A a A

5/14/2018 A a A - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/a-a-a-55a75975e2212 1/110

FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA, NOVI SAD

Poslediplomske studije

Predmet: METOD NAU Č NOG RADA

Prof. dr Dragutin SD Stanivuković

TEZE ZAPREDAVANJA

Novi Sad, šk. god. 2004/05.



D. Stanivuković: METOD NAUČ NOG RADA

2

SADRŽAJ

UVOD ............

I Poglavlje:

II Poglavlje:III Poglavlje:

IV Poglavlje:

V Poglavlje:

VI Poglavlje:

VII Poglavlje:

VIII Poglavlje:

IX Poglavlje:

X Poglavlje:

.............................................................................................................

O NAUCI.............................................................................................

POJMOVI I DEFINICIJE .................................................................. NAUČ NI PRINCIPI ...................................................................... ...

-Opšti principi ...............................................................................

-Predmet i osnovni princip tehničkih nauka....................................

KRITERIJUMI NAUČ NOSTI ....................................................... .. .

METODOLOGIJA NAUČ NOG RADA ............................................

-Opšte naučne metode .....................................................................

-Osnovne posebne metode/postupci ...............................................PRIMENA METODA NAUČ NOG RADA .......................................

-Izbor teme za naučni rad ...............................................................

-Pretraživanje i proučavanje literature i dokumentacije .................

-Prikupljanje i sređivanje građe za istraživanje .............................

-Definisanje problema istraživanja .................................................

-Definisanje cilja istraživanja .........................................................

-Postavljanje naučnih hipoteza .......................................................

-Dokazivanje održivosti hipoteza ....................................................

-Izbor metodologije istraživanja .....................................................

-Planiranje i izvođenje eksperimenata ............................................

-Uređivanje rezultata istraživanja (obrada, prikazivanje) ...............

-Vrednovanje rezultata istraživanja .................................................

PISANJE NAUČ NIH I DRUGIH PUBLIKACIJA ............................

-Pisanje naučnih publikacija .........................................................

-Pisanje ostalih publikacija .............................................................

-Priprema rukopisa za štampu .......................................................

RECENZIJA DELA I NAUČ NA KRITIKA .....................................

-Recenzije naučnog rada .................................................................

-Naučna kritika ...............................................................................

NAUČ NO ISTRAŽIVAČKI PROJEKTI ..........................................

ODBRANA TEZE / DISERTACIJE...................................................

LITERATURA ...................................................................................

PRILOZI .............................................................................................

strana

4

6

79

9

12

13

14

14

1532

37

37

38

40

40

4141

42

42

43

43

44

44

46

48

49

49

49

51

52

54

56




3

PORUKA IVANA PETROVIČA PAVLOVA

(Poznata je pisana poruka čuvenog ruskog naučnika Ivana Petroviča Pavlova mladim

naučnim radnicima.)

''Pre svega – POSTUPNOST . O tom najvažnijem uslovu plodotvornog naučnog rada

ja nikad neću govoriti bez uzbuđenja. Postupnost, postupnost, postupnost! Od samog početka

svoga rada naučite na strogu postupnost u sticanju znanja.

Naučite azbuku nauke, pre nego što pokušate da se popnete na njene vrhove. Nikada se

ne prihvatajte onoga što dolazi kasnije, a da niste usvojili prethodno. Nikada ne pokušavajte

da prikrijete nedostatke svogznanja, ni najsmelijimdosetkama i hipotezama. Koliko god vas

očarao svijim bojama taj mehur od sapunice – on će neizbežno pući i ništa, osim konfuzije,

neće ostati.

Naučite se suzdržanosti i strpljenju. Naučite da obavljate crnački rad u nauci.

Proučavajte, upoređujte, sakupljajte činjenice.

Ma kako da je savršeno krilo ptice, ono nikad ne bi moglo da je podigne u visine, da

nije vazduha da se na njega osloni. Činjenice su vazduh naučniku.

Ali proučavajući, eksperimentišući, posmatrajući, trudite se da ostajete na površini

činjenica. Ne pretvarajte se u arhivare činjenica. Pokušajte da proniknete u tajne njihovog

postanka. Uporno tražite zakone koji njima upravljaju.

Drugo – to je SKROMNOST. Nikada nemojte misliti da vi sve znate. I ma koliko da

vas drugi visoko ocenjuju, imajte uvek hrabrosti da sebi kažete: neznalica sam.

Ne dozvolite da gordost vama ovlada. Zbog nje ćete biti uporni tamo gde treba da se

složite, zbog nje ćete se odreći korisnog saveta i prijateljske pomoći, zbog nje ćete izgubitimeru objektivnosti.

Treće – to je STRAST . Zapamtite da nauka traži od čoveka ceo njegov život. I kada bi

smo imali dva života, to nam ne bi bilo dovoljno. Mnogo napora i žara traži nauka od čoveka.

Zato strasno volite svoj rad i svoja traganja za nepoznatim.''




4

UVOD

Moderna nauka je nastala u Evropi, ali joj je prethodilo rađanje nauke u Egiptu, Indiji, Kini itd.

Prva sistematizovana znanja se javljaju oko 600 godina p.n.e. u Gr čkoj: filozofija, matematika,

astronomija, medicina, fizika, istorija, logika i dr.

Istorija nauke se proteže na više milenijuma pre naše civilizacije (o čemu svedoče mnoga

grandiozna dela prethodnih civilizacija).

Matematika i astronomija su doživele procvat 27 vekova p.n.e, a u Mezopotamiji su, oko 3500

godina p.n.e, nastali prvi pisani dokumenti.

Aristotel (384-322 p.n.e.) i njegovi učenici su ostavili prve zapise o razvoju znanja u našoj

civilizaciji.

Teofrast (370-287 p.n.e.) je napisao prvu istoriju fizike i matematike.

Eudem je napisao prvu istoriju aritmetike, geologije i astronomije.

Menon je napisao prvu istoriju medicine.

Od uništenja biblioteke u Aleksandriji (500 godine n.e.) pa do 1500. godine skoro da se nije

pojavio nijedan naučnik.

1500. godine je Evropa manje znala od Arhimeda (umro 212. godine p.n.e.).

Prvi univerziteti su otvoreni u XII veku u Bolognji, Parizu, Oksfordu i Monpeljeu.

U XIII veku se osniva još 17 univerziteta, u XIV 23, XV 33.

Na kraju XV veka u Evropi je bilo 17 univerziteta (većina i danas postoji).

U X veku počinje prevođenje dela, što je vrlo važno za širenje nauke i umetnosti i razmenu

naučne misli.

Renesansa (počela od Petrarke 1304-1374.) je trajala 2 veka.

Od XVI veka se javljaju opšte poznati naučnici: Nikola Kopernik (1473-1543), ĐordanoBruno (1548-1600), Galileo Galilej (1554-1642), Johanes Kepler (1571-1630) i drugi.




5

XVII vek je nova prekretnica u evropskoj nauci, kojoj je znatno doprinelo: širenje univerziteta,

pronalazak štampe, pojava genija u nauci, pronalazak teleskopa itd.

Ogist Kont (1798-1857) predlaže osnivanje katedre za istoriju nauke na College de France.

Katedra počinje sa radom 1892. godine.

Istorija nauke se intenzivnije razvija u XVII veku.

Fundamentalna, revolucionarna otkrića mladih ljudi (Dalton nije bio hemičar, nego meteorolog

prišao problemu atomske teorije sa novom paradigmom).

Ilijada i Odiseja su i danas predmet naučnih istraživanja sa različitih aspekata.

Dela Tolstoja prevedena na 99 jezika u 2525 izdanja u više od 200 miliona primeraka.

Šekspirov "Hamlet" se igra u 400 pozorišta u svetu.

Gravitacija postoji, ali do danas nije dokazana suština ovog fenomena.

Problem kvadrature kruga je starogr čki problem, a tek pre100 godina je dokazano da nema

rešenja!

Da li nestaju nauke? Da! Utapaju se u druge. Npr. Biologija će se verovatno utopiti u Fiziku!(Ruse 1973.).

Najviše manifestacije umnog stvaralaštva čoveka su nauka i umetnost.

Postoje li granice između nauke i umetnosti:

- Leonardo da Vinči: fizičar, mehaničar, inženjer, slikar.

- Lomonosov: hemičar, slikar, pesnik.

- Isidora: dipl. mat, dr filozofije, 5 jezika, književnica.




6

I Poglavlje: O NAUCI

SCIENTA EST POITENTIA!

(NAUKA JE SNAGA / MOĆ)(Fensis Bekon)

NAUKA NEMA GRANICA!

(D. I. Mendeljev)

"Periodizacija" razvitka društva

- I " MEHANI Č KA" faza – 300god. (1600-1900)

- II " ELEKTRI Č NA" faza – 3001/2 ≈ 17,5 god.

- III " ETERI Č NA" faza - 17,51/2 ≈ 4 god.

razvoj društva se posle II Svetskog rata može poistovetiti sa razvojem nauke.

istorija prirodnih nauka XVI, XVII i XVIII veka je veoma opširna, istorija nauke XIX veka

je veoma složena, a možemo saosećati sa onim ko bude pisao istoriju XX veka!(Luj de Brolj)

u razvijenim zemljama se 5% zaposlenih bavi istraživanjima.

predviđa se da će 2035. godine 33% zaposlenih raditi na istraživanjima. problem je da seoni obuče / istreniraju za taj posao.

Tadeuš Kortabinjski (poljski akademik) i Marija i Stanislav Osovski 1936. godine predlažunaučnu disciplinu: "nauka o nauci / kama" ili logologia

postojali su i predlozi da se nazove:

- Sciencologia

- Epistemiologia

- Teorija nauke




7

II Poglavlje: POJMOVI I DEFINICIJE

NAUKA - sređeno, sistemtizovano i provereno saznanje o nečemu, postignuto metodičnim,

pažljivim i savesnim istraživanjem i razmatranjem tj. rezultati / zakoni do kojih se dolaziistraživanjem.

ISTRAŽIVANJE - sistematsko traganje za činjenicama iz kojih se mogu izvući izvesni naučni principi i zakonitosti.

NAU Č NI ZAKONI - odnosi pojava u prostoru i vremenu.

METOD NAUKE - NAU Č NI METOD - primena istraživačkih postupaka koji obezbeđujuobjektivnu istinitost rezultata.

OBJEKTIVNA ISTINA - saznanje koje odgovara stvarnosti.

LOGIKA - nauka koja proučava saznanje.

LOGIKA (kao filozofska nauka) - izgrađuje opšti naučni metod kojim se služe posebne nauke: biologija, fizika, hemija, matematika, istorija i dr. u proučavanju svojih specijalnih problema.

NAUKA PODRAZUMEVA ISTRAŽIVAČKI RAD, ODNOSNO PRIMENU ISTRAŽIVAČKOGPOSTUPKA.

ISTRAŽIVANJE MORA DA BUDE NAUČ NO!

NAU Č NI RAD- intelektualni rad primenom istraživačkih postupaka i logički pravilnog mišljenja ucilju utvr đivanja činjenica i zakonitosti.

NAU Č NI METOD(METHODOS) - način, put, traženje - postupak istraživanja stvarnosti da bi sesaznala istina.

SVAKA NAUČ NA DISCIPLINA - pored OPŠTIH - ima i svoje POSEBNE METODE zaistraživanje problema.

NAU Č NA Č INJENICA - činjenica koja doprinosi rešenju određenog naučnog problema. Naučnečinjenice se utvr đuju posmatranjem i eksperimentom.

EKSPERIMENT - objektivno stvaranje pojave da bi se mogla proučiti. Prednosti eksperimenta:može se izvoditi kada je potrebno i može se ponavljati pod različitim uslovima, različiti faktori semogu varirati, uključivati ili isključivati.

NEDOSTATAK POSMATRANJA - ograničeno čulima (npr. "okretanje sunca oko zemlje).

MERENJE - kvantitativno, precizno i objektivno određivanje činjenica (postoji i kvalitativno -neprecizno i subjektivno).

MODELI (matematički, šematski i dr.) - u tehničkim naukama se vrlo dobro podudaraju sastvarnim zbivanjima, u biologiji znatno pomažu, ali su odstupanja velika, u ekonomiji uvek nepotpuni, a u filozofiji gotovo neprimenjivi.




8

NAU Č NO OBJAŠNJENJE - zadatak istraživanja nije samo da se utvrde i opišu činjenice, nego ida se objasne.

Logička struktura objašnjenja je:

opis činjenice koju treba objasniti

opis činjenice koja prethodi onoj koju treba objasniti

utvr đivanje nužne veze između ove dve činjenice

Postoji više vrsta objašnjenja iste činjenice (npr. statističko, kauzalno i dr.).

NAU Č NA HIPOTEZA– pretpostavka kojom se objašnjavaju utvr đene činjenice.

Formalni uslovi za postavljanje hipoteze:

hipoteza mora biti formulisana tako da su moguće dedukcije i da se onda može rešiti da lihipoteza objašnjava ili ne činjenice koje se razmatraju

hipoteza mora da pruži rešenje problema koji je izazvao istraživanje

hipoteza mora biti proverljiva (eksperiment ili posmatanje)

NAU Č NI ZAKON - tvr đenje koje relativno tačno tumači jedan prirodni zakon.

NAU Č NA TEORIJA- skup svih navedenih elemenata.

NAU Č NO PREDVI Đ ANJE - složen saznajni proces, kojim se unapred određuju izvesni predmetinaučnog saznanja.

NAU Č NO OTKRI Ć E - svako novo saznanje u oblasti jedne nauke

činjenice

naučni zakon, teorija, učenje




9

III Poglavlje: NAU Č NI PRINCIPI

DESCARTES je formulisao opšte principe nauke (temeljna pretpostavka filozofije: da ljudi misle i

da svet postoji).1) OPŠTI PRINCIPI - KLASI Č NI PRISTUP

I) Celovitost IV) Nepotpunost

II) Različitost V) Svrsishodnost

III) Promenljivost VI) Konkretnost

PRINCIP CELOVITOSTI

Sve stvari (objekti, pojave, stanja i odnosi) su međusobno povezane i u stalnom suuzajamnom delovanju.

PRINCIP RAZLIČITOSTI

Ne postoje dva jednaka objekta, dve jednake pojave ili procesa - iako se uvek mogu naćisličnosti po kojima se neki konačni broj oblika može interpolacijom poistovećivati (možda je boljereći da postoji princip jedinstva, različitosti i sličnosti).

PRINCIP PROMENLJIVOSTI

Razumevanje, odn. shvatanje smisla nekog zbivanja je moguće ako se, pored ostalog, znaju i prostorne i vremenske odrednice (zna se prošlost i sadašnjost da bi se predvidela budućnost).

PRINCIP NEPOTPUNOSTI

Uverenje da između predstave o pojavi i same pojave uvek postoje duboke razlike - saznanjenikad nije potpuno (uvek može biti bogatije).

PRINCIP SVRSISHODNOSTI / NEGACIJE

Negiranjem delova postojećeg, postavlja se zadatak stvaranja novog, polazeći od svrhe(tehnološki princip).

PRINCIP KONKRETNOSTI

Ako pojedinačni primeri iz konkretne stvarnosti ne potvr

đuju opšte stavove - takvi stavovine važe.

Praksa u konkretnoj stvarnosti verifikuje tvrdnje, stavove i teorije.




10

2) OPŠTI PRINCIPI - NEOKLASI Č NI PRISTUP

I) Princip determinizma i kauzalnosti

II) Princip kvantiteta / merljivosti

III) Princip neprekidnosti

IV) Princip impersonalnosti

PRINCIP DETERMINIZMA I KAUZALNOSTI

Odnosno isključenja bilo kakvih slučajnosti. Moguće je otkriti prošlost, a istovremeno jemoguće predvideti i budućnost, koja je jednom za svagda predodređena prirodnim zakonima (nakoje čovek ne može uticati).

PRINCIP KVANTITETA / MERLJIVOSTI

Naučno rasuđivanje je samo ono koje se može izraziti merljivim količinama i njihovimrelacijama, znanje je naučno tek onda ako se o pojavama iskazuju sudovi brojevima i njihovimodnosima.

PRINCIP NEPREKIDNOSTI

Sve u prirodi se odigrava postepeno u neprekidnom sledu procesa, zbivanja i pojava.

PRINCIP IMPERSONALNOSTI

Nezavisnost rezultata istraživanja od delatnosti i ličnosti posmatrača / istraživača.




11

3) OPŠTI PRINCIPI - SAVREMENI PRISTUP

Od sredine XIX veka do danas su opšti principi uopšteni.

I) Princip probalizma i neodređenosti

II) Princip strukture

III) Princip diskretnosti

IV) Princip društveno - istorijske / kulturne uslovljenosti

PRINCIP PROBALIZMA I NEODREĐENOSTI

Predviđanja su na osnovu zakona prirode samo, više ili manje, verovatna, pri čemu severovatnoća kreće od jedinice (potpune izvesnosti ili determinizma, odnosno kauzalnosti) pa donule (ili potpune neodređenosti).

PRINCIP STRUKTURE

Elementi sistema (celine) se posmatraju u uzajamnim relacijama i interakcijama ponajvažnijim / relevantnim svojstvima.

PRINCIP DISKRETNOSTI

Zamenio princip kontinuiteta ili neprekidnosti. Izdeljenost na elemente, dakle diskretnostkao princip po kome se konstruišu sredstva interpolacije, ali i po kome se otkrivaju zakonitosti uobjektivnoj stvarnosti - pokazao je fascinantne rezultate u nauci, počevši od atomske fizike, pa do

binarne interpolacije brojeva u računarstvu.

PRINCIP DRUŠTVENO - ISTORIJSKE / KULTURNE USLOVLJENOSTI NAUKE, NAUČ NIHMETODA I REZULTATA




12

4) PREDMET I OSNOVNI PRINCIP TEHNI Č KIH NAUKA

U tehničkim naukama i stvaralaštvu svako rešenje egzistira u:

1) materijalu (proizvodi, nus proizvodi, otpad)

2) energiji (određeni oblici)

3) informaciji (sistem koji sve organizuje)

koji su komplementarni.

Naučni rezultati, projekti, proračuni, tehnička uputstva, tehnički procesi, organizacijasistema ponašanja - sve se to rađa iz odnosa čoveka, materije i energije, da bi se nadrugom nivou sposobnosti i celishodnosti vratilo ljudima.

Iz ovoga principa i saznajnog principa svrisishodnosti proizilazi osnovni predmettehničkih nauka - društvena ili ljudska potreba.

TEHNIČKE NAUKE - Ispituju i rešavaju problem konkretnih ljudskih potreba. One sene bave ispitivanjima ili objašnjenjima postojećeg sveta.

Predmet tehničkih nauka je građenje novog sveta, slobodnijeg, bogatijeg i humanijeg.




