V I I I S k u p p r i v r e d n i k a i n a u n i k a

447

EKOLOKI MENADMENT U FUNKCIJI ODRIVOG

DRUTVENO-EKONOMSKOG RAZVOJA

ENVIRONMENTAL MANAGEMENT FOR SUSTAINABLE SOCIO-ECONOMIC DEVELOPMENT

Dragan Mihajlovi, Dragica Stojanovi, Biljana Ili

Fakultet za manadment Zajear Apstrakt: Bezobziran odnos prema prirodi doveo je ljudsku civilizaciju u opasnost od bespovratng unienja prirodne okoline, a samim tim i sebe same. oveanstvo je u ovu opasnu situaciju dospelo zbog tenje da bez ikakvih obzira i preko svake mere poveava svoje materijalno bogatstvo. S jedne strane industrijalizacija omoguava poboljanje ivotnog standarda velikog broja ljudi dok s druge strane negativno utie na kvalitet ivotne sredine i zdravlje oveka. Do sloene ekoloke situacije dolo je i zato, to je dugo smatrano da su osnovne prirodne komponente praktino neiscrpne. Kako bi se sloenost objasnila, neophodno je uvesti ekoloki menadment kao posebnu disciplinu koja e upravljati prirodnim resursima na nain koji osigurava njihov dugoroni kvalitet i dovoljnost. Dostii milenijumske ciljeve razvoja, i jo vie, zadrati ih i unaprediti, podrazumeva odabir jedinog sigurnog puta puta odrivog razvoja. U radu se ukazuje na znaaj ekolokog menadmenta odnosno njegove uloge u postizanju odrivog drtveno - ekonomskog razvoja. Kljune rei: ekoloka kriza, ekoloki menadment, kvalitet ivotne sredine, odrivi drutveno-ekonomski razvoj. Abstract: Reckless attitude toward nature, led human civilization in danger of irreversibly destroing its natural environment, and therefore herself. Humanity is in dangerous situation because of tendency to matured without any consideration and beyond measure increasing their material wealth. On the one hand, industrialization is going to improve the living standards of many peopll, but on the other hand, there is a negative impact on environmental quality and human health. Mankind has long been considered that the basic components of natural are inexhaustible, and this view led to complex ecological situation. In order to explain the complexity of ecological ssituation, it is necessary to introduce environmental management as a discipline which manage natural resources in such way that ensures their long term quality and sufficiency. To achieve the Millennium Development Goals, and more, keep and improve them, there is only one way - way of sustainable development. Importance of environmental management in sustainable socio - economic development is the point of paper. Key words: ecological crisis, environmental management, environmental quality, sustainable socio-economic development.

Operacioni menadment u funkciji odrivog ekonomskog rasta i razvoja Srbije 2011-2020.

