugme “Save Changes”.8. Kada ste ovo završili, vraćate se na prozor Google Analytics i pritiskate “Save and Finish”.

Vežite se, polećemoU Google analitici pojavljuje se stranica “Overview” sa potrebnom statistikom. Sada praćenje može da počne... Stranica postaje aktivna posle 24 časa od trenutka ot-varanja naloga i tek tada je moguće videti izveštaj poseta.Više od 56 posto svih website-ova koristi Google Analytics. Informacije koje se na

ovaj način dobiju, u kombinaciji sa Fa-cebook Insight opcijom, pomažu vam da steknete potpuniju sliku o tome ko su vaši posetioci, odakle dolaze i šta ih zanima. Takođe ćete pomoću Google analitike saznati koliko tačno imate posetilaca u određenom danu ili mesecu, da li se broj poseta povećava ili opada (npr. novem-bar vs. decembar, januar 2010. vs. januar 2011), kako su posetioci pronašli vašu stranicu (putem pretraživača poput Googla, Yahoo-a ili kliknuvši na link sa nekog sa-jta…), ako su išli preko pretraživača – koje su ključne reči ukucali da bi vas pronašli, koliko su se zadržali na stranici tj. koliko njih je odmah napustilo stranicu (“Bounce Rate” - smatra se da je 40 posto ili manje veoma dobar rezultat za biznis stranicu, a kod “početnika” procenat ide i do 70 posto).

PRIMER IZ PRAKSEGRAND CASINO BEOGRADFACEBOOK FAN-STRANICA5.154 “LIKE” KLIKOVA

Mirjana Radulović, PR Manager:

Kada ste formirali stranicu na Facebooku i zašto?Nakon analize baze gostiju koja nam je pokazala da mladi ljudi čine sve veći procenat gostiju kazina, odlučili smo da se u skladu sa svetskim trendovima priklonimo modernoj tehnologiji i iskoristimo jedno od najdelotvornijih sredstava komunikacije sa mladima – Facebook. Fan-stranica Grand Casino Beograd formirana je sredinom avgusta 2009. godine.

Koje ste aktivnosti na Facebooku preduzimali da dođete do fanova?Većina posetilaca naše Facebook stranice su ljudi koje interesuju dešavanja/promocije u okviru kazina (“Dovedi prijatelja”, “Utorkom sreća za sve” i slično), a sve informacije pronalaze upravo na tom mestu, tako da je veći deo fanova stranice nas pronašao, što nam je izuzetno drago. Kako je upotreba Facebooka vremenom intenzivirana u Srbiji, naši gosti su pronašli način da brzo i lako dođu do svih informacija koje ih interesuju, a tiču se kazina.Pored tog takozvanog prirodnog spleta okolnosti dolaska do fanova, koristili smo i oglašavanje na Facebooku, viralni market-ing i on-line PR, a sve to je dodatno uticalo da imamo sve veći broj fanova koji su ovim putem saznali za nas.

Koje su se od preduzetih “akcija” na Facebooku pokazale kao najuspešnije?Do sada, najbolje se pokazao novogodišnji konkurs, koji je svim fanovima bio pre svega zabavan, a najkreativniji komentari su nagrađivani. Naravno, ne treba zanemariti ni oglašavanje, koje je takođe jedan od uspešnih instrumenata zbog kojih poseta Grand Casino Beograd stranici nije nimalo zanemarljiva.

Kakva je interakcija sa fanovima - da li i u kojoj meri ostavljaju komentare na wall-u, dodaju fotografije itd. Na koji način koristite komentare posetilaca stranici da bi unapredili poslovanje? Svakodnevno na wall-u dobijamo ko-mentare i pitanja u vezi sa promocijama. Mišljenje naših posetilaca nam je veoma važno, jer se osmišljavanjem raznih akcija trudimo da izađemo u susret očekivanjima najvernijih gostiju. Ovakav način komu-nikacije, koji je prilično otvoren i direktan, nam znači i pomaže nam da upravo inspiri-sani njima osmislimo nove projekte.

Da li je aktivnost na Facebook stranici uticala na povećanje posete objektu?Broj posetilaca Grand Casino Beograda iz dana u dan raste, ali još uvek ne možemo da izmerimo da li je aktivnost na Facebook stranici uticala na to. Ono što možemo da tvrdimo jeste da je svest posetilaca o Grand Casino Beogradu svakako veća i da je informisanost o muzičkom programu, pro-mocijama u kazinu i restoranima svakako bolja.

Da li merite posetu stranici putem Facebook Insighta ili Google Analyticsa i koliko ovi podaci pomažu u kreiranju marketinških kampanja?Podaci dobijeni putem statistike su nam veoma važni. Što se poseta tiče, merimo ih na osnovu Facebook Insighta, a statistike pravimo na nedeljnoj i mesečnoj bazi u zavisnosti od potrebe.

Ivan Milovanović Inženjer telekomunikacionih sistema. Od 2000. na poslovima vezanim za IT tehnologije. Radio je na implementaciji informacionog sistema u zdravstvenim ustanovama, u kompanijama koje su se bavile integracijom sistema, izgradnjom i održavanjem wireless mreža. Poseduje Microsoft i CISCO sertifikate. Poslednjih godina se bavi telekomunikacijama, prvenstveno VoIP tehnologijama. Zaposlen u SAGA d.o.o Beograd na poslovima instalacije i održavanja (networking and VoIP solutions).

28 / à la carte

Divljač se u glavnom gradu može konzumirati u nekoliko specijalizovanih restorana, ali može biti i deo ponude restorana u kojima se služi internacionalna ili neka druga kuhinja. Deli se na krupnu i sitnu. Kada je o prvoj grupi reč, među gostima je na-jpopularnija srnetina, dok je najdraži obrok od sitne divljači – meso fazana. Takođe se traže jarebica, patka, guska, jelen, zec i divlja svinja. Divljač se u najvećoj meri konzumira u zimskom periodu.

Koliko košta?Kada je o kanalima distribucije reč, najveći distributeri divljači su Srbijašume i Vojvo-dina šume. Oni divljač prodaju lovcima. Krupnu divljač isporučuju u koži, bez glave, utrobe i nogu (divlju svinju sa glavom). Zeca isporučuju u koži, a fazana i ostale ptice u perju. Cenovnik Srbijašuma: jelen - 212-371 din/kg, srna - 318-530 din/kg, divlja svinja - 159-265 din/kg, fazan - 318 din/kom, divlja patka - 212-318 din/kom, zec - 848 din/kom, jarebica - 318 din/kom, šumska šljuka - 318 din/kom, divlja guska - 318 din/kom, liska crna - 212 din/kom, divlji golub - 212 din/kom. Kod Srbijašuma cena zavisi od toga da li je meso prve, druge ili treće kategorije. Cenovnik Vojvodina šuma: jelen - 250 din/kg, srna - 415 din/kg, divlja svinja - 155 din/kg, fazan - 325 din/kom, divlja patka - 325 din/kom, zec - 875 din/kom. Sve cene su sa uračunatim PDV-om.

Ne zaboravite kontroleDivljač se u ugostiteljski objekat doprema u koži. Zatim se ubacuje u šok-zamrzivače, gde se naglo duboko zamrzne na tempera-turi od minus 40. Ovako zamrznuta se čuva do upotrebe, ne gubeći na kvalitetu. Pred upotrebu se odmrzne, odvoji od kostiju i klasifikuje na but, plećku, kotlete, grudi.Kako je reč o “osetljivoj” namirnici tj. mesu divljih životinja, potrebno je obez-bediti veterinarsko uverenje, kao i internu i eksternu kontrolu. Interna se obezbeđuje kroz HACCP sertifikat koji propisuje određene uslove nabavljanja, čuvanja, rashlađivanja i pripreme mesa divljači. Da bi se obezbedila bezbednost i zdravst-vena ispravnost, tu su i inspekcije kao eksterni faktor kontrole. Kod pripremanja obroka “na malo” u restoranima, inspekcija se pojavljuje s vremena na vreme, po svom redovnom rasporedu. Ali, kada se pripremaju veće svečane večere i na primer zvanična dešavanja koja podrazumevaju konzumiranje divljači – kontrole mesa su obavezne.

varjača

Divlja strana hraneGosti vole srnu, fazana, jarebicu, divlju patku, gusku, jelena, zeca i divlju svinju.

29 / à la carte

Divljač kod nas nije ni približno popu-larna koliko “klasično” meso. Ponuda po ugostiteljskim objektima je sužena, delom i zato što prilikom nabavke ne možete da kupite na primer kilo srnetine, već čitavu srnu, pa se uglavnom konzumacija divljači vezuje za neke “događaje”. Recimo, kada neko hoće da napravi “Veče lovaca” za veći broj osoba i sl. Za individualnu konzu-maciju ide se u specijalizovane restorane. Ali, bez obzira na popularnost “klasičnog” mesa, obroci od divljači su vrlo ukusni i imaju svoje “obožavatelje”. Evo kako ja pripremam specijalitete od divljači:

1. MARINADAMeso divljači se sortira, obradi i ostavi da odstoji u marinadi – pacu jedan do dva dana dok se ne odstrane određeni mirisi. Ovo važi samo za krupnu divljač. Pac se priprema na sledeći način: prokuva se voda sa korenastim povrćem (celer, crni luk...), lovorovim listom, zelenim sušenim biberom, majčinom dušicom, belim lukom, jabukovim sirćetom i crnim vinom. Zatim se ohladi i nalije na pripremljenu divljač.

2. DINSTANJEPosle odležavanja u pacu, krupniji komadi mesa (1-2 kg) od buta, plećke ili kotleti špikovani slaninom se posole, pobibere i dinstaju na zagrejanoj plitkoj masnoći. Dok se dinstaju, doda se korenasto povrće, voda i crno vino. Dinstaju se na pari dok ne omekšaju. Komadi mesa se zatim izvade i pripremi se sos.

3. SOSFond u kome se dinstalo meso se procedi i zatim poveže (zgusne) pudingom od malina. Rastvori se prašak u hladnoj vodi, sipa se u fond i prokuva. Doda se senf, čokolada za kuvanje i sok od cvekle. Cvekla će mesu divljači, kada se sos prelije preko njega, dati intenzivnu roze-crvenu boju. Sok od cvekle se dobija kada se pomešaju sveže izrendane cvekle, limunov sok, med, crno vino i rendane jabuke. Svi ovi sastojci se prokuvaju, prohlade, pa se onda sok pro-cedi, pusti saft i doda u sos. Sada sosu nedostaje samo još jedan sasto-jak - karamelisan pire od jabuka. Priprema se na sledeći način: jabuke se skuvaju kao za kompot, izvade iz tečnosti i propasiraju. Šećer se otopi na vatri, u pripremljenoj po-sudi, “na suvo”, kao karamel. Doda se put-er, a zatim i blanširani nastrugani površinski deo kore od pomorandže. Zatim se doda kečap, Worcester tabasco, senf i neutralna pavlaka. Tako pripremljen pire se doda sosu i sada je sos spreman za serviranje, uz meso divljači. Ukus je slatko-ljuto-slan.

4. GARNITURAMeso se prethodno iseče na porcije. Doda se sos. Uz ovako pripremljeno meso divljači kao garnituru pripremiti “Pariske knedle”.

O pripremanju specijaliteta od divljači za magazin à la carte govori kuvar Ivo Miković...

varjača

Divlji recepti

“TAJNI” SASTOJAK

Malo ko pravi sos na ovaj način. U skladu sa savre-

menim trendovima u ishrani, izbacio sam brašno i zapršku,

sve ono što ide u stare recepte... Za “vezivanje” koristim mnogo zdraviji izbor: puding od malina.

Dodam i vrlo malo čokolade za kuvanje, a izbacio sam džem kod pripreme... Ovo

je moj predlog kako da ino-virate pripremu sosa, kada

vam klasičan način pripreme dosadi.

Za količinu od 30-40 knedlica potrebno je:1 litar mleka, 250g putera, 500g pšeničnog griza, 500g belog hleba bez kore, sečenog na kocke, 7 jaja, so, muskatni oraščić po ukusu.Mleko i puter se prokuvaju sa muskatnim oraščićem i soli. Doda se griz i meša. Smesa se skine sa vatre, prohladi, dodaju se jaja i beli hleb sečen na kockice. Formiraju se lop-tice koje se kuvaju oko 25 minuta u kipućoj slanoj vodi.

5. ARANŽIRANJEAranžiranje divljači je individualna stvar kuvara, razne kreativne igre se primen-juju. Neko će odabrati ovalni tanjir, neko okrugli... neko opet veliki tanjir prečnika 32 santimetra. Nekad je postojao stan-dard kako se jela od divljači služe, a sada su pravila izmenjena i sloboda je veća. Krupnije komade mesa sečemo na šnite, ređamo na tanjir, prelivamo sosom koji smo pripremili i dodajemo neku garnituru... moj predlog su “Pariske knedle”. Takođe, umesto knedli se mogu servirati kroketi od krompira ili pirinča, kao i rižoto. Ako je divljač u obliku gulaša – služi se u vatros-talnim posudama. Pribor koji se služi uz jela od divljači je standardan: veliki nož, viljuška i kašika. Ništa ne ide tako dobro uz divljač kao čaša crnog vina.

30 / à la carte

RAŽNJIĆI OD JAREBICE – “LOVAČKI”Meso jarebice odvoji se od kostiju, iseče na komade. Naizmenično se niže na špic meso, slanina, gljive, džigerica od jarebice, posoli se, pobiberi, peče na gril ploči. Pečeno se složi na dinstanu rižu pomešanu sa parmezanom. Garnitura – dinstani očišćeni kesten, dinstani crveni kupus i kroketi. Preliti sa sosom za divljač.

Osam činjenica o divljači

Kvantitativno istraživanje o na-vikama u ishrani GfK je sproveo u februaru 2010. godine, metodom licem-u-lice u kućama ispitanika. Uzorak je reprezentativan za srpsku populaciju i proporcionalan po go-dinama, polu, regionu i tipu naselja. Veličina uzorka je 1.000 ispi-tanika. Istraživanje je rađeno na ispitanicima koji imaju 15+ godina.

Ivo MikovićNastavnik praktične nastave kuvarstva na Visokoj hotelijerskoj školi u Beogradu. Bio je šef kuhinje hotela “Metropol”, “Maestral”, vile "Miločer", kao i zamenik šefa kuhinje hotela “Jugoslavija” i "Sveti Stefan". U periodu između 1973. i 1980. bio je šef ekipe koja je pripremala sve svečane prijeme za delegacije predsednika država koje su dolazile u posetu kod Josipa Broza Tita.

ZEČIJI BUT– SOS “JEGER”Zečiji but se posoli, pobiberi i špikuje slaninom. Proprži se na vrućem ulju, koje se zatim ocedi i doda se puter, restovani crni luk, feferling gljive, kukuruz šećerac, so, biber, sos “Madera” pomešan sa sosom “Kuberland”, suve šljive bez koštica marinirane u koljaku. Servira se. Garnitura – tirolske knedle.

SRNEĆI MEDALJONI – SOS “ORANŽ”Medaljoni od srnećih leđa se pobibere, baždiraju šnitama slanine i peku na ulju. Ulje se ocedi, doda puter, prelije se “Oranž” sos pomešan sa “Kuberland” sosom. Garnitura – puding od pečuraka.

PAČIJE GRUDIPačije grudi se odvoje od kostiju, špikuju slaninom, po-sole, pobibere, prže u dunstu, na plitkoj masnoći. Ocedi se masnoća, doda puter. Grudima se doda suvo grožđe (prethodno odstojalo u vodi, da nabubri), jezgra oraha, sos “Madera” pomešan sa “Kuberlandom”. Servira se. Garnitura – rižoto sa pečurkama i kroketi sa bademom.

SRNEĆI STEK “VESTMORLAND”Od mesa srnećeg buta iseče se stek, špikuje slaninom, posoli, pobiberi, prži na plitkoj masnoći i složi u vatros-talnu posudu. Iz posude gde se stek pržio iscedi se ulje, doda puter i kuvano formirano povrće veličine zrna graška (šargarepa, celer, krompir, cvekla) i sos “Mad-era” pomešan sa “Kuberlandom” . Garnitura – pariske knedle.

Još neki ukusni recepti...

31 / à la carte

Maslinovo ulje

ZATO ŠTO:Zašto se extra-virgin maslinovo ulje smatra zdravstveno najpoželjnijim od svih jestivih ulja, prema izveštaju “La Cucina Italiana”?

- Zato što pomaže da se asimiliraju vita-mini A, D i K.- Zato što sadrži esencijalne kiseline koje naše sopstveno telo ne može da proiz-vede.- Zato što usporava proces starenja.- Zato što pomaže rad žuči, jetre i creva. - Zato što je mono-zasićeno: ne sadrži zasićene masti koje su loše za srce.

MOŽE:Zašto je extra-virgin maslinovo ulje visoko vrednovano u kulinarstvu?

