806_Đilas, Milovan, Bošnjak Adil Zulfikarpašić, Bošnjački Institut, 1994

8/11/2019 806_Đilas, Milovan, Bošnjak Adil Zulfikarpašić, Bošnjački Institut, 1994

http://slidepdf.com/reader/full/806dilas-milovan-bosnjak-adil-zulfikarpasic-bosnjacki-institut-1994 1/133



-

1

-

Copyright © 1994 Bosnjacki Institut Ztirich

Za izdavaca: Mahir Sokolija

Naslovna stranica: Mevludin EkmeCic

Design: Vlado Pavlinic

Т i p o g r a f s k a p r i p i e ш a : Bosnjacki Institut Ztirich

Fusnote i I egistr-e p r i p i e ш i o Izdavac

P r i п t e d in

S l o v e п i a

ISBN 3-905211-00-9

Predgovor .

Rod

Dom

opredjeljivanje

F o c a п s k i

dub i behari .

Postojbina i

o s п j a s t v o

.

Beg u partizanima

S DRZ J

Krivo п а с i о п а l п о ime

z a Ь l u d a

i podvala .

Zal za Bosnom u emigraciji

Povratak

o s п j a k a

Nedoumice politickih

stranaka

.

UoCi sukoba .

historiji ideologijama

bosnjastvu

Historijski sporazum

Na raskrscu izmedu mira i rata

Turcizmi i manje poznate rijeCi .

Kazalo

o s o b п i h

i m e п a .

7

11

31

51

59

73

103

119

149

161

175

189

197

203

215

231

233



redgovor

Ova

knjiga pr-avljena na

osnovu razgovora

koji voden

sredinom marta

1994. u

p r i j a t r ю m a m Ь i j e n t u

budimpestanskog hotela Corvinus-Kempinski.

Adil Zulfikarpasic u svojim sedamdesetim godinama jos uvek mladicki

poletan

kada oseti da

moze

nesto da uradi

za

svoju

osnu

i Hercegovinu i

spremno odgovarao

na

sva pitanja koja su mu postavljana. Naspram njega

sedeo Milovan Dilas

komunisticki

disiden t polit icar i k:njizevnik

covek

ciji zivot utkan u stvaranje Jugoslavije

koja

se upravo

г a s p a l a

i

Nadezda Gace

novinar

i p u Ь l i c i s t a .

Ideja za ovu knjigu rodena

rekla Ь i h spontano.

R a z g o v o г i

koje sam

vodila sa uvazenim

sagovomicima ove

k:njige u protekle dve-tri godine

sa

kojom god temom

da

su zapocinjali zavrsavali su se uvek isto - tragedijom

Bosne. Т е т а koja u centru paZnje citavog sveta dva odlicna poznavaoca

prilika i mentaliteta koji su utkani u bosanski neljudski rat i uzburkanost

emocija kada god se Bosni prica prethodili su predlogu

da

se

ova

i

ovakva

k:njiga napravi. Nastala dakle kao finale medusobnih poruka i mog

prepricavanja sta

dva

svedoka veka kao sto su Adil Zulfikarpasic i i l o v a п

Dilas misle i

govore a k t u e l r ю j

politickoj situaciji i njenoj istorijskoj

uslovljenosti. Nazalost Sarajevo

kao

mesto

za

razgovor nije

moglo

da se

i z a b e г e niti ijedan drugi bosanski ili hercegovacki grad. Milova n Dilas zivi

u Beogradu ali politicke

o k o l r ю s t i ne

dozvoljavaju Adilu Zulfikarpasicu

da

pocetkom 1994. godine

dode

u

S г Ь i j u .

Ztirich stalno

b ш a v i s t e

Zulflkarpasica danas isuvise daleko

od eograda

- umesto dva potrebno

dvadeset sati

da

se do njega dode sto ve i napor i duzi interval nego sto

lekovi koje

gospodin

Dilas mora da uzima dozvoljavaju.

udimpesta

izbor koji su okolnosti nametnule.

Na put i sastanak u

udimpestu

krenuli

smo

gotovo i s t o v г e m e n o

gospodin Dilas i

a u t o m o Ь i l o m

iz

eograda

i gospodin Zulfikarpasic

avionom

iz Z t i г i c h a . poreklu imena

dogadajima

koji su vezani

za

pojedina mesta kroz koja smo

p г o l a z i l i s t o г j

koja odredivala

s u d Ь i n u

Vojvodine smo pricali izbegavajuci

da

se ko zna koji

put

v г a t i m o istoj



8

B O S N J A К -

ADIL

U L F I К A R P A s н :

temi - kako smelo i kako moglo da dode do prevlasti ideja podeli

Bosne, podela za koju se vekovima znalo d a skuplja od svakog moguceg

rezultata i koja, nuzno, vodi u rat i beskrajno krvoprolice. Jedinstvena В о s п а

Ь i l a ј е svacija, Ь i l a ј е bogatstvo svih koji su u njoj ziveli, koji voleli i

koji kroz n samo prolazili, ova koja se deli i rasparcava

t и g a

i bol

v e C i п e

i Siamota o п i h koji sve zapoceli i koji i d a н a s

i s t o r i j и i s p i s u j и

и Ь i j a j u C i i paleCi sve pied sobom.

S и s r e t

i zajednicka vecera

o c i n j и

a н e g d o t s k i . Dilas i pravimo gresku

n a r u C i v a н j и

jela, valjda b и n j e n i madarskim jezikom, umomi od puta, i

ne bas

u t i n i r a н i n a j e k s k l и z i v n i j i m

svetskim

e s t o r a н i m a

Sala nas r a c и n

imala smisla samo do d o п o s e n j a narucenog; nase

ј е Ь i l o ,

bas о п о sto

smo mislili, ali daleko bolje od ostalog sto se naslo na t o l и . Dilas nato: Eto

vidite Nada, r a z и m pogresio, instinkt pobedio. Nazalost, t r e n и t п i re

z и l t a t

s и k o b a

г а z и m а i instikta kada Bosna u p i t a n j и drugaciji.

Kada

r a z g o v a r a j и

licnosti kao sto

M i l o v a н

Dilas i Adil Zulftkarpasic,

novinar i p r i г e d i v a c moze

d

ima samo

е d а н p r o Ь l e m

- da se odrekne niza

asocijacija koje se tokom razgovora javljale i

Ь i l o Ь i

z n a c a j r ю

i

i п t e r e

s a н t n o

da se zabeleze, ali se ne

и k l a p a j u

u

z a r n i s l j e п и

k o n c e p c i j и knjige.

P o k и s a l i smo da citaocima ovom

k п j i g o m

razgovora o b j a s п i m o odakle

ta s п g i odakle motivi

A d i l и Z и l f t k a r p a s i c и

za tako upomo

i s t r a j a v a н j e

na

politici izgradnje celovite i demokratske drzave

В о s п е

i

H e r c e g o v i п e

kako

se izgradivali i kristalisali п j e g o v i stavovi, sta istorija о s п е п o s i l a kao

р о и k и , koje

s и i s t ш i j s k e

s a н s e

p г o p и s t e n e

i kakvi se

o Ь l a c i

jos о g и

п a d v i t i .

Adil Z и l f t k a r p a s i c ne samo svedok, п е g о i jedna od o п i h l i c п o s t i koje

obelezile Ь и m а b a l k a н s k a p r e v i r a н j a dvadesetog stoleca. Beg p o r e k l и ,

l i Ь e r a l

о р г е d е l ј е п ј и ,

e m i g г a н t , bogat i uspesar1 poslovni covek, borac za

demokratski pieobrazaj Ь i v s e

J и g o s l a v i j e

i п j e g o v e Bosne, politicar e v г o p

skog kova,

i z п a d

svega и р о m о i

и v e k B o s п j a k

- i kada se

d a н a s п j i

veliki B o s п j a c i toga stideli, bojali, od b o s п j a s t v a zazirali, zbog bosnjastva

ga mrzili Razvoj dogadaja i п e s r e c п o g spleta o k o l п o s t i doveo с е о

b a l k a н s k i

prostor, pogotovu В о s п и

и п е s l u с е п и

k a t a k l i z m и .

Z и l f i k a r p a s i c

jos sezdesete

g o d i п e

vizionarski nagovestavao m o g и c n o s t i

o z Ь i l j n e

krize

n a k o п

pada

o n ш n i z m a п а d а ј и С i

se da

r a z и m

pobediti strasti koje su se

jos tada

п a z i r a l e .

Iako vest u svim svojim p o s l o v п i m potezima, i z и z e t n o

obrazovan i hrabar, povratak a k t i v п i politicki zivot В о s п е i Hercegovine

Ь i о prepun zamki i п i ј е ni

i z Ь l i z a и s р е о

da ostvari о п о sto

Ь i о

п а и m i о -

m m и

t r a н s f o п п a c i j и

В о s п е i Hercegovine iz balkanskog i socijalistickog

PREDGOVOR

9

modemo

g r a d a н s k o

drustvo. Evropski

o Ь i c a j i

i

k u l t и m a

tradicija plemicke

farnilije Z и l f t k a r p a s i c a p o k l e k n и l i s и pred o v r s п o s c и i e p o u z d a н o s c u j и g o

s l o v e п s k e

politicke

s с е п е .

Njegove dobre ideje, zelja i akcije da se

s и k o Ь i

i z b e g п и п i s и и v e k п a i l a z i l e p l o d r ю tle i a z и m e v a н j e politickih

r o t i v п i k a ,

s a r a d п i k a .

Da se

г a z и m e l o

kako doslo do

d a н a s n j e

tragedije u knjizi

р и п а paznja posvecena istorijskim

s e c a н j i m a

i

s v e d o c a н s t v i m a

Adila

Zulfikarpasica. I z m e s a п o s t motiva

r e a l п i m i п t e r e s i m a ,

mitovima i nasle

denim z a Ь l и d a m a ocigledna kada se pogleda sta i kome rat doneo.

A k t u e l п a politicka

p r e v i r - a п j a

o b r a d e п a d r и g o m d e l и knjige.

О п а

sama sebl i z и z e t п o i n t e r e s a п t n a

jei

Adil Zulfikarpasic ј е d а н od

n a j a k t i v п i j i h

и c e s n i k a

bosanske politicke

s с е п е , а

svom Bosnjackom

i п s t i t u t u

prikuplja svu r e l a v a n t п u d o k и m e n t a c i j и Bosni i b o s п j a s t v u , i

d o k и m e n t a c i j и о

dogodajima koji

s и p r · e s и d n o и t i c a l i

na tok z Ь i v a п j a i kada

п i ј е

Ь i о

d i i e k t a н

ucesnik. M e d и t i m z п а с а ј а н deo и s l o v a da se desi i da se

i dalje desava zlo t l и В о s п е

lezi

п ј е п о ј

istoriji,

р о s е Ь п о r ю v i j o j

istoriji. Prvi deo knjige posvecen secanjima Adila

Z и l f t k a r p a s i c a

na

detinjstvo, na price i и s р о m е п е koje d o Ь i o od svoje familije, njegovom

r - a t o v a н j и

i

e m i g r a н t s k o m

zivotu. Tokom ovog

r a z g o v ш a

u

р и n о ј

meri

dosla do izraZaja s p o s o b п o s t gospodina Zulflkaipasica da plovi vekovima

prateCi i d e j и , ne h i o n o l o g i j и dogodaja. Tako se ј е d а п ј е d а н pleli

segmenti pojedinih prica sa svim istorijskim i

a k t и e l n i m

odrednicama,

samo z a l 1 v a l j и j и C i knjizevnickom daru Adila Zulflkarpasica su se slagali kao

ј е d п а k o n z i s t e п t n a istorija Bosni, njenoj istorijskoj n и z n o s t i i s l o v l j e п o s t i

i п a s i l j и nad istorijskim nasledem.

I z g u Ь l j e п a

prva runda borbe za civilizacijski pieporod Bosne i Her

c e g o v i п e

Adila Zulfikarpasica r a s t u z и j e , ali ne demoralise. On ostaje

dosledan sebl i и р о m о

p o k и s a v a

da spase

m u l t i k и l t u п ш

i multietnicku

Bosnu,

о п а k v и

kakvom su

f o п n i r a l e о l и ј е

Balkana piethodnim

stoleCima.

NADEZDA GACE

Budimpesta, 22. mar·ta 1994



1

RO

DILAS: Gospodine i prijatelju Zulfikarpasicu Nisarn r ю v i n a r - ne

intervjuisern. Mada sarn se pre rnnogo godina bavio politikorn - nisarn

politicki aktivan. Ali, buduCi da se Vi jos uvek aktivno bavite politikorn,

necerno

rnoCi izbeCi

politicke terne, pogotovo

ne

savremene - u tome nam

pornoci gospoda Gace, koja i bolje informisana.

Vi ш е п е u p г v o r n redu interesujete i privlacite kao pisca. Vasi politicki

pogledi su

rni

poznati

u o p s t e r ю .

Ali Vi ste za rnene l i c п o s t koja u

s e Ь i

sadrzi

i izrazava, izrazitije nego

Ь i l o

ko koga znarn, п e k o l i k o epoha Bosne.

М о ј а

п а ш е r а i zelja da Vas p o d s t a k n e ш p i t a п j i m a da se iskazete kao licnost: to

ima siri znacaj i trajnu vrednost, Vi ste, verovatno, poslednja licnost koja

u sebi spaja najznacajnija vremena В о s п е moZda, j e d i п i pisac koji

nastoji i da to iskazete - Vi to mozete i umete.

N a p o r n i п j e m

da s t o r i j н Bosne poznajem rnalo, uopsteno о r ш islarnsku

B o s r ш jos manje, р а о tome п е ш а srnisla n da govorimo. No to trebalo

da narn smeta, buduCi da prilaz Varna nije istoricarski, nego, kao sto sam

r ekao:

k n j i z e v п i .

Uostalom, Vas rod istorija, izrazi istorije - ako ne svih Bosanaca,

svakako njihovog znatnog dela.

da pocnerno od Vaseg roda, odnosno, kako Bosnjaci rekli -

od

odzaka.

Iz ranijih razgovora sa Vama,

z п a r n

da ste Vi iz sireg bratstva C e п g i c a .

jedna od najpoznatijih aristokratskih p o г o d i c a u Bosni, koja igrala

p г i l i c п u ulogu i u c m o g o г s k o j istoriji i veorna prisutna u epskoj srpskoj

narodnoj poeziji. Nije lako p r i s u t a п

u

р е s ш а ш а

makar

to Ь i l o

i kod

protivnika, u p r o t i v п i c k i m pesrnarna. I to treba zasluziti. nije lako ni

od znarnenitog roda: podsticaj i nadahnuce, ali i teska obaveza i brizna

savest.



14

BOSNJAK- ADIL ZULFIKARPASI<:

vojsku Duku Savojskom i grofu od M o n t f e п a t na putu za Jerusalem.

Akk:oyunlu su stolovali u Egilu, Diyarbakiru i Ma rdinu

7

•

Sultan Selim Javuz

8

g o d i п e 1518. osvoji zemlje A k k o y u п l u a i pripoji ih

svome carstvu, familiju

A k k : o y u п l u p r o g п a

u grad

a п g r a ,

ali u prijateljstvu

dade p o s l j e d п j e m vladaru Isfendijar-begu svoju scer za zenu. I s f e п d i j a i - b e g

ј е ,

dakle,

Ь i о s i п

Sultana

A k k o y u п l u a

i

v i z a п t i j s k e p r i п c e z e , а

muz scerke

slavnog sultana Selima. Njegov s i п , Kara O s m a n - h a п oko 1550. g o d i п e Ь i о

poslan Bosnu kao v o j п i z a p o v j e d п i k , а п e k i k a z и п a m j e s п i k ,

В о s п е .

s e Ь i

pomijesao kiv triju to vrijeme п a j m o c n i j i h

d i п a s t i j a ,

kao i

п e k o l i k o a г a p s k i h , s kojima se A k k : o y и п l i

z e п i l i .

Nastanio se Borijama,

Z a g o r j и , gdje п a p r a v l j e п prvi Odzak C e п g i c a , cije se ime s v r e m e п o m

od C e п g r l i c pretvorilo

и C e п g i c ,

А k k : о у и п l и otpalo. Imao tri s i п a , od

kojih p o t i c и svi b o s a п s k i C e п g i c i . Kara O s m a п - h a п svome g r b и imao

devet ј а Ь и k а . Svaka od

п j i h

predstavljala

ј е d п и v l a d a l a c k и f a m i l i j и

п j e g o v i h preda. Na и l a m a bega C e п g i c a , iz jos п e i s p i t a п i h razloga, stajali

grbovi kojima razliciti brojevi

а Ь и k а . C e п g i C i

s M i l j e v i п e i Rataja

imali tri а Ь и k е svom g r b и .

C e п g i C i

Ь i l i

vrlo и s p j e s п i v o j п i c i . Dali

B o s п i и

turskom

p e r i o d и

vise

od c e t г d e s e t pasa. Neki postali

s l a v п i ,

kao sto Ali-pasa C e п g i c , koji

stigao pod V е п е с i ј и , osvojio D a l m a c i j и , zatim Becir-pasa koji р а о pod

Ozijom,

D z a f e г - p a s a ,

Z и l f i k a r - p a s a , Smail-aga i

п i z

d r и g i h . U

i s t o c п o j

B o s п i ј е Ь i l o vise п j i h o v i h k и l a i odzaka. Akademik Hamdija r e s e v l j a k o v i

svojoj

m o п o g r a f i j i о

C e п g i C i m a pise da samo

Z a g o r j и ,

pocetkom XIX

stoljeca

i l o

sedam и l a i odzaka: Borije, Jelasca, К и t а , M j e h o v i п a , Hotovlje,

Z e l и m i C i

i VihoviCi. U P o d r i п j и ih

е Ь i l o

osam: Rataji,

M i l j e v i п a , S r b o t i п a ,

odzak kod U s t i k o l i п e , Foca, Potpec, Lokve i Visegrad.

t o m и :

Pljevlje,

B o l j a п i c i , S г d e v i C i , L i p п i k i P r e s j e п i c a .

Gotovo sve

k и l e

i odzaci tokom r-atova

s p a l j e п i ,

kojom prilikom

6

Boniface I od

M o п t f e r r a t ,

italijanski grof, kralj Tesalonije, 1202.g predvodio Cetvrti

krizarski pohod.

7

Gradovi u

s ј е v е п ю ј

Mezopotamiji (istocna Anadolija- Turska).

8

Selirn

I

zvan Javuz (ostar). (1467-1520). vladao od 1512 do 1520. Pripojio Osmanskom

carstvu Egipat, veCi dio Kurdistana i Mezopotamije, postavsi protektor Meke i Medine,

porazio Perziju, tursko carstvo prosirio na obale Tigrisa i Eufrata.

9

Hamdija KresevljakoviC (1888-1959), jedan od najznacajnijih bosnjackih historicara.

Objavio vise od 300 п a u c n i h radova. (Najvaznija

dje1a:

Kapetanije u Bosni i Hercegovini,

E s п a f i

i obrti u

B o s п i

i H e r c e g o v i п i . Stari bosanski gradovi, Sarajevo u doba okupacije 1878,

Sarajevo za vrijeme austrougarske uprave:)

ROD

15

и п i s t e п i d o k и m e п t i

od п e p r o c j e п j i v e v r i j e d п o s t i - f e r m a п i , citave

Ь i Ь l i o t e k e ... Samo iz rijetkilr cr1eza i slika vide se te g г a d e v i п e .

P и t o p i s a c

i

historicar Evlija

C e l e Ь i j a

10

,

koji drugi

р и t p r o p и t o v a o В о s п и ,

mislim,

1664, o p i s и j e odzak Ali-pase C e п g i c a

Z a g o r j и :

Dvori C e п g i c a kao

tvrdava veliki odzak с и г i а п o Ь i l i t a r i s ) , koji ima kojih tri

s t o t i п e

soba,

divanhana (prostorija za a и d i j e п c i j e i vjecanje), Ь а п ј а ,

k u h i п j a ,

m a g a z i п e te

stale koje se moze smjestiti dvije hiljade

k о п ј а .

U ovoj zemlji takve dvore

п a z i v a j и 'odzak' Broj soba

i п i

mi se

p r e t j e r a п i m ,

ali se vidi da to Ь i l o

veliko i bogato.

DILAS:

Da

г e c i z i r a m o : p a r t i z a п i ,

mislim, za vreme Drugog svetskog rata,

п i s и rusili te k и l e .

ZULFIKARPASIC: S r u s e п o

п e s t o

Prvom svjetskom r a t и i п a k o n P г v o g

svjetskog rata. Onda

ihje

s obzirom a g r a m и r e f o r m и i

s i r o m a s e п j e

bega

Cengica, koji n i s и mogli p o p г a v l j a t i , nagrizao z и Ь v r e m e п a . Neke

z a p a l j e п e

t o k и

D r и g o g

svjetskog rata, nisu

Ь i l e p o p r a v l j a п e ,

i tako

n ш o g e od njih propale. Sezdesetih

g o d i п a

Zavod za z a s t i t и

h i s t o г i j s k i h

s p o m e п i k a В о s п е i


o d o b г i o s г e d s t v a za popravak k и l e

Ratajima, ali

п е k о

prije pocetka radova

m i п i r a o k и l и ,

koja se srusila, i

Zavod

o d и s t a o

od п а m ј е г е da se ta

i m p o z a п t п a g г a d e v i п a p o p г a v i .

Nikakve istrage

п i ј е

Ь i l o , р а ј е ocito da vlasti z п a l e , ali п i s и htjele g o п i t i

p o C i п i t e l j e toga

b a г b a r s k o g с i п а , s и n ш j a m

da

s v e m и

i

k и m o v a l i .

lz

emigracije sam predlozio Vladi В о s п е i

e r c e g o v i п e

da и l и Ratajima

svoj

r a c u п

popravim i

p o k l o п i m

D r и s t v u k п j i z e v п i k a

В о s п е

i


sto

п i ј е

p г i h v a c e п o .

DILAS:

iz

г а t а z п a m k и l u ,

ali

п i s a m

z п а о

da

C e п g i c a .

ZULFIKARPASIC: Jeste, о н а ј е d п а od najvecih i najljepsih kula bega

C e п g i c a .

DILAS: Znaci, da п е t а с п а moja s a z п a n j a о tome da prezime C e п g i c

dolazi od

i п s t г u m e п t a с е п g

ili od igracica c e п g i j a .

1

Df:vlija C : e l e Ь i ( 1611-1 682). turski pisac i diplomata. К а о sluzbenik porte o Ь i s a o veci dio

carstva i utiske sabrao u Putopis (Seyahatnama). djelo od deset k п j i g a .



16

BOSNJAK DIL

U L F I К A R P A S I C

Z U L F I К A R P A S I C : S и l t a n

Selim, prisajedinivsi zemlje

A k k o y и n l и a

protjerao ill grad Cangri Anadoliji. Familija

B a 8 a g i c и

r ю v s i l a

d o l a s k и и B o s n и prezime Cengrlic, koje vrlo brzo promijenjeno Cengic.

DILAS: Koliko sam iz vaseg i z l a g a п j a

r a z и m e o

vi ste C e п g i C i и s t v a r i

п е k а vrsta

v o j п i c k e

aristokratije. Ali morali ste imati, pretpostavljam, i

posede.

Z U L F I К A R P A S I C : Velike posjede smo i dobljali. Ustvari, Bosnu su uvijek

izmedu sebe dijelili bezi. Najslavniji bezi

Ь i l i

iz vojnicke aristokracije,

о п d а oni bezi koji su kroz svoje bogatstvo pomagali i davali toku rata

priloge. Ali и v i j e k s и u hijerarhiji bosanskill bega najpoznatiji i najcuveniji

Ь i l i oni koji su dali

p o z п a t e

junake i osvajace.

DILAS: Postoji, dakle, vise grana Cengica. Od koje ste Vi grane?

Z U L F I К A R P A S I C : sam

d i r e k t п i

potomak, s oceve strane, Zulfikarpase.

N a j v a z п i j e k и l e bega C e п g i c a su о п е na a g o r j и Ratajima i O d z a k и

kod U s t i k o l i п e . tri п а ј v е с а sjedista te grane bega Cengica, dok о п а

L i p п i k и п o v i j e g a d a t и m a i vise p o z п a t a tome sto tamo rezidir-ao

Smail-aga e п g i c . Smail-aga Cengic

п i ј е

Ь i о od l e m e п a bogatijill C e п g i c a

ali

Ь i о

velik

и n a k p r a v e d a п

i

v e l i k o d u s a п

i п i ј е

Ь i о z и l и m c a r .

Otisao

kao mlad u s l и z b u turske vojske i proslavio se kao junak, d o Ь i o t i t u l и i

premjestio se u L i p п i k odakle

с и v а о H e r c e g o v i n и

i

k o п t r o l i r a o

С m и

Goru. Njegovu smrt Mazuranic

uveo k п j i z e v п o s t i

п a p r a v i o

od

п ј е g а

ј е d п о

od l a v п i l i imena Cengica, mada familiji Cengica on takav status

п i ј е

imao, zbog

d d a п j a

prema pokretu Husein-kapetana Gradascevica

2

i

и Ь i s t v a

Fejsalaj-bega e п g i c a koji

и s t a o

sa Zmajom od Bosne. On

Ь i о

general

11

Ivan

Ma Zuraniz

(1814-1890), hrvatski ban, p j e s п i k i politicar, autor djela Smrt Smail

age C e п g i c a p r e v e d e п o g sve kultume jezike

H u s e i п - k a p e t a n Gradascevic Zmaj od В о s п е - (1802-1833), bosanski plemic, voda

pokreta za a u t o п o m i j u В о s п е 1931. P o b u п i v s i se protiv osmanlijskih vlasti podigao ustanak

1831, п а k о п pobjede п а d Turcima Kosovu polju 1831 izabran za vezira i postao

· b o s a п s k i m п a m j e s n i k o m . Ustanak Ь i v a ugusen nakon izdaje hercegovackih prvaka i

Huseinovog poraza od Turaka i hercegovackih ceta u Sarajevskom polju s r e d i п o m 1 8 3 ~ .

S k l o п i o

se pod okrilje Austrije,

п a k o n

pregovora s Turskim v l a s t i ш a otisao u Istambul, gdJe

i urmo 1832. Sahranjen Ejjubu u Istambulu.

Roo

7

koji za

S и l t a n a и g и s i o

р о Ь и n и Siriji i

g i p t и

i zato doblo vise priznanja,

dok

Ь i l o

pasa Cengica sa tri

t и g a

koji

Ь i l i

komandanti cijele k o п j i c e

turskog carstva i koji vodili velike Ь i t k e п а r a z п i m г a t i s t i m a i nosili titule

s e г a s k e r a .

DILAS: Mislim da ne Ь i l o odmet

n a p o m e n и t i

da tug konjski rep

- uzet kao simbol iz konjice: to kao sto smo mi rekli, general sa tri

zvezde.

Da

rasvetlimo ј е d а п podatak. Pocetkom sesnaestoga veka sultan

zabranio u

o s п i

davanje lena, zijameta, l judima sa strane koji

i s u

Bosnjaci.

Koliko

z п a m

to

i z и z e t a k

u turskoj istoriji. znacilo da CengiCi dosli

sa t ш s o m vojskom i

d o Ь i l i

posede zbog vojnickill zasluga.

Z U L F I К A R P A S I C : Oni su to zasluzili kao v o j п i c k a aristokracija. В о s п а

imala

и v i j e k

jedan poseban polozaj u Turskom

c a г s t v u .

Sultan Ь i о priznat

kao vjerski poglavar, Bosnom su vladali ajani, bosanski plemiCi i njihovo

vijece, dok su

v o j п i

guvemeri koji su

Ь i l i

postavljeni za Bosnu imali velika

o g r a п i c e n j a . Primjerice, kada sjediste till guvemera Ь i l o u

T r a v п i k u .

G u v e ш e r nije imao р г а v о u S a г a j e v u koji Ь i о g l a v п i grad i c e п t a r

t r g o v i п e p г o v e s t i vise od dva dana, kako imao priliku da z l o и p o t r i j e Ь i

svoj polozaj i uticaj. О п i п i s и mogli, kao u drugim krajevima carstva, darivati

ili davati na uzivanje d r z a v п a imanja

п i t i

d o п o s i t i p г e s u d e . Tako е Ь i l o sve

do Omer pase Latasa

3

kada S a г a j e v o postaje g u v e ш e r o v o sjediste

4

•

DILAS: Da pojasnimo t e r m i п d r z a v п a imanja . Pod s u l t a r ю m zemlja

Ь i l a s и l t a n o v a а

ustvari

е Ь i l a

drzavna.

Sada

d o d i r n и o п e s t o

u vezi sa narodnim pesmama. К а о sto sam V

rekao, u narodnim pesmama CengiCi su dosta

p r i s и t n i .

U j ~ d r ю j narodnoj

pesmi p o m i n j и se cetiri C e п g i c a : Becir·-pasa,

п j e g o v

sin Osman-beg, Hasan

beg, i Saka Smail-aga. Poslednja dvojica poginula su ratu p г o t i v Rusa -

13

0mer-pasa Latas (1806-1871), islamizirani podoficir, k a s п i j e turski marsal rodom iz

Like Godine 1850 poslan u B o s п u , gdje izvrsio pokolje nad bosnjackim plemstvom,

opljaskavsi i п i s t i v s i п a j v e C i dio bosanske i п t e l i g e n c i j e i aristokracUe.

14

Tokom o s m п s k e vladavine u Bosni vise puta se m i j e п j a l o sjediste bosanskog

namjesnika. Tako su glavni gradovi

В о s п е Ь i l i

Foca (1418-1436), Sarajevo (1436-1553),

(1638-1699), (1827-1828), (1832-1839), (1850-1878), Banja Luka (1553-1638), Travnik

(1699-1827), (1828-1832), (1839-1850);



18

BOSNJAK -

ADIL

ZULF KARPASIC

р г е m а n a г o d n o j

pesmi "Bosnjaci na Moskovu". Zanimljivo

da Vuk

5

uzeo i z г a z "Bosnjaci".

ZULFIKARPASIC ::

tada jedini п a z

а d a п a s

zacudo, oko toga

ima

diskusija.

DILAS: Sada meni nije jasno ko

Ь i о

beg

г a t a j s k i .

ZULFIKARPASIC: Ь i о B e c i г - p a s a d i г e k t n i ш о ј p г e d a k s majcine

s t г a n e

s e г a s k e г v г h o v п i komadant u г u s k o - t u r s k o m ratu 1737. g o d i н e .

Njegov sin Osman-beg, koji Ь i о z a r o Ь l j e n od Rusa. njemu ima

legenda

da

postao г u s k i general. Mladi sin

Ь i о

poznati

D z a f e г - p a s a .

DILAS: U narodnoj pesmi, sto

m о г а

Ь i t i t а с п о ka2e se da ga p o g u Ь i o

Laisavic. U n a r · o d r ю j pesmi "Foca i Focarlke" pominje se Hasan pasa iz Foce.

Da li Ь г а t В е С i г pase iz pesme "Bosnjaci na Moskovu?".

Z U L F I К A R P A S I C : Mislim da nije. Brat B e C i г - p a s e Ь i о Jal1ja-beg C e п g i c

Zade, banjalucki k a p e t a п . B e c i г - p a s a C e п g i c p o g i н u o pod Ozijom

(Ocakov) gdje Ь i о komadant

gamizona

i

t v г d a v e . V e z i г

p г i s t a o da se

povuce (u stvar·i on izdao),

В е С i г

pasa nije htio p г e d a t i t v г d a v u . T v г d a v a

zapaljena, doslo do niza eksplozija

b a г u t a n a .

Mnogi Bosnjaci tu su

poginuli njih oko osam l1iljada. tome irna niz pjesarna. On

od

sultana

d o Ь i o zemlju, i tome irnam o г i g i n a l п i f е п n а п gde stoji da р о г е d s v Љ

imanja sto vec irnao

od

S u l t a н a d o Ь i o

jedno

veliko leno,

za

svoje

v o j н i c k e

zasluge. U f е п п а r ш t а с п о o p i s a п a i njegova jurisdikcija, d п о s п о njegovih

п a s l j e d п i k a н j i h o v a

р г а v а

i prihodi.

DILAS: Za a s t a v a k г a z g o v o г a о Vasem p o г e k l u s m a t г a o sam da г е Ь а da

ubacim Smail-agu, jer irna п е k Љ

s t Y a г i

koje samo Vi rnozete da z п a t e .

manje Yise te istorijske stYari z п а ш i z п а ш р г i с е koje su se sacuYale Smail

agi. Srnail-aga

у а z а п

zato sto deo i s t o г i j e c m o g o г s k e i i s t o г i j e В о s п е .

г е С i cu vam sta

п а ш

п j e r n u . r o d e п 1788. godine Jelascu,

15

Vuk Stefanovic Karadzic ( 1787-1864

.

srpski ingvist. etnograf i historicar. sakup jac

narodnill pjesama. pripovjetki i poslovica. Nacinio reforme u jeziku

u v o d e п j e m

п a r o d n o g

jezika u knizevnost pojednostav jujuci ga osnovi: "svaki glas jedno slovo", nacelom "pisi

kao sto govoris. citaj kao sto napisano"

Roo

9

kod K a l i r ю v i k a . Ucestvuje 1809. i 181 u г a t u p г o t i v K a r · a d o г d e v e S r Ь i j e .

Godine 1831,

kad

se

pobunio

Husein-kapetan

G г a d a s c e v i c , on

ostao uz

sultana, veran sultanu zajedno sa Rizvanbegovicem Ali-pasom.

P г o t i v

Smail

age organizovana c m o g o г s k a

z a v e г a

da

ga Ь i j u

р г е k о Novice C e г o v i c a .

Novica tu Ь i о glavna licnost. Novica imao i licnih

г a z l o g a

ne tako

mnogo kao Njegos, е г ј е Novicin otac Milutin р о s е с е п u Pljevljima,

tako da mogao Ь i t i kivan muslimane, Turke itd. No, Njegos imao

i l i c п i h razloga.

Smail aga

e п g i c G г a h o v u - koliko z п a m to п i ј е Ь i l a

neka velika

Ь о г Ь а

- isekao, п e k i m podacima, deset п e k i m

d v a п a e s t

Petrovica. Prva cifra izgleda e r o v a t п i j a medu njimaje i Njegosev Ь г а t

koji Ь i о sasvim mlad. Njegos, da ulazimo sad kakav pesnik, Ь i о

kao sto

z п a t e

strog i z a v e г e н i c k i vladalac.

п a г o d n i m

kazivanjima, sem

D г о Ь н ј а k а o k u p l j e н Љ oko Novice, u п a p a d u Smail-agu C e п g i c a

ucestvoavalo i п e s t o

G o m j e m o r a v c a п a . N а г о d п а

pesma se

u g l a v н o m

poklapa sa istorijskim c i п j e н i c a m a i p г i c a п j i m a iz

п a r o d a

Smail-agi.

Naime, Ь i l a ј е z a v e щ i u toj zaveri, prema a r o d n o j pesmi, ulogu ima i Sujo

K a г a d z i c

p o v r e m e п i

hajduk. Smail-aga

ga

d о Ь г о

z п а о . О н i

su

o d г z a v a l i

c u d п e k o н t a k t e . dolazio kod Smail-age, Smail-aga z п а о da

hajduk. Postoji prica da

jednom п о с u ,

hteo da

u Ь i j e

Smail-agu ga

puska slagala Smail-aga г е k а о : О н а ј cmi pas, sigumo hteo da

opali". su price. е н е i п t e г e s u j e ј е г to п e г a s v e t l j e п o : da li Ali-pasa

Rizvanbegovic,

6

osecajuCi u Smail-ag i

k o н k u r e п t a

ucestvovao s Njegosem

u z a v e г i p г o t i v Smail-age? Ј е г

с i н ј е п i с а

da posle p o g i Ь i j e Smail-age,

Ali-pasa Rizvanbegovic poslao vojsku na r o b н j a k e , ali vise kao a l i Ь i . Mada

Ь i о u p г e p i s c i sa Njegosem,

п i k a d a

Njegosu

н i ј е

zamerio u Ь i s t v o Smail

age.

lma

ј е d п а pesma koja

p o t v г d i v a l a

da postojalo п е k о rivalstvo

izmedu Smail-age i R i z v a п b e g o v i c a .

"Cuvaj Stoca, ne daj Pocitelja,

skidaj oka sa M o s t a г a ,

u

M o s t a г u

ljuta guja spava,

ljuta guja C e п g i c Smail-aga".

U Cmoj Gori, to sam upamtio, cesto puta se g o v o г i l o "silni Smail-aga",

6

Ali-pasa Rizvanbegovic Stocevic ( 1783-1851). bosanskohercegovacki plemic, vezir i

hercegovacki valija od 1832-1851. U Hercegovinu uvezao masline. bademe. duhan. pirinac,

juzno voce i povrce

z п а с а ј r ю u п a p r i j e d i v s i

ondasnju privredu i zivot uopce. Iako strani

porte ucestvovao u

g u s e п j u

gradascevicevog pokreta za samostalnost Bosne 1831 32. Omer

pasa Latas ga. p o п i z a v a j u c i i svirep nacin. daje ubiti 1851.



20

BOSNJAK

ADIL

Z U L F I К A R P A S I C

pri cemu silni ne znaci

п a s i l n i , п е g о

j u п a k i

u g l e d п a ,

mocna, markantna

l i c п o s t , tako da u c п ю g o r s k o j narodnoj tradiciji Smail-aga

е d п а

epska

licnost. Sto se tice MaZ.uranicevog speva, umetnicki vrlo dobar, ali nije

tacan. Pre svega, pocetak nije tacan: Sluge zove Smail-aga usred Stoca kule

svoje ..... , jer

u Stocu

Ь i о R i z v a п b e g o v i c

itd. Vi

Ь i s t e

tome mogli

п e s t o

da kazete, cu odmah da Vam postavim i

d o d a t п o

pitanje: kakav

psiholoski odjek imala pogiblja Smail-age u vasem bratstvu,

jer

pret

postavljam daje to

Ь i l a

velika

t г a g e d i j a

veliki poraz

e п g i c a

bratstva i svih

m u s l i m a п a . Smail-agaje vrlo c u v e п , tako daje Njegos imao diplomatskih

p r o Ь l e m a

oko

п j e g o v e

pogiblje: morao da se pravda pred Rusima. Mozda

Ь i s m o mogli

u п e t i п е k е

п о v е momente koji se

z п a j u ?

pitam Vas, kakav

psiholoski odjek taj dogadaj imao kod vas

C e п g i c a .

Z U L F I К A R P A S I C : Smail-aga

Ь i о

k a r i z m a t i c п a l i c п o s t .

C i п i

se da

Ь i о

mnogo

p o s t o v a п

i od p r o t i v п i k a i od prijatelja. Bio

p r i l i c п o

sutljiv,

pravedan, mada u MaZ.uranicevu djelu prikazan kao п e k i veliki zulumcar.

Bio zagovarac

k o r e k t п e

politike prema Cmgorcima, to se vidi iz

r r ш o g i h

njegovih izjava i

с i п а .

Bio

k o п k u r e n c i j a

Ali-pasi R i z v a п b e g o v i c u . U

p o z п a t o j

pobuni u Siriji pozvan kao

g е п е г а l

jer su ga pratile velike

pohvale, i vratio se sa sultanovim

п a g г a d a m a .

DILAS:

Samo malo da Vas

p г e k i n e m :

imam podatke

daje

vrlo mlad

sa dvadeset pet godina, sto izuzetno, postao gatacki muselim.

ZULFIKARPASIC:

Jeste. On svakako

Ь i о k o п k u r e п c i j a

Ali-pasi

Rizvanbegovicu. Podozrivost izmedu njih sigumo postojala. U familiji se

nije govorilo tome otvoreno, ali primjer nas poznati

p j e s п i k

Safvet-beg

Basagic

koji pjevao Smail-agi Cengicu i pisao njemu, na nekoliko

mjesta

a l u d i г a

da Ali-pasa Rizvanbegovic

Ь i о

upleten u Smail-agino

17

Safvet-beg Basagic Mirza Safvet, roden u N e v e s i п j u 1870, umro u Sarajevu 1934,

b o s п j a c k i

k п j i z e v n i k ,

znanstvenik, politicar, pjesnik i prevodilac. Spada u red п a j z п a c a j n i j i h

b o s п j a c k i l l

historicara i pjesnika. Jedno vrijeme i

p r e d s j e d п i k

bosanskog sabora, pokretac i

osnivac mnogih listova i u d r u z e п j a , zagovomik stava nacionalnoj posebnosti bosanskih

m u s l i ш a n a . Posjedovao i cuvenu zbirku rukopisa koju nazalost morao prodati -

Jugoslavija uskratila e п z i j u profesora i

r e d s j e d п i k a sabora

u п i v e r z i t e t s k o j b i Ь l i o t e c i

u Bratislavi. Jos i danas su

п j e g o v a

djela п a j c i t a n i j a literatura u Bosni. (NajvaZnija djela:

Trofanda

iz

hercegovacke dubrave,

B o s п j a c i

i Hercegovici u turskoj

k п j i z e v n o s t i ,

К r a t k a

uputa u proslost Bosne i Hercegovine;)

ROD

21

ublstvo. О s о Ь п о sam iz m п o g i h razgovora stekao dojam da veza postoji.

М о ј

otac dozivio duboku starost, zivio

е s t o t i п u g o d i п a ,

kao mladic

Ь i о

u

Turskoj vojsci, i sam od njega tome slusao. Kod

п а s

se to

п i ј е

govorilo

javno, ali se svakako sumnjalo da Ali-pasa

Ь i о u p l e t e п

u ublstvo. Doduse,

moram

a g l a s i t i

da Smail-aga nije igrao

о п u

ulogu u farniliji Cengica kao sto

su to Ь i l i

п e k i

od pasa, kao sto Becir-pasa, Dzafer-pasa, Ali-pasa i drugi.

DILAS: Da Vas

d o p u п i m

vi to sigumo znate: ublstvo glavara herce

govackih kod Ostroga, е Ь i l o

d o g o v o r e п o

izmedu Njegosa i Ali-pase. Da li

tako

п e s t o Ь i l o

i sa Smail agom?

ZULFIKARPASIC:

U to se

s u m п j a , а

i historijske

c i п j e n i c e п a v o d e

na

to.

Postoje

i z v j e s п i

dokazi da se Ali-pasa sastao s Vladikom Petrom

Petrovicem u

u b ю v п i k u

gdje su se dogovorili

r j e s a v a п j u

sporova i jedan

drugog nadmudrivali . pod

O s t ю g

poslao istaknute prvake koji su mu

smetali,

jer

svoje s i п o v e zelio

m e t п u t i

п j i h o v a mjesta. Medu

п j i m a

su

п a j p o z п a t i j i Ь i l i

H a s a п - b e g R e s u l Ь e g o v i c ,

Basaga Redzepasic i Osman

kapetan Musovic, koji odose rijec i tvrdu vjeru Vladiki pregovore.

1

а ю d

osudivao Vladiku zbog ublstva b o s п j a c k i h p a r l a m e п t a r a c a .

tome sam jos '53. u

e d п o m

eseju pisao, citirajuCi ruskog k o n z н l a u Dubrov

п i k u , Gagica, koji pise Vladiki od prilike da - Vladika - protiv volje

cmogorskog s e п a t a i

п a r o d a п a r e d i o

da se Turci poblju. Dalje se pita kako

se ovaj opravdati pred svijetom kad ga i sami Cmogorci osuduju. 1 Vladi

c i п Ь i o g г a f

T o m a п o v i c

ga optuzuje kako u mimo doba, u prijateljskim

odnosima, kad se radilo da se ti o d п o s i jos ucvrste, dao iz zasjede pogublti

hercegovacke poslanike koji su dosli u Cmu Goru da dovrse djelo

р о g г а -

п i с п о g

uredenja.

sto se tice Smail-age, Ali-pasa nije smio ostaviti nikakva

t г a g a ,

posto

Smail-aga

Ь i о

p r i l i C п o

o m i l j e п

dvoru u Stambolu, i

o z b l l j п i j a s u m п j a

stajala ga zivota.

Sve to sto Vi kaZ.ete za Njegosa, to se i medu CengiCima znalo. Sasjeceno

kako jedna nasa pjesma kaze, sedam Petrovica, drugoj, kao sto i vi

kazete,

Ь i l o

ih deset ili dvanaest. vjerovatno,

ј е г Ь i о

to jedan

o t v o г e n i sukob, kakve su Ь i l e v г l o cesto te Ь i t k e Bosnjaka i

C m o g o г a c a .

Narodna pjesma kaZ.e: Svijetla a Ь l j a age Cengica sasijece sedam Petrovica,

na

G r a l ю v u

polju

s i г o k o m e ,

na sramotu

k п j a z u

Brdanskome. Dok se naredni



26

BOSNJAK

ADIL ZULFIKARPASIC

agrama refoma provedena djelomicno u Dalmaciji vis-a-vis kolona, i u

Bosni i Makedoniji. mome misljenu,

Ь i l o

sracunato na osiromasenje

muslimanskoga stanovnistva Jugoslaviji. imanja zaista piedstavljala

veliko bogatstvo i zauizimala ogiomna prostranstva.

Bosnjaci

u

iS i

u ·ar

М о г а t е

znati da su muslimani Bosni i Hercegovini

Ь i l i

ti koji isli

r-at, dok kmetovi, kl scani, nisu ratovali, i zato su oni placali takozvani zastitni

porez

d г Z a v i

i

Ь i l i

p r i v i l e g i г a n i mileti. Ratovi su

Ь i l i

brojni i njima zemlja

o p u s t o s e п a .

Vidite, u tom su pogledu muslimani-Bosnjaci

Ь i l i

u nekoj

v г s t i

n e г a v n o p г a v п o g polozaja u

о d п о s н

na

k г s c a n e , ј е г ј е

Turska vodila

ш o g o

vise lokalnih г a t o v a nego sto ih vodila u srcu svoga carstva. Bosna Ь i l a

p o g г a n i c п a zemUa i neprijateljski upadi Ь i l i su v г l o cesti. B o s п j a c i su Ь i l i ti

koji su ucestvovali u tim vjecitim c a г k a m a davali su vojnike i za velike

Ь i t k e i stalno г a t o v a l i na svim г a t i s t i r n a : u P e г z i j i , Rusiji, A f г i c i i u svim

evropskim ratovima u koje Turska

Ь i l a

upletena. Oni su davali

o g г o m a n

danak u k г v i , dok se broj kmetov a u to v г i j e m e н rniru povecavao i njihovo

prisustvo s i г i l o .