448

1. UVOD Zaotravanje globalne ekoloke situacije - otopljavanje, smanjenje ozonskog omotaa, irenje pustinja - predstavlja rezultat pogoranja ekoloke situacije u razliitim zemljama i regionima. ovek je konano shvatio da je pitanje dalje strategije opstanka drugaiji odnos prema ivotnoj sredini. Jedan od osnovnih koncepata ekonomike prirodnih resursa i ivotne sredine jeste koncept odrivosti ili odrivog razvoja. Uprkos razliitim interpretacijama koje se u literaturi mogu nai, ovom konceptu danas pripada centralno mesto u razmatranju drugorone perspektive opstanka i napretka oveanstva. Dakle, moe se konstatovati da sutinu koncepta odrivog razvoja ini korelacija privrednog razvoja i ivotne sredine uz uvaavnaje zakonitosti ekolokih sistema. Ovakav koncept usmeren je na racionalno korienje prirodnog bogatstva drave i u skladu sa tim, na podizanje kvaliteta ivotne sredine i kvaliteta ivota. U svrhu ostvarivanja odrivog razvoja, neophodno je i uspostavljanje novih drutvenih vrednosti koje se zasnivaju na znanju, kreativnosti i sposobnosti ljudskih resursa jednom reju, na stvaranju kvalitetnog menadmenta sa tendencijom da se sadanje drutvo transformie u drutvo koje ui.[1] Ovakav nain razmiljanja zasnovan je na fundamentalnom principu moralne pravde, tj. da svi ljudi imaju podjednaka prava na najire osnovne slobode koje ne protivuree slobodi drugih. Pravo sadanje generacije na iskoriavanje resursa i na zdravu ivotnu sredinu ne sme ugroziti isto takvo pravo narednim generacijama.[2] Sistem upravljanja ivotnom sredinom ili ekoloki menadment predstavlja tenju da se eliminiu negativne tendencije i uticaji u odnosu na ivotnu sredinu i zdravlje ljudi. Prema tome, zatita ivotne sredine ne treba da bude limitirana ekonomskom i drutvenom razvijenou. Upravljati ivotnom sredinom znai sprovoditi osnovne strateke aktivnosti kojima se definiu planski principi i kriterijumi zatite, odreuju se sredstva i definiu pravci razvoja ivotne sredine. 2. EKOLOKI MENADMENT KAO ODGOVOR NA EKOLOKU KRIZU Prelaskom u novi milenijum oveanstvo se nalo pred velikim brojem izazova. Svedoci smo svakodnevnih upozorenja koja ukazuju na velike probleme koji se javljaju u svim oblastima ovekovog ivota i rada, bilo kao pojedinca, bilo kao lana ue sredine ili ljudske zajednice u celini. Porazna je injenica da je u najveoj meri ovek i njegova tenja za napretkom u svakom smislu rezultirala pojavom najveeg broja problema koji su naa stvarnost, a problemi e se u velikoj meri odraziti i na ivot buduih generacija. Iz svega toga moemo rei da se nastanak i razvoj ekoloke krize pojavljuje uporedo sa nastankom i razvojem ljudske civilizacije, s tim da se ta kriza ispoljava u jednom jedinom obliku, u zagaenju prirodne sredine. U globalne probleme koji predstavljaju manifestaciju krize spadaju: iscrpljenost privrednih resursa i sa tim povezana energetska kriza, zagaenje i opadanje kvaliteta ivota u svakom smislu. Uporedo sa rastuom eksploatacijom i preradom prirodnih resursa, uveava se koliina raznih otpadnih predmeta i materija u prirodnoj sredini. Zbog toga je neophodno da se u svetskim

V I I I S k u p p r i v r e d n i k a i n a u n i k a

449

razmerama radikalnije izmeni sadanji tempo eksploatacije prirodnih bogatstava i u tom pravcu usmeri dalji pravac nauno-tehnikog i tehnolokog procesa. Ekoloku krizu sve uestalije prate ekoloke katastrofe, a njih u najveem broju izaziva ovek, direktno ili indirektno. Naruavanje ekoloke ravnotee nastaje dakle, kao posledica ovekove radne delatnosti, kojom ovek prisvaja" prirodu, i stvara proizvode. Pri tome ne dolazi samo do poremeaja ekoloke ravnotee i ekosistema, ve i do ugroavanja integriteta oveka i njegovog opstanka. Efekti ekoloke krize su sledei:

zagaenje ivotne sredine, promena klime, ozonske rupe i unitavanje ozonskog omotaa, nedostatak hrane.

