94950261 Mreze

8.Mrežni sloj 8.0. Uvodna lekcija

1. Osnovna jedinica za prenos podataka na mrežnom sloju je: 1. Paket 2. Okvir 3. Segment 4. Frejm

2. Mrežni sloj je odgovoran za: 1. Prosleđivanje paketa sa jednog do drugog kraja mreže 2. Prosleđivanje paketa od jednog do drugog kraja žice 3. Detekciju i korekciju greški na prenosnom putu 4. Obezbeđivanje pouzdanog prenosa između krajnjih računara

3. Uređaj koji radi u mrežnom sloju je: 1. Router 2. Switch 3. Hub 4. Repeater

4. Tabele rutiranja određuju: 1. Najbolji sledeći skok na osnovu IP adrese odredišta u paketu 2. Broj skokova od izvorišta do odredišta da bi paketi bili isporučeni 3. Pravila za potpuno sigurnu isporuku paketa odredištu 4. Postupke za konverziju formata podataka u raznorodnim okruženjima

5. Mrežni sloj je odgovoran za: 1. Prosleđivanje paketa sa jednog do drugog kraja mreže 2. Prosleđivanje paketa od jednog do drugog kraja žice 3. Detekciju i korekciju greški na prenosnom putu 4. Obezbeđivanje pouzdanog prenosa između krajnjih računara

6. Karakteristike decentralizovanog rutiranja su: 1. Odluke o rutiranju se donose u svakom ruteru nezavisno od drugih 2. Ruteri razmenjuju informacije kako bi formirali tabele rutiranja 3. Koriste se u mainframe-based mrežama 4. Odluke o rutiranju, kao i tabele rutiranja se donose autonomno, bez dogovaranja između rutera.

7. Vrste decentralizovanog rutiranja su: 1. statičko rutiranje 2. dinamičko rutiranje 3. ekspres rutiranje 4. stohastičko rutiranje 5. pouzdano rutiranje

8. Kod statičkog rutiranja karakteristično je sledeće: 1. koriste se fiksne tabele rutiranja koje definiše administrator 2. svaki čvor ima sopstvenu tabelu rutiranja 3. koristi se kod jednostavnih mreža 4. prate sve promene u topologiji mreže i trenutnom saobraćaju

9. Kod dinamičkog rutiranja karakteristično je sledeće: 1. zasniva se na automatskom kreiranju i ažuriranju ruting tabela 2. svaki čvor ima sopstvenu tabelu rutiranja 3. prate sve promene u topologiji mreže i trenutnom saobraćaju 4. koriste se fiksne tabele rutiranja koje definiše administrator 5. koristi se kod jednostavnih mreža

10. „Link state routing“ algoritam ima sledeće karakteristike: 1. koristi različite informacije (broj skokova, opterećenost, brzina,...) 2. vrši se periodična razmena stanja veze između čvorova kako bi informacije bile aktuelne 3. koristi se najsvežija informacija o stanju veze 4. sporo se postiže uravnoteženost mreže 5. dobijena putanja nikada nije optimalna 6. mogu se rutirati samo kratki paketi

11. Zagušenje na ruterima može da nastane iz sledećih razloga: 1. Pojava velikog broja paketa sa zahtevom za istom izlaznom linijom 2. Pojedine linije mogu biti sa malim propusnim opsegom 3. Spori mikroprocesori 4. Pristigli paket sadrži broadcast MAC adresu odredišta

12. Odbacivanje paketa na ruterima kao posledica velikog opterećenja, radi se na sledeći način: 1. U prenosu datoteka vredniji su stariji paketi 2. Za multimedijalne aplikacije vredniji su noviji paketi 3. U prenosu datoteka vredniji su noviji paketi 4. Za multimedijalne aplikacije vredniji su stariji paketi

13. Prekomerni gubitak paketa (npr. 10 do 20%) na prenosnom putu za pošiljaoca znači: 1. U žičnim sistemima, nastupili su problemi i treba usporiti predaju 2. U bežičnim sistemima, to je normalno i treba nastaviti sa predajom 3. U žičnim sistemima, nastupili su problemi i treba ubrzati predaju da bi paketi što pre stigli na odredište 4. U bežičnim sistemima, nastupili su problemi i treba usporiti predaj

8.1. Internet Protocol (IP)

14. IPv4 je protokol (OSI i TCP/IP): 1. fizičkog sloja 2. sloja veze 3. mrežnog sloja 4. transportnog sloja 5. aplikativnog sloja

15. IP adresa u IPv4 ima dužinu od: 1. 32 bita 2. 16 bita 3. 16 bajtova 4. 32 bajta

16. IPv4 adrese se najčešće predstavljaju: 1. binarno 2. decimalno 3. heksadecimalno

17. Maksimalna moguća dužina IP paketa je: 1. 64 KB 2. 16 KB 3. 32 KB 4. 128 KB

18. Fragmentacija paketa označava: 1. Deljenje paketa na veći broj paketa sa manjom dužinom 2. Dopunjavanje paketa do njegove maksimalne moguće dužine 3. Prosleđivanje paketa do sloja veze podataka i smeštanje u koristan deo okvira 4. Izračunavanje kontrolne sume u cilju pouzdanog prenosa

19. Krakteristično za fragment nekog paketa je da: 1. Svaki fragment uvek sadrži kompletno zaglavlje originalnog paketa 2. Samo prvi fragment sadrži kompletno zaglavlje originalnog paketa 3. Svaki fragment ima svoje posebno zaglavlje (umesto IP adresa postavlja se obeležje fragmenta) 4. Samo prvi i zadnji fragment sadrže kompletno zaglavlje originalnog paketa

20. IP adresa po standardu IPv4 sadrži: 1. Identifikaciju računara u datoj mreži 2. Identifikaciju proizvođača Ethernet kartice i njen serijski broj 3. Identifikaciju korisnika i njegov password 4. Identifikaciju države i identifikaciju mreže u toj državi

21. Osim IPv4 adrese za uspešno adresiranje je neophodno imati i: 1. Masku podmreže (subnet mask) 2. Default gateway 3. IP adrese DNS servera

22. Ukoliko su prva dva bita mrežne adrese fiksirana na “01” u pitanju je: 1. mreža klase A 2. mreža klase B 3. mreža klase C

23. Ukoliko su prva dva bita mrežne adrese fiksirana na “10” u pitanju je: 1. mreža klase A 2. mreža klase B 3. mreža klase C

24. Ukoliko su prva tri bita mrežne adrese fiksirana na “110” u pitanju je: 1. mreža klase A 2. mreža klase B 3. mreža klase C

25. Rezervacija 8 bitova za mrežu i 14 bita za čvor je karakteristika: 1. mreže klase A 2. mreže klase B 3. mreže klase C

26. Rezervacija 16 bitova za mrežu i 16 bitova za čvor je karakteristika: 1. mreže klase A 2. mreže klase B 3. mreže klase C

27. Rezervacija 24 bita za mrežu i 8 bitova za čvor je karakteristika: 1. mreže klase A 2. mreže klase B 3. mreže klase C

28. Opseg IPv4 adresa 0.0.0.0-127.255.255.255 je karakteristika: 1. A klase mreža 2. B klase mreža 3. C klase mreža



31. Za adresiranje članova privatne mreže koja ima pristup Internetu mogu se koristiti sledeći opsezi IPv4 adresa: 1. 0.0.0.0-0.255.255.255 2. 10.0.0.0-10.255.255.255 3. 127.0.0.0-127.255.255.255 4. 172.16.0.0-172.31.255.255 5. 192.0.2.0-192.0.2.255 6. 192.168.0.0-192.168.255.255 7. 198.18.0.0-198.19.255.255

32. Preciznost kod CIDR podele mreža je: 1. bit 2. bajt 3. 32 bita 4. 4 bajta

33. Regularne mrežne maske su: 1. 128.0.0.0 2. 128.128.0.0 3. 255.128.0.0 4. 255.255.64.0 5. 255.255.128.0 6. 255.255.255.64 7. 255.255.255.248

34. CIDR zapis mrežne maske “255.255.255.0” je: 1. /16 2. /24 3. /32



37. Radeći sa mrežnom maskom 255.255.255.240 sledeći računari mogu da komuniciraju bez posredstva gateway-a: 1. 192.168.1.97 i 192.168.1.110 2. 192.168.1.158 i 192.168.1.161 3. 192.168.1.162 i 192.168.1.173 4. 192.168.1.190 i 192.168.1.201 5. 192.168.1.225 i 192.168.1.235 6. 192.168.1.239 i 192.168.1.250

8.2. Internet Protocol verzije 6 (IPv6)

38. IPv6 je protokol (OSI i TCP/IP): 1. fizičkog sloja 2. sloja veze 3. mrežnog sloja 4. transportnog sloja 5. aplikativnog sloja