- Može da ima različite ukuse (sapore), mirise (aroma) i boje (colore), pa se kombinuje sa hranom na isti način na koji to činimo sa vinom. Boja maslinovog ulja varira od svetlo žute do tamno zelene, dok ukus može biti blag (slabo intenzi-van) ali i veoma snažan.- Može da gradi ukuse koji se dopun-juju – mešavinu dve slične namirnice gde maslinovo ulje ne menja primarni ukus jela: ulje blagog ukusa oplemeniće i dopuniti fine namirnice kao što su riba, pečurke, majonez, plodovi mora, peciva; a robusna ulja obogatiće ukus crvenih mesa i paste.- Može da gradi kontrasne ukuse – meša se sa namirnicom koja ima pot-puno različit ukus, kreirajući interesantnu kombinaciju kao što je iskričavo robusno maslinovo ulje preko sveže mocarele.

- Može da veoma varira u ceni. Presudna su dva faktora: gde su masline rasle i koji način ubiranja plodova je korišćen. Kvalitet extra-virgin maslinovog ulja, uz dva pomenuta faktora, zavisi i od klime, vrste maslina, vremena ubiranja plodova i korišćenog procesa proizvodnje.

SAVETA:- Savet br. 1: Tretirajte maslinovo ulje na isti način kao što tretirate vina.- Savet br. 2: Vodite računa da miris i ukus maslinovog ulja koje ste odabrali odgov-ara tipu hrane koju pripremate. Odlučite se… da li želite aromu koja dopunjuje jelo ili ste pobornik stava “kroz kontrast do savršenog zalogaja”.- Savet br. 3: Visoka temperatura može da uništi mnoge kompleksne ukuse i arome maslinovog ulja, zato koristite premium brendove kao finišer.

Grčki pesnik Homer nazvao je maslinovo ulje “tečnim zlatom”. Ono ima različite ukuse, boje i arome koje ga čine čarobnim izborom za različite obroke... EU PARAMETRA:

- Parametar br. 1: Extra-virgin maslinovo ulje savršenog ukusa i arome je ulje najvišeg kvaliteta čiji organoleptički rezultat je minimum 6,5 na skali do 10, niske kiselosti (1% ili manje) i netretirano. - Parametar br. 2: Minimalna organoleptička stopa koju maslinovo ulje može da ima je 5,5, a maksimalna kiselost mu je 2%.

ZANIMLJIVOST:- Zanimljivo je da Italijani smatraju pet “sastojaka” za idealno okruženje za maslinovo drvo: sunce, kamen, sušu, tišinu i samoću. Drvo masline koje je raslo pored mora može da proizvede do 20 puta više ploda od drveta uzgajanog u brdima.

5

4

3

2

1

u brojkama

Nabavne cene maslinovog uljaU objektima “Metro C&C” 2x1l maslinovog ulja Monini Cluster (Italija) staje 1.349,99 din, 5l maslinovog ulja HS (Salov, Italija) je 2.375,99 din, 3l nerafini-sanog maslinovog ulja Ybarra (Španija) je 1.511,99 din, 2x1l Delicato Monini maslinovog ulja (Italija) košta 1.079,99 din, dok 5l maslinovog ulja Olitalia (Italija) iznosi 3.671,99 din. U “Roda megamarketu” 2l maslinovog ulja Rivano Sansa Monini staju 727,91 din, 2x1l hladnoceđenog maslinovog ulja Monini Extra Vergine je 1.440,22 din, 5l maslinovog ulja Minerva Pulpa 1.920,32 din, 2l maslinovog ulja Minerva Pulpa 769,61 din, a 5l ulja Olitalia od komine maslina 2.381,08 din. U “Mercatoru” 2l maslinovog ulja Minerva Pulpa koštaju 803,07 din. U “Tempu” 3l maslinovog ulja Olitalia Extra Vergine (Trampex) staju 1.869,90 din, 2l maslinovog ulja Minerva Pulpa, pet (Sam) 759,90 din, dok 2x750ml maslinovog ulja Monini Delicato (Taktik) košta 1.569,90 din. U “Veru” 5l maslinovog ulja Minerva staje 2.098,10 din, dok su 3l maslino-vog ulja Kalamata 1.669,10 din. U “Dis” hipermarketu 2l Dobro maslinovog ulja od komine (Agrotiki S.A, Grčka) koštaju 419,80 din. Distributer “SCB” 5l maslinovog ulja Olitalia Extra Vergine prodaje po ceni od 2.532,07 din, a 2l Basso maslinovog ulja od komine za 613,12 din. Sve cene su sa PDV-om.

varjača

32 / à la carte

33 / à la carte

oprema i tehnologija

Kuva, prži, peče – štedi! Parno-konvekcijska peć ili combi-steamer je jedan od najkorisnijih uređaja za ugostitelje, sa najviše operativnih mogućnosti u modernim profesionalnim kuhinjama. Za razliku od tradicio-nalnih pećnica koje imaju samo konvekcijsko pečenje, parno-konvekcijske peći ili combi-steameri imaju tri osnovna principa pripremanja:

- para – nežno pripremanje sa bezpritisnom parom temperature 30°C - 120°C,- super vruća para – kombinovana priprema namirnica na temperaturama 100°C - 250°C,- vrući vazduh – klasično pripremanje sa konvekcijskim pečenjem 30°C - 250°C.

Novi koncept: Cook&ChillPored ovih standardnih programa pripremanja, veliki broj combi-steamera ima i program regeneracije. To znači da se hrana koja je unapred pripremljena, a zatim na ispravan način ohlađena, može brzo zagrejati na temperaturu serviranja. Na taj način se izbegava duže nepotrebno održavanje namirnica toplim, što za posledicu ima gubitak ukusa hrane i njeno isušivanje.Kod visokokvalitetnih proizvođača combi-steamera (na primer nemački proizvođač “Convotherm”) ovaj program je doveden gotovo do savršenstva, otvarajući jedan sasvim novi koncept u profesionalnom keteringu – Cook&Chill.Raznovrsnost programa pripremanja i mogućnosti da ih međusobno kombinuje otvaraju korisniku gotovo neograničen prostor za kreativan razvoj sopstvenih recepata. Uz upotrebu različitih stan-dardnih posuda i pribora, gotovo 80 posto jela pripremljenih na tradiciona-

lan način se bez većih problema može pripremiti na combi-steameru. Bilo da želite da kuvate na pari, pržite na grilu, pečete kao u tradicionalnim fritezama... sa jednim uređajem je pokrivena svaka od ovih metoda.

Generalno, prednosti upotrebe combi-steamera su:

- kraće vreme pripreme – za neka jela čak do 50 posto uštede u vre-menu u odnosu na tradicionalne peći,- hrana pripremljena u combi-steam-erima je sočnija, sa manjim gubicima u težini (kalo),- veći kapaciteti pripremanja,- velika ušteda električne energije i vode.

Šta su prednosti specijalnih programa? Kao dodatak glavnim programima,

vodeći svetski proizvođači nude speci-jalne programe koji su bazirani na osnovnim metodama pripremanja:- Priprema na niskim temperaturama – low-temperature cooking prikladno za tzv. noćno pripremanje i sporo pripremanje sa niskim nivoom kiseonika.- Delta – T pripremanje – ΔT program – temperatura komore pećnice zavisi od temperature u središtu namirnice tj. posebna temperaturna “core” sonda koja se “ubode” u veliki komad mesa, meri u više tačaka temperaturu u središtu i na osnovu te izmerene temperature, pećnica sama povećava temperaturu spoljnog pečenja. Na primer, ukoliko je središnja temperatura tek stavljene namirnice 20°C, a odre-dili smo ΔT na 50°C, proces pripreme počinje sa 20+50, tj. sa 70°C. Sa porastom temperature u središtu namir-nice, raste i temp. u komori pećnice. Pro-ces pripreme je gotov kada se dostigne zadata vrednost “core” sonde.

34 / à la carte

Prednosti ΔT pripreme su velike, a pogo-tovu što meso ostaje sočno, sa vrlo malim gubitkom na težini, sa sačuvanim svim nutritivnim vrednostima – pošto je reč o pripremi na manjoj temperaturi. Takođe, velika prednost je i to što ovaj proces možete da radite automatski u periodima kad nemate gužvu ili noću.

Zavirimo u budućnost... 1. Želja za jednostavnošću raste. Kupci su u potrazi za uređajima koji su jednostavni za upotrebu i kojima se može verovati. Oni zahtevaju dodatne prednosti, kao što su ušteda energije i vode. Jednostavno, kupuju proizvode koji vode dugoročnoj uštedi.2. Kupci traže dizajn i funkcionalnost u potpunoj harmoniji. 3. “Ukusno i umereno, ali zdravo” je novi slogan. Mali restorani se vraćaju u modu. Vraća se i koncept front cooking da bi se pokazalo da pripremamo i sveže i zdrave namirnice.4. Od brze hrane do dobre hrane – brzo!5. Razvoj combi-steamera prati sve zahteve tržišta:

Dizajn:- smanjuje se nivo buke, što je višestruko važno,- uređaji koji se koriste za Front-cooking moraju biti i vizuelno lepi.

Jednostavnost operacija:- brzo i individualno – ali da svako može da koristi uređaj,- široki lepeza uređaja.

Zaštita životne sredine:- “zelena” kuhinja budućnosti obećava: 50 posto manju upotrebu energije i vode, manji prostor, nežne i jednostavne procese pripremanja okrenute čuvanju nutritivnih svojstva namirnica, sa zadržavanjem punih ukusa.

- Cook&Hold je program pripremanja u dve faze: fazi pripreme/kuvanja Cook i fazi održavanja Hold – u kojoj se pripremljene namirnice održavaju toplim na unapred određenoj temperaturi i na vremenski period do serviranja tj. do unapred određenog vremena. Za ovaj program je takođe potrebno koristiti “core” temperaturnu sondu. Upotreba ovog programa je raznovrsna, ali generalno je idealno da kada imate unapred predviđeno vreme serviranja, počnete sa pripremom kada ste u najman-joj gužvi – uređaj će sam završiti proces pripreme i tako pripremljenu namirnicu održavati toplom do serviranja. Sa stanovišta ekonomičnosti procesa u samoj kuhinji ovo je veoma važan program.

- Overnight cooking je takođe program u više faza tj. radi se o sporom pripremanju koje se sastoji od nekoliko koraka, sa završnom fazom održavanja u kojoj se priprema postepeno završava.Ovaj program je naročito zahvalan za pečenja velikih komada mesa, u peri-odima kada je posao u kuhinji najmanji, a pre svega noću. Prednosti su razne, posebno zato što je reč o sporom, poste-penom pripremanju na nižim tempera-turama. Namirnice su sočne, apsolutno ravnomerno pečene/pripremljene, sa veoma malim gubitkom na težini.

- ecoCooking – upotreba precizne elektronike i razvoj softverskih rešenja još dalje unapređuju napred navedene programe. Nemački proizvođač “Con-votherm” je, zahvaljujući patentiranom ACS (Advanced Closed System) napred-nom zatvorenom sistemu, kao i softver-skim rešenjima koje koristi u EasyTouch modelima (100% touch-screen ekran), razvio novi program – ecoCooking, kojim se postiže dodatna ušteda od 25 posto energije, kao i značajno manja potrošnja vode. U isto vreme, smanjuje se gubitak na težini pripremljenih namirnica.

Tekst: Zoran Đurić

35 / à la carte

Dodajte jastuke ili presvlake od prave kože ili krzna, na pojedinim komadima ili pojedinim delovima nameštaja u ugostiteljskom objektu. Osim vizuelnog, osećaj na dodir je vrlo topao i ugodan, i sigurno će navesti goste da se udobnije naslone i duže ostanu.

Ususkajte atmosferu

Sa dugogodišnjim stažom u izlaženju, čak i bez profesionalne defor-macije arhitekte sklonog analizi, moram da primetim da su najuspešnija mesta za izlaske ona toplog izgleda i ušuškana u opšti utisak vlastite opuštenosti. Previše besprekornih materijala uglačane spoljašnjosti (čelik, staklo, mermer, pozlata) možda nas plaši sopstvenim savršenstvom kome, ipak, ne bismo da izlazimo na crtu?

dizajn koji zarađuje

37 / à la carte

RAZIGRAJTE MASTURavnoteža, jedna od ključnih reči kojima želite da se okružite da biste se osećali prijatno, postiže se dobrom srazmerom fino odabranih sastojaka: kvalitetnih materijala, lukavo izabranih svetlosnih efekata, inspirativnih boja, senzualnih tekstura. A sve to nenametljivo i nepretenciozno, jer vi i vaš prostor ste tu da uslužite i ugodite, a ne da budete opterećujući (makar i time koliko ste lepi!), prenapadni ili ograničavajući. Ako pretposta-vimo da ste sve to, mudro upravljajući budžetom koji ste imali na raspolaganju, već uradili, šta još može da se uradi kao trik da se živa na termometru popne za još koji stepen? Za početak, najjednostavnije je dodati malo prave vatre. I tu ne mislim na svećnjake, mada ih ima zaista maštovitih (čak i bez imalo inventivnosti, treperavi utisak prirodnog plamena razigraće maštu i probuditi energiju). Dodajte ognjište, kamin ili – bio-kamin. Za prva dva predloga trebaće vam odgovarajući prostor, umešnosti u sprovođenju ideje odnosno ugradnji, uz obezbeđenje valjane ventilacije i obučenog i revnosnog osoblja na održavanju žara i čišćenju. Za poslednji, dovoljno je da

imate inicijativu. Bio-etanol gori dovoljno dugo da ne traži posebnu pažnju, potpuno je ekološki, nema mirisa i nusprodukata sagorevanja, a bio-kamin se lako montira i ne zahteva posebno održavanje.

BUDITE DRSKI I spremni na sve: dodajte jastuke ili presvlake od prave kože ili krzna, na pojedinim komadima ili pojedinim delovima nameštaja. Osim vizuel-nog, osećaj na dodir je vrlo topao i ugodan, i sigurno će navesti goste da se udobnije naslone (i duže ostanu). Iako ekskluzivni, ovi materijali se uglavnom isplate jer su trajni u eksploataciji, a utisak koji se postiže je nenadmašan.Mala prevara čak i ako nemate mogućnosti – ni nameru – da ugradite kamin ili napravite ognjište: napravite ugao koji čini ostavu za drva. Iako će samo izgledati da se u blizini sprema neka vatrica, miris će biti vrlo stvaran... I mada će zauzeti nesto prostora, može da bude i dragocena izolacija, naslagana na spoljašnji zid. I pravo zeleno drvo će biti korisno – zasađena patuljasta jelka, bor ili čempres, tuja ili omorika podsvesno vraća onaj osećaj očekivanja čudesa.

Milena Starčević diaOdgovorni projektant i izvođač radova, diplomirala 2001. u Beogradu. U toku studija učestvovala je na Zimskoj školi arhitekture u New Castleu. Posle studija radi najviše na enterijerskom konceptu komercijalno-prodajnih prostora (lanac prodavnica Diopta i drugi klijenti). Projekte radi u Srbiji, Bosni, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Grčkoj i Italiji. Kasnije počinje da radi i na rezidencijalnim i poslovnim enteri-jerima, a od prošle godine i na enterijerima HoReCa-e. Milena je partner Studija za projektovanje i opremanje Archi System – Smartspace iz Beograda.

DA SKOČI ADRENALINA miris borovih iglica... Miris nas čak ubacuje u adrenalin spuštanja niz planinske padine na skijama ili snowboardu! Pa onda direktna asocijacija na kuvano vino ili čaj sa rumom na stazi... (malo arome ubaciti u isparivač ili sistem za prečišćavanje vazduha, koji je poželjno da imate).Temperatura vazduha uvek treba da bude takva da je prijatno sedeti u kratkim rukavima, gen-eralno sa što manje odeće. Ali, to ste znali i pre mene. Jer ništa ne dodaje temperaturu kao malo prave (gole) kože kad se najmanje nadaš. I miris parfema koji pulsira... Ne puštajte manje od Nine Simon... na ne manje nego na JBL-u!Rizikujući da bude deja vu, dodaću prvu loptu za najkonzervativnije – da biste malo podigli temperaturu ubacite detalje toplih boja (najbolje crvene) - stolnjake, abažure, menije... Savet za smele: sve to “začinite” sa kariranim. Istražite istoriju škotskih plemena i opredelite se za svog favorita. Zapamtite: trikovi mogu da prođu samo ako ispod toga postoji ozbiljna posvećenost. Inače sve ostaje samo jeftin trik.