Sve ovo nam ukazuje da vie nema mesta okretanju glave, odnosno prebacivanju odgovornosti na nekoga i neto. Trenutak je da se sa ovakvim stanjem suoimo otvorenih oiju i pokuamo da uinimo sve to je u naoj moi ne bi li ga promenili, preobrazili u neko novo, bolje i kreativnije. Niko drugi ne moe to uraditi umesto nas, niti hoe. Promene do kojih je dolo u tehniko-tehnolokoj sferi su takve da iziskuju fundamentalno nov koncepcijski u osnovi izmenjen pristup u mnogim domenima i oblastima ivota i rada oveka, pa i u domenu zatite ivotne sredine. Problematika ivotne sredine ima sve vee posledice i na organizacije. U zavisnosti od reakcije organizacije, ekoloki interesi mogu uticati pozitivno ili negativno na obim postizanja postavljenih ciljeva. Zatita ivotne sredine predstavlja rizike, ali i prilike. Uspena drutva se u sve veoj meri trude da upravljaju ovim rizicima i prilikama. Rade to iz dva vana razloga: prvi, uteda finansijskih sredstava, smanjenjem trokova i drugi, mogunost nastajanja obaveza. Zatita i unapreenje ivotne sredine jedan je od najvanijih procesa dananjice, koji zahteva razliite apsekte upravljanja i znanja, a kome je krajnji cilj opstanak oveanstva. U savremenim uslovima poslovanja ekoloki menadment predstavlja sponu izmeu ekologije i klasinog menadmenta. Ukoliko ekologiju oveka shvatimo kao nauku o opstanku, a menadment kao vetinu upravljanja organizacionim sistemima prema utvrenim ciljevima i ako opstanak oveka prihvatimo kao krajnji cilj svih ljudskih sistema na ovoj planeti, ekoloki menadment moemo da definiemo kao upravljanje prema cilju opstanka putem upravljanja rizicima koji ugroavaju taj opstanak. Ekoloki menadment je prisutan na svim nivoima upravljanja na linom nivou, na nivou porodice (odnosno domainstva), na nivou kompanije (i drugih ekonomskih subjekata), na lokalnom, regionalnom i globalnom nivou dravne uprave, na nivou meunarodnih regionalnih i globalnih institucija. U svakom od pomenujtih sluajeva ekoloki menadment se mora tretirati kao uslov opstanka i opcija razvoja.[3] Iz svega napred navedenog, ekomenadment se moe definisati kao proces alociranja prirodnih i vetakih resursa, ali na takav nain da se dostigne optimum upotrebe ivotne sredine u zadovoljenju osnovnih ljudskih potreba na minimumu i ako je mogue, na odrivim osnovama. Drugim reima, ekoloki menadment obuhvata procese donoenja odluka, kojima se regulie uticaj ljudskih aktivnosti na ivotni prostor. U osnovi

Operacioni menadment u funkciji odrivog ekonomskog rasta i razvoja Srbije 2011-2020.

450

koncepta odrivosti, centralno mesto zauzima iskorienje kapaciteta ivotne sredine za ljudski napredak i razvoj ali na takva nain da ista (ivotna sredina) ne bude naruena i skroz iscrpljena. 3. EKOLOKI MENADMENT KAO METOD UPRAVLJANJA ZATITOM IVOTNE SREDINE Zatita i upravljanje ivotnom sredinom ine sastavni deo upravljanja menadmenta na svim organizacionim nivoima i na svim poslovnin funkcijama. U tu svrhu, menadment bi trebalo da uvodi kontinuirani proces koji mora biti koordiniran drutvenim i ekonomskim procesima (bezbednost zaposlenih, zatita zdravlja, i dr.). Upravljanje kvalitetom ivotne sredine predstavlja sloen multidisciplinarni zadatak iju strateku osnovu ine principi odrivog urbanog razvoja i koji moe biti uspeno ostvaren ukoliko postoji dobro koncipiran ekoloki menadment u samoj ivotnoj sredini. Principi i elementi upravljanja ivotnom sredinom mogu zauzimati sledee strategije:

1) Politika zatite ivotne sredine, 2) planiranje, 3) uvoenje i implementacija, 4) proveravanje i korektivne mere, 5) preispitivanje i poboljanje, i 6) kontinuirano poboljanje.[4]

U svakoj od pobrojanih strategije upravljanja ivotnom sredinom, odnosno ekolokom menadmentu, javljaju se etiri osnovne faze:

1) faza identifikacije - dobijanje informacija na osnovu kojih bi se dolo do saznanja o potencijalnim efektima zagaivanja,

2) faza monitoringa - neposredna praenja i merenja zagaujuih materija, njihovo rasprostiranje i lokalizacija,

3) faza valorizacije - zavrava se u zbiru svih informacija u vezi sa ivotnom sredinom koje su dobijene u ranijim fazama i

4) faza regulacije - primena raznih instrumenata i mera u cilju efikasnog upravljanja ivotnom sredinom.