39. Glavni problem koji rešava IPv6 u odnosu na IPv4 je:

1. veći adresni prostor 2. veće performanse 3. veća pouzdanost prenosa

40. IPv6 adrese se najčešće predstavljaju: 1. binarno 2. decimalno 3. heksadecimalno

41. Parametar “Hop Limit” IPv6 paketa može se porediti sa IPv4 parametrom: 1. Time to Live 2. Total length 3. Type Of Service - TOS

42. Adrese IPv6 protokola imaju bitsku dužinu od: 1. 32 bita 2. 48 bitova 3. 128 bitova

43. Prenos IPv6 paketa putem IPv4 mreže je moguć: 1. bez posebnih dodataka 2. putem tunelovanja 3. nije moguć

44. Aktivna mrežna oprema sa podrškom za 3. sloj (Layer 3) projektovana za IPv4 može se koristiti i za IPv6: 1. da 2. ne

8.3. Internet Control Message Protocol (ICMP) 45. ICMP je protokol (OSI i TCP/IP):

1. fizičkog sloja 2. sloja veze 3. mrežnog sloja 4. transportnog sloja 5. aplikativnog sloja

46. ICMP je skraćenica od: 1. Internet Control Message Protocol 2. Internet Central Monitoring Protocol 3. Internet Centralized Management Protocol

47. Uloga ICMP protokola je: 1. adresiranje na mrežnom nivou 2. izveštavanje o stanju i greškama na mreži 3. konverzija između protokola mrežnog sloja i sloja veze

48. ICMP poruke: 1. imaju nezavisno zaglavlje 2. enkalsuliraju se u IP datagram 3. koriste sistem višestrukih zaglavlja

49. ICMP poruke se sastoje od: 1. izvorišne adrese 2. odredišne adrese 3. tipa poruke 4. koda 5. kontrolne sume 6. sadržaja 7. TTL parametra

50. Primer alata koji koristi ICMP protokol je: 1. TCP 2. Telnet 3. Ping

51. TTL parametar IPv4 protokola može prouzrokovati sledeću poruku u okviru ICMP protokola: 1. Destination Unreachable 2. Parameter Problem 3. Time Exceeded

52. ICMP protokol ima mogućnost da utvrdi koliko je vremena utrošeno za ostvarivanje komunikacije: 1. da 2. ne 3. samo u okviru TCP protokola

8.4. Internet Group Management Protocol (IGMP)

53. IGMP je protokol (OSI i TCP/IP): 1. fizičkog sloja 2. sloja veze 3. mrežnog sloja 4. transportnog sloja 5. aplikativnog sloja

54. IGMP je skraćenica od: 1. Internet Group Message Protocol 2. Internet Group Monitoring Protocol 3. Internet Group Management Protocol

55. Neodvojivo adresiranje vezano za IGMP protokol je: 1. unicast 2. anycast 3. multicast

56. Ukoliko ruter dobije multicast poruku, određivanje lokalnih primalaca se određuje pomoću: 1. ICMP protokola 2. IGMP protokola 3. TCP protokola

57. IGMP poruke: 1. imaju nezavisno zaglavlje 2. enkalsuliraju se u IP datagram 3. koriste sistem višestrukih zaglavlja

58. Naknadna sinhronizacija vezana za članove multicast grupa putem IGMP protokola se vrši na zahtev: 1. članova lokalne mreže 2. rutera 3. izvorišta multicast saobraćaja

8.5. Internetwork Packet Exchange (IPX)

59. IPX je protokol (OSI i TCP/IP): 1. fizičkog sloja 2. sloja veze 3. mrežnog sloja 4. transportnog sloja 5. aplikativnog sloja

60. IPX je skraćenica od: 1. Internet Protocol Extension 2. Internal Parameters Extrapolation 3. Internetwork Packet Exchange

61. IPX protokol se najčešće koristi kod: 1. MS Windows računarskih mreža 2. Novel Netware računarskih mreža 3. Unix računarskih mreža

62. IPX protokol se uglavnom koristi u kombinaciji sa: 1. SPX protkolom 2. TCP protokolom 3. UDP protokolom

63. IPX protokol za adresiranje članova mreže koristi: 1. 16-bitne adrese 2. 32-bitne adrese 3. 48-bitne adrese

8.6. IPsec IPsec je protokol (OSI i TCP/IP): 4. fizičkog sloja 5. sloja veze 6. mrežnog sloja 7. transportnog sloja 8. aplikativnog sloja

64. Osnovna uloga IPsec protokola je: 1. povećanje bezbednosti prenosa podataka 2. povećanje adresnog prostora 3. povećanje performansi mreže

65. Osnovna prednost realizacije sistema za zaštitu podataka na mrežnom nivou (umesto na transportnom ili aplikativnom): 1. obuhvatanje svih protokola viših nivoa 2. hardverska realizacija 3. neuporedivo veće performanse

66. ESP skraćenica kod IPsec protokola označava: 1. Encapsulating Security Payload 2. Ethernet Served Protocol 3. Extended System Protection

67. Osnovna uloga ESP-a kod IPsec-a je: 1. obezbeđivanje poverljivosti 2. obezbeđivanje upravljanja ključevima 3. obezbeđivanje autentičnosti i integriteta

68. AH skraćenica kod IPsec protokola označava: 1. Authentication Header 2. Aproximate Hash 3. Authenticated Host

69. Osnovna uloga AH-a kod IPsec-a je: 1. obezbeđivanje poverljivosti 2. obezbeđivanje upravljanja ključevima 3. obezbeđivanje autentičnosti i integriteta

70. IKE skraćenica kod IPsec protokola označava: 1. Internet Key Exchange 2. Integrated Key Encapsulation 3. Internal Key Exposition

71. Osnovna uloga IKE-a kod IPsec-a je: 1. obezbeđivanje poverljivosti 2. obezbeđivanje upravljanja ključevima 3. obezbeđivanje autentičnosti i integriteta

72. Osnovni režimi rada IPsec protokola su: 1. transportni 2. tunelski 3. transformni 4. komutirani

73. U slučaju NAT-ovanja nije moguće koristiti sledeći režim rada IPsec-a: 1. transportni 2. tunelski 3. transformni 4. komutirani

9.Transportni sloj 9.0. Uvodna lekcija 74. Zadaci transportnog sloja su:

1. obezbeđenje efikasnog, puzdanog i isplativog prenosa podataka od izvorišta do odredišta 2. postizanje nezavisnosti od fizičke mreže ili mreže koja se trenutno nalazi između izvorišta i odredišta 3. izbor najbolje (najoptimalnije) putanje od izvorišta do odredišta kroz mrežne čvorove 4. formiranje okvira podataka, izbor pogodnog sistema kodovanja i signalizacije za pouzdan prenos podataka

75. Protokoli transportnog sloja su karakteristični za: 1. krajnje računare 2. rutere 3. swich-eve 4. mrežne mostove

76. Osnovne funkcije transportnog sloja su: 1. upravljanje konekcijom (handshaking) 2. prevođenje podataka u format pogodan za prenos 3. segmentacija podataka 4. kontrola toka 5. QoS aplikacija 6. usmeravanje paketa 7. formiranje okvira

77. Osnovne komunikacione operacije mrežnog sloja su: 1. LISTEN 2. CONNECT 3. SEND 4. RECEIVE 5. DISCONNECT 6. ROUTE 7. STOP&GO

78. Kompozitna adresna jedinica transportnog i mrežnog sloja – socket - sastavljen je od sledećih komponenti: 1. IP adresa izvorišta 2. Port izvorišta 3. Protokol transportnog sloja 4. Port odredišta 5. IP adresa odredišta 6. MAC adresa izvorišta 7. MAC adresa odredišta

8. Protokol mrežnog sloja 9. Protokol na sloju veze podataka

79. Adresna jedinica transportnog sloja – port ima dužinu od: 1. 16 bita 2. 8 bita 3. 32 bita 4. 64 bita

80. Portovi se dele na: 1. privilegovane 2. registrovane 3. dinamičke 4. poverljive 5. prateće 6. nedefinisane

81. Opseg privilegovanih portova transportnog sloja je: 1. 0-1023 2. 1024-49151 3. 49152-65535

82. Opseg registrovanih portova transportnog sloja je: 1. 0-1023 2. 1024-49151 3. 49152-65535

83. Opseg dinamičkih portova transportnog sloja je: 1. 0-1023 2. 1024-49151 3. 49152-65535

84. Obeležiti servise i podrazumevane portove: 1. 80 - HTTP 2. 53 - DNS 3. 25 - SMTP 4. 110 – POP3 5. 83 - HTTP 6. 80 – DNS 7. 21 – SMTP 8. 210 – POP3

85. Bitska dužina porta transportnog protokola je: 1. 16 2. 32 3. 128

86. Aplikacije koje komuniciraju putem transportnog protokola moraju na sopstvenim računarima otvoriti iste portove. 1. Tačno. 2. Netačno.