Tako

p o г a s t s t a n o v п i s t v a

isao stetu

B o s п j a k a kl oz

kmetovski odnos

i k г o z organizaciju turske d г z a v e н kojoj su iskljuCivo m н s l i m a n i isli u г а t

dok su d г u g i u

п а ј g о г е m

slucaju mogli iCi kao pornocne

t ш р е k u h a г i ,

k o m o г d z i j e i

s l i c п o .

M п o g i bogatiji seljaci

m н s l i m a n i

koji su imali samo

jednog ili

n i s н н о р с е

imali

s i п a ,

isli sami u vojsku. Da im se zemlja ipak

o b г a d i , cesto Ь i ј е dali komsiji k l s c a п i n u da o b г a d i z e m l j н popola, kako

farnilija mogla

p г e z i v j e t i .

V г l o cesto su takvi

l j н d i Ь i l i г a n j e n i

ili

p o g i n н l i ,

i tako su komsije postajali nasljednici zemlje, о d п о s п о s t v o г i l i

kmetovski

o d п o s .

V a z r ю znati da se zemlja a g г a m i m г e f o г m a m a nije

uzirnala samo bezima i agama, nego i onim siromasnim u s l i m a п i m a koji su

posjedovali dio zemlje sto ga nekada, н n e p г i l i k a m a dali svojim kom

sijama da ga b г a d u j u . Stoga, kada se govori zemljisnim posjedima Bosni

i H e г c e g o v i п i , ima tome dosta

п e г a z u m i j e v a n j a . Т l ' е Ь а

imati u v i d н kakav

sistem н T u г s k o j Ь i о , koji kasnije п a s l i j e d i l a i A u s t г i j a . B o s п i

uvijek

Ь i l o

pieko pola

a k o z v a в e е г а m е

zemlje, to jest one koja

p г i p a d a l a

d Zavi. Manje-vise devedeset posto suma i svi

p a s п j a c i

pripadali е r а ш .

ROD

27

Turskoj Bosni i Heicegovini Ь i l o ј е prije okupacije oko 800.000

slimana i 600.000 piavoslavaca, da se

n a k o п

a н s t i o u g a г s k e okupacije

preko 250.000 m u s l i m a п a iselilo Т ш s k н . Tada su S r Ь i postali veCina.

S l o b o d п i seljaci u Bosni Ь i l i su uglavnom muslimani, koji su s bezima i

agama posjedovali pieko tri c e t v г t i n e zemlje, dok su p г a v o s l a v c i i katolici

veCinom kao kmetovi

o b г a d i v a l i n ш s l i m a n s k u z e m l j н .

se sve odnosi na

doba pred dolazak A н s t г o u g a r s k e .

NADEZDA:

Bosna

Ь i l a

pretezno

p o l j o p r i v r e d в a

zemlja. danasnjim

k г i t e r i j i m a su sve zemlje

Ь i l e

poljoprivredne, ali i za ono v г e m e B o s н i

srazmemo veliki deo s t a n o v п i s t v a Ь i о poljoprivredi, tako da svaka

agrama e f o r m a

r n o г a l a

imati veoma

z в a c a j n e

posledice. Sta

p г e t h o d i l o

i

kakvi su odnosi Ь i l i н о с i a g г a m e r е f о п п е ?

ZULFIKARPASIC: Prije п е g о sto se izvela a g г a m a г е f о г m а , bosansko sta

n o v в i s t v o Ь i l o u g l a v п o m p o l j o p г i v г e d n o , izuzev malo t г g o v a c a i z a п a t l i j a .

Z a в a t l i j e opet Ь i l i veCinom

m н s l i m a n i . Т l ' g o v i в a

za vrijeme Turaka

takode Ь i l a vecinom u u k a m a muslirnana. P o l j o p r i v г e d n o stanovnistvo, koje

sacinjavalo oko 80 posto

s t a n o v п i s t v a ,

ubrzo upropasteno. Prije pocetka

a u s t г o u g a r s k e u p г a v e , o d n o s r ю u z a d в j i m ostacima t ш s k e uprave, Ь i l o ј е

mozda в a j v i s e 50.000 aga i bega u citavoj Bosni i H e г c e g o v i n i . S austro

ugarskom

u p г a v o m

pripremao se zakon da se ta zemlja fakultativno otkupi

- dijelom da plate seljaci, dijelom drzava i da se g ш m r e f o г m a

p г o v e d e п а

c i v i l i z i г a п

п a c i n .

А g г а г n а reforma u

k l a l j e v i п i

Srba,

Н r v a t a

i

S l o v e в a c a

nije Ь i l a takva.

Zemljoposjednici su d o Ь i l i odstetu otprilike onoliko koliko prihoda Ь i l o

na zemlji izmedu jedne i dvije g o d i в e . odsteta opet

п i ј е

data u novcu,

nego u bonovima,

v r i j e d п o s t

bonova pala na oko desetinu svoje

p г v o Ь i t n e vrijednosti, ih onda Milan S t o j a d i в o v i c otkupio na berzi i

potom preko noci donio zakon da se one mogu

в a p l a t i t i r ю r n i n a l п o j

v г i j e d n o s t i . Tako da agrama

r e f o г m a

u Bosni zaista Ь i l a pljacka posjeda i

imanja,

ј е d а п ,

moze se

reCi,

svirep i genocidan nacin. Sjecam s e familija

mojih

г o d a k a

bega Cengica, koji su imali svoje velike cardake u

FoCi,

divne

kuce, i ostali su doslovce bez ikakvih uvjeta za zivot. cudnovata е d в а

~ M i l a п

S t o j a d i п o v i c

(1888-1961

).

srpski politicar,

ш i п i s t a r f i п a п c i j a .

poslije i pred

s j e d п i k

Vlade Jugoslavije. p r i p r e ш i o Trojni pakt s

H i t l e r o ш .



28

BOSNJAK- DIL

ZULFIKARPASH:

t г a g e d i j a .

а т о se naslutiti moze koliko tu Ь i l o patnji i bola p г i k г i v e n o g

otmjenim

f o г m a m a .

Vrlo zalim da mi nismo imali knjizevnike koji opisali tragediju till

ljudi, koji zbog ponosa klili da su gladni, da

e m a j н

sredstava za zivot, te

su

ш n i r a l i

zatvoreni te divne kuce, u sredini gdje nisu mogli ni pokazati,

niti smjeli pokazati da su dosli na prosjacki stap. su

Ь i l i

ljudi odgojeni u

d н h u

jednog narocitog ponosa, tako da njillova neimastina, njihovo siro

mastvo, imalo jako dramaticne

f o г m e .

Т i m vise sto se ta tragedija dogadala

skrivena od

d г u s t v a

i do danas ostala neznana sva dublna tuge i niCim

z a s l н z e n e

nevolje.

DILAS: s а т

kao rnladic u Bijelorn

poUu

upoznao takve tragicne sud

Ь i n e Ь i v s i h

begova: venuli i dotrajavali u krajnjoj oskudici, nesnalazljivi

i

n e p г i h v a c e n i н r ю v o r n

vrernenu i

t н d i r n

odnosirna. Mucno nepojmljivo

tesko sacuvati ponos u gladi i beznadu. Cesto su

Љ

s ponecirn pornagali

njihovi Ь i v s i krnetovi, prirnali pornoc sa stidom, kao r n i l o s t i n j н . Deca su

se kako-tako snalazila, skolovanjem, trgovinom, ali kako tek tu sramotnu

oskudicu dozivljavale zene i devojke skrivene avlijarna iza

musebaka-

one

n i s н

ni dovoljno spoznale z b l v a п j a

а п a s l e

se preko noci u bezizlalnorn

р о п о ш

jada i nesrece? Da, zaista tragedija p г i p a d п i k a koje

Ь i l o

klase, v е г е

ili п а г о d а - uvek ljudska, sveUudska

t ш g e d i j a

... М е н е t r a g i c п i motiv

propadanja begova dirao i privlaCio.

U

svorn

ю m a n u

Svetovi i mostovi

s а т

ga

н p o t r e b l o

ali

d o v o l j п o

s i г o k o duboko: tragedije zastarevaju -

п а С i с е se pera.

torne

Ь i s m o

rnogli dugo razgovarati - ta tema to i zasluzuje. Ali,

morarno se

p г i d г Z a v a t i

zadate teme, Vase

l i c п o s t i

Vasih dozivljavanja i

s h v a t a п j a .

Dodao Ь i h п e s t o temu te ref01me, kao r a z j a s п j e п j e

o п o l i k o

koliko

torne z п а т . Reforma, 1919. g o d i п e

ј е d а п

r e v o l u c i o п a m i akt,

u p e г e n

protiv

f e н d a l n i h

poseda, tacnije ostataka

f e н d a l n i l l

poseda. Oni

Ь i l i

najveCirn

delorn u posedu r n н s l i r n a n a . Reforma irnala sigumo i politicku ulogu - da

oslabl vladajucu klasu,

v l a d a j н C i

sloj islarnski. Ali, koliko znam, u

S r Ь i j i

jedva ako

е Ь i l o

velikih poseda.

U V o j v o d i п i

ih е Ь i l o : kraljevina nije dirala

posede Vojvodini, mom rnisljenju, jer to Ь i о kapitalisticki veleposed

gde postoje sarno

n a d n i c a г

i vlasnik, postoje

o d п o s i

kmeta i feudalca.

Kornunisti su posle Revolucije proveli u V o j v o d i п i

a g r a m н

r e f o г m н - ona se

sa ekonornske tacke gledista pokazala pogresnorn.

ROD

29

Z U L F I К A R P A S I C :

s а т

kazao daje to

Ь i l o

pogresno zato sto unistenje

velikih imanja uvijek umanjivanje kapaciteta p г o i z v o d n j e . Medutim, to se

dogodilo u prvoj refomli nad muslimanima gdje se velika imanja, moze

se reCi, parcelirala.

Ь i h

ipak htio da kazem

о v н

stvar. Da

to

imalo jednu

n a m j e г u unistenja

n ш s l i m a n s k o g a

stanovnistva, ipak, tome sto ta

agrama

e f o г m a

sprovedena iskljucivo u onim krajevima gdje su

m u s l i m a п i

posjednici, i nigdje d г u g o . Bila provedena u Dalmaciji, prema tamo

snjim kolonama, ali jedan isti komad zemlje

Ь i о

placen 56 puta vise u

Dalmaciji, nego sto

Ь i о

placen u Makedoniji i Bosni. Dakle to vec dokaz

da tu nije

Ь i l a

rijec nekim zakonskim p г o p i s i m a niti nekim socijalnim

m j e r a т a .

Znate,

mi

mnogo puta nismo dorekli neke istine i zato

n а т

se one

poslije uvijek

v г a t e

kao b u r n e г a n g i plate

n а т

se, kako se to kaze, teze, tako

da i ova g r a т a

r e f o г m a

п i k a d a nije ni u kakvoga pisca niti nekoaa sociologa

prikazana kao nacin unistenja jednog dijela stanovnistva. sada mogu,

nakon ovih tragedija koje smo dozivjeli, reCi da su to vjerski motivi.

Muslimane u Jugoslaviji se htjelo pretvoriti u m a s н oduzeti im njihova

imanja, oduzeti im njillova

р ш v а

i slomiti ih. izgleda tada dozivljeno

kao historijska prilika da se zavrsi borba protiv T н r a k a . Takav razvoj

dogod ajaje irnao specifiCne balkanske osoblne, jedan veliki religijski rnotiv

i veliku nacionalisticku dinarniku koja i sada daje k г v i snagu ovirn

nacionalistickirn pokretirna. Т а ј i takav f a n a t i z a т

Ь i о

obucen u fraze

s o c i j a l п i h r n j e г a

likvidacije feudalizrna, patriotskih rnjera i torne slicno.

Mislirn da to

Ь i о

jedan tipican obracun, zavrsni cin borbe protivu

rnuslirnana, koji su pogresno prikazivani ostatkorn

t н r s k e u p г a v e а ne

onirn

sto su Ь i l i - starosjedioci, autolltono stanovnistvo.

DILAS:

Ne mislite li da a g r a ш u

r e f o г m н

da tim pitanjern i zavrsimo

о v н

temu, uticala Oktobarska

г e v o l u c i j a

i strah od socijalnih nemira?

U

Jugoslaviji

Ь i l o

revolucionamo vrenje, ne rnislite li?


Mislirn da to nije irnalo uticaja, s obzirom na

l j н d e

koji

r e f o г m н

proveli.

К r a l j

Aleksandar i njegova kamarila irnali

s н d r н g a c i j e

rnotive.

a

sovjetska

r e v o l н c i j a

irnala uticaja, onda to bez daljnjega

zahvatilo

V o j v o d i r ш

zahvatilo one djelove gdje

Ь i l o

velikih posjeda.

U

Bosni se dijelili posjedi veleposjednika ali i oduzirnala zernlja sirornasnih

r n н s l i r n a n s k i h

posjednika, cak i seljaka.



30

BOSNJAK

ADIL ZULFIKARPASIC

DILAS: Vasa se

p г i m e d b a

u celini na a g r a ш u r e f o r m и svodila to da

nije vrsena p o s t и p n o irnajuCi u vidu

e k o п o r n s k u

s i t и a c i j и svih, ne sarno

j e d п i h . Misljenja sam da se reforrna rnorala izvesti, druga е s t v a г kako.

ZULFIKARPASIC: A g r a ш a refroma se svakom s l и с а ј и trebala izvrsiti

onako kao sto to p o k и s a l a i A и s t r o и g a r s k a . Na f a k и l t a t i v n o j osnovi pri

с е т и

se nije smjelo diiati

и b e g l и k e ,

z e m l j и k о ј и

SL

sami vlasnici obradivali

i koja е Ь i l a van kmetovskih odnosa,

п a j m a n j e

и z e m l j и m u s l i m a п s k i h

seljaka koji su djelimicno obradivali svoju zemlju, djelirnicno Ь i l i u kme

tovskirn odnosirna sa svojirn s и s j e d i m a н e r n u s l i m a n i r n a . M e d u t i ш C i н j e n i c a

koje se niCirn rnoze poblti opravdati da ta a g r - a ш a reforrna irnala

f о п п е i t e н d e н c i j u zavrsnog cilja е d н е politicke borbe, ј е d н е borbe protiv

ostataka - kako se zarnislilo na B a l k a н u - t u г s k o g s t a п o v n i s t v a .

2

DOM I OPREDJELJIV NJE

DILAS: Moji preci п i s u tako s l a v п i kao Vasi, ali su isto tako ginuli i

to

veCinorn Ь ш Ь l sa

C ш o g o r c i r n a

u r n e d u s o b н i r n borbama.

Ima

ih i koji su

p o g i n и l i

i u borbl sa n e p r i j a t e l j e ш , s turskom i

a u s t г i j s k o m

vojskom -

jednom s a r п doblo ime. Ali moji d i r e k t п i predi su p o g i n и l i od s u n a г o d n i k a :

т о ј pra-pradjed, moj djed, moj otac - njega su и b l l i Siptari, balisti,

mog Ь г а t а s t a г i j e g ublli c e t п i c i , mladeg nedicevski policajci: moj sin,

kad se tome propitao ili smo pricali, rekao: Meni ostaje drugo п е g о

da n a b l j и na kolac .

Dilasi su od veceg, brojnog bratstva

o j i п o v i c a :

s

j i m a

se jos rodakamo,

т о ј

otac и v i j e k se prema п j i m a o d п o s i o kao prema Dilasima. Otprilike,

odvojili smo

se

od Vojinovica pocetkom 19. veka. Dilas п a d i m a k i

z н a c i

skoCiti. Dilasi malo b г a t s t v o poticu iz Zupe п i k s i c k e iz Zupe i

V o j i r ю v i c i

v e c i п o m su se г a s e l i l i , najvise Sandzak. legendi kod

V o j i п o v i c a od п j i h su, п e k a d

Ь i l i

k п e z e v i , ali samo moji su knezovali

l e g e п d i , а kod Vas to f e r r n a п i m a

p o t v г d e п o .

Kako se Vi osecate kao

potomak jedne tako velike, glasovite porodice? Koliko

v i d i ш

Vi ste covek

sa velikim ponosom. Imate li jos п е k о d г u g o osecanje?

Z U L F I К A R P A S I C : Znate,

п ю г а г п

priznati da sve to mogu zahvaliti mome

о с и

Husein-begu, mome

k и c n o m e

odgoju, sto sam

и z е о

kao

m o r a l n и

oba

vezu. S j e c a r п se jedne

п e g d o t e

iz vremena kada meni Ь i l o devet godina

i kada se т о ј

br at

z e п i o . Otac pozvao sa rijecima: S l и s a j s i п e , kod nas

f a r п i l i j i kod bega, oblcaj da ti b и d e s oslonac s п a h e . Ti imas pet sestara

i majku, s п a h a dolazi kao tuda, ti moras Ь i t i njenoj strani, bez da ikad

pitas li ona u p r a v и l п i ј е , ti ј о ј moras dati s v a k и zastitu, ј е г ј е takav

oblcaj. Tako sam kao dijete и Ь е z Ь г о ј slucajeva Ь i о k o n f r o п t i г a п da

m o г m uraditi nesto specijalno i drzati se p г a v i l a i о Ь i с а ј а . nisu Ь i l e

privilegije, to su Ь i l e vise obaveze. Na r i m j e г , ј а se s j e c a r п , da u Sar-ajevu



32

BOSNJAK ADIL L J L F I К A R P A S I C

Ь i l a

trgovina Kocovica koju d г Z a o otac Bogoljuba Kocovica, pisca poznate

k л j i g e : Zrtve svjetskog г а t а . On imao englesku konfekciju za djecu,

oni poslali paket u Focu, da izabrao tri-cetiri odijela. Sjecam se,

Ь i о

sam vrlo mali,

Ь i о

sam u osnovnoj skoli,

da

sam odmah davao

о в а

svoja

druga

odijela drugovima, i mene

majka

pozvala na odgovomost, otac

ka.Ze:

Slusaj, ti ne

п · е Ь а s

pitati nikoga, ako vidis da tvoj drug nema ti trebas

dati, to tvoja duznost.

On

uvjerio, na

r i m j e г

da kao plemic uvijek

govorim istinu, da uvijek zastitim

s l a Ь i j e g

da se

o п a s a m

tako i tako. su

Ь i l i uzroci da sam kasnije

p г i d a v a o

tome vrijednost.

Otac me upucivao kako da iskazujem p o s t o v a п j e prema starijim

osoboma, narocito uglednim ljudima, njegovim prijateljima i poznanicima.

Sjecam se cak kako govorio i za protu Kocovica: Kad ga sretnes, podi mu

г u c i das gestu kao da ces ga p o l j u Ь i t i u ruku, ti to uradis, on ti в е с е

dozvoliti posto si ti sin Zulfikarpasica, ali ti mu napravis tu gestu. Ili

p r i m j e г т о ј

komsija,

n a j Ь l i z i

komsija

Ь i о

в а ш

Hadzivukovic

M i l a п . М о ј

otac meni rekao: Pazi, komsija ti preci

п е g о ш d a k .

Rastao sam u

familiji u kojoj se, kao i u drugim begovsk im familijama,

t r a d i c i o в a l n o

gajila

toler-ancija - vjerska,

п a c i o n a l n a

socijalna. Nikada п i s a m vidio da moj

otac razgovarao s e d п i m siromahom drugacije nego sto г a z g o v a r a o sa

e Ь i

ravnim begom ili nekim drzavnikom. М о ј otac Ь i о vrlo ugledna щ : n o s t

kod n jega su dolazili razni ljudi, ali on п i ј е nikada nekoga p o d c i j e п j i v a o .

PI ema

tome, postojao taj respekt prerna ljudima. Jedan plernic ponosit

jer

nije bahat, to

v г l o

vazno.

Ponasanje e d п o g a covjeka koji п е т а dobar odgoj moze se prepoznati u

mornentima kada dode do vlasti, kada dode do

bogatstva

on se tada ponasa

bahato. ј е d а н beg ne srnije н i k a d a .

sam inace odgojen

г l o

strogo,

т о ј

otac

Ь i о

vrlo strog covjek, koji

zahtijevao r n a г l j i v o s t i tacnost.

KuCi sam

morao

doCi

uvijek tacno,

prije aksarna.

М о ј

otac mene nije

н i k a d a

tukao, nego postojao

jedan

red

koji davao

p г a v i l a

ponasanja, koji dao nacin zivota. Ne govori se

svaki

d а н

н e k o r n e : ti si taj i taj, ali s vremena na vrijerne, kad se daju

obaveze, rnene otac uvijek u p o z o г a v a o

da

rnoram to izrsiti ј е г sam

н j e g o v s i н ,

Cengic, Zulfikarpasic, n ш s l i r n a n

B o s н j a k

i torne

s l i c н o .

On rne

cesto upozoraYao sta rnusliman ne smije s e Ь i dozvoliti, da se rnora tako i

tako ponasati, da d г Z i do cistoce, casti itd.

I

vjerske duznosti su u morn

slucaju i l e isprepletane s drugirn duznostirna i nametnute mi jedan mellki

1 OPREDJELJIVANJE

33

п a c i n

tako da, kad sarn postao k o m u н i s t a ,

н i s a r n i z g u Ь i o

postovanje pierna

vjei skom uvjerenju d г u g Љ ljudi.

DILAS: Od kada su Vasi

C e н g i c i

u Foci? Recite н а ш nesto vasern ocu,

njegovorn zyanju, majci, dedi, zatim

Ь г а С i

sestrama, skolovanju brace

i sestara, i siroj

ш d Ь i н i

- to moglo ukratko, cemo

о н d а н a s t a v i t i

dalje.

ZULFIKARPASIC:

Dakle, svaka velika begovska kuca irnalaje sYoju kulu,

i to ustvari Ь i l a njihova rezidencija. Tako od moje familije Ь i l a

Miljevini kula bega Cengica.

DILAS: U MiljeYini su S г Ь i .

ZULFIKARPASIC: Nisu sarno

S r Ь i

ima Muslirnana koji su u Miljevini

uvijek i l i u

YeCini. Т а т а

jos

199l.g. i l o

oko 55 p r o c e н t a Muslimana. Svi

su

S r Ь i

tarno Ь i l i krnetovi moje farnilije. su Elezi, to su C a n c a г i MariCi

i d г u g i .

О Ь i с а ј

Ь i о da se u o Ь l i z п j e m g г a d u ima kuca, cardaci gdje su se

p г o v o d i l e zime, tako da su bezi iz

M i l j e v i н e

Ь i l i nastanjeni u Foci. Mi smo

u Foci irnali

Yise

k н с а koje ne Ь i h ni znao sve opisati, н i t i kako su dosle u

posjed

ш о ј е

farnilije i e r n н

s l н z i l e .

Znam da

u

c e n t r н g г a d a Ь i о

veliki konak, kome nekad

Ь i l a

г e z i d e н c i j a Z н l f i k a r - p a s e

ne njegoya kuca za s t a н o v a н j e н е g о н j e g o v ured

i

d i v a н .

onda, imali srno kucu velikorn

p г o s t o г u

na lijepome mjestu,

koja gledala na citavu

F о с н ,

na Donje polje. kuca irnala sestnaest

soba. Dijelila se dva dijela:

k o н a k ,

muski dio za goste, gdje se

dolazilo petkorn

p o s j e t н

morne ocu, i

na

dio gdje su ziYjeli

н k u c a н i .

Bile

su dvije avlije, z e п s k a i muska, zatim jedno veliko dvoriste gdje su

Ь i l e

garaze

za

kocije, onda

Ь i l a jedna

velika basca. Pored te zenske avlije

nalazila se jos

jedna

prostorija, velika, ogradena zidorn, isto kao produzenje

te avlije, sva u z e l e н i l н kao jedan v i j e t п j a k i

Ь i l a

kuhinja, tzv. mutvak

koji se

н p o t r e Ь l j a v a o

samo ljeti.

Tu т о ј

otac poslije podne p io ljeti kahYll

i sjedio. Jos od prije

Ь i l a

tu konjusnica

za

а ћ а с е konje

- т о ј

otac

Ь i о

lovac - i

s t e п a r - a

samo za lovacke pse. Kod nas nije

Ь i о

о Ь i с а ј da pas ulazi

kucu niti u aYliju, ali lovacke pse

jako

voljeli, mazili su

ih М о ј

otac,

kada umro, 1936. godine, imao, п e k i ka.Zu sto cetiri, neki sto dYije godine,

ali svakako preko

s t o t i п u g o d i н a . М е п i

tada

Ь i l o

petnaest godina.



34

BOSNJAK ADIL ZULFIKARPASIC

ajka

potomak

B e c i г - p a s e

Kad se т о ј otac ozenio posljednji put, u po znim osamdesetim godinama,

п ю ј о m majkom - on se inace zenio cetiri puta - imala osamnaest godina.

Majka Ь i l a s Rataja, od bega Cengica, direktni potomak BeCir-pase. М о ј а

majka

ј е Ь i l a

o b г a z o v a n a

z е п а .

G o v o г i l a

п e s t o

i turski, imala u

mladosti to

Ь i о

о Ь i с а ј kod bega privatne ucitelje, tako da sam od

с и о v г l o

poucnih stvari. Normalna stvar, to o b r a z o v a п j e

Ь i l o п e s t o

druga

cije

е g о

na Zapadu. Imali su ucitelje j e г o п a u k e , ucitelje lijepoga o п a s a n j a ,

opcih р о ј п ю v а zivotu itd. Takvo obrazovanje moja majka imala u

djetinjstvu. Ona mi pricala da su п j i m a dolazili, godisnje nekoliko

mjeseci, ljudi iz Stambola, koji su ih ucili г a z п i m stvarima. Nisam isao u

a п a l i z e tih р г е d а v а п ј а , da li se sistematski p г i l a z i l o nekim predmetima kao

sto se to radilo u Evropi, ali svakom s l н с а ј н iz z n a п j a i ponasanja moje

majke, sam n ј н dozivio kao zreo covjek - ona н m г l а tek poslije

D gog svjetskog г а t а - kao e d n н

v г l o

o b r a z o v a n н , pametnu, a z u m п u zenu,

koja

m п o o

toga z п a l a i od koje covjek mogao stosta n a н c i t i .

М о ј

otac imao vrlo dob Ь i Ь l i o t e k н na arapskom, t ш s k o m i nasem

j e z i k н . Redovno citao r ю v i п e , kada jako ostario sam ih п a g l a s

citao. Sjecam se r e p o г t a Z a iz S p a п s k o g

g г a d a п s k o g

г а t а citao sam nagJas

sam se i н р о z п а о s tim p r o Ь l e m i m a kao djecak. to sam vrijeme dolazio

do p г v i h djecackih saznanja na politickom polju.

О п d а

se vec Ь i о pojavio

Н i t l e г

i moj otac pokazivao veliki p г e z i r prema

n j e m н ,

cisto zbog svojih

veza s njemackom i austrougarskom aristokracijom.

Za

njega on Ь i о

ј е d а п

m a l e г .

Smatrao kako Н i t l e r nije kvalificiran voditi zemlju kao sto to Ь i l a

Njemacka, s politickom tradicijom, s aristokracijom. se dobro sjecam kad

gaje posjetio g г o f od Hesena, kojije dolazio prije toga u lov kod mojega

с а ,

pitao ga H u s e i п - b e z e , kad ces opet

doCi

u Njemacku. On odgovorio:

Kad ode

Н i t l e c

Toga se sjecam.

М о ј

otac za mene Ь i о ј е d п а

fascinirajuca

l i c п o s t ,

kojoj sam slijepo vjerovao, sam kao djecak shvatio

da to neko veliko zlo, taj Н i t l e r .

DOM I 0P REDJELJIV ANJE

35

Zemlja е Ь i l a b o s n j a c ~ k a

М о ј otac politicki

п i ј е

volio S p a l щ iz prostog razloga sto smatrao da

on sukrivac sto se izvodi agrama reforma i sto nije nista pridonio da do

ne dode. Danas smatram njegovu о с ј е r ш n e p г a v e d n o m . Spaho nije r r ю g a o

uciniti mnogo da se to sprijeci. Otac

Ь i о

clan

Ь i v s i h

veleposjedinika, to

Ь i l o jedno udruzenje koje trazilo da se isprave nezakonitosti agrame refor

me, i da se zemlja pravedno plati. Kad agrama reforma stupila na snagu

imao u svome posjedu ogromno bogatstvo. Tako predio oko Sokolca,

kod S a г a j e v a , pripadao

p r e t e z r ю

п j e m u , onda i l j e v i п a , Kapes, ogromni

p r o s t o г i kod S г e b r e n i c e i n a г o C i t o surne oko Foce. imanje i sada se zove

Begova zemlja, jedno od najljepsih lovista Bosni. Pripada nam i

s н m a

k о ј н ј е k o г i s t i l a

k o m p a п i j a

Varda , poslije MagliC . Kada sam se 1990.

godine, poslije toliko godina vratio - to v г l o i n t e r e s a n t r ю - saznam da ta

s u r п a nije oduzeta nekom a g г a r n o m reformom. K o m u п i s t i su smatrali

da

п j i l ю v a vlast za vjecita vremena, р а ј е za takav jedan veliki kompleks samo

i z v r s e п a

eksproprijacija, tako da sam vratio

о в о

sto se Sarajevu moglo

u s t a п o v i t i da moje. s u r п a , primjer, Ь i l a na nasem imenu, kako

sam testamentom jedini nasljednik

r r ю g

о с а ,

meni Maglic predloz io da

napravimo aranzman: da od njill ne t г a z i m odstetu, zato sto su oni 40

godina iskoristavali, vec da sa pedeset posto posjeda udem u vlasnistvo

poduzeca i

d o Ь i j e m

djeloYe sYih njillovill postrojenja. Imao sam namjeru to

modemizirati, napraviti uistinu

j e d r ю

veliko poduzece koje to dalje

i n d u s t г i j s k i iskoristavalo. mi smo jos za vijeme stare J н g o s l a v i j e imali

k o п t a k t e s italijanskim trgovcima.

I t a l i j a п i

su kupovali nase

d г v o ,

posto

nasa s ш n a Ь i l a najbogatija s javorom, d z e f e г javorom, koji Ь i о jako skup

i rijedak. Sve u svemu to su privatne sume i imam veliki postotak u

v asnistvu.

DILAS: Maglica ?

Z U L F I К A R P A S I C : Jeste, Maglica . Imali smo velike posjede na Zelengori

i Ravnoj Gori. Na mojoj zemlji napravljen onaj

s p o m e п i k

i hotel

T j e п t i s t u . na mom privatnom v l a s n i s t v н . Vjerovatno ste isli tamo.

DILAS: Ovo zaista lep motiv iz s н l u d i h v r e m e п a .



38

BOSNJAK ADIL

ZliLFIKARPASIC

aktualizirali a g r a ш u r e f o п n u , nego su isli zajedno s B o s п j a c i m a kojima su

pred a п e k s i j u pravili iluziju od н g o v o r a Berlinskog kongr esa govoreCi da

sultan jos uvijek vrhovni gospodar u Bosni. Struja kojoj pripadao moj

otac imala р г а v о , jer z п a l i da п i ј е dobro ako se rni vezemo za Tursku,

kojoj su d a н i Ь i l i o d b r o j a п i . No, da smo se vezali za н s t r o н g a r s k u , imali

jakoga saveznika da izvrsimo e m a п c i p a c i j н п a s e g a п a r o d a na

e v г o p s k o j

p l a t f o п n i .

М о ј

otac kasnije

Ь i о

zato da se rni ne

o s l a н j a m o

vise na

ш s k u

- kako su z a g o v a г a l i srpski p o l i t i c a г i - kojaje postala "bolesnik na Bosforu",

п е g о da se oslonimo A н s t r o н g a r s k н , da se stvori s a r a d п j a , da se izvrsi

a g r a ш a r e f o п n a i

н l a z a k н i n d н s t г i j н . ј е ,

na

p r i m j e г ,

stvorio ј е d п о

veliko

p o d н z e c e

za iskoristavanje

s н m a

za vrijeme

A н s t r o н g a r s k e

Foci.

Procjenjivao to v г i j e m e na

p e c i f i C a п

nacin. Na r i m j e г , moja majka е Ь i l a

jedna od p г v i h zena u Bosni koja se o t k г i l a . U

B o s n н

dosao za reisa

D z e m a l н d i n

ef.

C a н s e v i c p o г i j e k l o m

iz Cazinske

k г a j i n e

koji zavrsio

najvece skole Turskoj i koji islam i n t e r p r e t i г a o v г l o modemo u njegovom

pravom d н h н , v г l o n a p r e d п i m idejama. U razgovoru, jednom prilikom, s

mojim ocem, р i t а н ј н p o k г i v п j zena, on rekao da Kur'anu to uopce

nije propisano i da

р о K u r ' a n н

zene treba da se nose decentno, ali ni u kom

s l н с а ј н da

o k г i v a j н

lice, da propis da se p o k г i j e kosa, da se p o k r i j н stidni

dijelovi itd. moj otac mojoj majci preporucio jos za vrijeme A н s t r o

н g a r s k e da se ona o t k г i j e , i tako malo-pomalo pocelo otkrivanje mojoj

familiji.

Mi smo preko ljeta

н v i j e k

isli

M i l j e v i п l l .

za nas

Ь i l a

velika

г a d o s t , tamo smo jahali konje i islo se lov. Т а , da ll nazovem, п a j l j e p s a

vremena, kada moja familija irnala te velike posjede nisam dozivio

svjesno. Miljevina, ta

k н l a ,

spadala pod begluk i mi smo imali dok

otac nije prodao. Eto, to smo

rni

Foci Ь i l i posto Z н l f i k a r - p a s a Ь i о

m н t e s e l i m Foci i imao svoj ured i divan u Foci, tako n ю ј а farnilija

stotinama godina

Ь i l a

v e z a п a

r-ezidencijom za

F о с н .

DILAS: Koliko od Vase majke rodeno.

24

Dzemaludin ef. Causevic (1870-1938), islamski ucenjak, teolog i pravnik. Reis-ul-ulema

od 1913-1930. NajveCi vjerski autoritet u Bosni u posljednja dva stoljeca

.

Ve1iki reformator,

u svojim pogledima bio Ь l i z a k Afganiju i Abdulu. Njegova stanovista i sada vaZe kao temeljni

vjerski izvor za muslimanski kler u Bosni. Autor vise stotina teoloskih radova. Zajedno s hafiz

Muhamedom Pandzom preveo Kur'an na bosnjacki jezik. Bio odvazan i l1rabar u borbi s

jugoslavenskim vlastima u odbrani prava muslimana. Iz protesta zbog ukinuca vjersko

prosvjetne autonomije 1930 nije se prillvatio novog izbora za Reis-ul-ulemu.

DOM

1 0PREDJELJIVANJE

39

Z U L F I К A R P A S I C : Od moje majke, imao sam samo e d r ю g brata, Sabriju,

koga н Ь i l i cetnici, i imao sam sest

s e s t a г a . M e d н t i m , i z r n e d н

m е п е i mog

najstarijeg brata о с н , Alije,

Ь i l o

55 godina razlike. Kada se njemu rodio

н n u k ,

on onda

Ь i о

u

S t a m b o l н , jer

se iz protesta

р г е m а

aneksiji Bosne i

H e r - c e g o v i п e

iselio

Т ш s k н .

Т а ј

Ь ш t о с н

1921. godine poslao telegr-am

"cestitam ti

p r a u n н k a

- to

Ь i о

prvi ocev

p r a н n н k

- posto sam se

н p r a v o

tada rodio, otac njemu odgovorio

i t e Ь i

brata". М о ј brat nosio

b r a d н , i sam, kada sam imao jedno pet-sest godina, s njim setao

Sarajevl . Bio jako ponosan kada ga

p i t a j н

da li sam rnu

н n н k i i

p r a н п u k ,

on kaze to mi brat".

М о ј otac se zenio cetiri р н t а . Nije п i k a d a imao dvije zene, п i t i se

rastavljao. Tri zene

н r n г l e . М о ј а

majka ga nadzivila dvadeset

godina.

Sinovi su Ь i l i : Alija i Н i l m o - koji su iselili ll T ш s k l l i ponovo uzeli

prezime А k . k о у н п l н - I Ь г a l l i m , Hasan, Hivzo, Hamdija, Sabrija i Adil.

s c e г i : Arfa, Fatima, Hasa, Z н m г н t а , H a s i Ь a , Hajrija, Hamijeta, Fahra i

Seflka.

Kod nas u н C i nikada se nije moglo

uCi

sobu moga о с а bez dozvole,

ni

djeca

ni

neko d ш g i . Ako neko Ь i о pozvan, on usao i stajao, onda

otac rekao nesto da

ш a d i

ili on

п e s t o

mom о с н saopCio i kad zavrsio

z a t г a z i o

d o z v o l н da izade. Nikada

п i k o

nije dosao na

i d e j н ,

od

п j e g o v i h

sinova, da sjedne na s e c i j н pored rnoga о с а ako on

to

nije izricito г е k а о ,

to nije

Ь i l o

cesto.

Sjecam se, kad sam Ь i о djecak, kada dolazio rnoj Ь г а t , lijecnik,

p г o f e s o r u S t a m b o l н , i d ш g i najstariji brat, Alija oni

Ь i l i

ljudi od oko

sezdeset g o d i п a - tada, ako dosli predvece, oni se

п i s н

javljali morn

о с н ,

nego su to

н c i n i l i

tek н ј н t r н . Ь i о о Ь i с а ј . О п d а se н ј н t r н dode о с н

s о Ь н ,

pokuca vrata, najavi se, rni kazemo da dosao. Onda taj

stajao - sto meni Ь i l o n e н g o d n o - na primjer, vidim, p н s t i ga stajati

pola sata. On i z r н C i pozdrave od farnilije, sve r e d н , imenima, izruCi

pozdrave od prijatelja, onda otac

н p i t a

za njega i tek

п a k o n

toga k:aZe

da sjedne.

DILAS: Video sam slike Vasih sestara, one

Ь i l e

obucene par·iskoj

modi,

d e l u j н

vrlo sarmantno, da ne kazem koketno, na tim slikama, i

v г l o

е р е . Ni one se n i s н p o k г i v a l e , zar н е ?



40

80SNJAK ADIL ZULFIKARPASJC'

ZULFIKARPASIC:

Nisu se pokrivale. to vrijeme se ni majka nije po

krivala. Ona nosila jedan svileni cmi m a п t i l i kapu s velom koju nikada

nije spustala. Nosila rukavice kad isla na ulicu. Kada smo putovali s

о с е

u

K a г l o v e

V ari, u Bad Gastein, u

i n o s t r a п s t v o ,

isli smo salonskim

kolima i moja se rnajka nikada nije pokrivala.

DILAS:

z в a c i

da Vasa

o г o d i c a -

da upotreblm taj

i z г a z - e m a в c i

p o v a в i j a , evropskom smislu. Izgleda da u vreme Vase mladosti Vasa

p o г o d i c a Ь i l a prelazu iz p a t r i j a t ш l n e u modemu.


mislirn da moj otac Ь i о jako г a d i c i o n a l в o b o s a п s k i

odgojen.

О п , п а

prirnjer,

п i k a d a в i k o m e п i ј е

govorio vi ,

ј е г

se turskom

i bosanskom

Ь о в - t о в u

svakome govorilo samo ti .

Bila to е d п а sirnbloza modemog s t г a d i c i o в a l п i r n , kao sto sam vidio

u Ј а р а п u , gdje i z v j e s п i

k г u g o v i

zive

п a m o d e m i j i

п c i n drzeCi se u isto

vrijeme s t г o g o svojih t г a d i c i j a . P г i r n j e r i c e , dolazi d i r e k t o г Ь а п k е u cmome

odjelu i

u s t i r k a п o j

Ь i j e l o j kosulji,

o Ь l a c i k i m o r ю

i star·orn ritualu vecera

sjedeci podu sa stapiCima za sofiorn. me r n п o g o podsjetilo

п а с i в

zivota u rnojoj farniliji. u mojoj familiji se zivilo s t г o g o t г a d i c i o п a l п i m

p r i п c i p i m a , ali se

п i ј е

drzalo do

o в i h

oblcaja koji

п i s н

Ь i l i u skladu s

d г н s t v o m , s v r e m e в o m . Vidite, moja braca Alija i Н i l r n o s t u d i г a l i

Becu.

ј е Ь i l o

za vrijeme

A н s t г o u g a r · s k e . М о ј а

se majka

i ј е

krila, rnoje se

sestre

п i s u k г i l e ,

kuCi se ucio Kur' mi smo ucili v j e r o п a u k н , molili smo

se Bogu, jelo se р о m н s l i m a п s k i m oblcajima, ali kada т о ј otac pravio

р г i т а п ј е i vec

р г е т а

tome koga se zvalo, s l н z i l o se jelo la f г а п k а

l

la turka .

s v a k o т

slucaju, т о z е se г е С i daje Ь i о е т а п с i р i r а п , l i Ь e г a l a r 1

т u s l i т a п , koji se s t г o g o drzao v j e г s k i h oblcaja.

Р о п ј е g о v о т

т i s l j e п j u

p o k r i v п j e z е п а

п i ј е

vjerski

p г o p i s . t о т е

ta

s t v a г .

DILAS:

to i

п i ј е К ш а п u .

ZULFIKARPASIC:

D а Ь о т е . Njega ј е г e i s D z e т a l u d i п Causevic u v j e г i o

da se z е п е в е

t г e b a j u

pokrivati, i to prihvatio.

DILAS:

Posle г а t а ,

п а ш а

vasi

s v e s t e п i c i

iz

U l e т e г e k l i

da

o k r i v a п j e

п i ј е obaveza а r ш .

1 OPREDJELJIVANJE

41

Z U L F I К A R P A S I C : I nije obaveza. N a p г a v i c u jednu malu digresiju. Najsta

riji obicaj i obaveza u islamu jeste put u Meku, koji

е t а Ь l i ш п

u doba zivota

Muharneda a.s. Posto se hadz obavlja svake godine oblcaji su i

о Ь l а с е п ј е

ostali isti do d а п а

d a п a s п j e g . Z п а

se da

z е п е

tada nisu

Ь i l e p o k г i v e n a

lica,

п е g о su samo Ь i l e о g п ш t е c a г s a f o m kada su iSle da vrse

о Ь г е d .

Da su se

pokrivale u drustvu, onda se p o k г i v a l e i tamo, pred Bogom i najuzvi

senijim mjestorn koje postoji u islarnu. Tamo su zene otkrivene i to tako

ostalo. Rekao sam vec kako u islamu postoji samo propis da se zena t г е Ь а

d e c e n t п o

o Ь l a C i t i

i kaze se koje dijelove tijela treba pokrivati. Na primjer,

m u s l i m a п

moze da

l a п j a

ako samo donji dio tijela pokrije carsafom,

z е п а

rnora da

p o k г i j e

i grudi, kosu

i

kako se kaze, stidne dijelove tjela. Prema

tome, kad se ide pred Boga tako,

п ю z е

se otiCi i pred covjeka. Niz raznih

r n u s l i r n a п a u svijetu se dr:lali tih propisa i

Ь i l i

e m a п c i p i r a в i za Evropu.

Poslije

г а t а m e в i

srnetalo u kojoj

r n j e г i

i koji

в а с i в

su partizanske vlasti

p г i l a z i l e torne

p г o Ь l e r n u :

zabrana n o s e в j a fesa rnuskarcirna,

n a s i l в o s k i d a п j e

zara e в a m a itd.

Р г о Ь l е m в о s в ј е , Ь i l o

to iz vjerskih ili

t r a d i c i o n a l в i h

oblcaja,

treba Ь i t i predrnetom

d г z a v n i h z a k o в a

i г e p r e s i j e

в е g о s l o b o d в e

volje

ljudi.

NADEZDA:

Otac Vas i т а о , o c i g l e d п o , н t i c a j i

to

vise kao covek

в е g о kao s t a г e s i п a p o г o d i c e . Z п а т da п i ј е lako izdvojiti iz j e d п o g

k o т p l e k s п o g

o d п o s a п e s t o

sto ga odslikava

p г v i

pogled. No, ipak

Ь i h

Vas z a т o l i l a da pokusate da izdvojite п e s t o sto p r e s н d r ю i s н s t i n s k i

obelezavalo

o d в o s

vas dvojice.

ZULFIKARPASIC:

Vidite, svaki covjek

i т а , т i s l i m , j e d r ш о s о Ь н

svog

zivota;

п e k o g

ko

ј е п a j v a z п i j i . N a j f a s c i в a п t п i j a

osoba

т о g а

zivota

т о ј

otac.

s а т т п о g о r a z т i s l j a o

periodu kada

s а т Ь i о k o т u п i s t a .

C i п j e n i c a da u

k o п ш п i s t i c k o j p a г t i j i Ь i о

p r i s u t a п jedan

e l e т e n a t

toga

tipa vodstva - kult

l i c п o s t i г a z v i j e п

do

k r a j п o s t i .

P г i т j e r i c e , znate sta

za nas znacio, u toku т о ј е т l a d o s t i , S t a l j i п ? s а т u to v r i j e т e Ь i о odan

p o k г e t u ,

t o t a l r ю

odar1 ideji, ali nikada n i s a т osjetio tu v г s t u

o d a п o s t i

р г е т а

nekoj licnosti, to mi ј е Ь i l o п e s t o s t г a n o , т o : l d a zato sto т о ј otac nikoga

п i ј е s т а t г а о b o l j i т g о г i т

od sebe. Tako s а т u t о т е

o d g o j e в ,

u tom

duhu, ali za т е п е о s о Ь в о в a j f a s c i n a п t п i j a osoba Ь i о

j e d i п o т о ј

otac.

s а т

п ј е g а

m п o g o

postovao i

c i j e п i o . S ј е с а т

se,

i т а о s а т

j e d п o g k o т s i j u ,

Hadzivukovica,

т о g d o b г o g

p г i j a t e l j a . kojeg su н b l l e ustase. Kad s т о Ь i l i



42

BOSNJAK- ADIL ZULF KARPAS C

djeca, od svog

о с а k:rao

cigarete, rijec

и k : r a s t i

т е п i

bila skoro

п е р о z п а t а , posto kod

п а s и k и c i п i s t a

п i ј е

Ь i l o

z a t v o r e п o s a k r i v e п o .

Tako tog svog prijatelja pitam odakle cigaiete, kaze: "Uk:rao od

о с а .

Mozes i ti?" N a r a v п o - o d g o v o r i т ј а .

I т a l i s т о h o d п i k и

ј е d п и

k и с п и k a s и ,

iz te kase

f i п o

i z v и c e т ј е d п и v r e c и

siebrnjaka i

о d е п ю ,

п а s p e t п a e s t o r o

djece, i

и р и ј е т о

za taj

п о v а с , k и р i п ю п е k е п a r a п d z e ,

neke kolace, i sve tako,

p o t r o s i т o

1 dinara. Onda d е т о i

Ь а с а n ю

preko

D r i п e n o v c i C i т a z a Ь i c e , t а т о

se sirotinja

o t i т a

za

taj

п о v а с .