Svećnjaci: Adriani&Rossi Klasični i moderni kamini: Beofabriol

Bio-kamini: LorastDetalji od kože i krzna: Doimo Decor

Meblovi: Mega, Dream House Biodekoracija: Jadranka Aleksić

Zvuk: Studio Bulpro

Archi System d.o.o.Studio za projektovanje I opremanje I izvođenje enterijera

Graničarska 14, 11000 Beograd, Srbija tel: +381 11 24 50 699

www.archisystem.rs

Archi System d.o.o.Studio za projektovanje I opremanje I izvođenje enterijera

Graničarska 14, 11000 Beograd, Srbija tel: +381 11 24 50 699

www.archisystem.rs

Vetar u leđa

Malo vetra u leđa nije na odmet… pogotovo u godinama krize kada ugostitelji ulažu napor da održe postojeće resurse i, ukoliko je moguće, naprave kakve-takve pomake. Ovim tekstom želeli smo da vas informišemo o mogućnostima da u nekoj od banaka koje posluju u Srbiji dobijete kredit – kao malo preduzeće ili preduzetnik, a takođe i o uslovima otplate kredita koji se, ipak, razlikuju od banke do banke. Akcenat je stavljen na kredite koji se tiču investicija, finansiranja obrt-nih sredstava, nabavke opreme, proširenja kapaciteta, kupovine vozila i slično.

Ovim tekstom želeli smo da vas informišemo o mogućnostima da u nekoj od banaka koje posluju u Srbiji dobijete kredit – kao malo preduzeće ili preduzetnik. Cilj nam je bio da vam pružimo sve odgovore koje biste prikupi-li idući od šaltera do šaltera različitih banaka i preračunavajući koji vam se od ponuđenih kreditnih aranžmana najviše isplati.

Analizirali smo ko uopšte može da pod-nese zahtev za kredit, o kojim je sumama reč, koja je dokumentacija potrebna, ali i koliki je period otplate, ima li grace perioda, da li su rate mesečne ili se mogu otplaćivati i na neki drugi način... Smatrali smo da vam, prilikom apliciranja za kredit, od presudne važnosti može biti i to kolika je nominalna kamatna stopa, po kom se kursu pušta i vraća kredit, kao i kako je formirana kamatna stopa, pa smo pred-stavnicima banaka postavili i ova pitanja. Da biste mogli da izračunate koliko vam je novca uopšte potrebno za apliciranje – za obradu kreditnog zahteva od strane banke, ali i za druge “skrivene” troškove koji se ne tiču banke – ubacili smo i ova pitanja u upitnik. Na kraju, zamolili smo predstavnike banaka da za vas “izračunaju” koliko košta prevremena otplata kredita, ali i da istaknu ukoliko raspolažu nekim posebnim povoljnostima, poput besplatnog korišćenja konsultantskih usluga u banci.

Cilj nam je bio da vam pružimo sve informacije koje biste prikupili idući od šaltera do šaltera različitih banaka i preračunavajući koji vam se kred-itni aranžman najviše isplati. Bankama su postavljena ista pitanja, pa, komparacijom odgovora, možete steći uvid u kompletnu ponudu i odabrati kredit po meri.

O ponudi su nas informisali: Vanja Mandić, Marketing and Communications Department Banca Intesa; Tatjana Milijančević, PR Expert Société Générale; Bojan Filipović, Senior Marketing Specialist Hypo Alpe Adria banke; Nevena Marjanov, stručni saradnik za marketing Erste Bank; Srđan Vujić, As-sistant in Product Development and Sales Support Volksbank; Ranko Kerić, pomoćnik direktora Sektora za poslove prodaje, Sektor poslova sa klijentima Komercijalne banke; Biljana Vujičić, izvršni direktor Agrobanke i predstavnici Eurobank EFG.

pod lupom

40 / à la carte

pod lupom

Naziv kredita2.20. Investicioni kredit indeksiran u EURKo može da podnese zahtevPreduzeća ili preduzetniciDokumenta potrebna za podnošenje zahtevaObavezni instrumenti obezbeđenja: - blanko solo menice potpisane i overene od strane podno-sioca zahteva sa meničnim ovlašćenjem, - ugovorno ovlašćenje (u dva primerka) podnosioca zahteva.Opcioni instrumenti obezbeđenja (u zavisnosti od boniteta klijenta i ocene rizika plasmana): - blanko solo menice fizičkog lica (vlasnik, osnivač ili direk-tor) sa klauzulom “bez protesta”,- solidarno jemstvo bonitetnog pravnog lica ili preduzetnika, - založno pravo (hipoteka, ručna zaloga na pokretnoj imovini ili HOV), - namenski devizni ili dinarski depozit,- garancije poslovnih banaka prihvatljive za Banku,- ostala sredstva obezbeđenja prihvatljiva za Banku koja garantuju uredno izvršenje obaveza. Mogućnost zamene instrumenata obezbeđenja u toku otplate kredita: Postoji mogućnost zamene bez naknade Banke. Ukoliko je potrebno troškove zamene snosi korisnik kredita (izdavanje novog Izvoda iz registra nepokretnosti, troškovi procene nepokretnosti, izdavanje nove Polise osiguranja nepokret-nosti, overa Založnih izjava, upis hipoteke u nadležnom registru nepokretnosti, brisanje prvobitno uspostavljene hipoteke iz nadležnog registra nepokretnosti).Namena kreditaFinansiranje dugoročnih investicionih potreba preduzeća ili preduzetnika (investiranje u opremu, zemljište, građevinske objekte, vozni park, osnovno stado i ostala osnovna sredstva).Iznos kreditaValuta: EUR; Minimalni iznos: / ; Maksimalni iznos: u skladu sa kreditnom sposobnošću i bonitetom klijenta - od 80% do 90% vrednosti investicije, uz 20% i 10% sopstvenog učešća tražioca kredita; Depozit: / .Grace periodDo 12 meseci. Grace period je uključen u period otplate kredita.Rok otplate- do 6 godina uz mogućnost odobrenja grace perioda do 12 meseci,- do 7 godina uz mogućnost odobrenja grace perioda do 12 meseci za finansiranje kupovine poslovnog prostora ili izgradnju građevinskih objekata.RatePolugodišnje, šestomesečno, kvartalno, tromesečno ili mesečno.Nominalna kamatna stopaOd 3m EURIBOR + 11,5% godišnje do 3m EURIBOR + 13,5% godišnje.Po kom kursu se pušta i vraća kreditKurs odobravanja / obračuna kredita: kupovni za kred-ite EBNS / prodajni za kredite EBNS. Period usklađivanja kursa: dnevno.

Kako je formirana kamatna stopaVrsta kamatne stope: promenljiva; Metod obračuna ka-matne stope: proporcionalni. Banka zadržava pravo da mesečno tokom celog perioda važenja kredita vrši izmenu visine varijabilnog dela ugovorene kamatne stope, (u za-visnosti od kretanja EURIBOR-a, LIBOR-a i ostalih tržišnih kamatnih stopa), kao i da dva puta godišnje i to 01.04. i 01.10, tokom trajanja kredita vrši izmenu margine usled promena zakonskih propisa, akata Narodne banke Srbije, promene rejtinga države i Banke, ocene rizika plasmana ili promene ukupnih tržišnih uslova odnosno konkurentskog okruženja.Naknada banke za obradu kreditnog zahtevaNaknada / vrsta naknade / visina naknade: Naknada za obradu kreditnog zahteva / fiksna / 0,25% - 2% (RSD 3.000,00 minimum).Naknada za izveštaj Kreditnog biroa:a) dužnik-preduzetnik / promenljiva u skladu sa tarifama Kreditnog biroa / 500,00 RSD,b) dužnik-pravno lice / promenljiva u skladu sa tarifama Kreditnog biroa / 1.200,00 RSD.Naknada za izveštaj Kreditnog biroa:a) jemac za preduzetnika / promenljiva u skladu sa tari-fama Kreditnog biroa / 200,00 RSD, b) jemac za pravno lice / promenljiva u skladu sa tari-fama Kreditnog biroa / 500,00 RSD.Naknada za neispunjavanje ugovorenog uslova o obavl-janju platnog prometa / promenljiva / 0,50% kvartalno.Naknada za izmenu ugovorenih uslova / promenljiva / 0,30% - 0,50% od iznosa kredita (minimum 3.000,00 RSD).Naknada za obradu kreditnog zahteva i naknada za neispunjavanje ugovorenog uslova o obavljanju platnog prometa obračunava se u odnosu na iznos odobrenog kredita. Banka zadržava pravo da dva puta godišnje (01.04. i 01.10.) vrši izmenu visine naknada u skladu sa promenom ukupnih tržišnih uslova odnosno konkurentskog okruženja, promenom stope rasta cena na malo, stope inflacije, promenom zakonskih propisa ili akata Narodne banke Srbije.Koji su troškovi u vezi sa kreditom, a nisu bančiniProcenitelj, osiguranja, katastar za hipoteku, APR za upis zaloge, overa izjava, kupoprodajnih ugovora, kupovina menica i slično.Mogućnosti prevremenog vraćanja kreditaNaknada / vrsta naknade / visina naknade: Naknada za prevremenu potpunu ili delimičnu otplatu kredita / promenljiva / 2%.Naknada za prevremenu otplatu kredita u slučaju refin-ansiranja kredita / promenljiva / 3%.Naknada za prevremenu otplatu kredita obračunava se u odnosu na iznos koji se prevremeno otplaćuje. Banka zadržava pravo da dva puta godišnje (01.04. i 01.10.) vrši izmenu visine naknada u skladu sa promenom ukupnih tržišnih uslova odnosno konkurentskog okruženja, prom-enom stope rasta cena na malo, stope inflacije, promenom zakonskih propisa ili akata Narodne banke Srbije.Izračunavanje kreditne sposobnostiZavisno od kapitalizovanosti, (ne)postojanja finansijskih obaveza (kratkoročnih/dugoročnih), neto dobiti, trenda prihoda, tržišne pozicije...

41 / à la carte

Naziv kreditaBiz Obrt (EFSE)Namena kreditaFinansiranje obrtnih sredstava.Iznos kredita1.000 - 100.000 EURGrace period- do 3 meseca kada je rok otplate do 12 meseci,- do 6 meseci kada je rok otplate od 13 do 36 meseci.Rok otplate3-36 meseci (24-36 meseci za trajna obrtna sredstva).Efektivna kamatna stopaOd 11,46% do 12,72%.Naknada banke za obradu kreditnog zahteva1% fiksno od realizovanog iznosa kredita, jednokratno, u dinarskoj protivvrednosti, po srednjem kursu Narodne banke Srbije, na dan puštanja kredita u tečaj.

Naziv kreditaBiz Invest (EFSE)Namena kreditaNabavka opreme i proširenje kapaciteta, kupovina motornog vozila, kupovina i reno-viranje poslovnog prostora, refinansiranje sopstvenih investicija, ostalo.Iznos kredita1.000 - 100.000 EURGrace periodMoguće odobrenje kredita uz grace period do 6 meseci.Rok otplate13-72 meseca.Efektivna kamatna stopaOd 10,74% do 11,58%.Naknada banke za obradu zahteva1,5% fiksno od odobrenog iznosa, jed-nokratno, u dinarskoj protivvr. po srednjem kursu NBS na dan puštanja kredita u tečaj. Naknada za monitoring – 0,5% fiksno, godišnje, na ostatak duga.

Naziv kreditaBiz Invest (Intesa Biz)Namena kreditaFinansiranje osnovnih sredstava: nabavka opreme i proširenje kapaciteta; kupovina motornog vozila; kupovina poslovnog pros-tora; renoviranje poslovnog prostora.Iznos kreditaOd 5.000 do 500.000 EUR (u zavisnosti od kreditne sposobnosti klijenta).Grace periodMoguće odobrenje kredita uz grace pe-riod. Kamata se obračunava i naplaćuje mesečno i u toku trajanja grace perioda. Moguće je puštanje kredita u više tranši do iznosa ukupno odobrenog kredita, pri čemu se kamata obračunava i naplaćuje mesečno (do 6 meseci).Rok otplate13 do 120 meseci (od 24 do 72 meseca za nabavku opreme i proširenje kapaciteta, kupovinu motornog vozila i renoviranje poslovnog prostora; od 24 do 120 meseci za kupovinu poslovnog prostora).Efektivna kamatna stopaOd 11,96% do 16,79% za kredite sa valutnom klauzulom.Naknada banke za obradu zahtevaOd 1 do 3% od realizovanog iznosa, jednokratno, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan puštanja kredita u tečaj, u zavisnosti od tipa klijenta i roka otplate kredita.

Odnosi se na sve kredite

Ko može da podnese zahtevPreduzetnici i pravna lica iz segmenta malog biznisa: mala preduzeća i preduzetnici sa sedištem u Republici Srbiji koji posluju duže od godinu dana.Dokumenta za podnošenje zahtevaStatusna i finansijska dokumentacija. Kao osnov za realizaciju investicionih kredita služe Ugovori o kupoprodaji ili fakture kojima se dokazuje namensko trošenje sredstava.RateFormiraju se u zavisnosti od visine kredita i roka otplate.Po kom kursu se pušta i vraća kreditPo srednjem kursu Narodne banke Srbije.Kako je formirana kamatna stopaKamatna stopa je promenljiva, definisana ugovorom i usklađuje se s 6m EURIBOR-om.Troškovi u vezi s kreditom (a nisu bančini)U zavisnosti od vrste kredita i potrebnih sredstava obezbeđenja, dodatni troškovi mogu biti usluge procenitelja, troškovi polise osiguranja i upisa hipoteke/zaloge.Posebne povoljnosti“Intesa Hit” tekući račun građana oslobođen mesečnih troškova održavanja računa za prvu godinu korišćenja za vlasnike ili osnivače firme sa više od 40% vlasništva i besplatno korišćenje konsultantskih usluga od strane zaposlenih u Banci.Mogućnosti prevremenog vraćanja kredita2% fiksno na prevremeno otplaćeni iznos, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan otplate. Prevremeno može da se otplati ili kredit u celosti ili najmanje 30% od iznosa odobrenog kredita. Korisnik je dužan da obavesti Banku najmanje pet radnih dana unapred.Izračunavanje kreditne sposobnostiDa bi se malo preduzeće ili preduzetnik kvalifikovao za ovu vrstu finansiranja trebalo bi da pored urednog poslovanja i zadovoljavajućih finansijskih pokaza-telja operativno postoji ne manje od godinu dana, kao i da nema zabeleženih docnji u otplatama svojih obaveza.

pod lupom

42 / à la carte

pod lupom

Naziv kreditaEFSE krediti za obrtna sredstva i za investicijeKo može da podnese zahtevZahtev mogu da podnesu svi preduzet-nici i mali privredni subjekti sa ukupnim prihodima po poslednjem finansijskom izveštaju u visini do 3 miliona EUR, u privatnom vlasništvu, registrovani za obavljanje delatnosti u skladu sa Zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata, sa sedištem u Republici Srbiji.Dokumenta potrebna za podnošenje zahtevaPopunjen zahtev za kredit, statusna do-kumentacija, finansijska dokumentacija, dokumentacija vezana za namenu finan-siranja iz kredita, dokumentacija vezana za obezbeđenje koje se nudi i ostalo.Namena kreditaIz kredita se mogu finansirati obrtna sredstva i to: finansiranje izvoza, zaliha, potraživanja i ostale namene ili investici-je i to: kupovina opreme, mašina, vozila, zatim kupovina i izgradnja poslovnog prostora, refinansiranje sopstvene inves-ticije realizovane u poslednjih 12 meseci.Iznos kreditaU zavisnosti od kreditne sposobnosti klijenta, odnosno za obrtna sredstva: minimalni iznos je 1.000 EUR, maksi-malni iznos kredita je 100.000 EUR, u dinarskoj protivvrednosti, a za investicije: minimalni iznos je 3.000 EUR, a maksi-malni iznos kredita je 100.000 EUR, u dinarskoj protivvrednosti.Grace periodZa obrtna sredstva do 3 meseca, za in-vesticije: bez grace perioda za kupovinu vozila, do 6 meseci za kupovinu opreme, mašina i kupovinu poslovnog prostora, do 12 meseci za izgradnju poslovnog prostora.Rok otplateZa obrtna sredstva do 36 meseci, za investicije do 84 meseca.RateAnuiteti/rate su na mesečnom nivou.Nominalna kamatna stopaZa obrtna sredstva: - za kredite do 24 meseca: 9,95% na godišnjem nivou, - za kredite sa rokom vraćanja od 25 do 36 meseci: šestomesečni EURIBOR + 8,95 pp na godišnjem nivou; Za investicije: - šestomesečni EURIBOR + 7,85 pp na godišnjem nivouPo kom kursu se pušta i vraća kreditKod isplate i vraćanja kredita primenjuje se srednji kurs za isplatu kredita, otplatu glavnice i obračun kamate.