87. Pokretanje Web klijenta (IE, Firefox...) i otvaranje sajta će na lokalnom računaru otvoriti port iz opsega: 1. 0-1023 2. 1024-49151 3. 49152-65535

88. Organizacija zadužena za standardizaciju portova transportnog protokola je: 1. IANA 2. IETF 3. IEEE

89. U najpopularnije protokole transportnog sloja spadaju:

1. TCP 2. UDP 3. FTP 4. HTTP 5. SMTP 6. ARP 7. IP

9.1. Transmission Control Protocol (TCP)

90. Skraćenica TCP označava: 1. Transmission Control Protocol 2. Transport Class Protocol 3. Transfer Cluster Protocol

91. TCP protokol je protokol: 1. fizičkog sloja 2. sloja veze 3. mrežnog sloja 4. transportnog sloja 5. aplikativnog sloja

92. Dogovaranje veze (handshake) kod TCP prenosa realizuje se: 1. trostepeno 2. dvostepeno 3. postepeno 4. u jednom koraku

93. Raskidanje veze kod TCP prenosa realizuje se: 1. simetrično 2. asimetrično 3. dvostepeno 4. u jednom koraku

94. Prenos podataka kod TCP protokola je: 1. full-duplex 2. half-duplex 3. simplex

95. Osnovna jedinica za prenos podataka kod TCP-a je: 1. datagram 2. segment 3. port

96. Dodavanje opcije TCP segmentu će povećati njegovu veličinu za: 1. 8 bitova 2. 16 bitova 3. 32 bita

97. Transmission Control Protocol (TCP) za uspostavljanje veze zahteva: 1. jedan segment 2. dva segmenta 3. tri segmenta

98. Aktivno uspostavljanje veze (eng. active open) kod TCP protokola predstavlja: 1. iniciranje uspostavljanja veze 2. prihvatanje veze 3. uspostavljanje veze sa protokolom nižeg sloja

99. Pri uspostavljanju veze kod TCP protokola se koriste segmenti sa: 1. SYN i ACK indikatorima 2. SYN, ACK i RST indikatorima 3. SYN, ACK, RST i FIN indikatorima

100. Potpuni prekid veze kod TCP protokola zahteva prenos: 1. jednog segmenta 2. dva segmenta 3. četiri segmenta

101. Transmission Control Protocol (TCP) definiše da prekid veze može inicirati: 1. samo strana koja je inicirala uspostavljanje veze 2. samo strana koja je prihvatila uspostavljanje veze 3. bilo koja strana

102. Aktivan prekid veze (eng. active close) kod TCP protokola predstavlja: 1. iniciranje prekida veze 2. prijhvatanje prekida veze 3. prekid veze sa protokolom nižeg sloja

103. Pri prekidu veze kod TCP protokola se koriste segmenti sa: 1. FIN i ACK indikatorima 2. SYN i ACK indikatorima 3. RST i ACK indikatorima

104. Skraćenica ISN kod TCP protokola predstavlja: 1. Initial Sequence Number 2. Incremental Sequence Number 3. Inverse Sequence Number

105. Polu-zatvorena veza (eng. half-close) je veza na kojoj je izvršen: 1. samo aktivan prekid veze 2. samo pasivan prekid veze 3. i aktivan i pasivan prekid veze

106. TCP protokol u poređenju sa UPD protokolom nudi: 1. bolje preformanse 2. iste performanse 3. lošije performanse

107. Multicasting i broadcasting su podržani u TCP protokolu. 1. Tačno. 2. Netačno.

108. Deljenje podataka u segmente kod TCP protokola u slučaju greške: 1. smanjuje troškove ponovnog slanja 2. povećava troškove ponovnog slanja

109. TCP protokol zahteva potvrdu o isporuci svakog poslatog segmenta. 1. Tačno. 2. Netačno.

110. TCP protokol poseduje mehanizam za eliminisanje istih segmenata koji su isporučeni više puta. 1. Tačno. 2. Netačno.

111. TCP protokol poseduje mehanizam za usklađivanje brzine slanja sa prihvatnom moći primaoca. 1. Tačno. 2. Netačno.

112. MSS skraćenica kod TCP protokola označava: 1. Maximum Segment Size 2. Medium Sinhronyzed Speed 3. Mininum System Segmentation

113. MSS parametar TCP protokola kod veza sa velikom verovatnoćom greške treba postaviti: 1. na što veću vrednost 2. na što nižu vrednost

114. SACK opcija TCP protokola služi za povećanje performansi. 1. Tačno. 2. Netačno.

9.2. User Datagram Protocol (UDP)

115. Skraćenica UDP označava: 1. User Datagram Protocol 2. Uniform Data Protocol 3. Ultimate Definition Protocol

116. UDP protokol je protokol: 1. fizičkog sloja 2. sloja veze 3. mrežnog sloja 4. transportnog sloja 5. aplikativnog sloja

117. UDP protokol omogućava pouzdan prenos podataka. 1. Tačno. 2. Netačno.

118. Prednost UDP protokola u odnosu na TCP je: 1. podrška za broadcasting 2. bolja kontrola grešaka 3. prilagođavanje brzine slanja odredištu

119. UDP protokol se uglavnom koristi kod: 1. FTP protokola 2. video konferencija 3. Web-a

120. Jedinica za prenos podataka kod UDP protokola je: 1. segment 2. datagram 3. port

121. UDP datagram u odnosu na TCP segment ima: 1. jednostavniju strukturu 2. kompleksniju strukturu

9.3. Stream Control Transmission Protocol (SCTP) 122. SCTP protokol je protokol:

1. fizičkog sloja 2. sloja veze 3. mrežnog sloja 4. transportnog sloja 5. aplikativnog sloja

123. Skraćenica SCTP označava: 1. Stream Control Transmission Protocol 2. Secured Class Transport Protocol 3. System Cluster Transfer Protocol

124. Prednost SCTP protokola u odnosu na TCP je: 1. podrška za broadcasting 2. pouzdan prenos podataka 3. bolje performanse

125. Prednost SCTP protokola u odnosu na UDP je: 1. podrška za broadcasting 2. pouzdan prenos podataka 3. bolje performanse

9.4. Sequenced Packet Exchange (SPX) protokol

126. SPX protokol je protokol: 1. fizičkog sloja 2. sloja veze 3. mrežnog sloja 4. transportnog sloja 5. aplikativnog sloja

127. Skraćenica SPX označava: 1. Sequenced Packed Exchange 2. Secure Protocol Expansion 3. System Path Extension

128. SPX protokol se najčešće koristi u kombinaciji sa: 1. IP protokolom 2. IPX protokolom 3. TCP protokolom

129. SPX protokol se uglavnom koristi kod: 1. UNIX operativnih sistema 2. Novell operativnih sistema 3. MS Windows operativnih sistema

9.5. Internet SCSI (iSCSI)

130. iSCSI protokol je protokol: 1. fizičkog sloja 2. sloja veze 3. mrežnog sloja 4. transportnog sloja 5. aplikativnog sloja

131. iSCSI protokol se uglavnom koristi na: 1. Gigabit mrežama 2. 100Mb mrežama 3. 10Mb mrežama

132. Osnovna karakteristika iSCSI protokola je: 1. broadcasting 2. brz prenos bez kontrole greške 3. korišćenje eksternet memorije putem mreže

10.Sloj aplikacije 10.0. Uvodna lekcija

133. Sloj aplikacije kod OSI i TCP/IP ref. modela je: 1. najviši sloj 2. središnji sloj 3. najniži sloj

134. Sloj aplikacije kod OSI i TCP/IP ref. modela je: 1. najbliži korisniku 2. posredno dostupan putem transportnog sloja 3. najudaljeniji od korisnika

135. Sloj aplikacije kod TCP/IP ref. modela komunicira: 1. najčešće sa transportnim slojem 2. isključivo sa transportnom slojem 3. isključivo sa mrežnim slojem

10.1. Telnet Osnovna uloga telnet servisa je:

4. rad na udaljenom računaru 5. pristup elektronskoj pošti 6. provera dostupnosti ostalih računara

136. Telnet servis se u osnovnoj primeni najčešće koristi kod: 1. UNIX operativnih sistema 2. MS Windows operativnih sistema 3. namenskih operativnih sistema

137. Telnet servis je baziran na: 1. Klijent-server arhitekturi 2. Peer-to-peer arhitekturi 3. SOA arhitekturi

138. Kod korišćenja Telnet servisa akcije korisnika se serveru prosleđuju: 1. istovremeno 2. nakon popunjavanja bafera od 1KB 3. pritiskom na taster “Enter”