Naide

O т e i - b e g

Cengic, н p r a v n i k poste, i telefonira

i Z i n o т

о с и М i l а п и Hadzi

v и k o v i c и , kaze: "Eno, b o g a т i , tvoj sin t а т о Ь а с а dvobanke." Kad

H a d z i v и k o v i c

dosao navece

k и C i и h v a t i Z i z и

i pita: "Odakle ti to?"

kaze: "Adil "

d т a h

otisao

т о т е

о с и i т о ј otac т е n е zovne i s a v i т

o z Ь i l j n o

kaze: "Znas, dogodila se

ј е d п а

stvar, izgleda da neko и z е о

bez pitanja novac odavde. to

т о g а о Ь i t i

da nije

s e s t г a ? М о ј а

sestra

se b r a п i , kaze da sve o t v o i e п o i

s l o b o d r ю ,

da njoj treba. s а т

citavo

v г i ј е т е т i s l i o

da li

t г е Ь а da

kazem,

jer

т е n е

n a и c i o

da

и v i j e k

g o v o r i т

i s t i n и , ali s а т sada vidio da s а т uradio stvar koja

i ј е

d о Ь г а . I dok

on to pricao, meni citavo

v r i j e т e

mozak radio

da

li

t г е Ь а

da priznam

da

s а т

to

и с i п i о

ili

п е .

Onda

k a z e т :

"Jest, sam

н z е о . А ,

kaze, "ti si

и z е о . sto ti trebalo da и z m e s ? sve to tvoje, ali nista п е т а za

Ь а с а п ј е .

Onda s а т Ь i о

jako postiden, i

Ь i о

sam se

r a z l j и t i o

na ovoga svog

k o т s i j и ,

p г i j a t e l j a , sto п a g o v o г i o

Eto to

Ь i о

п a c i n da otac poka.le za n e k и stvar da losa, da ne treba

ш a d i t i ,

bez da te, kazni, nego

da i z a n a l i z i ш

zasto si to

и c i n i o ,

da ti dokaze

kako to ne treba raditi. Ь i о njegov nacin, i sam od njega mnogo

n a и c i o .

Sjecam, na primjer,

т a l i h

stvari: on pise nesto

i l i

cita, dodem iza

leda, on т e n i ka.le: "Nikada

е т о ј

prici tako

Ь l i z и da

mozes procitati ako

neko

п e s t o

pise, to

п i ј е

p г i s t o j n o .

Ovakve stvari, svakodnevne, on meni

rekao i to z a и v j e k ostalo

т e n i .

DILAS:

Ucili ste od njega

e t i k н ,

to najveca

m и d r o s t .

ZULFIKARPASIC: Jeste, on to tako prenosio.

Ili

primjer, sjecam se

j e d r ю g dogadaja: т о ј а sestra

ј е н c i l a К и r ' а п и . s а т i т а о и c i t e l j a

v j e r o п a и k e ,

ali kod nas о Ь i с а ј da se daje hatma, da se citav

K u r ' a п

p r o и c i

п a g l a s

i onda se napravi jedna а l а s v e c a п o s t , dijele se kolaci, ћ a l v a se

р е с е

i to velika svecanost,

jer

si ti zavrsio

h a t m и .

Imas dvije

h a t т e ,

tri

ћ а t т е ;

DOM

I 0PREDJELJIVANJE

43

sam

s v o т z i v o t и z a v г s i o

pet

h a t т i .

Jedno

v г i ј е т е

sam z н r i o da to sto

р г i ј е

zavrsim, sam

ћ t i o

nesto i

p г e s k o c i t i ,

to se smije.

М о ј а

s e s t г a

ј е Ь i l a o d г e z a l a k o s и ,

otac za to nije znao. Irnala one

pletenice, ali ih odrezala i stavila

j e d n и т а h r а т и

da se vidi ima li

kose.

п ј о ј

kazem: ReCi

с и о с и da

si

o d г e z a l a k o s и ,

ako ne

p и s t i s da

kazem da

s а т

pet listova prosao и т ј е s t о dva."

О п d а о н а

т e n i п e s t o

uradila, ne sjecam se sta, о d е т

о с и

i

k a . l e т

da

odrezala

k o s и .

Sasvim

o z Ь i l j n o s a s l и s a

i kaze: "Vidis, to valja da ti s v o j и sestru

t н z a k a s .

I izbaci iz sobe.

On

nije

н о р с е и z е о

k

z n a n j и

о н о sto sam

rekao i

е п i

to pokazao. Sestra to i dalje, kao, krila, otac nikada

nije и p i t a o . Evo, to

s t v a г i

koje m e п i razvile j e d r ш v e l i k и

l j и b a v

i

veliko

p o v j e г e n j e р г е т а о с и .

Kada

k г a l j

A l e k s a п d a г

р о g i п и о и M a r s e j и ,

dode

п e k i

Brajevic, Crno

g o ш c , poeta

т а l о ,

onda kaze: "Djeco placite,

р о g i ш ю

kralj." I svi

placemo.

D o d e т

k и c i

i placem

k o

godina. Pita

т е n е

otac: "Sta

t e Ь i

sta places?" К а z е т :

P o g i п ' o k г a l j .

N e т a s ti k г a l j a , Oll ј е , kaze,

t г g o v a c

s v i n j a т a . Т i si

Z и l f i k a г p a s i c ,

to п i ј е tvoj k:ralj, ne trebas ti za n j i т

da

places."

Ь i l o p г v i р и t da sam od о с а

nesto negativno

с и о

drzavi.

о Ь i с а ј и ,

do koga se drzalo,

и i s l a m и

postoji

ј е d а п k o r e k t a п o d п o s р r е т а

vlastima, jedan beg ne pravi

s и k o b e ,

nije

г e v o l и c i o n a r a n .

NADEZDA: Dakle, Vasoj porodici vladali

p a t r i j a r ћ a l п i

odnosi?

ZULFIKARPASIC:

Odrastao sam jednoj k o m Ь i n a c i j i vjerskog i isto

v r i j e т e patriotskog odgoja. Ni kada

f a т i l i j i

i od и k и с а п а п i s a m с и о nesto

lose

d г u g i r n l j и d i т a . М о ј

otac, kada dao

s k o l и , z a b r a п i o da

se fizicki kaznjava.

Ь i о о Ь i с а ј

Foci, da se djeca

t и k и

r и k а т а .

Nisam nikada

d o Ь i o

batine, ali

s а т

kasnije doznao da to zbog toga sto

т о ј

otac otisao

s k o l и , и p r a v i t e l j и ,

н c i t e l j i c i ,

i

s k r e n и o

na to

p a z n j и .

DILAS:

Vi ste

Ь i l i n е т i п ю

dete?


Jesam, jako nemiran, i

т о ј а

familija

и v i j e k

govori

т e n i kao

ј е d r ю т ћ a i r s и z и ,

j e d n o т d j e c a k и koji pravio р r о Ь l е т е .

Iako kada ovako

a п a l i z i r a m , i m a т

osjecaj da to

п i s a m

radio.

DILAS:

S l i c a п

s l и c a j i sa n o ш , т е n е svi tukli s а т Ь i о n e m i г a п .

Mislim

da n i s и i т a l i р г а v о ,

da preterivali.



44

BOSNJAK

AD L ZULFIKARPASI<:'

ZULFIKARPASIC: Prije neki dan sam sreo jednog druga iz djetinjstva,

Jokanovica. S г е о sam ga u inostranstvu i on mi kaze: В о l а п , zamalo ti

m е п е ne u Ь i "Sta ј е Ь i l o ? " , pitam. Kaze, kad smo se igrali on nesto

pogrijesio i mi smo ga

m e t п u l i

u "zatvor".

On ј е ,

kako kaze, skoro d o Ь i o

napad k l a u s t r o f o Ь i j e , mi ga metnuli u zatvor - odredio. Toga se ne

s ј е с а ш .

Dakle ipak

п а ш

da sam imao

p r o Ы e m e

i s

п e k i m

profesorima,

Ь i о

sam dobar dak, ali eto, svi kazu da sam

Ь i о

nemiran.

NADEZDA:

Vasi p o z п a n i c i iz tog doba kazu da ste uvek Ь i l i jaka

i c п o s t

i da ste sprovodili svoje. Pricali su V kao coveku koji okupljao ljude

oko sebe. Kazu da ste i kao dete Ь i l i voda.

ZULFIKARPASIC:

Kad sarn

Ь i о

u Poci, u

o s п o v r ю j

skoli, zaista

z п а ш

da

s а ш radio neke n е о Ь i с п е s t v a г i . Na r i ш j e r , u skolu su dolazila u s l i ш a п s k a

i srpska djeca iz okolice Р о с е . Bilo djece koja su isla tri ili cetiri k i l o ш e t г a

u skolu i za rucak donijeli

s а ш о k o ш a d

hljeba. S ј е с а ш se da s а ш u

osnovnoj skoli d o п i o kazan od kuce i р о с е о skupljati hranu od raznih trgo

vaca da se pravi rucak. О п d а skola to

p г i l l v a t i l a .

Ne s ј е с а ш se da ш e n i

п е k о dao tu

i п i c i j a t i v u ,

niti se s ј е с а ш da rneni п е k о г е k а о da to trebalo

ш a d i t i .

O c e v i d п o ovakvill stvari bilo. Organizirao

s а ш

i neke zabave s

p e t п a e s t

g o d i п a .

M i s l i ш

ipak da п e k i voda

п i s а ш

Ь i о .

No, i ш а i suprotnih

r i ш j e r a :

kad s ш о irnali sportski klub, srno Ь i l i

t i ш

iz

с е п t г а

grada, gdje sarn stanovao, igrali

s ш о

protiv

s i г o t i п j e

iz Donjeg

Polja. Mi s ш о irnali cipele, kopacke i d г e s o v e , oni

п а ш а

z a Ь i j u deset

golova, bosi.

М о ј а uciteljica Ь i l a gospodica J e r e ш i c , Srpkinja. Zaposlio ju ш о ј

otac kada Ь i о p г e d s j e d п i k о р С i п е i v j e r o v a t п o to Ь i l o njeno prvo

zaposlenje. Nje

se s ј е с а ш

vrlo toplo. Bio i neki

S e l i ш o v i c

koji predavao

pjevanje i koji organizirao h ш o v e . Skola е Ь i l a u jednoj finoj zgradi koju

n a p г a v i l a Austrija. Poci

i ш а

п ш о g о till z g г a d a koje Austrija podigla

i koje su na e d n o ш p г i l i c п o

v i s o k o ш

п i v o u . Razredi su Ь i l i cisti, uredni.

G г a d a п s k u skolu s а ш s v г s i o u Poci i vec u g г a d a n s k o j skoli s а ш postao

ljevicar. Bio s а ш с l а п

п е k е

skojevske grupe koja se u to

v г i j e r n e

forrnirala,

irnali s п ю i veze, s a s t a п k e itd. М о ј е

р г v о

i s t j e г i v a п j e

Ь i l o

u g г a d a n s k o j

skoli, radi sirenja

k o ш u n i s t i c k e

literature i letaka, te

s а ш

g г a d a n s k u skolu

z a v г s i o u Rogatici. Pred s a ш u ш a l u ш a t u r u opet su nas izbacili, п а s desetak,

bez prava polaganje privatnih ispita. P o s l a п i k

Ј М О - а ,

H a ш d U a

S a h i п p a s i c

DOM 10PREDJELJIVANJE

45

iz Rogatice uredio da se te kazne poniste, tako da

s а ш

d o Ь i o pravo

daljnje skolovanje i nastavio trgovacku

a k a d e ш i j u

u Sarajevu. to

s а ш

v г i ј е ш е

vec

Ь i о

politicki aktivan i angaziran i nekoliko puta

s а ш

istjerivan

iz skole, s а ш isao u Osijek, u В а п ј а Luku, i na г a j u sam

r i v a t п o

polagao

posto bilo

z a b r a п j e n o

daljnje

s k o l o v a п j e

u

t г g o v a c k o j a k a d e ш i j i .

О п d а

s а ш pred rat, 1940, upisao Visu k o ш e г c i j a l п u skolu u Beogradu.

DILAS: Zasto ste otisli u Beograd, ne u Zagreb? Da li i ш а ikakvog

razloga osim tog p г a k t i c n o g , k o ш u n i k a t i v п o g ,

ш a t e r i j a l n o g , ј е г

Zagreb

i ш а о o d l i c п e e k o n o ш s k e skole, bolje nego Beograd?

ZULFIKARPASIC: Ocevidno da kao djecak Ь i о vise sklon

Н г v a t i r n a

п е g о S r Ь i r n a .

Bio s а ш

a k t i v a п

u H г v a t s k o j seljackoj stranci. Medutim, i

pored svega toga, rnoji

t a d a s п j i

prijatelji su

Ь i l i

u В е о g г а d н -

r n r ю g o

ш о ј Љ

kolega iz Р о с е , п ш о g о ш o j i h prijatelja. V e c i п a п j i h ј е s t u d i ш l a u Beogradu.

Na р г i ш ј е r

H a ш d i j a

i Isrnet C e п g i c ,

Т о т о V н k o v i c , р а

Pavle

P o p ~ v i c

i

п e k o l i k o

ш o j i h

г o d a k a . Neki su Ь i l i ljevicari, Popovic to v r i j e ш e Ь i о

i clan Partije, poslije kao

f r a k c i o п a s , Ь i о

izbacen. Da varn otvoreno kazem:

B e o g г a d s k i н n i v e r z i t e t ј е Ь i о , sto se tice te lijeve a k t i v r ю s t i , ш п о g о z п a c a j п i j i

i to opredijelilo. s а ш vec Ь i о k o ш н п i s t a . Vidite, taj rnoj prilazak

k o ш u n i z ш н

bila

ј е d п а

vrlo i n t e г e s a п t n a stvar. Na

г о Ь i ј i

u Mitrovici

е Ь i l a

jedna ш р а k o ш u n i s t a - Vi to znate s i g ш n o bolje nego - i kad su izasli sa

г о Ь i ј е , i ш a l i su p r Ћ v o , р о г е d ostalog, p г i ш a t i п о v е C l a п o v e i obnavljati

o г g a п i z a c i j e . Tako se dogodilo da u Pocu dosao

R a ш i z

Sladic koji

п e k o l i k o godina o Ь i j a o u Mitrovici. Njega i п t e г e s a п t r ю , portretirao Mosa

Pijade

5

r o Ь i j i . Mislirn da Ь i о г о d о ш iz

Р о с е .

Ь i о sindikalni

г a d п i k , k o r n u п i s t a ,

i с l а п partije,

z п а ш

t о с п о , od 1931-32. g o d i п e i kada

izasao s г о Ь i ј е iz M i t г o v i c e , k o п f i n i r a п Pocu. On p r i ш i o u

Partiju.

DILAS:

Znam, irnena se sjecam, ш i s l i ш da se i njega s ј е с а ш .

Z U L F I К A R P A S I C : Iako tada Ramiz Sladic p r i ш i o u partUu, poslije, kad

5

Mosa Pijade (l890-1957).politicar. slikar i

p u Ь l i c i s t a .

Izmedu dva rata, kao clan

K o m u п i s t i c k e

partije,

h a p s e п

i

s u d i v a п п а

dugogodisnju robiju. Nakon Drugog svjetskog rata

obavljao niz visokih duznosti. Medu ostalim: predsjednik Parlamenta i podpredsjednik Vlade

Jugoslavije.



46

BOSNJAK ADIL

ZULFIKARPASIC

sam bio za К r l e z u Н а s а п Brkic

27

postavio p i t a п j e moga partijskog staza

i rekao da to vazi i da me Sladic п i ј е mogao primiti. U pokret sam usao

v г l o r а п о m п o g e

moje kolege su tada

Ь i l e

u SKOJ-u, dok Ramiz Sladic

m е п е k т a j e m 1938. godine, primio u p a г t i j u . Imao sam tada sedamnaest

godina i s

п j i m

sam

o r g a n i z i г a o

prvu paitijsku celiju u Foci.

Ramiz Sladic me ucio konspir-aciji i d i s c i p l i п i . U to vrijeme Ь i l e su to

n a j e l e m e п t a ш i j e о s о Ь i п е

koje jedan partijac

m о г а о

imati. Primjera

г a d i

kada on meni zakazivao sastanak u Ustikolini, to Ь i l o sest, sedam

kilometara od Foce,

m о г а о

sam tamo

iCi Ь i c i k l o m а

nikako

v l a k o ш

ј е г mi

on tako odredio.

Ili

ako s r r ю se dogovorili da se vidimo u srijedu u tri,

nisam smio zakasniti ni dvije minute, jer to z н a c i l o da sam imao nekih

p r o Ь l e m a о н d а

se podr-azumijevalo da sastanak

г е Ь а с е н

za cetvitak. Tu

t o c н o s t koju sam р г v о ucio od о с а poslije d o Ь i o u pokretu, usvojio sam

cijelosti, i ona mi р u п о pomogla u ш о ш z i v o t н . U S v i c a г s k o j gdje

z i v i ш i S v i c a г c i se s r п i j u racun

ш о ј е t o c н o s t i :

Evo deset sati, sad

v г a t a

ZulfikarpasiC , i zaista o d e r п u deset - kasnije, р г i ј е .

Kad sam p a i t i j s k o r п zadatku isao u

S a г a j e v o

i r п a o

s a r п

t a r п o vezu.

Tako sam

u p o z н a o

sve te aktiviste: Ferida

C e н g i c B o г i s u

Kovacevic, Avda

Hurna

28

i d г u g e н i k o н i ј е dovodio ш о ј е clanstvo p i t a п j e dok nije dosla

afera oko Pecata . Tada Ь i l o t j e r a н j a vjestica kod

п а s Ь о г Ь а

tih f г a k c i j a

t г o c k i s t i itd.

S j e c a r п

se j e d н o g r п o g prijatelja, Soce, koji ш о ш r п i s l j e n j u

svakako н i ј е Ь i о t г o c k i s t a ali r п i s r п o preko н о с i d o Ь i l i obavijest od p a г t i j e

da to jeste i

Ь i l a ј е

direktiva da ga totalno

b o j k o t i г a r п o .

B o j k o t i г a n j e

p a г t i j s k i h

d г u g o v a

to v г i j e r п e znacilo da ti vise н ј е ш u s r п i j e s da

kazes

d о Ь а г d а н а

do tada si s

n j i r п e

pio kafu

г a z g o v a г a o

i vidao se. Sve

s r п o

mi to u to doba o d н o s i l i .

DILAS: Jeste li z a v г s i l i

s t н d i j e ?

26

Miroslav

К r l e z a

( 1893-1981 . najznacajniji llrvatski knjizevnik, pokretac i urednik vise

casopisa. glavni urednill Enciklopedije Jugoslavije, vise decenija na celu Jugoslavenskog

leksikografskog zavoda. Napisao veliki broj r o r п a n a

d r a r п a

eseja. pripovjedaka, z Ь i r k e

p j e s a r п a p o l e r п i k e

i dr. (Medu

п a j z n a c a j n i j i r п

d j e l i r п a jesu: Hrvatski bog Mars, Gospoda

G l e r п b a j e v i Kraljevo,Petrica K e r e r п p u h . Zastave i dr.)

27

Hasan Brkic (1913-1965),

k o r п u n i s t i c k i

prvak i jedan od organizatora antifasistickog

ustanka. Nakon Drugoga svjetskog rata obavljao vise politickih f u п k c i j a u Bosni.

8

Avdo u п ю ( 1914-198?). politicar i knjizevni kritcar. sekretar

o r п u n i s t i c k e

partije

В i Н .

jedan od organizatora antifasistickog

u s t a п k a .

vise puta savezni ministar i predsjednik Vlade

Bosne i Hercegovine.

10PREDJELJIVANJE

47

ZULFIKARPASIC: N i s a r п tada, а s a r п 1921. godi ne

r o d e п

i 1941.

g o d i н e

s a r п tek р о с е о s t н d i г a t i . S t н d i j e s a r п zavrsio kasnije, S v i c a г s k o j .

DILAS:

Usli ste s t u d e н t s k i pokret, i to Beogradu?

ZULFIKARPASIC:

Jeste, kad s a r п dosao Beograd, S J e c a r п se Lole

R i Ь а г а

Vas,

B ш d z e v i c a

i jos

н e k i h

koji ste stajali na celu pokreta.

I н а с е

k o m u н i s t i c k o j partiji

s a r п p г i s a o v г l o r п l a d

doba a н t i f a s i z m a u

Titovo doba partije, kada

s r п o t г a z i l i

saveznike, kada smo trazili a н t i f a s i s t e .

D i s k u t i г a l o se, filozofiralo, citali se g r a d a н s k i pisci: R o r п a i n R o l l a н d Ь i о

u r п o d i . Citao se

T o l l e г

н j e r п a c k i pisac, A н a t o l e F r a п c e i drugi. Jedan

k o r п u n i s t a m о г а о p o z н a v a t i tu l i t e r a t ш u ; frar1cusku, н ј е m а с k н i t a l i j a п s k н .

Period kada

s a r п

prilazio partiji

Ь i о

period otvorene

п t i f a s i s t i c k e

borbe,

koja bila i l j e v i c a г s t v o i moda

b ш z o a z i j e .

Tada i u F r a н c н s k o j ljevi

c a г s t v o

Ь i l o velikoj modi, ali to ј е Ь i l o

r п o d i

i kod nas.

DILAS: S p a п s k i gradanski rat podelio E v r o p н

a н t i f a s i s t e

i fasiste.

ZULFIKARPASIC: Jeste, to Ь i l a v a z п a c i n j e п i c a to da s a r н bas u tom

р е г i о d н prisao partiji. L j н d i koji su ojacali

н р о k г е t н

to

v r i j e r п e

i r п a l i

su

i z v j e s п н t о l е г а п с i ј н ј е г s н d e r п o k г a t e

s r п a t г a l i s v o j i r п s a v e z п i c i m a .

Mi s r п o

tada v г l o iskreno saradivali s

d e m o k г a t s k i r п

strankama. Saradivali smo i s

H г v a t s k o r п seljackom s t г a n k o ш sa Z e r п l j o r a d n i c k o m

s t г a n k o ш

poznavao

sam u to

v r i j e r п e

vise stranackih prvaka. Dakle, to

Ь i l a ј е d п а s i г o k a

antifasisticka

f a r п i l i j a н k о ј н

su н l a z i l i ljudi iz

r a z н i h

politickih s t г a п a k a .

N o m ш l н a

s t v a г р о г е d toga, bila ј е d п а

u n н t a r p a r t i j s k a d i s c i p l i п a

koja

t г a Z i l a

o d r e d e п

pogled svijet. U to vrijeme do sla

s t г н ј а -

Vi se s i g н r n o

sjecate -

r п a s o v n o g

о k н р l ј а п ј а o m l a d i п e . Islo se izlete, pjevalo se, disku

t i г a l o г a z g o v a r - a l o i da Ь i о

a н t O i i t e t

t i r п

g ш р а ш а

ti si r п o r a o Ь i t i

п а с i t а п

covjek, ш о г а о si imati svoje poglede н i z г a z п i h stvari, tako da taj

k o m н н i s t i c k i pokret, kako s a r п ga r п l a d o s t i dozivio, Ь i о ј е d н о i п t e

l e k t u a l н o t a k m i c e н j e Ь о г Ь а za z н а н ј е i r п o r a l ј е Ь i о v i s i п i gledalo se

29

lvo Lola R i Ь a r (1916-1943

,

rukovodilac omladinskog komunistickog pokreta. clan

P o l i t Ь i r o a К Р Ј .

jedan od organizatora oruzanoga

u s t a п k a .

30

Rifat Burdzevic. istaknuti voda

k o r п u n i s t i s k o g

pokreta na

b e o g r a d s k o r п

univerzitetu.

organizator antifasistickog u s t a п k a u Sandzaku.



50

BOSNJ K ADIL ZULFIKARPASIC

prestao

Ь i t i k o т u п i s t a

dao i z v j e s п u

т o r a l п u

snagu i podrsku dao

т о ј n a c i o n a l п i osjecaj. Jer n a c i o п a l i z a т na jedan nacin pozitivan kad

ga

se

ispravno shvati.

DILAS: K o т u n i z a m ne gusi n a c i o п a l п i osecaj on s а т о potiskuje п a c i o -

п a l i s t i c k u

ideologiju. Mi

k o т u n i s t i

u

r u g o т s v e t s k o т

ratu

Ь i l i s т о п е k а

vrsta -

s е т

toga sto

s т о

Ь i l i

antifasisti jezgro antifasistickog pokreta

- u s t v a г i s т о

Ь i l i

neka vrsta j u g o s l o v e п s k i h nacionalista. Inace ne

pobedili.

ZULFIKARPASIC: Jeste

s а т i т а о

s n a z a в p a t г i o t s k i osjecaj т в о g о

snazniji nego sad ovi koji se busaju u prsa kao veliki Hrvati

l

veliki

S r Ь i .

Nikada se toga nisam stidio u о т е

п i s a m

vidio в i s t a lose. Nisan1 s т a t r a o

da kao

k o т u в i s t a

t r e b a т sakrivati patriotski osjecaj dapace. Ali onaj patos

n a c i o п a l i s t i c k e ideologije Ь i о

п а т s t г а п .

О в о da S r Ь i n bolji od

H г v a t a

ili Н г v а t bolji od M u s l i т a n a Ь i l o n а т strano. Postojao jedan osjecaj za

d o т o v i п u

da

voliS,

da branis.

M i s l i т

da partizanski p o k г e t pokazao

spremnost da

se

gine u obrani svoje

d o т o v i n e .

Da se u

о г Ь i

bude kuka

vica to ј е Ь i l a

n a j g o г a o s o Ь i n a to

Ь i l o gore nego da si

se

odvojio od

p o k г e t a . I stav Ь i о da se Ь о г с i koji su pozrtvovani p r i т a j u u р а г Щ u bez

o b z i г a na to sto т o z d a i т a j u predrasuda - vjerskih nacionalnih i sl. Т а ј

kvalitet

Ь о г с а Ь i о

kod nas jako

c i j e n j e п .

FOC NSKI DUB BEH RI

DILAS: s а т u Foci Ь i о za v r e т e rata k г a C i jedan period posle rata

sam Ь i о vise puta н g l a v n o т zbog lova т l a d i c e i to sa n a j b o l j i т lovcima

oko Foce sa A l i j o т Sofradzijom sa r а с о т Celik. Nisam i т а о н s p e h a iako

s а т п e k o l i k o р н t а dolazio. Ulovio s а т svega e d n н od s e d a т kila sto za

р о ј т о v е tih lovaca vredi paznje: oni su lovili т l a d i c e do dvadeset kila

cak i vise.

Dolazeci tako н F о с н stekao sam

н t i s a k

da Foca

uz

Mostar ј е d а п od

najlepsih

г a d o v a B o s п i в е т а

в i k a k v e s н т n ј е da polozaj na sastavima

d v e j н

т o c п i l l p l a п i п s k i h

reka i z н z e t a n

D r i п a

i

C e h o t i п a

divote i

v r e d п o s t i

koje se

т е п ј а ј н

ali slabe

п i t i

z a b o г a v l j a j н -

н s l e

su

p e s т u

u predanja zivot

l j н d i

i

i s t o г i j н п а г о d а . B o s п i z п а т

takvo

т e s t o

iako dosta dobro

р о z п а ј е т B o s п u .

Z U L F I К A R P A S I C : Kad g o v o r i т о Foci i т a r n osjecaj da s а т т o z d a u о т е

subjektivan ali kada t о т е

l l l a d п o

r a z т i s l i m

т а l о

т j e s t a z п a m koja т a j u

tako

p i t o т u

k l i т u koja i т a j u takav l а п а с

Ь г d а р а о п d а

tako zaista

s i l п e

p l a п i п s k e rijeke - D г i п а

Т а г а

Piva

C e h o t i п a

... Foca

е Ь i l a

- ako ste dosli

s p a г t i z a п i т a

т o Z d a

ste vidjeli

р г i ј е

п е g о Ь i l a spaljena - Foca е Ь i l a

j e d i п s t v e п o mjesto.

О п а

nije

i т a l a

ni

ј е d п е

kuce bez cer·amide cak

ј е d а п

c u т e z

s

r v e п i т k г о v о т .

Ь i l o bogato

т j e s t o .

Sadio se i duhan п e k a d a

se sadila i loza u

r e d i s l a т s k o

doba. Foca

е Ь i l a

sva u bascama svaka kuca

i т a l a

svoju bascu.

U Foci

Ь i о

cudnovat

п a r o d . I т а t о т е т n o g o

prica da to

g г c k a

kolonija da tu Grka

Ь i l o

jer su oni

Ь i l i

veliki trgovci veliki trgovci su

i Focaci. Foca posjeduje s p e c i f i c a п т e п t a l i t e t s p e c i f i c a п govor.

govorim kao Focaci. Focaci nikad kazu Focak nego kazu Focak ili

6 ivija,

damija.

в i k a d

tako

n i s a т

govorio jer govor

ш о ј е

f ш i l i j e govor

Cengica

h e г c e g o v a c k i

govor. Mi s т о u kuci za bozije cudo i s т i j a v a l i

п а с i в

govora Focaka. s а ш u Foci roden u Foci odgojen ali s а ш govorio

d г u g a c i j e п е g о о п i . Nikada п i s а т rekao Foca.



52

BOSNJAK ADIL ZULFIKARPASI<::

Focu jako volirn, to zaista lijepo rnjesto. Tu prisutan

е d а п

bogu

rnilski r n e п t a l i t e t ,

n e b o г b e n , п e a g r e s i v a п ,

koji rnoze r n п o g o

da

trpi i koji

jako izdrzljiv. Kad a se taj

е l е ш е п а t

o г g a п i z i r a , kada ga se

u п i f o п n i г a ,

to su

dobri

v o j п i c i ,

ali

s a ш o i п i c i j a t i v п o

su

v г l o

p a s i v п i .

N e o r g a п i z i r a п i

i

p г e

p u s t e п i s a ш i

sebl,

о п i

su u Drugorn ratu stradali vise

п е g о

iko u

B o s п i , da

i s t o v r e ш e п o ,

kao v o j п i c i

Ь i l i i z v r s п i

borci i oslobadali rnnoga b o s a п s k a

ш j e s t a .

se, nazalost,

p o п o v i l o

i sada. Prosto

n e v j e г o v a t п o

da se to opet,

jos

s t r a s п i j i

п а с i п ,

p o п o v i l o .

Sad vise

п е ш а

rnoje Foce, njenih d z a ш i j a ,

rnedresa i tekija. Nerna п ј е е pitoreskne

a г h i t e k t u r e , п ј е п i h

cardaka, kuca

s a k i i v e п i h

u bascarna. Nerna vise

ni

Bosnjaka u Foci.

DILAS:

V i d i ш

o d g o v o г

vec iz Vaseg

o d g o v o г a ш i s l i o s а ш

da postavirn

pitanje: jeste li osecali nostalgiju za Focorn? Zavicaj

s v a k o ш e

dozivotna

nostalgija, Foca nostalgija s v a k o ш e ko sagledao njene planine i vode,

osetio

p г i g u s e n e г a d o s t i

zivljenja u njoj.

ZULFIKARPASIC:

Za

о с о ш s а ш

uvijek osjecao nostalgiju. Onda, sarn

irnao lijepa irnanja

а ш о

na Miljevini, u

Ы i z i п i

Foce, kupao sarn se kao dijete

u

D r i п i

i Cehotini, isao u lov, u r i Ь o l o v . sve п e s t o tako с а г о Ь n о , nesto

tako,

z п a t e

...

NADEZDA: G o s p o d i п

Vlado

P a v l i п i c V а ш n a p г a v i o ,

kao dokaz

te

velike zanesenosti i

o p s e d n н t o s t i F о с о ш , d i v п e

slike ..

ZULFIKARPASIC: М е п i Pavlinic р о г е d Foce slikao i kule Cengica,

u z o г k u п а

o г i g i п a l n e slike u ulju od

e d п o g

a u s t г i j s k o g s l i k a г a , koje su Ь i l e

ш a n j i h d i ш e n z i j a ,

ali ih uvecao, s

i z v a п r e d п i ш

о s ј е с а ј е ш za bosanski

a ш b l j e n t .

DILAS:

sarn roden

k г а ј Т а г е ,

od ш о ј е kuce do Taie

п е ш а

ni pet ш i п u t a .

Doduse,

Taia t а ш о

nije tako velika s е ш u р г о l е с е - о п d а silovita,

ali Tara kao uvod u

r n o c п u

lepotu

D г i п е .


Cudno i to s

D r i r ю r n ,

о п а

v г l o ш i s t e г i o z n a

i

v г l o

cudnovata

i j e k a . Z a ш i s l i t e

vi

da

najveca

ш l a d i c a

koja uhvacena

t а ш о

i ш a l a

28 kila, to dva ш e t r a . U

t a k v i ш г i ј е k а ш а

Koliko to

t г e b a l o

V l ' e ш e n a da о п а

t а ш о odraste?

Y l a d i ш i r P a v l i п i c ( 1 9 ~ 9 ) .

l1rvatski p u Ь l i c i s t i slikar. pokretac i

u r e d п i k

Glasa k o п c i l a

Zbog svojih politickil1 stavova

o s u d i v a п п а

r o Ь i j u . U

e ш i g r a c i j i

urednik Poruke slobodne

Hrvatske . u Zagrebu urednik Croatia Monitora

FOCANSKIDUBIBEHARI

53

DILAS: Pornenuli ste da ste vi Ь i l i г i Ь o l o v a c ?

ZULFIKARPASIC:

Ј е s а ш

rnalo.

DILAS: п a r n

takode zajednicko: sarn

Ь i о r n п o g o

i prernalo.


U e ш i g r a c i j i s а ш cuo kako vi dolazite u ribolov u Focu.

sarn ostao u s t a l п o j vezi i kontaktu s rnojorn B o s r ю r n i s

F о с о ш .

DILAS:

Bilo teferica? Da li su

Ь i l i ш e s a n i , da

li

Ь i l o

Srba staro

sedeoca, Cmogoraca?

ZULFIKARPASIC: Kako da п i ј е -

Ь i l o

i

C m o g o г a c a ,

i

S г Ь а

staio

sjedilaca koji su u Foci zivjeli od

n a j s t a г i j i h

vrernena.

DILAS: Jesu li ucestvovali u t e f e г i c i ш a ili su oni

Ь i l i o d v o j e п i ?

Gde su

Ь i l i

t e f e г i c i ?

ZULFIKARPASIC:

U Foci to Ь i l o r a z d i j e l j e r ю .

Na

teferice su isli ш u s l i

ш a n i ,

p г a v o s l a v n i seljaci su isli Gospojinu, na

г i ш ј е г .

Kad dode

г k v e п i

p r - a z п i k , s а Ь о г ,

islo se

р г е d

crkvu, doslo se na

р а z а г , t а ш о

su

i g г a l i

uz

dvojnice. Dok se teferici o г g a n i z i г a j u da isle farnilije - to

Ь i о

jedan

cisto

r n u s l i ш a п s k i

oblcaj u Foci. Poslije, L

v г i ј е ш е

ш о ј е ш l a d o s t i , s ш о

vec p г a v i l i zajednicke izlete, gdje srno djecaci i djevojcice isli s

п а s i ш

skolarna. Tada Ь i l o ш i j e s a n o ,

о п d а

s ш о p г a v i l i takve izlete, t e f e г i c e . Bio

п e k i Vojvodic, d i г e k t o г skole, koji uveo izlete. Tako s ш о isli, na

р r i

ш ј е г , u

С а ј п i с е

pjesice

р г е k о Ь г d а ,

citava skola. to su

Ь i l i

fini k г a j e v i Na

neke teferice djevojke

s а ш е

odu. М о ј е

s e s t г e

isle su

t a k s i j e ш . z ш u

se dva

tri taksija, se ode nekoliko

k i l o ш e t a г a

uz

г i j e k u .

Ponesu se tarno

C i l i ш i .

Tu

se

п а р г а v i

kafa.

Ь i о

oblcaj ljeti.

О п d а

postojao i t a k o z v a п i Alidun. ј е I l i n d a п .

Т а ј

oblcaj potice

jos od

b o g u ш i l a

- dan kada se skupi nekoliko hiljada ljudi, pod dub, pod

jedno d г v o . jedan cisto b o g u ш i l s k i oblcaj.

DILAS:

Znaci, oblcaj pi eziveo do tada.

ZULFIKARPASIC:

M r ю g o

b o g u r n i l s k Љ oblcaja prezivilo do dana danas

njega.

B o g u ш i l i

п i s u i ш a l i crkve, nego su vi sili svoje obrede pod

v e l i k i ш

stablirna, pod

d н Ь о ш . V j e ю v a t п o

u obliku teferica, i tih nekoliko oblcaja

ostalo.

s а ш

to znao iz

p г o s t o g

I azloga sto su neki

п a s i

vjei Oucitelji

govorili da to oblcaji, vjerski п е g о

p г o s t o

oblcaji, ali to se toleriralo.



54

BOSNJAK

ADIL

ZULFIKARPASIC

DILAS: U Bijelom Polju, u B e г a n a m a - Bijelo Polje е Ь i l o vecim delom

muslimansko, В е г а n е mozda pola-pola, ako nije Ь i l o vise C m o g o г a c a -

k т c m a m a trideset prve i druge se pojavljuju

k e l п e r i c e

za koje se znalo da su

dizlije. li

Ь i l o

dizlija u Foci?

ZULFIKARPASIC:

Dizlije su kao

p г o s t i t u t k e .

Sjecam se da su neki ljudi

otvorili nocne lokale u koje su dosle pjevacice iz S a т a j e v a . U zivotu sam

sarno jedanput otisao u jedan takav lokal, koji

Ь i о п e v j e г o v a t n o

pun.

Ь i l a p r i l i c п o

velika kafana. Jedan kafedzi ja

Ь i о

S г Ь i n ,

d г н g i

M н s l i m a п

i oni tamo imali pjevacice. Sjecam se,

Ь i l o ј е

deset dinara da

n a r н c i s

p j e s m н

koju ti hoces, i

k о ј н

ona

t e Ь i

otpjeva. Onda se ljudi tamo zapijali,

malo senlucili i v j e г o v a t n o da su te zene

Ь i l e

slobodnije. Da li su Ь i l e

dizlije, ne z п a m . U Foci, medu f o c a п k a m a ih s i g u r п o nije Ь i l o .

DILAS: se javlja, izgleda, i z m e d н dva г а t а . Ranije ll i ј е Ь i l o .

Z U L F I К A R P A S I C : Nije ih s i g ш n o Ь i l o . Kod nas se m r ю g o asikovalo, za

bavljalo,

Ь i о k o г z o

u Foci, setalo se, tako

daje

taj z a b a v п i zivot postojao,

ali to ј е Ь i l o sve s m j e г o r n , s o b z i г o m

н t i c a j

familija. Bilo i r п j e s t a gdje

su mladiCi i djevojke isli

z a j e d п o

u

r п о ј о ј g e n e г a c i j i .

I sam kao

r п l a d i r п a o

djevojaka koje

Ь i l e i п o v j e г k e ,

i г Z a l i s r п o se za u k н , p o l j u Ь i l i r п o z d a . Bi

lo г a z n i h djevojaka, ali

p г o s t i t u c i j e , r п i s l i r n ,

u Foci do ovoga а t а nije Ь i l o .

DILAS:

Da li z п a t e

п e s t o

imenu Foca?

I r п e

Focaje г e d i s l a r п s k o .

Da

su

to znali ovi sadasnji osvajaci Foce r п o z d a i r п e п j a l i ime u

S г Ь i n j e

U

р г v о ј polovini petnaestog veka, dakle р г е dolaska Turske, ona sa zvala

Hvoca, isti naziv

i r п a j u

neka sela u Metohiji.

N i s a r п

uspeo da

u t v г d i r п

sta

znaci Hvoca, vjerovatno se i zna,

ј е г

kod nas i r п a oko jedne

t г e C i n e

t o p o n i r п a

koji nisu objasnjeni.

ZULFIKARPASIC: Govori se da ime dolazi j e r m e n s k o - g г c k o r п nazivu

za koze koje se natapaju u

v o d н

jei ,

navodno, u

t o r п

ki aju

su

Ь i l i

prvi

p г e г a d i v a c i koza. U s v a k o r п slucaju Foca

Ь i l a

jedno s t a г o naselje. Oce

vidno da prvi poznati zanat

Ь i l o

p г e г a d i v a n j e koza, zbog vode koja

za to

p o t г e b n a , Р о с а

jos i to

p г e d i s l a m s k o

doba

Ь i l a

na t г g o v a c k o m e

putu.

Ь i о

put

kojije

isao od Dubrovnika, d o l i r ю m Bistrice,

г е k о

Foce,

onda C e l ю t i n o r п na

S a n d z < Щ

i na istok. Tu pocela islamizacija Bosne

- Focaje pi edstavljala

v г a t a i s l t t r п i z a c i j e .

Bogumili istocne Bosne, koji su patili zbog п а р а d а u g a г s k i h trupa, dosli

su u kontakt s

Т ш с i r п а

i s

i s l a r п o r п

deset godina prije nego

d г u g i

ki ajevi.

F O C A N S К I DUB 1 BEHARI

55

Tamo napr-avljena i р г v а dzamija, na U s t i k o l i п i , tamo se moZda prvi put

dogodilo da bogumili prijedu u drugu vjeru na

d o b ю v o l j a n

naCin. Piije nego

sto su t u г s k e trupe pi esle Drinu, ondje s t v ш e n a jedna o l o п i j a m u s l i m a п a

gdje su bogumili primili islam i

t г a z i l i

zastitu od Turaka. I m п o g i m his

toricarima taj dogadaj otvorio VI ata onom

n i r п o m p г e l a z u

iz bogumilstva

na islam.

Ј е г ,

o c e v i d r ю da tada turska armija

п i ј е Ь i l a z a i n t e i " e s i г a n a

za

p г e l a z a k

stanovnistva na islam, kao sto to nije

Ь i l a

ni u

S I Ь i j i ,

u

г c k o j ,

ni

u

d г н g i m

zemljama, ј е г о п а od

п e v j e r п i k a н z i m a l a

р о г е z i

п j i m a

vise

Ь i l o

u

i п t e г e s u

da п е k о plati р о г е z , buduCi da oni vojnika imali dovoljno,

п е g о da prijede na islam da p o s t a n н slobodni ljudi koji nece placati za

stitni р о г е z . Ali, cinjenica da taj dio istocne Bosne prihvatio islam d o b г o

voljno o t v o г i l a v г a t a г a z m j e r п o m i sirokom г e l a z e п j u b o g н m i l a na islam.

NADEZDA:

Kada ste

p г v i

put videli Focu nakon povratka iz

e r п i g r a c i j e

i kako ste to doziveli?

DILAS: Pricajte

n a r п

r п a l o Foci, kad ste otisli da vidite? Kad s a r п

negde

o s a r п d e s e t d r н g e ,

trece l cetvrte

Ь i о

u Foci - ј а vise n i s a r п pre

poznao. li

V a r п

r п a j k a Ь i l a

ziva kad ste se vratili?

Z U L F I К A R P A S I C : Ne,

r п a j k a r п i ј е Ь i l a u r п i J a .

U Sai ajevu

s a r п

imao

ti i

sestre,

d г u g e

sestre su r п i vec

Ь i l e u r n г l e ,

sva braca su

r п i

pomrla, Ь i l i sta

г i j i

ljudi, polubraca, ali sam i r п a o

r п п о g о

sestrica i daljnje

г o d Ь i n e .

Nar-avno

da

s a r п i r п a o v e l i k н

zelju da

o d e r п

u Focu. Pomalo sam se

Ь о ј а о

r п o t i v n o g

soka, posto se pred A l a d z a - d z a m i j o r п nalazi r п е z а г moga о с а , koji r п o m

z i v o t н znaci r п п о g о . Tu sahranjen i r п о ј praded Z u l f i k a г - p a s a Cengic.

Aladza dzamija, oko koje su se isplele mnoge l e g e п d e , vazi kao najljepsa

u

B o s п i

i ј е d п а od п a j l j e p s i h Balkanu. P г e d s t a v l j a Ь i s e r

o s m a п l i j s k e

a r ' h i t e k t ш e i remek-djelo Sinanove

35

skole. Smjestena d e s п o j obali

C e t ю

tine, kilometar· od usca D r i п e ,

р о п о s

i s i r п b o l

g г a d a .

Njena k н p o l a visoka

20,

m н n а г а

36

r п e t a r a .

Radena

Ь i j e l o m

kamenu,

o k i " н z e n a r п a u z o

l e j i r п a i poznatim vodoskokom z e l e n i l н i cvijecu. U n н t г a s n j a dekoracija

n a d r п a s u j e arhitekturu. Radena u п e k o l i k o

Ь о ј а ,

te zbog toga i

d o Ь i l a

i r п e Aladza , sto

na

turskom znaci sarena . Gradena 1550/51 g o d i п e .

Iznad ulaznih v г a t a stoji natpis iz Kur'ana: Primjer onih koji dijele svoje

35

Sinan Kodza ( 1489-1588). najveCi arhitekta osmanlijskoga vremena. graditelj niza

п ю s t o v a .

hanova. medresa i dzamija, koje predstavljaju v т h u n s k a djela osmanlijske arhi

tekture. Njegova glasovita djela visegradski most,

S u l e j m a п i j a

u Istambulu i Selimija u

Edrenama.



56


imetke na pravom putu slican zmu iz kojega nikne sedam klasova, u

svakom klasu sedam zma."

Aladzi postoji bezbroj monografija, medu kojima se istice

Andrejeviceva iz 1972. U Foci do svjetskog r ata Ь i l o 18 dzamija, od

kojih dvanaest u k a m e r ш . Р о г е d tri m e d г e s e Foca imala i dvije tekije. Sve

su to 1992/93 cetnici unistili, da se tim g г a d e v i n a m a ni t г a g a ne zna.

М о ј а

majka sahranjena u Sarajevu. Kada sam se

v г a t i o

iz emigracije,

njen m e z a г sam odmah sutradan posjetio, kao i mezare moje г а с е i sestara.

Htio sam da odem u Focu sto moguce р г i ј е . М о ј а z е п а jos Ь i l a u

Ziirichu, i sam s jednim

p г i j a t e l j e m

iz djetinjstva k г е п u о za Focu,

n e f o п n a l n o . Nisam imao namjeru ikoga posjeCivati, ljude nisam n ш o g o ni

poznavao, nisam ni znao koga cu posjetiti. Ali п а k о п onog sto sam tamo

vidio, Foca kod mene izazvala veliki sok, negativnom

s m i s l н .

Foca nakon one moje posjete u samom a t н k a s п i j e spaljivana nekoliko

р н t а

r u s e п a . U e m i g г a c i j u sam otisao ne o p г o s t i v s i se s г o d n i m gradom.