Kako je formirana kamatna stopaIzričito i jasno je naznačeno članom Ugovora u kom slučaju može doći do promene kamatne stope. Kamatna stopa za kredite za obrtna sredstva do 24 meseca je iskazana u definisanoj procentualnoj vrednosti, a za kredite sa dužim rokom vezana je za šestomesečni EURIBOR.Naknada banke za obradu kreditnog zahtevaNaknada za obradu zahteva iznosi 1,25% od odobrenog iznosa kredita, minimum 3.000,00 RSD. Kod dugoročnih kredita naknada za monitoring je 1% godišnje.Koji su troškovi u vezi sa kreditom, a nisu bančiniProcenitelj, osiguranja, katastar za hipoteku, APR za upis zaloge, overa izjava, kupoprodajnih ugovora i slično.Posebne povoljnostiPosebna povoljnost linije je kontinuirano praćenje poslovanja klijenta i njihovih potreba, ali i atraktivna kamatna stopa i mogućnost povoljnog korišćenja POS terminala za klijente koji imaju malo-prodajnu mrežu.Mogućnosti prevremenog vraćanja kreditaMogućnost prevremenog vraćanja kredita postoji i naknada je 3% od pre-vremeno otplaćenog iznosa.Izračunavanje kreditne sposobnostiNa kreditnu sposobnost utiču ostvareni prihodi i zaduženost klijenta kod Banke i drugih banaka, dok imovina neznatno utiče i to kao kvalitativni podatak.

Naziv kreditaKredit za poslovanjeKo može da podnese zahtevZahtev za kredit za poslovanje u Eurobank EFG može da podnese svako uspešno preduzeće ili preduzetnik koji posluje duže od 2 godine.Dokumenta potrebna za podnošenje zahtevaPreduzeću ili preduzetniku koji želi da pod-nese zahtev za ovu vrstu kredita u Eurobank EFG potrebna je samo statusna dokument-acija firme i 2 završna računa uz dokument-aciju za obezbeđenje kredita.Namena kreditaObrtna sredstvaIznos kreditaDo 400.000 EUR.Grace periodMoguć je grace period čak do 6 meseci.Rok otplateDo 10 godina.RateU zavisnosti od iznosa i parametara kredita.Nominalna kamatna stopaZavisi od nekoliko parametara.Posebne povoljnostiKlijentima koji se odluče za ovu vrstu kredita u Eurobank EFG omogućen je stalni kontakt sa savetnikom za mali biznis, stručnjakom u ovoj oblasti, koji će pomoći klijentu da razreši sve nedoumice koje može imati.

Naziv kreditaKredit za kupovinu i/ili rekonstrukciju poslovnog prostoraDokumenta potrebna za podnošenje zahtevaPrilikom podnošenja kreditnog zahteva klijent, u zavisnosti od pravne forme i zakonom propisanih finansijskih izveštaja, podnosi sledeća dokumenta: - zvanični finansijski izveštaji za poslednja dva obračunska perioda (Bilans stanja, Bilans uspeha, Statistički aneks, Bruto bilans za tekuću godinu), - Poreska prijava i Poreski bilans za posled-nja dva obračunska perioda, - poreska rešenja za poslednja dva obračunaska perioda (Rešenje o porezu na dohodak građana na prihode od obav-ljanja samostalne delatnosti i Rešenje o doprinosima za socijalno osiguranje), - dokaze o imovini, odluku o osnivanju, pro-mete iz banaka, OP, PIB, rešenje iz APR-a, zahtev za kredit.Banka zadržava pravo da u toku razma-tranja zahteva za kredit zatraži dodatnu dokumentaciju.Namena kreditaKupovina i/ili rekonstrukcija poslovnog prostora.Iznos kreditaMin: 10.000 EUR.Max: u zavisnosti od klijentove kreditne sposobnosti na osnovu imovine i prihoda.Grace periodMax grace period je 6 meseci. U slučaju grace perioda inicijalna kamatna stopa se povećava za 2%.Rok otplateMax rok otplate je do 10 godina.RateJednaki mesečni anuiteti.Nominalna kamatna stopaNKS i varijabilnost k.s. za kredite u RSD: NKS 17,95%.NKS i varijabilnost k.s. za kredite u EUR:NKS 10,95%.Po kom kursu se pušta i vraća kreditEUR krediti se puštaju po sred. kursu NBS i vraćaju se po sred. kursu NBS za EUR.Kako je formirana kamatna stopaNKS i varijabilnost k.s. za kredite u RSD: fiksna kamatna stopa za prvih 60 meseci, a nakon toga: fiksni deo + 3m BELIBOR.NKS i varijabilnost k.s. za kredite u EUR:promenljiva: fiksni deo + 3m EURIBOR.Naknada banke za obradu zahtevaZa RSD kredite 3% od iznosa kredita.Za EUR kredite 2% od iznosa kredita.Održavanje kreditne partije je 10 EUR godišnje.Troškovi u vezi sa kreditom, a nisu bančiniTroškovi koji se javljaju, a nisu bančini

Naziv kreditaKredit za kupovinu opreme/vozilaNamena kreditaKupovina opreme/vozilaIznos kreditaMin: 5.000 EUR.Max: u zavisnosti od klijentove kreditne sposobnosti na osnovu imovine i prihoda.Grace periodMax grace period je 6 meseci. U slučaju grace perioda inicijalna kamatna stopa se povećava za 2%.Rok otplateMax rok otplate je do 7 godina.RateJednaki mesečni anuiteti.Nominalna kamatna stopaNKS i varijabilnost k.s. za kredite u RSD: NKS 18%.NKS i varijabilnost k.s. za kredite u EUR:EUR nema u ponudi.Kako je formirana kamatna stopaNKS i varijabilnost k.s. za kredite u RSD: fiksna kamatna stopa za prvih 60 meseci, a nakon toga: fiksni deo + 3m BELIBOR. NKS i varijabilnost k.s. za kredite u EUR:EUR nema u ponudi.Naknada banke za obradu zahtevaZa RSD kredite 3% od iznosa kredita.Održavanje kreditne partije je 10 EUR godišnje.Troškovi u vezi sa kreditom, a nisu bančiniTroškovi koji se javljaju, a nisu bančini su: procenitelj, osiguranje, katastar za hipoteku, overa kupoprodajnih ugovora, APR za upis zaloge, overa izjava.Mogućnosti prevremenog vraćanja kreditaNaknada za prevremenu otplatu je 4% za RSD kredite. Prevremena otplata je moguća u bilo kom trenutku u iznosu od najmanje 25% preostalog iznosa glavnice kredita, tj. min. 10.000 EUR.

Naziv kreditaKreditna linija za obrtna sredstva/likvidnostNamena kreditaObrtna sredstva/likvidnostIznos kreditaMin: 2.000 EUR.Max: do 20% zvaničnih poslovnih prihoda za poslednju poslovnu godinu.Grace periodBez grace perioda.Rok otplateMax rok otplate je do 3 godine.RateJednaki mesečni anuiteti ili kvartalna otplata.Nominalna kamatna stopaNKS i varijabilnost k.s. za kredite u RSD: NKS 17%.NKS i varijabilnost k.s. za kredite u EUR:NKS 13,95%.Po kom kursu se pušta i vraća kreditEUR krediti se puštaju po srednjem kursu Narodne banke Srbije i vraćaju se po sred-njem kursu NBS za EUR.Kako je formirana kamatna stopaNKS i varijabilnost k.s. za kredite u RSD: fiksna kamatna stopa tokom celog perioda otplate kredita.NKS i varijabilnost k.s. za kredite u EUR:promenljiva: fiksni deo + 3m EURIBOR.Naknada banke za obradu kreditnog zahtevaZa RSD kredite 3% od iznosa kredita.Za EUR kredite 2% od iznosa kredita.Održavanje kreditne partije je 10 EUR godišnje.Troškovi u vezi sa kreditom, a nisu bančiniTroškovi koji se javljaju, a nisu bančini su: procenitelj, osiguranja, katastar za hipoteku, APR za upis zaloge, overa izjava.Mogućnosti prevremenog vraćanja kreditaNaknada za prevremenu otplatu je 4% za RSD kredite i 2% za EUR kredite. Prevremena otplata je moguća u bilo kom trenutku.Izračunavanje kreditne sposobnostiKreditna sposobnost – na osnovu imovine i prihoda.

Odnosi se na sve kredite

Ko može da podnese zahtevPreduzetnici i pravna licaPosebne povoljnostiKlijenti banke imaju mogućnost korišćenja be-splatnih konsultantskih usluga koje dobijaju od stručnih saradnika u ekspoziturama Banke.

su: procenitelj, osiguranje, katastar za hipoteku, overa kupoprodajnih ugovora.Mogućnosti prevremenog vraćanja kreditaNaknada za prevremenu otplatu je 4% za RSD kredite i 2% za EUR kredite. Prevre-mena otplata je moguća u bilo kom trenutku u iznosu od najmanje 25% preostalog iznosa glavnice kredita, odnosno min. 10.000 EUR.Izračunavanje kreditne sposobnostiOsnovni kriterijumi koje klijent mora da ispuni prilikom podnošenja zahteva kredita: pravno lice mora postojati min. 2 godine (2 završna računa); ne sme imati docnje >30 dana u poslednjih 12 meseci u izveštaju iz Kreditnog biroa; račun ne sme biti blokiran duže od 15 dana u kontinuitetu ili 30 dana ukupno u poslednjih 12 meseci.

44 / à la carte

pod lupom

Naziv kreditaOverdraft i Krediti za obrtna sredstva; Krediti za osnovna sredstva ili pod jednim nazivom:- Mikro biznis kreditiKo može da podnese zahtevPreduzetnik ili preduzeće koje postoji naj-manje godinu dana i ima godišnji poslovni prihod do 100.000 EUR u dinarskoj protiv-vrednosti. Overdraft i obrtna sredstva su namenjena samo za preduzeća, ne mogu podneti zahtev firme registrovane kao preduzetnici.Dokumenta potrebna za podnošenje zahtevaZvanični Bilans uspeha iz prethodne godine (ili više godina); Bilansi stanja; Bruto bilans za tekuću godinu.Namena kreditaOverdraft i obrtna sredstva: nabavka robe, avansna plaćanja, tekuće obaveze, refinansiranje; Osnovna sredstva: nabavka opreme, vozila, poslovnog prostora, refin-ansiranje.Iznos kreditaOverdraft do 5.000 EUR; Obrtna sredstva do 7.500 EUR; Osnovna sredstva: vozila do 25.000 EUR, Oprema do 50.000 EUR, Poslovni prostor do 75.000 EUR (sve u dinarskoj protivvrednosti).Grace periodBez grace perioda.Rok otplateOverdraft do 12 meseci; Obrtna sredstva do 24 meseca; Osnovna sredstva: vozila do 84 meseca; Oprema do 120 meseci; Poslovni prostor do 144 meseca.RateMesečne

Nominalna kamatna stopaOverdraft 2,5% mesečno; Obrtna sred-stva 1,3% mesečno; Osnovna sredstva: vozila i oprema 1% do 1,2% mesečno ili 6m EURIBOR + 9,3% godišnje; Poslovni prostor 0,9% do 1,1% mesečno ili 6m EURIBOR + 7,95% godišnje.Po kom kursu se pušta i vraća kreditSrednji kurs Narodne banke Srbije.Kako je formirana kamatna stopaImamo i fiksnu i varijabilnu. Fiksna je zaista fiksna za ceo period otplate i jasno je definisana ugovorom, a varijabilna je sastavljena iz fiksnog dela i varijabilnog koji je 6m EURIBOR – takođe je jasno definisana ugovorom i konstrukcija je nepromenljiva za ceo period otplate (EU-RIBOR jer su krediti indeksirani u EUR).Naknada banke za obradu kreditnog zahtevaObrada zahteva od 0,5% do 2%; za kredite sa varijabilnom kamatnom stopom mesečno se ažurira vrednost 6m EURI-BOR-a.Koji su troškovi u vezi sa kreditom, a nisu bančiniZavise od namene kredita.Posebne povoljnostiSve namene, niža kamatna stopa i dug period otplate (npr. za poslovni prostor).Mogućnosti prevremenog vraćanja kreditaPrevremena otplata kredita se naplaćuje 2% na preostali dug ili minimum 4.000,00 RSD. Izračunavanje kreditne sposobnostiIzračunava se kroz poseban alat tzv. skoring model koji daje brzu preliminarnu analizu (15 minuta), a uzima u obzir sve finansijske rezultate kao i tekuće obaveze.

Naziv kreditaKrediti za mala i srednja preduzeća i preduzetnikeKo može da podnese zahtevZahtev za kredit mogu podneti mala i srednja preduzeća i preduzetnici, koji su klijenti ili potencijalni klijenti Agrobanke, s tim da godinu dana budu u poslovnom odnosu sa Agrobankom, da imaju ure-dnu kreditnu istoriju i da su poslednjim završnim računom iskazali dobit.Dokumenta potrebna za podnošenje zahtevaNeophodna dokumentacija obuhvata: finansijske izveštaje za poslednje tri godine i odgovarajuće zaključne li-stove (sintetički, trocifreni); saglasnost

za dostavu i pribavljanje podataka iz Kreditnog biroa (sintetički, trocifreni); Bruto bilans odnosno periodični izveštaj u tekućoj godini ne stariji od mesec dana (poslednji dan odgovarajućeg meseca); mišljenje i izveštaj ovlašćenog revizora za poslednje dve godine za firme koje su u obavezi sastavljanja revizorskog izveštaja; potvrdu o izmirenom porezu (Poreska uprava) ne stariju od 15 dana i svu drugu dokumentaciju po zahtevu Agrobanke.Namena kreditaNabavka robe ili repromaterijala, plaćanje usluga, izmirenje poreskih i/ili carinskih obaveza, uključujući i ostale tekuće obaveze, finansiranje trajnih obrt-nih sredstava.Iznos kreditaVisina kredita zavisi od procene kred-itne sposobnosti i kreće se od 1.000 do 5.000 EUR za preduzetnike, od 1.000 do 20.000 EUR za mala preduzeća i od 1.000 do 50.000 EUR za srednja preduzeća.Grace periodGrace period do 6 meseci za finansiranje trajnih obrtnih sredstava.Rok otplateKrediti se odobravaju na rok do 12 meseci za nabavku robe ili repromateri-jala, plaćanje usluga, izmirenje poreskih i/ili carinskih obaveza, uključujući i ostale tekuće obaveze; kao i na rok od 12 do 24 meseca uz grace period do 6 meseci za finansiranje trajnih obrtnih sredstava.RateOtplata kredita se vrši u mesečnim ili tromesečnim ratama.Nominalna kamatna stopaKamatna stopa se kreće od 10,50% do 12% godišnje za mala i srednja preduzeća, odnosno od 10,25% do 11,75% za preduzetnike.Po kom kursu se pušta i vraća kreditPuštanje kredita i otplata se vrši u valuti EUR preračunato u dinarsku protivvred-nost po srednjem kursu NBS sa zaštitom od promene kursa u odnosu na kurs na dan korišćenja kredita.Naknada banke za obradu kreditnog zahtevaAgrobanka za obradu kredita naplaćuje jednokratnu naknadu u visini od 0,50% za klijente banke i 1% za potencijalne klijente.Koji su troškovi u vezi sa kreditom, a nisu bančiniDrugi troškovi, a koji nisu bančini, mogli bi da se pojave prilikom upisa i reg-istracije instrumenata obezbeđenja i dokumentacije, ukoliko to banka bude tražila od klijenta.

45 / à la carte

Naziv kreditaHypo Antistres kredit za osnovna sredstvaKo može da podnese zahtevKredit je namenjen malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima.Dokumenta potrebna za podnošenje zahtevaStatusna dokumentacija (Rešenje o osniv-anju, Izvod iz APR-a, PIB) i dokumentacija potrebna za izradu finansijske analize (bilansi za poslednje dve godine). Detaljan spisak može se dobiti u najbližoj poslovnici Hypo banke.Namena kreditaNamena Antistres kredita za osnovna sred-stva je:- nabavka mašina i opreme,- proizvodnja mašina i opreme za sopstvene potrebe,- finansiranje instalacije opreme,- kupovina zemljišta, - priprema zemljišta za izgradnju,- plaćanje naknada vezanih za kupovinu zemljišta/objekata ili izgradnju objekata,- kupovina, adaptacija ili izgradnja (završetak izgradnje) objekata za sopstvene potrebe,- refinansiranje kredita u drugim bankama. Iznos kreditaOd 5.000 EUR do 250.000 EUR (za preduzeća).Od 5.000 EUR (za preduzetnike).Grace periodUkoliko je opravdano, klijentu se može odo-briti period počeka (grace period) tokom koga klijent plaća samo kamatu. Period počeka može biti do 12 meseci.Rok otplateDugoročni kredit od 1 do 7 godina.RateOtplata kredita se vrši u mesečnim, tromesečnim, šestomesečnim i godišnjim rata-ma što je definisano Ugovorom o kreditu.Nominalna kamatna stopa3m EURIBOR + 6,5% - 7,5%Po kom kursu se pušta i vraća kreditValuta: u EUR (dinari sa valutnom klauzu-lom), u EUR (u devizama).Isplata kredita: u dinarskoj protivvrednosti po kupovnom kursu NBS za EUR, u dina-rima ili u devizama (za finansiranje uvoza opreme iz inostranstva, na devizni račun klijenta u skladu sa Zakonom o deviznom poslovanju).Otplata kredita: za kredite indeksirane u valuti EUR se vrši po prodajnom kursu NBS na dan uplate.Ukoliko je kredit isplaćen u valuti, klijent ot-platu kredita i plaćanje kamate vrši u valuti u kojoj je dobio kredit.