139. Telnet servis se bazira na GUI. 1. Netačno 2. Tačno

140. Telnet servis je moguće iskoristiti za pristup elektronskoj pošti. 1. Netačno 2. Tačno

141. Podrazumevani port Telnet servisa je: 1. 23 2. 80 3. 110

142. Osnovni nedostatak Telnet servisa predstavlja: 1. bezbednost 2. nizak nivo performansi 3. nedostatak offline režima rada

143. Osnovna prednost SSH nad Telnet servisom je: 1. podignut nivo bezbednosti 2. podignut nivo performansi 3. offline režim rada

144. Bezbednost kod SSH servisa se ostvaruje putem: 1. šifrovanja 2. sigurne fizičke veze 3. provere identiteta korisnika

145. Naziv SSH servisa predstavlja skraćenicu od: 1. Secure SHell 2. Secret Shared Hash 3. System Service: Host

146. SSH servis se u osnovnoj primeni najčešće koristi kod: 1. UNIX operativnih sistema 2. MS Windows operativnih sistema 3. namenskih operativnih sistema

147. Pandam Telnet servisu na MS Windows platformi je: 1. Remote Desktop 2. Ping 3. Windows Media Player

10.2. Domain Name System (DNS)

148. Naziv DNS servisa predstavlja skraćenicu od: 1. Domain Name System 2. Domain Name Sever 3. Domain Name Service

149. Osnovna funkcionalnost DNS servisa je: 1. prevođenje naziva domena u IP adres i obrnuto 2. prevođenje IP adresa u ARP adrese 3. prevođenje ARP adresa u MAC adrese

150. DNS servis se uglavnom koristi: 1. kao podrška ostalim servisima 2. samostalno 3. u offline režimu rada

151. U preteče DNS servisa spadaju: 1. hosts fajl 2. deljeni hosts fajl 3. Internet domain servis 4. hosts finder 5. ARP protokol

152. U mreži koja koristi “hosts” fajlove na 18 računara, dodavanje novog računara zahteva izmenu: 1. 19 fajlova (18+1) 2. 18 fajlova 3. 7 fajlova (18/2+1)

153. Validne zapise u “hosts” fajlovima predstavljaju: 1. 127.0.0.1 localhost 2. 192.168.1.1 adam.tool adam 3. 291.4.35.18 www.example.com 4. 192.168.10.1 5. 192.168.10.0 a b c d e f g h

154. Hosts fajlovi se mogu koristiti u kombinaciji sa DNS servisom. 1. Tačno 2. Netačno

155. Hosts fajlovi u odnosu na DNS podrazumevano imaju: 1. viši prioritet 2. niži prioritet

156. Ukoliko je sadržaj fajla “/etc/host.conf” na UNIX računaru “order hosts, bind”, za domen “www.example.com” podrazumevani DNS server vraća adresu X.X.X.X dok je sadržaj “hosts” fajla “www.example.com Y.Y.Y.Y”, resolver će domenu www.example.com pridružiti adresu: 1. X.X.X.X 2. Y.Y.Y.Y 3. X.X.X.Y

157. “Resolver” komponenta operativnih sistem je zadužena za: 1. korišćenje DNS servisa i hosts fajla 2. učitavanje drajvera mrežnih interfejsa 3. kontrolu sloja veze

158. Prostor domenskih imena je organizovan: 1. hijerarhijski, u vidu stabla 2. relaciono, u vidu relacija b.p. 3. kombinovano

159. Kod domena “www.singidunum.ac.yu” oznaka “yu” predstavlja: 1. zero-level domen 2. top-level domen 3. second-level domen

160. Kod domena “www.singidunum.ac.yu” poddomen domena “ac” je: 1. singidunum 2. ac.yu 3. yu

161. Maksimalan broj elemenata (odvojenih tačkom) u nazivu domena je: 1. 15 2. 63 3. 127

162. Maksimalna dužina elemenata (odvojenih tačkom) u nazivu domena je: 1. 15 karaktera 2. 63 karaktera 3. 127 karaktera

163. Maksimalna dužina naziva domena ne sme preći: 1. 127 karaktera 2. 255 karaktera 3. 65536 karaktera

164. Root serveri DNS servisa su zaduženi za: 1. davanje informacija o top-level domenima 2. kontrolu rada ostalih DNS servera 3. proveru integriteta DNS stabla Interneta

165. Za jedan domen može biti zadužen: 1. 1 DNS server 2. 1 ili 2 DNS servera 3. 1 ili više DNS servera

166. Top-level domeni mogu biti: 1. vezani za zemlju 2. generički 3. infrastrukturni 4. vezani za kontinent

5. dinamički 167. Primer generičkog top-level domena je:

1. xyz.rs 2. www.serbia.com 3. 10.IN-ADDR.ARPA.

168. Primer top-level domena vezanog za zemlju je: 1. xyz.rs 2. www.serbia.com 3. 10.IN-ADDR.ARPA.

169. Primer infrastrukturnog top-level domena je: 1. xyz.rs 2. www.serbia.com 3. 10.IN-ADDR.ARPA.

170. U slučaju DNS servisa komponenta “resolver” se nalazi na strani: 1. klijenta 2. servera 3. prenosnog puta

171. Ukoliko klijentov DNS server ne zna IP adresu domena “www.singidunum.ac.yu” on će se za pomoć obratiti prvo: 1. nekom od root DNS servera 2. DNS serveru nadležnom za .yu domen 3. lokalnom infrastrukturnom DNS serveru

172. “Keširanje” kod DNS servisa označava: 1. privremeno skladištenje ostvarenih informacija 2. visoku cenu korišćenja DNS servisa 3. mogućnost DNS serverske aplikacije da pristupi keš memoriji CPU-a

173. “Keširanje” kod DNS servisa se pozitivno odražava na: 1. performanse 2. količinu ostvarenog mrežnog saobraćaja 3. tačnost

174. Korišćenjem “keširanja” kod DNS servisa broj upita: 1. smanjuje se 2. ostaje isti 3. povećava se

175. Parametar DNS zapisa koji se nalazi u direktnoj vezi sa “keširanjem” je: 1. TTL 2. Serial 3. Refresh 4. Retry 5. Expire

176. Postavljanje parametra TTL na vrednost 86400 kod DNS zapisa ograničava period u kome razrešavanje može biti netačno na: 1. 1 dan 2. 10 dana 3. 31 dan

177. Parametar “Serial” kod DNS servisa se koristi za utvrđivanje: 1. da li je informacija izmenjena 2. perioda nakon koga će slave i sec. serveri osvežiti podatke 3. perioda nakon koga će slave i sec. ponovo pokušati u slučaju neuspeha 4. perioda nakon koga će slave i sec. serveri odustati od neuspešnih pokušaja

178. Parametar “Refresh” kod DNS servisa se koristi za utvrđivanje:

1. da li je informacija izmenjena 2. perioda nakon koga će slave i sec. serveri osvežiti podatke 3. perioda nakon koga će slave i sec. ponovo pokušati u slučaju neuspeha 4. perioda nakon koga će slave i sec. serveri odustati od neuspešnih pokušaja

179. Parametar “Retry” kod DNS servisa se koristi za utvrđivanje: 1. da li je informacija izmenjena 2. perioda nakon koga će slave i sec. serveri osvežiti podatke 3. perioda nakon koga će slave i sec. ponovo pokušati u slučaju neuspeha 4. perioda nakon koga će slave i sec. serveri odustati od neuspešnih pokušaja

180. Parametar “Expire” kod DNS servisa se koristi za utvrđivanje: 1. da li je informacija izmenjena 2. perioda nakon koga će slave i sec. serveri osvežiti podatke 3. perioda nakon koga će slave i sec. ponovo pokušati u slučaju neuspeha 4. perioda nakon koga će slave i sec. serveri odustati od neuspešnih pokušaja

10.3. File Transfer Protocol (FTP)

181. Skraćenica FTP označava: 1. File Transfer Protocol 2. Fast Transmission Protocol 3. Functional Transactions Protocol

182. Osnovna uloga FTP protokola je da: 1. omogući razmenu fajlova između računara u mreži 2. omogući rad na udaljenom računaru 3. omogući sinhronizaciju sistemskih parametara članova mreže

183. SFTP i FTPS protokoli je varijante FTP protokola koje nude: 1. bezbednost 2. performanse 3. korekciju greške

184. SFTP protokol bezbednost nudi putem: 1. korišćenja SSH 2. korišćenja SSL 3. korišćenja internog algoritma

185. FTPS protokol bezbednost nudi putem: 1. korišćenja SSH 2. korišćenja SSL 3. korišćenja internog algoritma

10.4. Elektronska pošta (E-mail)

186. E-mail adresa se sastoji od sledećih elemenata: 1. korisničkog imena primaoca 2. domena korisnika 3. protokola 4. porta 5. verzije