13

IV Poglavlje: KRITERIJUMI NAU Č NOSTI

1) Opšti kriterijumi

I)

originalnost informacijeII) uopštenost informacije

III) potkrepljenost poznatim i priznatim naučnim metodama

IV) objektivnost naučne informacije

Informacija treba da je originalna, odn. nova naučna informacija.

Informacija treba da je uopštena - opisana verbalno, algoritamski ili na drugi način.

Informacija mora biti potkrepljena poznatim i priznatim naučnim metodama.

Informacija mara biti objektivna / istinita.

2) Sintakti č ki kriterijumi

jasno formulisanje pojmova iskazima (istinitim tvrdnjama)

unutrašnja neprotivrečnost

sklad deduktivnih nalaza i predviđanja sa logikom

3) Semanti č ki kriterijumi

Izdiferenciranost pojmova

Semantička zatvorenost i homogenost teorija

Mogućnost empirijske interpretacije bar nekih pojmova

4) Kriterijumi saznajne vrednosti

I) spoljna kozistencija (sklad informacija i hipoteza bar sa delom postojećih naučnih znanja)

II) mogućnost empirijske verifikacije istinitosti informacije:

mogućnost postavljanja opažanja i prosuđivanja ispravnosti nalaza

mogućnost provere tačnosti analize i dedukcija na kojima se zasnivaju nalazi

5) Ontološki kriterijumi

naučna objektivnost (sklad sa opštim karakteristikama objektivne stvarnosti)




14

V Poglavlje: METODOLOGIJA NAU Č NOG RADA

1)

OPŠTE NAUČ

NE METODE

I) OSNOVNE OPŠTE METODE SAZNANJA

- apstraktna dijalektička metoda

- stvarna dijalektička metoda

II) OPŠTE NAU Č NE GNOSEOLOŠKE METODE

- metoda modelovanja

- statistička metoda

- aksiomatska metoda

- heuristička metoda

- eksperimentalna metoda




15

2) OSNOVNE POSEBNE METODE SAZNANJA / POSTUPCI

I) METODE GENERALIZACIJE I SPECIJALIZACIJE

-postupci apstrakcije i konkretizacije

-generalizacija, specijalizacija i klasifikacija

II) METODE ANALIZE I SINTEZE

-dijalektička sinteza

-dijalektička analitičko - sintetička metoda

III) INDUKCIJA I DEDUKCIJA

- Indukclja (potpuna, nepotpuna, kauzalna)

- Dedukcija

IV) APSTRAKCIJA I KONKRETIZACIJA

V) DEFINICIJA I DOKAZ

- definicija

- dokazivanje i opovrgavanje

VI) OSTALI POSTUPCI

- analiza sadržaja

- anketa

- intervju




16

METODA MODELOVANJA

PRINCIP METODE

Proučavanjem MODELA dolazi se do saznanja o ORIGINALU predmetu ili pojavi koja je predmetizučavanja

MODEL

Pojednostavljen prikaz neke strukture, procesa i/ili funkcija fizičkih ili društvenih zbivanja. Izmeđumodela i originala postoji ANALOGIJA ili SLIČ NOST zbog čega je moguće da se proučavanjemmodela (M) dođe do novih saznanja o samom sistemu (S).

MODEL

REALNI MODEL

M

LS

SUBJEKTCOVJEK

Na ovaj način ne dolazi se do APSOLUTNO SIGURNOG SAZNANJA već do saznanja koje sadržiodređeni STEPEN VEROVATNOĆE

M O D E L O V A NJ Ekreativni proces stvaranja modela

OSNOVNE FAZE:

1. utvr đivanje namene modela2. nabrajanje svih mogućih elemenata koji su u vezi sa namenom modela3. selekcija elemenata koji su u vezi sa namenom modela4. formiranje početnog modela5. proveravanje modela6. poboljšanje modela




17

KLASIFIKACIJA MODELA:

1) apstraktni model (misaoni)2) fizički model (materijalni)3) modeli strukture4) funkcionalni modeli

5) globalni modeli6) delimični modeli7) verbalni modeli8) grafički modeli9) matematički modeli10) analogni modeli i dr.

SAZNAJNA ULOGA MODELOVANJA

• interpretacija teorije• prevođenje teorijskog znanja u praksu• ovladavanje tehničko-tehnološkim procesima• objašnjenje određenih činjenica i zakona• provera / postavka nove hipoteze, teorije, strategije• uspostavljanje veze između dotle nepovezanih teorija i dr.

OGRANIČAVAJUĆI FAKTORI:

Nemogućnost izrade modela u potpunosti sličnog originalu

Prilikom modelovanja nemoguće je uzeti u obzir sve uticaje na realni sistem Rezultati istraživanja nisu egzaktni nego samo verovatni




18

STATISTI Č KA METODA

1.Predmet i cilj

def. Statistika se može definisati kao analiziranje i tumačenje naučnih podataka.

Koliko je statistika značajna za nauku?»Sociolog lišen statističke metode, često liči na slepca koji u mračnoj prostoriji hoće da opipa crnogmačka koji - NE POSTOJI!«

F. E. Croxton

Dva suprotna shvatanja o dešavanju u prirodi i u društvu koja prezentuju opravdanost statističkemetode.

1. Isti uzroci proizvode iste posledice - princip uniformnosti(Newton)

2. Sve u svetu se dešava jedanput. Potpuna istovetnost u svetu ne postoji - principindividualnosti dešavanja (neuniformnosti)

Stvarno postoje samo pojave različitog stepena uniformnosti i raznih stepena individualnosti.

Bitne osobine prirodnih, društvenih i bioloških pojava.1. Raznovrsnost kvalitativno-kvantitativne određenosti2. Kompleksnost određenosti3. Mnoštvenost

4. Promenljivost

Statistička metoda nam pomaže prilikom spoznaje raznovrsnih, kompleksnih, mnoštvenih i veoma promenljivih fizičkih, bioloških, društvenih i drugih pojava.

2. Osnovni principi i postupci statističke metode

Bitni momenti statističke metode - faze metodskog postupka1. Prikupljanje2. Predstavljanje (Croxton i Conwed)

3. Analiziranje4. Interpretacija numeričkih podataka

I) Prikupljanje, odabiranje, izbor i utvr đivanje statističke mase

Statistička masa - skup masovnih pojava raznih vrsta ili određene vrste na koje se primenjujustatističke metode.Zarad lakšeg manipulisanja podatcima, statistički podatci se prilikom sakupljanja klasifikuju premasvojim odlikama:

1. Kvalitativni podaci2. Kvantitativni podaci3. Hronoioški podaci4. Geografski podaci




19

Rezultat statističkih posmatranja, prikupljanja i klasifikacije statističkih podataka bez obzira nanjihovu vrstu su serije statističkih podataka. Ove serije delimo na dve vrste:

1. statičke2. dinamičke

II) Statistička analiza

Statističke serije kao rezultat statističkih posmatranja predstavljaju samo opis masovne pojave određene vrste. Statistička serija je predmet statističke analize.

Statistička analiza objašnjava strukturu, dinamiku, međusobnu uslovljenost,zavisnost...prethodno obrađenih masovnih pojava.

Tri glavne vrste statističke analize:1. Statička analiza2. Dinamička analiza3. Korelaciona - regresivna analizaKonačni cilj svih vrsta i oblika statističke analize, a naročito korelacione analize jeste otkriće

statističke zakonitosti one masovne skupine pojava koje se ispituje.Ako je Statistička skupina velika, mora se pribeći metodi dinamičkog ili anketnog

posmatranja slučajno uzetih primeraka pojave koja se ispituje tj. UZORKU.

III) Tabelarno i grafičko predstavljanje statističkih serija

- Klasifikacija statističkih podataka- Predstavljanje matematičkih funkcija statističkog računa

što prouzrokuje očiglednost strukture i dinamike kao i uslovljenosti skupine pojava koje seispituju.

IV) Ocena (sud) o pravoj srediniStatističkom metodom može se izračunati standardna devijacija sredine uzorka kao i

standardna devijacija mase.

V) Izvođenje opštih zaključaka, tumačenje rezultata statističke analize i pravljenje hipoteza ozakonitosti masovnih pojava

- Poslednji korak statističke metode

3. Teškoće, problemi i značaj statističke metode

Značaj:1. Samo statistika određuje kvantitativan značaj pojedinih karakteristika pojave u masi i samo

ga ona može odrediti, jer samo ona masovno obuhvata pojave2. Statistika polazi od:

a) objektivno utvr đenih pojedinačnih činjenica b) ta metoda izvodi zaključke na osnovu strogo naučnih matematičkih operacija usled čegac) su i rezultati statističke metode solidnije teorijski zasnovani.

Problemi:1.Statističkom metodom se neposredno saznaje samo kvantitativna i to numerička određenost

pojava2.Protivrečnost teoriji UZORKA3.Otkrivaju se samo specifične zakonitosti pojava4.Nesigurnost zaključka od pojedinačnog i posebnog na opšte.




20

AKSIOMATSKA METODA

Razmatrajući pojam naučnog metoda u simboličkoj logici, kao osnovna nameće sededuktivna metoda. U svojoj primeni ona polazi od manjeg broja osnovnih stavova (aksioma), zbog

čega se i sama metoda naziva aksiomatska metoda .Dok se primenom dedukcije iz opštih postavki dolazi do određenog broja posebnih stavova,

sa aksiomatskom metodom to nije slučaj. Ova metoda se zasniva na aksiomatskom zasnivnjučitavih naučnih sistema (logike, matematike ili njihovih pojedinih disciplina, aritmetike, geometrije...) .

Gledano kroz istoriju razvoja naučne misli aksiomatsku metodu primennjivali su još i Euklidi Aristotel, da bi se kasnije u 19. i 20. veku, probalo da se izvrši aksiomatizacija Logike,Matematike, zbog egzaktnosti dokaza i sistematičnosti saznanja koje omogućuje primena ovemetode. Otkrilo se da se ove nauke zasnivaju na izvesnim osnovnim pojmovima i na manjem brojuosnovnih stavova tj. aksioma.

Problem aksioma

U toku istorijskog razvoja logike činjeni su pokušaji da se objasni poreklo i priroda aksiomatskihstavova iz kojih proizilaze tri osnovna shvatanja aksioma:1. aksiomi su principi koji proističu iz razuma tj. Oni su urođeni našem mišljenju. Predstavnik ovog

shvatanja jeste Lajbnic.2. pod drugom, empirističkom, shvatanju aksiome su stečeni stavovi i to na osnovu empirijskog

iskustva pomoću apstrakcije i indukcije.Predstavnik ovog shvatanja jeste Vunt.

3. aksiome su proizvedeni stavovi, bilo na osnovu empirijskog iskustva, bilo na osnovu razuma, kao

moći čisto misaonog saznanja. Ovo shvatanje ističe subjektivno-stvaralačku stranu aksioma kaočinioca saznanja i javlja se u više varijanti:a) nominalistički fikcionalizam ( po Vitgenštajnu aksiomi čine značenje osnovnih pojmova po

čemu su one čisto nominalne definicije, a u odnosu na objektivnu realnost fikcije). b) empirio-racionalističko shvatanje aksioma ( po Dž. Milu aksiome su hipoteze, tj. Stvaraju se

mišljenjem a povodom čulnog iskustva)c) formalističko shvatanje aksioma (aksiomi su nužni i opšte važeći princip saznanja

proizvedeni, bilo na osnovu apriornog mišljenja u čistim opažajima prostora i vramena, kaošto smatra Kant, bilo na osnovu misaonog saznanja, kao što to smatra Hilbert).

d) krajnje formalističko shvatanje aksioma ( Vajthed identifikuje aksiome sa propozicionalnimfunkcijama, tj. sa opštim šemama stavova koje su lišene svakog sadržajnog smisla i kao

takve nisu ni istinite ni lažne).

Određenje aksioma

-aksiomi su principi saznanja zato što se njima shvata neka suštinska odredba predmeta u opšte-tu suštinsku odredbu predmeta saznajemo neposrednom generalizacijom-aksiomi su osnovni opšti stavovi koji se ne mogu dedukovati, dok se iz njih dedukcijom izvode svistavovi određenog naučnog sistema




21

Osnovni elementi aksiomatskog sistema (Ax)

1. Pravila formacije aksioma (PRF)

Ona utvr đuju elemente jednog aksiomskog sistema. U računu stavova to su proporcionalne promenljive (pr. p, q, r, s, itd., tj. elementarni stavovi označeni ovim simbolima). To su elementarne

logičke ralacije odnosno logičke konstante (konjukcija, disjunkcija, negacija itd. označenesimbolima ∧ , ∨ , T...). To su znači zagrade kojom se određuju oblasti logičkoh konstanti.2. Aksiome, njihova pravila i problemi

1) Osnovna pravila aksioma

Aksiome kao osnovne istine logičkih i posebnih naučnih sistema ne možemo proizvoljno birati."Sloboda izbora" aksioma i aksiomskog sistema postoji jedno u visokorazvijenim teorijamasavremene logike čime se objašnjavaju izvesne razlike između raznih Ax sistema. Međutim i ovasloboda izbora jedne ili druge aksiome odn. aksiomskog sistema nije apsolutna iz sledećih razloga:

a) aksiomski stav koji se bira, ili, misaono slobodno kreira ne bira se i ne stvara se apsolutnonezavisno od postojećih logičkih sistema nego u zavisnosti od njih kao i od prirode ljudskogstvarnog saznanja, naročito od njihovih najviših stupnjeva i oblika razvoja.

b) dosadašnji sistemi aksioma i same aksiome nipošto nisu "slobodno kreirane" i "slobodnoizabrane" nego su otkrivene kao osnovne logičke istine odavno postojećeg ljudskogsaznanja.

Imajući sve ovo u vidu dolazimo do tri osnovne aksiomatska pravila (APR) koja moraju ispunjavatisve aksiome. Ta pravila su:

APR1. Pravilo konzistentnosti: "Sve aksiome jednog aksiomatskog sistema moraju činiti jedinstven, tj. logički koherentan sistem" i pravila i teoreme Ax moraju biti koherentne.

APR2. Pravilo kompletnosti: "Sistem aksioma Ax mora biti kompletan, tj. na osnovu tog

sistema aksioma moraju biti izvodljive i sve promenljive i teoreme datog Ax".APR3. Pravilo nezavisnosti aksioma: "Aksiome jednog Ax moraju biti nezavisne u tomsmislu nijedna od njih ne sme biti izvodljiva iz drugih i otud, kao aksioma izlišna".

2) Pravila transformacije (PRT)

Ova pravila imaju važnu ulogu u izgradnji aksiomskih sistema i u računu stavova. Osnovna pravilatransformacije PRT su sledeća:

PRTl. Pravilo jednoobrazne zamene: "Svaka propozicionalna promenljiva, kao i svakaurođena logička formula može se zameniti drugim stavom ili formulom kroz ceo dati logički izraz".Pr. ako u formuli (p⊃ q)*(q⊃ r) uzmemo da je p=p V q ,q=p V s, dobijamo

(PVq⊃ q)*(PVs⊃ r)PRT2. Pravilo zamene po definiciji: "U svakoj uređenoj logičkoj formuli može se svaki deo,tj. posebna formula zameniti njemu po definiciji ekvivalentnim izrazom".

Pr. tako je po definiciji p⊃ q = df ~ p v qPRT3. Pravilo odvajanja (detašmana): Ako važi formula P ⊃ Q i važi formula P, onda važi

i formula Q. Ili simbolički ((P ⊃ Q)* P) ⊃ QPRT4: Pravilo priključivanja (adjunkcije): Ako važi P i važi Q, onda važi i konjukcija ove

dve formule, tj. P*Q. Konkretno ako važi formula (p ⊃ q) i formula (r ∨ s), onda važi i složenaformula: (p ⊃ q)*(r ∨ s) itd.

1) Primeri aksiomskih sistema Ax i derivacija

Postoje razni logički i posebno naučni, naročito matematički Ax. Navešćemo primere nekih od Axoznačavajući aksiome sa A i rednim brojem:




22

I. Ax elememtarne klasične logike:A1. A≡A

A2. A≠ ne-AA3. A∨ ne-A

II. Ax apstraktne dijalektike protivurečnosti (Hegeleve):

Al.A≡ne-AA2.A=A i ne -AA3.Ne-(A i ne - A)→B...

III. Ax stvarne dijalektičke (konkretne dijalektike):

A 1.{(A)} ⊇ (abc..)

A 2.{(A)} ⊇ (a b)

A3.{(A)} ⊇ (a↔ b↔C...)A 4.{(A)} ⊇ (A(abc... ↔ mpq...) →B..

Zaključak

Aksiomatska metoda je značajna gnoseološka metoda kojom se postiže moguća egzaktnost isistematičnost naučnih saznanja. Da bi se došlo do aksiome kao osnovnog zakonskog opšteg stavanužno je shvatiti suštinsko opšte u posebno. To je moguće samo operativnim, stvaralačkim,misaonim odražavanjem opšteg u posebnom, suštinskog u pojavnom.Primenu aksiomske metode nalazimo u okviru posebnih nauka, na pr. matematike, fizike itd., gdeaksiomski stavovi čine suštinske odredbe predmeta one oblasti stvarnosti koju ta posebna naukaizučava.




23

HEURISTI Č KE METODE

Ime je dobila po poznatoj Arhimedovoj izreci - heureka, koju je izgovorio pri otkri ću svoghidrostatičnog zakona.

Cilj heuristike je da proučava postupke i pravila otkrivanja i pronalaženja.Kada rešavamo neki zadatak, sigurno je da postoji cilj do kojeg treba doći ulaganjem

napora, rada i iskustva ako postoje teškoće ili prepreke da se do njega dođe.Cilj određen potrebom da se stanje menja jasno izražene prepreke definiše problem:

Sl. Redosled aktivnosti pri rešavanju nekog problema.

Posmatranje,uočavanje potrebadefinisanje želja

i ciljeva

Indentifikacijateškoća i prepreka idefinisanje ciljeva

Plan akcija i izbor

metoda rešavanjazadataka

Akcije

Rezultati rada

Da li je problem

rešen

Uspeh

Analizaneuspeha

1. Zbog lošeuočenih želja iciljeva

2. Zbog lošeuočenih teškoća

prepreka ili problema

3.Zbog lošeg planaili pristuparešavanju

problema

4.Zbog grešaka uradu na realizacijirešenja

DA

NE

I. Detekcijaciljeva i prepreka

II. Interpretacija problema

III. Konstrukcija pravca razvoja

IV. Implementacija: praksa kao dokazni postupak uzteorijsko-logičku

podršku

V. Odlučivanje




24

METODA POKUŠAJA S POPRAVKOM GREŠAKA

U literaturi se često naziva metoda postupnog približavanja zbog postupnosti pri rešavanjuzadataka.