Za usmeravanje eljenog stanja ivotne sredine u budunosti, moraju se koristiti prognostiko-planske metode i modeli kako bi se upravljanje dovelo do egzaktnog nivoa. Zbog toga je neophodno uticati na razvoj metoda upravljanja ivotnom sredinom, kako na teorijskom nivou tako i na nivou propisa, standarda i uputstava. Model upravljanja mora da pokazuje dobar odnos izmeu subjekata (nadleni dravni organi) i objekta upravljanja (elementi ivotne sredine), sredstva upravljanja (zakoni i planovi), kao i poziciju instrumenata upravljanja (regulative, standadi, normativi, kriterijumi i informacije).[5] Sprovoenje planskih reenja zasniva se na usklaenoj primeni instrumenata i mera u razliitim oblastima usmeravanja razvoja, izgradnje i korienja prostora i zatite ivotne sredine. Upravljanje zatitom ivotne sredine predstavlja jedan od osnovnih zadataka sadanjih i buduih generacija. Opte je prihvaen stav da ekoloki menadment objedinjava pet

V I I I S k u p p r i v r e d n i k a i n a u n i k a

451

osnovnih funkcija: planiranje, organizovanje, kadrovska politika, rukovonje i kontrola procesa.[6] Sam razvoj sposobnosti kod ljudi koji se bave ovom naunom disciplinom, uslovljen je obrazovanjem i obukom. Ekomenader moe obavljati sledee uloge:

1) Regulator - ponaanje menadera kreiraju drugi ali i on utie na ponaanje drugih.

2) Inovator - menaderi nastoje da stvore promene i da se prilagode promenama koje su drugi izazvali.

3) Katalizator - inovacije koje se prihvataju moraju to je mogue vie ispunjavati i zahteve za rastom efikasnosti.

4) Opunomoeni staratelj - menadment mora tedljivo da se odnosi prema potronji resursa.

5) Posrednik - posreduje izmeu sistemskih zahteva i zahteva okruenja i 6) Voa - naunim tehnikama rukovoenja, ali i emocionalnom povezanou sa

podreenima motivisati podreene da maksimalno obavljaju zadatke. Preko Adiesovog modela idealnog menadera, moe se konstatovati da se svi potrebni kvaliteti nikada ne mogu sresti u jednoj osobi. Moe se slobodno rei da idealni menader ne postoji. Ekoloki menadment predstavlja deo dobre poslovne prakse kod svih organizacija koje imaju jasnu strategiju, ali i cilj zasnovan na stalnom poboljanju svojih procesa. Za organizacije koje se bave planiranjem odrivog razvoja, na primer gradova, predstavlja izazov i nain za dokazivanje i opredeljenje za nove pristupe, nove filozofije, nov nain miljenja, kritiki i nauni pristup, spremnost i osposobljenost za promene, za naputanje polovinosti i preduzimanje poslovnih i drugih poduhvata sa boljom efketivnou i uz optu afirmaciju delotvorne prakse. 4. CILJEVI EKOLOKOG MENADMENTA U ODRIVOM RAZVOJU Strategijsko planiranje eklokog menadment integrie potencijale za upravljanje promenama u prostoru, ali i dugoroni vremenski horizont zauzimajui poziciju katalizatora za usklaivanje javnog, drutvenog i privatnog interesa. Koncept ekolokog menadmenta u funkciji odrivog drutveno-ekonomskog razvoja, sa ciljevima koje tei ostvariti u savremenim uslovima poslovanja i ivljenja postaje kamen temeljac planiranja daljeg razvoja ljudskog drutva. Osnovni ciljevi koji se nalaze u bazi ekolokog menadmenta su sledei:

1) prevencija i reavanje ekolokih problema; 2) uspostavljanje granica; 3) uspostavljanje i odravanje institucija, koje efektivno pomau ekoloka

istraivanja, monotoring i menadzment; 4) upozoravanje na opasnosti i identifikovanje mogunosti za njihovo

prevazilaenje; 5) odravanje i ako je mogue poboljanje postojeih resursa; 6) poboljavanje kvaliteta ivota; 7) identifikovanje korisnih novih tehnologija ili politika.

Operacioni menadment u funkciji odrivog ekonomskog rasta i razvoja Srbije 2011-2020.