187. Skraćenica MUA se odnosi na: 1. serverski deo e-mail servisa 2. klijentski deo e-mail servisa 3. protokol e-mail servisa

188. Skraćenica MTA se odnosi na: 1. serverski deo e-mail servisa 2. klijentski deo e-mail servisa 3. protokol e-mail servisa

189. Pri slanju e-mail poruke korisnik koristi: 1. SMTP server 2. POP3 server 3. IMAP server

190. Pri pristupu e-mail porukama na serveru korisnik može koristiti: 1. SMTP protokol 2. POP3 protokol 3. IMAP protokol

191. SMTP skraćenica označava: 1. Simple Mail Transfer Protocol 2. SendMail Transport protocol 3. Standard Mail Transaction Protocol

192. Pri slanju e-mail poruka koristi se sledeći tip zapisa u DNS-u: 1. MX 2. MTA 3. MUA 4. MS

10.5. SMB/CIFS

193. SMB i CIFS protokoli se primarno koriste na: 1. MS Windows operativnim sistemima 2. UNIX operativnim sistemima 3. namenskim operativnim sistemima

194. SMB/CIFS protokoli se koriste za: 1. razmenu fajlova, štampača i portova 2. razmenu elektronske pošte 3. razmenu sistemskih parametara

10.6. HTTP, WWW i Web 2.0

195. HTTP označava: 1. Hyper Text Transfer Procotol 2. Hash Transaction Transport Protocol 3. Half Text Transport Protocol

196. Protokol je: 1. HTTP 2. WWW 3. Web

197. Web predstavlja: 1. protokol Interneta 2. servis Interneta 3. aplikaciju Interneta

198. HTML predstavlja: 1. format podataka kojim se Web servis distribuira 2. protokol kojim se Web servis distribuira 3. adresu Web dokumenata

199. HTML predstavlja:

1. jezik za označavanje 2. programski jezik 3. binarni kod

200. Osnovne komponente Web-a su: 1. protokol (HTTP) 2. format (HTML) 3. server 4. klijent 5. sistem adresiranja 6. sistem zaštite podataka

201. Podrazumevani port HTTP protokola je: 1. 21 2. 80 3. 110

202. Organizacija nadležna za razvoj Web-a i tehnologija na kojima on počiva je: 1. W3C 2. WWW Standards Organization 3. IETF 4. IEEE

203. Klijentsku stranu Web servisa predstavljaju: 1. Internet Explorer 2. Mozila Firefox 3. Apache 4. MS IIS

204. Skraćenica URI označava: 1. Uniform Resource Identifier 2. Universal Resource Identifier 3. Unique Resource Identifier

205. Šema URI/URL-a “https://www.singidunum.ac.yu/index.php?s=1” je: 1. http 2. www.singidunum.ac.yu 3. index.php 4. s=1

206. U tehnologije koje omogućavaju dinamičko kreiranje HTML dokumenata spadaju: 1. ASP 2. JSP 3. PHP 4. CSS 5. HTML

207. Dinamičko kreiranje HTML dokumenata ima negativan uticaj na: 1. bezbednost servera 2. performanse servera 3. kvalitet usluge 4. brzinu prenosa

208. Skalabilnost predstavlja mogućnost povećanja: 1. performansi putem dodavanja hardverskih resursa 2. dostupnosti kroz kvalitet opreme 3. kontrole opterećenja u skladu sa resursima

209. Dodavanje većeg broja servera koji opslužuju isti Web sajt je: 1. horizontalna skalabilnost 2. vertikalna skalabilnost 3. dijagonalna skalabilnost

210. Dodavanje RAM memorije serveru koji opslužuje Web sajt je: 1. horizontalna skalabilnost 2. vertikalna skalabilnost 3. dijagonalna skalabilnost

211. U tehnologije Web-a na strani klijenta spadaju: 1. CSS 2. JavaScript 3. PHP

212. Osnovne komponenta Web-a 2. generacije su: 1. web services 2. AJAX 3. web syndication 4. HTTP2 5. web crawlers 6. web spiders

10.7. Network Time Protocol (NTP)

213. NTP protokol je zadužen za: 1. sinhronizacija časovnika računara 2. sinhronizaciju mrežnih parametara računara 3. sinhronizaciju fajlova računara

214. NTP skraćenica označava: 1. Network Time Protocol 2. Network Transfer Protocol 3. Network Transaction Protocol

10.8. Simple Network Management Protocol (SNMP)

215. Skraćenica SNMP označava: 1. Simple Network Management Protocol 2. System Network Management Protocol 3. Secure Network Management Protocol

216. Uloga SNMP protokola je: 1. upravljanje i informisanje o uređajima na mreži 2. sinhronizacija časovnika računara 3. prenos kratkih poruka

10.9. Voice over IP (Internet telefonija)

217. VoIP sistem prenosa podataka ima tendenciju da zameni: 1. PSTN 2. Web 3. IPv4

10.10. Instant Messaging

218. “Instant Messaging” servisi su uglavnom bazirani na arhitekturi: 1. peer-to-peer 2. host-based 3. SOA

10.11. Video-konferencija 219. Webcasting je poseban vid:

1. video konferencije 2. Web servisa 3. IM servisa

11. Bezbednost, dostupnost i performanse

11.0. Uvodna lekcija

11.1. Mogući napadi i zaštite računarskih mreža

220. Za otkrivanje napada mogu se koristiti sledeći atributi računarskih mrežnih komunikacija: 1. izvori 2. nosioci 3. ciljevi 4. ponašanja 5. tragovi 6. uzroci 7. trajanje 8. količina sadržaja

221. Postavljanje sistema odbrane na niže umesto na više slojeve TCP/IP modela: 1. smanjuje rizik 2. nema nikakav uticaj 3. povećava rizik

222. Na performanse sistema povoljno utiče prepoznavanje napada na: 1. što nižem sloju TCP/IP modela 2. što višem sloju TCP/IP modela 3. sloj nema nikakvog uticaja

223. Osnovni problemi pri zaštiti mrežnih komunikacija na fizičkom sloju su: 1. korišćenje tuđih komunikacionih kanala 2. nedovoljna preciznost 3. niske performanse 4. visoka cena zaštite kod WiFi kanala

224. Na preciznost sistema zaštite putem filtriranja saobraćaja pozitivno utiče mogućnost pristupa: 1. što većem broju slojeva OSI i TCP/IP modela 2. što manjem broju slojeva OSI i TCP/IP modela 3. pristup slojevima nema uticaja na preciznost

225. Napad koji je orijentisan na komunikacioni kanal kojim se pristupa resursu je: 1. DoS 2. QoS 3. OoS

226. “Log” fajlovi mogu pozitivno uticati na bezbednost sistema time što omogućavaju: 1. naknadu analizu napada 2. preventivnu zabranu polisama 3. korišćenje logaritamskih funkcija

227. “Log” fajlove je najbolje čuvati na: 1. lokalnom računaru 2. udaljenom umreženom računaru 3. udaljenom izolovanom računaru

11.2. Firewall

228. “Firewall” komponenta služi za: 1. filtriranje mrežnih konekcija 2. povećavanje performansi sistema 3. odbranu od DoS napada usmerenih na komunikacioni kanal

229. “Firewall” sistemi mogu biti realizovati u vidu: 1. računarskog softvera 2. namenskih uređaja 3. stand-alone radnih stanica 4. *TP kablova

230. Prednosti namenskih firewall uređaja su: 1. jednostavnost (nema dodatnog softvera) 2. performanse (namenski dizajn hardvera) 3. cena (jefitnije rešenje od softverskog) 4. pristupačnost (moguće ih je preuzeti putem Interneta)

231. “Firewall” sistemi svoj sistem odlučivanja zasnivaju na osnovu: 1. polisa 2. random parametara 3. polovljenja intervala

232. Prednosti firewall sistema realizovanih u vidu računarskog softvera su: 1. mogućnost instalacije na korisničke računare 2. pristupačnost (moguće ih je preuzeti putem Interneta) 3. cena (jeftinije rešenje od namenskog hardvera) 4. performanse

233. Softverski realizovani firewall sistemi mogu biti realizovani u vidu: 1. modula operativnog sistema 2. korisničkog softvera 3. hardverskih modula računara 4. protokola

234. Preciznost firewall sistema u velikoj meri zavisi od: 1. broja i najvišeg podržanog sloja OSI i TCP/IP modela 2. tipa realizacije (softverska/hardverska) 3. načina kabliranja mreže

235. Firewall sistemi 1. generacije kao parametar najvišeg nivoa mogu koristiti: 1. port transportnog protokola 2. adresu mrežnog protokola 3. parametre aplikativnog sloja 4. parametre vezane za kontekst poruke