Posmatranjem ponašanja ljudi dok rešavaju zadatke, ustanovilo se da se uvek nešto greši,ocenjuje i popravlja.

U početku su promašaji i greške veće, nekad teško uočljive, ali njihovim uočavanjem, bližismo rešenju jer nam daju dragocene informacije o budućim aktivnostima.

Greška je nekad samo plod neznanja, nekad nepažnje, nekad udruženog spleta okolnosti, ali je ona najveća ako se uporno veruje da grešaka ne sme biti, pa se svaka uzima kao povod zaradikalne izmene prema problemu.

Ova metoda predstavlja saznajni proces sa povratnom spregom, gde nam razlika izmeđuželjenog i dostignutog predstavlja obaveštenje pomoću kojeg se koriguju početne akcije. Korekcijese obavljaju sve dotle dok razlika između potrebnog i ostvarenog ne postane po usvojenimkriterijumima dovoljno mala.

METODA TRAGANJA

Plansko traganje s ciljem da seotkriju činjenice, opišu pojave i objektii utvrde relacije kada su problemskastanja složena i zavisna od brojnihčinilaca zvaće se metoda traganja.

Često se u literaturi zove statističkommetodom.

Mnogo neuređenih faktora,nepoznatih činjenica i potreba da sedublje upozna neki skup uočljivihstanja istražuju se obično organizovano

pa se ova metoda deli na više faza.(dijagram toka)

Verifikacija ili dokazni postupak

daje ocenu postavljene teorije i možeda nam da:

-negativan odgovor – menjaju sehipoteze ili sistem pretpostavki iograničenja

-pozitivan odgovor – dobro postavljenateorija.

Sl. Planiranje i organizacija istraživanja

UOČAVANJEPROBLEMSKOG STANJA

PRIKUPLJANJE

PODATAKA-Č

INJENICA

PREDSTAVLJANJE:KLASIFIKACIJA IIZBOR FAKTORA

ANALIZA ISELEKCIJA

INTERPRETIRANJE ITUMAČENJE

ZAKLJUČIVANJE

VERIFIKACIJA

DA




25

METODA EKSPERIMENTA

U ovom veku razvoj nauke je toliko zasnovan na eksperimentima da je postalo opšteshvatanje da se sve mora dokazati eksperimentom i da samo eksperiment predstavlja naučni metod

istraživanja. Sama reč metod - gr čki" metodos " znači način, put, traženje.

Nauč ni metod je postupak koji se primenjuje u istraživanju stvarnosti da bi se saznala istina.Tokom istraživanja naučnik primenjuje onaj metod koji mu omogućuje da što objektivnijeutvrdi naučne činjenice.

Nauč na č injenica - doprinosi rešenju određenog naučnog problema. Odabirom problema zaistraživanje i preciznog naslova, teme ,određene su činjenice koje treba istražiti.

Pojam eksperimenta

- Eksperimentom se dolazi do utvrdivanja naučnih činjenica.- Eksperiment u osnovi predstavlja

POKUŠAJ I POSMATRANJE

Pokušaj treba shvatiti kao rad koji se obavlja sa jasno postavljenim ciljem.

- Eksperiment treba da nam omogući da proverimo predpostavljene odnose između pojava- Eksperiment predstavlja objektivizirano stvaranje jedne pojave da bi se mogla proučiti.

Definicija : Eksperiment je planirano i kontrolisano praktič no dejstvo na objekat istraživanja kakobi se na materijalnoj ravni izvršila konfrotacija misaonih proizvoda (hipoteza, projekata, strategija...) sa prirodnim, odnosno tehnič kim strukturama i prouč avanjem ponašanja predmeta istraživanja

smanjio broj otvorenih pitanja.

Opis metode eksperimenta

Metod eksperimenta na bazi zapažanja i logike razrađuje hipoteze, koje se po analogiji sa drugimsličnim pojavama dokazuju, a razvojem eksperimentalne tehnike i novih otkrića verifikuju i daljerazvijaju.

Redosled operacija metode eksperimenta ( opis )

1. Definisati pitanje na koje treba eksperimentom naći odgovor.2. Precizno postaviti zadatak u eksperimentu na osnovu pitanja na koje se traži odgovor.3. Utvrditi postupak eksperimenta ( uzeti u obzir niz faktora )- Uzimanje uzorak a (primer):

•Sluč ajan uzorak - svaka individua ima podjednaku verovatnoću da će biti izabrana.•Stratificirani ( slojeviti ) uzorak - uzima se iz prethodno po nekim karakteristikama

podeljenih grupa.




26

•Sistematski uzorak - uzima se sa spiska sastavljenog po godinama starosti ,abecednom redosledu odabirom npr. svake pete individue (za slučajeve kada je

populacija velika).Veličina uzorka: - veliki ( preko 30 jedinica )

- mali ( manji od 30 jedinica )-Velič ina parcele - grupe: manja je greška ako se eksperiment izvodi na manjim parcelama, sa

većim brojem ponavljanja ( 5-6 ) nego na nekoj velikoj parceli sa ( 2-3) ponavljanja.-Homogenost materijala: materijal ne sme biti izvor varijabilnosti jer se onda ne može utvrditi ukojoj su meri razlike medu tretmanima posledica delovanja samih tretmana , a u kojoj varijabilnostimaterijala.-Ponavljanja: zbog delovanja faktora spoljne sredine ( temperatura, vlažnost, svetlo, itd. ) i zbognejednakosti materijala poželjno je da ih bude što više.-Kontrole i standardi: zbog upoređivanja objektivnijeg sagledavanja efekata faktora koji se ispituju.-Nivo signifkantnosti: određivanje procenta verovatnoće koji se može dozvoliti da razlika međutretmanima budu iz slučajnih razloga.4. Utvrditi postupak i strukturu kojima se realizuje eksperiment.5. Materijalna realizacija projekta.6. Izvodenje eksperimenta i razrada programa ispitivanja:

-izbor i upotreba instrumenata,-vođenje beleški i kontrolne liste operacija,-označavanje materijala i tretmana,-zaštita materijala od oštećenja.

7. Uredenje, sastavljanje, predstavljanje, kondezovanje dobijenih rezultata.8. Tumačenje eksperimentom dobijenih rezultata - obzirom na postavljeno pitanje.

Prednost metode eksperimenta-Možemo je izvoditi kad god je potrebno, ponavljati pod različitim uslovima i više puta,-Moguće je varirati uticajne faktore ( uključivati ih ili isključivati ).

Nedostatak metode eksperimenta

-Nije moguće uvek organizovati eksperimente kao npr. u nekim slučajevima u astronomiji,evoluciji, istoriji.-Gubljenje objektivnosti eksperimenta,-Nije lako ustanoviti međusobno delovanje većeg broja faktora.

Saznajna uloga

Metod eksperimenta nam omogućuje da se iz niza pojedinačnih činjenica utvrdi ono što jezajednička opšta zakonitost i verifikuje određena hipoteza.




27

III) POSEBNE NAU Č NE METODE

ANALIZA I SINTEZA

Istraživanje u tehničkim naukama za cilj ima pronalaženje nečeg novog. Izmisliti nešto stvar je mašte pronalazača, ali i misaonih procesa analize i sinteze.

S obzirom na zajednički predmet istraživanja, analiza i sinteza imaju jedinstven konačni ciljistraživanja: to je saznanje složenih pojava bilo koje vrste.

Analiza i sinteza su suprotni metodski postupci i po kretanju mišljenja u njima. Pri analizimišljenje se kreće od celine ka delovima predmeta, a u sintezi se ono kreće od delova ka celini.

Analiza spada u posebne metode i ne predstavlja potpunu i opštu metodu naučnog saznanja.("Osnovi metodologije društvenih nauka"; Dr Bogdan Šešić)

Analiza je poč etna, najosnovnija i najopštija posebna metoda naučnog saznanja. Analiza jeto (1) stoga što su sami predmeti naučnog saznanja većinom složeni {2) što je ljudsko saznanje uosnovi i u početku delimično i (3) zato što se druge posebne metode odnosno metodski postupci,kao što su sinteza, apstrakcija, dedukcija itd., zasnivaju na analizi.("Osnovi metodologije društvenih nauka"; Dr Bogdan Šešić)

Da bi smo makar pristupili izučavanju bilo koje složene pojave, moramo se poslužitianalizom, to jest moramo misaono,- teorijski a i praktički rastaviti tu pojavu na njene delove,

činioce aspekte.("Osnovi metodologije društvenih nauka"; Dr Bogdan Šešić)

Analiza je misaono teorijsko i praktično rastavljanje svakog složenog predmeta saznanja na njegovečinioce ili na sastavne delove, momente ili aspekte, (2) analiza je rasta vljanje opšteg na posebnemetode i (3) rastavljanje celine na delove.("Osnovi metodologije društvenih nauka"; Dr Bogdan Šešić)

Vrste analize

1. Analiza sadržaja 4. Uzročna ili kauzalna analiza

2. Strukturalna analiza 5. Komparativna analiza

3. Funkcionalna analiza 6. Genetička analiza.

Sinteza, od gr čke reči "synthesis"=sastavljanje, predstavlja istraživački postupak kojom seide od najednostavnijeg ka najsloženijem, ili od delova ka celini.

Analiza i sinteza se međusobno uzajamno pretpostavljaju zato što se celina može shvatitishvatanjem delova, a delovi se mogu shvatiti samo kao delovi celine.




28

Gde god se u analizi prosto konstatuje da se jedan predmet sastoji iz određenih činilaca, alise još uvek ne znaju njihovi međusobni odnosi, tu je analiza još na formalnom elementarnologičkom ili mehaničkom stupnju.

Formalno elementarno logičko shvatanje sinteze je jednostrano , ograničeno i pogrešnoukoliko mehanički sklapa neku celinu iz apsolutno prostih delova. Formalna sinteza ne ide dalje odkonstatacije da složenu pojavu čine određeni činioci ili delovi i to u određenim spoljašnjim,

mehaničkim odnosima, dok unutrašnju međupovezanost i međuuticaje tih činilaca i tih delovaformalna sinteza ispušta iz vida.

Za stvarno saznanje strukture i funkcije dinamičkih sistema, kao i za njihovu konstrukcijuneophodne su dijalektička analiza i dijalektička sinteza.

U pogledu vrsta sinteze mogu se razlikovati pretežno deskriptivna i pretežno eksplikativnasinteza , s tim da se kod prve radi uglavnom o opisu i o prostom nabrajanju delova neke celine.Međutim, čisto deskriptivna sinteza predstavlja samo graničan, primaran nivo ekspliaktivne sintezekojom se shvata dijalektičko jedinstvo, veza svih činilaca jednog predmeta ili pojave.

Važno je praviti razliku između reproduktivne i produktivne sinteze. Reproduktivna sinteza podrazumeva sintezu kojom se prosto potvr đuje rezultat analize. Na primer, kada se u hemijisintetizira vodonik i kiseonik u razmeri 2:1, time se dobija voda, to jest ono od čega je analiza

pošla. Produktivnom sintezom se, međutim, misaono stvaraju u obliku pojmova i sudova novadijalektička jedinstva kakvih nema u objektivnoj stvarnosti van mišljenja.

Istinsku vezu između analize i sinteze čini to što se one sadrže jedna u drugoj. Dijalektičkaanaliza se sastoji od momenata dijalektičke sinteze, odnosno dijalektička analiza predstavlja

poseban momenat dijalektičke sinteze. Dijalektička sinteza se sastoji od momenata analize i predstavlja sistem ili jedinstvo momenata dijalektičke analize.

("Osnovi metodologije društvenih nauka", Dr Bogdan Šešić)




29

METODA INDUKCIJA-DEDUKCIJA

INDUKCIJA - postupak zaključivanja od posebnog i pojedinačnog ka opštem, od poznatog kanepoznatom, od posebnih, parcijalnih i elementarnih podataka ka generalizovanim vezama,zakonima.

Indukcija može biti:

POTPUNA

( ) ( ) ( ){ } x P x x xP ∀→∃

matematička indukcija(Mersenin broj 2n -1 je prost broj, za n ∈ N)

NEPOTPUNA

A≡P(x0) ∧P(x10) ∧ P(x2o) ∧ ...

traži se da je tačna konjukcija

B ≡ P(x0) ∧P(x1) ∧ P(x2) ∧ P(x3) ∧ ....

POPULARNA (jednostavno nabrajanje nezavisnih slučajeva - riđokosi su namćori)

NAUČ NA (merenja, brojanja, eksperimenti-zaključak je verovatniji)

Nedostaci:

POTPUNE INDUKCIJE ograničen broj članova klase na koju se odnose zaključci NEPOTPUNE INDUKCIJE nesigurnost univerzalnog zaključka (većina labudova je

bela)

DEDUKCIJA - postupak zaključivanja o pojedinostima na osnovu opšteg, primena opšteg na posebno i pojedinačno, od suštinskog ka pojavnom.

Prema odnosu opšteg i posebnog dedukcija može biti dvojaka:

- NEPOSREDNA (Iz jednog opšteg se izvodi poseban stav)

- POSREDNA (poseban stav se izvodi iz dva ili više opštih stavova)




30

Osnova dedukcije je postavljanje hipoteze

-Verifikacija hipoteze (npr. eksperiment)-Opovrgavanje (obaranje) hipoteze(Teorija Milutina Milankovića o ledenim dobima)

Nedostaci dedukcije:Relativnost saznanja (Ajnštajnova teorija)

INDUKCIJA I DEDUKCIJA SU ČVRSTO POVEZANE: Njutn je iz zakona o gravitaciji izveo sva tri Keplerova zakona

Kombinovanje metoda indukcije i dedukcije, kao i korišćenje posredne i neposredne provere(provera na samim pojavama koje se ispituju ili na popratnim pojavama ) je put kojim se teorije

potvr đuju ili obaraju. Račun verovatnoće i statistike daje u ovakvim slučajevima elemente naosnovu kojih su zaključci izvedeni iz eksperimenta u većoj ili manjoj meri pouzdani.




31

METODE APSTRAKCIJE I KONKRETIZACIJE

Apstrakcija i konkretizacija nisu ništa drugo do primena metodski postupaka analize i sinteze nasaznanje opšteg i posebnog.

METODA APSTRAKCIJE

Apstrakcija se u klasičnoj metodologiji shvata kao dvostruk misaono saznajni proces:

a) kao "apstrakcija od nečega", tj. Kao misaono odbacivanje pojedinačnog koje je konkretno, i b) u "apstrakcija nečega", tj. u misaonom izdvajanju opšteg koje je jedino apstraktno.

Apstrakcija se razlikuje od analize time što analiza predstavlja samo razdvajanje jednog ilirazlikovanje različitih činilaca, odnosno svojstava jedinstvene stvari, a apstrakcija znači i nešto više,na primer: izdvajanje pojedinih određenih opštih ili posebnih, bitnih ili nebitnih svojstava. Odavde

je jasno da se apstrakcija zasniva na analizi, ali sa druge strane, i svaka analiza, kao rastavljanje, predstavlja i izdvajanje, apstrakciju delova iz celine predmeta.Apstrakcija igra značajnu ulogu u obrazovanju svakog pojma i svakog naučnog zakona, jer bezapstrakcije nema ni generalizacije, kao što bez apstrakcije takođe nije moguće izgraditi teorijske

pojmove modela koji se istražuju.

METODA KONKRETIZACIJE

Konkretizacija je postupak suprotan apstrakciji. Ona predstavlja približavanje stvarnom, realnom,konkretnom jedinstvu predmeta.Konkretizacija predstavlja metodu kod koje se od opštih veličina ili pojmova prelazi na

pojedinačnu, konkretnu veličinu.Cilj metode je verifikacija svake teorije i generalizacije (Bez konkretizacije nije moguće izraditi

praktične modele pojava koje se istražuju).




32

VI Poglavlje: PRIMENA METODA NAU Č NOG RADA

Glavni stupnjevi primene metoda nauč nog rada

NAUKA

problemi

ISTRAŽIVANJA

Rezultatiistraživanja

Nova naučnainformacija

REŠENPROBLEM

NOVIPROBLEM




33

GENERISANJE NOVIH ZNANJA

SUMA RASPOLOŽIVIHZNANJAproblemi

TEHNIKEPROVERAVANJA

ZAPAŽANJA(EVIDENCIJE)

POSTAVLJANJEHIPOTEZE

PROVERAVANJEPOSLEDICAHIPOTEZA

VREDNOVANJE(EVALUACIJA)

HIPOTEZA

NOVA SUMARASPOLOŽIVIH

ZNANJA

NOVI PROBLEMI




34

TOK REŠAVANJA PROBLEMA

SUMA POSTOJEĆIH

ZNANJAproblemi

Postavljanje zasno-vanih i proverenih

hipoteza

Izvođenje logičkihzaključaka na osnovu

pretpostavki

Razvijanje tehnikaza proveru

pretpostavki

Provera tehnika upogledu značajnosti i

pouzdanosti

Provera zaključaka

Objašnjenjerezultata

Vrednovanje istinitostipretpostavki i pouzda-nosti tehnika provere

Određivanje područ javažnosti pretpostavki i

tehnika rovere

Definisanje novihproblema indukovanih

istraživanjima




35




36




37

1) IZBOR TEME ZA NAUČ NI RAD

ko bira temu: mentor ili istraživač

tema - sastavni deo programa istraživanja institucije / fakulteta

razvijen naučni rad

naučne ideje

orijentacija i sklonosti kandidata

podobnost kandidata

aktuelnost problema za razvoj nauke

vrsta naučnog rada (razlika između teze i disertacije)

naslov rada treba što bliže odrediti (poželjno je dati radni naslov) - karakterisičan, jasan,izražajan, koncizan i dovoljno informativan

okvir istraživanja

samostalan i timski naučni rad

razviti osećanje odgovornosti za temu

2) PRETRAŽIVANJE I PROUČAVANJE LITERATURE I DOKUMENTACIJE

plan rada na prikupljanju i proučavanju literature i dokumentacije

upoznavanje sa najnovijim rezultatima u oblasti istraživanja

potreba poznavanja starije literature (geneza znanja)

proučavanje izvorne literature (neophodno znanje stranih jezika)

izbegavati oslanjanje na prikaze, recenzije, anotacije i sl. literatura se proučava stalno tokom istraživanja

proučavanje naučne dokumentacije (centri), literature (biblioteke)

pretraživanje na internetu

razvijanje tehnike čitanja i zabeležaka (planski, po rada)

praviti obimne izvode

referisanje (referenc liste)




38

3) PRIKUPLJANJE I SREĐIVANJE GRAĐE ZA ISTRAŽIVANJA

pronalaženje dokumenata

pregledi/katalozi: imenski, predmetni, stručni, naslovni, centralni

kataloški listići / bibliografski podaci

formiranje listića za knjige

formiranje listića za članke (naučne i stručne radove) u časopisima, zbornicima radova idrugim publikacijama

korišćenje biblioteka

korišćenje interneta

razmena publikacija

čitanje i kritika tekstova

pisanje beležaka

sređivanje građe sopstvenih istraživanja

protokoli / izveštaji

zapisi (razli

čiti: laboratorijski, terenski, ra

čunarski itd.)

referisanje – sistematizovati, srediti, sortirati, alocirati




39

Puckridge, D.W.