Nisam ga posjetio upravo iz razloga sto su mostovi

Ь i l i

p o г u s e n i i nisam

zelio da

t a k v н

vidim. imam

p o s e b r ш

ljubav

р г е ш а

tome gradu.

ISao sam preko Romanije, onda preko Rogatice, na

G ш a z d e

sam

se zadrzao na k н l i bega

C e п g i c a

u Odzaku kod Ustikoline. Tu sam popio

k a f н

kod n e k Љ

mojit1

daljnih г o d a k a . P г i d r u z i l i su se neki ljudi iz Ustikoline,

i krenuli smo u Focu.

Mostm·i Dn'ne Ce zotine

Foca za

ш е п е

Ь i l a f a s c i п i r a j u c i g г a d . Ь i о grad basci, vocnjaka,

behara, prilicno velik

g г a d s ш j e s t e n

izmedu D г i n e i C e l ю t i п e .

S i г o k .

Bilo

nekoliko lliljada

s t a п o v п i k a .

P г u z a o se uz D г i п u Cehotinu п e k o l i k o

k i l o m e t a г a : od Tabaka,

п i z

D г i r ш do Donjeg Polja i od usca, р о г е d Aladza

dzamije, do Doma,

C e l ю t i п u . g o v o г i

da

Foca

п i ј е Ь i l a z Ь i ј е п а .

Svaka

kucaje imala svoju a v l i j н i svoju bascu. F о с н z п а ш takvu, i one velike

z g г a d e

suda, sahat-kule, hotela su se tako nekako

Ь i l e

uklopile.

Medutim, kad sam sada dosao u Focu, kad s а ш vidio te b e t o п s k e z g г a d e

- Ь е t о п d o m i n i г a o Focom - za ш е п е to Ь i о veliki sok. One oaze,

dzamije, d i v п o dvoriste u k o j e ш u otac u k o p a п ostalo isto. Tako

se Foci moglo

п а С i

tek malo ostataka п e k a d a s n j e Foce. О п а

Ь i l a

nevje

г o v a t n o

grubo u п i s t e п a i bez ukusa izgradena.Za mene

p г o s t o

cudo da su

jednom takvom

d i v п o m

t е г е п u n ю g l i о п а k о m o п s t r н o z n o i neukusno

izgraditi. Zar sam izgled t e г e n a i a m Ь i j e n t D г i n e i C e h o t i п e п i ј е prisilio te

fOCANSKI DUB I BEHAR

57

arhitekte da k н с е i z g г a d e u t г a d i c i o n a l r ю m stilu, ne takve p г i ш i t i v n e i

b e t o п s k e gr-adevine bez imalo н k u s a bez р г а v е svrhe i bez ikakve ljepote?

Stanovnistvo Foce Ь i l o totalno izmijenjeno. Kad sam otisao tamo u

jedan l ю t e l koji v г l o lijep, s l н c a j n o su tu

Ь i l i

ljudi koji se poslije

p г e t v o r i l i u grdne k г е а t ш е u Ь i c e . Bio Maksimovic

36

, neki С а п с а г i jos

neki koji su pozdravili sa "dobar d а п kako ste, d о Ь г о dosli", sve v г l o

prijatno, vrlo ljubazno. Onda su dosli jos neki koji su se

p г e d s t a v i l i

MuftiCi,

SelimoviCi, Loje i d г u g i . Poznajem sve te familije, ali njih o s o b r ю nisam

poznavao. su Ь i l i ljudi c e t г d e s e t i h godina, ocevidno rodeni poslije moga

odlaska. Njihove sam oceve poznavao. Onda su mi se javila dvojica ш o j i h

skolskih

d г u g o v a

Rasim Sirbubalo i Fel1im Deovic, tako da smo ugodno

sjeli, popili k a f н i p o г a z g o v a г a l i .

S t a r ю v n i s t v o

Ь i l o potpuno i z m i j e п j e n o .

Mnogo Crnogoraca Ь i l o u Foci. Od

п e k a d a s n j i h

desetak familija п j i h o v

Ь г о ј ј е narastao na п а ј ш а п ј е 11iljadu ljudi. Imao sam prilike neke

н p o z п a t i .

Ј е d а п

Ь i о od stare familije Gagovica.

Т а ј C m o g o г a c

koji se mene sjeca,

Ь i о djecak kada smo se p o s l e d п j i put vidjeli, ali se sjecam vrlo

d о Ь г о

njegovog s t a г i j e g br ata Svete.

К и а Milje1·ini

О п d а

sam otisao na Rataje. Kula na R a t a j i ш a Ь i l a ј е vec s r н s e n a ostali

su s а ш о п e k i zidovi, vrlo Ь i j e d п i ostaci. Rekao sam vec da Zavod za

zastitu k н l t u ш i h spomenika п а s а о novca za п ј е п u obnovu, ali p e t п a e s t

dana prije

п е g о

sto su trebali poceti radoYi п е k о

p o d m e t n н o

d i п a m i t i

razYalio Neko Ь i о

z a i n t e r e s i r a п

da se to p o p г a v i . Potom s а ш otisao

M i l j e v i п u . imanje, taj

b e g l н k

ciji sam svaki kamen poznavao.

Postojala

tu

mala rijeka Miljevina, jedno malo ј е z е г о р г е d п a s i m c a г -

dacima i

kulom

toga vise

п е ш а .

N a p г a v l j e n

г u d п i k

uglja. Iskoristavalo

se pomalo i nekada, ali se pazilo prirodu. Potrosio sam п а ј ш а п ј е sat

v г е ш е п а da u s t a п o v i m gdje sam gdje

п e k a d

kula

Ь i l a .

Nisam se

mogao

s п a C i

ј е г sve

е Ь i l o

tako izmijenjeno - i z g i a d e п e su i kuce brdima.

Naisao s а ш na jednu kucu i s t a l н i z g г a d e ш 1 od

o r ю g

f i r ю g k l e s a п o g kamena

koje Ь i l o u

k н l i .

sam odmah prepoznao. Razvaline

k н l e l j н d i

su

iskoristili i uzimali su kamen. Rekli su mi da k a m e п г a z g r a Ь l j e п i da su od

п ј е g а praYili k н с е i stale.

u

Evropi sam vidio kako se c н v a j u tradicije, kako

'

6

Vojis\av Maksimovic. profesor filozofskog fakulteta u Sarajevu. kasnije poslanik SDS-a

u Skupstini Bosne Hercegovine. u ratu postao ј е d а п od o r g a п i z a t o r a g e п o c i d a nad

B o s п j a c i m a .



58


se cuva sve sto pripada starim familijama sve sto pripada narodu sve se to

p г e t v a r a

u kultume spomenike cuva se i gaji. sto sam tada vidio bio za

mene neki znak. Osjetio sam tu onaj zadah primitivnog Balkana koji ne trpi

tude ljepot ne p o s t и j e ih, nego ih unistava.

S tog puta u moje rodno mjesto vratio sam se u Sarajevo prilicno

t и z a n .

U jednom intervjuu sam е k а о da sam vrlo razocaran izgledom svoga r-odnog

mjesta.

Tr-ebalo mi vise dana da

p o t i s п e m

t и g u koja me obuzimala nakon

posjete Foci п e k a d lijepome i c a r o b п o m mjestu za kojim sam lutajuCi svije

tom toliko ceznuo usporedivao ga s lijepim kr-ajevima koje sam vidio uvijek

u uvjerenju da neceg tako lijepog nigdje п е т а . Mislio sam da nasom poli

tikom moramo stvoriti uvjete da se Bosna pocne g г a d i t i u п j e n o m pravom

duhu i tradiciji.

NADEZDA: Da li Vas ime S r Ь i n j e , kojim d a п a s п j i g o s p o d a г i Foce zovu

v

s

g г a d iri ir-a?

Z U L F I К A R P A S I C : jako pogada i pokazuje cijelu t г a g e d i j и Bosne na

п a j b r u t a l n i j i

п a c i n . Prije svega unistava ono osnovno i najvaznije sto

Bosna imala. Tu vjersku

n a c i o n a l r ш

i k и l t u ш и razlicitost. StoljeCima su se

tom p r o s t o r н s н s r e t a l i Istok i Zapad islan1 i pravoslavlje

S r Ь i

i Bosnjaci

njihova kultura o Ь i c a j i i mentaliteti. Svakako da to Ь i l o г a z l i c i t o , ali

postojala k u l t н r a z a j e d п i s t v a , t o l e r a п c i j a u s u p a r n i s t v н i н t a k r n i c a medu

sobnom г e s p e k t и .

К ш z hiljadu godina

В о s п а

Ь i l a primjer kako razlicitos t- Ь i l o

v j e г s k a ,

nacionalna ili ma koja druga - nije s m e t п j a stvaranju z a j e d п i c k o g drustva.

Bosna imala svoje s p e c i f i c п o b o s a п s k o d г u s t v o , d г и s t v e п u s t г u k t u г u koja

j e d n и zemlju

Cini

z a j e d п i c k o m d г z a v o m . Foca zivila

в h o m

tog d r и s t v a

i sam ga ponio kroz zivot i nosim ga u

s e Ь i .

Bosansko drustvo i d в h п a s i l n i c k i r - в s e n i i to kroz n e k в b o l j s e v i c k и i

c e t п i c k в н r a v п i l o v k и ,

kroz

и п i s t a v a n j e

j e d п o g a

da se kvazi

s t v a г a l a o

mje

sto

d ш g o m e -

onoj vita mea mors

s i j в C i

smn da se о с н v а о п i c i m

в g i o z e н i zivot

d г u g o g a .

п e v i d e н i zlocini koji o p в s t o s i l i i ш l i s t i l i

F о с и jer

su н н i s t i l i temelj supstancu koja uvjetovala zivot u njoj. п е с u ,

o d Ь i j a m vjerovati da ovo kraj da se prihvata t a п j e b a z i r a r ю u Ь i s t v i

ma i z l o c i п i m a i da se bas tako Focom - kojoj zive p г a v i bogumili koji

п i k o m zlo ne misle plati i isplati a g г e s i j a . Nema Bosne bez г a d o v a kao sto

Foca.

М о ј zivot tvoja smrt.

4

POSTOJBIN

BOSNJ STVO

DILAS:

Zavicaj i

p o s t o j Ь i п a

udu u svaku licnost i ona se toga n ю z e

osloboditi kao sto ne moze da Ь i r a о с а i majku. Oni u r - a s t a j и u п ј е g о v и

licnost svejedno da

li о в а

toga svestna i koliko svestna - verovatno

licnost

u d и ne

samo

pr-eko

svesti i saznanja

п е g о

preko celog egzistiranja

r-ada

t r a j a п j a u v г e m e n и , zajednistva ... Crnu G o г u , sa svim p г o t i v r e c j i m a ,

о в а

puna г o t i v r e c j a osecam stalno u s e Ь i . Mislim da i

Vi

neki slican

n a c i п osecate B o s n и . sto se tice Bosne i sam jedan od tolikill zaljub

l j e п i k a u Bosnu i osecam svojim zavicajem - svojim makar

d г и k c i j e

od

Crne G о г е . Sanjarim

n о с и

njenim cudesnim rekama koje su doduse sad

vecinom z a g a d e п e , sa p l a п i n a m a koje

i m a j и

neku neupor-edivu o s o b e r ю s t .

One streme tako naglo ka n е Ь и , kao na primer Alpi nego imaju razume

se da i m a j и i stene i to stremljenje

Ь l a g e f о п п е ,

tako da imate utisak kao

da pravljene da covek osecao и z v i s e n o s t , istovremeno i pitomost i

t o p l i п u . Kad rec Bosni b o s a п s k i lJ·udi su sarenilo mentaliteta likova

tipova njeni gradovi mesavina nekoliko k u l t ш a . U moje vreme dok sam

Ь i о mladic pr-evladavao b a l k a n s k o - t u г s k i tip gradova. gde Bosna

Vasoj licnosti u Vasoj biografiji u Vasim osecanjima Vi ste ipak Ь i l i

emigrant? Staje za Vas Bosna?

ZULFIKARPASIC: Svaki covjek ima prema svojoj d o n ю v i n i jedan speci

fiCan odnos i r a z п i h elemenata sacinjavaju п ј е g о v и ljubav. Ь i h posao

od k н с е . Kuca v a z a п elemenat u zivotu covjeka. O Ь i s a o sam moze se

reci citav svijet ali z п a m п i ј е d а н tip k н с е п а svijetu koji tako t o t a l п o

p r i l a g o d e п covjeku kao sto to b o s a п s k a kuca kuca B o s п j a k a muslimana.

О п а dimenzijama nije velika vi mozete plafon gotovo rukom dohvatiti

ali u п ј о ј sve р г а v l ј е п о

i s k l j н c i v o

za covjeka. О п d а , ta m o g н c n o s t da vi

od jedne sobe - to sam vidio samo jos Ј а р а п u , н п j i h o v o j civilizaciji -



6

BOSNJAK ADIL Z U L F I K A R P A s н :

п a p г a v i t e tri, cetiri d i v п e p г o s t o г i j e , da u п ј о ј mozete spavati kad prostrete

dusek, kad ujutru d i g п e t e dusek

о н а

bude

ј е d а п c a г d a k

sa secijama, sa

C i l i n ю m i mozete sjediti ugodno kao u salonu, kad postavite sofru mozete

u njoj i jesti. Da srednji stalez u

v г o p i

- uzmimo da veCina bosanskog

stanovnistva pripadala srednjem stalezu postigao udobnost i dostigao nivo

kulture s t a n o v a п j a jednog Bosnjaka, njima trebaju tri, cetiri sobe, razlicito

n a m j e s t e п e .

Bosnjak, u

р г а v о ј

bosanskoj kuci, to postize samo s jednom

sobom. Bosanska kuca uvijek p г a v l j e n a tako da ima pogled na nesto, one

su p г a v l j e n e na obroncima nekoga г d а , nad rijekom. Bosnjak uvUek ima sa

svoga prozora lijep vidik. Onda, to pokucstvo,

r н c n i г а d ,

to isto tako sve

i n t i n ш o , sve to vrlo p г i г o d n o , covjecjoj prirodi sklono, tako da covjek

citavog zivota nosi sa sobom taj

i п t i n ш i

osjecaj bosnjacke kuce. ј е d а п

vrlo u g o d a п osjecaj koji ga citav zivot prati. Mi smo u Foci imali veliku

k u c н Z u l f i k a г - p a s e , imali smo i m o d e r п e sobe za prijem, koje т о ј otac

uredio za vrijeme Austrije,

jer

tada imao mnogo posjeta s t г a n i h licnosti.

Ali ono sto m e п i ostalo u srcu i davalo п e k u s p e c i j a l п u toplinu jeste onaj

dio

b o s п j a c k e

kuce koji

Ь i о п e i s k v a г e n

utjecajem

п o v i h

civilizacijskih

obicaja. mome sjecanju kuca zauzima

p o s e b r ю

mjesto.

Sto se tice

р г i г о d е

Bosne, koju ste Vi

s p o m e n н l i ,

to

п e s t o

specijalno.

Mi smo

Ь l i z u M e d i t e г a n a

klimaje o n t i п e n t a l n a , ali н g о d п а . Zime znaju

Ь i t i

o s t г e , hladne, ljeta

v г u c a ,

j e s e п i beskrajno duge, lijepe, s

c г v e n i m

liscem.

proljece

b e h a г i .

sam iz

P o d г i n j a ,

to su

v o c в i k г a j e v i .

kad u

F о с н

dode

Ь е l ы г ,

to se onda

Ь г d а

oko Foce p г e l i j e v a j u u cvijecu. Mi u Bosni imamo

j e d n н specijalnu k o в f i g u r a c i j u i s t ш k t u г u р г i г о d е . Na г i m ј е г , kada sam p г v i

put kao djecak otisao s ocem u A u s t г i j u , u Bad Gastein, dozivio sam

ogromna alpska brda pod s п i j e g o m u s г e ljeta, koja pokazuju nistavilo

covjeka. Covjek se u tome osjeca

i z g u Ь l j e п . К а о

sto sam se osjecao

ulazeCi u velike gotske k a t e d г a l e , cije su razmjere

s r a c н n a t e

na to da covjeka

ucini malim,

n i s t a v н i m

р г е d Bogom. Ove dimenzije, koje su m j e г i

covjeka, daju jed nu

i n t i n ш o s t

i povezanost s gradevinom, kod nas B o s п i

i s prirodom. Bavio sam se p l a n i п a r e п j e m kao djecak u Bosni i tokom

k a s п i j e g zivota, kada sam u Svicarskoj i A u s t г i j i ali sasvim drugaciji

osjecaj kad dodete pred jedno

г d о

za koje imate u d u Ь i n i osjecaj da ono

п i ј е

п e p r i j a t e l j , da ne t г e b a t e riskirati

п i s t a

da ga presli, da ga mozete savladati,

da mozete prijeCi р г е k о njega. Kad stojite р г е d stjenovitim Alpima, stvar

d г u g a c i j a . Prijeti vam o p a s п o s t . Kad covjek ode

v а п

svoje zemlje, tek о п d а

P O S T O J В I N A 1 BOSNJASTVO

61

r п o z e shvatiti pravu vrijednost i pravi odnos, svoj vlastiti, i г е ш а

s г e d i н i

iz

koje izisao i prema svojoj familiji od koje se odvojio i prema svom am

Ь i j e п t u

i kuCi kojoj odrastao. Ali isto tako i prema prirodi,

b г d i m a ,

do

l i п a m a ,

rijekama. Tako da mislim da e m i g г a c i j a , koliko god Ь i l a teska, u

sustini pomogne, kao sto zatvor

p o m o g п e

covjeku, da shvati vrijednosti

slobode.

DILAS:

Mozemo li nastaviti razgovor prirodi? sam imao utisak, putll

juci r п n o g o puta Bosni, da, ako iskljuCimo ovaj severni

r a v п i c a г s k i

deo

Posavine i Semberije, da od

p l a н i n e

do planine sve

d г u k c i j e ,

kao i od

mesta do mesta, ali da

j e d r ю

nije tude. Imate utisak da ovo isto kao ono

- ne formi, ali dozivUaju jeste, oseca ga se kao svoje. jedno.

D г u g o ,

setio sam se

A n d г i c a ,

kaze da kad god

p u t н j e

ima osecaj da u

V i s e g г a d u . Meni drugacije: kad dodem u zavicaj,

i ш а ш

uvek utisak da

sam se iznova

г o d i o ,

tj. iznova postao decak koji svestan

o k o l i п e

i svoga

bica.


Za

r i г o d u

Bosne i

e г c e g o v i п e

ne moze se

г е С i

j e d r ю m

rijecju

p i t o r п a

ili н g o d n a . bih kazao da najtacnije reCi kako о в а

v г l o s k l o п a

covjeku, njegovim

p г i г o d n i m d o z i v l j a j i r п a

i

m o g u c п o s t i m a

i

kapacitetu da dozivi prirodu. О в а ga ne plasi, о п а ga ne dovodi u paniku, ona

i plodna, i zbog svega toga, ш о ш е m i s l j e п j u , р г i г о d а u B o s п i s k l o п a

covjeku. Vidite, zbog toga mislim da

п i ј е s l u c a j п o

sto Bosnjaci svoju

z e m l j н

tolik o \ Ole, i п i ј е

s l u c a j п o

da i ljudi koji dodu l B o s n н vrlo brzo primijete

kako ona, kako se kaze, н g o d n a za zivot, da lijepa i da ostavlja d о Ь г е

u s p o m e п e .

Vidi se to i ljudima koji dolaze, doseljavaju se u B o s r ш . Za

vrijeme Turaka, za vrijeme A u s t r o н g a г s k e , ljudi koji su s l u c a j п o dosli u

B o s r ш ,

п а k о п k г a t k o g b o г a v k a odlucili da u

B o s н i

i o s t a n н .

В о s п а

svakome daje ono sto covjek od р г i г о d е ocekuje. Zna se da Bosna

nije bogat

k r Ћ j

i mnogi

n j e п i

s t a п o v н i c i

v j e г o v a t n o

nemaju poetski

o d r ю s

р г е ш а

p г i г o d i . Ь о г Ь i za svakodnevni zivot i ne primijete se te velike

ljepote, covjek misli da citav svijet takav. Tek kad Bosnjak ode iz

Bosne, kad ode u

d г u g i k г а ј

tek onda pocne za п ј о ш da tuguje i tek onda

pocne uvidati kakva ona i koliko zaista voli. Mislim da osjecaj

l j н b a v i

prema svojoj domovini

н v i j e k v e z a п

i za ljubav za svoj n a г o d .

М о ј otac pripada staroj g e n e г a c i j i . Jako volio n a г o d n e pjesme. Bio

poznat neki

g u s l a г

u focanskom

k г а ј н .

Kad dosao u Focu, dosao i



64

80SNJAK ADIL

ZULFIK RP SIC

otisao t

e ш i g г a c i j u ,

kad

s а ш

se kao

o d г a s t a o

covjek suocio s

t i ш р г о Ь е

ш i ш а , s а ш

citajuci

l i t e г a t u г u р о с е о

posvecivati paznju

t i ш р г о Ь е ш i r п а .

Tek onda sl1vatio koliko jedan d г u g o r п e ш а l о z n а п ю . Postoje ш n o -

ge

p г e d г a s u d e

u k o j i ш a z i v i ш o i k o j i ш a p г i ш i t i v п a s г e d i п a . da bi ista

kla svoje

v г l i п e

i svoje

v г i j e d п o s t i , ш о г а

davati

ш а п ј е - \ ' i s е

п e g a t i v п u о с ј е п u

о п i ш а

s

k o j i ш a

se

u s p o г e d u j e .

Ti

n e s p o г a z u ш i

dolaze iz п e p o z п a v a n j a s t v a г i . s а ш s r п a t r a o da sva

javna

k t i v п o s t

u zivotu

r п o r a iCi

ka upoznavanju,

v е с е ш г a z u ш i j e v a п j u

du

п a r o d i ш a .

Rekao bil d В о s п а pati, i patila uvijek, iako s ш о zivjeli

p o ш i j e s a n o ,

od toga da е d а п

d г u g o ш e

п i s ш о п ш о g о znali. I n t i ш п a sfera

Ь i l a t а Ь н .

Narocito

t а Ь н Ь i l a

religijska k о ш р о п е п t а .

М о r а ш

kazati da

ш о ј otac

Ь i о

t о l е г а п t а п , da

п i s а ш

od njega п i k a d a е н о nista lose d г u g i ш a ,

ali se

s ј е с а ш

kada su dola;i\i BoziCi, onda

п а s

gotovo

z a t v o г i l i

u

k u c н

Kada to

d a п a s a п a l i z i г a ш .

р о с i п ј е ш

ш i s l i t i

d su

ш о ј i

roditelji htjeli d

to i

п е v i d i ш o ,

ш а d а

su to

Ь i l i

jako lijepi

o Ь i c a j i .

Na

р r i ш ј е г ,

za

U s k г s

п а ш

nase

k o ш s i j e

pravoslavci, Hadzivukovici,

н v i j e k

poslali korpu

а ј а ,

tako

i a s i Ь i v s i kmetovi. Dolazilo

n ш o g o

kmetova da begu d o п e s u janjecu ple

cku. Mada а ш ш а

I " e f o r ш a

Ь i l a

p г o v e d e n a

i

o d r ю s

s

Ь i v s i ш

k m e t o v i ш a

Ь i о

p r o ш i j e n j e п ,

za

U s k г s

kod

п а s

doslo vise Ь i v s i h kmetova, sada

d о ш а с i п а , i donijeli s а г е п а ј а ј а i plecku. М о ј а ш а ј k а - otac vec

Ь i о u ш г о

-

ш e t п u l a

u о г р н

s a p u п

ili

п e s t o d г u g o . ј е Ь i l o ј е d п о p o s t i v a п j e

о Ь i с а ј а . Kad kod п а s Ь i о В а ј г а ш ,

R a ш a z a n

ili kad dosao K u r b a п

Ь а ј г а ш ,

о п d а

su se

ш е s о

i kolaci dijelili

п а s i ш p г a v o s l a v n i ш k o ш s i j a ш a .

Evo, ш о ј а

s e s t г a ш е н i р г i ј е

neki dan kaze: "Sjecas li se da Hadzivukovici

п i k a d a nisu d г Z a l i s v i п j e - ј е г

Ь i l e

u п а s о ј blizini - iz o b z i г a р r е ш а

п ш s l i ш a n s k o j

s г e d i п i ? "

U s а ш о ј Foci, Bosnjaci i

S r Ь i

do dolaska A н s t г o u g a r s k e

п i s н

zivjeli za

j e d п o . Bila

ш a h a l a

koja se zvala Cerezluk, gdje su zivjeli

p г a v o s l a v c i .

l ш a l i

su

о п i

svoje ducane i u

s а ш о ш

gradu, ali su

s t a п o v a l i

u Cerezluk

ш a l ш l i

i u Varosi gdje

Ь i l a

i pravoslavna crkva. u

c e п t r u ј е Ь i l o

isklju

civo

ш u s l i ш a n s k o s t a r ю v п i s t v o .

Kad dosla

A u s t r o н g a г s k a

i poslije, za

v г i ј е ш е

Jugoslavije,

ш п о g е

su s г p s k e f a ш i l i j e dosle u

с е п t а г

grada.

s а ш

i ш а о k o ш s i j u

Nikovica koji doselio iz

С ш е

Gore, i drugog Hadzi

vukovica, koji su s

п а ш а

zivjeli u s p e c i j a l п o j

p a z п j i

i slozi. Eto vidite, iz

obzira г е ш а n а ш а

о п i

п i s u gajili

s v i п j e .

Ne s ј е с а ш d u Foci ijedna s г p

ska f a ш i l i j a drzala svinje. Dakle,

ј е d а п

tabu postojao, jedno postovanje,

F a 1 1 1 i l i j a г п a

р о 1

. : ј а

c a г s k i

Г . с п п а п B c c i г

pasi.

iz Ј . +

К о п ј а п i k l s l l i : Љ i k l к l

C . c п g i c - l 1 c g a 1 l л i l l o l t :

1881

C c п g i c Kllla Rataji a lakt

а г е / . E i l ш m l u

[_aiilol/ 88

C . c п g i c

Kllla \ liljc1 1

ulie ш / о

lini ( o ю g m f i i i

iJ03

1

t

de. >

~ l f e n

.

К о п ј

C . c п g i c a

1

Loiilol/

88



·;:; ·

u



Sernsa

C e п g i c

Aclil kao

d j : ё a k

19::7

U

F o ё i 93:::

L.:o S t a j п : r

p r : c l s _ i : c l п i k s ш l a

H н s : i п -

beg

Z н l f i k a r p a s i c : D z e m a i н L i i п

ef. С а н s с \ ic

Sa

1 omic sreski

п a c e l п i k

prota iikola К о с е

ic

Salil1 ef

Hasic.

g r a d o п a ё e l п i k

S Karal1dic kadija. Josip Brale.

ad\ okat



В 1 · ~ 1 [ l l ~ 1 1 1 1 c l i j ~ 1

'\l Liij11

ll ),_<>kclit1 \ \liLilc l

( ~ 1 1 Ч ~ Г ~ 1 t i l l \ Ч ] - l

k l i l ы

- с с : г k ~ 1

щ ј \ ~ Ј г i ј с :

L \ Г с \

1·k

'JlC il<>lll

fC \

POSTOJBINA 1 BOSNJASTVO

65



mada pon vlj m bilo nepoznavanja. Moji n i s и p o Ь l i z e poznavali pravo-

slavne о Ь i с а ј е ni oni nase. da ne govorim vjeiskim sadrzajima i

n a c i o п a l n i m p r e o k и p a c i j a m a .

sam to n a d o k : п a d i o kasnijem zivotu i onda

sam и v i d i o koliki to p r o p и s t .

DILAS: Kako Vi dozivljavate i s t o r i j и В о s п е da li dozivljavate doislamski

period vise apstraktno i i п t e l e k t и a l п o islamski period kao vama

Ь l i z i

topliji intimniji? Osecate

l e k и

r a z l i k и Vasem s a z n a n j и i vasim oseca-

njima tom p o g l e d и ?

Z U L F I К A R P A S I C : Mislim da B o s п i postoji jedan fenomen taj sentiment

m и s l i m a n a B o s п j a k a prema piedislamskoj historiji Bosne. On p r i s и t a n

i s k l j и c i v o kod Bosnjaka.

G l e d a j и C i

na primjer moje prijatelje

Њ v a t e

i Sibe

to se и g l a v n o m s и z a v a i zavrsava dokazima da В о s п а prije dolaska

Turaka i l a hivatska o d n o s п o srpska odnosno katolicka i p r a v o s l a v п a dok

se kod m и s l i m a n a

B o s п j a k a

i п t e l i g e n c i j e koja se

r a z и m i j e

to osjeca jedna

nevjerovatno d и b o k a veza i a r o c i t sentirnent prema dizavi bosanskoj prema

banovima kraljevima

В о s п е

i prema

o g u r n i l s t v и .

Vidite koliko god se

osjecao m и s l i m a n o m imam j e d n и i n t i m n и

ј а k и s i m p a t i j и

za p a t a r e п s k и

b o g и m i l s k и B o s n и i za ј е п и h i s t o r i j и . U t г a z e n j и svoga identiteta velik sam

dio proveo

i z и c a v a j и c i s t a r и b o s a n s k и p r e d i s l a m s k и h i s t o r i j и . Р и t и ј и С i

Eviopi i г a z l i c i t i m svjetskim m и z e j i m a н a l a z i o sam bogate tragove

p o s t o j a n j и

н а s е

k и l t u r e i tradicije. Eto recimo Nici М а s е н а m и z е ј и

postoji

p o z п a t a

z Ь i г k a zlatnog

п о v с а .

Imate novac Spanije Engleske

F г a n c и s k e i В о s п е kao н a j l j e p s i н о v а с koji to vrijeme kovan. Drugi

novac se i ne

s p o m i н j e .

Kada sarn to

p г v i р и t

vidio

Ь i о

sam

и b o k o

d i m и t

cinjenicom da Bosna kovala Srednjem

i j e k и

takav п о v а с koji se mogao

m j e г i t i s r ю v c e m e v г o p s k i h velesila. U s i e d п j o v j e k o v n o j Bosni nije Ь i l o

s m г t n e

kazne.

ј е Ь i l a

jedina

dl Zava

na

t e r i t o г i j i

Evrope kojoj smrtna

kazna nije

e g z i s t i г a l a

ј е г b o g и m i l i se d й a l i principa: samo о н а ј ko ti

dao zivot

to

Bog ima pravo da ti ga o d и z m e . U b o r Ь i se moze i z g и Ь i t i

zivot ali ne na

s и d и . Ј а

sam р о r ю s а п odusevljen da Bosna imala takve

zakone. ti nasi stecci kojirna se uvijek a g l a s a v a da se treba pokoravati

c o v j e k и .

DILAS: Ali i drugi su pravili stecke pod uticajem b o g и m i l a .



7

BOSNJ K ADIL ZULFIKARPASIC

POSTOJBL'IA I BOSNJASTVO

7



civilizacijom medu Srbe, р г е k о gradova, preko tog starosedelackog stanov

nistva: to se, dakako, ne odnosi na brdane, na dinarce - oni su uglavnom

ostali kakvi jesu. Da se uprosceno i z г a z i m : gledanje i ponasanje tih Srba

g г a d a n a

sastojalo u tome da zivot nije samo zrtvovanje, herojstvo, asketizam

- sto tipicno za brdane i za pravoslavna p l e m e п a nego istovremeno

n e g o v a п j e

zivota i uzivanje u zivotu. drukciji odnos i pr ema telu.

Kod tog srpskog stanovnistva odnos prema telu - gledano filozofski

- drukciji: telo vrednost, isto kao i dusa, to nisu odvojene vrednosti.

kod Cmogoraca r a z d v o j e п o : dusa nesto van tela, odnosno u telu, ali

р о s е Ь п а

odvojena vrednost. se vidi kod Njegosa. U vezi s tim samo Ь i h

п a p o m e n u o

jos i ovo - d г Z i m da to takode potice iz te pomenute filozofije

zivota: svi gradovi koji su nastali pod Turcima pre toga u pravom smislu

jedva ako ih Ь i l o svi su izgradeni na i s t r i m izvorima, г e k a m a . Na primer,

Berane Limu i o Ь i l п i m izvorima - osnovao ga jedan pasa, п i ј е stari

grad mada u njemu staro srpsko stanovnistvo, mahom sa Kosova i iz

Metollije. I Bjelopoljsko Sl'psko s t a п o v п i s t v o staro, koliko znam, od

Nemanjica tu. Bijelo Polje takode na Limu.

ZULFIKARPASIC: Svi gradovi u Bosni su na г i j e k a m a

l

na i z v ш i m a .

DILAS:

Turci su imali kult vode, imaju i degustatore vode. Mislim da to

nije samo iz ljubavi prema vodi.

ј е d а п

poseban odnos

р г е m а

zivotu -

mozete imati udoban zivot i п e g o v a t i ga ako п e m a t e vodu.

Imate li vi п e s t o tome da kazete?

ZULFIKARPASIC: Da ste me upitali,

d o Ь i l i

Ь i s t e i d e п t i c a n odgovor.

R o d e п

sam u gradu koji ima familije Kujundzic, Kocovic, Tosovic, Jeremic, te stare

gradske pravoslavne familije kojima se kuce skoro

г a z l i k u j u

od nasih, koji

imaju u kucama

Ь а п ј е

odjevaju se s l i c п o

п а m а .

Sjecam se, kada sam Ь i о u

partizanima, jednog a

r Ь i n a

seljaka s kojim sam tome razgovar-ao, koji

г е k а о

da se covjek dva puta kupa: Kada se rodi i

р о р

ga

k т s t i

i kada

u п u · e .

onda pravi covjek, ima

p r i r o d п i

miris . Ј а v п е cesme su karakteristika

nasih gradova. Smatra se najplemenitijom u z п o s c u od svih z a d u z Ь i п a daro

vati odnosno uvakufiti cesmu i banju. Sarajevo imalo stotinjak takvih

cesmi. Neke od njih su spasile

S a г a j e v o

kad su cetnici Ь l o k i r a l i vodovod i

г e z e r v o a r e . Stare cesme iz vlastitih izvora Ь i l e su izvori zivota .

Sto se tice zajednickog zivljenja,

i п t e r e s a n t п o

da su tkanine koje

nasem selu nose

S r Ь i

razlicite od onih koje

r ю s e

muslimani. Ali, g г a d a n i su

se nosili slicno, bez o b z i т a na n a c i o п a l n o s t . Narocito ј е , od t k a п i n a Ь i о

p o p u l a r a п

vez. Sto se tice

h т a n e , g r a d a п s k e p г a v o s l a v п e

familije imaju

gotovo

i d e п t i c n u

h т a n u s п a s o m - pite, baklave, dolme, pilavi dio su п j i h o v e

kuhinje kao i п а s е .

О п d а

na primjer, parfemi -

u p o t r e Ь l j a v a

se parfem od

ruze, nosi se gradski п a k i t skidaju se cipele u sobama.

Gdje se ima komsija druge vjere

п e k o l i k o

metara od sebe, od

d j e t i п j

stva se uci toleranciju, uci se svoj zivot uskladiti sa s г e d i п o m u kojoj zivis

i koja ima svoje z a k o п e . Ne samo z a k o п e vlastite kuce, nego postoje i zakoni

o d r e d e п e

ulice,

m a l ш l e

grada. Kad s a r п se

р о с е о

baviti politikom, jos kao

djecak, svidao mi se taj seljacki

e l e m e п a t

izgledao mi j e d n o s t a v п i j i m pri

rodnijim, ј е г nije gledao c m o - Ь i j e l o nego u zahtjevima Ь i о s k т o m a n

jednostavan. Ali u isto vrijeme i m п o g o primitivniji. Ljudi koji su rodeni u

g г a d u imaju kulturu snosljivosti jedan prema drugome, kulturu u m j e r e r ю s t i

i opcu kulturu.

О п i

imaju potrebu da

u p o z п a j u .

Jedna od tragedija ovog

sadasnjeg г а t а jest da ovaj n e u r b a п i da ne kazem poludivlji, ali svakako

necivilizirani dio n ' - г o d a postao nosilac r a t п i h z Ь i v a n j a . Na p r i m j e г u gradu

S a ш j e v u

ti urbani ljudi,

r a z п i

PrnjatoviCi, BesareviCi, Kocovici, te

s t a г e

srp

ske familije identificiraju se sa a г a j e v o m s komsijarna, B o s n j a c i r п a . I pored

svega sto se dogodilo о п i ostaju baza za

e v e п t u a l п i

zajednicki п o v i zivot,

koji п a s t a t i nakon svega ovoga.

Kad sam prvi put nakon svih g o d i п a dosao u Sarajevo, о в а ј

c e п t a r

gdje

srce Sarajeva uzasno

s m г d i o

m o k т a c u . U haustorima covjek

ю r а о

preskakivati lokve m o k т a c e cesto i

р г е k о

izmeta. m е п е jako

s o k i г a l o .

Kad sam sada п a k o n dvije g o d i п e р о п о v о dosao u Sarajevo, ovo polu

p o г u s e n o

unisteno, g l a d r ю S a г a j e v o zacudo taj smrad nestao, vise ga

nema. Pored svega toga sto su tu velike gomile smeca, Sarajevo vise

ne

zaudara. Vidi se da su se о п i koji su ovako u Sar-ajevu zivjeli, koji su pravili

taj smrad, povukli iz Sarajeva i sada ga gadaju topov ima s

o k o l п i h

brda. Tu

sam vidio razliku izmedu urbanog i п e u r b a п o g mentaliteta. Ti koji koman

diraju iznad sarajevskih brda

п i s t a v a n j e m

grada zavrsili su skole u Sarajevu

i tu d o Ь i l i sve sto imaju, ali su zadrzali jedino u · z n j u i neprijateljstvo prema

п j e m u .

Valjda jedna

g e n e ш c i j a

nije

d o v o l j п a

za sticanje u r b a п i h

п a v i k a

i

h u m a п e kulture.



5

BEG

P RTIZ NIM

DILAS:

od Z и l f i k a r p a s i c a ,

sem Vas, i kako и c e s t v o v a o

rugom

svetskom ratu? sve stradao, na koji naCin i od koga?

ZULFIKARPASIC: u mojoj familiji, toj siioj, CengiCima, Foci, mojih

rodaka stradalo oko cetrdeset. Pobili ih cetnici, а c e t v o г o Ь i l o и l ш p -

seno i dvojica

и Ь i ј е n а od и s t a s a , kao

simpatizeri pmtizana.

В l i z i

rodak,

S и l e j m a n Z и l f l k a r p a s i c

p o g i n и o

p a г t i z a n i m a , tako i г v o b o r a c M и s t a f a

Alajbegovic. Niko od moje Ь l i z e familije nije simpatizii-ao и s t a s e ,

п i t i

na

ma

koji

п a c i n

Ь i о

s

и s t a s a m a

niti

imao

Ь i l o

kakve veze s njima.

М о ј

jedini i Ћ t Sabrija apolitican, to moram priznati, imao j e d n и manje

vise и g o s l a v e n s k и o r i j e n t a c i j и Bio S o k o l и

d r u s t v и

Gajret

40

-

to

ј е Ь i l a p r o j и g o s l o v e n s k a linija tih

m и s l i m a n s k i ћ

drustava - i s dolaskom

и s t a s a drzao se pasivno.

B r i n и o

se za imanja.

U F о с и 1941. godine dosao,

kao

cetnicki

k o m a n d a п t

neki Sergije

M i ћ a j l o v i c , kapetan, ruskoga porijekla, koji napravio strasm1 pokolj

FoCi On Ь i о dijete ruskog e m i g г a n t a . Zaveo k г v a v i

г z i m

FoCi. т о ј

brat 1941. godine и Ь i ј е п ,

koncem п o v e m b r a

ili p o c e t k o ш d e c e ш b r a . U

d e c e ш b r u

dok sam Ь i о p a г t i z a n i m a , jedna grupa skojevaca pobjegla i

s и s r e l a

se

sa

na Zvijezdi

p l a n i п i

i p r e н i j e l a vijest da т о ј brat,

prije kratkog

v г е ш е n а и Ь i ј е n . U ћ v a t i l i s и ga

cetnici, prateci

н ј е g о v и

z e n и

koja ga posjeCivala. Nasli ga, i z v и k l i iz

k и с е

i poveli na D r i n и .

n а с i н и и Ь i s t v a postoji

н e k o l i k o

svjedocanstava: п e k i

k a z и

da и Ь i ј е n iz

p и s k e , а н e k i da ga n o z e ш zaklali. Nakon dan-dva a d e n ш r t a v р о г е d

39

Nacjonalno sportsko drustvo kod Slavena u Austrougarskoj, osnovano u Pragu 1862.

Od 1929 u Kraljevinj Jugoslavjjj prjveJjgirana drzavna organjzacjja

. Ю К . u i t u m o - p r o s v j e t n o

drustvo muslimana Bosne H e r c e g o v j п e . Osnovao ga 1903 Safvet

beg Basagjc, kojj mu Ь i о prvj predsjednik. Qdjgralo veliku ulogu u skolovanju

muslimanske o m l a d j п e stvarajuCi dacke j п t e m a t e bosanskim gradovjma.

74

BOSNJAK

ADIL ZULFIKARPASIC

BEG

U

P A R Т I Z A N I M A

75



jednog

р и t а

na Drini.

N i s и

ga bacili и D r i n и , i on

s a h т a n j e n .

Naisao sam

na d v o j i c и l j и d i koji mi poslije г а t а

to

saopcili, kada sam se 1990. vratio

и B o s n и

jedan Focak pokazao mi mjesto tvrdeci da

tu

т о ј brat ukopan.

vise nije Ь i l o nikakvih znakova g r o Ь l j a . Mislim da su neposredno poslije

toga partizani usli Focu, na jedno kratko vrijeme; Foca preko pedeset

puta mijenjala vlasnike ' Ь i l i su prvo cetnici, onda dolaze partizani, dosli

Italijani, ustase, onda opet cetnici

.. ј е Ь i о

uzas.

DILAS: Vi ste ostali na Zvijezdi od 1941. do 1942. godine?

ZULFIKARPASIC:

Da, i

tu

sam dozivio

s i Ь i r s k u

zimu . Receno mi da

su

p a г t i z a n i dozvolili da se pokupe i s a h т a n e

z г t v e .

Posto tada nije Ь i l o

nikakvih funkcionera,

н a r o c i t o

ne vjerskih, vjerovatno su s a h г a n j e n i na naj

jednostavniji

naCin. М о ј

otac ukopan pred Aladza-dzamijom, gdje Ь i о

ukopan i moj

p г a d e d Z и l f i k a r

pasa Cengic, i mezar· do ovog rata

Ь i о

sacuvan. sam ga posjecivao.

Т а ј

m e z a г

v г l o

impozantan i velik, tamo

napravljen i

р а г k ,

ali taj m e z a г Zulfikar·-pase, cudnovato, nije Ь i о ni

taknut, dok grob moga

о с а Ь i о

ostecen za vrijeme rata. Kad su cetnici

ostetili dzamiju, on da grob

p o г u s e n

ali sam ga poslije rata, iz e m i g г a c i j e ,

p o p г a v i o .

Grob obnovljen u brackom kamenu kao kopija jednoga spome

nika poznatoga g г a d i t e l j a Sinana, koji

н a p r a v i o

Pertev pasi u S t a m b o l и

koji se meni jako svidio. Poslije raznih studija kakav grob mome

о с и

da

napravim, dao sam naciniti kopiju toga groba i dao ga

i z г a d i t i ,

doveo

m a j s t o г e

iz Braca, koji su ga

n a p г a v i l i

sedamdesetih godina. Partizani u

pocetku

н i s u

dozvoljavali, ali, posto Ь i о ugledan covjek, nije Ь i о

k o l a b o г a c i o n i s t , Ь i о p г e d s e d n i k

opCine, dali su mi dozvolu da taj grob

popravim.

Sada sam cuo da su Aladza-dzamija i taj grob unisteni i da su temelji

dzamije i z v a d e н i da se za

g г о Ь

moga

о с а

kao i Zulfikar-pase Cengica ne

zna, nema im ni traga.

DILAS:

Da li

н е k о

od Vasih

s t г a d a o

u sadasnjem ratu?

ZULFIKARPASIC: Jeste. U Foci vise nije

i l o

moje

l i z e

familije, ali

Ь i l o

u S a г a j e v u . Jedan rodak poginuo od one poznate granate koja pala na

trznicu.

U н u k

od brataje

Ь i о

smrtno ranjen. Naime, ranjen u nogu, ali mu

jedan mali g e l e г prosao kroz pluca i nogu su mu operirali, uopce nisu ni

primijetili ranu u pluCima, niti on sam primjetio. Sve teze dihao i mislio

da od noge, onda jedan nas rodak, doktor

to

primijetio, ali

k r v a г e n j e р l и с а Ь i l o

toliko jako da se nista

н i ј е

moglo uraditi, i umre. Od

moje s e s t г e u н u k a j e tesko

r a n j e н a .

О н d а ј е

r a n j e н j o s н ј е n

и n u k ,

kojije

sada

u Finskoj na

l i j e c e н j u .

Cetiri-pet osoba iz

Ь l i z e

familije teze

r a н j e n o

u

Sarajevu, daljih rodaka svakako vise. Mislim da z н a t e Esada

C e н g i c a ,

rnoga rodaka. Cuo sam da i prije nekoliko dana ranjen.

DILAS: Z п a m Esada. pamtim

о н а ј

most, gvozdeni, gde su

v e z a н e

m u s l i m a н e

klali i bacali u Drinu. Sta Vi

z н a t e

pokoljima u Foci tokom

Drugog rata? Foca sada razorena, zapravo i

н i ј е r a z o r e н a ,

dzamije su sve

r a z o r e н e ,

kad govorite tome, budite ljubazni da izlozite Vase misljenje

tome zasto

c e t н i c i

u Drugom svetskom ratu nisu rusili dzamije, sada

ih

ovi koji tamo г a t u j u ruse.

ZULFIKARPASIC: Most D r i н i ,

н а z v а н

К r v a v i most,

н а ј v е с е ј е g u Ь i l i s t e

bosnjackog

c i v i l н o g

s t a н o v н i s t v a u Drugom svjetskom

г а t и .

Na

s t o t i н e

Fo

caka, starih ljudi, zena, djevojaka i djece

tu

su

p o k l a н i .

Neki su mladi skocili

s mosta i pokusali se г o n e c i spasiti. Samo t г o j i c i uspjelo, ј е г mnoge su

unistili hladna rijeka, meci i potjera. Prezivjeli su opisali te grozote.