Kako je formirana kamatna stopaObračun kamate: mesečno, proporcionalni metod, računa se na ostatak glavnice Nominalna kamatna stopa: 3m EURIBOR + 6,5% - 7,5%Efektivna kamatna stopa: 10,45% (EKS obračunat na dan 08.09.2010. za NKS 7,25% na rok od 12 meseci za EUR).Kamata je promenljiva, na maržu Banke dodaje se vrednost 3m EURIBOR-a. Pod tromesečnim EURIBOR-om, podrazumeva se tromesečni EURIBOR koji se objavljuje na Reuters strani za EURIBOR, dva radna dana pre poslednjeg dana kvartala koji prethodi narednom obračunskom kvartalu.Naknada banke za obradu kreditnog zahtevaNaknada za obradu zahteva (obračunava se i naplaćuje prilikom prvog povlačenja sredstava) - 1,50%.Naknada za odustajanje od ugovora bez saglasnosti Banke - 1% od iznosa kredita.Naknada za neobavljanje platnog prometa (domaćeg i inostranog) - 1% od ostatka glavnice.Koji su troškovi u vezi sa kreditom, a nisu bančiniTroškovi procene nepokretnosti su različiti u zavisnosti od procenitelja kojeg klijent izabere i mogu se kretati u rasponu od 50 EUR do 500 EUR, posebno imajući u vidu da su iznosi naknade za procenitelja u slučaju velikih poslovnih objekata veći.Troškovi osiguranja su određeni tarifama osiguravajućih kuća.Sudske takse su regulisane Zakonom o sudskim taksama i njihova nominalna vrednost se određuje u skladu sa vrednošću Ugovora. Upis hipoteke po trenutno važećim tari-fama se sastoji od administr. takse u iznosu od 580 RSD + naknada po predmetu i to u iznosu od 0,2% od iznosa kredita i fiksnog iznosa naknade cca 7.251,00 RSD.Posebne povoljnostiSvaki razgovor sa klijentom podrazumeva pružanje svih neophodnih informacija o uslovima kreditiranja, prepoznavanje potreba klijenta, profesionalan, stručan i pre-dusretljiv odnos sa klijentom.Mogućnosti prevremenog vraćanja kreditaNaknada za prevremenu otplatu bez saglasnosti banke - 3% od ostatka glavnice.Izračunavanje kreditne sposobnostiNa osnovu prikupljene dokumentacije i podataka izrađuje se preliminarna analiza koja obuhvata analizu sledećih pokazatelja: nivo prihoda u odnosu na traženi kredit, zaduženost, nivo kapitala u odnosu na bilansnu sumu ili traženi kredit, nivo ukupne bilansne sume, neto obrtni kapital, tokovi gotovine, kašnjenja po kreditima, blokade (učestalost i iznosi).

U bankama koje smo uzeli u obzir za ovo istraživanje za kredite ug-lavnom mogu da apliciraju pravna lica i preduzetnici. Reč je o kreditima za mali biznis. U zavisnosti od namene, mogu se uzeti krediti od 1.000 do 500.000 evra, a grace period se kreće od 3 do 12 meseci (u pojedinim bankama nema perioda počeka). Krediti se mogu uzeti i u dinarima, kod pojedinih banaka. Rok otplate je od tri meseca do deset godina. Rate su uglavnom mesečne, ali pojedine banke nude i mogućnost kvartalnih, šestomesečnih i godišnjih otplata. Nominalna kamatna stopa se razli-kuje od banke do banke. Takođe, u pojedinim bankama kamatna stopa je promenljiva, a u drugim fiksna. Naknada za obradu kreditnog zahteva kreće se 0,25% do 3% od realizovanog iznosa. Od troškova koji nisu bančini pojavljuju se procenitelj, osiguranja, katastar za hipoteku, APR za upis zaloge, overa izjava, kupoprodajnih ugovora, kupovina menica i slično. Kao posebne povoljnosti kod pojedinih banka se mogu dobiti be-splatne konsultantske usluge, tekući račun oslobođen mesečnih troškova održavanja, mogućnost povoljnog korišćenja POS terminala. Kao što vid-ite, uslovi se poprilično razlikuju od banke do banke, ali će vam olovka, papir i kalkulator svakako pomoći da, među obiljem ponuda, pronađete onu – po sopstvenoj meri.

46 / à la carte

Naši ugostitelji u suštini imaju dobar ukus i

odlične ideje. Ali, nedostaje

dobro vođenje, usmeravanje i

kontrola. Način kako

koristimo resurse i potencijale je

tragičan.

iz paklene kuhinje

Saša Mišić, kuvar

Potencijal imamo,zašto ga ne koristimo?

Saša Mišić je prvi čovek serijala “Paklena kuhinja” koji se emituje na Prvoj TV. Mnogi iskusni ugostitelji drhte kad Sale treba da uđe u njihov restoran. Pošto je naš sagovornik strog, ali pravičan i kompetentan da nam kaže u kakvom su stanju beogradski restorani, ostaje nam samo da kažemo – Sale pokloni se i počni! Krećemo od onog što je bolji deo u beogradskim kafanama, pa ga prvo pitamo šta mu se najviše sviđa u svetu srpskog ugostiteljstva...

- Sviđa mi se što restorana, kafića, kafana, hotela... ima mnogo i na raznim lokacijama... u tvrđavama, sokacima, šumama, u stambenim zgradama, na splavovima, u Košutnjaku na Ski stazi, panorami na

Avali, na Ibarskoj magistrali i na Smederevcu na Dunavu i Savi... Mnogo različitih lokacija i raznih tipova i stilova. Naš narod u suštini ima dobar ukus i odlične ideje. Samo se loše snal-azi u sprovođenju ili u vođenju. Dopada mi se što ima mnogo kvalitetnih kuvara, kuvarica i osoblja u ugostiteljstvu koje se već godinama snalazi kako zna i ume. Sviđa mi se što u Beogradu postoje ljudi koji vole izlazak i dobar provod, a sve je više onih koji žele kvalitetnu hranu.

Šta generalno misliš da nedostaje beogradskim restoranima?- U suštini nedostaje im dobro vođenje, usmeravanje i kontrola. To znači da postoje tri načina kako funkcionišu restorani u Beogradu. Primer prvi: restoran vodi vešto osoblje čiji vlasnik nije sposoban, ali ima mnogo para. Primer drugi: restoran vodi

47 / à la carte

Idealan restoran nisam još posetio,

zato što je tako nešto retkost ne samo u Srbiji već u

celom svetu.

vešt (lukav i strog) gazda, ali zato radi nevešto (naivno) osoblje. Treća varijanta je idealna kombinacija prethodne dve, ali je retka u Beogradu – vešt i poslovan vlasnik uz to i zahtevan, koji pruža podršku, razume personal i goste, a uz njega je kvalitetno odano osoblje. Kao što rekoh, to je retkost u Srbiji, ali i u svetu, jer u tom spoju je i suština vođenja. Sa tim dolazi i uspeh. Sve u svemu, mislim da bi svako trebalo da više vodi računa o napredovanju svog restorana umesto da vodi tuđu brigu. Znate već – komšijina krava i slično.

Da li su Srbi zaista tako dobri ugostitelji kao što mnogi od nas misle?- Mogu da potvrdim da su Srbi u suštini dobri ugostitelji. Nama je u genima da bu-demo domaćini i dobri ugostitelji. Volimo da ugostimo, jer tako pokazujemo šta imamo i šta jesmo, ali da li smo iskreni ugostitelji to je već drugo pitanje. Turizam i ugos-titeljstvo su na ovim prostorima bili na vrhu 1975. godine kada su mnogi naši kuvari i konobari, kao i institucije bili priznati kroz rad i rezultate u celom svetu. U Evropi smo tada kao Jugoslavija bili na petom mestu. Ispred Španaca i Grka, i iza Nemaca, Francuza i Austrijanaca. Posle se dogodilo ono što već svi znamo... Raspad sistema i samim tim raspadanje ugostiteljstva i naravno da niko više nije ulagao u objekte, inovacije, obrazovanje osoblja... Od 1999. pa do 2004. bilo je pokušaja da se negde i ponešto iskopira iz inostranstva, ali je sve to bilo veoma loše. Zbog toga sada mnogi restorani propadaju, jer nemaju proizvod ili ponudu koja nije već hiljadu puta kopirana. U Srbiji je tek od 2005. počeo ozbiljan rad pojedinaca, a ja sam se uključio u tu priču sa “Compakt-consulting” d.o.o. agencijom za savetovanje, projektovanje i edukaciju u hotelijerstvu i ugostiteljstvu i za sada ide sasvim dobro.

Šta bi prvo menjao u beogradskom pristupu ugostiteljstvu?- Pristup ili način kako koristimo resurse i potencijale je tragičan. Ponekad se stidim da kažem sebi da sam kuvar u Beogradu. Imam osećaj da sam usamljen u tome i ne vidim od državnih institucija adekvatnu reakciju na sve probleme. Smatram da je turizam naša jedina prava šansa za zaradu u Beogradu, a nedovoljno i neadekvatno se radi na tome. Trebalo bi probuditi svest kod kuvara, konobara, menadžera, vlasnika, trgovca... tako da bi postojala realna šansa da u narednih deset godina podignemo ugostiteljstvo na nivo koji zaslužuje. Pojed-inci su u tome uspeli, ali samo zbog toga što su se borili sopstvenim snagama i resursima. U emisijama si strog. Da li je u Beogradu neki restoran ispunio tvoja očekivanja? - Strog sam samo toliko, koliko su i gaz-dini zahtevi strogi. Ako gazda kaže da misli da je njegov restoran dobar, tome prilagođavam i intenzitet svoje strogosti.

""Ako kuvar tvrdi da je najbolji onda mu ja

verujem i testiram njegovo znanje. Ali, ako se ustanovi da je mnogo lošiji od toga što tvrdi onda je, pretpostavljam, svestan toga da ću ga testirati najviše što mogu, jer očekujem visok stepen znanja i umeća od njega. Što se idealnog restorana tiče, nisam ga još posetio. Tako nešto je teško i retko naći ne samo u Srbiji već u celom svetu.

Pretpostavljam da si u kontaktu sa stran-cima koji dolaze u Beograd. Kakav je njihov utisak o našim restoranima?- Stalno dovodim strance da bih promo-visao svoj grad i podsticao turizam i oni su uglavnom oduševljeni lepotom i obil-nom, ukusnom, mesnatom hranom. Ipak, posle samo dve nedelje, žele kvalitetno i raznoliko da se hrane, a toga ovde nema mnogo. Kažu da je jeftino, ali je zato i takav kvalitet i ponuda pojedinih lokala. Uglavnom mi govore “imate potencijal, ali ga ne koristite”. Pri tom, primećuju i da su ugostiteljski radnici loše ili neadekvatno školovani.

Da li je ukusna i kalorična hrana naša prednost ili mana – poznato je da stranci obožavaju srpsku pikantnu hranu?- Svakako je mana na duge staze, na kratko zadovolja sve kriterijume evropskog turiste, ali i on neće da rizikuje zdravlje o kom je marljivo vodio računa zbog neke

Karađorđeve šnicle ili uštipaka i mućkalice. Dakle, ne, ne i – ne! Petnaest godina radim, istražujem i modifikujem zdravu izvornu srpsku kuhinju koja je jedini adekvatan odgovor na sva pitanja oko kulinarstva – kao što pokazuje pobeda srpskog nas-tupa autentičnih profesionalaca koje sam nedavno predvodio u Bugarskoj na Culinary food competitionu.

Školovao si se u Nemačkoj. Kakva je nji-hova hrana i kako ti beogradski restorani izgledaju u odnosu na nemačke?- Školovao sam se u Nemačkoj, ali i svuda gde sam radio jer nikada kraja edukaciji. Njihova misija, vizija, filozofija i tumačenje, ali i sprovodenje kulinarske i zanatske tradicije, je na veoma visokom nivou. Vrlo su stručni. Svi znaju tačno kako se kuva, šta je dobro, a šta manje kvalitetno. Nemačka je veoma zdrava kulinarska sredina. U celom svetu, na svim važnijim mestima u najboljim hotelima i restoranima, uvek su Nemci ili ljudi koji su se školovali u Nemačkoj, Aus-triji i Švajcarskoj. U tim zemljama država, udruženja, ali i industrija koordinisano deluju. To je veliko tržište i zato je vredno truda, rada i kompletnog razvoja. Iz svego što sam rekao sam možeš da izvučeš odgo-vor. Ponavljam da ja ovde imam mnogo, stvarno mnogo posla.

Razgovarao: Vladimir Đurđić

48 / à la carte

soba za zaposlene

Slobodna zonaŠta podrazumeva lični razvoj zapos-lenih u ugostiteljstvu? Da svaki zapos-leni, mimo treninga kojima prisustvuje i zadataka koji su mu definisani od strane rukovodioca, samostalno radi na razvoju veština koje treba da usavrši i time praktično preuzme aktivnu ulogu i odgovornost za sopstveni razvoj. To podrazumeva i:

- samoprocenu, - razmišljanje o daljim potrebama- preduzimanje akcije.

U današnje vreme, glavni izgovor za odlaganje rada na sebi je nedostatak vremena i u tome se slažu svi, bez obzi-ra na oklonosti i tempo kojim žive. Kada sopstvene zadatke razvrstamo po hit-nosti i bitnosti, sve ono što tretiramo kao lični razvoj (učenje jezika, PC veština, čitanje stručne literature i sl) spada nam u grupu bitnih, ali ne hitnih stvari. Njih u moru dnevnih zadataka ostavljamo sa strane. Ključno je da se za ove stvari, koje će zaista doprineti našem razvoju, nađe mesta u dnevnim aktivnostima. Da li će to biti ujutru, popodne ili uveče, za-visi i od našeg tempa i od tempa naših saradnika. Svako mora samostalno da odredi (i još bitnije – da poštuje) to vreme.

Četiri “p”Da li ste nekada probali da se drugačije organizujete? Uglavnom nam se čini nedostižnim da budemo efikasniji pošto je nemoguće da dan bude duži,

Vodič kroz lični razvoj“Čak i ako ste na pravom putu, ukoliko samo sedite tamo – bićete pregaženi...”

U gostiteljske firme koje se strateški bave obukom i razvojem svojih zaposlenih ulažu u njih na dva načina:

1. Kroz obuke koje organizuju 2. Kroz ostale razvojne aktivnosti - projekte, programe, coaching, mentoring...

ALI... da bi bilo koja razvojna aktivnost imala efekta važno je da zaposleni imaju svest o potrebi za ličnim razvojem, kao i volju za sticanjem novih znanja i veština.

49 / à la carte

soba za zaposlene

ali činjenica je da u stvari mnogi od nas nisu ni probali drugačije da se organi-zuju. Ne možemo očekivati da se nešto promeni, a da mi pre toga ne promeni-mo nešto u svom ponašanju, organizaciji, dnevnom rasporedu i slično. Sami treba da uložimo napor, i to ne jednodnevni, da bi ostvarili neki efekat. To može biti neka vrlo jednostavna stvar. Na primer, potrudićemo se da ako nam neko nešto pokaže – kako da ura-dimo određenu operaciju na računaru, kako se nešto izračunava, šta znači određena skraćenica, kako se nešto piše na engleskom i slično – to i zapišemo, zapamtimo i sledeći put sami primenimo, a ne da ponovo pitamo istu osobu.Generalno, ovaj model možemo pod-vesti pod četiri “P”. Ako nešto novo saznamo na nama je da to potom:

- Prepoznamo- Povežemo - Prilagodimo i- Primenimo

...na naš konkretan problem.

Sve na jednommestuTakođe, vrlo je bitno da sistematišemo svoje znanje. Potrudite se da sve materijale koje ste dobili na nekom treningu držite na jednom, dostupnom mestu, kako biste mogli da osvežite svoje znanje kada to bude potrebno. Osim treninga, sve ono što naučite i od drugih kolega, na nekom sastanku i slično čuvajte na istom mestu kako bi to onda imalo svoju primenu. U tom smislu, možete voditi i dnevnik svog ličnog raz-voja. U njemu možete čuvati materijale koje ste dobili na obukama, uputstva, zapisati ideje koje imate vezane za unapređenje procesa/usluge, recept koji ste naučili, sugestije koje ste dobili od rukovodioca ili kolega, plan aktivnosti, zanimljive članke iz novina koji se tiču vaše profesije, čak i pohvale od gostiju - ako ste ih dobili u pisanom obliku! Svrha dnevnika je da se dokumenta koja su važna za vas, sve ono naučeno, vaš razvojni plan, ideje i slično nalazi na istom mestu i tako vam pomogne da sistematišete svoj razvoj.