Photosynthesis of wheat under field conditions. II.Effect of defoliation on the carbon dioxide uptake of thecommunity.

Aust. J. Agric. PeS. 20, 623-634, 1969.

U prenosnoj plastičnoj kućici ispitivano je usvajanje14C02 polju pri različitoj defolijaciji listova. Nedostatak donjih listova je vrlo malo uticao na usvajanje C02, avršnih listova smanjio fotosintezu za 30% do 24%zavisno o datumu tretiranja. Stabljika i rukavci suusvojili 44% a klasovi sami svega 6-7%. Važno jenaglasiti da na zelenu površinu stabljike i rukavca otpada

preko 50%, pa se i njihov doprinos fotosintezi kreće od34-65% zavisno o stadiju zrelosti.

U radu se daje tabelarni pregled predhodnihistraživanja o relativnom doprinosu pojedinih zelenihorgana biljke izgradnji prinosa zrna.

Treba da izračunam koliko otpada na zelene delovestabljike izvan rukavca i na rukavce, jer je njihovaaktivnost s obzirom na dužinu trajanja i ekspoziciju vrloznačajna, naročito kada usled suše dolazi do sušenja liski(laminae)

Primer pisanja bibliografskog podatka na kartici formata (21 x 14,5 cm) i kratak prikaz sadržaja pročitanog rada. Perforacije kartice na rubovima omogućavaju da se literatura sistematizuje po

širim i užim specijalnostima i problemima.

UDK: 619:612.125:347.63:636.1

Baer, A.: BIOHEMIJSKI POLIMORFIZAM I ISPITIVANJE OČINSTVA KONJA(Le polymorphisme biochimique et la recherche en paternitè chez le cheval)Schweiz.Arch.Tierheilkunde, 109(1967)7, str. 378-384Biohemijski polimorfizam krvnog seruma konja može da se koristi za utvr đivanje njihovogočinstva. Za ovu svrhu može da se koristi samo polimorfizam transferina- b-globu-lina radi togašto se sastoji iz 21 fenotipa i što su metade utvr đivanja mnogo jednostavnije, nego što je toslučaj kod krvnih grupa. U radu su izneseni rezultati ispitivanja fenotipa 320 polukrvnih jahaćih

konja raznih rasa. Postoji mogućnost da se na osnovu ovih vrednosti utvrdi očinstvo usumljivim slučajevima. "Eksluzivna frekvencija" iznosi oko 30%. Pošto svaka rasa imasopstvenu frekvenciju gena to autor zaključuje da takve vrednosti važe samo za homogenu

populaciju.- 4 tab., 15 pod.cit.lit.A2-68.0143 M. Čoporda

Bilten dokumentacije. Izdanje JCTND, Beograd, S.Penezića-Krcuna 29-31.

Primer kratkog prikaza (abstracts) naučnih radova u referatnom časopisu.




40

4) DEFINISANJE PROBLEMA ISTRAŽIVANJA

naučni problemi se ne mogu rešiti odmah i direktno postojećim znanjem i oni zahtevajuistraživanja

definisanje problema je iterativan proces (povratna sprega)

inicijalna definicija problema

definisanje cilja

postavljanje hipoteza

ponovno definisanje problema

problem se najbolje definiše i opiše na kraju rada / istraživanja (kada istraživač ima celovitusliku problema)

naučni problem ima svoj okvir (šta jeste, a šta nije poznato za definisanje)

problem nikad nije nezavisan

problem je obično protivrečnost (npr. ako dva iskaza iste teorije o istom problemu tvrde suprotno - to može biti problem)

problem mora biti zasnovan na poznatom

problemi često zahtevaju interdisciplinarna predznanja

5) DEFINISANJE CILJEVA ISTRAŽIVANJA

ciljevi mogu biti definisani kvalitativno i/ili kvantitativno

cilj se može dostići delimično ili u celosti

što smo se više približili cilju, efikasnost je veća

kako meriti efikasnost (u jednostavnim slučajevima se meri približavanje cilju)

cilj treba da je što konkretniji

može se definisati glavni cilj i podciljevi

cilj mora biti precizno definisan




41

6) POSTAVLJANJE NAUČ NIH HIPOTEZA

predloženo rešenje naučnog problema koje ima izvesne izglede na uspeh

mnoge činjenice nisu činjenice nego hipoteze koje treba proveriti / dokazati

svi opšte usvojeni i prihvaćeni naučni zakoni su prošli fazu hipoteze, ali će neki od njih bitioboreni primenom novih metoda istraživanja, na osnovu novih činjenica

ako je cilj rešenje problema i ako su oni formulisani kao stavovi - onda su to hipoteze

hipoteza treba da usmeri istraživanja

sugestije formulisane hipotezama mogu biti rešenje problema

hipoteza treba da je verovatna (ako je sigurna onda nema mogućnosti za poboljšanja)

hipoteza mora biti zasnovana na problemu i na teoriji, a time se mora odnositi i na ciljistraživanja

hipoteza mora nešto predviđati

7) DOKAZIVANJE ODRŽIVOSTI HIPOTEZA

utvr đivanje da li su one rešenja, odn. provera / dokazivanje održivosti hipoteza je zadatak istraživača

hipoteze se moraju postaviti / formulisati tako da omoguće dedukciju i da se može zaključitida li objašnjavaju činjenice ili ne

hipoteza mora biti proveriva (eksperimentom ili posmatranjem)

hipoteza se može zasnovati na hipotezi višeg reda ili na više hipoteza nižeg reda, azasnovanija je više što je više hipoteza na kojima se zasniva

hipoteza ima posledice - to su dokazi održivosti ili neodrživosti

na hipotezu se odnose kriterijumi naučnosti

eksperiment ne daje novo saznanje, nego samo potvr đuje ili opovrgava hipoteze

hipoteza daje novo saznanje

ne postoji model bez hipoteze, koja je deo teorije




42

8) IZBOR METODOLOGIJE ISTRAŽIVANJA

za rešenje definisanog problema izabrati adekvatnu metodologiju

metode istraživanja moraju biti poznate i priznate

za rešavanje problema se može primeniti jedna ili više metoda

preporučuje se primena više metoda radi kompleksnog sagledavanja moguđnosti rešavanja problema

preporučuje se primena uobičajenih metoda koje se koriste u određenoj nauci - naravnomogu se "pozajmiti" posebne metode iz drugih nauka

metode podležu naučnim kriterijumima

9) PLANIRANJE I IZVOÐENJE EKSPERIMENTA

najčešće u tehničkim i biološkim naukama

postaviti prethodne eksperimente (da bi se utvrdio pravac istraživanja, faktori i varijante itd.)

cilj eksperimenta je provera hipoteze, odn. stvaranje podloga za donošenje zaključaka i

utvr đivanje zakonitosti

razraditi faktore koji utiču na eksperiment

sačiniti model višefaktornog eksperimenta

izvesti eksperiment na uzorku (izbor uzorka, slučajnost, stratifikacija, veličina - obim uzorka, homogenost uzorka)

utvrditi interakcije faktora (I, II, III reda), korelacije, regresije itd.

ponoviti eksperiment

voditi beleške / protokole o eksperimentu

srediti eksperimentalne podatke




43

10) UTVRÐIVANJE REZULTATA ISTRAŽIVANJA (OBRADA, PRIKAZIVANJE)

rezultate istraživanja (eksperimentom ili opažanjem) treba srediti, odn. obraditiodgovarajućim matematičkim i drugim tehnikama i alatima

adekvatno prikazati podatke

potvrditi ili opovrgnuti hipoteze, primenom različitih testova

formulisati naučne činjenice

izvesti dokaze

formulisati naučne zakonitosti

objasniti rezultate dobijene istraživanjima

11) VREDNOVANJE REZULTATA ISTRAŽIVANJA

vrednovati istinitost pretpostavki i pouzdanost tehnika testiranja - provera hipoteza

odrediti područ ja poverenja (granice) u kojima važe pretpostavke i tehnike provere

vrednovati celokupan istraživa

čki rad i rezultate (

činjenice, zakonitosti, modele) primenomkriterijuma naučnosti

definisati nove probleme koji indukuju istraživanja, tj. odrediti pravce daljih istraživanja




44

VII Poglavlje: PISANJE NAU Č NIH I DRUGIH PUBLIKACIJA

1) PISANJE NAUČ NIH I DRUGIH PUBLIKACIJA

WORK, FINISH, PUBLISH!(H. Faradej)

RADI, ZAVRŠI, OBJAVI !

pri pisanju naučnih radova treba poštovati određena načela

STRUKTURA / SADRŽAJ RADA UOBIČAJENO IMA:

- naslov rada- sažetak / rezime / izvod

- ključne reči- listu korišćenih oznaka i simbola- uvod- metodološki okvir istraživanja- prikaz rezultata istraživanja- tumačenje rezultata- zaključke- vrednovanje rezultata- citiranu i preporučenu literaturu- priloge / dodatke / ilustracije

NAPOMENA: ovaj sadržaj nije obavezan

NASLOV RADA treba da bude kratak, sažet, jasan, informativan, da sadrži osnovne ključnereči koje upućuju na problem i cilj istraživanja.

Preporučuje se da se naslov definiše posle završetka istraživanja. Obično sadrži do 20 reči.

SAŽETAK / REZIME / IZVOD treba da prikaže najbitnije rezultate rada - kratko /telegrafski. Služi čitaocu da odluči da li da čita ili ne ceo rad. Obično sadrži 120-i50 reči

KLJUČ NE REČI ili DESKRIPTORI treba da obuhvate najbitnije pojmove u radu, odn. reči

koje se najviše ponavljaju u radu.Uobičajeno je da se daje do i 10 ključnih reči.

LISTA KORIŠĆENIH OZNAKA / SIMBOLAUputno je dati listu, odn. pregled korišćenih oznaka / simbola i skraćenica - što čitaocuolakšava praćenje rada.

UVOD prikazuje problem i cilj istraživanja. Treba da je kratak, sažet i logičan (u početkudati pregled poznatih saznanja, a zatim šta je još nepoznato i/ili neobjašnjeno).

PROBLEM i CILJ istraživanja treba jasno definisati.




45

METODOLOŠKI OKVIR ISTRAŽIVANJA ili METODIKA po pravilu obuhvata izbor adekvatnih metoda za rešavanje naučnog problema.Postoje tri grupe metoda:

NORMATIVNE (pronalaženje, provera i procena odgovarajućih normi za bilo koju pojavu / fenomen

EKSPERIMENTALNE - najčešće u prirodnim i tehnčkim naukama

"ISTORIJSKE" metode (hronologija, razvoj, uzrok, posledice)

PRIKAZ REZULTATA ISTRAŽIVANJA, po mogućnosti daje rezultate bezkomentara. Opis rezultata treba da je kratak i jasan / nedvosmislen.

TUMAČENJE / INTERPRETACIJA / OBJAŠNJENJE rezultata istraživanja predstavljarazmatranje efekata i zavisnosti zajedno.Bitno je sopstvene rezultate povezati i uporediti sa rezultatima drugih autora.

ZAKLJUČCI – iz činjenica treba izvesti / kreirati novu naučnu informaciju, a ne nabrajatičinjenice već iznete u radu (rezultatima).

VREDNOVANJE REZULTATA predstavlja ocenu odn. celog kriterijuma naučneobjektivnosti rezultata, rada, što obuhvata primenu naučnosti u cilju utvr đivanja:

korektnosti primenjenih metoda tačnosti dobijenih rezultata ponovljivosti rezultata

Vrednovanje često izvode RECENZENTI

citirana i preporučena LITERATURA se obavezno navodi u naučnim radovima. Citira se, po pravilu, u svim delovima rada, ali je najvažnije i najodgovornije u tumačenjima rezultata.Postoji više načina navođenja literature, odn. bibliografije.

PRILOZI, DODACI, ILUSTRACIJE se najčešće stavljaju na kraj rada. Služe čitaocu dadodatno shvati tekst, odn. rezultate rada.




46

2) PISANJE OSTALIH PUBLIKACIJA

1) STRUČ NI RADOVI

teško je razdvojiti naučni i stručni rad stručni rad obrađuje već obrađen naučni problem struktura / sadržaj može biti sličan literatura ne mora biti citirana rezultati ne moraju biti statistički obrađeni štampaju se u stručnim časopisima

2) PREGLEDNI (REVIJALNI) RADOVI

autor mora da prikupi i prouči svu do tada poznatu relevantnu literaturu autor mora da zna više stranih jezika i da je iskusan naučni radnik

ovi radovi su izuzetno korisni za početnike i mlađe naučne radnike

ovi radovi daju prikaz postignutih rezultata, počev od postavljanja problema, teškoća iuspeha u pojedinim etapama istraživanja, osvrta na dobijene rezultate, do ukazivanja na

pravce daljih istraživanja

štampaju se u poznatim naučnim časopisima ili specijalnim godišnjacima (annual review isl.). Obično ih pišu, po narudžbini, poznati naučnici.

3) REFERATI / SAOPŠTENJA ZA NAUČ NE SKUPOVE

pišu se po uzoru na naučne radove (za časopise)

ograničenog su obima (kao i vreme za njihovo izlaganje)

postoji više vrsta ovakvih radova

- uvodni- po pozivu- saopštenje- koreferat

4) POSTER PREZENTACIJE

prikaz rada u obliku postera / panoa

prikazuje se tekst i/ili ilustracije (tabele, slike, grafikoni i sl.)

autor stoji pored panoa i odgovara na eventualna pitanja onih koji čitaju pano




47

5) PISANJE KNJIGA

1) MONOGRAFIJA

obuhvata i osvetljava neki naučni problem sa više aspekata - rezultata

sopstvenih istraživanja (uz upoznavanje istraživanja drugih autora)

struktura / sadržaj nije propisan

obično se doktorske disertacije (prerađene) štampaju kao monografije

po pravilu se upoređuju sopstveni rezultati istraživanja sa rezultatima drugihautora

2) UDŽBENIK

služi učenicima / studentima za izučavanje određene naučne disciplineili dela nauke

iznose se opšte prihvaćene koncepcije, metode i tehnike

3) PRIRUČ NIK

• postoje različite vrste:

- enciklopedije- atlasi

- rečnici

- bibliografije

- priručnici(statistički, tehnički, mernih jedinica i dr.)

• obično su multidisciplinarni

• svrha im je da se brzo nađu različite interesantne informacije

• često su dopunska literatura uz udžbenik

4) PRAKTIKUM

• odnose se na pojedina uža specijalna područ ja istraživanja

• obično je namenjen studentima

• uobičajeno se iznose pojedine metode i tehnike sa tokom postupka izvođenjaeksperimenta i određivanje predviđenih parametara




48

5) PISANJE PRIKAZA KNJIGA, NAUČ NOG RADA I DRUGIH PUBLIKACIJA

• cilj je da se naučna i stručna javnost upozna sa novim knjigama, naučnim radovimai drugim publikacijama

• prikazi su kratki pregledi (1-3 stranice)

• objavljuju se u naučenim i stručnimčasopisima

3) PRlPREMA RUKOPISA ZA ŠTAMPU I IZDAVANJE

• priprema i obrada teksta (tekst procesori)

• izbor tipa i veličine pisma

• priprema grafičkih priloga (crteži, slike, dijagrami, tabele i dr.)

• recenziranje teksta (po pravilu recenzije obezbeđuje izdavač)

• lektorisanje i korektura teksta

• štampanje teksta




49

VIII Poglavlje: RECENZIJA DELA I NAU Č NA KRITIKA

1) RECENZIJA NAUČ NOG RADA

pored opštih zahteva, rad mora zadovoljiti sve kriterijume naučnosti

treba da predstavlja doprinos naučnoj disciplini – novu naučnu informaciju

zadatak recenzije ja da utvrdi gornje navode

neophodan je bar jedan recenzent

ako se napišu dve više ili manje oprečne recenzije, rad se upućuje trećem recenzentu

recenzenti mora da budu iz iste naučne oblasti iz koje je recenzovani rad

recenzenti mogu da zahtevaju dorade i/ili izmene rada

recenzija može da bude negativna, odn. da se rad ne prihvati za objavljivanje

recenzenti su obično anonimni za autore

dužnost recenzenta ja da objektivno procene vrednost rada, pri čemu posebnu pažnjuobraćaju na cilj i metodiku

procenjuje se da se samo 1-5% radova prihvati bez ikakvih ispravki

- odbija se i do 50% radova u pojedinim časopisima

- naučni radnici često šalju radove istaknutim naučnicima na mišljenje, pre nego što završerukopis za objavljivanje

- u svetu se neguje lep manir da se autor zahvali naučnicima koji su rukopis pregledali

2) NAUČ NA KRITIKA

• naučna kritika u nas nije uobičajena

• vidovi naučna kritike

- ocena vrednosti naučnih radova, knjiga i naučnih skupova objavljena u prikazima unaučnim i stručnim publikacijama

- posebni skupovi posvećeni objektivnoj diskusiji i razmatranju - kritici naučnihrezultata i dela oko kojih postoji neslaganje

• naučna kritika mora da bude tolerantna i dobronamerna

• polemike u nauci su veoma retke (bar u nas)




50

• naučnom kritikom se mogu baviti ličnosti koje su

- sa znatnim naučnim kredibilitetom

- sa visokim moralnim vrednostima

- snažne

- hrabre

- sa razvijenim osećajem odgovornosti




51

IX Poglavlje: NAU Č NO-ISTRAŽIVAČ KI PROJEKTI

• za istraživanja su potrebni:

- planovi i programi

- kadrovi

- oprema

- finansije i dr.

odn. postoji potreba zasnivanja naučnoistraživačkih projekata

• naučno-istraživački projekat je zaokruženacelina sa

- jedinstvenim naučnim problemom- zajedničkim ciljem- jedinstvenim metodološkim okvirom

• projekat može imati delove kao što su podprojekti, teme i naučni zadaci, ali rezultati delovamoraju imati zajednički cilj