Poznati slovenski slikar Bozidar Jakac izradio

К r v a v i

most u nekoliko

var·ijacija, sam 1957 u odlomku mojih uspomena Put u Focu ovako

opisao te pokolje:

S

one

s t г a n e

D г i n e

s a Ь l a s n o

se

p г o s t i г a l a

nekad lijepa i sarena Foca.

Mjesto

c г v e n i h k г o v o v a , Ь i j e l i h

kuca i sarenih basci iz snijega su

v i г i l a

crna

z g a г i s t a . Na mostu nas docekala patrola. Iz

Ь i v s e

maltarnice izisao

jedan p a r t i z a п . Poznao sam ga, Ь i о to Vojin Bozovic, С п ю g ш а с . On

dugo radio u

FoCi

i Ь i l i smo dobri znanci. Rukovali smo se bez rijeCi.

Р г е k о

mosta smo posli pjesice. Jos uvij ekje most

Ь i о

krvav. Ispod mosta niz zidine

kula, visile su poput stalaktita ogromne ledenice krvi. Pod tim

s t г a s n i m

crvenim baldahinom Drina ljuljuskala mrtva tijela kao da ih uspavljuje.

Uz obalu lezali su naduti lesevi zena, djece i ljudi u gradanskim i seljackim

odijelima. Neki mrtvaci su

Ь i l i

goli.

Tu na mostu izvrseno klanje muskaraca, - objasnjava nam Bozovic -

kapetan Sergije Mihajlovic i komandant mjesta prota Vasilije JoviciC

naredili su da se svi

m и s k a r c i

muslimani pohapse. Poslije su svi oni koji su

Ь i l i veci od konjickog

k a r a Ь i n a

poklani. Ali ljudi su

u Ь i j a n i

svuda: i

7

B O S N J A К - DIL U L F I К A R P A S I C

EG U P A R Т I Z A N I М A

77



k и c a m a

d v o г i s t u и l i c a m a . Kasnije red dosao na zene i na ј е с и . Drina

izbacivala leseve.

Da

se to sprijeci,

ш z r e z i v a l i

irn t r b и h e onda tjelesa

p o t o n и l a .

- ko to и c i n i o ? - pitao sam.

Vecinorn rnjestani i

s r Ь i j a n s k i

cetnici, ali ovih zadnjill

е Ь i l o

vrlo rnalo.

Cetnici и n i s l i bez borbe i otpora F о с и i n a p и s t i l i ј е bez borbe i otpora.

Kad dosla nasa brigada i kalinovicki odred, s r Ь i j a n s k i cetnici i desetak

rnjestana pobjegli, ostali ostali i nista irn se nije dogodilo. Eto

za

sest

rnjeseci naslo se r n e d и

r n и s l i r n a n i r n a

dvanaest l j и d i koji prihvatili poziv

da s a r a d и j и sa

и s t a s k i r n

vlastirna,

za

osam sati skoro svi

S r Ь i

postali

cetnici i poceli da

k o l j и

sve od reda, ne

Ь i r a j и C i

i ne praveCi r a z l i k и ko

kriv ko nije. I nije se naslo ni dvanaest

od

sesnaest hiljada

Srba da

z r n

z a s t i t и bar

jednog

r n и s l i r n a n a ili n j e g o v и o Ь i t e l j i

i ш o v i r ш

od osam hiljada

poklanih r n и s l i r n a n a focanskorn s r e z и .

ljaga

о ј и

niko nece

rnoCi

izbrisati sa lica rnojih srpskih

s и g r - a d a n a .

zlocin korne nerna prernca.

s а ш

roden ovorne

g г а d и

odrastao sam zajedno sa r Ь i r n a . I z r n e d и

r n и s l i r n a n a

i Srba vladali korektni

s и s j e d s k i

odnosi. U Foci nije

Ь i l o

posebnih kafana i gostionica, s v и g d j e srno Ь i l i izrnijesani kao prijatelji. Po

stojala

d o d и s e r n и s l i r n a n s k a

i srpska

k и l t и m a

drustva, ali

na n j i l ю v e

p г i r e d b e rni srno isli i oni dolazili na nase. Skole Ь i l e zajednicke,

igralista su

Ь i l a

zajednicka. Nekoliko godina

pred

Drugi svjetski rat osno

vano cetnicko

и d r u z e n j e .

Clanovi d o Ь i l i p и s k e

ponekad

paradirali

s r Ь i j a n s k i r n uniforrnama, ponekad i prijetili.

Za

sedam rnjeseci vlasti

Drzave

Н r v a t s k e

od trideset osarn hiljada

ш и s l i r n a n a

iz focanskog sreza

ustaski rezirn nije и s p i o ш o Ь i l i z i r a t i vise od dvanaest j и d i и s t a s e . zbog

toga, sto se operiralo sa protusrpskirn parolarna. I to Ь i l i и g l a v n o r n

odbaceni elernenti i l и r n p e n p г o l e t a r i j a t koji nikako nije

ш о g а о

predstavljati

r n и s l i r n a n e . Za

sedam rnjeseci

na

teritoriji

Foce

izvrseno 20-30 hapsenja;

ш o Z d a

svi ti

Ь i l i

strijeljani. Njih sproveli Sarajevo. izazvalo

ogorcenje redovirna ш и s l i ш a n a . Znarn, da rnnogi и g l e d n i

l j и d i

intervenirali da ih se oslobodi. Ni jedan и g l e d n i gradanin Foce nije nicirn

odobrio и s t a s k e p o s t и p k e . U Foci niko nije

Ь i о

strijeljan, niko opljackan,

nikorn se nije

i z v г s i l a

prernetacina.

Od

rnosta Donje Polje slika nije

Ь i l a

ljepsa.

К и с е

koje

n i s и Ь i l e

spaljene,

Ь i l e

p o l и p a n i h prozora i vrata, izgledale su kao napustene. Ali

l j и d i

su se kretali.

S и s r e t a o sam

partizanske patrole i gradane. Tesko sarn ih

raspoznavao, svi Ь i l i p г o r n i j e n j e n i . Kod Grujicica kafane stajala velika

p o v o г k a

r n и s l i r n a n s k i h

zena i djece i neki covjek. Drzali rukama

lonce. Ocito nesto se dijelilo. Htio s а ш da govorirn s nekirn. Sjahao sam s

konja i oprostio se od rnojih s a p и t n i k a .

- Ј а cu

doCi rnalo kasnije.

Tesko sam prepoznavao lice.

Ona

rne gledala

и р о

i bezizraZajno. Bez

o d и s e v l j e n j a i rnrznje. Vidjelo se da prezivjeli strasan и z a s .

- Sto cekate? - pitao sarn.

- Dijele narn k a s и od

s и h o g

voca

Iz redova se izdvojila Ferida и l a b d i c studentkinja rnedicine, nasa sirn

patizerka. Jedva sarn prepoznao. Njeno puno lice u t o n и l o ј е . Sjaj ociju

и g a s i o . К а о

da ostarila. Pozvao

sam

da pode sa n n o ш .

Cekaj da prirnirn

k a s и

rnajka rni gladna, ni nisarn

d и g o

jela.

- Podi sarno,

kod

rnojih

k и r i r a

irna nesto

za

rnene, cu ti dati. Molirn

te ispricaj rni, kako sve to Ь i l o .

- Sto

da

ti pricarn, vidis i sarn. Covj ek ne zna odakle da pocne.

Pored nas su nekoliko starih


v и k l i

ш r t v a c e

na

o l i ш a .

Konja

n i s и

i ш a l i

nego neki

v и k l i

neki gurali.

- Vidis, ovako vec deset dana, otkako dosli partizani, l j и d i skupljaju

ш г t v а с е и l i c a r n a i k u c a ш a i s a h i a n j и j u ih.

Dosli s ш о

na

Cehotinski rnost.

- Sve se to dogodilo iznenada. Talijani se

jednog

dana

и z n e r n i r i l i .

P r i p r e ш a se napad partizana, govorilo se. U z о ш

d o ш o b r a n s k a

ceta sa ono

ш а l о и s t a s a

n a p и s t i l a

F о с и i povukla se р r е ш а В о г с и jer Talijani

г e k l i da se Foca nece braniti, nego

Ь i t i

p г e d a n a cetnicirna.

T a l i j a н i

su

otisli е d н о poslije ponoCi prerna

C a j n i c и

za Pljevlje, а c e t н i c i isto j и t r o

dosli. U j и t r u svi

ш j e s t a n i S r Ь i

Ь i l i su sa

o k a г d a ш a

i

pod и s k a r n a .

Desetak

ih se

p г o g l a s i l o

za

vojvode,

s t o t i н e

za

o ш a n d a n t e

i

k o ш a n d i r e .

K o ш a н d a n t

rnjesta focanski prota Jovicic. Svi ш и s l i r n a н i ш o r a l i s и predati kljuceve

r a d н j i i duplikate k u c н i h

k l j и c e v a .

Ali

н i t k o н i ј е

otkljucavao, vrata se

o Ь i j a l a . Vece n a k o н toga pocelo klanje.

ш о g а о с а i biata dosao Dejan Kocovic sa

н e k o l i k o

seljaka i

Dejanova

s e s t г a .

Boze, to

н i ј е

vjerovati,

da

prva

н а s а

k o ш s i н i c a s kojorn

srno Ь i l i citavo vrijerne tako dobro, stanju tako н e s t o uraditi.

- Dob ro , sto sa

V l a d o ш H a d z i v и k o v i c e r n V a s i l i j e ш S и н a r o r n

78

80SNJAK-

AD L ZULFIKi\RPASIC

BEG U

A R Т I Z A N I M A

79



Slavkom Mazicem i ostalim uglednim S r Ь i m a koje smo mi muslimani

d т Z a l i

prijateljima i zasticivali ih o d ustasa.

- Vlado i Vasilije Ь i l i su u glavnom o d b o г u komande mjesta i pravili

plan strijeljanja. Slavko sa Bobom Jojicem Ь i о za г e u z i m a n j e г a d n j i . Eto

dali smo sve. U Foci neces naCi nijednu muslimansku kucu, koja ima e z e r v e

odijelo l vise da se p г e s v u c e ili kilu brasna da ispece kruh. Nase pokucstvo

г a z v u c e r ю . Ali п a j s t r a s n i j e su Ь i l e noci. danu su samo odvodili na

strijeljanje. Ali noci su isli kucama i onda pocinjalo silovanje i

tucnjava. Samo si cuo

pomagar

i vidio vatru. U Ь i v s e m srezu i sudu

napravili su Ь i l i zatvor. Tamo su mucili prije klanja. Ali i na trgovima i na

ulicama moglo se vidjeti n a j s t г a s n i j i h stvari. Jednog dana priredili su lov.

P г a v i lov ljude. Uzeli su pse i nekoliko stotina vojnika i otisli u brda da

love one koji su Ь i l i izbjegli smrti. T г a g o v i s п i j e g u i psi otkrivali su ljude.

Tu vece culi smo pucnjavu, в i s u ih dovodili u grad, u Ь i j a l i su ih licu

mjesta.

- Mi smo imali u g г а d в j e d n в grupu simpatizera, koja stampala letke

i dijelila nas

m a t e г i j a l .

Sto

Ь i l o

sa

в ј о m ?

-

Е в е s а C e в g i c a

i

о с а

mu zaklali su

p г v u

noc, neke su poslije

p o Ь i l i

neke povjesali. U g l a v r ю m izuzev Fajka Kurspahica, koji п e g d j e Ь i о sakr i-

v e п ,

svi su p o Ь i j e n i . Srpski dio te

g г u p e

ovdje, sad radi u

p ю p a g a n d в o m

odjeltl kod p a г t i z a n a .

- kako se oni

d т Z a l i ?

- Pasivno, neki od njih imao c e t в i c k u

k o k a г d u .

- Ј е s в li uspjeli ti koljaci pobjeci ili smo п е k е pohvatali?

- Pobjegli su samo desetak, ostali su svi ovdje, ali oni su kao p a г t i z a n i

p г i m l j e n i i imaju svoj o d г e d . Komandant Strajo Kocovic, s a m o z v a п i cet

п i c k i vojvoda, koji Ь i о ј е d а в od

п a j g o г i h

koljaca. Nista в i ј е

u c i n j e п o

da

se kazne."

Muslimani

B o s в j a c i

п i s u

zasluzili da se nad njima slome koplja,

jer

oni

nisu

Ь i l i

ni uzrok, instrurnent politike, г e p r e s i j e i zlocina

п а d

Zidovima i

S г Ь i m a .

Medu narodima В о s в е t г a d i c i o n a l r ю vladala disciplina, i mi s n ю znali

g г a n i c e koje se ne smiju p г i j e C i . Bilo sukoba, ali su uvijek

Ь i l e

neke

r a п i c e koje se nisu p г e l a z i l e . PojaYom

Н i t l e г a u Ь i j a п j e m

Zidova,

u Ь i j n j e m

j e d п o g

п a r o d a bez ikakYoga

p i t a п j a

i razloga prvi put u i s t o г ф Bosne е d п а

drzava, o г g a n i z i r a

m a s o Y r ш

в Ь i s t v a .

sam tome pisao u e m i g r a c ф , tome kako sarn dozivio rat,

gradanski

г а t

i pokolje u

B o s п i . Р г е k о noCi

su Ь i l i stavljeni

v а п

zakona

Zidovi i S r Ь i . Srpske crkve zapecacene ..

DILAS: Foci Ь i l o ?


Svugdje. Crkve

z а р е с а с е п е ,

imovina oduzeta i opljac

k a п a popovi p o h a p s e п i , vladike

р о Ь i ј е п е .

Zimonjic vladika, koji Ь i о

prijatelj moga

о с а

u Sarajevu, poseCivali su se, on u h v a c e п i ne zna mu se

za grob. prvi put da г Z a Y a o r g a n i z i г a

u Ь i j a n j e

jednoga a r o d a . U

B o s п i

se takvo sta п i k a d a prije п i ј е dogodilo. Ь i о sok za muslimane. Rezo

lucije m u s l i m a п a , SarajeYska, Mostarska, B a п j a l u c k a , pokazuju da

bosnjacka i п t e l i g e n c i j a m u s l i m a п s k i kler to smatrao za b o g o h u l j e п j e , za

katastrofu, kao

п e s t o

u cemu se smije l Cestvo\'ati, sto se mora osuditi.

J e d i п s t Y e в

p г i m j e r

u

E v г o p i

da p г o t i Y Hitlera,

о d в о s в о

j e d в o g a hitle

roYskog rezima g г a d a n i p o t p i s н da o s н d н j u r a s r ш politiku, н Ь i ј а в ј е Zidova,

S г Ь а i

p l j a c k н п j i h o Y e

i m o Y i в e . Taka\' protest

ј а У в о

podigli

B o s в j a c i -

m н s l i m a в i

g o d i п e 1941.

r e z o l н c i j e

potpisali m н s l i m a п i -

s н d i j e

uciteUi,

p г o f e s o г i н g l e d п i

trgovci,

н l е r п а . N a r a Y в o ,

svakome

в а г о d н

i r п a

e k s t г e п ш i h e l e m e в a t a , Ь i l o ll i medu B o s в j a c i m a , Ь i l o i koji

simpatizirali, p o r п a g a l i i ucestvovali ustaskoj Ylasti. Takvi mozda mislili

da doslo Yrijerne

o b r a c u в a

sa S r Ь i m a , ali

c j e l i п i

muslimansko

d r z a в j e

bilo p o z i t i Y в o .

М о ј prijatelj p r o f e s o г

B r a в k o

Peselj+

1

, sa

G e o r g e t o w п

н п i Y e r z e , jedanput

п a p i s a o da su c e t п i c i poceli н Ь i j a t i Н r v a t e i m н s l i m a в e , da cetnicki

pokret

s t Y o r e в

da ih

н п i s t i .

sam odgoYorio B o s a в s k i m pogledima"

i

е k а о :

в i s u to

S г Ь i

o r g a в i z i r a l i п е g о

S г Ь i

pobjegli u s н r п е od pokolja i

od н Ь i s t a Y a . Na p г i m j e r s j e c a r п se, iz

o k o l i п e

Foce su isli

l j н d i

islo

s t o t i в e

l j н d i

k о в ј е B i l e c н . Tamo i ustase н h v a t i l i i p o Ь i l i . se

p r o c н l o . О в а su poceli selima kupiti Srbe, gradoYima Zidove,

nadosao val h a p s e п j a i н Ь i s t a Y a tako da ljudi poceli bjezati u s н ш е da

s p a s н gole zivote. о п d а , jedan dio в ј i l ю У е

i в t e l i g e в c i j e

i o f i c i г s k o g kadra

р о У е о

mase c e t п i c i m a - pokolje в е d н z п о g b o s п j a c k o g

п а г о d а .

41

Branko Peselj ( 1909-1992). profesor

m e d u п a r o d n o g

praYa. pisac mnogih naucnih i

politickih raspraYa. clan Demokratske altematiYe. istaknuti prYak HrYatske se jacke stranke.

80

BOSNJAK- AD L Z U L F I К A R P A S I C

r

BEG U P A R Т I Z A N I М A

81



at i z b г i s a o tabue

Prvo sto u opasno jest kada se

t ш i s t e

tabui. nonnalni m prilikama

ti ne smijes opljackati, ne smijes

u Ь i t i , jer

ces sudski odgovarati. Onda

najedanput dode situacija gdje ti to uradis, gdje taj tabu nestane, i psiholoski

se stvori atmosfera nasilja, nepravde, osvete. Znam kakav potencijal zlocin a

postoji

na

nasim prostorima. Posto smo mi pm1izani u samom pocetku

saradivali s tim ustanicirna, kasnije cetnicima, imali i zajednicke stabove,

dozivjeli smo da su

п j i h o v i

oficiri i komandanti poceli s propagandom da su

za njihovo stradanje Turci krivi. Tako su о п i nazivali Bosnjake. Sad treba

iskoristiti priliku ih sve

p o Ь i t i "

Eto, za

n e k a z n j e п o

u Ь i j a n j e koje su zavele ustase i cetnici mi Bosnjaci

smo platili racun.

Z a p a d п a H e г c e g o v i п a

kod Ljubuskoga, dala najvise

koljaca, otud su ti LuburiCi

42

i drugi ustase sto su Bosni

u Ь i j a l i

i palili. Ni

ј е d п а

p н s k a u Zapadnoj

H e r c e g o v i п i

Citavo vrijeme

г а t а

nije pukla, jer ih

N e г e t v a

s jedne,

Н r v a t s k a

s druge strane stitila, dok moja Foca, gdje

п i ј е

Ь i l o н s t a s a ,

stalno mijenjala gospodare. Mi smo dakle platili

г a c u n e

i cehove

drugih.

Tako

ј е ,

eto,

s t v o г e n a a t m o s f e г a r u s e п j a

tabua,

a t m o s f e г a

nekaznjenog

u Ь i ј а п ј а

j e d п o g a п a r o d a i

p г v i

put se dogada da

S г Ь i

vide da mogu

п e k a Z п j e n o u Ь i j a t i

svoje komsije muslimane, isto sto se njima dogadalo kada

su njih

u Ь i j a l i

ustase.

Foci ustasama prisla

е d п а

mala grupa, to su Ь i l i

p i j a п i c e ,

beskucnici,

koji su obukli ustasku

u п i f o n n u .

Bila to

п a j g o r a

fukara. Oni su pohapsili

desetak najboljih srpskih mladica, toga Hadzivukovica koga sam vec

nekoliko puta spomenuo, i

п j e g o v o g

rodaka, Kocovica - sve ljudi

koji su s nama zivjeli i d г u z i l i

se

Odveli ih i

p o Ь i l i .

osobno Ь i о sam

veoma aktivan, iako sam tada

Ь i о v г l o

mlad, i imao sam dosta

p o z n a п s t a v a

sa

r Ъ i m a . О п i

su mi dolazili pitati sta da

а d е . S m a t г a o

sam da mi muslimani

treba javno da protestiramo i

п e m o g u C i m o

tu g г н р u ustasa i to

h a p s e п j e .

ј е Ь i l o moje rnisljenje i tada sam razgovarao s г l o uglednim ljudima, kao sto

su

Ь i l i

Ahmet Trhulj, Muhamed-beg vdagic i drugi, su

о п i p г o t e s t i r a l i

4

cMaks Luburic, sef svih koncentracionih logora u NDH, komadant posebne legije koja

se istakla u unistavanju civilnog stanovnistva. Pred p o v l a c e п j e

iz

Sarajeva 1945 objesio preko

s t o t i r ш

muslimanskih

i п t e l e k t u a l a c a .

U emigraciji bio aktivan pod imenom general Drinjanin.

U Ь i j e n u Spaniji od agenata UDB-e.

protiv till nedjela. Vidite, sedamdeset posto muslimana Ь i l o u Foci. Mi

tada jos nismo hajducki razmisljali, imali smo respekt prema ustanovama i

р г е m а

drzavi. ustase su

to

razrusile, srusili su tabue,

n a m e t п u l i

su

п о v а

p г a v i l a , da se

п i k o m e

odgovara za zlocin, nego da se za to jos bude i

p o h v a l j e п - ista logika Ь i l a i kod c e t п i k a .

Foca

s t г a d a l a

kao sto su sada u ovome posljednjem ratu stradali Prije

dor, S a п s k i Most, Brcko .. Foca postala simbol stradanja u Drugom

svjetskom

г a t u . g г a d u

Foci vise od

p o l o v i п e

stanovnistva

ј е u Ь i j e n o ,

narocito

n ш s k m - a c a .

Ljudi su bjezali, sva ta sir·otinja.

ј е Ь i l o s t г a v i c n o .

DILAS:

Kazete da

р о Ь i ј е п о

pola stanovnistva.

р о Ь i о ,

mislite i

ustase i c e t п i c i ?

ZULFIKARPASIC:

Prvo su izvrsili u Ь i s t v a ustase,

p o Ь i l i п e k o l i c i n u

mla

dica. nisu Ь i l a

m a s o v п a

u Ь i s t v a , ali su

Ь i l a

sracunata da u s г с е pogode

srpsko

s t a n o v п i s t v o ,

da ga potpuno d e z o г g a n i z i r a j u i izlude. Atmosfer-a

Ь i l a

uzasna. sam

Ь i о

i u emigraciji poznat tome sta sam

i z r ю s i o

svoje

rnisljenje da su

u Ь i s t v a

i

z l o c i п e

u Bosni i

H e г c e g o v i п i

poceli ustase i da su

о п i u z г o k nase a t a s t г o f e . Da su se cetnici sluzili istim, i gorim metodama.

Ulazio sam u neka sela iza ustasa, iza crne legije - to Ь i о masakr

stanovnistva. Ali sam ulazio i iza cetnika, u muslimanska sela, to su takode

Ь i l i strasni masakri, paljevine, u Ь i j a n j a , pljacka. Bila to apsolutno ras

p u s t e п a

i suluda gomila, koja klala u svakoj prilici. Medutim, za razliku

od danasnje situacije, tu se pojavila jedna o r g a п i z i r a n a snaga, partizanska,

koja dala otpor

e d п i m a

i drugima i koja

se

koncentrirala na borbu protivu

okupatora.

s a n ю j Foci izvrsen pokolj nad muslimanima od

s t г а п е

cetnika,

pokolj nicim izazvan. Dogadalo se,

na

г i m ј е г ,

da Francetic

43

dode

D r i п u

sa

s v o j o r п

ekspedicijom, zadrzi se

s a n ю

pet sati i posalje

t e l e g r a r п A п t i

Pavelicu da oslobodena В о s п а do Drine i vrati se. I prepusti opet cet

n i c k o r п klanju to s t a n o v п i s t v o , istocnu

B o s п u

c i п i l o

m u s l i r п a n s k o

sta

r ю v п i s t v o , nisu Ь i l i Н r v a t i katolici. Istocna В о s п а tako str-adala.

D a п a s

se takozvana Srpska

R e p u Ь l i k a

pojavljuje u

о н о ј

varijaciji gdje

43

Jure Francetic, komadant cuvene ustaske

Cme

legije. Njegova borbena j e d i п i c a

Љ r m i r a n a

uzoru

п а п ј е ш а с k е

SS formacije. Poznat

o k r u t п o s t i ,

ali i osobnoj hrabrosti.

82

B O S N J A К -

AD L

U L F I К A R P A S H : :

EG U

P A R T I Z A N I М A

8



drzava, njezina annija, policija, politicke i sve druge strukture aktivno

sudjeluju u i s t r e Ь l j e n j u i p o t p u n o ш u n i s t e п j u jednoga naroda. Ali о v о ш

p r i l i k o ш П l l o g o " t e ш e l j i t i j e " nego Ante Pavelic i Pol Pot,

jer

ovdje ne

s а ш о

da se

s a d i s t i c k i ш

u Ь i s t v i ш a i s t r e Ь l j u j u

B o s п j a c i ,

vec se tu unistavaju i svi

п j i h o v i

sakralni objekti i kulturna

b a s t i п a ,

provodi se

t o t a l п o

etnicko

i s t r e Ь l j e п j e ,

plus

s i l o v a п j e

z е п а i brisanje svill tragova zivota na o v i ш

p r o s t o r i ш a .

Politika

p a r t i z a п a

р r е ш а

S r Ь i ш a Ь i l a ј е

slijedeca: ako

п е k о

i

Ь i о

u

c e t п i c i ш a , а Ь i о

sklon da prijede k

п а ш а

vrata su

Ь i l a o t v o r e п a

do 1943.

g o d i п e , dok se

n i s ш o

krvavo potukli. Ali

i ш a l i S П l O

ljude kao sto Ь i о

Rodoljub Colakovic

44

,

za razliku od

Т е ш р а

koji su

р r е ш а c e t n i c i ш a

vodili

ctrugu politiku: rni t j e r a ш o cetnike, u h v a t i ш o ih, Colakovic odrzi govor,

pusti ih da idu

k u c a ш a

ili da pridu п а ш а . to koljace koji dolaze s f r o п t a

protiv

ш u s l i ш a п a .

propuste vis-a-vis

c e t п i k a Т е ш р о

u

s v o j i ш

uspo

ш e n ш p r i l i c п o objektivno i istinito ispricao, su ga

o ш u п i s t i

iz vodstv.a

В i Н zacudo i S r Ь i i ш u s l i ш a n i optuzili da p r e o k г e п u o historiju В о s п е .

Cijelo

v r i j e ш e

rata i ш о ј е e ш i g r a c i j e zaokuplja

р r о Ь l е ш

kako

sprijeciti da se ovako

п e s t o

ikada vise dogodi. Tito uspio zaustaviti

п а с i о п а l п е

sukobe, ali

o c e v i d п o п а с i о п а l п i p r o Ь l e ш i н i s u Ь i l i r i j e s e н i .

S

v г е ш е н а

v r i j e ш e i z Ь i j a l e

su н е k е pojave koje su

п a s l u c i v a l e

da u

slucaju г a s p a d a Jugoslavije

doCi

do r a t п i h r a z r a c u n a v a п j a . В о s н а

Ь i l a

i

ostala

a j u g r o z e н i j a

i najranjivija za а с i о п а l н е i vjerske sukobe. Nadao

s а ш

se da

с е ш о

p o u c e н i k a t a s t r o f a l н i ш

o b r a c u n i ш a

u

D r u g o ш s v j e t s k o ш

ratu,

u c i н i t i

sve da Bosna u

d e ш o k r a c i j i ш i r a n н а с н

rijesi sve

н e s u g l a s i c e , t i ш

vise sto hiljadu

g o d i н a

Bosna postoji kao

ш u l t i k u l t u r n a ,

ш н l t i v j e r s k a i

ш u l t i н a c i o n a l н a z a j e d н i c a ,

d г z a v a i z e ш l j a .

DILAS: Dobro,

Ь i h

se vratio na rusenje

d z a ш i j a .

Zasto rusenja

d z a ш i j a

Ь i l o

u

о v о ш

ratu devedesetill, nije u ratu 1941-1945?

Z U L F I К A R P A S I C : U D r u g o ш e

s v j e t s k o ш

ratu, sukob kojije nastao

i z ш e d u

ш u s l i ш a n a

i Srba vise religijskog karaktera, s

b z i r o ш

na propagandu

44

Rodoljub Colakovic, pisac i politicar, jedan od voda partizanskog rata, vise puta rninistar

jugoslavenske vlade, predsjednik Vlade Bosne i Hercegovine

45

Svetozar Vukrnanovic Ternpo, с l а п partizanskog vrhovnog staba, slan na s p e c i j a l п e

duznosti u B o s п u i Makedoniju Poslije rata obavljao

п а ј v е с е v о ј п е

i d r : l a v п e

f u п k c i j e .

Drafe Millajlovica i s

o b z i r o ш н а

tezu da su

ш u s l i ш a n i

" a n a c i o п a l н i е l е ш е

п а t .

Onaj rat

i ш а о п m o g o

vise vjerski karakter

е g о

ovaj

s a d a s н j i .

Pored

svega toga vjerski objekti i s u stradali kao u

v о ш е

ratu. jedan apsurd,

koji se dogada u Bosni i koji i tesko i lahko odgovOiiti.

s ш a t r a ш da н а s е drustvo

н а B a l k a н u

b r u t a l i z i r a ш o u posljednjih

s t o t i н u g o d i н a . K o ш u n i s t i c k i r e z i ш н i ј е

rijesio

p i t a н j e

vjere, н i ј е ryesio

п a c i o н a l n i

р r о Ь l е ш , н i ј е rijesio pitanje politickill struktura, н i ј е stvorio

е d н о

p r e l a z н o

drustvo, iako s t i ш

н а ш ј е r а ш а н z е о

vlast. Odnos k o r r ш н i s t i c k o g

г е z i ш а р r е ш а

vjeri

Ь i о

takav da otjerao vjeru na jedan prostor

na

k o j e ш u

ona

Ь i l a

ugrozena u svojoj egzistenciji, gdje ona nije

i ш a l a

vre

ш e n a

da filozofrra, da stvara teologiju, nego stvarala

s а ш о c r n o - Ь i j e l i

kontrast. Tako se krscanstvo, i

i s l a ш ,

na e ш e l j i ш a srusenog

k o ш u n i z ш a ,

javljaju u

n o g o p r i ш i t i v n i j o j

forrni. Cudnovato,

alije

istina. Na

r i ш j e r ,

ovi

Mladici i KaradziCi, i kako li se svi ne zovu, to su sve

ш a n j e - v i s e

ljudi koji

su svrsili vojne ak:adernije i univerze

o ш u n i s t i c k o g

s i s t e ш a , koji su odgojeni

u jednoj ateistickoj ideologiji i sada su nosioci toga

n a c i o n a l i z ш a ,

vjerskog

f a n a t i z ш a

i borbe protiv religioznih ustanova i kulturnih i п s t i t u c i j a drugih.

b r u t a l i z i г a n j e

п a s e g a drustva,

ш о ш е

ш i s l j e n j u ,

prouzrokovala

uravnilovka

k o ш u n i s t i c k o g a s i s t e ш a . U s l o b o d n o ш

se drustvu pored vjer

skog

f a n a t i z ш a r a z v i j a j н

i izvjesne diskusije, surnnje, teologija, razraduju s e

ш o r a l n i

principi, dok se u polulegalnoj egzistenciji religije ona svodi na

golu borbu za opstanak. Pitanje

Ь i l o

da se ocuva njen opstanak,

v r e ш e n a

za diskusiju, za teologiju i kvalitete, e v e п t u a l n e S U П l i l j e nije ш o g l o

Ь i t i .

Nije

n а ш

ostavljeno

ш j e s t a

ni

v r e ш e n a

da

s t v o r i ш o

vrijednosti, nego

s ш о

to

na neki nacin pojednostavili.

V ј е г а

s l u z Ь i

komunist

Vjera е Ь i l a dovedena u pitanje, proglasena e p o t r e b n o щ svecenici su

Ь i l i

kafnjavani, ogranicavani, trafeno od njih da sluze. Na

r i ш j e r ,

ш u s l i

ш a n s k a

vjerska oligarhija

Ь i l a

vise nego ijedna druga u

s l u z Ь i

ko

ш u n i s t i c k o g r e z i ш a .

Govorilo se da su i razni sinovi i scerke

r e i s - u l - u l e ш e ,

K e ш u r e

i Mujica,

Ь i l i c l a п o v i k o r r ш n i s t i c k e

partije. Mujic Ь i о clan

partije, ali clanstvo i l o zaledeno da se ipak ne doznalo kako reis-ul

u l e ш a ide na partijski sastanak. Ocevidno su

Ь i l i

u

s l u z Ь i k o ш u n i s t i c k o g a

84

BOSNJAK

DIL U L F I К A R P A S I < :

BEG

U

P A R Т I Z A . t ~ I M A

8



r e z i т a .

Slicno

Ь i l o

i kod pravoslavnih, kod katolika toga Ь i l o

n a j т a n j e .

I tu se dogodila

jedna

faza brutalizacije i vjere i protivnika vjere,

tako da nastala

jedna i l i t a n t n a

generacija,

koja

ponovo pogazila sve

tabue, koja naucila

o Ь i v a t i

privilegije, ne

i s t i n s k i т

vrijednostima nego

kao nagradu za svoj odnos р r е т а r e z i т u .

Kad sam dosao u Sarajevo, naisao s а т

na

e d r ю g т l a d o g covjeka koji

Ь i о

g e n e г a l n i direktor za izgradnju jednog velikog

k o т p l e k s a .

I т а о

trideset п a j s p o s o b п i j i h

i п z e n j e r a

iza sebe, zato sto Ь i о s i п generala. Bio

dijete partijskog rukovodioca i d o Ь i o to т j e s t o . Dakle, on

Ь i о

s p r e т a n da to

т j e s t o

ocuva

b r u t a l n i j i т

т e t o d a m a od onih koje

u p o t r i j e Ь i o

ј е d а п strucnjak koji zbog nekog principa to u s t a п j u o d Ь i t i .

Kada se pred velikog s t r u c п j a k a postavi pitanje da о т о g п е neki projekat i l i

da ga zavrsi, ako to nije п ј е g о v о т principu, о п i т а kuraZi kazati: "Hvala

lijepo, to

п е с u "

covjek koji taj polozaj dosao zbog drugih

o s o Ь i n a ,

zato sto sluzi

r e z i т u , s p r e т a n

uraditi r a z п e stvari da

z a d г Z a o

polozaj.

Iako sam uvijek imao dosta e g a t i v п o

т i s l j e n j e

balkanskoj d e т o k r a c i j i

i

п а s е т d г u s t v u , т o r a m p r i z п a t i

da

s а т

zgranut

u п . i s t e n j e т

kulturnih

i п s t i t u c i j a ,

т o s t o v a ,

d z a т i j a .

Z a p a l j e п a

Ь i b l i o t e k a

koja u isto

v r i j e т e

llistorija i

s г p s k o g a п а г о d а ,

jedan

o r i j e п t a l п i i п s t i t u t ј е d п а п a c i o n a l п a

Ь i Ь l i

oteka u Sarajevu. Srusio se

т o s t

koji spaja, Mostarski т o s t , i to se rusilo

т ј е s е с d а п а , da se zadao

jad

v o т e k o т s i j i . Z п a t e , kad se poruse tabui,

о п d а п е т а vise g r a п i c a .

R a z g o v a г a o

s а т s ј е d r ю т

p r o f e s o r i c o т -

т u s l i

т a п k o т iz Foce, koja sada u ZUrichu. Kaze da su nju silovali njeni

sestnaestogodisnji daci, njene kolege silovali su njenu scer od p e t п a e s t

g o d i п a .

Da

do toga doslo, do tako strasnih s t v a г i , drustvo т о r а Ь i t i bru

talizirano, т о г а

Ь i t i

b г u t a l i z i r a n a logika, п e s t o т о r а

Ь i t i

s i z o f r e п o u o n i т a

koji to cine. psihologija rata, psihologija u п i s t e n j a neprijatelja svaku

cijenu, to kao kod nekih p r i т i t i v n i h

п a r o d a

u Africi -

kad

se ide u lov

okusi se krv covjeka iz drugoga

l e т e n a , da

se srusili tabui. Tako i kod

nas,

о п i

rade ono

п a j n e т o g u c n i j e , о н о

najgore, sto najvise boli protivnika.

Ponizis ga, da oslobodio sebe za buduce zloCine.

Ј е г

covjek koji se drzi

n e k i ћ т o r a l n i h

principa nece to uraditi. Ljudi bez

o r a l п i l l

principa doveli

su nase

d г u s t v o na

propasti.

NADEZDA: Trebalo dovesti п r o d u situaciju da i s k r e п o poveruje da

n е т а izbora, da se

o r a j u

praviti etnicka a z g r a n i c a v a п j a i da zaboravlja da

zajednicki zivot u т i r u iza п ј i ћ . Р о s е Ь п о su s т e t a l i uocljivi dokazi

т o g u c e g

zajednistva dzamije, p r a v o s l a v п e i katolicke crkve i sve druge

b o g o т o l j e ј е d п а pored druge -

v e k o v i т a .

Z U L F I К A R P A S I C : C u d п o v a t o to, ali evo, ljudi kova Karadzica spremni

su da п а s b o т b a r d i r a j u u isto v r i j e т e - vidio sam to kad

s а п 1

Ь i о u

Zenevi, u toku ,Pregovora -

о п i

se

s т i j u

ш k u j u

i pricaju s

I z e t b e g o v i c e т .

Z a т a l o sto se gile. Veliki ovaj т o r a l п i pad koji o т o g u C i o i

u п i s t a v a п j e v j e r s k i ћ

objekata u tolikoj

т j e r i .

Postoji jos

jedan

cilj t i ћ

п a c i o п a l i z a m a : т о r а u c i п i t i sto vece z l o c i п e , т о r а se iCi п a p r i j e d , п е т а

п a z a d - ako siluje djecu i р о Ь i ј е ljude, о п d а su sruseni т o s t o v i

s p o г a z u r п a . Ovdje Ь i l a s t v o r e п a

a t т o s f e r a

- ili о п i . Za dvoje

п е т а

mjesta. Nastojalo se sto vise ljudi uvuci u z l o c i п .

Da

se п a z a d vise т о z е .

R u s e п o i zato da se ljudi ne т o g l i vratiti.

Da

se onemoguCi povra tak i

iskljuci svaki

z a j e d п i c k i

zivot.

DILAS: Ono sto se

d a п a s

radi

- ј а

Ь i ћ to

п a z v a o

totalitarnim,

o d n o s п o

totaliziranim n a c i o п a l i z т o т . Kod d a n a s п j i h nacionalista koji jos uvek nisu

do kraja

i d e o l o g i z i r a п a o г g a п i z a c i j a , p r e p o z п a t l j i v

upravo takav

п a c i o

nalizam. Secam se

kad

su granicrli

C r n o g o г c i

pljackali 1918, kraju

P г v o g

svetskog rata, т u s l i т a п e u Sandzaku, nisu ih u Ь i j a l i - pljackali su, ali

d z a т i j e п i s u

dirali, to se

s т a t r - a l o v e l i k o т

s r a m o t o т .

п i k o

nije

odobravao. Smatram da ste i z v a п г e d n o dobro obrazlozili da su ustase

razuzdale zlo. Dalje, kod cetnika postojao program c i s c e п j a т u s l i т a п a

ali ne u smislu i s t r e Ь l j i v a n j a ,

z a t i г a n j a :

oni su imali u

p r o g г a m u da

presele sto

m u s l i т a n a , sto Siptara, sto

М а d а г а

skoro dva i т i l i o п a ljudi.

p o t p u п a f a п t a z i j a ,

ocajnicka

l a p п j a .

Medutim, c e t п i c i nisu

i т a l i

u

p r o g r a п ш

fizicko

i s t r e Ь l j e п j e т u s l i т a n a -

kad

su ustase razuzdale zlo, onda su s

t i т

poceli i c e t п i c i . I to svuda dosledno. Kasnije su cetnici odustali od tog

p г v o Ь i t n o g

programa: Draza Mihajlovic pokusao s a r a d п j u sa

M u s l i т a п i т a ali vec i d e o l o g i z o v a п a m г z n j a i т e d u s o b п i т a s a k r i Ь i l i su

uCirlili svoje

M i s l i т da danasnja s u s t i п a u tome sto doslo do totalitarnog

n a c i o n a l i z т a

koji

т о z е

da ostvari tzv. Veliku

S r Ь i j u

ili Veliku Н г v a t s k u

s v e j e d п o

bez i s t r e Ь l j e n j a s t a n o v п i s t v a , o d n o s п o isterivanja s t a п o v п i s t v a -

86

B O S N J A К -

DIL

U L F I К A R P A S J < : :

BEG U

A R Т I Z A N I M A

87



ta ideja se ne moze drugaCije ostvariti. do takvog nacionalizma i

velikodrzavlja doslo zbog toga sto komunizam, samim tim sto Ь i о

totalitaran, nije razvio slobodne institucije, slobodnu privredu - ugusio

slobodno misljenje.

Posle njegovog sloma nastao vakuum koji su koristeCi se verom,

mitovima, nekriticnom istorijom, lako ispunili i zapalili demagozi zeljni

slave, mesta u istoriji

- vlasti. U tom bezumlju sve

p l a в i r a n o

zlo

smisljeno: znam dosta pozadini tih zblvanja, postoji

р l а в

da se uzme

Sevema

о s в а

bez obzira krvoprolica, stradanja, u b l j a в j a р а о в d а plan

Drina Podrinje da se uzme da i Ь i l a siroko o t v o r e в a granica prema Srblji.

Z U L F I К A R P A S I C : Slazem se da su to izvori zla.

DILAS:

Vec ste p o ш e в u l i da ste

Ь i l i

u г a t u s p a r t i z a n i ш a . Na k o j i ш ste

d u z н o s t i ш a , da li ste o d ш a h usli u vojnu organizaciju ili ste kao partijski

r a d в i k jos radili

t e r e н u

politicki

p o v e z a н i

sa r v i ш o d r e d i ш a koji su se

stvarali? Na kakvim ste v o j n i ш i p a r t i j s k i ш

f u в k c i j a m a

Ь i l i ?

ZULFIKARPASIC: U

FoCi

sam Ь i о c e в t r a l в a partijska l i c в o s t 1941,

jer

sam vodio i o g a в i z a c i j u SKOJ-a i organizaciju partije. Potom sam Ь i о

izbacen iz partije zbog moga

f r a k c i o в a s k o g

stava u vezi s К r l e z o m ,

u p o z в a t o m sukobu ljevici, ali sam vrlo brzo Ь i о

р о в о v о p r i m l j e в

jer

su

rukovodioci

P o k г a j i n s k o g

komiteta u Sarajevu smatrali da sam potreban

za Focu. Kad sam Ь i о u g r o z e в od ustasa u Foci, zadatku sam dosao

u Sarajevo i povezao se s mjesnim komitetom Sarajeva. Tamo Ь i о

Miskin, poslije Esad Cengic, о в d а Tempo, kojega tamo poslao

C e в t r a l n i komitet kao delegata imao sam kontakata i s

в j i m .

Tu sam radio

na svim partijskim poslovima, primjer p i t a в j u oslobadanja ljudi iz

zatvora.

Doblo sam jedanput zadatak - posto citav mjesni komitet i nekoliko

clanova

o k r a j i в s k o g

komiteta i l o

u h a p s e в o

- da

o r g a в i z i r a m

M i s k i r ю v o

i Duraskovicevo oslobadanje iz zatvora. Pravili s п ю planove, stvorio sam

s p e c i j a l в u

partijsku grupu. Medutim, ti uhapseni drugovi su sticajem

okolnosti, jednom greskom ustaske policije, prebaceni u bogosloviju, odakle

su isetali kroz podrum. Radio sam p r i p r e m a в j u i

p r a v l j e в j u

propagande,

letaka, na organizaciji p u в k t o v a u Sarajevu. U tehnici sam takode radio.

Pravili smo legitimacije, propusnice, organizirali partijske veze s

provincijom, s Romanijom, sa Cmim vrhom.

U

to

sam vrijeme zivio ilegalno razlicitim nasim k o n s p i r a t i v в i m

s t a в o v i m a . U в o v e m b r u iz Srblje dosla jedna grupa Focaka. Preslo

в e k o l i k o ljudi, в a s i h simpatizera, neki Maso Hanjalic,

М о т о

Kocovic i

drugi, i onda pala odluka da se prebacim t e r e в Foce i osnujem

p a r t i z a в s k i odred. Dosao i ј е d а в potpukovnik ili major j u g o s l a v e в s k e

vojske, Vojislav Dokic, koji sudjelovao u pobuni vojske u Mariboru.

DrLAS: mislim, major Dokic, voda oficirske zavjere u Mariboru,

suden od kraljevskih v asti.

ZULFIKARPASIC: S в j i m sam Ь i о u vezi dok sam se jos

в a l a z i o

u Foci.

Dopisivali smo se. On

Ь i о p r e d v i d e в

za k o m a н d a n t a а ј а za komesara

odreda. t о ш е se diskutiralo u P o k r a j i н s k o ш

k o ш i t e t u

u

S a г a j e v u .

О н d а

sam s

t о ш

n a m j e r o ш p o s l a в u Mostar. Trebao sam se javiti

t a m o s н j o j

partijskoj o r g a н i z a c i j i . Ondje tada sekretar partije Ь i о н e k i Sandzaklija

vdagic, k н j i z e v н i k poslije Ь i о i z b a c e в iz partije, ш i s l i m i s u d e н . Bio

sam dva-tri dana u Mostaru, iz Mostara sarn otisao u Bilecu. О н d ј е

su

tada

Ь i l i

Talijani, ustase su iz Bilece vec Ь i l e pobjegle.

Tu sam prisustvovao

j e d в o r n

u z a s n o ш dogadaju, koji п ю ј zivot

ostavio dubok pecat. Talijani su dozvolili da se iskopaju od ustasa p o b l j e н i

Srbl. Sahranjivali su ih s popovima

s r p s k o ш

g r o Ь l j u . Т а ш о Ь i l a neka

plava ilovaca, i oni su ih iz te zemlje iskopali. Lesevi su Ь i l i u

s e l j a c k i ш

o d i j e l i ш a . S t o r b a ш a . S t o t i н e . dvadeset, trideset ih t o v a r e н o kola,

ј е d а в na drugoga. Prebacivali su ih konjskim kolima g r o Ь l j e i sahranjivali.

Nisu

ih

ш e t a l i u sanduke, н i s u

ih

prali, nego su

ih j e d н o s t a v н o t а п ю

sahranili, а в i s u im znali i ш е н а . Bili su

p o b l j e н i

kod kasame. Sve to

izgledalo

n e s t v a r r ю

cudnovato.