Bojana Gaković Zaposlena je u Službi za obuku i razvoj u okviru Sektora ljudskih resursa kompanije “Coca Cola Hel-lenic” od 2008. Bavi se procesima razvoja zaposlenih, obukama i talent managementom. Radila je kao konsultant za regrutaciju, selekciju i razvoj u HR konsultantskoj kući “Consulteam”. Član je nekoliko HR udruženja. Objavljivala je tekstove na www.b92.net. Vodila je radionice o zapošljavanju i razvoju zaposlenih kao gost predavač na Beogradskom univerzitetu (Mašinski i Elektrotehnički fakultet) i na sajmovima zapošljavanja. Završila je Filološki fakultet u Beogradu.

I za kraj, iskoristite sve moguće resurse koji su vam dostupni: stručnu literaturu, kolege koje imaju znanje koje vam treba, internet, biblioteku, profesionalne organizacije kojih ste član ili kojih biste mogli da budete član... I ne zaboravite: vreme u kom živimo se prebrzo menja tako da, kako je rekao neko, “Čak i ako ste na pravom putu, ukoliko samo sedite tamo – bićete pregaženi”. Srećno!

-Prihvatite odgovornost za lični razvoj/usavršavanje. Niko drugi to ne može da uradi umesto vas.-Svaki dan “osvojite” barem malo vremena za svoj lični razvoj. Ono što uradite danas će usmeriti vašu budućnost sutra.-Iskoristite vreme na putu sa posla i do posla – ako putujete autom, slušajte diskove časova stranog jezika i slično.-Pripremite kratak izveštaj sa treninga, konferencije, seminara za svoje kolege. Time ćete upoznati i njih sa temom, a svoje znanje ćete umeti i da reprodukujete.-Probajte polake da izbacujete “gutače vremena” iz svog života: predugo gledanje TV-a i sl. -Mislite na svoj cilj kada krenete da se bavite nečim novim.-Učite od drugih – svi imamo 24 sata, samo ih neki od nas bolje koriste.-Izazivajte sami sebe da svaki dan naučite nešto novo.-Budite otvoreni za ljude, od svakog možete nešto naučiti.-Učite iz iskustva drugih – skraćuje i vreme i trud.-Ako ne možete da nađete odgovore, zapišite pitanja. Kada odgovori stignu, zapišite i njih.

50 / à la carte

Izbacite “gutače” vremenaKako bismo bili dosledni u odluci da istrajemo u planovima vezanim za lično usavršavanje, evo nekih korisnih saveta:

potrošački kod

TOPLI RUČAK – BROJ JEDANNa prvi pogled se može pomisliti da navike u potrošnji predstavljaju vrlo široku problematiku koju je nemoguće precizno uklopiti u odgovarajuće obrasce ponašanja. Međutim, svako vreme nosi sa sobom dominantan model ponašanja u svemu, pa i u načinu ishrane, tako da se određeni trendovi mogu primetiti i u ponašanju stanovnika Srbije.Bez obzira na život koji postaje sve brži i promene koje taj globalni fenomen sa sobom nosi, stanovnici Srbije i dalje ne propuštaju doručak i topli ručak. Naime, oko 80 posto se izjasnilo da ove obroke jede na dnevnoj bazi. Broj stanovnika koji dnevno konzumira ove obroke nije bitno različit tokom radnih dana i tokom vikenda. Sa druge strane, prepodnevna užina, kao i hladan ručak su obroci koje građani Srbije najčešće propuštaju.

TRI OBROKA – SVETO PRAVILOProsečan broj obroka koji se konzumira jeste tri – u Srbiji se ljudi i dalje ponašaju u skladu sa tradicionalnim, duboko urezanim shvatanjem da čovek tokom dana treba da ima doručak, ručak i večeru. Ipak, uočava se da mladi jedu nešto češće u odnosu na ostale – tri do četiri puta dnevno.Približno 80 odsto ispitanika smatra ručak glavnim dnevnim obrokom. U poređenju sa istraživanjem navika u ishrani iz ranijih godina, značajno više građana je navelo doručak kao glavno jelo. Tokom radnih dana, 60 odsto konzumira svoj glavni obrok između 14h i 17h, a tokom vikenda taj broj u istom vremenskom intervalu je nešto veći. Kada su kod kuće stanovnici Srbije se trude

Navike u ishrani – trendovi i promenePrema istraživanju GfK, picerije i restorani su se 2010. koristili nešto učestalije nego 2008: 21 procenat je u njima obedovao najmanje jednom u dve nedelje, naspram 16 procenata pre dve godine.

U savremenom trenutku koji karakteriše konstantan nedostat-ak vremena i brz način života, građani Srbije se ipak trude da ne zapostave svoju ishranu, ni kvantitativno, ni kvalitativno. Sa druge strane, upravo zbog navedenog nedostatka vremena, potrebno je drugačije vrednovati potrebe potrošača koje se tiču njihove ishrane i nuditi im obrok onda kada oni to žele i gde žele.

51 / à la carte

da jedu zajedno. Iako se broj onih koji jedu zajedno sa ukućanima malo smanjio u odnosu na pre dve godine, 78 odsto njih ima zajednički obrok bar sa nekim od ukućana.

SVE ČEŠĆE JEDEMO VAN KUĆEJedan od najznačajnijih trendova kada je reč o navikama u ishrani svakako je da se ljudi sve češće hrane van kuće. Iako se sve češće hranimo van kuće, kriza je uslovila da su pekare doživele najveći procvat u pos-lednje dve godine, odnosno da su se ljudi u njima učestalije hranili. Picerije/restorani takođe su se koristili nešto učestalije nego 2008. (21 procenat je u njima obedovao najmanje jednom u dve nedelje, naspram 16 procenata pre dve godine). Istovremeno se smanjio broj onih koji nikada ne jedu u ovim ugostiteljskim objektima – sa 41 na 33 posto. Kioske sa brzom hranom 2008. nije koristilo nešto manje od polovine stanovnika Srbije (44 posto), a danas ih ne koristi samo jedna trećina (33 odsto). Uočava se da frekvenci-ja odlazaka na kioske brze hrane i picerije opada sa godinama – posledično, najstariji najređe idu u ovaj tip restorana. Takođe, posetioci restorana/picerija i kiosaka brze hrane su češće ljudi iz urbanih nego iz rural-nih sredina, što je takođe logično budući da prvi i imaju više šansi da ih posećuju.Interesantan podatak je da 65 odsto našeg stanovništva nikad ne naručuje hranu na dostavljanje na adresu. Iako se naručivanje hrane možda ne koristi u Srbiji kao što bi se očekivalo, ipak ovaj način ishrane van kuće je atraktivan za zaposlene, kao i u Beogradu. S tim u vezi, ispitanici starosti od 30 do 39 godina su se izjasnili da naručuju hranu jednom u deset-petnaest dana.

O GfK grupi

GfK grupa nudi osnovno znanje koje je potrebno industriji, prodavcima, uslužnim kompanijama i medijima kako bi donosili odluke na tržištu. Nudi širok spektar informacija i konsultantske usluge u tri poslovna sektora: Custom Research, Retail and Technology i Mediji. 4. je organizacija za istraživanje tržišta u svetu, posluje u više od 100 zemalja i broji više od 10.000 zaposlenih. U 2009, prodaja GfK grupe iznosila je 1,16 milijardi evra.

O metodologiji

Kvantitativno istraživanje o na-vikama u ishrani GfK je sproveo u februaru 2010. godine, metodom licem-u-lice u kućama ispitanika. Uzorak je reprezentativan za srp-sku populaciju i proporcionalan po godinama, polu, regionu i tipu naselja. Veličina uzorka je 1.000 ispitanika. Istraživanje je rađeno na ispitanicima koji imaju 15+ godina.

MLADI U KADRUUgostiteljski objekti/HoReCa kanali treba da imaju na umu važnost toplog ručka i sve veće vrednovanje doručka kada nude svoje usluge, kao i vreme obroka kada ponuda treba da bude spremna i efikasnost najveća. Iako sve to ne važi toliko za aktuelni trenutak zbog vremena krize koju proživljavamo, kada se prilike poboljšaju sigurno da će se trend frekventnijeg obrokovanja van kuće povećati. Takođe, treba imati na umu navike, vrednosti, stil mlade populacije, čiji pripadnici su sve češći gosti ugostiteljskih objekata poput picerija, restorana, kiosaka, restorana brze hrane.

Katarina Anđić,GfK Research Assistant

52 / à la carte

vinske regije

UMALO DA IH NE UPOZNAMO!Priča o južnoafričkim vinima je ujedno tur-obna ekonomsko-rasistička priča sa elemen-tima melodrame i happy end-a. Umesto da najjužniju teritoriju “crnog kontinenta” prepoznajemo isključivo po veličanstveno osvežavajućim belim vincima (Chenin i Sauvignon Blanc), umalo da se nikada sa njima i ne upoznamo. Naime, skoro svih deset zakonski “priznatih” vinogradarskih oblasti (kasnije dodat i Elgin) nalazi se na jugozapadnoj obali, nedaleko od Cape Towna, ukazujući da su vina bila namenjena isključivo beloj gospodi koja je tu živela. Možda je oblast Stellenbosch najveća po količini proizvodnje, ali “druga po redu, a očito prva po značaju” oblast Paarl odre-dila je vinsku sudbinu južnoafričkog vina tokom 20. veka. Najveća vinarija u Paarlu - KWV držala je sve konce proizvodnje u rukama favorizujući devizu “kvantitet a ne kvalitet je najznačajniji”. Ta “kočnica” radi sve do 80-ih godina prošlog veka, da bi je nasledila još moćnija – trgovinski embargo SAD-a kao kazna za vladu aparthejda. Tek

Južna Afrika

Za razliku od Chenin Blanc vina iz doline Loare, koje je prepuno cvetnih i mednih aroma sa plemenitim kiselinama, onaj južnoafrički po nazivu Steen je kruškoliki, ili čak sa kajsijastim varijantama tako prigodno bogatijim i suvljim, pa ova sorta zauzima trećinu ukupne proizvodnje. Naravno, ima još osobina ove sorte koje je izbacuju u prvi plan – mogućnost proizvodnje penušavih/roze vina, ali i brendija, toliko neophodnog u ledenim noćima Rta Dobre nade. Naravno, tu je i “druženje” sa botritisom.

Priča o vinima sa ovih prostora je ujedno turobna ekonomsko-rasistička priča sa elementima melodrame i happy end-a.

53 / à la carte

Šta svaka etiketa mora da ima?

sredinom 90-ih blagorodna bela vina Južne Afrike kreću u osvajanje rafova i srca širom sveta.

ZAHVALNA GLINA U VEŠTIM PRSTIMAJedna autohtona sorta imala je velikog udela u tamošnjem razvoju vinarstva. Pinotage, za koga tvrde da ga samo baka pred komšinicama može voleti (prevod: za najšire neobrazovane domorodačke mase), pokazao je značajne znake napret-ka u smislu kvaliteta ali tek kad su se vinari njime ozbiljno pozabavili eksperimetišući sa raznim temperaturama tokom procesa fermentacije. Pinotage se pokazao kao zahvalna glina u veštim prstima nudeći dva stila: lakopivni sa aromama divljih bobica ili onaj drugi – sa očevidnim taninima i dimastog šmeka. Ali baš oba idu sjajno sa roštiljskim mesom za svega desetak evra!

WINE OF ORIGINOno što je dobro došlo iz strogih vinskih za-kona je svakako obaveza da se na etiketa-ma južnoafričkih vina OBAVEZNO navode imena vinograda, godina berbe ili tačna sirovina od koje je vino dobijeno. Time su izbegnute mnoge kvalitativne nedoumice, a podatak da 35 posto proizvodnje nosi oznaku kontrolisanog porekla (WO - Wine of Origin) je dostojan pažnje.Ukoliko mislite da smo iscrpli zanimljive sorte vina, grdno se varate: klimatski uslovi su izuzetno pogodni za Sauvignon Blanc i Cabernet Sauvignon od kojih je ovaj prvi gotovo “nepromašiv”. Sličan epitet može se prišiti šardoneu, merlou, pino noaru i širazu sa ovih meridijana koji redom imaju veoma intenzivan i prepoznatljiv ukus.Pored pomenutih glavnih oblasti Stellenbo-sch i Paarl, značajne su Constantia (najs-tarije loze), Franschhoek (u naglom usponu), Robertson (Chardonnayland), Walker Bay i Darling Hills sa vinarijom Groote Post.

U svakom slučaju, pored osnovnih podataka, novije etikete često sadrže i ono što bi vam somelijer mogao ispričati, što somelijere, naravno - previše ne raduje.Osnovno, ono što svaka etiketa mora da ima je:- Ime brenda, vrsta vina (stono, desertno ili penušavo), sadržaj alkohola, naziv i adresa punionice, neto sadržina.- Naziv vinarije koja je proizvela vino u SAD-u nije obavezan, ali treba da stoji “vino sadrži sulfate” i “zdravstvena upozo-renja za trudnice”. Ako je uvozno, mora da se zna ko ga je uvezao, pa i to stoji na etiketi.- U Evropi se više vodi računa o oznaci geografskog pore-kla - QWPSR (Quality Wine Produced in a Specific Region), ili obavezi da je naznačeno “stono vino”, vino slabijeg kvaliteta.- QWPSR je oznaka da je vino proizvedeno sa geografskim poreklom. Ali i tu postoje gradacije, u Francuskoj AC ili AOC je VRHUNSKO vino sa geo poreklom, a AO VDQS – kvalitet-no...- U Americi, svako je vino “stono” ukoliko ima ispod 14% alkohola.- Stona vina u Evropi su i ona sa geografskim poreklom i ona bez. Tako je u Francuskoj Vin de paus – domaće vino sa poreklom, a vin de table – stono bez. Slično je u Nemačkoj, Landwien (sa), Deutscher tafelwine (bez).- Kod nas su obavezni: naziv, kategorija, količina, alkohol, punionica, a ako je vino sa geo poreklom treba dodati oznaku pomenutog porekla, serijski broj boce, berbu, a za penušava vina pritisak CO2 i postupak proizvodnje. Ukoliko stoji KP onda je to vino sa kontrolisanim poreklom, KPK - kontrolisano poreklo i kvalitet, KPG - garantovan kvalitet.

Postoje pravila šta mora da stoji na etiketi, ali se pravila razlikuju od kontinenta do kon-tinenta. Takođe, zavisno od želje i namere proizvođača broj informacija na etiketi može biti u širokom rasponu. Nekada se insistira na opisu vina, a ponekad na njegovom sastavu i hemijskim karakteristikama. Ali postoji i ono: nema veze šta piše, pa tako nije retkost da se iz kartona vrhunskog vina često jedno prospe jer se ukiselilo. To je samo dokaz da je i vino - živo biće i da ne podleže krutoj šablonizaciji.

vinske regije

55 / à la carte

55 / à la carte

Pucanje iz hrastovih topovaZvanično najbolji proizvođač pinotage vina je podrum “topovskog” imena Kanonkop, a majstor Abrie Beeslaar potpisuje ove poslastice već duži niz godina. Vrhunski Kanonkop Estate pinotage iz 2004. godine, sa prizvucima banane, jake hrastovine, ali i vrednih tanina staje oko 15 evra. Proverite kako je rezultiralo odležavanje u francuskom hrastu tokom 16 meseci, naravno, ukoliko nije sve popijeno dosad.

Nenad Basarić Osnovan 29. maja 1960. Prvih pola veka pokušavao da dostigne sve nivoe u multimedijalnoj sferi umetnos-ti, novinarstva, roditeljstva. Ispratio na počinak mnoga preduzeća i redakcije uključujući gigantski BIGZ, iz-vestan broj bandova i ljudi. Od muzičke kritike, preko izgradnje rap i dance scene, plivanja u R&B vodama, vojevao za čast kreativnosti, autorstva i istine. Nekadašnji auto-lakirer, ikonopisac, beogradski Tom Waits, danas je urednik vinske web novine, pisac kolumni, rob korporativnog novinarstva, zagovornik povratka prirodi. I dalje veruje u Deda Mraza, uprkos činjenicama. Nema povlačenja, nema predaje!

56 / à la carte

Šta mi je serviranou tanjiru?

zelena revolucija

Ciljna grupa o kojoj se ne brineMora se priznati da ovdašnja gastro scena postaje sve bolja. Ugostitelji se na različite načine trude da privuku goste počevši od ambijenta pa sve do kvaliteta usluge. Uvode se razni noviteti, poboljšava sadržaj ponude, eksperimentiše se sa različitim ukusima... Gurmani zaista imaju bogatu i raznoliku ponudu. Ostaje im samo da se odluče za restoran u kome će njihova čula najviše uživati. Međutim...Čini se da o ljudima koji su na posebnim režimima ishrane malo ko brine. Ovo se odnosi i na specijalizovane restorane koji u svojoj ponudi imaju vegetarijanska ili makrobiotička jela. Čak i najzdraviji obrok ne mora obavezno biti odgovarajući za svaku osobu.