• projekte realizuju timovi naučnih radnika

države preko svojih organa (ministarstava za nauku) ili tela / komisija utvr đuje godišnje i/ilivišegodišnje planove i programe naučnih istraživanja iz različitih naučnih oblasti

naučne institucije (nezavisni naučni instituti, univerziteti i druge naučno-istraživačke institucije)konkurišu za realizaciju planova i programa naučnih istraživanja

formiranje tzv. "makroprojekata", koji su u svemu nekonzistentni, nema smisla, kao ni formiranje"sitnih" istraživačkih zadataka

realizacija projekta je važna za naručioca (finansijera), ali je još važnija za naučne radnike koji garealizuju

postoje istraživački projekti

- fundamentalnog

- razvojnog

- primenjenog karaktera




52

X Poglavlje: ODBRANA TEZE / DISERTACIJE

cilj magistarske teze je da pokaže da kandidat vlada metodom naučnog rada i da ga koristi u

rešavanju problema cilj doktorske disertacije je da kandidat kreira novu naučnu informaciju (bar jednu)

odbrana teze ili disertacije je javni čin

- saopštavanja podataka o kandidatu

- saopštavanja podataka o kandidatu obuhvata biografske podatke i naučni doprinoskandidata da odbrane teze odn. disertacije

- saopštavanja izveštaja / referata referenata (članova komisije) o tezi odn. disertaciji

- izveštaj / referat o tezi odn. disertaciji obično iznosi mentor, odn. rukovodilac teze /disertacije koji na koncizan način predstavlja naučni doprinos teze / disertacije

- izlaganja teze odn. disertacije od strane kandidata

- iznošenje mišljenja, kritike i pitanja koje referenti postavljaju kandidatu

- odgovaranja kandidata na postavljena pitanja

- kandidat izlaže tako da logično, jasno i koncizno odgovori na pitanja

- šta su cilj i zadaci sopstvenih istraživanja- koja je primenjena metodologija- koje su karakteristike sopstvenih istraživanja (obim, naučne činjenice)- šta je nova naučna informacija

Kandidat mora da pripremi adekvatno izlaganje podržano različitim sredstvima za prezentaciju(video, audio, multimedia)

posle izlaganja kandidata referati

iznose mišljenje i ocenu rada postavljaju pitanja kandidatu

kandidat daje osvrt na mišljenja referenata i odgovore na postavljena pitanja

na kraju komisija donosi odluku / rešenje o odbrani teze / disertacije, o čemu podnosi pisaniizveštaj organima upravljanja institucije u kojoj je teza / disertacija branjena

ishod odbrane je po pravilu unapred poznat u pozitivnom smislu i čast disertanta nije priznanje akademskog ili naučnog stepena nego u sjajnoj odbrani teze / disertacije




53

PREGLED LITERATURE

1. Borojević S.: METODOLOGIJA EKSPERIMENTALNOG NAUČ NOG RADA, Radničkiuniverzitet “Radivoj Ćirpanov", Novi Sad, 1974.

2. Cohen M. Nagel E.: UVOD U LOGIKU I NAUČ NI METOD, Zavod za izdavanjæ udžbenika SR Srbije, Beograd, 1965.

3. Dobrov G.M. NAUKA O NAUKAMA, Zavod za izdavanje udžbenika SR Srbije Beograd, 1969.

4. Dubić S.: UVOÐENJE U NAUČ NI RAD, Zavod za izdavanje udžbenika, Sarajevo 1970.

5. Gilli G. A.: KAKO SE ISTRAŽUJE, Školska knjiga, Zagreb, 1974.

6. Good W. Hatt P.: METODI SOCIJALNOG ISTRAŽIVANJA, Vuk Karadžić, Beograd, 1966.

7. Kedrov B- M. PREDMET I UZAJAMNA VEZA PRIRODNIH NAUKA, Nolit, Beograd, 1969.

8. Kun T.: STRUKTURA NAUČ NIH REVOLUCIJA, Nolit, Beograd, 1974.

9. Marković, M. FILOZOFSKI OSNOVI NAUKKE, Srpska akademija nauka i umetnosti Beograd,1951.

10. Poper K.: LOGIKA NAUČ NOG OTKRIĆA, Nolit, Beograd, 1973.

11.Rajnberg S. A.: METODIKA I TEHNIKA NAUČ NOG RADA, Medicinska knjiga, Beograd,1948.

12. Salitražić, T. Žugaj M. UVOD U ZNANSTVENOISTRAŽIVAČKI RAD, Fakultet organizacijei infarmatike, Varaždin, 1981.

13. Silobr čić V.: KAKO SASTAVITI I OBJAVITI ZNANSTVENO DJELO, Jumena, Zagreb,1983.

14. Šamić M.: KAKO NASTAJE NAUČ NO DJELO, Zavod za izdavanje udžbenika, Sarajevo1969.

15. Šešić R.: OPŠTA METODOLOGIJA IV, popravljenu i dopunjeno izdanje Naučna knjiga,Beograd, 1980

16. Tomin U.: UVOD U NAUKU O NAUCI, Ekonomski institut Beograd 1974,

17. Vujević M. UVOÐENJE U ZNANSTVENI RAD, Intormator, Zagreb, 1986,

18, Zaječarović G. OSNOVI METODOLOGIJE NAUKE, institut za političke studije Fakulteta političkih NAUKA, Beograd, I974.

19. Fredman P.: THE PRINCIPLES OF SCIENTIC RESEARCH, Pergamon press, 2nd edition,London, 1960)




54

20 Kapica L. P.: EKSPERIMENT, TEORIJA. PRAKTIKA, Nauka, Moskva, 1977.

21. Bernal J. D.: SCIENCE IN HISTORY, London 1954.

22. Momirski M.: PRILOG ZA METODOLOGIJU TEHNČKIH NAUKA, Naučna knjiga Beogradi Novi Sad, 1986.

23. Kun L.: PREDAVANJA IZ METODOLOGIJE NAUČ NOG RADA NA FAKULTETUTEHNIČKIH NAUKA U NOVOM SADU, (od šk. 1974/75 do 1997/98)

24. Sarić M.: OPŠTI PRINCIPI NAUČ NOG RADA, Naučna knjiga, Beograd, 1985.




55

PRILOZI

Prilog P.1: KLASIFIKACIJA I VREDNOVANJE NAUČ NIH RADOVA

Prilog P.2: O RAZVOJU NAUČ NIH RADNIKA

Prilog P.3: O MORALU I NAUCI

Prilog P.4: O JEZIKU I STILU PISANJA NAUČ NOG RADA

Prilog P.5: MEĐUNARODNE PREPORUKE ZA PRIPREMU PUBLIKACIJA

Prilog P.6: DOMAĆE PREPORUKE ZA PRIPREMU PUBLIKACIJA

Prilog P.7: UPUTSTVA ZA PRIJAVU, IZRADU I ODBRANU

MAGISTARSKOG RADA I DOKTORSKE DISERTACIJE

Prilog P.8: PRIMER PRIMENE METODA NAUČ NOG RADA

Prilog P.9: OPŠTI POJMOVNIK

Prilog P.10: MISLI I IZREKE O NAUCI

Prilog P. 11: ZADATAK ZA IZRADU ISPITNOG RADA




56

Prilog P. 1: KLASIFIKACIJA I VREDNOVANJE NAU Č NIH RADOVA

Uprošćeni prikaz jedne moguće konvencije koju predlažemo u narednoj tabeli:

NAZIV SADRŽAJ FORMA NAUČ NI RADOVI -ove teorije, novi zakoni ili principi; naučna dela,

-nove naučne metode i postupci doktorske disertacije,-originalne implikacije poznatih zakona iteorija;

- objavljeni i recenzijomocenjeni naučni radovi, članci ilisaopštenja

-kompleksne ili interdisciplinar-ne sinteze,analize generaliza-cije ili kriticke studijekoje proši ruj u pos tojeće i li uvode novespoznaje

- primenjeni i javno opšte poznati i priznati naučnidoprinosi .

ISTRAŽIVAČKIRADOVI

-otkrivene nove činjenice, relacije ilistrukture originalnom primenom poznatihteorija zakona ili principa;-modifikacije i racionalizacije poznatih

naučnih metoda i postupaka,

-istrazivačka dela,-magistarski radovi, objavljeni irecenzijom ocenjeni istraživačkiradovi članci, saopštenjaelaborati i studije.

-vođenje razvojno-istrazivačkih projekata,

-javno priznati i poznati primenjeni istrazivačkidoprinos.

-sinteze poznatih metoda, generalizacije ilikritičke analize koje impliciraju originalnezaključke;-značajnije analize opitnih podataka kojekritički ocenjuju mogućnosti postojećihteorija.

RAZVOJNIRADOVI -nove sinteze konstrukcija; -razvojna dela,

-patenti , pronalasci i značajnijeracionalizacije primenjene u praksi;

-specijalistički radovi ,

-idejna originalna rešenja uređaja i sistema; -patentna dokumentacija-vođenje razvojnih projekata ikonstrukcionih biroa;

-konstrukcioni crteži, proračunski elaborati itehnološka dokumentacija

-izvedena prototipska, laboratorijska iliterenska isiptivanja novih konstrukcija,uređaja ili sistema značajnijeg obima isloženosti.

-studije i izveštaji o razvojnim projektima, vođenjukonstrukcionih biroa, opita itd.

STRUČ NI RADOVI -rešenja sklopova, konstrukcija struktura, planova ili uređaja primenom poznatihnaučnih metoda i postupaka

-stručna dela,-objavljeni stručni radovi, člancii saopštenja,

-analize procesa, stanja ili odilika sistema poznatim metodama;

- stručna dokumentacijaizveštaji i elaborati

-tehnička rešenja izvedena korištenjem poznatih procedura i proračunskih postupaka;

-recenzije studije i stručni predlozi,- diplomski radovi,

-predlozi tehničkih unapredenja, kritičkeanalize i jednostavnije studije

-prevodi stručne literature , -tehnički predlozi i- kritike tehničkih rešenja iradova iz područ ja tehničkihnauka.




57

Član 16

Indikator naučne i stručne kompletnosti i uspešnosti rada istraživača koeficijent R,izračunava se na osnovu sledeće tabele:

Naziv grupe* Oznaka

grupe Vrste rezultata*

R vred

nostMonografija (ukojoj se obaveznocitiraju sopstveniradovi)

R10Istaknuta monografija međunarodnog značajaMonografija međunarodnog značajaMonografija nacionalnog značaja

R 11 R 12

R 13

653

Poglavlje u knjiziPregledni članak R20

Pregledni članak u vodećem časopisumeđunarodnog značaja ili poglavlje umonografiji ranga R 11 Pregledni članak u časopisu mđunarodnogznačaja ili poglavlje u monografiji ranga R 12

Pregledničlanak u

časopisu nacionalnogznačaja ili poglavlje u monografiji ranga R 13

R 21

R 22

R 23

5

4

2

Tehničko rešenje R30

Proizvod ili tehnologija u proizvodnji, programski sistem, soj, sorta-novi nameđunarodnom nivou.Prototip, nova metoda, softver, instrument,nova genska proba, mikroorganizam i drugo.Bitno poboljšan postojeći proizvod i tehnolog.

R 31

R 32

R 33

6

4

2

Patent R40

Realizovan patent u inostranstvu prekodomaće NIO ili privredne organizacije.

Realizovan patent u zemljiZaštićen patentMali zaštićen patent

R 41

R 42 R 43 R 44

4

321

Objavljeni radmeđunarodnogznačaja

R50 Rad u vodećem časopisu međunaro. značajaRad u časopisu međunarodnog značajaUvodno predavanje po pozivu na skupumeđunarodnog značaja, štampan u celiniRad saopšten na skupu međunarodnogznačaja štampan u celini

R 51 R 52 R 53

R 54

432

1

Disertacija R60 Odbranjena doktorska disertacijaOdbranjena magistarska teza

R 61 R 62

42

Objavljen radnacionalnogznačaja

R70 Rad u časopisu nacionalnog značajaUvodno predavanje na skupu nacionalnog zn.Rad saopšten na skupu nacionalnog značajaštampan u celini

R 71 R 72 R 73

1,51,50,5

Rad objavljen uizvodu R80

Uvodno predavanje po pozivu na skupumeđunarodnog značaja, štampano u izvoduUvodno predavanje po pozivu na skupu nac-ionalnog značaja štampano u uvoduRad saopšten na skupu međunarodnogznačaja, štampan u izvodu

Rad saopšten na skupu nacionalnog značaja,štampan u izvodu

R 81

R 82

R 83

R 84

1,5

0,5

0,5

0,2*Definicije pojedinih grupa i vrste rezultata date su u prilogu ovog pravilnika i čine njegov sastavnideo.




58

DEFINICIJA VRSTA REZULTATA IZ TABELE U Č LANU 16

I Monografije

(1) Istaknute monografije međunarodnog značaja su one koje imaju poseban kvalitet, javnoocenjen od strane poznatih naučnih radnika u

svetu ili od strne međunarodne organizacije, a štampane su na jednom od svetskih jezika;

(2) Monografije međunarodnog značaja su one koje su javno pozitivno ocenjene umeđunarodnim razmerama, a štampane su na jednom od

svetskih jezika;

(3) Monografije nacionalnog značaja su one koje su javno pozitivno ocenjene od strane poznatihnaučnih radnika jedne zemlje;

(4) Izuzetno, u kategoriju međunarodnog značaja mogu biti razvrstane monogrfije koje seodnose isključivo na nacionalnu problematiku

ako su visoko ocenjene od strane priznatih naučnih radnika Jugoslavije, a po kvalitetuodgovaraju sličnim delima u drugim zemljama.

II Časopisi*

Naučnim, odnosno stručnim časopisom se smatra časopis koji ispunjava sledeće uslove:

(1) Da redakcioni odbor sačinjavaju renomirani naučnoistraživački radnici;

(2) Da urednik ima zvanje doktora nauka, odnosno da je izuzetno priznat kao naučni radnik;

(3) Da se prispeli radovi recenziraju;

(4) Da časopis izlazi periodično;

(5) Da je časopis dostupan široj naučnoj javnosti;

(6) Da je izdavač časopisa naučno društvo, renomirana izdavačka opganizacija ili naučnaorganizacija.

Časopis nacionalnog značaja treba da ispunjava i sledeće uslove:

(1) Da je registrovan;

(2) Da sadrži apstrakte radova na jednom od stranih jezika;

(3) Da se razmenjuje i prodaje u više zemalja.

Č asopis me

đ unarodnog zna

č aja, pored uslova koji se odnose na sve

časopise nacionalnog zna

čaja,treba da ispunjava i sledeće uslove:

(1) Da je na osnovu međunarodnih kriterijuma razvrstan u ovu kategoriju;




59

(2) Da po kvalitetu radova, stepenu citiranja časopisa u drugim naučnim radovima i drugim

specifičnim parametrima za tu oblast, odgovarameđunarodnim kriterijumima;

(3) Da se radovi štampaju na nekom od svetskih jezika.

Izuzetno, u kategoriju časopisa međunarodnog značaja može biti razvrstan i časopis koji obrađujenacionalnu problemetiku, ako po kvalitetu

radova odgovara sličnim časopisima priznatim kao ugledni u svojoj oblasti.

Da bi časopis bio razvrstan u kategoriju vodećeg časopisa međunarodnog značaja, mora biti nalisti Institute for Scientific Information.

III Naučni skupovi

(1) Naučni skup međunarodnog značaja je onaj koji se organizuje pod pokroviteljstvomuglednog međunarodnog udruženja, a članovi

naučnog komiteta su iz različitih zemalja.

*Ministarstvo, na predlog nadležnih odbora, za svaku naučnu oblast utvr đuje spisak časopisakoji su od međunarodnog značaja.




60

KATEGORIZACIJA NAU Č NIH I STRU Č NIH RADOVA

Svi radovi koji se objavljuju u naučnim časopisima obavezno podležu recenziji.Pri tome se svaki rad svrstava u jednu od sledećih kategorija:

- originalni naučni rad,

- prethodno saopštenje,- pregledni rad,- stručni rad,- rad izložen na naučnom skupu.Da bi se lakše ocenilo kojoj kategoriji pripada određeni rad, dajemo izvesna objašnjenja u

vezi sa navedenim kategorijama radova koji su dati prema preporukama UNESCO-a.

ORIGINALNI NAU Č NI RAD

Ovaj rad sadrži neobjavljene rezultate izvornih istraživanja. Naučne informacije u radumoraju biti određene i izložene tako da se može:

- proveriti tačnost analize i zaključaka na kojima se rezultati zasnivaju, ili- eksperiment reprodukovati i dobiti rezultate s jednakom tačnošću (ili u graicama

eksperimentalne greške) kako se to u radu navodi.

PRETHODNO SAOPŠTENJE

Ovo saopštenje sadrži i nove naučne rezultate, čiji karakter zahteva hitno objavljivanje. Onone mora omogućavati proveru i ponavljanje izvesnih rezultata.

PREGLEDNI RAD

Pregledni rad predstavlja celovti pregled nekog područ ja ili problema na osnovu već publikovanog materijala, koji je u pregledu sakupljen, analiziran i raspravljen.

STRU Č NI RAD

Ovaj rad predstavlja koristan prilog područ ja struke

čija problematika nije vezana za izvornaistraživanja, što znači da materija ne mora predstavljati novost u svetskim okvirima, već da se

odnosi na proveru ili reprodukciju u svetu poznatih istraživanja, koja predstavljaju koristanmaterijal u smislu širenja znanja i prilagođavanja izvornih istraživanja potrebama nauke i prakse.

RAD IZLOŽEN NA NAU Č NOM SKUPU

Ovakav rad može biti objavljen samo pod uslovom ako je prethodno suštinski uspešno prerađen, ili dopunjen, a nije objavljen u odgovarajućem zborniku radova. Takav rad u suštini trebada bude originalan.




61

p.6 / p.12




62




63




64




65




66




67




68

Prilog P.2: O RAZVOJU NAU Č NIH RADNIKA

Ne postoji jedinstven sistem obrazovanja / izgradnje naučnog kadra u svetu

Sistem obrazovanja pomaže u otkrivanju darovitosti i talenta budućih naučih radnika

Otkrivanje i praćenje treba da počne još od predškolskog uzrasta, pa preko osnovne i srednješkole do univerziteta

U naučnom radu mogu uspešno da rade samo stvaralački obdareni Ijudi

lzbor ovakvih kadrova je vrlo težak, jer je broj naučnika inače vrlo mali u populacijiradnika (cca 0.06% na zemlji)

Osnivaju se posebne škole za talente (matematička gimnazija u Beogradu, škola u Petnici idr.)