452

O svakom od ovih ciljeva moe se dosta govoriti, ali zajedniko za sve je njihova sutina, koja se moe iskazati tenjom za ouvanje ivotne sredine. Na slici 1 prikazana su tzv. ,,zlatna pravila ekolokog menadmenta, kao i posledice do kojih dolazi nepotovanjem istih.[7]

Zlatna pravila ekolokog menadmenta Posledice

PRAVILO SUPSTITUCIJE Neobnovljivi resursi mogu se troiti u tolikoj meri u kojoj se mogu nadoknaditi jednakovrednim (obnovljivim) zamenama.

Ako se potronja neobnovljivih resursa drastino ne smanji ve u sledeoj generaciji mnogi e nestati ili postojati u sasvim ogranienim koliinama.

PRAVILO SMANJIVANJA Koriena koliina obnovljivih resursa ne bi smela prei koliinu njihove obnovljivosti.

Ako se povea rast obnovljivih resursa iznad regeneracijskog rasta, sledi nestanak vrsta.

PRAVILO ASIMILACIJE Emisije tetnih materja ne bi smele prei apsorpcijski kapacitet ivotne sredine tj. prekoraiti optereenost ekolokih sastava.

Ako se drastino ne smanje optereenja ivotne sredine apsorpcijski kapacitet e bitiprekoraen lokalno ali i globalno.

Slika 1. Zlatna pravila i posledice ekolokog menadmenta 5. INSTRUMENTI EKOLOKOG MENADMENTA ZA ODRIVI RAZVOJ Metode i instrumenti za upravljanje ivotnom sredinom su sistematizovana sredstva za pribavljanje informacija o ivotnoj sredini i pomo pri donoenju odluka o ekolokom uinku tekuih ili planiranih aktivnosti u cilju zatite i unapreivanja ivotne sredine, odnosno ostvarivanja ciljeva odrivog razvoja. Ova sredstva mogu biti koriena od strane svih drutvenih subjekata (bilo iz privatnog ili javnog sektora), u sim delatnostima i na svim nivoima, poev od lokalnog, preko regionalnog, nacionalnog pa do internacionalnog. U praksi se primenjuje vei broj sredstava ekolokog menadmenta, odnosno upravljanja ekoloki odrivim razvojem. Neki od instrumenata se koriste kao zakonska obaveza, neki su standardizovani na naivou nacionalnih ili meunarodnih standarda i njihova primena je dobrovoljna, a ostali se nalaze u fazi razvoja i usavravanja. Metode i alti se mogu razvrstati na razliite naine, zavisno od tumaenja odrivosti. U nekim pristpuima odrivosti, instrumenti su vie tehniki orijentisani na utvrivanje ekolokog kapaciteta prostora i uticaja ljudskih aktivnosti na ivotnu sredinu, dok u drugim pristupima, pored tehnikih alata znaajno mesto zauzimaju politika sredstva, koja imaju za cilj stvaranje uslova za adekvatnije ukljuivanje javnosti u procese odluivanja o ivotnoj sredini i razvoju. Instrumenti ekomenadmenta mogu se podeliti u sledee kategorije:

Organizaciono pravni instrmenti - institucionalno pravne mere kojim se direktno utie na ponaanja zagaivaa ivotne sredine putem regulisanja

V I I I S k u p p r i v r e d n i k a i n a u n i k a

453

proizvodnih procesa, zabrane isputanja zagaenja, ukljuujui i stvaranje tzv. ekoloke administracije.

Administativni instrmenti- su u uskoj vezi sa prethodnim i odnose se na utvrivanje eko standarda i normativa za emisiju zagaujuih supstanci putem sporazuma organa lokalne vlasti i privrednog subjekta ukljuujui i sankcije za naruavanje utvrenih normativa.

Dobrovoljni instrumenti - to su sporazumi i konvencije koje se zakljuuju izmeu raznih subjekata razliitog nivoa (lokalnog, regionalnog i meunarodnog) kroz mehanizam dobrovoljnosti i ubeivanja.

Ekonomski instrumenti ekolokog menadmenta obuhvataju razne dabine, subvencije i refundacije, a polaze od principa zagaiva plaa. Klasifikuju se u sledee etiri grupe:

Dabine na zagaenja - re je o porezima, taksama i slinim plaanjima koji su nametnuti izvorima zagaenja koji variraju sa koliinom zagaujuih materija isputenih u ivotne sredine.