Koliko je kalorija u mojoj porciji?Nazivi jela ne pružaju dovoljno informaci-ja. Potrebe su individualne, a kako svako najbolje poznaje svoje zdravstveno stanje podaci o sastavu bi svakako olakšali izbor jela. Čak i kada gost nije na specijalnom režimu ishrane – želi (a ima i pravo na to!) da sazna šta mu se servira u tanjiru. Pod tim se, pre svega, podrazumeva energetska, ali i hranljiva vrednost obroka koji mu se nudi. Pored osnovnih poda-taka o vrsti namirnica koje ulaze u sastav jela meni bi trebalo da sadrži podatke o količini belančevina, masti i ugljenih hidrata. Poželjno bi bilo i o količini holes-terola. Ovo je posebno važno za osobe koje imaju neki od zdravstvenih problema. U ovoj kategoriji se nalaze dijabetičari, bubrežni i srčani bolesnici, kao i osobe na redukcionim dijetama. Svako od ovih stanja zahteva ograničen unos određenih hranljivih materija.

Hrana nije samo sredstvo kojim se utoljava glad već značajno utiče na kvalitet života. Savremeni tempo često ne ostavlja dovoljno mogućnosti za pripremu kvalitetnih obroka. Sve više vremena se provodi van kuće, a potraga za zdravim i hranljivim obrokom u ovakvim uslovima je pravi izazov. Poseta nekom od ugostiteljskih objekata mogla bi da predstavlja dobar izbor.

57 / à la carte

57 / à la carte

zelena revolucija

Trebalo bi uzeti u obzir da veliki broj poslovnih ljudi koji najčešće i obeduje u restoranima ima neki od navedenih zdravstvenih problema. Poslovni ručkovi gde se kon-zumiraju preobilni i neizbalansirani obroci nažalost često uzimaju danak u vidu narušenog zdravlja. To se ne odnosi samo (kako se često misli) na starije ljude već su sve više ugroženi i oni u punoj radnoj snazi.

...a koliko ugljenih hidrata ima?Da bi održali stabilan nivo glukoze u krvi dijabetičarima bi posebno koristili podaci o količini ugljenih hidrata. Informacije o proteinskoj vrednosti obroka značajne su za bubrežne bolesnike, dok bi osobe na redukcionim dijetama bile zahvalne da saznaju energetsku vrednost jela koje naručuju. Gostu bi trebalo omogućiti da po potrebi sugeriše količinu soli i ostalih začina u obroku, jer i oni takođe kod nekih osoba mogu izazvati određene zdravstvene probleme. Da bi obezbedili zdraviju varijantu obroka neki se opredele za posno jelo (i van perioda posta). Međutim, čak i ovakav način pripreme ne mora obavezno značiti da je jelo niskokalorično, pa bi podaci o energetskoj vrednosti i u ovom slučaju bili korisni. Isto se odnosi i na makrobiotička i vegetarijanska jela koja takođe mogu biti vrlo kalorična.Konkurencija je jaka i možda baš ovakva vrsta inovacije bude presudna za nekog gosta prilikom odabira restora-na. Savremeni trendovi u ishrani zahtevaju od ugostiteljskih radnika konstantnu edukaciju i informisanost, jer je to na-jbolji način da se privuče gost. Uvođenjem malih inovacija poboljšao bi se kvalitet usluge, a zadovoljstvo bi bilo obostrano. Jedno je sigurno – zadovoljan gost koji se uvek vraća najbolja je reklama.

1. Uz određeno jelo navesti da je pogod-no za vegane ili decu

2. Navesti informacije o sastavu ili organ-skom poreklu

3. Naznačiti (rečima ili simbolom) ako je jedno jelo ljuće od većine ostalih jela iz menija ili ako sadrži neku od namirnica na koje su ljudi alergični (npr. kikiriki)

4. Kategorisati jela u grupe u skladu sa specijalnim dijetetskim potrebama (vegani, vegetarijanci, bez-glutena, niskokalorična, sa niskim procentom natrijuma, posna...)

5. Jela se mogu kategorisati u grupe i prema: primarnoj namirnici (npr. vrsta mesa, pasta), regionu (Italija, Španija), stilu (roštilj, dinstana jela), dobu dana (doručak, branč, ručak).

Primeri menija“Cracker Barrel” je američki lanac restorana namenjen porodičnim večerama, poznat po ponudi hrane u stilu “domaće kuhinje”. Njihovi specijaliteti su visokokalorični, pa su se baš zbog toga potrudili da svoje goste kroz meni informišu o tome šta i u kojim količinama konzumiraju. Evo kako izgleda deo njihovog restoranskog menija:

MAKARONE SA SIROM :Veličina porcije: 154g; (po porciji) kalorija: 437, masti: 26g, ugljenih hidrata: 33,2g, proteina: 17,8g

Neki fast-food restorani poput “Burger Kinga” imaju i detaljnije opise nutritivnih vrednosti obroka:

SENDVIČ OD PILETINE :Kalorije: 800, zasićene masti: 8g, holesterol: 70mg, šećer: 9g, ugljeni hidrati: 68g, masti: 46g, trans. masti: 1g, proteini: 32g, natrijum: 1640mg, alergeni: pšenica, soja, mleko, jaja.

Slavica MatićViši dijetetičar nutricionista. Radi kao savetnik za ishranu u prodavnici zdrave hrane “Macrobi-otic”. Stručni je saradnik nekoliko časopisa (“Zdrav život”, “Hrana kao lek”, “Živeti zdravije”) i sajtova (“Zdrava hrana”, “Beyondhelthfood”, “Macrobiotic”) koji se bave ishranom.

TOP-PREDLOGA55

58 / à la carte

šta ima novo?

Potpisan ugovor o distribucijiUgovor o ekskluzivnoj distribuciji na teritoriji Srbije između kompanije “Knjaz Miloš” i “Vinarije Tikveš” potpisan je 25. februara 2011. godine. “Zadovoljni smo što smo višenedeljne pregovore krunisali ugovorom koji će doneti pozi-tivne efekte obema stranama. Vinarija ‘Tikveš’ će kvalitetnijom distribucijom imati odličnu platformu za ambiciozne planove koje imaju na srpskom tržištu. Saradnjom sa tom kompanijom, ‘Knjaz Miloš’ će povećati distributivni portfolio i nivo usluge prema kupcima, a kroz efikasnije korišćenje distributivnih kapac-iteta umanjiti troškove poslovanja”, rekao je Mihailo Janković, predsednik UO kompanije “Knjaz Miloš”. Kompanija “Knjaz Miloš”, jedan od najvećih evropskih proizvođača mineral-nih voda, raspolaže sa šest distributivnih centara u Srbiji. Vinarija “Tikveš” je najveća i najsavremenija vinarija u Makedoniji i jedan od lidera u regionu, sa godišnjom proizvodnjom od oko 20 miliona litara vina.

“Jugoslavija” postaje deo lanca “Kempinski”

Lanac “Kempinski”, jedan od najvažnijih u oblasti hotelijerstva, pod kojim posluju 62 hotela na ekskluzivnim svetskim lokacijama, potvrdio je nameru da beograd-ski hotel “Jugoslavija” postane deo njihove mreže. Na internet stranici kompanije

“Kempinski” stoji da će hotel “Jugoslavija” imati pet zvezdica, 1.500 kvadrata konferencijskog prostora, welness i spa, nekoliko restorana, parking... Posle re-

konstrukcije, hotel “Jugoslavija” će biti kombinacija prvoklasnog mesta za odmor i sastajališta poslovnog sveta. Trenutno se prikupljaju potrebne dozvole, a biće

investirano između 120 i 150 miliona evra.

59 / à la carte 60 / à la carte

www.kliping.rs

Da biste doneli najbolju odluku u pravom trenutku, morate biti u toku sa informacijama o Vama i Vašoj konkurenciji na internetu. Mi smo tu da Vam učinimo posao lakšim kroz praćenje vesti, glasina i mišljenja na preko 30.000 web portala, blogova, foruma i društvenih mreža.

CEO SVET JE ONLINE!

CYBER KLIPING

šta ima novo?

Ograničeno radno vremeSkupština grada Beograda donela je Odluku o radnom vremenu ugostiteljskih

objekata na teritoriji grada. Odlukom je ograničeno radno vreme ugostiteljskih objekata koji se nalaze u stambenim zgradama od 6 do 24 sata radnim dani-

ma i nedeljom, a petkom i subotom do jedan sat posle ponoći. Kada je o muzici reč, ona se u lokalima koji se nalaze u stambenim zgradama može puštati

do 23 časa radnim danima i do ponoći vikendom. Zabranjena je i prodaja alkoholnih pića u trgovinama od 22 do 6 časova ujutru. Novčane kazne za

nepoštovanje Odluke o radnom vremenu se kreću od 50.000 do 1.000.000 dinara, a za prodaju alkohola van dozvoljenog vremena 20.000 dinara. Poštovanje odluke kontrolisaće komunalna inspekcija i komunalna policija.

Izvori:

restorani, barovi hoteli

za profesionalce u ugostiteljstvu

àlacarteàlacarte&&

Deset miliona evra za ambalažu “Apatinska pivara”, članica regionalne grupe “StarBev”, uložila je 10 miliona evra u novu amabalažu piva koja se na srpskom tržištu pojavila polovinom marta. Ulaganje u nove boce “Jelen” piva - 0,5l i 0,33l, koje je najpoznatiji proizvod ove pivare, predstavlja najveće komercijalno investiranje regionalne pivarske grupe u 2011. godini. Inače, “Apatinska pivara” je 2010. godine u proizvodnju i inovacije uložila oko 23 miliona evra.

Lanac “Falkensteiner” dolazi u BeogradNadomak Dunavskog keja, na jednoj od najatraktivnijih lokacija u Novom Beogradu –Bloku 11a, sledeće godine će se pojaviti hotel poznatog lanca “Falkensteiner”. Kompleks, čiji će naziv biti “Maksima centar”, biće izgrađen na 6.000 kvadratnih metara i sastojaće se iz hotela sa četiri zvezdice i poslovnih objekata čiji su investito-ri “Falkensteiner Michaeler” i akcionarsko društvo “M.O.F. Beta Nekretnine”. U kom-pleks će biti uloženo 40 miliona evra. Hotel će imati 171 sobu modernog dizajna i apartmane, salu za konferencije sa prostorijom u kojoj se mogu održavati i balovi, spa centar i “executive lounge” u prizemlju. Građevinsku dozvolu kompanije imaju od decembra 2010. godine, a bageri će uskoro izaći na gradilište. Projekat hotela i poslovne kule uradio je Boris Podrecca, arhitekta srpskog porekla koji živi u Beču, dok projekat vodi ćerka kompanija grupe “Falkensteiner” – “Michaeler & Partner”.

Kada i zašto ste se pronašli u ugos-titeljskim vodama?Kada je pao Berlinski zid i devedesete bile na pragu shvatio sam da se svet menja i da te promene dolaze i kod nas, da od socijal-izma i udruženog rada nema ništa i da se treba preorijentisati u poslu. Znao sam da ko odmah uđe u promene taj će imati veće šanse da bude lider u poslu koji se odluči da radi. Ja sam odabrao ugostiteljstvo sticajem okolnosti, a stanje je bilo takvo da je možda ugostiteljstvo odabralo mene.

Sa koje ste pozicije startovali i kako je tekao put Vašeg napredovanja?Pošto sam oduvek imao višak energije i u isto vreme želeo da postignem uvek nešto više u životu i poslu, uz redovni posao u preduzeću organizovao sam farmu ovaca i koza u svom zavičaju u Bajinoj Bašti. Proiz-vode sam prodavao po elitnim beograd-skim restoranima. Onda je došlo vreme kada se postavilo pitanje “zašto ne bih imao i restoran?” i potom sam ga otvorio.Startovao sam kao i mnogi drugi tih deve-desetih godina, ne baš mnogo pripremljen za privatan biznis ali sa čvrstom voljom, ubeđen da je to jedini ispravan put u novu budućnost i da je kupljena karta bez pov-ratka. Od ledine preko sazidanog malog poslovnog objekta uz redove izbeglica, bombardovanje i inflacije do velikog lokala u gradu – bilo je pomešanih osećanja da se uspelo, a možda je moglo i više.

Šta Vam je bilo najlepše u karijeri?Lepi momenti u karijeri su bili kada se svake godine vide uspesi u poslu. Posao se širio, lokal je bivao sve veći, otvarao sam nove objekte preko kojih su ostvareni dečački snovi da se ukus hrane zavičaja koji je poseban i specifičan donese u glavni grad, prezentuje i ponudi stanovnicima prestonice i šire. Radost i ispunjenje je bilo veliko kada je ta ideja i kompletan koncept odlično prihvaćen. Počeli smo tu viziju da ostvarujemo i adaptiramo poslovni prostor u Novom Beogradu, kao iz bajke. Tarska koliba među blokovima iz koje se širi miris komplet lepinje.

Čobanov odmor

Prvoslav Đuričić,vlasnik restorana autentične srpske brze hrane " Čobanov odmor"

moj prvi posao

61 / à la carte

moj prvi posao

ornost i doslednost su neiscrpan resurs, odnos sa mušterijama je vrlo važan, odnos sa osobljem takođe, stalan rad na sebi i usavršavanje posla, uvek biti u toku zbivanja, imati rešenje i odgovore na sva pitanja, rešavati probleme sa lakoćom i bez napetosti, kada je najteže biti najbolji…

Kako se odnosite prema konkuren-ciji? Kako prepoznati izazivača i na koji način reagovati?Vrlo je važno poštovati konkurenciju, a uspešnost se i meri time što imate rešenja i odgovore na poteze konkurencije. Ako ste inovativni - onda imate manje problema sa konkurencijom.

Šta mislite, kako će 2011. godina izgledati za ugostitelje? Kriza je uzela i uzeće danak svima, pa i ugostiteljima. Mi kao uslužna delatnost smo prvi na udaru kad krenu krizne godine. Zato je nužno da pružimo maksimalan kvalitet i vrhunsku uslugu, održimo se na visokoj poziciji i čekamo da prođe 2011. u nadi da dolaze bolje godine kad treba kreaciji i mašti dati na volju.

Razgovarala: Tijana Pantelić

A šta je bilo najteže?Nailazila je ekonomska kriza i prvo razočarenje ljudi, nemaju posla, a samim tim ni novca. U takvim uslovima naš ob-jekat je usporen u daljem razvoju, kao i predstavljanje kulture srpskih proizvoda i običaja van granica Srbije.

Možete li navesti nekoliko stvari bit-nih za uspešno vođenje restorana?Uspešno voditi restoran znači slediti kon-cept, okupiti ozbiljan i stručan tim koji će ga sprovoditi, stalno usavršavati sebe i svoju ekipu i stalno raditi na popravci koncepta, pratiti trendove ali i dati svoj pečat odab-ranoj priči, biti spreman da se brzo i lako menjaš...

Kako se postaje lider?Postati lider, po meni, nije teško. Morate imati ideju i viziju kako tu ideju da reali-zujete a kad to imate i znate onda morate biti uporni i dosledni na putu ostvarenja snova. A gde su snovi - tu je i ljubav prema poslu, pa posao ide sve lakše i uspešnije.

Šta je neophodno nakon što se lider-ska pozicija osvoji, da je i zadržite?Lider mora biti jaka ličnost koja zna šta hoće i kako da to što želi i ostvari. Up-

Napravio sam tarsku kolibu među blokovima!

Identifikatori poslovanja

1. Koncept prirodne i kvalitetne hrane namenjen svima, a pre svega mlađoj urbanoj generaciji koja želi da očuva vezu sa svojim srpskim korenima. 2. Prva robna marka autentične srpske brze hrane - shvatili da sa srpskih livada dolaze proizvodi koji su preteča naše današnje brze hrane i pretočili to u posao. 3. Na lokacijama kao što su Vračar i Novi Beograd ponudili su ambijent tradicionalne brvnare zapadne Srbije. 4. Dostava i ketering - priroda posla naših predaka je zahtevala pripremanje hrane u formi “za-pakuj i ponesi na livadu”. Zato su njihovu tradicionalnu hranu pripremili i upakovali za brzu upotrebu, u savremenu i funkcio-nalnu ambalažu koja joj čuva ukus i kvalitet. Besplatna dostava u sve delove Beograda. Ketering za firme. 5. Goste služi osoblje odeveno u srpske narodne nošnje. 6. Muzika: zvuci frula, dvojnica, pevanja u bas.