Naučni radnici se kasno počinju usmeravati (sa 23-25 godina života, kada je čovek već formiran)

Naučni radnici napreduju po naučnim stepenima (magistar nauka, odn. kandidat nauka idoktor nauka), naučnim zvanjima (naučni saradnik, viši naučni saradnik, naučni savetnik) inastavnim zvanjima (asistent, docent, vanredni profesor i redovni profesor)

Postoje i zvanja: dopisni i redovni član akademije nauka

Za sva zvanja postoje utvr đeni i propisani uslovi i kriterijumi (najčešće zakonom)

Izbor asistenta je najvažniji momenat u razvoju i formiranju budućeg naučnog radnika,međutim kriterijumi su obično formalne (uspeh na studijama, dužina studiranja, znanjestranih jezika, godine starosti), a ne suštinske prirode - učešće kandidata unaučnoistraživačkom radu u toku studija, izražena sposobnost za nauku i kreativnost

Magistarski rad je prva stepenica u razvoju naučnog radnika

I magistratura i doktorat su po pravilu ulaznica u svet nauke - koliko će u daljem naučnomradu (a posebno samostalnom) zavisi prvenstveno od njih

Postoji niz formi usavršavanja naučnih radnika, kao što su:

o specijalizacije

o specijalizovani kursevi

o naučni skupovi, kongresi, simpozijumi, savetovanja, seminari

o boravak u drugim zemljama

o post-doktorske studija

o predavanja po pozivu




69

Prilog P.3: O MORALU I NAUCI

Osnovne ljudske vrednosti i vrline su znanje, sposobnost, rad i moral

Naučnik mora da bude nezavisan, slobodan stvaralac i mislilac i uz to beskrajno savestan

U nauci snaga argumenta mora da bude ispred snage autoriteta

Nauč nik ne sme da bude:

-egoista -mediokritet -sujetan

-pohlepan / gramziv -sebičan -autoritaran

-ideološki sputan -samozadovoljan -malograđanin

-političar / politikant -lažljivac -pomodan

Naučne istine se ne smeju komercijatizovati i lažno "prodavati"

Naučnik mora stalno da vodi računa da je nauka univezalna, a stvaralaštvo opšte




70

Prilog P.4: O JEZIKU I STILU PISANJA NAU Č NOG RADA

Jezik - zbir izražajnih sredstava

Stil - način upotrebe jezika i jezičkih sredstava

Dobar jezik i stil izlaganja / pisanja je odraz pažnje prema čitaocu i uvažavanje sopstvenog rada

Izlaganje treba da je kratko, jasno i razumljivo ("kratkoća" izlaganja je sestra talenta)

Treba pisati tako "da mislima bude prostrano, a rečima tesno"

Treba pisati kratke rečenice (ali ne telegrafski)

Naučna dela se pišu književnim jezikom, poštujući gramatiku, rečnik, sintaksu itd

"Naučni" stil je intelektualan u najužem smislu te reči (u njemu nema slikovitosti, mnogoraznovrsnosti, niti težnje sa stilskom originalnošću)

naučnom radu originalnost su ideje , dobijeni rezultati i njihovo tumačenje

Odlike "naučnog" stila pisanja su ujednačenost leksike i sintakse, preciznost i jasnost

"Naučni" stil je bez emocionalnih i stilskih figura i kićenosti - njime se ne postižu umetničkevrednosti, nego se definišu naučni pojmovi

Međutim, "naučni" stil treba da je svež, originalan, živopisan i bogat izrazima

Nema stila bez sadržine




71

p.17 / p.37




72




73




74




75




76




77




78




79




80




81




82




83




84




85




86




87




88




89




90




91




92

Prilog P.8: PRIMER PRIMENE METODA NAU Č NOG RADA

Na primeru rada dr Ladislava Kuna

"OPŠTI KARAKTER FUNKCIJE PADA DIREKTNIH TROŠKOVA IZRADE"(objavljenog u Zborniku radova br.6, godina VI/1971 Mašinskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu)

prikazana je primena Metoda naučnog rada prema sledećem sadržaju:

1. definisanje problema istraživanja

2. definisanje cilja istraživanja

3. postavljanje hipoteze

4. dokazivanje održivosti hipoteze

5. objašnjenje rezultata istraživanja

6. vrednovanje rezultata istraživanja

- opšti kriterijumi naučnosti

- sintaktički kriterijumi

- semantički kriterijumi

- kriterijumi saznajne vrednosti

- ontološki kriterijumi




93

U N I V E R Z I T I E T U N O V O M S A D U

Godina VI Broj 6

ZBORNIK RADOVA

Mašinskog fakulteta Novi Sad

1971

OPŠTI KARAKTER FUNKCIJE PADA DIREKTNIH TROŠKOVA

IZRADE

Ladislav Kun

Proračun cene koštanja proizvoda se obično zasniva na pretpostavci da je funkcija troškova linearnai neprekidna i da se može definisati sa dve komponente. To su fiksni i varijabilni troškovi.

-Fiksni troškovi koje ćemo označiti sa F za jednu seriju od Q komada proizvoda, sastoje seod ličnih dohodaka indirektno proizvodnog osoblja, amortizacije, kamata na osnovnasredstva i sl.

-Promenljivi troškovi za jednu serije od Q jedinica iznose mQ, gde "m" predstavlja ukupnestalne troškove po komadu kao što su materijal i lični dohoci direktno proizvodnih radnika,a Q je predviđeni, prodati ili izrađeni broj komada.

Na osnovu ovoga funkcija troškova ima sledeći oblik.:

Y = F + mQ

gde Y predstavlja ukupne troškove cele serije.

Osnovna je pretpostavka u prethodnoj funkciji da se ukupni troškovi izrade jedne serije proizvoda povećavaju za svaki komad proizvoda za konstantnu veličinu "m", Ovaj oblik funkcije troškova pretstavlja aproksimaciju stvarnosti i ne mora biti merodavan za velike serije (1/I80) .

Cena koštanja jednog komada u seriji, koju ćemo označiti sa "y", može se uz pomoć funkcije

troškova prikazati na sledeći način:

y=Qkomada

adakovizaQkomukupnitroš =

Q

F +m

Ovaj izraz ima dva dela. Prvi deo (F/Q) kazuje da se sa povećanjem serije smanjuju fiksni. troškovi po kamadu, a drugi deo (m) pretpostavlja da postoje stalni direktni troškovi po komadu, dakaletakvi koji su nezavisni od veličine serijeMeđutim, neka proučavanja u Zapadnoj Nemačkoj i u SAD na koja se oslanjamo u daljnjemizlaganju pokazala su da direktni i drugi troškovi smanjuju po određenoj zakonitosti, u zavisnosti od

broja izrađenih jedinica.

Prva zapažanja o zakonitosti pada direktnih troškova izrade u zavisnosti od veličine serije potiču iz1925. a objavljena su 1936 godine (2/125). Ona se odnose na vazduhoplovnu industriju. Uočeno je




94

još tada da se ulaganja u vidu ličnih dohodaka direktno proizvodnih radnika smanjuju pri izradisvake naredne jedinice proizvoda po određenoj zakonitosti, kao posledica snižavanja vremenaizrade. Naime, pri svakom udvostručenju obima proizvodnje vreme izrade poslednjeg komada,opalo je približno za 20 % bez obzira koliki je bio početni obim. To je ukazivalo na degresivnikarakter pada ovih troškova, odn. Na mogućnost predstavljanja funkcije pada direktnih troškova uobliku:

l=C x Qn

gdje je:l lični dohodak izrade za bilo koju jedinicu u seriji*C lični dohodak za izradu prvoga komada u serijiQ broj jedinica u seriji

-1 < n < 0

međutim, hipotezu o oštem karakteru ove funkcije treba dokazati.Kasnija proučavanja su proširena i na druge industrije, a uz to su još i produbljena. Obuhvatila su:čitave proizvode pojedinačne delove proizvoda, jednostavne i složene artikle, proizvodnju artikala umalim i velikim serijama, krupne radove i radove pojedinaca (3/128). Izuzeta je pojedinačna

proizvodnja i tokovi pojedinačnih tehnoloških operacija. Nadalje, razmatranja su se ograničila naone okolnosti i uslove koji važe u jednom pogonu, sve dok on ne prekorači odgovarajuću povoljnuveličinu.

Proučavanje Reno-Cole-a pružaju jedan interesantan podatak. On je naime razmotrio odnostroškova izrade prema količni proizvedenih artikala, u raznim industrijama. Posmatrao je jednog

proizvođ

ača poluautomatskih mašina alatki, jednog proizvo

đač

tekstilnih mašina i po nekoliko proizvođača za svaki od sledećih proizvoda: elektronski računari, instrumenti za avione, mašinskielementi, elektronski elementi, neki plastični podsklopovi u vidu ploča za avione, avioni i nekimodeli brodova. Jednu od zajedničkih karakteristika ovih artikala predstavlja neznatna varijacija urelativnom sniženju direktnih troškova izrade, iako su se sami troškovi bitno razlikovali jedni oddrugih. Smatrajući direktne troškove proizvodnje poslednjeg komada neke serije za 100% Reno-Cole je utvrdio da se ti troškovi smanjuju na prosečno 79,6% tj. Okruglo 80% kod poslednjegkomada serije dvostruke veličine.

Na osnovu ovih zapažanja, funkcija pada direktnih troškova izrade može da dobije određeni oblik za posmatranu grupu proizvoda (4/368):

Neka je Q1 neka početna količina proizvedenih artikala (od koje počinje proučavanje), Q2 nekadruga količina proizvodnih arikala, tako da je Q2 > Q1. Za te količine imamo da je

l1 = CQ1n i l2 = (CQ2)

n odnosno

l2/l1=(Q2/Q1)n

s obzirom na nalaze R. Cole-a imamo da je

l2/l1= 0,8 ako je Q2/Q1=2, odnosno

0,8 = 2n i odavde, da je

n = -0,322 =-1/3




95

Do istih rezultata došao je i Hirsch (5/764 i 765) proučavajući u periodu od pet godina funkciju pada direktnih troškova izrade za jednu heterogenu grupu proizvoda (pri*Pod serijom se u ovom delu izlaganja podrazumeva ukupan broj proizvoda u toku njegovog

životnog ciklusa. promenjljivim pogonskim uslovima koja se sastojala od: jedne poluautomatske mašine alatke, trirazličite automatske mašine alatke, jedne tekstilne mašine i jedne namenske mašine. On je ujedno

našao da je pad troškova veći kod montažnih radova nego kod mašinskih. Njegovi nalazi su sledeći:

-pad direktno proizvodnih troškova mašinske obrade kreće se, pri udvostručenoj količini proizvoda od 6,4% do 20,1 % sa prosekom od 12,0 "t (n = -0,20).

-pad direktno proizvodnih troškova montaže kreće se pri udvostručenoj količini proizvodaod 19 % do 28,6 % sa prosekom od 24,9% (n = - 0,41).

Rezultati istraživanja Reno Cole-a i Z,. Hirsch-a imaju veliki značaj. Oni ukazuju na važnečinjenice, kao što je ne zavisnost izložitelja (n) u funkciji pada direktnih troškova, od vrste

proizvoda unutar jedne grupe, nadalje, na nezavisnost toga izložitelja od troškova izrade prvogakomada u seriji.

Već i dosadašnja izlaganja dozvoljavaju da se nasluti mogućnost opšteg karaktera funkcije padadirektnih troškova izrade. Međutim za to su potrebni daljni dokazi. Proučavanja koja vršimo u tusvrhu, biće nam olakšana ako funkciju pada troškova predstavimo ne samo u decimalnomkoordinatnom sistemu nego i ulogaritamskom. U ovom drugom, naša posmatrana funkcija troškovaimaće oblik prave linije čiji će nagib prema apcisnoj osi zavisiti od veličine izložitelja nezavisne

promenljive, tj. od (n).

Analogno padu troškova izrade sa porastom broja proizvodnih jedinica, možemo govoriti o padu

linije troškova (u logaritamskom koordinatnom sistemu). Sa pojmom pada se jednostavnomanipuliše jer se on lako i izračunava. Na pr., ako pri. udvostručenoj količini proizvoda direktnitroškovi izrade poslednjeg komada povećane količine padaju na 80% istih troškova prvogakomada uvećane količine, onda postižemo sniženje direktnih troškova izrade za 20 % adn.smatramo da nagib linije, pada direktnih troškova izrade u logaritamskom koordinatom sistemuiznosi 20% (videti sliku broj 1 ).

S obzirom na usvojene jedinice mera na apcisnoj i ordinatnoj osovini, bilo u decirnalnom, bilo ulogaritamskom koordinatnom sistemu, i s obzirom na suštinu načina predstavljanja funkcije ovevrste troškova treba naglasiti, da linije koje ih predstavljaju daju procentualni ili relativni odnosdirektnih troškova izrade, bilo kojeg komada i prvog komada u seriji.

Daljna produbljivanja ovoga problema izveo je Andres (6/96,). On je uočio da promena izložitelja ufunkciji direktnih troškova izrade odn. promena nagiba linije pada troškovau logaritamskom koordinatnom sistemu ne zavisi od vrste artikla, već od odnosa uloženoga ručnog imašinskog rada, potrebnog za izradu toga proizvoda. Pri ovome se smatrada je montaža ručni rad, a proizvodnja delova mašinski rad, barem pretežno. Pad troškova seoblikuje približno na sledeći način:Tabela broj 1Odnos ručnog rada premamašinskom (merenvremenom)

Pad linije troškova izrade (ulagaritam. koord. sistemu)

p

Izložitelj funkcije padatroškovan

75% : 25% (3 : 1)50% : 50% (1 : 1)25% : 75% (1 : 3)

20%15%10%

-0,322-0,235-0,152




96

Iz podataka prikazanih na gornjoj tablici vidimo da artikli sa relativno velikimim učešćem ručnogarada u odnosu na mašinski, pružaju više mogućnosti za sniženje troškova izrade, povećanjem brojakomada u seriji. Objašnjenje za ovu pojavu, možemo tražiti u činjenici (3/138) da je za ručneradove, potreban veći broj ljudi nego za mašinski . Tamo pak gdje ima više ljudi, opšta situacija jeviše kompleksna nego inače, a to pruža mogućnost za uvežbavanje i učenje, odn. Za poboljšanje

uvežbavanjem preko velikog broja fabrikovanih komada . Uopšte uzev , na ručnim radovima semože dakle, ostvariti veći progres ušteda, nego li, na mašinskim operacijama. Međutim, ne trebaizgubiti iz vida da na rezultate učenja utiču još dva činioca. Jedan je urođena osetljivost i

prijemčivost neke operacije na poboljšanja a drugi je stupanj eksploatacije ove osobine, kojise postiže dinamički sadržajem okoline kao što je sposobnost rukovodstva, kreativne sposobnostitehničkih stručnjaka i radnika u pogledu postizanja produktivnosti i slično.

Za daljnu analizu posmatrane funkcije od interesa je da nešto saznamo o eventualnoj zavisnostiizložitelja (n) od veličine serije. Podaci Ghormley-a (7/34) i Kinzlea (8/646) govore u prilog

pretpostavke da je (n) nezavisno od Q. Prvi je utvrdio da su se na nekim proizvodima snižavanjadirektnih troškova javljala i posle nekoliko desetina miliona izrađenih komada i to, kako zamontažne radove, tako i za mašinsku proizvodnju. Drugi je uočio da se pravilna sniženja troškova

javljaju u toku perioda od 50 godina i na tzv. starim proizvodima kao što su loptasti ležajevi,automobili, električne obrtne mašine, bicikli i dr.

Proučavanje zakonitosti u pogledu pada vremena obrade za jedinicu proizvoda, u zavisnosti od broja proizvedenih komada vršeno je i na drugi način. Naime, funkcija pada troškova je posmatranasa ne samo za različite proizvode, već za različite uslove proizvodnje. Pri tome je zapaženo, da bezobzira na različite uslove proizvodnje, za jednu određenu ali široku grupu artikala nagib linije padadirektnih troškova izrade (u logaritamskom koordinatnom sistemu) je uvek isti, odn. da je variraounutar veoma uskih granica. Drugim rečima, uočeno je veoma dobro poklapanje zapaženih i

teoretskih vrednosti. Ovo poklapanje je toliko zadovoljavajuće da se za sada izgleda, i ne misli natraženje druge funkcije pada direktnih troškova izrade (9/19).

Ako rezimiramo dosadašnja zapažanja, možemo da konstatujemo sledeće:

oblik funkcije pada direktnih troškova izrade odn. vrednosti izložitelja (a) u jednačini koja je predstavlja, nije zavisna vrste proizvoda unutar industrije ili jedne šire grupe proizvoda,

- je nezavisno od direktnih troškova izrade prvoga komada u seriji, tj. nezavisno je od C,

- je nezavisno od količine izrađenih proizvoda, tj. nezavisno je od veličine Q.

- zavisi od sadržaja i strukture rada, potrebnog za i izradu ili montažu proizvoda .

Ove karakteristike, a i činjenica da se zapažene i teoretske vrednosti ove funkcije veoma dobro poklapaju, potkrepljuju pretpostavku, da funkcija pada vremena obrade, odn. pada direktnihtroškova, izrade ima opšti karakter u industriji mašinogradnje.Ove karakteristike, a i činjenica da se zapažene i teoretske vrednosti ove funkcije veoma dobro

poklapaju, potkrepljuju pretpostavku, da funkcija pada vremena obrade, odn. pada direktnihtroškova, izrade ima opšti karakter u industriji mašinogradnje.

Posle prethodnih razmatranja i analize, sazreo je trenutak da se osvrnemo na suštinske razloge kojidovode do sniženja direktnih troškova izrade pri povećanju veličine serije. Naime, može se smatratiza normalno i prirodno da kod nekoliko prvih komada preduzeće još nije izvršilo temeljite




97

pripreme za proizvodnju. Verovatno je da tada ono još ne raspolaže finim specijalnim pomoćnimalatima, i alatima za izradu. Nadalje neke od polufabrikata treba izraditi (na pr. , izrada delova odtzv. punog komada), zatim tu je jedan niz teškoća kao nedostatak normi izrade, greške na crtežimakoje dovode do škarta, nemogućnosti paralelne izrade delova koji imaju zajednička naleganja usklopovima čekanja na isporuku polufabrikata ili sirovina dr. Sa porastom broja komada

poboljšava se organizacija rada raste uvežbanost ljudi na izradi, vrše se zatim poboljšanja u

konstrukciji proizvoda, u konstrukciji alata i specijalnih alata i stvaraju se uslovi za uvođenje višegstupnja mehanizacije ili automatizacije ili čak i rada na traci (9/18).

Poslednje misli prethodnog pasusa treba posebno istaći. One ukazuju na činjenicu, da je ceotehnološki progres jedna vrsta uvežbavanja i učenja. Efekti toga uvežbavanja mogu da se jave uvidu poboljšanja grupnih ili individualnih performansi bilo u direktnoj, bilo u indirektnoj

proizvodnji. Uloga indirektno proizvodnog osoblja (na pr. konstruktora alata) je naročito važna. Nasuprot direktno proizvodnim, ili osoblju , čiji je prvenstveni zadatak izvođenje zamišljenog i postavljenog procesa, njihov stalni i najvažniji zadatak predstavlja traženje mogućnosti zaunapređenje procesa proizvodnje. Zbog toga linije pada direktnih troškova izrade treba smatrati nesamo za posledicu povećane uvježbanosti pojedinaca zbog ponavljanja izvesnih operacija, već kaomnogo složeniju pojavu koja je odraz kolektivnog napora velikog broja ljudi, od kojih su neki udirektnoj a drugi u indirektnoj proizvodnji (3/138). Prema tome, kriva pada troškova sa povećanjem

broja jedinica u seriji su usuštini odraz određenog sinergetskog potencijala* preduzeća ili sinergetskog potencijala proizvoda.Povoljan sinergetski efekat preduzeća omogućuje da se brzo prebrode početne smetnje u

proizvodnji i da se obezbede normalni uslovi rada i to:

- odgovarajuća priprema proizvodnje, a to znači, ravnomerno snabdevanje materijalom istogkvaliteta, potrebnim količinama, u odgovarajućem momentu na mestu upotrebe, zatimobezbeđenje alata i specijalnih alata, električne energije, dokumentacije za proizvodnju itd.