238. Instalacija na spojnim tačkama različitih mreža je odlika:

1. mrežnih firewall sistema 2. ličnih firewall sistema 3. firewall 1. i 2. generacije

11.3. IDS i IPS sistemi

239. Skraćenica “IDS” označava: 1. Intrusion Detection System 2. Integrated Defence System 3. Improved Devices System

240. Skraćenica “IPS” označava: 1. Intrusion Prevention System 2. Integrated Protection System 3. Improved Protocol System

241. Sistemi zaduženi za odbijanje napada na nivou mreže su: 1. HIPS 2. NIPS 3. TIPS

242. Sistemi zaduženi za odbijanje napada na nivou pojedinačnih sistema su: 1. HIPS 2. NIPS 3. TIPS

243. Tzv. “rootkit” alati omogućavaju: 1. prikrivanje tragova napada 2. sistem zaštite baziran na IPS sistemima 3. sistem zaštite visokih performansi

12.Operativni sistemi računara i mrežna podrška

12.0. Uvodna lekcija

244. Osnovne funkcije operativnih sistema računara su: 1. upravljanje centralnim procesorom 2. upravljanje memorijom 3. upravljanje periferijskim uređajima 4. upravljanje mrežnim komunikacijama 5. upravljanje ulaznim uređajima

245. “Multitasking” osobina operativnih sistema omogućava: 1. izvršavanje više korisničkih programa istovremeno 2. rad većeg broja korisnika na računaru istovremeno 3. mogućnost rada na različitih hardverskim platformama

246. Na računaru sa jednim procesorom na kome se izvršava operativni sistem sa podrškom za “multitasking” u jednom trenutku se može izvršavati: 1. samo jedan korisnički proces 2. do 65536 korisničkih procesa 3. neograničen broj korisničkih procesa

12.1. Realizacije mrežne podrške u operativnim sistemima

247. Operativni sistemi uglavnom imaju podršku za: 1. 1-2 slojeve OSI i TCP/IP ref. modela 2. 3-4 slojeve OSI i TCP/IP ref. modela 3. 2-5 slojeve OSI i TCP/IP ref. modela

248. Podrška za TCP protokol se najčešće nalazi u: 1. operativnom sistemu 2. korisničkom softveru 3. hardverskom interfejsu

249. Podrška za IP protokol se najčešće nalazi u: 1. operativnom sistemu 2. korisničkom softveru 3. hardverskom interfejsu

250. Podrška za UDP protokol se najčešće nalazi u: 1. operativnom sistemu 2. korisničkom softveru 3. hardverskom interfejsu

251. Podrška za HTTP protokol se najčešće nalazi u: 1. operativnom sistemu 2. korisničkom softveru 3. hardverskom interfejsu

252. Podrška za SMTP protokol se najčešće nalazi u: 1. operativnom sistemu 2. korisničkom softveru 3. hardverskom interfejsu

12.2. UNIX/Linux operativni sistemi

253. Izvorni kod Linux operativnog sistema je: 1. javno dostupan svim zainteresovanima 2. dostupa proizvođačima hardvera/softvera 3. zaštićen i nedostupan

254. Zapis “nameserver 192.168.1.1” se može naći u fajlu UNIX-a: 1. /etc/resolv.conf 2. /etc/host.conf 3. /etc/hosts

255. Zapis “order hosts, bind” se može naći u fajlu UNIX-a: 1. /etc/resolv.conf 2. /etc/host.conf 3. /etc/hosts

256. Zapis “192.168.1.1 nameserver” se može naći u fajlu UNIX-a:

1. /etc/resolv.conf 2. /etc/host.conf 3. /etc/hosts

257. Za aktiviranje interfejsa na kompleksnim mrežnim adapterima na UNIX operativnim sistemima se koristi alat: 1. ifport 2. ifconfig 3. usernetctl

258. Za izmenu IP adrese na UNIX operativnim sistemima se koristi alat: 1. ifport 2. ifconfig 3. usernetctl

259. Za aktiviranje/deaktiviranje mrežnog interfejsa od strane korisnika na UNIX operativnim sistemima se koristi alat: 1. ifport 2. ifconfig 3. usernetctl

260. Za postavljanje “default gateway” parametra na UNIX operativnom sistemu koristi se alat: 1. ifconfig 2. route 3. usernetctl

261. Izbaciti uljeza u grupi UNIX alata: 1. host 2. nslookup 3. dig 4. nstat

262. Za povezvanje UNIX računara putem DialUp-a neophodno je imati alat: 1. pppd 2. sliplogin 3. diald

263. Osluškivanje portova na UNIX računaru i pokretanje programa za obradu u slučaju zahteva, karakteristika je alata: 1. inetd 2. ifport 3. host

7.Sloj veze 7.0. Uvodna lekcija 1.Sloj veze podataka nalazi se:

1.1.Između fizičkog i mrežnog sloja 1.2.Između mrežnog i transportnog sloja 1.3.Između mrežnog i aplikativnog sloja 1.4.Između transportnog i aplikativnog sloja

2.Osnovne funkcije sloja veze podataka su: 2.1.Određivanje početka i kraja okvira 2.2.Kontrola pristupa medijumu 2.3.Kontrola greške 2.4.Rutiranje okvira 2.5.Kodovanje i signalizacija 2.6.Definisanje električnih i mehaničkih karakteristika

3.Algoritmi na sloju veze podataka obezbeđuju pouzdanu i efikasnu komunikaciju između: 3.1.Dva susedna računara (uređaja) u mreži 3.2.Dva krajnja računara na mreži 3.3.Dva sloja u jednom računaru

4.Podela mreža u odnosu na način pristupa komunikacionom medijumu: 4.1.Broadcast (pristup na osnovu sadržaja) i point-to-point mreže (kontrolisani pristup) 4.2.Povremene mreže (povezivanje i isključivanje sa mreže) i mreže sa stalnim pristupom (permanentni pristup) 4.3.Analogne mreže (analogni pristup) i digitalne mreže (digitalni pristup) 4.4.Peer-to-peer mreže (ravnopravnih računara) i klijent/server mreže (master i slave računari)

5.Usluge koje sloj veze podataka obezbeđuje za mrežni sloj mogu biti: 5.1.Prenos podataka bez uspostavljanja direktne veze i bez potvrde o prijemu 5.2.Prenos podataka bez uspostavljanja direktne veze sa potvrdom o prijemu 5.3.Prenos podataka sa uspostavljanjem direktne veze i sa potvrdom o prijemu 5.4.Prenos podataka sa uspostavljanjem direktne veze i bez potvrde o prijemu

6.Prenos podataka bez uspostavljanja direktne veze i bez potvrde o prijemu je pogodan: 6.1.Na mestima sa malom verovatnoćom greške 6.2.Za prenos podataka u realnom vremenu 6.3.Kod bežičnog prenosa podataka

7.Ako se prenos okvira vrši bez potvrde o prijemu, šta se dešava sa okvirima koji nisu stigli na odredište: 7.1.Protokolima na višim slojevima može se obezbediti da stigne ceo paket 7.2.Okviri su trajno izgubljeni i mogu se zanemariti 7.3.Okviri lutaju mrežom i opterećuju sve računare i uređaje u mreži

8.Prenos podataka bez uspostavljanja direktne veze sa potvrdom o prijemu je pogodan: 8.1.Kod bežičnog prenosa podataka 8.2.Na mestima sa malom verovatnoćom greške 8.3.Za prenos podataka u realnom vremenu 8.4.U optičkim komunikacijama

9.Prenos podataka sa uspostavljanjem direktne veze i sa potvrdom o prijemu je pogodan: 9.1.Za vezu između rutera (komunikaciona veza postaje savršena) 9.2.Za prenos podataka u realnom vremenu (svi podaci se prenose sa 100% verovatnoće) 9.3.U optičkim komunikacijama (za postizanje maksimalne brzine prenosa)

10.Za obeležavanje početka i kraja okvira koriste se sledeće tehnike:

10.1.Prebrojavanje broja znakova (znak dužine okvira) 10.2.Upotreba indikatorskih bajtova (bajt orijentisani protokoli) 10.3.Upotreba indikatorskih bita (bit orijentisani protokoli) 10.4.Upotreba početnog i završnog impulsa čiji se intenzitet značajno razlikuje u odnosu na korisne podatke 10.5.Stohastička tehnika vremenske raspodele početka (start time-division), koja se gausovski ponaša

11.Osnovna mana tehnike sa prebrojavanjem broja znakova je: 11.1.Dužina okvira može biti netačno očitana na prijemu 11.2.Troši se puno vremena za prebrojavanje znakova 11.3.Podatak o dužini okvira nepotrebno povećava samu dužinu okvira