Р о s е Ь н о

ta plava ilovaca koja se

zalijepila za lice. Izvadili su

ih

malo ocistili, ali jos н ј i ш а ostala ta

plava ilovaca. MoZda

tu

Ь i l o i ljudi iz Foce. Raspitivao

s а ш

se ko su о н i

Rekose da su to ljudi kojima vojska uzela k о в ј е za rat, seljaci culi da

su н j i l ю v i k o н j i u Bileci, u kasarni, posli uzeti svoje k о в ј е - i о н d ј е su Ь i l i

p o b l j e в i .

N a k o н toga

s а ш

otisao preko K a l i в o v i k a i tu dosao u vezu s

K a l i в o v i c k i ш odredom, k o j e ш u k o ш a n d a n t Ь i о Rade Hamovic, k o ш e s a r

88

BOSNJAK-

ADIL


BEG

U PARTIZANIMA

89



Bora Kovacevic,

Clan

Pokrajinskog komiteta. Sekretar partijske organizacije

bio Fico Cengic, Ь i v s i

s e k г e t a r P o k г a j i n s k o g k o т i t e t a .

DILAS:

Koji Cengic? Ferid?


Fico-

Ferid- ш i s l i m da ga

Vi znate.

DILAS:

Ferid, znam ga dobro,

Ь i о

sam s

n j i т

u V

o f a н z i v i .

Z u L F I К A R P A S I C :

Posto su Harnovic, Kovacevic i Cengic

Ь i l i

tu,

г e k l i

su:

U

Foci su cetnici, p o Ь i t с е vas ako odete. Nasa

o г g a n i z a c i j a

u Foci

r a z Ь i j e п a ,

iz Foce su pobjegli i

п a s i

s i ш p a t i z e r i i

c l a н o v i

partije, sto od

ustasa, sto od e t п i k a . Sve to r a z Ь i j e n o . Kasnije sam doznao da su ondje

Ь i l i

Risto Tosovic, Fajko

K u г s p a h i c ,

Nebojsa В а Ь i с , Ramiz cori c i drugi, ali

n а ш а

tada

г е с е n о :

Vi cete sada ostati ovdje, i rni

с е ш о

vas odrediti

druge duznosti. Odrnah sam se ukljucio u politicki rad odreda.

Ondje s ш о imali veCi p r o Ь l e r n s

p r o c e t n i c k i ш e l e ш e n t i ш a .

Cetnici su s

R o ш a n i j e

isli za

H e г c e g o v i п u ,

to

Ь i о

put, i pored nas

р г о d е

grupa oficira

koje srno

e s k o г t i r a l i

i p o ш o g l i im, ј е г

s ш о

u to

v r i j e ш e

s cetnicirna jos

saradivali. ISli su u Hercegovinu da

r n o Ь i l i z i r a j u

srpski

п a r o d ,

ali su torn

putu

h a r a п g i r a l i

protiv

p a г t i z a n a ,

protiv saradnje s

ш u s l i ш a n i ш a ,

i to se

t а ш о

osjetilo. Sjecam se, Ь i о tu

п e k i Faik

Beslic, koga su zvali Bozo,

p o r u c н i k , ш u s l i r n a n . Svi

ш u s l i ш a n i

su se nazivali s r p s k i ш , p r a v o s l a v н i ш

i m e н i ш a . Ј а ,

tek sto sam dosao,

p i t a ш

Ferida zasto to, meni kaze

da

ne

g o v o r i ш tako, da su to konspirativna i ш e n a . Meni r·ekao: "Ti ces Ь i t i А с о

Milic."

t о ш ш а l о ш

Tmovu

Ь i l a ј е i partizanska kafana, tu Ь i о i stab

Dobropoljskog partizanskog odreda. Kad sam

e d n o ш

usao u tu kafanu, svi

su to

p r i ш i j e t i l i

i odjedanput pocnu pjevati: О ј , S r Ь i n e , lijepo ti ime,

al

se drugi sad ponosi

п ј i ш е .

Ti procetnicki raspolozeni seljaci ocevidno su

znali

da i n i s ш o

S r Ь i ,

п е g о ш u s l i ш a n i

Bosnjaci.

iste 1941 godine odatle

s а ш

prebacen na

R o ш a n i j u .

Ondje

Ь i о

Colakovic.

Т а ш о

s а ш nasao

H a s a r ш

Brkica, on se takode zvao

А с о .

Nasao

s а ш N i s i ш a

A l Ь a h a r i j a .

I i ш а о srpsko i ш е .

О п d а

Ь i о Cica s

R o ш a n i j e , vr lo

popularan. Bio

ш i s l i m ,

Н r v a t

iz Rijeke.

DILAS:

Mislite na Vajnera,

ga

znam, on

Ь i о i n z i n j e г , т i s l i т

da

on Jevrejin, ali iz Hrvatske

Mada

nije licio na Jevrejina, Ь i о povisok,

Ь i о krupan.


Postavio sam pitanje na

o т a n i j i

u stabu, г e k a v s i da

M u s l i т a n i ,

Zidovi i

Н r v a t i

trebali da nose svoja i т e n a . Iz prostog razloga

sto

g o v o r i т

hercegovacki i svako kad sam dosao na

o т a n i j u ,

mislio da

sam

S r Ь i н .

Bio tamo

о н а ј

cetnicki

т а ј о r

Dangic, koji

т e n i

jednoga

а н а

rece: "Slusaj

А с о ,

ti si iz poznate srpske familije, pravoslavne, ovo su Turci,

boga ti. Znas

li

ti da ovaj Hasan Brkic

Ь i о

advokatski

p r i p r a v п i k ?

su

Turci. Trebalo n j i т a da

v o d i т o

г a c u n a , to su nasi

d u s т a п i .

Zatim, na

j e d n o т

sastanku neki su seljaci upitali: "De su nasi u г c i sada kad

najgOie?" od nas devetorice u s o Ь i , sedam u s l i т a n a . О н d а sam rekao:

"Evo nas, sam Adil, ovaj

М ш а t .

z i т i 1941 i u piOljece 1942

g o d i п e

poceli su

p r o s г p s k i ,

procetnicki

elementi bjezati iz н a s i h jednica, ostavljati

н а s .

Ali jos nas nisu u Ь i j a l i , jos

se

н i ј е

tako lahko

г u k a

dizala na druga, nego se

р о Ь ј е g н е

i odnesu puske.

Nije Ь i l o

u Ь i j a n j a k o т e s a r a .

kasnije nastalo. Pocelo na Ozrenu.

Sjecam se da

samjednom

prilikom

п e k o m

zboru, gdje

A l Ь a h a r i

rece: "Pazi, oni znaju da si ti т u s l i m a n , neko

i т ј е г е k а о .

О н d а

samjavno,

na istom

t о т

zboru, kazao da sam

B o s n j a k - m u s l i т a n

i da sam dosao braniti

srpski

н а г о d

od ustasa. Mogao sam ici i s ustasama, ali izabrao

s а т

da se

d o d j e т boriti ovdje." Jedan d o т a c i n ustade i rece: "Sad si

т i l i j i

deset

puta, 'alal ti v ј е щ

ti

si pravi " Dakle, narod to uvjerilo,

Ь i о s p r e т a n

Bosnjake, koji su se dosli s

n j i т

boriti,

p r i т i t i

kao svoje prijatelje, mi

s т о

svi nepotrebno nosili srpska

i т e n a .

К r a j i n i ,

gdje

Ь i о

Duro Pucar, nije se tako

г a d i l o .

Tu su svi

B o s п j a c i -

ш u s l i ш a n i

nosili svoja prava

ш e n a .

I Osman Karabegovic i Sefket Maglajlic

i

ш n o g i

drugi.

I s t o c н o j

B o s н i

poslije su

ш u s l i ш a п i u Ь i j a п i .

Ali Dervis

N u ш i c ,

Akif

Beslic, Hasan Brkic, Ferid

C e п g i c ,

svi smo

i ш a l i

srpska

i ш e n a ,

i onda su se oni pitali: "Kako to da

n е ш а п i j e d n o g ш u s l i ш a п a

da se

bori s

n а ш а ?

t а ш о

ј е Ь i l a j e d i п i c a

Muje Hodzica, koju su cinili

m u s l i ш a n i , н a s i

simpatizeri iz Satorovica kod Rogatice. u cijelosti

Ь i о

ш u s l i ш a n s k i b a t a l j o п

koji se borio u

p a г t i z a n i r n a .

О п d а su ih iz

I s t o c п e

Bosne preselili u hrvatski kraj, kod Varesa, da о v а ш о ne srnetaju. Eto, to

Ь i l a politika,

п ю ш

ш i s l j e n j u vrlo losa politika Rodoljuba Colakovica i Ise



92

BOSNJAK

DIL U L F I К A R P A S I C ;

Dosao

s а т

Vama dozvolu da о d е т

diCi

knjige i т a t e r i j a l e koje s т о u

BEG U PARTIZANIMA

93



М i t r o v i c i sakrili. Ј е d а н covek u Maderi s V ama, i Vi

т е н е

pitate:

kako ste se Vi drzali? Malo ste т o Z d a i rekli, т а l о p r i z н a l i ? O d g o v ш i o

sam: Nista н i s а т p r i z r ю .

Vi ste uputili Zarka

V e s e l i н o v a

koji takoder u Mitrovici,

tad

Ь i о

sekretar o k r a j i н s k o g k o т i t e t a za

o j v o d i н u .

DILAS: Koliko ste ostali u p o l i c i j s k o т zatvoru?


Dvije i н e d j e l j e .

О н d а

su predali v o j н i sud,

о d н о s н о prijeki ustaski sud.

DILAS: Jesu li vas o d т a h osudili?


Ne, nisu o d ш a h osudili, nego su jos

e d n o ш

napravili

saslusanja, i s t г a g u zapisnike i о н d а prijeki ustaski sud osudio na

srnrt.

DILAS:

Razurneo sam Vi ste

to

u odgovoru o t v г d i l i i

to

sa s ш е h о ш

kad ste

Ь i l i

kod

ш е н е

u Beogradu

n e k o ш p r i l i k o ш

- d a Vas spasilo

Cengica r e z i ш e . Jer Vi ste zasluzili da vas ustase

s e d a ш

puta streljaju, bar

s e d a ш

puta. Ustase su vodile politiku

р r е ш а ш u s l i ш a n i ш a

da ih se ne

revoltira, buduci da ste iz

v е о ш а

poznatog roda, na intervenciju nekih

ш u s l i ш a n a ...

Z U L F I К A R P A S I C : Delegacija isla Pavelicu za е n е , i on rekao, kako

tvrde oni koji su Ь i l i u delegaciji: Da sin,

Ь i h

ga dao strijeljati, ali

posto su

br ata

u Ь i l i cetnici .. se znalo, sam

p o т i l o v a n

i osuden

na dvadeset godina o Ь i j e .

DILAS:

Gdje ste

Ь i l i

u zatvoru i koliko ste ostali? Ni dvadeset godina nisu

za potcenjivanje.

ZULFIKARPASIC:

U

Z e п i c i

i u M i t г o v i c i i ostao

s а ш o t p г i l i k e

devet

ш j e s e c i .

DILAS:

Dobro, kad ste uspeli

da

o b e g н e t e iz zatvora, kud ste pobegli?

Z U L F I К A R P A S I C : T r a н s p o r t i r a l i su н а s iz Mitrovice u Lepoglavu. U

Zagrebu

s т о

z a d r z a н i , odakle sam preko partijske veze pobjegao. Odatle

sam otisao u S l a v o н i j u u

C a z т u .

Т а т о

Ь i о

O Ь l a s н i

k o т i t e t

gdje

sekretar I v a н Bozicevic Beli.

NADEZDA:

Begstva iz zatvora

i s u

cesta i uvek predstavljajtr uzbudljive

price. Kako ste Vi pobegli iz zatvOia? Da li to Ь i l o р г е k о partijske veze?

ZULFIKARPASIC:

U Dordicevoj ulici, gdje s т о Ь i l i s т j e s t e н u s u d s k o т

zatvoru, zatvorski

l j e c н i k

R i z н e r pozvao piegled. U

н j e g o v o j s o Ь i

docekao ј е d а н н а s ilegalac, koji Ь i о iz D a l т a c i j e u d o т o b r a н s k o j

u н i f o r m i . N a k o н k г a c e g г a z g o v o г a s а т vidio - ta т e t o d a р г е р о z н а v а н ј а

tesko se т о z е opisati - da se radi provokaciji. Rekao da

p o s l a н

od Norberta Vebera, sekretara zagrebacke o r g a н i z a c i j e , i da cu Ь i t i s т j e s t e n

u samicu dok se ne

н а d е

put izlaska. Istu

н о с

z a t v o г s k i c н v a r ubacio

straZarsku

u п i f o r m u .

U

k a s п e

sate dosao т е п е i posto na kapiji

Ь i о

н j e g o v

prijatelj prosli

s т о

bez

р r о Ь l е т а .

Cekala su nas kola i otisao

s а т

u

vilu jednog naseg

s i т p a t i z e r a .

P r o т i j e n i o s а т vise stanova i jedanput,

zamalo, opet ne padoh u ruke ustasa, kad su pravili raciju trazeci vojne

bjegunce. U Zagrebu

s а т

s V e b e r o ш ispitao

ш o g u c n o s t

oslobadanja trans

porta na putu za Lepoglavu, te sam cak i ukljucen u njegove pregovore

s a r a d н j i s r v a c i т a HSS-a. Iz Zagreba sam

Ь i о

prebacen

p e c i j a l n i ш

vodi

C i ш a

u Zagorje i odatle u

C a z ш u ,

za Topusko gdje

Ь i о

Glavni stab

Н r v a t s k e i Centralni o ш i t e t .

DILAS:

В ј е z а н ј е iz zatvora nije Ь i l o cesto, ali

е Ь i l o ш o g u c e .

t о ш е

pricala - kad ste

Ь i l i

kod nas u Beogradu -

ш о ј а s u p ш g a

Stefica, koja

Ь i l a

u to

v r e ш e

partijska aktivistkinja u

Z a g г e b u .

Partija

i ш a l a

dobre veze sa k a z n i o n a ш a sa

s l u z b e n i c i ш a

k a z n i o п a :

iz Mitrovice su pobegli svi k o n ш н i s t i

Otisli ste u Slavoniju, t a n ю Ь i о Dusko Brkic

s e k г e t a r · .

I Pavle

G г e g o r i c

jos tamo

Ь i о .

Z U L F I К A R P A S I C : Da, izvrso pivo partijsko s a s l н s a н j e т о ш е drza

nju u zatvoru i odredio

k а ш о

cu iCi. ј е Ь i l o 1943. godine.

94

BOSNJAK

DIL ZULFIKARPASIC

Iz Topuskog sam otisao u Cazinsku krajinu. Tamo

е Ь i о ,

u Bosni cuveni,

BEG U PARTIZANIMA

95

Mene tiagedija Huske Miljkovica jako dojmila. N arod jemu , pje



Huska Miljkovic. K a r i z m a t i c н a osoba. se malo-pomalo sam i z g i Ћ d i o u

i z v a н r e d н o g politicara i v o j н o g komadanta. Imao svoju miliciju u snazi

ј е d н е

povece brigade.

K o н t r o l i r a o

cijelu

C a z i н s k u k r a j i н u ,

zaveo svoj

sistem uprave. Ustasama nije dozvolio pristup, branio srpska sela. C e t п i c i

se, pak, п i s u smjeli pojaviti н j e g o v o j teritoriji. T r g o v i п a ј е Ь i l a

s l o b o d н a ,

p r i v a t н a i m o v i н a p o s t o v a н a

ali su bogatiji morali davati vojsci.

Borci su se hranili, mahom, vlastitim kucama. Zauzeo

п e u t r a l н i

stav,

se svi poceli za

н ј е g а

otimati. Ako zatra.Zili prolaz, domo

branima, partizanima, cak i Njemcima to dozvoljavao, uz uvjet da plate

odstetu u

h r a н i ,

oruzju i m u н i c i j i . Njegove jedinice

Ь i l e

su d i s c i p l i н i r a n e i

vrlo borbene, tako da su se svi dogovori s н j i m respektirali. Na svojoj

teritoriji

Huskaje

tolerirao sve

v о ј н е

b j e g u н c e , iz raznih formacija, i od toga

s t v o г e н z e l e н i

kadar koji se dugo

z a d г z a o

u tim krajevima. Nijemci su

mu

p г e d l o z i l i

da

н j e g o v u j e d i н i c u

modemo

н a o r u z a j u ,

da im

d a d н u

velike

k o l i c i н e m u н i c i j e u н i f o r m i , ali su zauzvrat trazili da a r t i z a н e pusta

s v o j н teritoriju. U isto vrijeme,

p a r t i z a н i

su mu

o н u d i l i

pregovore.

C a z i н s k a

k r a j i н a ј е

tada

Ь i l a

vezana za

Н r v a t s k u

i s

н j i m

pregovarao Veco

Holjevac

47,

komesar korpusa. Uspjeli su ga

н a g o v o r i t i

da prihvati

н j e m a c k i

prijedlog, da prijede u partizane kada ga

н a o r u z a j u

i opreme. Obecan mu

с i н

p u k o v н i k a Halilu,

н j e g o v o m z a m j e н i k u с i н p o t p u k o v п i k a

svim

k o m a n d a н t i m a b a t a l j o н a

cin majora,

k o m a н d a t i m a

ceta

с i н

k a p e t a н a

k o m a н d i r i m a vodova с i н

p o r u c н i k a .

Osim toga,

о Ь е с а н о

mu da

Ь i t i

k o m a н d a n t

divizije i - posto i prije Ь i о u vezi sa Pokretom - da

Ь i t i

p r i r n l j e н

u Okruzni i komitet divizije. Jos П l i l O g o cega obecano. u

н e k i m

pregovorima oko Huske sarn i ucestvovao i moram

r i z н a t i , d o Ь i o

za

н ј е а

simpatije. Bio

н a r o d п i

covjek, koji

п i ј е

imao skola, ali uvijek

z н а о

sta hoce i vodio se

i н t e i e s i m a

К r а ј i н е

i

н a r o d a .

sve dogovore izvisio, kao i Stab korpusa. Njegova divizija - U н s k a

o p e r a t i v н a

grupa

oslobodila prolaze za

B o s a н s k u

k r a j i н u

i tada

p o c i н j u

н j e g o v e н e v o l j e . Bosanski kadrovi i P o k r a j i н s k i komitet В о s п е gledali su

drugacije cijelu stvar i Huskina

s a m o s t a l н o s t , н j i m a , п i ј е Ь i l a

uklopljiva u sistem partizanskog ratovanja. Malo-pomalo on

е l i k v i d i r a н

i

kompromitiran.

O r g a н i z i r a н o ј е u Ь i s t v o ,

toboze od

н e p r i j a t e l j a ,

zatim mu

p r i г e d e н a

velika

d z e н a z a .

47

Veco Holjevac. popularni partizanski komandant. komesar korpusa, poslije rata

gradonacelnik Zagreba.

vao i

i s k r e н o

ga volio.

М n o g o

truda

u t r o s e н o

dok su j e d i п i c e

U н s k e

o p e r a t i v н e

grupe prihvatile b o r b e н i н i v o .

Poslije rata

н j e g o v a j e

jedinica rasformirana i skoro svi kadrovi

i z b a c e п . i

iz Armije.

U Velikoj

К l a d u s i

sam predavao visim partijskim kursevima koji su

se

o r g a п . i z i r a l i

za rukovodeCi kadar.

Iz

C a z i н s k e

k r a j i н e ,

preko Dalmacije,

p o s l a н

sam u

Ј а ј с е .

Ь i о

vrlo

kompliciran i tezak put. U Jajcu sam vrsio

I a z н e

politicke

d u z н o s t i , jer

smo

se pripremali da uzmemo vlast cijeloj teritoriji В о s н е .

Pri kraju rata

p o s l a н

sam

p a г t i j s k o j

d u z п o s t i

u Mostar,

jer

se u

Mostaru o Ь i a s п i komitet razdvojio u dvije frakcije. Duro Pucar mi vrlo

ostrim t o н o m , rekao da moram ocistiti organizaciju od frakcionasa.

NADEZDA:

Kako se

о н d а

razresio taj p r o Ь i e m

f r a k c i o н a s t v a ?

ZULFIKARPASIC: Z o v п u o

sam ih i rekao prvoj grupi: Slusajte, imam

k o m p e t e н c i j e da vas izbacim, izbacivanje cesto z н a c i strijeljanje. sto vi

radite

a p s o l u t н o b e s m i s l e н o .

I

to

se rijesilo odmah. Bili su tu Savo

М е d а н , I Ь r o

Sator, S r e t e н Starovic i drugi. Rekao sam im da su

u c i п i l i

sto

su u c i н i l i i da predla.Zem da ne ulazimo u detalje, nego da а р г а v i п ю z a p i s п i k

i kazemo kako

Ь i l o g г e s a k a

о Ь ј е strane, da ovaj

п ю m e n a t

zahtijeva

p o t p u н o ar1ga.Ziranje oslobadanju i i z g r a d н j i zemlje, stvaranju sindikalne

organizacije, i da

s m a t г a m

da to tim zavrseno.

DILAS:

Savo Medan u partiji poznata licnost. da li jos Ь i о ziv onaj

musliman Pasic, koji

Ь i о

na

o Ь i j i ?


Nije. Ali

Ь i о ј е d а н

drugi sekretar, Bosnjak, cijega se

imena ne sjecam. sam ih pomirio. Priznali su da su svi pravili greske, ali

da te greske nisu strasne, nije

Ь i l o

nekih povreda tajni, izdaje, nije

Ь i l o

kleveta, sve

to Ь i l o

samo ogovaranje jedni drugih. Tako sam to rijesio

bez vecih konzekvenci.

DILAS: Godine 1944. Bosna vec ima dosta konsolidovanu vlast tim

teritorijama. sam od nekoga

с и о -

nisam od Vas, da ste Vi

Ь i l i

pred



9

B O S N J A К -

DIL


Rat jedna gruba n t i h u т a n a rabota s koje

god

se strane gleda. М n o g e

EG

U P A R Т I Z A N 1 M A

99

te postupke. Sve to i jos bezbroj drugih stvari vodile su p г e i s p i t i v a п j u



postupke nasih

k o т a n d a n a t a т o j i h

prijatelja, n i s a т т о g а о opravdati ni

p r i l i k a т a , п u z n o s c u

trenutka ni o s o Ь i n a m a i

p o n a s a n j e т

neprijatelja

lzgovori tipa - to rat, revolucija, situacija tako nalaze - nikad za neke

postupke nisu dovoljni da ih opravdam. п a r o C i t o da ih sam r i m i j e п i m .

Р r е т а

siledijama koji su svoje polozaje

z l o u p o t r e Ь l j a v a l i

uvijek sam

alergican, cesto o п i z a v a n j e ljudi koje su partijski drugovi bahato izvodili,

dokazujuCi svoju

т о с

dozivljavao

s а т

i

kao

vlastito ponizenje.

Zapamtio s а т dobro ј е d а п takav dogadaj. Vracao sam se kasno,

d u b o k o т

snijegu, u hladnoj z i т s k o j noCi iz B u t т i r a a u t o т s

т а ј k о т .

Bili

s т о

u posjeti kod п ю ј е sestre H a s i Ь e . Na putu su nas zaustavila dvojica

т а ј о r а

auto okliznuo u jarak. S n j i т a su Ь i l e dvije z е п е , s u т п j i v o g

izgleda, lahko obucene - vidi se s п е k е pijanke posli da se provozaju. Vratio

s а т

se iz lova,

s а т Ь i о

obucen u nekakvu a k н u ,

i т а о

sam kacket i ovi

т a j o r i

su ocjenili kao sofera.

- Cij i ovo auto?

- Ministarstva trgovine.

- koga vozis?

- Svoju

т a j k u .

- т l a d i c u neka te т а ј k а p г i c e k a u n a s i т k o l i т a odvesces nas u

Sarajevo i dovesces naseg sofera.

- Ljudi ,

т о ј а

т а ј k а bolesna z е п а , dvadeset ispod п u l e , nego,

povescu, rado vase drugarice, i dovesti v а т sofera.

- N е т о ј da pricas, nego izvedi т a j k u

п а s

vozi.

Vidio sam da vrag odnio salu, te i т p r a v i т odstupnicu p r i j e d l o g o т

da se svi nekako

u g u r a т o

u kola. Ali oni zapeli, valjda hoce pred curama

pokazati svoju silu. Konacno sam т о r а о pokazati svoja d o k u т e п t a i kad su

vidjeli da sam visi o f i c i г od njih i uz to jos i z a т j e п i k т i п i s t r a , situacija se

potpuno

p r o т i j e п i l a .

Takvi slucajevi bahatosti su svakodnevni. lstini za volju, т o r a m reCi

da ih

g e n e г a l

Vukanovic zbog ovoga drzao deset d а п а u zatvoru, ih

onda poslao

т e n i

da se

i z v i п u .

Ako im ne oprostim, г е k а о da ih salje

kuCi

Kozaru. Oprostio s а т im

Narocito poslije rata

o t v o г e n a o t i т a C i n a

dovodila do

о с а ј а . Sva

opravdanja koje s а т u s e Ь i pokusavao pronaCi: da se radi о s e l j a c k o т

т e n t a l i t e t u g l a d n o т

svojine,

h a j d u c k i т t г a d i c i j a т a

... nije

т o g l o

opravdati

т о g а

zivota.

Nosilo sve to j e d п u notu protiv

т о g а

bosnjackog naroda, koji

Ь i о

na

ispitivanju nekakvih grijehova koje nije p o c i п i o . Pokusali su se i

b o s n j a c k o т "begovatu" pripisati grijesi koji su p o t p u r ю apsurdni. Nekako

se ocekivalo da se angaZiram u toj hajci i p o n e s e т

Ь а ј г а k

u

b o r Ь i

protiv

i s l a т a i т u s l i т a n a . a t n ю s f e r a gusila, osjecao sam se

p r e v a r e n i т

i

z a v e d e n i т . M a l o - p o т a l o

dosao

t г e n u t a k

kada sam pred sobom vise

п i s a m

i т а о opravdanja.

К о н k г е t п о postojao citav k o т p l e k s tih dogadaja. Mnogo toga i l o

pod

т i n i s t a r s t v o т

t г g o v i n e

i tada

sam

za to

Ь i о

odgovoran. I

т о m

o Ь i c a j u , п i s a m bjezao od odgovornosti. Pod upravu Ministarstva trgovine

potpale su sve t г g o v a c k e

г а d п ј е

u Sarajevu. Prije svega sve zidovske radnje,

koje su uzele ustase i п j i h o v i

s i т p a t i z e r i ;

sad trebalo р о п о v о sve uzeti od

tih ljudi. Tu Ь i l o т п о g о robe i vrijednih stvari, postojali su razni т a g a z i n i ,

gdje

Ь i l a

s т j e s t e n a roba koju su N i j e т c i i ustase opljackali - c i l i т i ,

klaviri, skupi porculanski s e г v i s i , n a т j e s t a j i ostalo. U to

v r i j e т e

postojali

su magazini za s n a b d i j e v a п j e

P o k г a j i n s k o g

k o т i t e t a i Vlade. Sve to Ь i l o

pod kontrolom Ministarstva trgovine, i sam

za

to

Ь i о

odgovoran. Situacije

koje su se postavljale р г е d т е n е nisu Ь i l e nimalo lahke. z m i т o

na r i т j e r

Focu, moje mjesto.

Foca

п i ј е imala struje i sada

t a n ю

neki covjek, Pilav,

donio a g г e g a t , dolazi т e n i da dam zarulje; n j e n ш d а т sto pedeset

z a г u l j a , ne mogu vise, iz prostog razloga

jer

е т а zarulja u Bosni, treba

В а п ј а Luka, treba Tuzla, treba Sarajevo. Uto meni,

na

r i т j e r , Avdo Н u т о

posalje sljedovanje za

o k г a j i n s k i

komitet i traZi tri stotine zarulja. Ne mogu

п ј е т u dati vise zarulja nego sto

s а т

dao jednome gradu od pet hiljada

s t a n o v п i k a , vec

Ш l l d a d n e т

pedeset. Dolazio sam malo u sukobe s

t i т

nasim

г u k o v o d i o c i m a

i prijateljima.

Na r i т j e r ,

dolazi

т e n i

Ante

В а Ь i с , т i n i s t a r

prosvjete i kaZe:

n e т a m o g l a s o v i г a .

Treba da se osnuje т u z i c k a skola,

nema l a s o v i г a . t а т о neke dame, z е п е rukovodilaca, uzele

g l a s o v i г e

- tri

koncertna glasovira postojala su u Sarajevu i sv a tri otisla u privatne ruke.

sam te g l a s o v i г e dao oduzeti za skolu. Oduzeti u to v г i ј е т е glasovir zeni

p г v o g

covjeka partije u Bosni, zarnislite sta to

Ь i l o

danas

s т i j e s n o ,

ali tada doCi u sukob s p a r t i j s k i т г u k o v o d i o c e m iz mog polozaja, to

znacilo nositi glavu u

t o r Ь i .

ljedan

slucaj cu vam ispricati

kojije

vrlo vazan u mome zivotu. Duro

Р u с а г Ь i о p o s t e п covjek, nije dopustao pljacku, o t i m a c i п u , Ь i l o kakvo

100

BOSNJAK

ADIL


prisvajanje. Cuo sam da se kasnije prornijenio, da privilegije jako zavolio,

BEG U PARTIZANIMA

101

ZULFIKARPASIC:

Znate, koliko god da sam se drzao, da na primjer



da se naucio na to, da scerku razmazio, vozio

i n o s t г a n s t v u ,

davao

m e г c e d e s e

dokt01ima, poklanjao velike р а г е ,

k o г u m p i r a o

se. ga ne

znam kao takvoga i ne mogu to

njemu kazati.

DILAS: m п o g e privilegije, koje su mu f u п k c i j i dolazile,

prihvatio, ali se nije

o г u m p i r - a o .

Znam i za cerku, kojim putem to islo i da

li

а с п о

- to uvek treba sa izvesnim

г e z e r v a m a

prihvatati.

Da

vam samo

kazem: п i ј е se k o г u m p i r a o .

ZULFIKARPASIC:

Dok sam

Ь i о

u B o s п i ,

Ь i о

najveca brana protiv

nezakonite otimacine, koju nisam dozvolio u krugu moje odgovomosti,

protiv koje sam se

v г l o

e п e r g i c п o borio i on u tome meni uvijek davao

podrsku.

J e d п o m

se dogodilo da jedan turski

d r z a v l j a п i п

bio

u l ш p s e n

s v e z a п i

p г o v e d e n

kroz g г a d s plakatom da ratni profiter, imao

turski pasos i posjedovao u

S а г а ј е v н

svoj mlin.

О п d а

su mu oni, posto

su ga uhapsili, preko п о С i digli sve cilime, namjestaj, nesto

r ю v a c a .

U

meduvremenu dosla v г l o o s t г a diplomatska п о t а od turske d г z a v e , u kojoj

se protestuje sto se turski

d й a v l j a n i n

progoni. Mislim da neko

r a z g o v a г a o

tome s Titom, i dao n a г e d e n j e da se tome provede istraga. Rankovic

t e l e f o п i r a o

u Sarajevo i m е п е

noCi,

u

k a s п o

doba,

p г o b u d i ј е d а п

К r a j i s п i k ,

oficir: Zove te Р u с а г . I Р u с а г mi kaze: Slusaj, Adile, ima

da mi pr·onades u roku od 24 sata ko to ш a d i o . Cuo sam da su to uradili

f u п k c i o n e r i tvog ministarstva. Ali, ima da mi to sutra poslije podne, oko

cetiri-pet sati

d o п e s e s .

s а ш d н g a to prica, da pricarn detalje, odmah

otisao k н C i toga covjeka i pitao da li se sjecaju i koga ko dosao kad se to

uzimalo iz kuce i jedna zena mi

s p o m e п e п е k н

Fahru Muftic, koja

е Ь i l a

iz

Р о с е .

Tu sam Fahru odmah pronasao i о в а m rekla da u p i t a n j н mjesni

komitet iz

S a г a j e v a .

Tako da sam do poslijepodne

п а о

za svaku

s t v a г

gdje

se

п a l a z i , ј е г

sam pozvao

i п t e n d a n t a

Mjesnog komiteta, koji mi dao

spisak za svaku s t v a г kome predata. Najbolje stvari otisle su c l a п o v i m a

Pokrajinskog komiteta i Vlade. u stvari Ь i l a neka vrsta ilegalnog

snabdijevanja partijske vrhuske u Bosni, kojoj nisam imao pojma. Sutradan

sam otisao Duri

P u c a г u

i kazao: Bogami Duro, kod tebe taj Cilim . on

skoci, lice mu se zacrvenilo. I to se sve vratilo vlasniku u vrlo kratkom roku.

NADEZDA:

Znaci, u toku p o p o d п e v a ste Vi vec sve doznali.

nisam htio pokazati Avdi Humi, niti Ugljesi Danilovicu, п j e g o v o j zeni

kako znam da to

Ь i l o

kod njih,

о п i

su znali da su im ш g a n i moga

r n i n i s t a г s t v a dosli to oduzeti. Posto sam

Ь i о

taj koji tu istragu sproveo,

stvorila se

ј е d п а

zaista zategnuta atmosfera, za koju nisam kriv -

gledali su me poprijeko.

DILAS:

Pravo da Vam kazem, i sam sa zavrsetkom

г а t а

Ь i о

u

п e d o u m i c i :

sta se, takoreCi preko noCi, z Ь i v a sa komunistickom elitom.

Izrazavalo se to u unutamjoj zdvojnosti, u

n e m i г u -

nisam mogao da cvrsto

smestim i

п a d e m

sebe: nije mi se svidalo g r a Ь l j e п j e oko vila, oko auta,

gledar1je gde ko sedi na priredbama, da li d o Ь i o ovaj l onaj orden, oni

magacini, i to rangirani

г е m а f u п k c i j a m a :

c e п t r a l n i ,

r e p u Ь l i c k i ,

vojni kao

i u Ozni - pred ocima gladnog i i s c r - p l j e п o g naroda. N a j m a г k a п t п i j i

p г e d s t a v n i k u tome Ь i о Tito - nije imao ni mere ukusa, postao i

a г o g a n t a n

prema n a j Ь l i z i m a - р г v о njima stavljao do znanja da su nesto

ukoliko njegovi pomocnici: prema v г h o v n o m u z o г u su se ravnali drugi,

vec prema г a n g u u h i j e r a г h i j i . Povlacio sam se u s e Ь i - pokusavao da se

vratim

l i t e ш t u r i ,

teseCi se da to prolazno, da s napredovanjem

komunistickog d г u s t v a ljudi postajati bolji, n e s e Ь i c n i j i ,

kultumiji

а Ь i v a l o

iz d а п а u dan suprotno. Bio

s а ш

da skratim zdvojan: emocionalno

rastrzan,

i п t e l e k t u a l n o

u zastoju, п a s t o j a o sam da Ь а г izgledam skroman, da

o s t a п e m v e г a n

i da mislim svojom glavom - ali iz tog gvozdenog kruga se

nije imalo kud, ko u п ј е g а ude moze izaCi samo u grob, d u h o v п i ili telesni.

Nikad m nye palo na um da odem u e r n i g ~ - a c i j u - to za mene Ь i l o bespuce.

Ali iz besputica sazrela, sve cvrsca, misao da se povucem svoje

s k r o m п o

i zeljeno k п j i z e v n o pozvanje. Srecom za mene odmah su pocele razlike sa

sovjetima - i kad se javila

a m Ь i c i j a

da obogatimo, da uznapredimo

socijalizam, razlike se ubrzo

p г e t v o r i l e

u potajne

р г е р i г k е ,

u otvoren

sukob. Tu sam п а s а о sebe, m a k a г p r i v r e m e п o - obnovio se emocionalno i

intelektualno. Eto, premda su

п а m

putevi razliciti s u d Ь i п e su

s l i c п e

...



KRIVO

N CION LNO

IME

Z BLUD ILIPODV L

DILAS: Smatram da bi u ovim nasim diskusijama odnosno u razgovoru

s Vama

Ь i l o

zn c jno ne samo zanimljivo nego znacajno da Vi kazete

nesto politici komunisticke partije prema

ш s l i m a п i m a

Kad kazem musli

manima mislim bosanskim muslimanima u prvom redu. sam u kreiranju

politike k o n ш n i s t i c k e partije u odnosu na muslimane u Bosni igrao izvesnu

vecu ulogu nego sto se tome zna i sto sam tome pisao mada sam

ponegde ponesto i pisao usput. U jednom mom govoru na Kongresu

n a i O d r ю g

fronta

S r Ь i j e

mislim da to

Ь i l o

1946. godine neko

direktno falsifikovao. Govor koji otisao u stampariju t a n ю ubacena

jedna moja recenica izrazito antimuslimanska iako u tom pogledu nisam

danas nista drukciji nego sto sam onda

Ь i о .

Naime u formulisanju politike

partije prema bosanskim muslimanima sam zauzeo odredjeni stav na Petoj

zemaljskoj konferenci ji- da Bosna mora da r ш t

a u t o r ю m i j u

ravnopravnu sa

svim drugim faktorima sa svim drugim politickirn i drzavnim tvorevinama.

tada Ь i l o prihvaceno. Ali i sam kao i ostali delio m i s l j e п j e da su

n ш s l i m a n i r e l i g i o z п a f о п п а с i ј а

koja nije jos stigla da se п a c i o n a l n o

diferencira i da п a j v e r o v a t п i j e da se u п o v i m uslovima diferencirati

jedni ka Srbima

d г u g i

ka

Н r v a t i m a

Naime mi smo polazili od c i п j e n i c e da religija moze o d r e d п i c a

п а с i ј е i п a c i o n a l п e svesti. Zaista u svetu znam da li uopste moguce

п а С i da

п e g d e

religija odrednica nacije i п a c i o n a l n e svesti. N

s

u razu

m e v a п j u С i п ј е п i с е da su Muslimani posebnost ne samo r e l i g i o z п a omela

nasa ideologija. Prvo ateizam. Nas ateizam koji nije mogao p r i z п a t i da

religija mogla neka o m ш kroz koju п е k о stvara naciju. Nama

ateizam takodje otezao da shvatimo da religija moze igrati vaznu ulogu u

konkretnorn m u s l i m a п s k o m slucaju u formiranju

п a c i o n a l п e

svesti i poseb-

104

BOSNJAK ADIL


nosti m u s l i m a п a , iako su u Bosni

S r Ь i

i v a t i u stvari

k т o z

r e l i g i j и poceli da

KRIVO NACIONALNO ZABLU DA ILI PODV ALA

1 5

drugih - koji ih izrazavao kao posebni etnicki

e п t i t e t .

Jedan deo vodja



formiraju svoju n a c i o n a l n и svest i pocetke nacionalistickih p o k т e t a . Kasnije

su se javile i druge ideje, ali to

k a г a k t e г i s t i c n o

za B o s n и . Takvom nasem

neshvatanju ili bolje г е С i nedovoljnom shvatanju r o Ь l e m a m и s l i m a n a dopri

nela

i lenjinisticka teorija

п a c i o n a l п o m p i t a n j и

kojuje

o г m u l i s a o

Staljin,

gde se п i g d e н е spominje koja se to svojstvajed nog a r o d a ili grupe plemena

mogu

t r a п s f o г m i r a t i

n a c i j и . Nigde se spominje,

da

i religija mogla

igrati

и l о g и .

t e o г i j a

Staljinova koja

i z l o z e п a

u jednoj knjizici tamo

negde 191 ili 1911. g o d i п e , zapravo nije o r i g i n a l п a t e o г i j a . Ona p r e и z e t a

od Ota

а u е щ

a u s t г o m a r k s i s t e .

i t п a

razlika izmedu te lenjinisticke t e o г i j e

i a и s t r i j s k e ј е samo u tome sto Oto Bauer smatrao da se prava nacije svode

и g l a v п o m

na

и l t и r n o - a d m i п i s t r a t i v п u

a и t o n o m i j и , dok

l e n j i п i z a m

stoji

s t a n o v i s t и

da nacija

t г е Ь а

da ima pravo i na s v o j и drzavu.

M e d j и t i m , и k o n k т e t п o j politici prema Bosni, odnosno prema bosanskim

m и s l i m a n i m a ,

mi smo ipak vodili racuna da se oni jos nisu d i f e r e п c i r a l i na

S г Ь е i Hrvate, da su jos neka posebnost i da treba prema п j i m a pazljivo

postupati. se vidi tome, sto

и z i m a m o

u visoke f o r u r п e a и t e n t i c n e

predstavnike muslimana, na primer Zaima Sarca

49

, Nuriju Pozderca

50

• Tako

smo u prakticnoj politici

Ь i l i

t a k o г e c i

bolji nego u

teoriji

da ne

p o m i п j e m

n a s и zastitu muslimana zato sto smo

s и z Ь i j a l i

cetnike i

и s t a s e

koji

fakticki vodili i hteli da vode rat samo u B o s п i . taj rat Ь i о , da nije Ь i l o

p a r t i z a п a , mozda nista manje k a t a s t r o f a l a п za m и s l i m a n e nego sto ovaj

sada. Smatram da u nasim nedostacima, igralo ulogu - tu ste mi Vi,

gospodine Z u Ш k a r p a s i c u , v a Z п i , ne meni, п е g о Vase m i s l j e п j e za shvatanje

s г Z i pitanja sto su muslimani

Ь i l i

u r a z v i t k и ka a c i j i , u

n a c i o п a l n o j

svesti,

zaostali poredjenju sa drugim nacijama, odnosno sa srpskom i hrvatskom

nacijom, i da to posledica toga sto dugo ostali deo T u г s k e imperije, koja

Ь i l a , kao sto znamo, r e l i g i o z п a d г Z a v a sve do Kemala Ataturka, prakticno,

da kod njih isao

г a z v i t a k

sporije i da su se drugacije receno ono sto ste

Vi p o m e n и l i - da su se identiflkovali sa turskom d г Z a v o m , t u г s k i m carstvom.

Н о с и

da kazem: m и s l i m a п i za vreme Drugog svetskog rata, i neposredno

posle rata, fakticki nisu imali politickog pokreta ni k o m и n i s t i c k o g , р о р и t

49

Zaim Sarac. Sarajevski advokat, pristalica demokratske stranke Ljube Davidovica,

m i п i s t a r u prvoj Vladi Bosne i Hercegovine.

50

Nurija Pozderac, prvak Jugoslavenske Muslimanske Stranke

Ј М О ) .

narodni

p o s l a п i k .

U toku svjetskog rata clan VNOJ-a. Njegov stav pridonio o p r e d j e l j e п j u mnogih

muslimana za Tita.

muslimanskih otisao sa s t a s a m a , jedar1 deo m и s l i m a n s k o g naroda prisao

paitizanima, ali osnovna

ш а s а

ostala u stvari u konfuziji, neo

p r e d e l j e r ю s t i , duboko i s l a ш s k a , ali bez nacionalnog vodstva i razvijanja i

n e g o v a п j a svoje nacionalnosti.

Z U L F I К A R P A S I C : U B o s п i ima е d п а stvar koju cak i nasi prijateUi vrlo

cesto ne

z a p a z a j и

i krivo

t и m a c e .

Mnoge stvari koje su se u Bosni dogadale,

i ш a l e

eho u Evropi s а ш о zato sto su se dogadale k т s c a п s k o ш dijelu

s t a n o v п i s t v a .

H e г c e g o v a c k a

buna, Buna protiv Turaka, e ш a n c i p a c i j a ,

stvar-anje n a c i o n a l п i h drzava na Balkanu, to su sve i l e stvari koje su svjetska

s t a ш p a i javno rnnijenje na jedan г u g i n a c i п pratili, dok se, kad е Ь i l o rijeci

ш u s l i ш a n i m a , s m a t г a l o

da to tursko i s l a ш s k o s t a n o v п i s t v o koje kada

nestane Turske nestati zajedno s n о ш , и

p г o s t o m

uvjerenju da ono dio

Turske i ш p e r i j e Cak i Karl М а г х pisao t о ш е . Sto se tice Bosne, to ni u

k о ш s l u c a j и п i ј е tacno. C i n j e п i c a da

a u t o h t o п o

bosansko stanovnistvo,

Ь i v s i b o g u ш i l i , s t a г o s j e d i o c i koji su se u j e d n o ш periodu mozda i identi

f i c i ш l i s t u r s k o ш vlasti, da su u njeno v г i ј е ш е dozivjeli veliku k u l t u п ш

г e n e s a n s и , d o Ь i l i politicki

z п а с а ј ,

ali se nisu odrekli vlastite d o ш o v i n e

Bosne. Ne Ь i h ulazio u detalje, ali Bosna od pocetka i l a posebna, i ш a l a

drugacije zakone u odnosu na druge turske pokr-ajine. sama cinjenica da

to bosansko stanovnistvo

r i r п i l o

i s l a ш

ш a s o v n o

i u e d n o ш

k r a t k o ш

roku,

izazvalo kod turske a d ш i п i s t r a c i j e niz raznih z a k o п s k i h ш ј е r а , p r i h v a t a п j e

niza t г a d i c i o п a l п i h propisa na teritoriji Bosne koji nisu Ь i l i k a r · a k t e г i s t i c n i za

tursku vlast. Tako Bosna ш a l a j e d r ш upravu koja se г a z l i k o v a l a od one u

S г Ь i j i , Grckoj, A l Ь a n i j i , R u ш и п i j i , cak i od s а ш е и р г а v е u Turskoj. su

postojala, prije svega, vijeca ajana, postojao i zakon da bosanski plemiCi

ш o g u skolovati s v o j н djecu u i п s t i t u t i ш a za o b г a z o v a n j e princeva i I e d o v п o

upravljati

В о s п о ш

i n j e n o ш a d ш i n i s t г a c i j o m . Kada ш s k a pokusala

i z ш i j e п i t i i z v j e s п e zakone pod pritiskom Е v г о р е , i p r o m i j e п i t i zakone i u

Bosni, dolazilo do o t v ш e n i h buna, do pokr·eta koji su t г a z i l i p o t p u п u

s l o b o d и

Bosne u o d n o s н na

t ш s k н

vlast.