Subvencije - forme finansijske pomoi koje se dodeljuju preduzeima kako bi smanjila zagaenja odnosno finansiranje eko programa za smanjenje zagaenosti u budunosti.

Sistem depozita i refundacije - namee zagaivau odereenu dabinu koju unapred plaa tzv. depozit za potencijalnu ekoloku tetu u ivotnoj sredini koja se kasnije vraa zagaivau ukoliko ostvari pozitivnu akciju.

Sistem razmene dozvola - najnoviji ekonomski instrument gde nadleno ministarstvo odnosno ekoloka administracija izdaje fiksni broj dozvola ili prava na zagaenje u datom regionu a zatim dozvoljava razvoj trita na kojem zagaivai meusobno prodaju i kupuju prava na zagaenje.[8]

Kao to je ve pomenuto, pobrojani instrumenti, spadaju u kategoriju najdelotvornijih mera, iz jednostavnog razloga, to u svojoj osnovi predstavljaju izdatke za onoga ko plaa. Samim tim utie se na smanjenje zagaenja i na samog zagaivaa, a to vodi posredno, ouvanju ivotne sredine, kao i odrivom drutveno-ekonomskom razvoju. 6. ZAKLJUAK Ekspanzijom industrijskog rasta omoguen je prodor drutvenog sistema u radnu i ivotnu sredinu. Kao posledica prekoraenja granica izdrljivosti prirodnog sistema usledilo je razbuktavanje ekoloke krize. Najtei ispit koji ovek polae od nastanka do danas, moe se uspeno savladati i poloiti, iskljuivo i samo uvoenjem kvaliteta izvrsnosti i odrivog razvoja. Uspena primena ekolokog menadmenta, tj. koncepta odrivog razvoja omoguie nesmetani industrijski rast, kvalitet ivotne sredine, kao i harmonian ivot dananjih i buduih generacija. Bez energinog i rigoroznog obrauna sa daljim zagaivanjem ljudskog duha i ivotne sredine na svim nivoima, nema ni uspenih reenja problema u domenu materijalnih dobara i duhovnih vrednosti.

Operacioni menadment u funkciji odrivog ekonomskog rasta i razvoja Srbije 2011-2020.

454

Ovakav pristup ivotnoj sredini je danas preko potreban, kako na mikro tako i na globalnom nivou. Odrivost, ili odrivi razvoj, se javlja kako kao sutinski preduslov, tako i kao krajnji cilj efikasne organizacije brojnih ljudskih aktivnosti na zemlji. Osnovni moto nije zaustavljanje razvoja, ve pronalaenje puteva razvoja, koji nee ugroziti ivotnu sredinu. Dananji savremeni trendovi, kao i nain poslovanja i komuniciranja zahtevaju modernog menadera koji e pored ekonomskih problema biti upoznat i sa problemima ivotne sredine, kao i sa osnovnim instrumentima i pravilima upravljanja u oblasti kako ekonomije, tako i ivotne sredine. Prema tome, ekoloki menadment se ne svodi na upravljanje ivotnom sredinom, ve na upravljanje organizovanim ljudskim aktivnostima radi smanjenja njihovog negativnog uticaja na ivotnu sredinu. LITERATURA [1] http://www.razvoj.gov.rs [2] http.//www.odrzivirazvoj.com [3] Rikalovi, G., Ekonomika prirodnih resursa, Biblioteka Dr ore Natoevi,

Inija, 1999. [4] Mihajlovi, P., uri, S., Stoi-Mihajlovi, Lj., Upravljanje raspoloivim

alternativnim energetskim resursima u urbanoj sredini, monografija, Odrivi prostorni razvoj gradova, IAUS, Beograd, 2008.

[5] P., Mihajlovi, Lj., Stoi-Mihajlovi - Procesi u ekomenadmentu, Vranje, 2009. [6] O' Riordan, T., Environmental Science for Environmental Management, Longman

Group, Singapore. [7] http://sewa.sewaweather.com/~ambassadors/new_site/srp/images/stories/Papers /08-

01.pdf [8] http://www.vus.hr/promet/NASTAVNI/stranice/POZN_ROBE.htm