12.U tehnici sa indikatorskim bajtovima -flagovi (bajt orijentisani)karaketristično je sledeće: 12.1.Karakterističan flag može se naći u korisnim podacima 12.2.Nisu svi protokoli bajt orijentisani 12.3.Na predaji se pre karakterističnog flag-a umeće odgovarajući indikatorski bajt 12.4.Obavezno nastupa greška na prijemu ako se u korisnim podacima nađe odgovarajući flag

13.U tehnici sa indikatorskim bitima (bit orijentisani)karaketrističan indikator je: 13.1.01111110 13.2.01010101 13.3.00110011 13.4.10000001

14.Ako u tehnici sa indikatorskim bitima (bit orijentisani)u korisnim podacima postoji indikatorski kod on se na predaji zamenjuje sa: 14.1.011111010 14.2.10101010 14.3.11001100 14.4.01111110

7.1. Podela sloja veze 15.MAC podsloj je skraćenica od:

15.1.Media Access Control 15.2.Master Access Control 15.3.Master Access Capsulation

16.X-ON/X-OFF protokol je: 16.1.Protokol u kome prijemnik dozvoljava ili zaustavlja predaju 16.2.Protokol u kome predajnik dozvoljava ili zaustavlja prijem 16.3.Protokol u kome predajnik postavlja X-ON signal, a prijemnik X-OFF 16.4.Protokol u kome prijemnik postavlja X-ON signal, a predajnik X-OFF

17.Poliranje je tehnika kontrole pristupa medijumu u kojoj: 17.1.Server proziva klijenta, a on tada šalje podatke ako ih ima 17.2.Klijent proziva servera kada ima spremne podatke za predaju 17.3.Protokol u kome predajnik postavlja X-ON signal, a prijemnik X-OFF 17.4.Protokol u kome prijemnik postavlja X-ON signal, a predajnik X-OFF

18.Token passing (prosleđivanje žetona) predstavlja sledeću tehniku pristupa komunikacionom medijumu:

18.1.Poliranje 18.2.Pristup na osnovu sadržaja 18.3.X-ON/X-OFF tehniku kontrole

19.U pristupu komunikacionom medijumu na osnovu sadržaja (deljeni komunikacioni medijum):

19.1.Mogu da nastupe kolizije 19.2.Ne mogu da nastupe kolizije 19.3.Kolizije nastupaju samo kada klijenti i serveri izgube sinhronizam

20.U pristupu komunikacionom medijumu na osnovu sadržaja: 20.1.Broj kolizija se povećava ako se povećava broj povezanih računara na deljenom medijumu 20.2.Broj kolizija je uvek fiksan 20.3.Broj kolizija se povećava do jedne tačke (optimum), a posle toga se smanjuje

7.2. Kontrola toka 21.Osnovni zadatak kontrole toka je da:

21.1.Obezbedi prenos bez grešaka 21.2.Spreči pretrpavanje odredišta podacima 21.3.Izvuče statističke podatke o prenosu

22.Vreme slanja je vreme potrebno da: 22.1.se pošalju svi bitovi na medijum za komunikaciju 22.2.svi bitovi stignu od predajnika do prijemnika 22.3.da se započne komunikacija

23.Vreme propagacije je vreme potrebno da: 23.1.se pošalju svi bitovi na medijum za komunikaciju 23.2.svi bitovi stignu od predajnika do prijemnika 23.3.se započne komunikacija

7.3. Kontrola greške 24.Tipovi grešaka na prenosnom putu su:

24.1.Promenjen podatak (bit) na liniji 24.2.Izostavljanje bita 24.3.Umetanje bita 24.4.Greške u kucanju

25.Error rate označava: 25.1.Nivo greške na komunikacionom kanalu 25.2.Brzina prostiranja greške 25.3.Odnos signal/šum na komunikacionom kanalu

26.Burst error su greške za koje je karakteristično sledeće: 26.1.Više pogrešnih bita u isto vreme (skoncentrisanost) 26.2.Greške nisu uniformno raspodeljene 26.3.Ravnomerna raspodela grešaka u dužem vremenskom intervalu 26.4.Jedan pogrešan bit na 10000 poslatih

27.Eho u komunikacionom kanalu je: 27.1.Signal koji se zbog lošeg komunikacionog kanala reflektuje od daljeg kraja i vraća ka izvorištu 27.2.Signal koji se javlja zbog bliskoh energetskih kablova 27.3.Signal koji uzrokuju promene analognih signala (amplituda, frekvencija ili faza)

28.Kod pojačavanja digitalnih signala (npr. u ripiteru):

28.1.Restaurira se i pojačava samo korisni signal 28.2.Pored pojačanja signala pojačava se i šum, pa se pojačanje digitalnih signala može raditi ograničen broj puta 28.3.Ispravljaju se greške tipa umetanja ili izostavljanja bita, koje su nastale na prenosnom putu

29.Za detekciju greške na prijemu: 29.1.I na predajnoj i na prijemnoj strani izračunavaju se redudantni biti (dodatak) 29.2.Izračunavanje redudantnih bita (dodatka) obavlja se samo na predajnoj strani, a dobijeni dodatak se šalje sa

korisnim podacima 29.3.Izračunavanje redudantnih bita (dodatka) obavlja se samo na prijemnoj strani. Ako postoji greška podaci se

odbacuju. 30.Tehnike za detekciju greške na sloju veze podataka su:

30.1.Provera parnosti 30.2.LRC – Longitudinalna redudantna provera 30.3.Polinomijalna provera (Checksum, CRC) 30.4.Izomorfna ciklična provera 30.5.Detect-poly mehanizam

31.Hemingovo rastojanje za reči 10000001 i 10000101 je: 31.1.1 31.2.2 31.3.4 31.4.8

32.Detekcija d grešaka (bita) zahteva kod sa minimalnim Haming-ovim rastojanjem od: 32.1.d+1 32.2.d+2 32.3.2d-1 32.4.2d+1

33.Korekcija d grešaka (bita) zahteva kod sa minimalnim Haming-ovim rastojanjem od: 33.1.2d+1 33.2.d+1 33.3.d+2 33.4.2d-1

34.Bit parnosti može da detektuje u kodnoj reči: 34.1.Jedan pogrešan bit 34.2.Tri pogrešna bita 34.3.Dva pogrešna bita 34.4.Četiri pogrešna bita

.4. Protokoli na sloju veze - Data Link Protocols 35.Protokoli na sloju veze se dele na:

35.1.protokole sa asinhronim i sinhronim prenosom 35.2.protokole sa asimetričnim i simetričnim prenosom 35.3.protokole sa bitskim i binarnim prenosom

36.Slanje jednog karaktera nezavisno od ostatka poruke je karakteristika: 36.1.Protokola sloja veze sa asinhronim prenosom 36.2.Protokola sloja veze sa sinhronim prenosom 36.3.Svih protokola sloja veze

37.Slanje jednog karaktera u okviru bloka je karakteristika: 37.1.Protokola sloja veze sa asinhronim prenosom 37.2.Protokola sloja veze sa sinhronim prenosom 37.3.Svih protokola sloja veze

38.Izraz “start-stop” prenos se odnosi na: 38.1.asinhroni prenos podataka 38.2.sinhroni prenos podataka

39.Blokovi podataka kod protokola veze sa sinhronim prenosom nazivaju se: 39.1.ramovi ili paketi 39.2.čvorovi 39.3.kontrolne poruke za sinhronizaciju

40.U protokole na sloju veze sa sinhronim prenosom podataka spadaju: 40.1.protokoli orijentisani ka bajtu (PPP) 40.2.protokoli orijentisani ka bitu (SDLC, HDLC) 40.3.protokoli u kojima se broje bajtovi (Ethernet) 40.4.protokoli za prenos ML dokumenata (HTTP) 40.5.protokoli za prenos fajlova (FTP)

41.Point-to-Point Protocol sloja veze se najčešće koristi kod: 41.1.umrežavanja računara putem dial-up linija 41.2.umrežavanja računara putem Ethernet tehnologije 41.3.umrežavanja računara putem Token-ring tehnologije

7.5. Efikasnost prenosa 42.Za mali broj povezanih računara (manje od 20) brže je vreme odziva kod:

42.1.Pristupa medijumu na osnovu sadržaja (deljeni resurs) 42.2.Kontrolisanog pristupa (server upravlja klijentima) 42.3.Moguće je da jedan ili drugi pristup budu efikasniji, a to zavisi od dužine okvira podataka.