- tj. ravnomerna angažovanja pogona i to takva koja odgovara njegovom kapacitetu i propusnoj moći.

- Duži period angažovanja pogona na izradi istih proizvoda i istih delova.

- Zadovoljavajuće održavanje sredstava za proizvodnju.

Prećutno se pritome pretpostavlja da preduzeće raspolaže sa a dovoljnim brojem kvalifikovanihljudi.

Po uspostavljanju normalnih uslova rada (a ponekad, u manjoj meri i paralelno sa obezbeđenjem tihuslova rada) nastupa period ranije spomenutog tehnološkog progresa, kao odraz sinergetskog potencijala preduzeća. Pri tome se pretpostavlja da se posmatrani proizvod ne menja bitno, a da se poboljšanje konstrukcije njegovih delova ne vrši kod svih u isto vreme.

*Pod sinergetskim potencijalom preduzeća podrazumevamo nivo njegovih sposobnosti da što povoljnije ostvari neku kombinaciju proizvod - tržište sa stanovištva ciljeva poslovanja.

Do sada smo razmatrali smanjivanje troškova izrade u zavisnosti od povećane količine izrađenih jedinica ne govoreći ništa o kretanju ličnih dohodaka po času za direktno proizvodne radnike uzavisnosti od stupnja mehanizacije obrade. Lični dohoci se ne menjaju kontinualno, pa je pred nama

problem koji se sastoji u tome, da se ustanovi da li vreme izradedostiže svoj minimum pri onom broju jedinica pri kojem i lični dohoci dostižu svoj minimum odn.,ako među njima nema poklapanja, koji minimum nastupa ranije,i koliki je razmak među njima,meren vremenski ili brojem komada.




98

U opštem slučaju momenat nastupanja ovih minimuma ne mora da se poklopi. Objašnjenje za tomožemo izvesti na sledeći način. Sa povišenjem broja jedinica jedne serije, obrada delova

proizvoda može da se prebaci sa univerzalnih mašina na poluautomate ili sa poluautomata naautomate, pri određenim graničnim brojevima komada. Pogodnim izborom alata i pomoćnih alataza delove proizvoda i još drugim načinima stiže se do nekog minimuma vremena obrade koji se ne

može dalje poboljšavati. Naime, sva sredstva za proizvodnju, kao i uslovi za proizvodnju imajusvoju granicu dejstva.

Pri povišenju stupnja mehanizacije obrade pruža nam se mogućnost da angažujemo priučeneradnike, čiji su lični dohoci niski. Time opadaju troškovi obrade, a oni se mogu još i dalje snizitiako jedan priučeni radnik vrši nadzor nad radom više poluautomata ili automata. Ali i ovaj načinsniženja troškava dolazi do neke svoje granice, što znači da povećanje broja jedinica u seriji snižujena ovaj drugi način troškove izrade samo do određene granice. Povišenje broja komada proizvoda,

preko graničnog broja neće dovesti do daljnjeg; snižavanja angažovanog vremena po komadu izrazličitih razloga. Naime, dejstvo povećane količine artikala izjednačiće se sa dodatnim troškovimakao što su škart u proizvodnji, povremene greške u materijalu, gubitci na promenu alata i razneorganizacione i druge smetnje.

Iskustvo pokazuje da minimalno potrebno vreme izrade i mogućnost organizovanja rada saminimalnom satnicom ličnog dohotka nastupaju pri istom graničnom broju komada proizvoda(10/193). Stepenaste promene na liniji pada direktnih troškova zaista postoje, ali one se mogu javitisamo kod pojedinačnih delova, a ne mogu da dođu do izražaja u vidljivom obliku za jedan ceo

prvizvod, jer njegovi troškovi izrade predstavljaju zbir velikog broja ulaganja koji se ne menjajuodjednom, a ni počev od istoga komada, čak ni za slučaj promene konstrukcije (11/74).Prikazana analiza potvr đuje hipotezu da funkcija pada direktnih troškova proizvodnje imauniverzalni karakter, u mašinogradnji.




99

DIJAGRAM:

LITERATURA:




100

THE UNIVERSAL CHARACTER OF THE MANUFACTURING PROGRESSFUNCTIONLadislav KunS U M M A R Y

So far, the cost control was based on a linear cost function, which assumes that for each additional unit produced, the total costs increase by a connstant amount,irrespective of the production volume.

However, ample evidence is available to show that the socalled constant directcosts per piece, are in fact function of the production vo1ume, Whichi could bedescribed by 1 = CQn, where 1 is direct labor, ”Q” number of the units produced,„C" represents the cost of the first unit, while "n" is a parameter .(-1 < n < 0).On the basic of a survcy the author points out that themanufacturing progress function has a universal character where production of machine is concerned.




101

P r i k a z c e l o g t o k a i s t r a ž i v a nj a p r i r e š a v a nj u j e d n o g n a u č n o g p r o b l e m a

Na primeru članka:

ANALIZA FUNKCIJE DIREKTNIH TROŠKOVA IZRADE

(autor: Dr L. Kun; članak objavljen u Zborniku radova Mašinskog fakulteta u Novom Sadu, br.6/1971.g.).

RezimeOva informacija predstavlja analizu, statistički zaključak i teoretsko objašnjenje degresivnogkaraktera funkcije direktnih troškova izrade. Njen oblik je 1 = CQn,gde je:

"1" lični dohodak izrade za bilo koju jedinicu u seriji; "C" lični dohodak za izradu prvog komada useriji;" Q" broj prethodno izrađenih jedinica, dok je 1 < n < 0,

Lični dohodak izrade "1" je direktno srazmeran vremenu izrade.

Pouzdanost dobivenih rezultata viša je kod proizvoda, kod kojih odnos ručnih prema mašinskimradovima prevaže u korist ručnog rada.

Definisanje problema

Proračun cene koštanja proizvoda se obično zasniva na pretpostavci da je funkcija troškova linearnai neprekidna i da se može definisati sa dve komponente. To su fiksni i varijabilni troškovi.

-Fiksni troškovi koje ćemo označiti sa F za jednu seriju od Q komada proizvoda, sastoje seod ličnih dohodaka indirektno proizvodnog osoblja, amortizacije, kamata na osnovnasredstva i sl.

-Promenljivi troškovi za jednu serije od Q jedinica iznose mQ, gde "m" predstavlja ukupnestalne troškove po komadu kao što su materijal i lični dohoci direktno proizvodnih radnika,a Q je predviđeni, prodati ili izrađeni broj komada.

Na osnovu ovoga funkcija troškova ima sledeći oblik.:

Y = F + mQ

gde Y predstavlja ukupne troškove cele serije.

Osnovna je pretpostavka u prethodnoj funkciji da se ukupni troškovi izrade jedne serije proizvoda povećavaju za svaki komad proizvoda za konstantnu veličinu "m", Ovaj oblik funkcije troškova pretstavlja aproksimaciju stvarnosti i ne mora biti merodavan za velike serije (1/I80) .

Cena koštanja jednog komada u seriji, koju ćemo označiti sa "y", može se uz pomoć funkcijetroškova prikazati na sledeći način:




102

y=Qkomada

adakovizaQkomukupnitroš =

Q

F +m

Ovaj izraz ima dva dela. Prvi deo (F/Q) kazuje da se sa povećanjem serije smanjuju fiksni. troškovi po kamadu, a drugi deo (m) pretpostavlja da postoje stalni direktni troškovi po komadu, dakaletakvi koji su nezavisni od veličine serijeMeđutim, neka proučavanja u Zapadnoj Nemačkoj i u SAD na koja se oslanjamo u daljnjemizlaganju pokazala su da direktni i drugi troškovi smanjuju po određenoj zakonitosti, u zavisnosti od

broja izrađenih jedinica.

Funkcija ukupnih troškova cele serije, kada je još uvek široko rasprostranjena u praksi, neodgovara više potrebama.

Autor se ovde suočava sa problemom, koji potiče od protivrečnosti između postojećegznanja i iskustva iz prakse. On naslućuje mogućnost postojanja neke druge zakonitosti među

pojavama koje proučava, ali još ne može da utvrdi da ona zista postoji niti da poznaje njen

oblik, širinu i druge karakteristike.

Naslućivanja autora potiču od njegovog ličnog iskustva, stečenog u nekim industrijama.Verovatno i čitaoci znaju iz svoje lične prakse uticaj velikih serija na oblikovanje troškovaizrade. Autor se ne poziva ni na svoja, ni na iskustva čitalaca, već navodi objavljena (1/80),a to znači javno proverena zapažanja.

Cilj rada

Autor namerava da prouči dosadašnja iskustva o zakonitosti promene direktnih troškova izrade, uzavisnosti od broja izrađenih komada artikala, da objedini ta iskustva u vidu jedne opšte zakonitosti,

pružajući analizu njenog oblika, karaktera i dometa.

Autor nije postavio ovakav ambiciozan cilj na početku istraživanja. U toku rada ga je više puta menjao, vodeći računa o međusobnim uticajima svih stupnjeva istraživanja. Posebno jeimao stalno u vidu uticaj sopstvenih postignutih rezultata na formiranje cilja, putemvrednovanja rezultata rada, otprilike onako, kako je to predstavljeno skicom 5, koja

prikazuje glavne stupnjeve primene naučnog metoda.

Rad je više puta prerađivan i dopunjavan u svetlu novih iskustava i informacija. Treba pritome naglasiti da je svaka takva varijanta rada zahtevala od autora ponovljena razmatranja uvidu povratinih spregova, prema skici broj 5.

Nije cilj rada proučavanje zavisnosti zajedničkih troškova i troškova materijala se jedne strane, iveličine serije s druge strane.

Ograničenje cilja istraživanja u eksplicitnom obliku bilo je moguće tek na kraju istraživanja.

Postavljanje hipoteze

Prva zapažanja o zakonitosti pada direktnih troškova izrade u zavisnosti od veličine serije potiču iz

1925. a objavljena su 1936 godine (2/125). Ona se odnose na vazduhoplovnu industriju. Uočeno je još tada da se ulaganja u vidu ličnih dohodaka direktno proizvodnih radnika smanjuju pri izradisvake naredne jedinice proizvoda po određenoj zakonitosti, kao posledica snižavanja vremenaizrade. Naime, pri svakom udvostručenju obima proizvodnje vreme izrade poslednjeg komada,




103

opalo je približno za 20 % bez obzira koliki je bio početni obim. To je ukazivalo na degresivnikarakter pada ovih troškova, odn. Na mogućnost predstavljanja funkcije pada direktnih troškova uobliku:

l=C x Qn

gdje je:l lični dohodak izrade za bilo koju jedinicu u serijiC lični dohodak za izradu prvoga komada u serijiQ broj jedinica u seriji

-1 < n < 0

međutim, hipotezu o opštem karakteru ove funkcije treba dokazati.

Razvijanje i postavljanje hipoteze ovakvog oblika zahteva radno iskustvo iz proučavaneoblasti, maštu, iskustvo u naučnom radu i strpljenje. Misli istraživača previru neko vreme,on izvodi više pokušaja, nove misli takođe prolaze kroz fazu previranja, dok najzad nenastupi trenutak sazrevanja ideje.

Jedan od mogućih tokova misli istraživača, koji mi pokušavamo da reprodukujemo, može da bude sledeći:

Odbacujemo pretpostavku da su direktni troškovi po komadu “m“ (prema skici 3.3.-1)nezavisni od veličine serije “Q“. Pretpostavimo da lični dohoci izrade “l“ –kao deo troškova

“m“ –opadaju sa porastom “Q“. To nam nagoveštava sopstveno iskustvo i iskustvo drugih.Kakva bi mogla biti zakonitost pada “l“. Posle izvesnog razmišljanja, na osnovu iskustva pretpostavljamo:

-“l“ opada brže na početku izrade serije proizvoda, tj pri manjim vrednostima “Q“-“l“ opada sporije pri većim vrednostima “Q“-“l“ opada neprekidno, za svako “Q“, ali usporeno. (Ova pretpostavka značiuprošćavanje stvarnosti, a time i izvesno udaljavanje od stvarnosti. S druge strane,ona olakšava matematičko pretpostavljanje “l“ kao funkcije od “Q“)

Na osnovu ovih pretpostavki, a prema skici 3.3.-2, možemo formirati jednu familiju krivih

linija, koje znače matematičko interpretiranje hipoteze. Sve one moraju imati jednuzajedničku tačku sa koordinatom (l,C). (Nas interesuje samo deo krive u prvom kvadratukoordinatnog sistema). Ako je dakle, broj komada x = l, troškovi izrade suy = C.

Uz pomoć matematičkih priručnika, potražili smo moguće oblike krivih na skici broj 3.3.-2.Opredelili smo se za najopštiji oblik tzv. Paretovu funkciju:

x = C/xn C > 0

Konstanta "C" predstavlja troškove izrade prvog komada u seriji. Međutim, ne znamo za sada ništao izložitelju "n". On može da bude ceo broj, a možda i razlomak. To je i bio razlag za izbor opštegoblika funkcije "y". Ona dakle, može biti i iracionalna, odnosno "n" može




104

da bude razlomak. To je objašnjeno uslovima da je:

n =2k/(2p + 1) za k = 1, 2, 3, i p≠ 0

Na primer, ako je k=1 i p=1, n=2/3, a funkcija ima izgled:

y = C/(x2/3)

Podsećamo čitaoce, da se ista opšta funkcija y=C/xn može napisati i u obliku

y = Cx-n

(ili y=Cxn, podrazumevajući pri tome da "n" menja predznak pri prelazu stepena xn iz imenitelja u brojitelj ili obrnuto).

Prenesimo ove zaključke na svoje područ je ličnih dohodaka uz pomoć skice broj 3.3. - 1. Čitaoci susigurno primetili da podela apcisne osovine i na skici 3.3.-1 i skici 3.3.-3 počinje

brojem 1, jer je najmanji broj izrađenih komada Q=1. Na ordiratnoj osi “1” označeni su ličnidohoci za izradu prvog komada. To je "C". Familija krivih ima zajedničku tačku (1,C), a funkcija

pada direktnih troškova izrade:

l = CQn

Parametar "n" treba odrediti.

Dokazivanje održivosti hipoteze

Iz teksta koji sledi implicitno se vidi da je autor imao jasan plan za ovaj stupanj istraživanja. Njegove proceduralne ideje su:- Istražiti dokaze o održivosti hipoteze; vodeći računa o eventualnom uticaju na oblik krive 1=CQn ,sledećih činilaca: broj izrađenih komada u toku životnog ciklusa proizvoda, dužina životnogciklusa, vrsta proizvoda, asortiman proizvoda, pogonski uslovi i eventualna promena parametara"n".

- Dokazivanje vršiti "posmatranjem" ,što znači prikupljanjem dokaznih zapažanja

Autor nije eksplicitno naveo prethodne ideje. Razlog tome je u ograničenom prostoru koji jeredakcija jednog časopisa odredila za članke koje objavljuje (12 do 16 stranica). Implicitni oblik iskazivanja ideja nije manje jasan u ovom slučaju, sažetiji je i omogućuje autorulakše izlaganje.

Kasnija proučavanja su proširena i na druge industrije, a uz to su još i produbljena. Obuhvatila su:čitave proizvode pojedinačne delove proizvoda, jednostavne i složene artikle, proizvodnju artikala umalim i velikim serijama, krupne radove i radove pojedinaca (3/128). Izuzeta je pojedinačna

proizvodnja i tokovi pojedinačnih tehnoloških operacija. Nadalje, razmatranja su se ograničila naone okolnosti i uslove koji važe u jednom pogonu, sve dok on ne prekorači odgovarajuću povoljnuveličinu.




105

Proučavanje Reno-Cole-a pružaju jedan interesantan podatak. On je naime razmotrio odnostroškova izrade prema količini proizvedenih artikala, u raznim industrijama. Posmatrao je jednog

proizvođača poluautomatskih mašina alatki, jednog proizvodjač tekstilnih mašina i po nekoliko proizvođača za svaki od sledećih proizvoda: elektronski računari, instrumenti za avione, mašinskielementi, elektronski elementi, neki plastični podsklopovi u vidu ploča za avione, avioni i nekimodeli brodova. Jednu od zajedničkih karakteristika ovih artikala predstavlja neznatna varijacija u

relativnom sniženju direktnih troškova izrade, iako su se sami troškovi bitno razlikovali jedni oddrugih. Smatrajući direktne troškove proizvodnje poslednjeg komada neke serije za 100% Reno-Cole je utvrdio da se ti troškovi smanjuju na prosečno 79,6% tj. Okruglo 80% kod poslednjegkomada serije dvostruke veličine.

Na osnovu ovih zapažanja, funkcija pada direktnih troškova izrade može da dobije određeni oblik za posmatranu grupu proizvoda (4/368):

Neka je Q1 neka početna količina proizvedenih artikala (od koje počinje proučavanje), Q2 nekadruga količina proizvodnih aritkala, tako da je Q2 > Q1. Za te količine imamo da je

l1 = CQ1n i l2 = (CQ2)n odnosno

l2/l1=(Q2/Q1)n

s obzirom na nalaze R. Cole-a imamo da je

l2/l1= 0,8 ako je Q2/Q1=2, odnosno

0,8 = 2n i odavde, da je

n = -0,322 =-1/3

Do istih rezultata došao je i Hirsch (5/764 i 765) proučavajući u periodu od pet godina funkciju pada direktnih troškova izrade za jednu heterogenu grupu proizvoda (pri promenjljivim pogonskimuslovima koja se sastojala od:

jedne poluautomatske mašine alatke, tri različite automatske mašine alatke, jedne tekstilne mašine i jedne namenske mašine. On je ujedno našao da je pad troškova veći kod montažnih radova negokod mašinskih. Njegovi nalazi su sledeći:

- pad direktno proizvodnih troškova mašinske obrade kreće se, pri udvostručenoj količini proizvoda od 6,4% do 20,1 % sa prosekom od 12,9% (n = -0,20).

- pad direktno proizvodnih troškova montaže kreće se pri udvostručenoj količini proizvodaod 19 % do 28,6 % sa prosekom od 24,6% (n = - 0,41).