Ј е d а п

od tih, da ne

s p o ш i п j e m

druge, jeste p o k т e t H u s e i п a Gradascevica, " Z ш а ј а od Bosne koji Ь i о

iskljucivo е d а п п a c i o n a l n i , patriotski pokr·et za s a ш o s t a l n o s t Bosne, koji

cuvao izvjesne t e k o v i п e ,

в а т а

zajednicke s u r c i ш a , od kojih se п i s ш о i ш a l i

razloga distancirati niti ih n a p н s t i t i , ј е г su Ь i l e п а р i е d п е , jer su

п а m

o n ю g u c a v a l e p г o s p e г i t e t . Т а ј pokret nije Ь i о u Eviopi,

п i t i

od nasih susjeda

1 6

BOSNJAK ADIL

ZULFIKARPASI<:

A u s t r o u g a г s k e Srbije, ni od nasih historicara, uzet kao pokret

KRIVO NACIONALNO ZABLUDA ILI PODVALA

1 7

katolika i Jevreja, а п i s u vodili iskljucivo oni. Medutim, zamislimo da se

stvoril a neka srpska vlada u Bosni hrvatska vlada, nasa historija



nacionalne emancipacije В о s п е ,

п е g о

kao jedan medusobni obracu Turaka ,

tj bosanskih T u г a k a " s Osmanlijama. Tu historija i l a nepravedna. Kada

se u Bosni р о с е о osjecati utjecaj nacionalizma, hrvatskog i srpskog, samo

njihovo f o п n i г a n j e imalo jedan elemenat napustanja o s n o v п o g a domo

vinskoga osjecaja.

acionalni

osje {aj

г а d а se zemlji

N a c i o п a l i z a m vezan za zemlju, na kojoj se to dogada. Srpski za S r Ь i j u

hrvatski za

Н r v a t s k u

grcki za G г c k u , prema tome, bosanski nacionalizam

mora

Ь i t i

vezan za Bosnu. Pojava hrvatstva u Bosni Ь i l a ј е neka vrsta

identifikacije s jednom drugom zemljom, s Н r v a t s k o m , sa zemljom u

susjedstvu. Pojava srpskoga

п a c i o n a l i z m a

isto tako identiflkacija s

e d n i г n

tudim nacionalizmom, van Bosne. Jednome autohtonom stanovnistvu, koje

se osjecalo bosnjacki i koje razvilo patriotska osjecanja, taj п a c i o п a l i z a m

п i ј е p г e d s t a v l j a o nikakvu privlacnu snagu. vise sto nacionalno

o p г e d j e l j i v a n j e u B o s п i Ь i l o iskljucivo na vjerskoj bazi. Katolici su prilazili

h r v a t s t v н p r a v o s l a v п i

s r p s t v н .

Mi nismo katolici,

п i s m o

pravoslavci,

smo u tom

s l н с а ј н

ostali izmedu dvije stolice, bosanski nacionalni

osjecaj Bosne ostro o s н d i v a n i od jednog i od drugoga nacionalizma.

N e t г p e l j i v o s t

bila

p г e n a g l a s e n a

p г o t i v н

b o s a п s k o g п a c i o n a l i z m a

kao da

on moze da postoji iz p г o s t o g г a z l o g a sto pri f o п n i r a п j u hrvatske i

srpske nacije tlu Bosne

Ь i о

n a g l a s e п zahtjev da Bosna bude srpska ili

l l Г v a t s k a .

za jedno a н t o h t o n o s t a п o v п i s t v o ako ono imalo ikakav

patriotski osjecaj, Ь i l o u svakome s l н с а ј н neprihvatljivo. U n a j m a n j н r u k н

ta identifikacija s t н d i m п a c i o п a l i z m o m , s t н d i m

c e n t r i г n a

nacionalnim

i kultumim, Zagrebom i Beogradom, Ь i l a

za stanovnistvo Bosne

n e d o p н s t i v a .

mome misljenju, da vjera nije igrala takvu ulogu i da jos nije

Ь i l a

postala dominirajuCim faktorom, taj nacionalizam isao u pravcu

bosnjastva. Kada A н s t r o н g a r s k a posla na B o s n н , Turska prihvatila

о k н р а с i ј н

Bosne i Hercegovine Berlinskom kongresu i apelirala na

stanovnistvo da i ono

to

prihvati, da se preda bez otpora, da se vojska s

oruzjem mimo р о v н с е , zandarmerija preda u ruke A u s t r o н g a r s k e . Jedino

su

Bosnjaci dali otpor o k н p a c i j i . Oni su

f o п n i т - a l i

Narodni odbor, potom i

N a r o d n н vladu. U

tu

vladu uzeli su predstavnike Srba pravoslavca, Н r v a t a

vjerovatno Ь i l a puna veoma znacajnih nacionalnih ocjena, ovako se preslo

preko toga. Izgleda da nama, autol1tonom, nesrpskom i nehrvatskom dijelu

stanovnistva Bosne historija

Ь i l a

kao maceha.

H i s t o г i j s k e n e p г a v d e

Nastojanja bosnjackog dijela stanovnistva da se spasi Bosna, da se opre

o k н p a c i j i n i s н Ь i l a p r i h v a c e п a kao patriotski akt. Austrijanci su mislili da

н p a r a d i r a t i Bosnu s vojnom muzikom. Medutim, doslo do vrlo

o r g a n i z i r a п o g a i jakoga oruzanog otpora protiv o k н p a c i j e vrlo brzo

f o п n i г a n e Sll bosanske cete u kojima nije i l o turske vojske. Narod

ll

Bosni

Ь i о

naoruzan, buduCi da za vrijeme Turske imao pravo da nosi

o r н z j e а

kapetanije i razne t v г d a v e su imale svoje topove. Sve

to

o г u z j e stavljeno

na

g г a n i c e

za obranu od okupacije. I to se f a l s i f i c i г a zapostavlja i historiji

gotovo ne spominje. Na primjer, ne spominje se da su s t v o r e п e cete i о ј п е

f o п n a c i j e

medu

p r a v o s l a v п i m a

i medu katolicima koje pomagale oku

pacione a н s t r i j s k e t r н p e da udu i napadale iza leda н s l i m a n s k e

o d b г a m b e n e

jedinice i da ti l j н d i s l н z i l i a н s t r i j s k o j vojsci kao vodici da d o d н iza leda

Bosnjacima i da ih p o t u k н . Tim Sll cetama Ь i l i na с е l н

г a z n i

franjevacki

popovi i tome slicno. Katolicki dio stanovnistva peta kolona, kao i dio

pravoslavnog stanovnistva - sa cisto r e l i g i o z п o g a stanovista, jer trebalo

pomoCi krscanskoj zemlji. su Ь i l i l j н d i koji

п i s н

govorili п а s jezik, koji

п i s н

imali

п a s u

k н l t н r н koji imali zavojevacke п a m j e r e . Oni od

krscanskoga dijela s t a п o v п i s t v a p г i h v a c e п i gotovo kao oslobodioci. U

svakom

s l н c a j u to

znacilo za njih kraj Turske i pocetak austrijske

н p r a v e .

Dakle, to jezgro koje se f o п n i г a l o protiv

н s t г o u g a r s k e ,

ti l j н d i koji su protiv

zelje i volje sultana i turske

d г Z a v e

stali na

b r a п i k

svoje domovine,

n i s н

Ь i l i

dijelovi Turske,

п i s u

to Ь i l i Turci i nisu to radili

k o г i s t T ш s k e . Ј е г

da

radili u korist T u г s k e , oni mimo omogucili o k н p a c i j u jer to ј е Ь i l o

п а r е d е п ј е

sultana i v e z i г a . Znate da

A u s t r o н g a г s k a

morala poslati tri puta

ј а с е

o k н p a c i j s k e

j e d i п i c e nego sto Ь i l o predvideno, da su se morali

a n g a Z i г a t i veliki stratezi i generali i da su se vodile velike

Ь i t k e

da se Bosna

o k u p i г a Pored svega toga Semsekadic ll dva puta do

п o g u

potukao.

O k н p a c i j a Bosne i Ь i l a ј е jedna vrsta blamaze za

A н s t r o u g a r s k u ,

ali i jedna

1 8

BOSNJAK ADIL

ZULFIKARPASIC

vrsta r e h a Ь i l i t a c i j e i s t v a r a п j a osjecaja b o s a п s k o g a patriotizma i o d b r a п e

В о s п е . A u s t г o u g a r s k a

u

B o s п u

dovela

g e п e r a l e ,

koji su

Ь i l i п e m i l o s r d п i

KRIVO NAC ONALNO ZABLUDA ILI PODVALA

1 9

j e d п o m visem povezivanju i

d e н t i f : t k a c i j i

s o s п o m . Stoga

Ь i h Ь i о

tako



- malo se kada dogodilo da se umarsira u ј е d а п grad da se vjesaju i

strijeljaju imami,

u g l e d н i c i

i civili, sto uradio

g e н e r a l

Filipovic

51

u

Sarajevu s desecima

m u s l i m a п s k i h

voda koje su mu pale u ruke. Vidite, to

ј е Ь i l o s t v a г a п j e b o s a н s k o g п a c i o п a l i z m a , о d п о s п о s t v a r a п j e b o s н j a c k o g

п a c i o п a l i z m a

i stvaranje b o s п j a c k o g osjecaja patriotizma, koji Austrija

i g п o r i r a l a

taj

п а с п

sto ga prekrila velom

s u t п j e ,

p r e z e п t i r a j u C i

evropskoj

a v п o s t i

da u civilizatorskoj oslobodilackoj misiji. Sve te fraze

trebalo da p o k . г i j u

ј е d п о

п a s i l j e н а d

B o s п o m

koje Austrija htjela

sproves ti okupir-ajuCi ovu zemlju.

Bosna nestala Sanstej anskim

u o v o г o m

Pored svega toga, moja

о с ј е п а

da

o k и p a c i j a

i

k a s н i j a a п e k s i j a

od

Austrougarske Ь i l a za b o s a п s k e

m u s l i m a н e

p o z i t i v п a , jer o п e m o g и c i l a

п j i h o v u fizicku likvidaciju, koja se dogodila da

s p r o v e d e п

Sanstefanski

ugovor i da В о s п а

p o d i j e l j e п a i z m e d н

С т е GOie i I Ь i j e . Dakle, dolaskom

Austrougarske п а с i о п а l п i osjecaj izuzev kod Н r v a t a , Ь i о р о t р и п о u g u s e п .

A u s t i i j a п c i

su zauzeli н е k и vrstu

н o v o g a

stava, kao Turci

piema

miletima.

D o Ь i v a t e vjersku

a и t o п o m i j u ,

imate svoju v j e r s k и a d m i п i s t r a c i j и , i to sve.

Ostalo vrsila vojska, koja preuzela i c i v i l н и i v о ј п и vlast sedam

g o d i п a , sve dok

п i ј е

s t v o r e п a piva a d m i п i s t r a t i v п a uprava

п а d B o s п o m ,

s

kotarskim p r e d s t o j п i c i m a i z u p a п i m a .

М о г а

se p . г i z п a t i , Austrija d o п i j e l a

п i z civilizacijskih mjeia, pocela

i z g г a d п j a

puteva,

s t v a i a п j e d r v п e i п d u

strije, p o b o l j s a v a п j e stocarstva, modemizacija z e m l j o r a d п j e ,

o r g a п i z i r a п j e

p r o i z v o d п j e , o t v a r a п j e п o v i h t г Z i s t a , dolazak п о v с а п о g sistema p r i v r e d и

evropski

п а с i п , s t v a r a п j e Ь а п а k а

...

В о s п а

postaje dio

ј е d п е

u i s t i п u

п а р r е d п е

evropske drzave, koja

o m o g и c i l a

prosperitet.

U isto vrijeme kada se kod Srba i kod

Н r v a t a

stvarao taj

п a c i o п a l i z a m ,

s t v ю - a o

se u diugoj f o . г m i i kod

m u s l i m a п a .

Nama putevi, uz srpstvo i

hrvatstvo kao п а с i о п а l r ш i d e п t i f l k : a c i j u , Ь i l i svim ljudskim mjerilima i

svim politickim analizama z a t v o r e п i . Morali smo traziti i tiazili smo izlaz u

51

Barun Josip FilipoYic (1819-1889). austrijski general

h Г Y a t s k o g p o г i j e k l a ,

komadant

okupacioni J trupa i Yojne upraYe u Bosni koji ј е . obratno od preporuke austrijskoga cara,

prilikom uspostaYljanja okupacione Ylasti bio Yrlo sYirep prema muslimanima

s k l o п kazati da su m u s l i m a п i ostali h l a d п i prema п а с i о п а l п о m osjecaju i

prema н а с i о п а l н о m е zivotu. Dolazak luvatskog i srpskog

н a c i o п a l i z m a н а

t e r i t ш i j u В о s п е u

to

vrijeme п i ј е z п a c i o п i k a k a v п a p i e d a k u и l t и r i i politici,

cak za ove п а s е komsije. sve

Ь i l o

tako

п е Ь и l о z п о

i zahvacalo

samo н е k е

i п t e l e k t u a l c e .

Postoji a п e g d o t a н a s e g a k п j i z e v п i k a Tugomira

A l a и p o v i C a , kojemu majka, kad kaze da Hrvat, veli: "Nemoj,

s i н e ,

vjeru

m i j e п j a t i

Kakvi

Н r v a t i ,

mi smo katolici "

Mi s r r ю prema Evropi svi Ь i l i z a k a s п i l i . O t v O i e п o p i t a п j e u kojoj

mjeri, u

o d п o s u н а

druge,

Ь i l a i z r a Z e п a н а с i о п а l п а i d e п t i f i k a c i j e

kod musli

m a п a .

I s t i п a ,

mi pocetku

п i s m o

imali

s п a z п u

o r g a н i z a c i j и , svoju

stampu, p u Ы i k a c i j e , п i ј е postojao o s l o п a c v а п В о s н е , jer Turska za

п а s

vise п i ј е imala i п t e r e s a ,

Ь i l i

smo i ostali sami,

o s l a п j a j u c i

se samo

п а s е

vlastite s н a g e , koje su

Ь i l e

m п o g o s l a Ь i j e п е g о kod п a s i h komsija.

V i s e s t г a n a C k i

zi> ot u

Bosni -nekada

Р ш е d

svega toga, kada se

s t v ю - a l e

prve politicke strarike i prvi pokreti

u B o s п i kod S I " Ь a i kod Hrvata, isto vrijeme s t v o i e п i su i kod B o s п j a k a .

M u s l i m a п s k a п а r о d п а

ш g a n i z a c i j a Ali -bega Firdusa i l a ј е istog

z п а с а ј а

kao

i

s t v a i a п j e

Н r v a t s k e z a j e d п i c e i

s t v a r a п j e

srpskih politickih o r g a п i z a c i j a u

B o s п i . se sve uradilo, moze se IeCi u g o d i п u d а п а . Koliko vidim,

i m e п i m a I z v r s п o g a odbOia

M u s l i m a п s k e п а r о d п е

o i g a п i z a c i j e , ljudima

koji su Ь i l i a п g a z i r a п i , to ј е Ь i l a jaka, dobio o r g a п i z i i a п a , dobro s i t u i i a п a i

d о Ь г о p o s t a v l j e п a o r g a п i z a c i j a , s jacim politickim ljudima i vecega z п а с а ј а

п е g о sto u isto

v . г i j e m e

to

Ь i l o

kod Siba i kod

Њ v a t a ,

iz prostoga Iazloga

sto su B o s п j a c i - m u s l i m a n i Ь i l i bogatiji i u velikoj v e C i н i zivili gradovima,

Ь i l i su i s k u s п i i kao

g i a d o п a c e l п i c i . О п i

su mogli - kad im A u s t r i j a н c i

z a b r a п e

d j e l o v a п j e

-

j e d п o s t a v п o

se sastati u Pesti, kao sto su i Iadili. U

Pesti su odizali o s п i v a c k u k o н f e r e п c i j u M и s l i m a п s k e п а r о d п е o r g a п i z a c i j e

i

Ь i l i

od

p e s t a п s k e

stampe p o m o g п u t i i kao takvi postali

v a z a п

politicki

faktor u zivotu В о s п е . Pravili saveze sa S r Ь i m a , o s l a п j a l i su se i

Н r v a t e .

Poslije, kad doslo do aneksije, dali su prvoga

p r e d s j e d п i k a

p a r l a m e п t a ,

Safvet-bega Basagica. Kada danas citamo govore Fadilpasica,

Serifa A m a и t o v i c a i Safvet-bega Basagica, vidimo da su to Ь i l i ljudi s

politickom vizijom,

s p o s o b п i

da

e p i e z e п t i r a j u

svoj

п a r o d ,

da ga organiziiaju

110


i artikuliraju njegove zahtjeve u odnosu na Austriju. Nista manje od ostalih

К R J V O

NACIONALNO ZABLUDA ILI PODVALA

111

pojavljuje se Komunisticka partija koja govori narodima govori

M a k e d o n c i r п a priznaje njihovu egzistenciju otvara vrata i

u s l i m a п i r п a .

Na



nasih s u g r a d a п a .

Nakon propasti Austrougarske m o п a r h i j e kod nas se dogada preokret.

Tada dolazi do oduzimanja imanja do neopisivoga osiromasenja musli

m a п s k o g a

elementa

b o s п j a c k o g a п a r o d a

u Bosni.

Ј е d а п п a r o d

koji posje

dovao osamdeset posto zemlje koji imao veliko bogatstvo najed anput

z a k o n i r п a agramoj refomli

p r e t v o r e п

moze se reci u prosjaka.

I

svakako

da tu nastala demoralizacija

jer

smo

p s i l ю l o s k i

vezani prvome

slucaju za Tursku povezavsi svoju

s u d Ь i n u s njenom

s u d Ь i n o m ,

u Prvom

svjetskome ratu kao i Н r v a t i

Ь i l i

smo

v e z a н i

za Austrougaisku monarhiju.

Uzmemo li d a п a s citati govore u prvom parlamentu Jugoslavije gdje posla

nik Zemljoradnicke stranke iz

К r a j i n e

Dokic otvoreno dovikuje da

п е т а

vise mjesta muslimanima u Bosni da oni treba da budu sretni sto im

nisu zivoti uzeti za zemljama koje su uvijek Ь i l e srpske mogu samo

plakati i niz drugih stvari koje su

Ь i l e

uperene protiv muslimana vidimo na

kakav polozaj su muslimani

Ь i l i

dovedeni.

osnjaci

p г o s j c k o m stapu

Takva politika staroj Jugoslaviji proizvela ne samo osjecaj nesta

Ь i l n o s t i kod Bosnjaka vec i njihovo duboko osiiomasenje. Svaka materijalna

Ь i j e d a

п v i j e k izaziva politicko slabljenje da ne kazem politicko Iasulo

d e m o г a l i z a c i j u а

onda i г a z n i h fizickih nedostataka. Slaba

s l 1 r a п a

i razne

druge pojave dovode do п g г o z e n o s t i n a c i o п a l n o g a Ь i с а . su Bosnjaci

dozivjeli u pocetku Jugoslavije. Vidite meni sin Mehmeda Spahe govorio

kako posjeduje spise iz kojih se vidi da н j e g o v otac htio nazvati svoju

stranku bosnjackom ali mu Ь i l o

г е с е н о

da tome ne smije ni s a н j a t i da

Bosnjake izmislio Benjamin Kallay da to neprijateljski stav prema

drzavi i da oni sami sebe staviti u izolaciju tako da on iz oportunistickih

г a z l o g a uzeo ime

J u g o s l a v e п s k a

muslimanska

o r g a н i z a c i j a

htio ju

nazvati Bosnjacka m u s l i m a п s k a o г g a n i z a c i j a .

Kada su

s t v o г e п e

politicke

s t г a n k e

u Jugoslaviji

р г i ј е A l e k s a n d г o v e

О Ь z п а п е

iz 1929 vladala jedna vrsta d e m o k г a c i j e u Jugoslaviji jer

su uzeti f г a н c u s k i z a k o п i kao o s н o v a sistema. Glavni nedostatak

Vidovdanskoga ustava taj sto davao m a k s i m a l п e politicke slobode

p o j e d i н c u а nije vodio г a c u n a о n a г o d i m a . Nakon Prvoga svjetskog г а t а

izborima u novembru 1920 kada Komunisticka partija d o Ь i l a pedeset i

devet

n a r o d н i h

p o s l a п i k a medu njima Ь i l o nekoliko Muslimana. - U

Makedoniji su gotovo vecinu cinili komunisticki poslanici. U Beogradu

za

g г a d o n a c e l n i k a

Ь i о i z a b r a п

k o m u н i s t a

Filip Filipovic. - Vec tada u

svojoj nevolji i

Ь i j e d i

m u s l i m a п s k e mase van Bosne ispoljile izvjesne

simpatije prema lijevim pokretima

jer

п a c i o n a l n i m s t r a п k a m a

nisu imale

nikakve zastite.

mislim ne ulazeci analizu llistorije Komunisticke partije niti

п j i h o v i l l r a z н i h

kongiesa da se Komunistick a partija ipak previse bavila

klasnom borbom i socijalnim

p r o Ь l e m i m a , р

prilicno zapostavila nacio

п a l r ю p i t a п j e . Tu Ь i l o i i z v j e s н o g a

l u t a п j a

u odnosu na srpski i na l1rvatski

i makedonski

p i o Ь l e m .

P o z н a t e su diskusije Sime Markoviceve sa

S t a l j i r ю m

п a c i o н a l n o m

p i t a п j u

Jugoslavije. Opcenito

g o v ш e C i ,

K o m п

п i s t i c k a partija h i s t o г i j s k i п i ј е Ь i l a ni pozvana tada ni sve do Drugog

svjetskog rata da rjesava nacionalna i t a п j a ali se

s i g п m o

prema a c i o н a l -

nom p r o Ь l e m u drugacije pozitivnije odnosila nego ostale politicke stranke.

Muslimanska b u г z o a z i j a lje •ici

Za п а s vrlo i n t e г e s a n t n o da su se u redovima Komunisticke partije

pred Drugi svjetski rat nasla djeca

u s l i m a п s k e

burzoazije i begovata. su

djeca kojoj Jugoslavija oduzela bogatstvo djeca osiromasenoga plemstva

koja su suosjecala sa svojim familijama i Ь i l a na н e k i nacin ugrozena i

zapostavljena od drzave.

K o m u п i s t i c k a

partija

Ь i l a

jedan od г i j e t k i h

politickih pokreta gdje su oni

p o t p u н o

ravnopravni gdje se nije gledalo

to ko koje vjere.

Mogu г е С i da su pocevsi od Busatlije Karabegovica Brkica

Dizdarevica Cengica Huma i mene sve to djeca Ь i v s i h begovskih

farnilija koja su u krugu Komunisticke partije i ljevice nasla tretman koji

odgovarao ali i prijatel jstvo i drugar·stvo koje u

d r u g i ш

s t r a п k a m a

Ь i l o

gotovo nemoguce susresti. K o r r ш n i s t i c k a partUa Jugoslavije imala u Bosni

i Hercegovini kao simpatizere

m u s l i m a п s k u

omladinu i muslimanske

i п t e l e k t u a l c e i tu nije Ь i l o г a z l i k e izmedu nekoga vda Huma koji

Ь i о

begovsko dijete ili

п e k o g a

U gljese Darlilovica koji

Ь i о

kmetovski sin niti

112


su Ugljesa D a п . i l o v i c ili BoiO Kovacevic mogli osjecati

п e k u p r e d п o s t

zbog

toga sto su Ь i l i Srbl, prema Avdi Humu l Hasanu Brkicu.

Ь i о

KRIVO NAC ONALNO ZABLUDA PODVALA

113

p o t v г d i l i i

u в a p г e d i l i

r a v в o t e z u iz r ata

u s p o s t a v l j a n j e ш

Bosne kao z a s e b в e

г e p u Ь l i k e ,

в ј е в i ш

istorijskim granicama, da se

i s t o v r e ш e в o

suzblo

s г p s k i



kvalitativno novi odnos,

jer

su svi oni pripadali jednome modemom

г a d n i c k o m pokretu,

г a d n i c k o j

stranci u kojoj su djelovali karakteru svojih

osobnih sposobnosti i znacaja. Da ne govorim sada literaturi, koja pred

rat

Ь i l a

naglaseno lijeva i razvijala se u centrima, Zagrebu i Beogradu. Hasan

Kikic u Zagrebu djeluje kao dobar knjizevnik, objavljuju mu se djela, u

Beogradu su Zijo Dizdarevic i niz

d г u g i h

ljudi. Uloga

K o m н n i s t i c k e

partije

u n ш s l i m a n s k o m

p r o Ь l e m u

jest sto ona prirodi svoje stvari nije p ш v i l a

nikakve selekcije, nikakve г a z l i k e na osnovu г e l i g i o z n e i в a c i o n a l n e pri

padnosti svojih clanova. Stoga

ј е Ь i l o

logicno da su izvjesni muslimani

intelektualci imali o d г e d e n i afinitet i simpatije za komunisticki pokret.

DILAS: Ako

su

k o n ш n i s t i

ista dobro napravili, to Ь i l o , u toku ш g o g

svetskog rata, г e s e n j e nacionalnoga p i t a в j a . Razume se, nisu ga potpuno

resili - n e n ю g u c e ga u jednoj mnogonacionalnoj drzavnoj zajednici

odjednom resiti, pogotovo kad se ima vidu kakvi su Ь i l i politicki odnosi.

Oni su ga zasigumo resili na nivou suzbljanja l1I\'atskog i s г p s k o g nacio

nalizma u celoj

J н g o s l a v i j i .

Posle

г а t а

su, na

р г i m е г ,

Makedonci

Ь i l i

zadovoljni r j e s e n j e ш ш a k e d o n s k o g pitanja bez

o b z i г a

da li su Ь i l i za

k o ш u n i z a ш ili n i s н . Slican ш i s l i ш , slucaj i sa M u s l i ш a n i m a u B o s н i , sa

А l Ь а н с i ш а

Kosovu.

Z п a c i , о н о

sto

в а m

n a j v г e d n i j e , н а ш а

k o ш u

nistima, za to nas в a j v i s e optuzuju в a c i o n a l i s t i s г p s k i i hi\'atski. I to s г p s k i

vise н е g о hi\'atski, ј е г

ј е s г p s k i н a c i o n a l i z a m

izgublo hegemoniju u

Jugoslaviji, dok hi\'atsk i nije doblo v e l i k н Н I \ a t s k u , alije ipak doblo d г Z a v u ,

naime d г z a v u kao г e p u Ь l i k u , koja se u e г s p e k t i v i , kao sto

v i d i ш o ,

p г e t v o r i l a

i u n e z a v i s r ш drzavu u toku naseg

v г е ш е n а .

I ш a m jos nesto da kazem. Vec в i s a m

Ь i о

u vodjstvu partije,

Ь i о

sam

o d s t г a n j e н , kad su ш u s l i ш a n i f o г m a l n o i z j e d n a c e в i sa nacUama. Ali cesto

s а ш cuo vulgamu l п i t i k u sa s г p s k e s t г a n e - bez s u ш n j e Ь i l o i sa

h г v a t s k e , ali n a g l a s e н i j a sa srpske s t i a в e - da k o n ш в i s t i

i z ш i s l i l i

ш u s l i m a в s k u в а с i ј н ,

da to

p l e в u ш s k a

в а с i ј а , i

s l i c в e

kvalifikacije,

u v г e d l j i v e

za

е d а в

в a r o d .

R a z u ш e

se, k o ш u н i s t i su, tamo

в e g d e

sesdesetih

ili s e d a ш d e s e t i h g o d i в a , stali s t a в o v i s t e da su m u s l i ш a n i nacija kao i

drugi. M e d j u t i ш , komunisti su i s t o v г e m e в o p г a g m a t i c i , koliko su utopisti u

k o н a c в i m ciljevima о в i su u tekucoj politici p г a g ш a t i c i . Tito i vodjstvo su

videli da ш u s l i ш a в i ojacali kao posebni

f a k t o г

u B o s в i i

r a z u ш l j i v o ,

i

h г v a t s k i

в a c i o в a l i z a ш . VodeCi ljudi u Partiji vodili r a c u в a , uocavati

р г о ш е n ј е в е odnose,

Sll

tako

jednostaVBO

priznali

c i n j e в i c u

da

u s l i m a n i

в i s u

politicki zaostaliji od ostalilr Bosanaca da

е ш а в i k a k v i h

razloga da

budu u politickoj teoriji i politickoj praksi

t г e t i г a н i

drugi в а с i п п е g о S r Ь i

i Hvati. Р г е ш а

t о ш е , п е г a d i

se i z m i s l j e п o j

п a c i j i , ј е г

nacije niko i ne

ш о z е

i z ш i s l i t i

- to su

b u d a l a s t i в e ,

to kao kad

п е k о

г е k а о

da

i z ш i s l j e n

covek.

M i s l i ш

da su

k o ш u п i s t i

o d i g г a l i u г e s a v a п j u

в a c i o n a l n o g

p i t a в j a

s а ш о

d e ш o k г a t s k н

в е g о

i

p l e ш e в i t u

н l o g u в а nivou e v г o p s k o g l i b e г a l i z m a ,

ј е г svaka в а г о d в о s t i ш a l a jednaka р г а v а i svoju d r z a v в o s t : to se

k o m н в i s t i ш a ш о z е

р о г е с i bez o b z i г a sve surovosti i sarnovolje koje

su

k o n ш n i s t i ispoljili. Naziv M u s l i ш a в i bez s u ш n j e a p s u r d a п : stvorio

k o n f н z i j u k о ј н в i k o nije mogao razumeti, i s k o г i s t i l i su ga nacionalisti za

n e g i г a n j e в a c i o n a l r ю s t i

m н s l i ш a в a ,

р а ј е

i sada vazno,

k l j u c r ю , p г i h v a t a n j e

в a z i v a Bosnjak. Ne slucajno, п a c i o n a l п i s t i - cak i oni u m e r e в i j i , ako takvih

i ш а -

izbegavaju i

i s ш e v a j н

taj naziv. No

н р г k о s

toj konfllziji u kojoj jedno

veliko slovo

о d г е d н ј е в а г о d п о s t

ipak takav stav to

k o ш н в i s t i c k o

Ь i l o k o г a k u p г i z в a v a n j н etnicke posebnosti ш u s l i ш a в a . Eto, u politickim

konfuzijama cesto se в а d е zmce p a ш e t i i vajde.

ZULFIKARPASIC: Svakako politici k o ш u в i s t a ima grubosti, niz

p г o -

pusta, sto su p r o t i v в i c i , i narodi, osjetili kao balast. Ali п e p o b i t n a

с i в ј е в i с а

da su

k o m u в i s t i

u toku

г а t а o d i g г a l i

za Bosnjake jednu historijski

pozitivnu ulogu, tim samim sto su

v г l o e n e r g i c в o

i в e d v o s m i s l e n o pobljali

cetnicki p o k г e t , masakre nad

B o s n j a c i ш a

i sto su se

b o г i l i

protiv ustasa.

DILAS:

Oni su pobijali i tu hi\'atsku teoriju

n ш s l i m a n i r н a

kao Њ v a t i m a .

Z U L F I К A R P A S I C : v а п svake s u n ш j e . to ni u kom slucaju zelim

u m a в j i t i p o z п a j u C i

i

в е k е

cinjenice koje su za mene

Ь i l e p r e n a g l a s e п e ,

ali

tumaCim to р г i ј е svega s t i c a j e ш okolnosti - o k o l п o s t i m a da

p a г t i z a в s k i

p o k г e t iznikao kao г e a k c i j a ustaske pokolje, da su ti ustaski pokolji Ь i l i

iskljucivo prema

S г Ь i ш а ,

da su Srbl Ь i l i ugrozeni u svojoj e g z i s t e в c i j i od

ustaskog pokreta, da su

r н o r a l i

prvo pobjeci, se organizirati. Medu tim

S г b l m a

koji su otisli u sumu pobjegavsi р г е d ustasama

Ь i l i

su, u pocetku,

114

BOSNJAK

ADIL


komunisti izmijesani s cetnicima. On da se dogodilo i to

da

su jedinice ljudi

i k.rajevi koji su se o p г e d i j e l i l i za partizane imali u svojim redovima

KRIVO NACIONALNO ZABLUDA ILI PODV ALA

115

S a г a d n j a s

komunistickim clisidentim



elemenata koji su bili skloni velikosrpstvu cetnistvu i ta granica medu

njima se nikada nije mogla povuCi. Vrlo interesantno da teorija

komunista

i l a

kako sirotinja za nas protiv bogatih

dokje

u

a r t i z a п i r n a

Ь i l o

potpuno obratno. Bogatiji seljaci iz nizine koji su zivjeli u kontaktu s

muslirnanima Ь i l i

su za

a т t i z a п e

dok su oni s visokih

b o s a п s k i h

brda ona

s i r o t i п j a

stocari

Ь i l i

glavni oslonac cetnickoga pokreta. S druge strane

Ь i l o

isto tako logicno da su S r Ь i htjeli ne htjeli i iz gradova i sa brda stupili

Ь i l o

u cetnike

Ь i l o

u partizane. Kako ih

е Ь i l o

mnogo iz te mase su partizani

m o Ь i l i z i r a l i

svoje kadrove. Tako su se u komunisticku partiju

u r ю s i l e

sve

natruhe n a c i o п a l i z m a . Partizanska vladajuca klasa

Ь i l a ј е

pretezno srpska i

р г е m а tome na neki

п a c i n

ispoljila i artikulirala srpstvo kroz partiju vise

nego sto su u Bosni to mogli uciniti Hrvati i Bosnjaci.

Jos prije sadasnjega rata u vrijeme kad

s a т n

se vratio u Bosnu

d o Ь i o

sam

podatak da Savezu

k o m п n i s t a

Bosne i


dvije treCine clanstva

cine

S r Ь i

iako oni cinili nesto manje od

t r e C i п e

stanovnistva. Dakle oni

su u o d n o s п z a s t п p l j e n o s t u

s t a n o v n i s t v п Ь i l i

u vlasti

o d n o s п o

u

vladajucoj partiji vise nego duplo zastupljeni. Nasuprot njima su

m u s l i m a т l i

koji su cinili

p r i Ь l i z п o

polovinu

s t a n o v п i s t v a c i п i l i

cetvrtinu clanstva u

partiji. se svakako ogledalo u

п a g l a s e n o m f a v o r i z i r a п j u

jedne strane i

osjecanjima

п e r a v n o p r a v п o s t i

drugoj strani.

Medutim moze se reci to su male greske u formi prema onome

g l a v п o m e

i historijskome stavu da komunisticki sistem svojom politikom

omoguCio stvaranje bosanske r e p u Ь l i k e omoguCio kakav-takav ravnopravni

odnos

m u s l i m a п a

u toj

r e p u Ь l i c i

otvorio vrata ustanova i skola svim

п a r o d i m a . I s t i п a opet da su u primanju u vojne akademije i u milicijske

skole procenti

Ь i l i

jako u korist

S г Ь а

ali tu ulogu igrala i tradicija

posebno jaka p a r t i z a п s k a tradicija. Medutim

n ш s l i m a n i

su se vise

opredjeljivali za

п a u k e .

dakle

Ь i о

dvosjekli mac nesto pozitivno i

n e g a t i v п o

za nas:

m u s l i m a т l l

su isli medicinu u tehniku u nauku tako da

mogu tvrditi kako veCina tehnicke inteligencije Bosne i Hercegovine od

koje zavisi industrija privreda i

п a u k a , Ь i l a n ш s l i m a n s k a ,

dok

v e C i п a

i п t e l i g e n c i j e skolovane u

п p r a v n i m

skolama i

z a p o s l e п e

u upravnom aparatu

Ь i l a srpska. davalo povoda za i z v j e s п e kritike i sam i sam takve

stvari kritizirao da previse Srba u stampi u televiziji u skolama u upravi

u

p a т t i j i

itd.

Razmisljao sam kako da se taj

p r o Ь l e m

ispravi poslije izbora. Morao se

izbjeci dojam da se

S r Ь i

otpustaju iz sluzbe. Tu sam uvidio

j e d п u

od

opasnosti za

г a s p i r i v a n j e

nacionalnih sukoba. Posto se manje-vise radilo

partijskim kadrovima Ь i о sam misljenja da za

j e s a v a п j e

tog

p r o Ь l e m a Ь i l a

neophodn a saradnja sa Savezom komunista odnosno SDP-om. Predlozio

sam Izetbegovicu da ponudimo koaliciju ne

s а п ю

zbog toga nego i zbog

ostalih

p r o Ь e m a

za koje sam mislio da mogu nastati izmedu naroda Bosne.

Nazalost Stranka sve vise i vise isla u pravcu politicke vjerske i

n a c i o п a l n e

iskljucivosti koja

o п e m o g u c a v a l a

takvu koaliciju i

г e f o r m i r a n i k o п ш п i s t i su Ь i l i u v ј е г е п ј а da izborima d o Ь i t i

a p s o l u t п u

v e c i п u .

Posto sam se u

e m i g г a c i j i

kriticki bavio ideoloskim postavkama komu

п i z m a i

п j i h o v i m p r a k t i c п i m r j e s e п j i r n a

moram

k o п s t a t i r a t i

da od svih

k o п ш п i s t i c k i h

zemalja

n a c i o п a l п o

pitanje i l o najljudskije

r i j e s e п o

u

Ь i v s o j

Jugoslaviji. Na primjer

o d п o s

prema Madarima prema m a п j i п a m a uopce.

Niz r a z п i h prava koja su manjine imale

п а o s п o v u t a d a s п j i h z a k o п a

i

d r z a v п o g

u r e d e п j a nadilaze prava koja su

m e d u п a r o d п o u s t o l i c e п a

kao

prava manjina. Z a a т l j i n e se nigdje predvidaju drzavne ustanove forme

koje Ь i t i u njihovim rukama dok su a u t o n o m п e o Ь l a s t i Kosova i

Vojvodine kasnije

d o Ь i j a l e

i drzavne atribute. autonomne o Ь l a s t i davale

su predsjednika savezne

r e p u Ь l i k e

i niz drugih

u п k c i j a

sto

Ь i о s p e c i f l k ш n

Titove Jugoslavije koja u rjesavanju nacionalnoga

р г о Ь l е m а

isla dalje

nego druge socijalisticke zemlje dalje nego sto

i le

i zapadne

demokracije.

n a c i n п

rjesavanja

n a c i o n a l п o g

pitanja Titov

г e z i m

i

partizanski pokret imaJi

U

j e d n п

z a c п d o J i Ь e r a J n п

politikll i donijeJi

ll

rjesenja

p r o Ь l e m a

Ь i v s i h

j u g o s l a v e п s k i h

zemalja koja su mogla sprijeciti

п a c i o n a l n e

sukobe. Nedostatak toga svega jest da se to rjesavalo

nedemokratskim

p п t e m ,

bez

г a t i f l k a c i j e

i

s п d j e l o v a n j a

izabranih narodnih

predstavnika nego u

s t r a п a c k i m

forumima.

Ali eto dozivjeli smo tu tragediju da smo usli u

k a t a s t r o f п

nacionalnih

obracunavanja. Z a to

s п o s e

odgovornost velikosrpski i velikohrvatski nacio

nalizmi

n a c i o п a l i s t i c k e s t r a т l k e

koje su se pojavile na razvalinama

k o m п

nizma

а п i s u Ь i l e

spremne uziviti se u demokratske procese. Boljsevicki

116

B O S N J A К - DILZULFIKARPASIC

ш e n t a l i t e t i k o ш u н i s t i c k i kadrovi s t v a ш o su

Ь i l i

nosioci toga brutalnog

n a c i o n a l i z ш a . Dogodila se s i ш Ь i o z a balkanskog n a c i o n a l i z ш a i

o l j s e v i z ш a

KRIVO NACIONALNO ZABLU DA ILI PODV ALA

117

s v e l i k i ш n a c i o n a l в o Muslimani, s ш а l i ш da с ш е religijsku

orijentaciju,

Ь i l o

straha od reakcije

h г v a t s k i h

i sr·pskih в a c i o n a l i z a ш a . Iz



u n а ј g о г е ш izdanju.

NADEZDA:

Vi ste u e ш i g r a c i j i

k г i t i k o v a l i

politiku k o ш u n i s t a , posebno

njihovu

n a c i o в a l n u

politiku.

ZULFIKARPASI<: ::

Bilo dosta s t v a г i koje su

ш e n i

u e ш i g r a c i j i s ш e t a l e .

Vi znate da Rankovic poslije rata vodio politiku

f O i s i г a n j a

iseljavanja

ш u s l i ш a n a

iz Sandzaka i iz Makedonije u Tursku. ljudi koji su

Ь i l i

slavenskoga porijekla, koji su govorili bosnjacki jezik, Sandzaklije, kad su

otisli u Tursku

a u t o ш a t s k i su i z g u Ь i l i d г Z a v l j a в s t v o . Bilo s druge s t г a n e

slucajeva da su

c e t в i c i e ш i g r a n t i ,

za koje se

z в a l o

da su

u Ь i c e , v г b o v a n i

da

se vrate u Jugoslaviju, da se njihova djeca vrate u

z e ш l j u

gdje se

d г z a v l j a n s t v o a u t o ш a t s k i р г i z в а ј е ,

dok se

S a в d z a k l i j a ш a

koji su otisli u

Tursku, htjeli su se v г a t i t i u svoju d o ш o v i в u , nije dalo ni da pridu

d i p l o ш a t s k i ш p r e d s t a v в i s t v i ш a , jer

su

s ш а t г а в i s t r a n i ш d r z a v l j a n i ш a ,

koji

vise sa

s v o j o ш Ь i v s o ш d о ш о v i в о ш n e ш a j u в i k a k v e

veze. Naisao

s а ш

u

T ш s k o j na niz ljudi koji su rekli da se htjeli

v г a t i t i ,

ali

drzavljanstvo oduzeto. Kad su odlazili ш o r a l i su potpisati da se vise ne

ш o g u

vratiti. Mogu se s а ш о kao turski

d г Z a v l j a в i

zad 'Zati ograniceno

v г i ј е ш е

uz

obavezno prijavljivanje policiji.

S

o ш u в i s t i ш a

se ne s l a z e ш kad u pitanju priznavanje r r ш s l i ш a п s k e

п а с i ј е . M i s l i ш

da

ш u s l i ш a в i ш a

trebalo pustiti da oni

s a ш i i z a b e г u

svoje

в a c i o п a l n o i ш е . Kritizirao s а ш r e z i ш sto 1963. g o d i в e п а п е k о ј

sjednici,

ј е d п i ш

a k t o ш

o d г e d i o i ш е

naciji. Kakav apsurd, daju jedno

г e l i g i o z n o i ш е ,

koje nas u stvari dovodi u

s ш i j e s a n

polozaj i otvara

p r o t i v n i c i ш a

te nacionalne politike

a r g u ш e n t e

da o g u kazati: kakva to

nacija, to vjerska grupa i z ш i s l j e n a u epruveti na

j e d n o ш e

zasjedanju,

odnosno na jednoj

p a г t i j s k o j

konferenciji. Razgovarao

s а ш t о ш е

s

n e k i ш

k o ш u n i s t i c k i ш f u n k c i o n e r i ш a .

Ј е d а п

Nijaz Durakovic

52

je i a п a s u v j e r e п da

su k o ш u n i s t i

ш о г а l i

tako postupiti, jer su se

n ш s l i ш a n i

tako osjecali.

s ш a t r a ш

da to netacno.

S ш a t r a ш

da su pisci poput Atifa Purivatre i Alije

Isakovica, koji su pisali protiv bosnjastva,

Ь i l i

a в i ш i r a n i i

a n g a z i г a n i

od

K o ш u n i s t i c k e p a г t i j e . U v j e r e в s а ш kako u dokazivanju, da su M н s l i ш a n i

52

Nijaz Durakovic. profesor univerziteta i pisac.

Ь i v s i

predsjednik Centralnog komiteta

SK Bosne i Hercegovine, pripadao reformistickom krilu. Sada predsjednik SDP. Godine 1993

objavio zapilZenu knjigu "Prokletstvo muslimana"

straha pred в ј i ш а , prije svega pred s r p s k i ш n a c i o n a l i z ш o ш , p a г t i j a ј е

doni ela jedno neprincipijelno i

e a d e k

vatno rjesen nepotrebno se uplecuCi

i i z ш i s l j a j u C i

B o s n j a c i ш a п a c i o в a l n o i ш е .

DILAS: Meni posto ste sad

p o ш e n u l i

naziv B o s п j a c i ,

Ь l i z a k

taj naziv,

jer·

z n a ш

da

t r a d i c i o n a l a в

vec od Srednjeg veka:

ш u s l i ш a в i

koje

s а ш

poznavao B i j e l o ш Polju i druzio se s n j i ш a , uvek govorili da su

Bosnjaci. U

ш о ј о ј

porodici

Ь i о

s l н g a ш н s l i ш а в , Besir н l e v i c iz o k o l i в e

Rozaja. Bio

n e p i s ш e n - s а ш

ga naucio

p i s ш e в o s t i

sto в i ј е

Ь i l o

tesko

ј е г ј е on Ь i о v г l o Ь i s t a r : on prost da ne ш о z е prostiji Ь i t i uvek govorio da

Bosnjak.

I ш а u nazivu Bosnjak

e z g o d n i h s t г а п а

sto ga S r Ь i i Н r v a t i ne p r i h v a t a j н

jer on

v r е ш е в о ш

specificiran kao

в a z i v

za

u s l i ш a в e . ш о ш е ш i s l j e п j u

to

slaba strana tog в a z i v a . No, г а z u ш е se, ш н s l i ш a n i ш a , odnosno

B o s n j a c i ш a , ne

ш о z е в i k o

p a ш e t a n i cestit osporavati da se zovu kako oni

zele i kako oni

s ш a t r a j н

da njihovo

р г а v о i ш е .


Eto, to

o s p o г e n o

i od SDA, Stranka prihvata

k o ш н в i s t i c k i в a z i v

M u s l i ш a n i

s

e l i k i ш

i proglasava neprijateljirna ш е n е

i sve

о в е

koji su prihvatali i sirili bosnjastvo, da sada uzela

o s в j a c k o i ш е

prosto kao da ga ona i z ш i s l i l a

DILAS: Da, ali SDA н z i ш а i koristi r e l i g i j н kao o s n o v в o obelezje.

ZULFIKARPASIC:

В о ј i ш se da ovo bosnjastvo koje SDA prihvatila

s ш i s l j e n o da oznaci stanovnike ovoga dijela Bosne koji u podjeli

t г е Ь а

pri

pasti ш u s l i ш a n i ш a . S d r н g e strane, ovo в a c i o n a l n o i ш е svakako postati

i s t i в s k o

nacionalno

o Ь i l j e z j e ,

jer zivot

i ш а

s v o j н

d i n a ш i k н

i

z a k o в e

koji

se razvija. Do pobjede ovoga р о ј ш а ш o r a l o kad-tad

doCi.

B o s в j a s t v o

ш о r а

Ь i t i

p r i s t н p a c n o i k t o l i c i ш i P I Ћ v o s l a v c i ш a kao sto ј е Ь i l o i u pro

slosti.

DILAS: Vuk Karadzic н р о t г е Ь l ј а v а о taj t e r ш i n - B o s в j a c i .

Z U L F I К A R P A S I C : Vidite,

i ш а

Њ v a t a i Srba koji ostali u

S a r a j e v н ,

koji

sve ove

ш u k e

prezivjeli i koji otvoreno kazu da se osjecaju

B o s n j a c i ш a .