43.Pri korišćenju 7-bitnih ASCII karaktera uz dodatak bita parnosti, početnog i krajnjeg bita efikasnost prenosa je: 43.1.30% 43.2.70% 43.3.90%

7.6. Ethernet 44.IEEE oznaka za Ethernet je:

44.1.802.3 44.2.801.2 44.3.800.1

45.CSMA/CD je oznaka za: 45.1.Carrier Sense Mutiple Access with Collision Detection 45.2.Collision Statistical Measurement Analysis / Carrier Detection 45.3.Connection System Management Address and Connection Detection

46.Osim specifikacije na sloju veze Ethernet specificira i: 46.1.fizički sloj 46.2.mrežni sloj 46.3.transportni sloj

47.Ethernet definiše sledeće brzine prenosa podataka: 47.1.10 Mb/s 47.2.16 Mb/s 47.3.100 Mb/s 47.4.128 Mb/s 47.5.1000 Mb/s

48.Mogućnost Ethernet-a da utvrdi grešku usled istovremenog slanja podataka od više različitih članova mreže je: 48.1.Collision Detection 48.2.Fast Ethernet 48.3.Broadcast

49.Provera medijuma pre slanja podataka kod Ethernet-a se naziva: 49.1.Carrier Sense 49.2.Collision Detection 49.3.Broadcast

50.Ethernet okvir se sastoji od: 50.1.zaglavlja 50.2.podataka 50.3.kontrolnih parametara 50.4.parametara transportnog protokola

51.Maksimalna dužina Ethernet okvira je: 51.1.16 bajtova 51.2.1024 bajta 51.3.1518 bajtova 51.4.65536 bajtova

52.Ethernet okvir sadrži: 52.1.MAC adrese izvorišta i odredišta 52.2.IP adrese izvorišta i odredišta 52.3.TCP portove izvorišta i odredišta

53.U normalnom režimu rada Ethernet adapter prihvata: 53.1.podatke upućene na sopstvenu adresu 53.2.broadcast adresirane podatke 53.3.multicast adresirane podatke (sa sopstvenom adresom) 53.4.sve podatke koji se pojave na medijumu za prenos

54.CRC (Cyclic Redundancy Check) se u okviru Ethernet-a koristi za: 54.1.detekciju greške 54.2.adresiranje više primalaca 54.3.adresiranje paketa koji zahtevaju odgovor

55.Switched Ethernet u odnosu na klasični Ethernet donosi sledeće izmene: 55.1.upotrebu switch uređaja umesto hub uređaja 55.2.mogućnost istovremenog obavljanja više komunikacija 55.3.upotrebu optičkih kablova 55.4.eliminisanje korišćenja ARP protokola

56.Ethernet specifikacije se odnose na: 56.1.Fizički sloj i sloj veze podataka 56.2.Fizički sloj, sloj veze podataka i mrežni sloj 56.3.Mrežni i transportni sloj 56.4.Sloj veze, mrežni i transportni sloj

57.Za pristup fizičkom medijumu koristi se 57.1.CSMA/CD metod 57.2.Tehnika poliranja 57.3.Tehnika sa žetonima 57.4.TDM tehnika sa vremenskom raspodelom kanala

58.Ethernet kabl specifikacije 10Base5 označava: 58.1.Brzina prenosa 10Mb/s, osnovni opseg prenosa, max dužina kabla 500m, debeo koaksijalni kabl 58.2.Max rastojanje 100m, bazno adresiranje, kodiranje tehnikom No5, UTP kablovi 58.3.Brzina prenosa 100Mb/s, maksimalna dužina kabla do 100m, 5 istovremenih veza 58.4.Brzina prenosa 10Mb/s, rad u proširenom spektru, max dužina kabla 5m, tanki koaksijalni kablovi

59.Ethernet kabl specifikacije 10BaseT označava: 59.1.Brzina prenosa 10Mb/s, osnovni opseg prenosa, max dužina kabla 100m, UTP kabl 59.2.Max rastojanje 100m, bazno adresiranje, Transponovani opseg prenosa, UTP kablovi 59.3.Brzina prenosa 100Mb/s, maksimalna dužina kabla do 100m, Transponovani opseg prenosa 59.4.Brzina prenosa 10Mb/s, rad u proširenom spektru, max dužina kabla 10m, tanki koaksijalni kablovi

60.Tehnika kodiranja u simbola u mrežama tipa Ethernet je 60.1.Manchester kodiranje 60.2.NRZ 60.3.NRZ_I 60.4.Hamingovo kodiranje

61.Preambula Ethernet okvira dužine 7 bajtova sastoji se od: 61.1.Niza bajtova sa sadržajem 10101010 61.2.Niza bajtova sa sadržajem 11110000 61.3.Niza bajtova sa sadržajem 11111111 61.4.Niza bajtova sa sadržajem 00000000

62.Maksimalna dužina korisnih podataka u Ethernet okviru je 62.1.1500 bajtova 62.2.64 bajta 62.3.1024 bajta 62.4.2048 bajtova

63.MAC adresa Ethernet okvira se sastoji od: 63.1.48 bitova 63.2.64 bita 63.3.32 bita 63.4.32 bajta

64.Broadcast adresa Ethernet okvira predstavlja 64.1.Sve jedinice 64.2.Sve nule 64.3.Karakterističnu sekvencu 10101010... 64.4.Karakterističnu sekvencu 01111110

65.MAC adresa kod Etherneta je: 65.1.Adresa koja je fabrički kodirana u ROM-u Ethernet kartice 65.2.Adresa koju određuje administrator računarske mreže 65.3.Adresa koja predstavlja simboličko ime registrovano kod DNS servera 65.4.Adresa koju definiše DHCP server

66.Switch je mrežni uređaj koji radi u 66.1.Sloju veze podataka 66.2.Fizičkom sloju 66.3.Mrežnom sloju 66.4.Transportnom sloju

67.Switch je uređaj koji analizira 67.1.MAC adrese 67.2.IP adrese 67.3.Adrese portova 67.4.Komutirane adrese

68.Domen sukobljavanja (collision domain) čine 68.1.Računari povezani na istu linijsku karticu switcha 68.2.Svi računari sa broadcast adresama 68.3.Računari koji se istovremeno obraćaju istom deljenom resursu 68.4.Svi mrežni resursi u posmatranom LAN-u

69.Kada u Ethernet mrežama nema sukobljavanja 69.1.Kada postoji jedan računar u kolizionom domenu 69.2.Kada su svi računari sa različitim MAC adresama 69.3.Kada se koristi časovnik vremena slanja za svakog učesnika

70.Kada se koristi žeton za slanje, kao u Token ring mrežama

7.7. Address Resolution Protocol (ARP) 71.Skraćenica ARP predstavlja:

71.1.Address Resolution Protocol 71.2.Address Request Protocol 71.3.Address Reverse Protocol

72.Osnovna uloga ARP protokola je: 72.1.pronalaženje hardverske adrese interfejsa putem mrežne adrese 72.2.utvrđivanje dostupnosti udaljenih članova 72.3.prenos podataka dobijenih od mrežnog sloja

73.Dobijanje MAC adrese putem IP adrese se vrši pomoću: 73.1.ARP protokola 73.2.RARP protokola 73.3.IP protokola 73.4.IP2MAC protokola

74.Dobijanje IP adrese putem MAC adrese se vrši pomoću: 74.1.ARP protokola 74.2.RARP protokola 74.3.IP protokola 74.4.MAC2IP protokola

7.8. Token Ring 75.Tvorac “Token Ring” načina umrežavanja je:

75.1.IBM 75.2.IEEE 75.3.IETF

76.Token Ring omogućava sledeće brzine prenosa: 76.1.4 Mb/s 76.2.8 Mb/s 76.3.10 Mb/s 76.4.16 Mb/s 76.5.100 Mb/s

77.Logička topologija Token Ring-a je: 77.1.prsten 77.2.zvezda 77.3.magistrala

78.Fizička topologija Token Ring-a je: 78.1.prsten 78.2.zvezda 78.3.magistrala

7.9. FDDI (Fiber Distributed Data Interface) 79.Skraćenica FDDI označava:

79.1.Fiber Distributed Data Interface 79.2.Fast Data Distribution Implementation 79.3.First Double Data Interface

80.Logička topologija FDDI-a je: 80.1.prsten 80.2.zvezda 80.3.magistrala

81.Fizička topologija FDDI-a je: 81.1.prsten 81.2.zvezda 81.3.magistrala

7.10 IEEE 802.11 standard označava: 81.4.WiFi 81.5.Ethernet 81.6.Token Ring

82.Access point kod WiFi mreža se može porediti sa: 82.1.hub uređajem 82.2.UTP kablom 82.3.RJ45 konektorom

83.Osnovna prednost bežičnih mreža jeste: 83.1.jednostavnija instalacija bez kablova 83.2.veća otpornost na elektromagnetne smetnje 83.3.daleko veće brzine prenosa

84.WiFi mreže najčešće koriste frekvencijski opseg od: 84.1.902 – 928 MHz 84.2.2400 – 2483,5 MHz 84.3.5728 – 5750 MHz

94950261 Mreze

Documents

Transcript of 94950261 Mreze