Rezultati istraživanja Reno Cole-a i Z,. Hirsch-a imaju veliki značaj. Oni ukazuju na važnečinjenice, kao što je:

- Nezavisnost izložitelja (n) u funkciji pada direktnih troškova, od vrste proizvoda unutar jedne grupe.

- Nezavisnost toga izložitelja od troškova izrade prvoga komada u seriji.

Dosadašnja izlaganja dozvoljavaju da se nasluti mogućnost opšteg karaktera funkcije pada direktnih

troškova izrade. Međutim za to su potrebni daljni dokazi. Proučavanja koja vršimo u tu svrhu, bićenam olakšana ako funkciju pada troškova predstavimo ne samo u decimalnom koordinatnomsistemu nego i u logaritamskom. U ovom drugom, naša posmatrana funkcija troškova imaće oblik




106

prave linije čiji će nagib prema apcisnoj osi zavisiti od veličine izložitelja nezavisne promenljive, tj.od (n).

U pasosu koji sledi autor se bavi novoiskrslim proceduralnim problemom: kako sprovestidokazivanje održivosti hipoteze. Uvodi, novi pojam "pada linije troškova" (smatrajući

prećutno da su "troškovi" u stvari lični dahoci

u direktnoj proizvodnji) i sugerira daljnje proučavanje uz pomoć odnosa direktnih troškovaizrade bilo kojeg po redu proizvoda u seriji.Osnovicu za poređenje predstavljaju dakle direktno proizvodni troškovi prvog komada, tj ."C" .

Analogno padu troškova izrade sa porastom broja proizvedenih jedinica, možemo govoriti o padulinije troškova (u logaritamskom koordinatnom sistemu). Sa pojmom pada se jednostavnomanipuliše, jer se on i lako izračunava i lako uočava. Na primer, ako pri udvostručenoj količini

proizvoda direktni troškovi izrade poslednjeg komada količine padaju na 80% istih troškova prvogkomada uvećane količine, onda postižemo sniženje direktnih troškova izrade za 20 % odn,smatramo danagib linije pada direktnih troškova izrade u logaritamskom koordinatnom sistemu iznosi 20%(videti sliku broj . 3.3.-4).S obzirom na usvojene jedinice mera na apscisnoj i ordinatinoj osovini bilo u decimalnom, bilo ulogaritamskorn koordinatnom sistemu i s obzirom na suštinu načina predstavljanja funkcije ovevrste troškova treba naglasiti da linije koje ih predstavljaju daju procentualni i relativni odnosdirektnih troškova izrade, bilo kojeg komada i prvog komada u seriji.

Autor i dalje nastoji da prikupi dokaze o održivosti hipoteze o opštem karakteru funkcije pada troškova izrade.Pod dokazima podrazumeva proverena zapažanja.

"Posmatranje" i rezultati."Posmatranja" o kojima je reč

u sledećem pasosu razlikuju se od prethodnih:

-po novoj (proceduralnoj) ideji da se dovedu u vezu obim ručnog i mašinskog rada-novi način posmatranja daje rezultate (na tabeli broj 3.3.-1) koji su začetak objašnjenjanaslućene zakonitosti.

Daljnja produbljivanja ovog problema izveo je Andres (6/96). On je uočio da promena izložitelja ufunkciji direktnih troškova izrade, odn., promena nagiba linije pada troškova u logaritamskomkoordinatnom sistemu ne zavisi od vrste artikala, već od odnosa uloženog ručnog i mašinskog rada,

potrebnog za izradu toga proizvoda. Pri ovom se smatra da je montaža ručni rad, a proizvodnjadelova mašinski rad, barem pretežno. Pad troškova se oblikuje približno na sledeći način:

Tabela br.3.3.-1Odnos ručnog rada premamašinskom(meren vremenom)

Pad linije troškovaizrade (u logarit. koordinat.sistemu)

p

Izložiteljfunkcije pada troškova Fn

75% : 25% (3:1)50% : 50% (1:1)25% : 75% (1:3)

20%15%10%

-0.322-0.235-0.152

Iz podataka prikazanih na gornjoj tabeli, vidimo da artikli sa relativno velikim učešćem ručnog rada

u odnosu na mašinski, pružaju više mogućnosti na sniženje troškova izrade, povećanjem brojakomada u seriji. Objašnjenje za ovu pojavu možemo tražiti u činjenici (3/138) da je za ručne radove

potreban veći broj ljudi, nego za mašinski. Tamo pak, gde ima više ljudi, opšta situacija je složenijanego li inače, a to pruža više mogućnosti za uvežbavanje i učenje, odn. za poboljšanje




107

uvežbavanjem preko velikog broja fabrikovanih komada. Uopšte uzev, na ručnim radovima se možedakle ostvariti veći progres ušteda, nego li na mašinskim operacijama. Međutim, ne treba izgubitiiz vida da na rezultate učenja, utiču još dva činioca. Jedan je urođena osetljivost i prijemčivost nekeoperacaje na poboljšanja, a drugi je stupanj eksploatacije ove osobine, koji se postiže dinamičkimsadržajem radne sredine, kao što je sposobnost upravljača i rukovodilaca i kreativna sposobnostradnika u pogledu postizanja produktivnosti i sl.

Za daljnju analizu posmatrane funkcije od interesa je da nešto saznamo o eventualnoj nezavisnostiizložitelja (n) od veličine serije. Podaci Ghormeleya (7/34) i Kinzlea (8/646) gavore u prilog

pretpostavke da je "n" nezavisno od

-Prvi je utvrdio da su se na nekim proizvodima snižavanjadirektnih traškova javljala i posle nekoliko desetina miliona izrađenih komada i to kako zamontažne radove, tako i za mašinsku proizvodnju.

-Drugi je uočio da se pravilna sniženja troškova javljaju u toku perioda od 5o godina i natzv. starim proizvodima, kao što su loptasti ležajevi, automobili, električne obrtne mašine,

bicikli i dr.

Proučavanje zakonitosti u pogledu pada vremena obrade za jedinicu proizvoda, u zavisnosti od broja proizvedenih komada vršeno je i na drugi način. Naime, funkcija pada troškova je za različite proizvode, već i za različite uslove proizvodnje. Pri tome je zapaženo, da bez obzirana različite uslove proizvodnje, za jednu određenu, ali široku grupu artikala nagib linije padadirektnih troškova izrade (u logaritamskom koordinatnom sistemu) je uvek isti, odn., da je variraounutar veoma uskih granica. Drugim rečima, uočeno je veoma dobro poklapanje zapaženih iteoretskih vrednosti (9/19) .

Ako rezimiramo dosadašnja zapažanja, možemo da konstatujemo da za široko područ je, veliki broj

posmatranja i drugi vremenski period važi sledeće.-Oblik funkcije pada direktnih troškova izrade, odn, vrednost izložitelja "n" u jednačini koja

je predstavljala, nije zavisna od vrste proizvoda unutar industrije ili jedne šire grupe proizvoda."n" je nezavisno od direktnih troškova izrade prvog komada u seriji tj. nezavisno je od "C",

- "n" je nezavisno od količine izrađenih proizvoda, tj . nezavisno je od veličine "Q".

-"n" zavisi od sadržaja i strukture rada potrebnog za izradu ili montažu proizvoda.

Činjenica da se zapažene i teoretske vrednosti ove funkcije veoma dobro poklapaju potkrepljuju pretpostavku, da funkcija pada vremena obrade, odn. pada direktnih troškova izrade ima opšti

karakter u industriji mašinogradnje .

Objašnjenje utvrđene zakonitosti

Ustanoviti neku zakonitost u pojavama ili procesima koji, su od interesa za istraživača znači postići relativno visok nivo vrednosti informacije. Ona postoje još više vredna ako poredotkrića zakonitosti pružimo i objašnjenje te zakonitosti.

Osnovna ideja autora je da se zapažena i potvr đena zakonitost može objasniti sa dvačinioca:

- pad direktnih troškova izrade, kao odraz pada vremena izrade je rezultatkolektivnog uvežbavanja,




108

- granice kolektivnog uvežbavanja zavise od strukture rada (odnosa ručnog imašinskog rada).

Posle prethodnih razmatranja i analize sazreo je trenutak da se osvrnemo na suštinskerazloge koji dovode do sniženja direktnih troškova izrade pri povećanju veličine serije. Može sesmatrati. za normalno i prirodno, da kod prvih komada ili kod nekoliko prvih komada, radna

organizacija još nije izvršila temeljite pripreme za proizvodnju. Verovatno je da tada ona još neraspolaže svim specijalnim pomoćnim alatima za izradu. Nadalje, neke od polufabrikata trebaizraditi (na primer. , izrada delova od tzv. punog komada), zatim, tu je jedan niz teškoća, kaonedostatak normi izrade, greške na crtežima koje dovode do škarta, nemogućnost paralelne izradedelova koji imaju zajednička naleganja u sklopovima, čekanje na isporuku polufabrikata ili sirovina,itd. Sa porastom broja komada poboljšava se organizacija rada, raste uvežbanost ljudi na izradi, vršese zatim poboljšanja u konstrukciji proizvoda, u konstrukciji alata i specijalnih alata i stvaraju seuslovi za uvođenje višeg stupnja mehanizacije ili automatizacije ili čak i rad na traci.

Poslednje misli prethodnog pasusa treba posebno istaći. One ukazuju na činjenicu, da je ceotehnološki progres jedna vrsta uvežbavanja i učenja. Efekti toga uvežbavanja mogu da se jave uvidu poboljšanja grupnih ili individualnih rezultata rada; bilo u direktnoj, bilo u indirektnoj

proizvodnji. Uloga indirektno proizvodnih radnika (na pr- konstruktora alata) je neobično važna. Nasuprot direktno proizvodnim licima, čiji je prventstveni zadatak izvođenje zamišljenog i postavljenog procesa, stalni zadatak indirektno proizvodnih radnika predstavlja traženje mogućnostiza unapređenje procesa proizvodnje. Zbog toga linije pada direktnih troškova izrade treba smatratine samo za posledicu povećane uvežbanosti pojedinaca zbog ponavljanja izvesnih operacija; već kao mnogo složeniju pojavu, koja je odraz kolektivnog napora velikog broja ljudi, od kojih su nekiu direktnoj a drugi u indirektnoj proizvodnji (3/120). Prema tome, krive pada troškova sa

povećanjem broja jedinica u seriji su u suštini odraz određenog sinergetskog potencijala radneorganizacije ili sinergetskog potencijala proizvoda.Pavoljan sinergetski efektat radne organizacije omogućuje da se brzo prebrode početne smetnje u

proizvodnji i da se obezbede normalni uslovi, i to:-odgovarajuće priprema proizvodnje, a to znači ravnomernosnabdevanje materijalom istog kvaliteta u potrebnim količinama, u odgovarajućemmomentu, na mestu upotrebe, zatim obezbeđenje alata i specijalnih alata, električne energije,dokumentacije za proizvodnju itd..-Konstantni ritam proizvodnje, tj. ravnomerna angažovanost pogona i to takva, kojaodgovara njegovom kapacitetu i propusnoj moći .-Duži period angažovanja pogona na izradi istih proizvoda i istih delova.-Zadovoljavajuće održavanje sredstava za proizvodnju

Po uspostavljanju normalnih uslova rada (a ponekad u manjoj meri, i paralelno sa

obezbeđenjem tih uslova rada) nastupa period ranije spomenutog tehnološkog progresa kao odrazsinergetskog potencijala radne organizacije. Pri tome se pretpostavlja da se posmatrani proizvod nemenja bitno, a da se poboljšanja konstrukcije ne vrši kod svih njegovih delova u isto vreme.

Do sada smo razmatrali smanjivanje troškova izrade u zavisnosti od povećanja količineizrađenih jedinica, ne govoreći ništa o kretanju ličnih dohodaka po času za direktno proizvodneradnike, u zavisnosti od stupnja mehanizacije obrade. Lični dohoci se ne menjaju kontinualno, pa je

pred nama problem koji se sastoji u tome da se ustanovi da li. vreme izrade dostiže svoj minimum pri onom broju jedinica., pri kojem i lični dohoci dostižu svoj minimum, odn., ako među njimanema poklapanja, koji minimum nastupa ranije i koliki je razmak među njima, meren vremenski ili

brojem komada.U opštem slučaju momenat nastupanja ovih minimuma ne mora da se poklopi. Objašnjenje

za to možemo izvesti na sledeći način. Sa povećanjem broja jedinica jedne serije, obrada delova proizvoda može da se prebaci sa univerzalnih mašina na poluautomate ili sa poluautomata naautomate pri određenim graničnim brojevima komada. Pogodnim izborom alata i pomoćnih alatazatim odgovarajućim izborom materijala za delove proizvoda.




109

Dodatak uz rad Dr L. Kuna

OPŠTI KARAKTER FUNKCIJE PADA DIREKTNIH TROŠKOVA IZRADE

Vrednovanje rezultata

Autor je izveo dva oblika vrednovanja svoga rada: jedan u toku rada, neprekidno imajući u vidu sve kriterijume naučnasti, i drugi, na sažetnačin po obimu i sadržaju, samo u onoj meri koja bi mogla biti potrebna i dovoljna za

buduće čitaoce. Detaljno vrednovanje (po svim kriterijumima naučnostivršio je u više navrata, proveravajući. stalno u vidu povratnih spreg tok svoga istraživanja isvoje nalaze. Redosled primene kriterijuma pri tome, birao je prema svojim potrebama.Možemo pretpostaviti da je na kraju svog istraživanja izveo još jednu obuhvatnu proverunapr. koristeći kriterijume i njihov redosled prema str. 1/17 ovog materiijala i da je došao dosledećih zaključaka (oznake 14,1., , 14.2. itd. uzete su sa strane 1/l7):

Opšti kriterjumi

Rad predstavlja novu informaciju. Originalnost se ogleda u dokazu degresivnog karakterafunkcije troškova izrade i u njenom opštem karakteruna područ ju mašinogradje .

Rezultat rada je uopšten u vidu stroge matematičke funkcije relevantnih činilaca.

Rezultat rada i ceo rad je potkrepljen poznatim naučnim metodama: logičkom analizommatematičkom analizom, nepotpunom indukcijom, stvaralačkom sintezom, generalizacijom

i elcsperimentalnom proverom (posmatranjem).

Sintaktički kriterijumi

Hipoteza je dobro formulisana sa stanovišta logike (u vidu iskaza).

Hipoteza ne sadrži nikakve unutrašnje protivrečnosti (dakle, obezbeđena je unutrašnjaneprotivrečnost).

Dedukovani nalazi su u skladu sa logikom (dvovalentnom). S obzirom na činjenicu da se uradu operiše s kvantitativnim pojmovima dedukovani nalazi su u skladu sa stavovima

matematike.

Semantički kriterijumi

Pojmovi u ovoj informaciji su jasno razgraničeni (naprimer, lični dohoci, izrade, serija, padtroškova u logaritamskom koordinatnom sistemu i dr. Pojam sinergetike je verovatnonajteži. Jasno je definisan, ali kao neologizam trebalo bi da je objašnjen. Autor to nije izveo,

jer obim objašnjenja ne bi mogao biti u srazmeri sa obimom celog rada. Zadovoljio se samodefinicijom.

U radu nalazimo umerenu diversifikaciju pojmova (u odnosu na one koji se pojavljuju u početnim stavovima. Time se narušava semantička zatvorenost hipoteze, ali to potpomažekreiranjeje nove informacije




110

Područ je istraživanja je semantički homogeno.( U radu se operiše s proizvodima, pogonima, troškovima, serijama., uslovima poslovanja isl. )

Osnovni pojmovi u sastavu hipoteze mogu se empirijski interpretirati i to neposredno (U ove pojmove spadaju vreme izrade, struktura i sadržaj rada). Hipoteza kao celina može se

posredno interpretirati putem matematičke dedukcije i empirijske provere nalaza dedukcije.

Kriterijumi saznajne vrednosti

Spoljna konzistencija je delimično obezbedjena. Nova informacija je u saglasnosti sa većimdelom postojećeg naučnog znanja iz proučavane oblasti. (Nije u saglasnosti sa dosadašnjimznanjem rezultat rada kao celina, tj. potvrdjena ideja o padu direktnih troškova izrade uZavisnosti od veličine serije ) . Nepotpuna spoljna konzistencija je omogućila kreiranjekvalitativno nove informacije.

Rezultat ovoga rada je proveren neposredno velikim brojem posmatranja u dugomvremenskom periodu i pri raznim uslovima.

Ontološki kriterijum

Ova informcija sadrži samo takve pojmove koji suu skladu sa opštim karakteristikama objektivne stvarnosti (Na pr. ideju progresa i razne

pojmove crpljene iz proizvodne prakse). Time je obezbeđena naučna objektivnost

Ova analiza dokazuje da je rezultat rada nova naučna informacija. Ranije poznata funkcijadirektnih troškova izrade predstavlja njen granični slučaj za velike vrednosti Q.

Rezultat ovog istraživanja je informacja o obliku i karkteru pada direktnih troškova izrade, kao posledice pada vremena izrade. Ona ima jednostavan oblik, koji se lako može prikazati dijagramima pogodnim za brzu primenu pri proračunu ulaganja u bilo koji po redu proizvod u seriji ili za prognoziranje ulaganja u celu seriju proizvoda.

Izvedena funkcija pada direktnih troškova izrade daje veličinu ulaganja u izradu proizvoda, kaostatistički prosek jednog niza mogućih vrednosti, pa ju treba primeniti na odgovarajući način,imajući u vidu rasipanje tih vrednosti. Ova funkcija je razvijena pod pretpostavkom da u poslovnoj

sredini vlada normalno ekonomsko stanje. Ako je to slučaj, ona se može dovoljno pouzdanokoristiti za prognoziranje pada vremena izrade u zavisnosti od obima izrađenih proizvoda. Trebameđutim, naglasiti da je pouzdanost rezultata prognoziranja viša kod proizvoda kod kojih odnosručnih prema mašinskim radovima prevaže u korist ručnog rada.

Informacija daje statistički zaključak ali i teoretsko objašnjenje degresivnog karaktera funkcijedirektnih troškova izrade. To je u stvari fenomen kolektivnog učenja i usavršavanja, kao proces koji

pruža velike i dugotrajne mogućnosti.

Rad implicitno ukazuje na nove probleme: na moguću promenu, zajedničkih troškova i troškovamaterjala u zavisnosti od veličine serije.

Izložena informacija je uopštena u jednostavnom, ali preciznom matematičkom obliku originalna jeza područ je mašinogradnje i bliska područ ja, potkrepljena je priznatim naučnim metodama a

proverena je i u praksi na vrlo velikom broju slučajeva, i tokom dugog vremenskog perioda.

A a A

Documents

Transcript of A a A