62 / à la carte

izlog

Swiss Clean je jedinstveno ekološko, neotrovno sredstvo za čišćenje koje se može naći na našem tržištu. Kontrolisan kvalitet sastava proizvoda, odsustvo hlora i kiselina, neutralnost mirisa i biorazgradi-vost, kao i izuzetna efikasnost pri čišćenju, svrstavaju Swiss Clean u ekološki Hi-Tech proizvod u kategoriji sredstava za čišćenje. Proizveden švajcarskom tehnologijom na bazi suvih i aktivnih materija, Swiss Clean je 97% biorazgradivi rastvarač, bez dodatka štetnih supstanci. Odbija prašinu i sprečava zamagljivanje a ne zahteva dodatno ispiranje. Swiss Clean odgovara strogim standardima u domenu održavanja higijene u proizvodnim pogonima prehram-

Reina De Castilla Verdejo 2009. Belo vino, pokrajna Valjadolid. Vino se može svrstati u mlada vina. Sorta Verdejo još od 11. veka se gaji u Španiji. Dugo se vino od te sorte pilo kao oksidirano vino (u Španiji i Portugaliji su omiljena oksidirana vina, vina tipa porto, madera i sl), ali u 20. veku se prave neoksidirana vina, puno aromatična, puna vina, sa dosta glic-erola (glicerol je alkohol koji daje punoću u ukusu i povezuje aromatični kompleks u vinu, gleda se i ocenjuje preko glicerinskih suza – kad se zavrti čaša, gleda se kako se slivaju kapi - suze po zidu čaše, što su gušće i sporije se slivaju to je glicerol sadržajniji). Naravno, za glicerinsko vino neophodna je i jaka aromatičnost vina. Ono ima bogatu voćnu aromu, kao i miris. Pravo vino za mlađe devojke i žene. Specificnost sorte je da se grožđe bere i mulja isključivo noću, zbog temperature, jer fermentacija kreće i vodi se na idealnih 10-15 stepeni (umesto nepovoljnih 20-30 stepeni što su dnevne temperature), tako da ne dolazi do oksidacije šire i kljuka, niti samopotamnjivanja. Logističke informacije: boca sadrži 0,75l belog vina, standardno pakovanje je kutija sa 12 boca, ali se prodaje i pojedinačno. Proizvođač: Reina de Castilla- Bodega- Espania. Uvoznik/distributer: Milagros d.o.o, Braće Baruh 11, Beograd. Telefon i fax: 011/3347-959, 063/279-843. Web site: www.reinadecas-tilla.es. E-mail: ana.cira@gmail.com.

Pribor za jelo model “Elite” Inox 18/10 debljina 3.0mm. Visokokvalitan model pribora za jelo koji sadrži cca 40 različitih pozicija i odgovarajući je i za najzahtevnije potrebe u hotelijerstvu/ugostiteljstvu ili u kućnoj upotrebi. Varijante: polirani, satinirani, dekorativna po-

zlata, posrebreno, pozlata. Logističke informacije: sve pozicije navedenog modela pribora mogu se nabaviti u tačno navedenim količinama prema potrebama kupca ex stoc u Beogradu. Proizvođač: “Kordun“ Karlovac, Hrvatska. Uvoznik/distributer:

“Kordun grupa“ d.o.o, Blagoja Parovića 19, Beograd. Telefon i fax: 011/3548-315. Web site: www.kordun.rs. E-mail: kordungrupa@open.telekom.rs.

bene industrije. Pored održavanja higijene u domaćinstvu, može se intenzivno koris-titi u HoReCa industriji, kao i u različitim drugim industrijskim sektorima. Swiss Clean poseduje HACCP i ISO 9001 standard. Marketinška podrška: promocije na mestu prodaje i promotivno čišćenje, radi prika-zivanja efikasnosti Swiss Clean proizvoda; Logističke informacije: po želji, sa ili bez prskalice, moguća pakovanja od 0,5l do 250l; Proizvođač: Huerlimann Chemie AG. Altendorf, Switzerland; Uvoznik/distributer: SwissCleanCompany d.o.o, Frontovska 38, Beograd; Telefon i fax: 011/2392-706, 2392-707; Web site: swissclean.rs; E-mail: office@swissclean.rs.

Swiss Clean: Home, Clear Up i mediClean

63 / à la carte

Captain's Mel Mel medCaptain's Mel Mel med je mešavina osam vrsta meda. U sastav ovog meda ulaze bagremov,

livadski, lipov, suncokretov, šumski med, beli bosiljak, uljana repica, vrijesak koji proizvodu daje izuzetan miris i ukus. Nakon mešanja meda prema recepturi proizvod se kao potpuno priro-

dan, bez dodatka aditiva, puni u ambalaže u kojima potpuno zadržava svoju aromu i biološku vrednost. Kompanija “Biomed” se može pohvaliti kvalitetnim medom izvanrednog biljnog i

geografskog porekla sa nezagađenih predela Srbije, koji zadovoljava sve pravilnikom propisane parametre. Captain's Mel Mel med je prepoznatljiv po svom izuzetnom ukusu, kvalitetu i atrak-

tivnom pakovanju različitih gramaža, koja su namenjena ugostiteljskim objektima i domaćinstvima. Kompanija “Biomed” poseduje sertifikate H.A.C.C.P, ISO 9001:2008, ISO 22000:2005 kao

dokaz kvaliteta i sigurnosti proizvoda. Marketinška podrška: emitovanje spotova i priloga na TV programima, emitovanje spota na radio stanicama, oglašavanje u print medijima, organizovanje raznih promocija i akcija u veleprodajama. Logističke informacije: pakovanja kesice: 8gx70kom,

8gx200kom, 12gx50kom, 12gx150kom, 15gx150kom, čašice: 20gx100kom, 25gx150kom, teglice: 28gx96kom, tegle: 500gx15kom, 950gx12kom. Proizvođač: Biomed d.o.o, Murmanska 1b, Beograd. Telefon i fax: 011/3808-367, 011/3808-541. Web site: www.biomed.rs. E-mail:

office@biomed-group.com.

Rkeeper software & hardwareRkeeper je ključno i konačno rešenje za uspešno poslovanje kako korporacijskog lanca hotela i restorana tako i pojedinačnog malog kafića, kluba, brze hrane, dostave hrane i pića, wellness-spa centra, banjskog i sličnih kapaciteta, akvaparka, bilijar kluba i sličnih igraonica. Stabilnost, sveobuhvatnost, bezbednost i brzina sistema usavršenog dugogodišnjim iskustvom na svetskom tržištu, dovode do automatizacije i optimizacije rada. Optimalna ušteda je obezbeđena kontrolom magacina i preciznim robno-materijalnim poslovanjem, kao i organizovanjem i kontrolom rada konobara i drugog personala. Optimalan profit se ostvaruje profesionalnim menadžmentom i racionalizacijom poslovanja, što se dostiže unapred pripremljenim ili korisniku prilagođenim načinom rada i korišćenjem brojnih izveštaja. Optimalan promet je omogućen povećanjem brzine i kvaliteta usluživanja, što uvećava broj zadovoljnih gostiju i njihovu potrošnju. Proizvođač: Rkeeper UCS. Uvoznik/distributer: Rkeeper d.o.o, Balkanska 46, Beograd. Telefon i fax: 011/7614-140, fax: 011/6684-757. Web site: www.rkeeper.rs. E-mail: rkeeper@rkeeper.rs.

Rashladna vitrina za kolače

Moderna i funkcionalna vitrina za kolače u stanju je da zadovolji potrebe najposećenijih lokala. Proizvedeno u Srbiji. Proizvođač: Botrugo - proizvodnja opreme za trgovinu i

ugostiteljstvo. Uvoznik/distributer: Botrugo, Jumbina 25, Boleč , Beograd. Telefon i fax: 011/8064-806, fax: 011/8064-808, mob: 063/439-339. Web site: www.botrugo.rs.

E-mail: info@botrugo.rs.

izlog

64 / à la carte

Zamrznuto voće First FruitInovacija koja je napravljena u novom pakovanju je to da pakovanje može da stoji i uspravno i položeno. Voće: malina, kupina, jagoda, višnja, borovnica, šumski miks. Marketinška podrška:promocije u svim vodećim lancima – Mercator, Univerexport, Vero i sl. Logističke informacije: ko-mercijalno pakovanje 300g, transportno 10/1 total 3kg, HoReCa pakovanje: komercijalno 1kg, transportno 10/1 total 10kg. Proizvođač: Frigo Grand. Telefon i fax: 014/89-503, 014/89-504. Web site: www.frigogrand.rs. E-mail: office@frigogrand.rs.

Putovala sam sa kolegama, nas desetak, a onda pred Koviljem skrenusmo u levo. Ne znam zašto. Možda smo pratili Dunav, pa kud on tu i mi. I, gle, pústa bačka… pogledom je ne možeš obrubiti. Nit’ smeđe pšenice, nit’ zlatnog kukuruza. Samo trava. Mlada, nemirna i gusta. I na obodu Dunav praćaka. - Di ćeš se izgubiti u pústi – verovatno bi prekorio seljak u dubokim čizmama, što ulegaju u mulj k’o u meko testo, kotrljajući slovo “š” lagano, preko brkova… – Ovuda pravo, pa na kraj sveta… Ajd’ uzdravlje!Zaista… staza široka, prašnjava. Stvrd-nuli se po njoj tragovi od nečijih stopala. Možda seljakovih, a možda… Ko li je hodio do na kraj sveta i kada? Mora biti kad su snegovi okopnili, a zemlja još snena i mokra bila. Neko gazio, pa ostali otisci stopala u vlažnoj zemlji bačkoj. Posle ih sunce skorilo. Samo pratiš tragove i eto ti putokaza…Alas bi se, opet, zagledan u mutne vode Dunava dugo premišljao. Da li da nas čamcem prebaci na Slajz, pravi raj za babuške i za crvenperke, ili pak na Tik-varu gde su vode pliće a bandar se peca na crvenu glistu. A tek Arkanj… eeeee… na kraju sveta. Samo pratiš ‘tice i eto ti putokaza…

A MARIJA NA DUNAVCUOdjednom, biće da je iz tla iznikla, s mladom travom izdžikljala – kuća. Uska, a dugačka. Salaška. Sva u belo malana. Prozori sitni, zamagljeni, u drvenim ok-virima. Bili nekad tamnozeleni, al’ se boja sa njih davno oljuštila. A kuća lepa… Piše na njoj debelim masnim slovima da je to “čarda” i još lolinski – “stigli ste na kraj sveta”. Krčma na salašu. Međ’ stoletnim krošnjama i jatima ‘tica. - Dobrodošli na čardu – kaže Đoka Vare-

Samo pratiš ptice i eto ti putokaza

Od Beograda se do Novog Sada, onim čuvenim autoputem, može projuriti za jedva više od sata i tako sam, priznajem, najčešće i činila. Dobro, možda malo duže kada se putuje auto-busom i kroz parče stakla lovi beskrajna vojvođanska ravnica sa koje se u istom času, kao po nemoj komandi, vinu jata ptica pravo u oblake a nebo najednom zacrni. Ali… znate li da sam jednom krstarila? Polako, nikud ne žureći k’o što bi stari lala pustio korak šorom u rumeno predvečerje…

à la carte patrola

65 / à la carte

à la carte patrola

“Čika Pera 'bem mu svecau kuvanju nema premca,vatra gori, kotlić krčka,u Arkanju neko brčka,svira Toza, Pera peva,

Tima s’ kontrom ne okleva…oko čarde bagrem cveta,to je život na kraj sveta!”

(bećarac sa čarde)

A za meze zna se – vrućeg leba i masti, prst debelo. Crvena tucana paprika odozgo. Onaj se leb puši, sve cvrči u šakama. I još čvarci, krckavi, domaći. I rendani kupus. Samo tamburaši fale da meze “začine”.Ali, ni to ne mari: dobro podgrejani dudovačom gosti zapevali i tapšu dlanovima uz bećarce dunavske, ne one obične nego “bezobrazne”, tako da sve odzvanja u rakijskoj izmaglici…“A Marija na dunavcu ljulja se u čamcu…”Malko falš, a koja se nota, bogami, ubode. Ponajbolje bećarce izređala Ivana, zanosna Čenćanka, očiju svet-lih, plavetnih, k’o da je stalno u Tamiš gledala. Miriše joj, kaže, mast na lebu – na detinjstvo.

DEDA PERA EVROPSKI PRVAKAl’ klizi ova rakija uz bećarske bezo-brazluke. Samo tako… Prvo dudova po kojoj je čitav kraj poznat, a onda redom – od oraha do lubenice, a ima i “čajne” od lipe i kamilice. I od parada-jza ima, pa od kupusa… a nadalje ne znam, sve mi se zamešalo. Nije šala. Pravio ih redom čika Pera Subić, a na čardu doneo Sava Graorac, predsed-

Čarda na kraju sveta, ili bar salaška kuća u kojoj je današnja čarda, izgrađena je davne 1848. godine. Ova boemska kafanica radi, manje-više, bez radnog vremena i prestanka. Do nje se stiže Novosadskim au-toputem, sa koga se isključuje u Kovilju. Za dolazak do čarde preporučuje se vožnja sopstvenim vozilom. Čarda se nalazi odmah pored “Ranča ukletih”, na nekoliko kilometara od Kovilja. Sa glavnog seoskog puta skreće se udesno, odakle do čarde, smeštene na dunavcu Arkanj, vodi makadamski put.

nika, sin čuvenog deda Pere.Natežem dudovu rakiju iz čašice od debelog stakla. Uh, dobra, jaka! Štipa za oči. I sve se buni, talasa, preti da preko ivica prokulja. Do suvih usana.Unutra, za stolovima gusto zbijenim, poređali se gosti. Stolovi stari i klimavi, al’ ko još mari… Ni struje nema u čardi kod Pere Varenike. Samo petrolejke škilje u tami. A ni vode, sem dunavske. Pa opet, navraćali u čardu i iz belog sveta. Eto, bio pokojni Jurij Gagarin, pa pod dudom jeo čorbu, vruću, iz kotlića. A čorba je ovde prava alaska. Prste da poližeš… I ima za svakog po volji: dal’ štuke, deverike, šarana il’ smuđa, love ih alasi u Koviljskom ritu tokom cele godine.

nik “Dudarijade”, što se s toplim danima održava u Kovilju. Zovu je još i “parastos dudu”. Iznesu seljaci nasred sela rakiju da se proba. Krušku, šljivu, dunju, grožđe, ko bi sve pobroj’o. Iz Koviljskog manastira dopreme dudovaču, zdravo jaku. Udara u noge, a “preseče” se, kažu iskusni, jed-nom dooooobrom ribljom čorbom. - Što se, Đoko, ova čarda zove “na kraju sveta” – pita neko u predahu pevanja.- A di bi dalje? – kroz smešak će Đoka Varenika. – Nigde…Pravo i veli. Ovde lepota, preko samo močvara. Pejzaž k’o sa platna koviljskog slikara Živojina Miškova. Kasno popodne, a nebo zazlatilo. Dunav ćuti, ne diše, a umorni stari čamac u šipražju drema. Malo ko zapravo zna da je Živojin “kumovao” čardi. Dao joj ime i na njoj molovao šarana, sunce, lotose i ‘tice. Davno je to bilo. Još dok je deda Pera Varenika vodio posao. A čorba sa čarde pročula se sve do Beča, tamo negde sredinom osamdesetih, pa ko ju je prob’o nije mog’o verovati. Jel’te, gospodine, od kakve je ribe ova čorba spravljena? – interesovale se Bečlije, a deda Pera se vratio u Kovilj k’o evropski prvak.Eh, kako to objasniti rečima… Dunav se jednom, ljut, izlio iz korita i poplavio plodnu zemlju bačku. Isprepletali je dunavci, a Arkanj kažu – najlepši. U njem’ praćaka karaš i druga riba, al’ ne mo’š je uloviti brzo. Zabaciš udicu, pa polaaa-ko… satima ako treba. Zato su strpljivi Bačvani ponajbolji ribolovci. I teren treba da ti je “pod kožom”, jer je rit koviljski svojeglav i jogunast… ne da se tek tako. I da znaš na koji se mamac koja riba ‘vata. Eto… od tako ulovljene ribe posle deda Pera spravlj’o čorbu pod stoletnim dudom na “kraju sveta”. Posle njega sin Đorđe i unuka Sanja.Sat po sat… i evo već veče miluje oblake. ‘Tice zaspale, a tama prekrila

tragove na stazi. Samo čarda na salašu trepće pod svetlom petrolejki, k’o svitac u travi. I vetar nad pústom pevuši uspav-anku. Samo pratiš vetar i eto ti putoka-za…Od Kovilja se do Novog Sada, onim čuvenim autoputem, može projuriti za jedva više od četvrt sata. A može se i pustiti korak, mudro, lalinski… pa da ceo dan pratiš znakove kraj puta. I nema tu nadmudrivanja… Ko kako ponajviše vole.

Tekst: Dragana VranešFoto: Denis Čubraković

à la carte patrola

66 / à la carte