118

BOSNJAK ADIL


sam, evo, neki dan gledao jednu emisiju na televiziji gdje Gajo Sekulic,

nas profesor filozofije u Sarajevu, na pitanje njemackog ю v i n a r a koja nje



gova nacionalna opredijeljenost, kaze - Bosnjak. to njemu moze

osporiti?

NADEZDA:

Vi spadate u najupomije i najdoslednije borce da se musli

manima Bosne prizna pravo da se nazivaju Bosnjaci. Navodite primere da

i pripadnici drugih naroda, ali stanovnici Bosne, sebe smatraju Bosnjacima.

Ime naroda za kulturu i tradiciju izuzetno vafno i jasno da

s u z Ь i j a n j e

pr ava da se to ime koristi zadire u krsenje

o s n o v н i ћ

l j u d s k i ћ prava. Ali sta

se desilo da postojao drugaciji odnos u savezu komunista prema toj ideji

i da prihvacena i dozvoljena upotreba imena Bosnjak . Da li taj cin

sam s e Ь i s u z Ь i j a o agresivnost srpskog i ћ r v a t s k o g н a c i o n a l i z m a ili da li

u njemu Ь i l o snage da se postavi kao brana aktuelnom krvoprolicu i talasu

zlodela u Bosni?

Z U L F I К A R P A S I C : ћ i p o t e z a koju ћ i s t o r i j s k a analiza tesko

p r i ћ v a c a

mada tome covjek uvijek razmislja. Sigumo

Ь i о

veCi

otpor u

redovima п a c i o n a l n i ћ ili n a c i o п a l r ю

n a t r u n j e n Љ

e l e m e п a t a u k o m u п i s t i c k o j

partiji, nego sto е Ь i l o protiv muslimanstva kao п а с i о п а l п о g о s ј е с а п ј а jer

tim ljudima u

p r i п c i p u

smetalo s t v a r a в j e muslimanske nacije. Oni su

zamjerali i govorili da su

k o m u п i s t i

izmislili i stvorili muslimansku

п a c i j u .

Dakle, taj cin r i z в a v a п j a muslimanima в ј i ћ о v а

n a c i o п a l n o g

identiteta

Ь i о

pozitivan,

а z a ћ t i j e v a o i z v j e s в a

o b j a s в j e n j a i svakako е Ь i l o l o g i c п o da

izazivao

o d r e d e п e

reakcije s

r a z n i ћ

strana. primjer z п a m

jer

sam

tome d o Ь i o dokumentaciju, da konferencijama koje su komunisti

sazivali i diskutirali Ь i l o

п e k o l i k o

Srba koji su smatrali da adekvatno ime

za muslimane Bosnjak, dok su п e k i muslimani to

p o t c j e п j i v a l i .

Poznati

akademik i profesor univerziteta, llistoricai Branislav Durdev

53

, govorio

partijskim

k o n f e r e в c i j a m a p o z v a в

od

s t г a n e

Centralnog komiteta, da

muslimanirna treba nametati neko drugo irne kada oni irnaju iz S r e d в j e g a

vijeka do dana d a n a s п j e g a svoje ime kad su se uvijek zvali Bosnjacirna.

njegova formulacija. Dakle vidite, to su Ь i l i ljudi koji su razumjeli,

p o z п a v a l i ћ i s t o r i j u sklorli da se ne trafe п e k i surogati, pogotovo ne

п е k о vjersko irne za a c i o n a l n u identiflkaciju

п ш s l i m a п a .

53

Branislav Durdev (1908-1993), turkolog, profesor sarajevskog filozofskog fakulteta,

p r e d s j e d п i k ANUBiH, direktor Orijentalnog

i п s t i t u t a

u Sarajevu.

7

ZAL ZA

BOSNOM

U EMIGRACIJI

DILAS: Kad ste u ernigraciji, jeste li osecali nostalgiju za Cengicirna,

za porodicom? Jeste li uspevali

ma

kakvu vezu da odrzite sa njima?

Z U L F I К A R P A S I C : Stalno i Iedovno sam imao vezu. Prije svega, imam,

kako r e k o ћ dva brata u Turskoj, koji su vrlo sentimentalno vezani za

mene i za koji su mi dolasku u e migraciju omoguCili da odem u

Tursku. Ali, cilj mi nije

Ь i o . d a

idem u Tursku, zelio sam ostati u Evropi. Ima

ljudi koji mogu i

о н Љ

koji ne mogu podnositi

s a r r ю c u

irna koji su mnogo

odani farniliji, irna ljudi koji su odani stvarima. sam

Ь i о

vezan za majku,

s kojom sam se dopisivao, tada se nije moglo telefonirati, dopisivao sam se

i sa sestrama, ali m ш m priznati da mi vise falila Bosna н е g о familija.

C u d н o v a t o .

u kom slucaju ne umanjuje

т о ј

veliki

s e н t i m e n t

prema

familiji, ali neki narocito bolan osjecaj, sentirnent i nostalgiju nisam imao.

Bio sam uvjeren da

a r н

morao в a p u s t i t i B o s r ш . mi Ь i о motiv, posto

sam u to

Ь i о u Ь i j e d e n

s tim sam Ь i о nacisto.

Kad sam dosao iz partizana u Sarajevo, в i s a m otisao u Focu.

Б о ј а о

sam

se vidjeti svoj spaljeni i o r u s e н i giad. Focu sam vidio tek kad sam dosao iz

emigracije,

п a k o n

cetrdeset g o d i п a . Ali, kad sam nakon Drugog svjetskog

rata dosao u Sarajevo, iako sam imao a u t o m o Ь i l i sofera, nisam isao u Focu.

Znao sam da spaljena.

I

kada su

mi

rekli da

mi

izgorjela kuca, izgorjelo

ovo, ono, e d n o s t a v r ю sam se suzdrzao da odem. Farnilija mi vise nije zivjela

u Foci.

Na

Vase pitanje jesam li imao

п o s t a l g i j u

reCi cu da to smatram cisto

subjektivnim osjecajem. Ima ljudi, sada to vidirn, koji su dosli iz Bosne, koji

imaju tamo familije, kojirna su familije stradale, imaju vremena za sve

svoje i najmanje

p r o Ь l e m e .

Ne

kafem

da to neki egoizam ili povrsnost,

ali ocevidno ljudi na razlicite п a c i n e dozivljavaju svaki g u Ь i t a k i svako

odsustvo, i svaku ljubav, i svaku zalost. sam

v j e r o v a t п o

vrlo intenzivno

12

BOSNJAK DIL

ZULFIK RP SIC

dozivljavao nedostatak svoje familije i sredine na koju sam Ь i о navikao,

nedostatak drugova, sve me to mnogo mucilo. U svakom slucaju

Ь i о

sam

Z L

Z BOSNOM

U

M I G R A C I Л

121

Nisam Ь i о spieman akceptirati onu stvamost kao ostvarenje mojih

mladalackill

s п o v a .

Daleko od toga Znao sam da kad-tad doci do otvo



citav zivot jako vezan za svoju familiju, ali to nije Ь i о motiv niti moga

odlaska iz zemlje, niti moga zivota. Kada se kasnije moglo putovati iz

Jugoslavije, dolazila mi familija, sestre, rodaci. ISao sam u T u г s k u , imao

sam tamo kontakte s njima, tako da tu п i ј е Ь i l o prekida veza.

NADEZDA:

Sam odlazak u emigraciju doneo fizicki prekid nekih

kontakata i veza. Osim toga, Vi ste, odlazeci iz zemlje, raskidali sa jednom

ideologijom i svakako ste i l i svesni da menjajuCi poziciju visoko rangiranog

cinovnika partijske oligarhije sa pozicijom e m i g r a п a t a stvarate dubok jaz

izmedu sebe i o j u c e r a s п j i h saboraca. Koliko Ь i о dubok raskid sa onim sto

ste voleli, ostalo iza Vas u Jugoslaviji?

Z U L F I К A R P A S I C : Odlazak u emigraciju nije donio neki specijalno duboki

raskid, jer sam zivio za o s n и i nikada se s njome nisam rastajao, s njenom

l i t e r a t u г o m , s j e п o m sudbinom. Raskid s farnilijom i s nekadasnjim nacinom

zivota nacinio sam jos Jugoslaviji.

М о ј а

familija zivjela u jednom stanu

Sarajevu,

а ј а

sam

Ь i о

u

S a ш j e v u

u drugom stanu. Dakle,

Ь i о

sam vec

iscupan iz one predratne siedine, one moje kuce,

п ю ј е Ь i Ь l i o t e k e ,

mojill

avlija, svega onoga sto sam opisivao, sve to vise nije e g z i s t i г a l o . No, kao

mlad, politicki aktivan covjek toga nedostatka vjeiovatno nisam ni Ь i о

dovoljno svjestan.

Prijatelji i d г u g o v i mi u pocetku jako nedostajali, ali kad sam polazio

iz Sarajeva nikome nisam kazao. Odnosi su

Ь i l i

takvi, svaki osjetio svojom

duznoscu da me z a d г Z i , milom ili silom. Dakle, ta prijateljstva, koja su imala

duboke s a d г Z a j e , funkcionirala su u jednom г u g u iskljucivo pod odredenim

okolnostima. Posto sam taj k г u g napustio, Ь i о sam svjestan da se

za

mene

sve izmijenilo. Bio to pocetak novog zivota. Kasnije, kada proteklo

mnogo vremena i kad sam d o Ь i o vremensku, e m o c i o n a l n и i i n t e l e k t u a l n и

distancu i kada sam na sve te dogadaje drugacije gledao, za

с и d о ,

vratila se

tuga za mladoscu i zal za nekim i z g u Ь l j e n i m prijateljstvima nepiolazne

vrijednosti. Isto tako sam se osjecao prema dogadajima: smatram sretnom

okolnoscu da sam se aktivno borio p ю t i v fasizma, za s l o b o d и svog naroda.

Cinilo mi se da se za Iaskid pripiemam jako dugo,

jer

sam se

m и c i o

i

lomio, stvamo trajalo dva mjeseca.

renog sukoba. S moje strane

е Ь i l o

vec suvise zamjei"ki i kiitike. Bilo mi

isto tako, jasno da se neizbjezni sukob zavrsiti na moju stetu, sto znaci da

i z g u Ь i t i

glavu. se nije moglo izbjeCi, niti sam to zelio. Jedini

p r o Ь l e m Ь i l a ј е za mene majka. I z g u Ь i l a sina Sabriju, koji u tridesetoj

godini

u Ь i j e n od cetnika. a nju moje stiadanje Ь i l o pievise. I to

svakako

Ь i о

razlog da se odlucim za odlazak iz zemlje.

DILAS:

U prvim

g o d i п a m a

emigiacije snalazite se sami?

ZULFIKARPASIC: U e m i g r a c i j и sam otisao preko Т i s t a . Nikakve pre

dodzbe svemu sto me ceka nisam imao. Р г i ј е

г а t а ,

sto s familijom, sto s

bratom boravio sam vise puta u inostranstvu Turskoj, Italiji, Francuskoj,

A u s t г i j i , Njemackoj. Poslije rata, u ljetu 1945,

Ь i о

sam sluzbeno u Italiji

mjesec dana celu jedne delegacije, koja uredila da se iz t a l i j a п s k i h luka

roba, sto tamo lezala i

Ь i l a п а m i ј е п ј е п а

za zemlje koje su usle u

o k v i г

Jugoslavije, posalje п а o d r e d e п a mjesta. Od tog putovanja jos sam imao vizu

e п g l e s k i h o k u p a c i o п i h

t г u p a .

Zemlju sam

a p u s t i o

pocetkom

f e b ш a r a

1946.

S autom i

s o f e ю m

sam dosao do Zagreba, do L j u Ь l j a п e , gdje sam

p r e п o c i o u Hotelu " S l o п " . S u t г a d a n sam a s t a v i o autom do

Т r s t a .

Preko Trsta

sam otisao u Rim. М о ј а Ь ш с а iz T ш s k e s kojima sam odmah s t и p i o u vezu,

o Ь i l a t o su me pomagala te sam imao

d o v o l j п o

sredstava za zivot. Htjeli da

dodem u T u г s k u .

U Rimu sam п а s а о m п o o ljudi iz S a г a j e v a i ostale В о s п е . su Ь i l i i

п e k i

koje sam otprije

o z п a v a o :

Alija Suljak, Rudi

Z u Ь i c ,

Semso Deivisevic,

B o g d a п Radica

54

, А l Ь е г t Р а р о i

m п o g i

drugi. Tu sam п а s а о cak i e d п o g

politickog a k t i v i s t и ,

T e и f i k a

Kalajdzica, koji

Ь i о

u

i t a l i j a п s k o m

l o g o ш ali

se zadrzao u Rimu i studirao. Sprijateljili smo se. Vrlo

f i п

i o b r a z o v a п

covjek, s i п j e d п o g a od и g l e d п i h p o t p i s п i k a M o s t a г s k e R e z o l и c i j e iz 1941.

Teufik mi

m п o g o

pomogao da se

s п a d e m

i

п a d e m p o g o d п o

drustvo.

U p o z п a o

sam

s l a v п o g

k i p a г a

I v a п a

Mestrovica, kao i velikog hrvatskog

slikara Jozu К l j a k o v i c a , vodece l j и d e HSS-a Josipa Т о г Ь а r а , Р е m а щ

54

Bogdan Radica. hrvatski novinar,

p u Ь i c i s t a

i diplornata, zivi u Ne\v Yorku, za vrijeme

Drugog svjetskog rata podrzavao NOB, poslije rata se u emigraciji angazirao kao p u Ь i c i s t

protiv jugoslavenskog rezima.

122

BOSNJAK ADIL


Reberskog, Bazu Vuckovica, s kojima sarn se cesto vidao i politizirao.

Narocito za mene Ь i о interesantan Ante Ciliga, pisac i

p u Ь l i c i s t a

Ь i v s i

ZAL ZA BOSNOM u EMIGRACIJl

123

u Austriji. Postali smo veliki prijatelji, tako da on spada u red mojih najvecih

prijatelja koje sam imao u zivotu. Monsirrjor Juretic mi ponudio da dodem



urednik Borbe , koji imao bumu proslost i dobro p a r n c e н j e mi

mnogo toga iz svoga bogatog politickog zivota ispricao. Rimu sarn proveo

osarn mjeseci. Svaki dan do podne sam isao u п ш z е ј е i sistematski

o Ь i l a z i o

p o v i j e s н e

z н a m e n i t o s t i . Sarn ili s Teufikom, s knjigarna i Ь i l j e s k a m a pod

rukom.

Iz Austrije su mi se javili neki prijatelji i posjetili su me Fadil Merhemic,

Esad Hrasnica i Medzid Sahinovic. О н i su Ь i l i uzrok sto sarn odluCio otiCi

u Austriju. Preko Svicarske sam dosao u Tirol, gdje sarn se zadrzao u

Innsbrucku i upisao se na univerzu, na kurs jezika. Tu s a r н upoznao

svoju buducu z e н u T a t j a н u Niksic, koja sa sestrom Dunjom, tamo

studirala.

Sve u mom zivotu malo cudno i komplicirano, i moja zenidba. Zena

u koju sarn se

z a l j u Ь i o

Ь i l a scer ustaskog ministra Dr. Ante Niksica stara

pravaska licka obltelj. izazvalo buru kod nekih hrvatskih emigranata,

naroCito kod grupe f r a н j e v a c a koji su Ь i l i u Innsbrucku. Dnevno su

d e r н ш c i r a l i majci, se ukopcao i otac iz

B u e н o s

Airesa. Pisao da se

raspitao meni i da vjeruje kako sarn na svom mjestu , ali ako presao

na katolicku vjeru, da to

Ь i о н a j b o l j i

dokaz, te da tom

s l u c a j н

ne

Ь i о

piotiv njene н d а ј е za

m е н е .

sam mu

н l j u d n o

pisao - ako trebam

dokazivati н е k н ispiavnost promijenom vjere, p r e v e s c н Tanju islarn.

Vjencali smo se р г i ј е

н е g о

sto doktorirala, u m а ј н 1949. i braku s njom

sam cetrdeset i pet godina.

Gracu sam

н p o z n a o

predsjednika

f i н a n c i j s k e

direkcije, koji Ь i о

daljnji rodak moje zene, Ratkovic. Ti su Licani igrali veliku ulogu u Austro

ugarskoj

monar'hiji. Njegov otac

Ь i о

feldmarsal,

Н г v а t Ь i о

antifasista

i

e m i g r a н t

u Engleskoj, za vrijeme Hitlera. On nas uveo u jedan visi sloj

austrijskog drustva.

Kad smo dosli u Svicarsku, u Fribourgu zivio kao emigrant jedan

katolicki svecenik,

m o н s i н j o r Augustin Juretic, P i i п ю r a c iz Rijeke. Bio

vrlo Ь l i z a k Maceku i

Н г v a t s k o j

seljackoj stranci i vrlo aktivan u emigraciji.

On vjerovao da komunizam u Jugoslaviji propasti. to vrijeme, u

Americi i Engleskoj, postojale

r azliCite

organizacije koje su se pripremale

za pad komunizma, praveCi programe sta sve treba iznova izgraditi, od

ekonomije do univerziteta. Tu su

Ь i l i

angazirani razni strucnjaci.

M o n s i н j o r

Juretic mene kontaktirao preko monsirrjora Jagodica u Lincu, dok sarn Ь i о

u Svicarsku. Tako sarn dosao u tu zemlju.

DILAS: Jeste li Ь i l i svesni, pre odlaska za Svajcarsku, da u Becu opasno

ziveti? Da mogu da vas napadnu, kidnapuju. Jeste li osecali strah, jeste li

primeCivali da vas neko prati?

Z U L F I К A R P A S I C : Bilo pokusaja da me se u Ь i j e jos u Rimu, zatim dok

sarn

Ь i о

u

L i н c u

u Becu, ali sarn mislio da to mozda nije tako drarnaticno.

Ali kad su me austrijske vlasti pozvale i upozorile,

р а о н d а

u Rimu Englezi,

р о с е о

sam se paziti. Bilo takode pokusaja da me se otme i vrati u

Jugoslaviju, Ь i l o ј е pokusaja s ustaske strane da me se

u Ь i j e .

Neki c e t н i c k i

sud u Parizu osudio me na smrt. Vodila se

р о s е Ь н а

propaganda protiv

mene, su dosla dvojica ljudi u Innsbruck da tu presudu izvrse. Ali

nikada

н i s a m

racunao to da me neko

u Ь i t i .

m o g н c n o s t

a p s o l u t п o

postojala, ali sam izabrao takav zivot, i iz svoje koze

н i s a m

mogao.

V j e r o v a t r ю Ь i h d o Ь i o i н f a i k t

vrlo brzo od strahova da sarn

р о с е о н

sve to

vjerovati i bjezati, sakrivati se.

J e d i п o

sto sarn radio kad sam vidio da me te

obavjestajne sluzbe zaista k o п t r o l i r a j u onda Ь i h kad sarn htio otici u Pariz

Iekao da idem u

В е с

kad sam otisao u

T ш s k u

rekao sam da idem u

Holandiju, sarno Ь i h п a j b o l j e m prijatelju kazao kamo

i d e ш

koji to tieba da

z п а . Politicka

k t i v п o s t

emigianta ima nesto k o n s p i r a t i v п o u

s e Ь i

vec zbog

toga sto te tvoji politicki protivnici

o п t r o l i i a j u .

Ali, sam se citavo vrijeme

u ernigraciji trudio da zivim

n o m ш l n o

mada е Ь i l o v r e m e п a kad sam nosio

pistolj, jer su u ono vrijeme

c e t п i c i

ustase i

k o п ш n i s t i c k i

agenti u Ь i j a l i

proliticke

e m i g r a н t e .

emigr-aciji е Ь i l o ljudi koji su radili za u g o s l a v e н s k e sluzbe, moze se

reci da jugoslavenska obavjestajna sluzba hoz razne pojedince i organi

zacije, koje

i н f i l t r i r a l a

uspjela u velikoj mjeri

k o н t r o l i r a t i

rad politicke

emigracije. О н а za to nije zalila sredstva ljude. u tome se cesto sluzila

kompromitiranjem i

Ь i s t v i m a

p r o t i v н i k a . Tim su se bavili njihovi s p e c i j a l н i

a g e н t i . Na primjer,

п e k i

pukovnik Zatezalo, koji Ь i о vojni atase u е d н о ј

evropskoj zemlji, sastao se s н e k i m emigrantima, policija ih ј е t a j r ю

prisluskivala, da onda

m е н е

pozvala i predocila mi te snimke. Tu taj

Zatezalo kaze: Njega п ю z е о da н Ь i ј е m о kad god hocemo, ali

н a r n a

treba ziv' jer on objavio listu п a s i h g e п e r a l a i to identican spisak tajnom

124

BosNJAK ADIL Z U L F I К A R P A S I C

spisku koji imamo u

d e в e г a l - s t a b u .

Zatezalo Ь i о uvjeren da sam taj

spisak morao od

e k o g a d o Ь i t i .

sam samo paZljivo citao

u g o s l a v e в s k u

Z L ZA

BOSNOM u

EM GRACIJI

125

evropskih politicara

m i n i s t a г a

vanjskill poslova, predsjednika parlamenata,

predsjednika

r e p u Ь l i k e ,

i

on

su znali za te kontakte i bojali se mojega



s t a ш p u

i iz nje prepisivao sva

i ш е в а

koja se spominju, i kako

i ш a m

svoj

sistem rada, povezivanjem podataka dosao s а ш do tih

i m e в a .

DILAS:

Vam ovo pitanje nisam postavio slucajno, iz radoznalosti

- ono spada u Vasu

Ь i o g r a f i j u .

Vi ste za

j u g o s l o v e в s k u

tajnu

s l u Z Ь u

Ь i l i

v е ~ ш а

zanimljiva l i c r ю s t ј е г ste

Ь i l i

k o ш u n i s t a

koji

m в o g o

z в а

p o z в a j e t e

k o m u в i s t i c k e ш e t o d e , delom i policijske, imali ste i k o n k г e t в i j e i d u Ь l j e

razumevanje politickih prilika i

o d в o s a

kakvi u aparatu vladaju. Tako da

cudi sto ste

Ь i l i z a в i ш l j i v i

i da su se spremali d a vas dovedu.

Z U L F I К A R P A S I C : Mene su upozoravali da se trebam cuvati, da su uhvatili

nekoga s

ю j o m

a d г e s o m i slicno, ali sam odlucio da ne strahujem. Sada

kada sam vec dosao u godine, vidim, kako

Ь i h

da sam imao d ш g i odnos

prema tim stvarima, to platio zivotom,

i l i

mi srce o s l a Ь i l o , ili mi zivci

o s l a Ь i l i ili Ь i h i z g u Ь i o kontrolu rasudivanja, se covjek onda pocne bojati

svoje sjenke, vidi neprijatelje i gdje ih nema, vidi

z a v j e г e .

sam imao

prijatelja u emigraciji koji su

Ь i l i

dotjerali do ludila,

ј е г

su sebe stavili u

centar, vidjeli su u svakome neprijatelja, d o Ь i l i

su komplekse proganjanja i

paranoju.

NADEZDA:

Kome ste

Ь i l i

п a j i в t e r e s a n t в i j i ?

Z U L F 1 К A R P A S I C : Sigumo sam bio najinteresar1tniji jugoslavenskoj obavje

stajnoj

s l u z Ь i , ј е г

su

z в a l i

da sam u partijskom

a p a г a t u Ь i о

duze

v r e ш e n a

znam kako se r-adi kako se organizira, kako sve funkcionira. N ima sam

sigumo Ь i о в a j i в t e г e s a n t в i j i iz prostog r-azloga sto sam se aktivirao, sto s а ш

se prikljucio demokratskoj emigr-aciji.

O b a v j e s t a j в a

sluzba Jugoslavije

najlaksi posao imala s

e k s t r e ш i s t i m a

- u s t a s a ш a i cetnicima - dok ova

g ш р а

ljudi s kojima sam djelovao ipak

Ь i l a g ш р а

intelektualaca, demokrata

koji su analizirali situaciju, koji su se

в e g a t i v n o

odnosili

р г е m а

n a c i o n a l n i ш

a n t a g o n i z ш i ш a . Meni nije i n t e г e s a n t a n niko ko govorio da treba rnrziti

S г Ь е ,

ili da treba rnrziti

Н г v а t е .

Takav se za mene t i ш e l e g i t i m i г a o kao

p r i ш i t i v a c ,

sovinista. Cesto su se takvi pokazali kao agenti p г o v o k a t o r i .

O b a v j e s t a j в a

sluzba Jugoslavije

s p e c i j a l в o ј е

bacala oko na one ljude koji

mogli imati veze s inostranstvom. sam, na

r i m j e г ,

Ь i о prijatelj s

n i z o ш

utjecaja. Normalno daje obavjestajna sluzba d ш g a c i j e gledala na ljude koji

su

Ь i l i

vezani za demokratske snage u

i r ю s t r a n s t v u

nego na pristalice

cetnickog i ustaskog pokreta. Mislim da su radi zbunjivanja i onemogu

cavanja

d e m o k т a t a

u svijetu

Ь i l i

izmisljani ljudi koji nisu ni postojali. Na

p r i m j e г ,

u hrvatskoj emigraciji

е Ь i l o

nekoliko imena muslimana koja su

Ь i l a

potpuno izmisljena, njihov identitet izmisljen, i oni su onda napadali Srbe da

muslimane na neki п a c i n p г i t j e r - a l i u hrvatski pokret. Tako izmisljen

в e k i

Ferid K a r i h ш a n , koji

в a v o d n o Ь i о

pjesnik, izdavao

k в j i g e . Т а ј

covjek

в i k a d a

в i ј е

postojao, polemizirao p г o t i v

m е в е ,

narocito

в a p a d a j u c i

Srbe. Njega izmislio izvjesni Zdravko

S a в c e v i c

iz

J u z в e

A ш e r i k e . Isto

tako

в e k i

Zildzic pisao u c e t в i c k i ш

в о v i в а ш а

u Svedskoj, koji opet

napadao H г v a t e . Dakle, to su

Ь i l e

s ш i c a l i c e t i Ь r a z в i h d e s в i c a r s k i h struja i

o r g a в i z a c i j a . Evo, sada kada

d г Z a v a H г v a t s k a s t v o r e в a ,

toga

K a г i h m a в a

в i g d j e в е ш а .

DILAS: М е в i

sada postaje dosta ј а s в а Vasa l i c в o s t .

Vi

ste

l i c в o s t

sa

в a g l a s e в i ш

i d e в t i t e t o m , i в d i v i d u a l a c

koji kada odabrao svoj put, isao

n j i ш e .

I

в e z a v i s в a

ste

l i c r ю s t ,

sto narocito

v a Z в o .

Ispricacu

e d в u a в e g d o t u

emigr-aciji, mada nije u vezi sa в a s o m temom. Ј е d а в covek bezao iz

Jugoslavije su ga ul1vatili e r n i g г a n t i da ga prokontrolisu. Otvore mu k o f e г

i vide Titovu sliku, kazu:

Т е Ь е saUu

UDBA i Tito,

r ю s i s в j e g o v u

sliku. -

Kaze.: Ne, nego kad ul1vati nostalgija za zemljom, u tu sliku poglydam

i prode

ш е .

Sad,

m o l i ш

Vas,

в a s t a v i t e .

NADEZDA:

"Bosar1ski pogledi" su poceli da izlaze u Austriji sezdesetih

godina i izlazili su deset

g o d i в a .

Vi ste

Ь i l i

njihov osnivac. Kad su prestali da

izlaze "Bosanski pogledi", kao da

в e k a k o

z a m г o rad

L i Ь e r a l n o g

saveza

B o s в j a k a ,

o r g a в i z a c i j e

koju ste Vi

Ь i l i

u m e d u v г e m e r ш

o s r ю v a l i .

Z a p г a v o ,

moglo se reci da dok su izlazili

B o s a п s k i

pogledi"

v a в i

delovao i

Liberalni savez Bosnjaka. Mislim da sam u

г a v u

ako kaZem da se nista vise

nije desavalo zajednickoj organizaciji

m u s l i ш a n a .

ZULFIKARPASIC: Da, tu

i ш а

р о ш а l о i s t i в e . sam izdavajuCi "Bosanske

poglede" cesto morao sve sam pisati. Cesto mi se dogodilo da sam clanke

126

BOSNJAK

ADIL Z U L F I К A R P ASIC

koji su dolazili

od

raznih nasih intelektualaca u potpunosti mijenjao. Ostavio

Ь i h samo naslov i potpis. sam te "Bosanske poglede" financirao,

jer

ZAL

ZA BOSNOM u EM GRACIJI

127

sam smatrao da kritikom treba

javno

pobljati sistem. Taka v

Ь i о т о ј

stav.

Dobro se sjecam

ј е d н е

diskusije s rektorom CemerliCem,

dva

d а н а smo

Iazgovarali u Z i i r i c l ш . Bio sam za to da treba priznati Bosnjastvo. Pitao sarn



prihodi od pretplata

н i s u Ь i l i d o v o l j н i

ni

da

se plati papir i postarina.

В i о

to prilicno veliki teret

za

mene,

Ь i l o ј е

r a z n o r a z н i h prica u ernigraciji,

zapravo intriga. Jedna od njih

Ь i l a

da sam izdavajuci "Bosanske

poglede" dobro zaradivao. to vrijerne o s r ю v a n a Dernokratska altemativa

u ernigraciji. Bio sarnjedan od nosilaca te politike,

ю g l о

se

reCi

od samog

osnivanja sarn u njoj.

Mi

nisrno

Ь i l i

za

rusenje,

za

revoluciju pr-otiv

kornunizrna.

К а о

covjeku koji Ь i о u ratu i revoluciji, rneni

Ь i l o

jasno

da

п а B a l k a н u svaki v o j н i sukob, svaka Ievolucija krv do koljena, i to

vecinorn stradaju neduzni ljudi.

Nasa grupa, Dernokratska altemativa, Ь i l a ј е

za r e f o п n i r a n j e

kornu

nistickog drustva, cak i

da

oni sami izvrse izvjesne

e f o п n e .

Mi

i s r n o

se,

u torn slucaju, v j e r o v a t н o

v г a t i l i .

Ь i h se

v г a t i o ,

rnozda, ka o covjek koji

radio na kultumorn polju, napravio B o s н j a c k i i н s t i t u t . Nisam vjerovao da se

u okviru kornunistickoga rezirna ne rnogu pojaviti ljudi koji su u

s t a н j u

izvrsiti

г е f о п n е .

Na prirnjer,

u v o d e н j e n a c i o н a l n o g a

kljuca u Bosni

Ь i о

vrlo znacajan korak

za

stablliziranje i

za

politicko rjesenje.

Ь i о

pozitivan korak, u to sarn siguran,

jer

nisam

z a н i r n a n j u

a н t i -

kornunista. Zato ј е r n e н i , kada sarn dosao u emigraciju,

Ь i l o

s t r a r ю da

s j e d н e r n

i napisern knjigu sarno p г o t i v kornunizma.

Т г е Ь а

pisati knjigu

p г o Ь l e m i m a

ciljevima i zeljarna tvoga naroda, usto i protiv kornunizrna

ono sto srnatrarn potrebnirn.

K r e r ш o sam putem koji m e н i odgovarao, i tome

ј е Ь i l a

osnov moja

tradicija - vjerska, bogumilska,

d e п ю k r a t s k a . Mi

smo u Demokratskoj

altemativi javno i glasno rekli da н i s п ю za rusenje sistema silom, nego za

r e f o п n e

za

saradnju s onim o p o z i c i o н i m

s н a g a m a

u н u t a r rezima koje zele

da ga e f o п n i r a j u .

Za

mene

е Ь i l o p г o Ь l e m a t i c n o

kad su muslimani

Ь i l i

priznati kao narod.

Vodio sam polemiku s nizom intelektualaca u zemlji. lrnao sam kontakte s

ljudima u Jugoslaviji, na primer s Hamdijom

Cemerlicem, koji

Ь i о

rektor

univerze, i

da

ne nabrajam imena, susretao

sam

ih u

E v г o p i

i u Turskoj

kad

su dolazili. Nikada te ljude nisam uvlacio u neku emigrantsku konspiraciju.

Rekao sam: mi smo

s l o b o d н i

ljudi, mozemo diskutirati, sto vi mislite tome

i tome? Ь i s m o

r a z g o v a г a l i .

Pisali smo neke knjige, Ь i l i smo

a i n t e r e s i r a н i

da

to ljudi citaju. Ali se nisam bavio ilegalnim radom protiv rezima,

jer

ga zasto nije insistirao na tome sa svojom grupom intelektualaca. Tvrdio mi

da nas

j u g o s l a v e н s k a

statistika krivotvori i krije prave brojke.

statistickirn izvorima - rekao - nas u Bosni 35 procenata, to nije tacno,

nego nas 47 г o c e n a t a j e r su tu i ljudi koji se izjasnjavaju kao Jugosloveni,

zatim cetiri-pet procenata muslirnana se izjasnjavaju Srblma, do

dva

r o c e н t a

Н r v a t i m a п m o g i

Rorni

Ь i l i

su muslimani. Njego va teza

Ь i l a

- ako rni sada

kaZemo da hocemo B o s н j a s t v o Bosnjaka bude

40 p г o c e n a t a

ispast

da

su se i drugi izjasnjavali

B o s н j a c i m a

i da nas

nema

vise od 30 procenata:

"Ovako, neka se izjasnimo kao M u s l i m a н i

da

postignemo 45 ili 50

p ю c e n a t a

о н d а

druga faza Ь i t i da se identificiramo kao Bosnjaci. Osim

toga

n а ш а S r Ь i

i

Њ v a t i

to daju. Ne daju da budemo B o s п j a c i

gotovo."

DILAS Oni su

Ь i l i

Bosanci, samo su muslimani Bosnjaci.

ZULFIKARPASIC

nisam prihvacao taj Cemerlicev ar·gumenat, ali on me

uvjerio da zaista postoji falsifikat nase statistike u pogledu muslimana. I

п i z r a z н i h

ovak:vih i

s l i c н i h

stvari

Ь i l e

su za

m е н е a p s ш d .

Kazu - Muslimani

su

н а с i ј а ,

ali nemaju svoje knjizevnosti, nemojte tome govoriti. Citao sam

tekstove koji govore da muslimani nemaju kultu mih ustanova: "Muslimani

su narod, ali taj narod smije imati

н i k a k v i h

k u l t ш n i h ustanova niti ikakvih

formi pomocu kojih izrazavao svoj nacionalni

i d e н t i t e t .

Muslimanska

literatura ne postoji." Istina, ne postoji m u s l i m a н s k a literatura, ali postoji

bosnjacka literatura, mi imamo t i p i c п e

k n j i z e v н i k e

Bosnjake muslimane.

Ali, morala se provesti identifikacija m u s l i m a п a kao Muslimana, s velikim

sto apsurd, glupost. Niz

r a z п i h

dilema koje su dosle u

p i t a п j e

rjesavar1jem

p r o Ь l e m a

В о s п е i

B o s п j a s t v a

zahtijevali su s u z d r z a п o s t . Nisam

htio upasti u zarnku da sve priori odbljem zbog toga sto to Titov rezim

uradio. S druge strane, nisam htio da ih podrzim, s obzirom to da su о п i

п i z o s п o v п i h stvari

p o t p u п o

zanemarili: pitanje kulture, ku ltumih u s t a п o v a

kultumih manifestacija ..

Napravio sam malu pauzu,

da

Ь i h tu stvar izdiskutirao prvo sam sa

sobom, zatim s tim b o s н j a c k i m

i п t e l e k t u a l c i m a

s kojima sam imao veze.

128

BOSNJAK

DIL

ZULFIK RP SIC

Zato sam nevjerovatno

i z н e n a d e п

kad ta grupa muslimanskih intelektu

alaca, ta

г e l i g i o z п a

skupina oko Alije Izetbegovica

Ь i l a

p г o t i v

b o s п j a s t v a .

Imate m i l i j a г d u muslimana, ali п e m a t e ni j e d r ю g jedinog п а г о d а pod tim

Z L ZA BOSNOM

u

М Ј G R А С Ш

129

п e k o l i k o

intelektualaca, napisali smo pismo i poslali ga Mestrovicu,

Kmjevicu, Maceku i drugima, gdje smo

t г a Z i l i

da se s tim r e s t a п e .

О п d а

to

К r n j e v i c

objavio i

javno

u svojoj stampi napao tu praksu i one koji



v j e г s k i m i m e п o m

svaki od

п j i h

I n d o н e z a n i n ili Malezanin,

А т а р i п

S i г i j a c ,

E g i p c a n i п

Alzirac, T ш C i n

P a k i s t a п a c

itd.

NADEZDA:

Kako doslo do

u k i d a п j a

Bosanskih pogleda , da li ste

i

p г e k i п u l i

ili dosla neka zabrana Bosanskih pogleda , ili zbog nekih

drugih

u п u t r a s n j i h

odnosa medu muslimanima u

e m i g г a c i j i

list prestao da

izlazi? li mozda sto ste Vi vise vremena hteli d a posvetite D e m o k г a t s k o j

altemativi?

ZULFIKARPASIC: D e ш o k г a t s k a

altemativa

a p s o r Ь i r a l a s а ш о

mali dio

п ю ј е politicke aktivnosti, i to p a r a l e l п o .

Р г i ј е

svega,

s а ш Ь i о

za to da

casopis Bosanski pogledi ipak ostane na

e d r ю m п i v o t r .

Govorili su mi ljudi

politickog

f о ш ш t а

kao sto

Ь i о d г Ј u г а ј

Kmjevic

55

ili Ratko

P a r e z a п i n ,

da to

j e d i п i

list koji proCitaju od prve do p o s l e d п j e г i j e c i . Mi s ш о to radili

u

f ш m i Ь i l t e n a ,

bez velikih

p r e t e п z i j a ,

s obzirom na

п а s е m a t e г i j a l r ю s t a п j e .

sam izricao svoj politicki stav, koji zahtijevao z v j e s п o p r o d u Ь l j i v a n j e

i

a п a l i z e .

М о г а m

takode priznati

da

to

v г i j e m e Ь i l o п e k i h

zamjerki na list,

jer

su n ш o g i ljudi prohrva tske orijentacije traZili

da

vodim protusrpsku politiku,

narocito su Ь г о ј п i ш u s l i m a п i t г a z i l i da vodim politiku p г o t i v Kmjevica i

p г o t i v H г v a t a .

Kmjevic

a p o s t r o f i г a n

zato sto uvijek govorio da su

m u s l i ш a n i H г v a t i ,

on uvijek cestitao В а ј r а ш ali uvijek kao da mi dio

l 1 г v a t s k o g a

kolektiva.

О s о Ь п о

sam s

К r n j e v i c e m

prijatelj,

c i j e п i o

sam ga

i

п i s a m

l1tio pisati p г o t i v п ј е g а vec

sam

govorio - pazite, ljudi moji,

on

u v j e r e п

da to tako, ali п а m veliki p г i j a t e l j . Kad god trebalo da se

п e g d j e

pornogne, К r n j e v i c to s р r е п ш о

c i п i o .

Na primjer, kadje i z Ь i l a afera oko p o k г s t a v a n j a muslimana u ernigraciji,

gdje su п e k i г e v n i svecenici e d r ю s t a v п o poceli prevoditi

na

katolicku

v j e г u

n a i v н e

mladice

m u s l i m a п e р о

Austriji i Italiji. Skupio sam

jednoga dana

55

Juraj Kmjevic, generealni sekretar. kasnije predsjednik Hrvatske seljacke stranke,

podpredsjednik jugoslavenske ratne vlade u Londonu. ostao u emigraciji. gdje i umro.

56

Ratko Parezanin. i z ш e d u dva rata narodni poslanik. u emigraciji urednik lskre , lista

Ljoticevog pokreta.

provode. Ako u pitanju

Ь i о

п e k i

p r o Ь l e m

m u s l i m a п a Bosne,

К r n j e v i c

se

uvijek pokazao kao prijatelj.

Bosanski pogledi n i г o t i 1 1 S г Ь а , ni г o t i v г v a t a

N i s a ш htio da se taj list pretvori u p o l e ш i c k i list protiv Srba, p г o t i v

H г v a t a п е g о da

bude konstruktivan list koji

pruza

mogucnosti

i z n a l a z e п j a

rjesenja i

da

vrbuje

d e ш o k г a t s k e p o l i t i c a г e

- hrvatske, ш a k e d o п s k e , slo

venske i srpske, za razumjevanje prema n а г н а . Bio sam

v г l o

prijatno

iznenaden sto su se ljudi koji su

Ь i l i

najaktivniji i iz

п a j u g l e d н i j i h

politickih

d e m o k г a t s k i h stranaka pretplaCivali na Bosanske poglede , to ohrabri

valo. List

Ь i о

citan i

c i t i r a п

i

od h г v a t s k i h

i od srpskih novina. Ljudi su

prije svega vidjeli

da n а ш а

nije cilj oklevetati jedan

n a г o d

nego iznositi

najnuznije

п a s i m n e v o l j a ш a , o b j a s н i t i п а s е p r o Ь l e m e

i boriti se za

k о ш

hljeba i k o ш a d

z e ш l j e

gdje

ш о z е ш о

n o г m a l n o

i

ш i п ю

zivjeti. Skoro sve

a ш b a s a d e evropskih

z e ш a l j a

u B e o g г a d u

Ь i l e

su abonirane na Bosanske

poglede , isto kao i preko pedeset univerziteta i slavenskih

i н s t i t u t a

i

s е г n i н а г а

sirom Evrope i Amerike, tako i brojni ugledni

e v ю p s k i

i americki

listovi.

Т а ј i н t e г e s za

list pokazao da se u krugovima koji se zele

o b j e k t i v н o i п f o п n i г a t i р г о Ь l е г n i ш а В о s п е

i

B o s н j a k a

traZi jedan

u t e н t i c н i

b o s п j a c k i

i z v o г .

О п d а

mi pala u ruke polemika i z ш e d u dvojice

ш o j i h

prijatelja

B o s a n s k i ш

pogledima , gdje su oni kriticki gledali list i

ш е п е .

Jedan

pisao kako

s a ш o v o l j r ю

г а d i ш kako hocu da

p r e d s t a v l j a ш

sve musli

mane, kako slusam nikoga, mada,

kad

taj isti poslao clanak, uvijek

п a p i s a o

п е k а

prepravim kako hocu,

jer Ь i о l i j e п da

se sam

o t г u d i .

Onaj

drugi tvrdio kako se i z d a v a n j e ш casopisa materijalno s i t u i r a ш

jer

da

ljudi

o Ь i l a t o

pomazu list. Cinjenicaje st da

. i k a k v i h

velikih

о ш о С i

nije

Ь i l o .

Bio u Cikagu

е d а п

stari emigrant koji poslao svake godine

s t o t i п u

dolara, i to Ь i о п a j v e C i prilog. Ј е d п а d г z a v a velesila, pozvala me Ь i l a

preko svoga

a ш b a s a d O I a

u

S v i c a г s k o j p o п u d i v s i da f i n a п c i i - a i z d a v ~ j e

Bosanski11 pogleda , tako sto platili

ш е d п i с i ш а

hiljadu d o l a г a - to su

130

BOSNJAK- ADIL ZULFIKARPASIC

tada Ь i l i veliki r ю v c i - i snosili sve troskove i z d a v a п j a . Ј а sam se na to

nasmijao: Hvala lijepo, mi to niti trebarno, niti hocemo, niti to mene zanima.

k o r e s p o п d e n c i j a izmedu dvojice o z п a n i k a

п j i h o v a

p o l e ш i k a i kritika

ZAL ZA BOSNOM u EMJGRACU

131

kontakt sa mnom, ne

da

radili protiv Jugoslavije, vec iz drustvenih,

konvencionalnih razloga. Meni ј е Ь i l o sasvim jasno da poslije Drugoga

svjetskog rata rezim koji Tito zaveo u Jugoslaviji Ь i о u neku ruku



Ь i l e

su razlog da kazem:

d о Ь г о

gospodo, evo vam, sada pokusajte vi Sve

materijale koje sam Ь i о pripremio za jedan broj poslao sam u В е с - evo, vi

izdajte, cu vam za svaki broj poslati 500 dolara i a p i s a t i Clanak. Hajde

sada,

b u j г u m

pocnite izdavati Onda izisao taj broj koji sam vec

Ь i о

pripremio, i oni su prestali s izdavanjem, niko vise

п i ј е

htio na tome raditi,

а ј а s а ш se posvetio svome poslu kojeg s а ш

ima

preko glave.

DILAS: D о Ь ю i ш а ш jos e d r ю pitanje, koje ste Vi p o k r e п u l i inace bih

njega i zaboravio.

Da

li ste dok ste jos

Ь i l i

u zemlji pisali neke politicke

Clanke ili ste tek u emigraciji poceli, postali - tako da kazem - politicki

pisac?

ZULFIKARPASIC: Jos kao djecak, kao s г e d n j o s k o l a c р о с е о sam pisati.

NADEZDA:

Sa gasenjem lista, ostali su pojedinci, kao Vi, kao Smail

Balic

57 ,

kao Teufrk Velagic

58 ,

koji su se

drugac

orgar1izovali. Vi ste ostali

svi dobri prijatelji, to ne sporim, ali svako delovao u nekom drugom

p r a v c н . Da li to znaci da zapravo muslimanska emigrantska politicka elita

nije imala o z b l l j п i j e k г i t i k e р г е m а t a d a s п j e m

г e z i m u

u Jugoslaviji, jer s

obzirom to da su i hrvatska i г p s k a i slovenacka emigracija zapravo г a d i l e

potpuno drugacije, stalno upozoravajuci da taj sistem u J н g o s l a v i j i t г е Ь а

srusiti.

Da

li ste vi

m u s l i m a п i

onda

i l i

zadovoljniji tom Jugoslavijom?


Postoji jedna cinjenica koja se ne treba izgublti iz vida,

i svaki covjek koji se bavi politikom treba drzati na umu: politicar

mora ocjenjivati stvari svojim zeljama, п е g о р о situaciji, stanju.

Poznavao sam velik broj ljudi, iz ш о ј е familije nego prijatelja, inte

lektualaca, advokata, doktora, inzenjera koji dolazili u inostranstvo i trazili

57

Dr Smail Balic. orijentalista, pisac i publicista. Ь i о kustos a u s t г i j s k e nacionalne

Ь i Ь i o t e k e . predsjednik "Matice Bosnjaka". objavio vise stotina naucnill radova. (Najpoznatij a

djela: Kultura Bosnjaka. Das

U п b e k a n п t e

B o s п i e n ....

.

58

I п g Teutik Velagic. kao с l а п organizacije "Miadi muslimani" s u d e п na d u g o g o d i s п j u

r o Ь i j u . u emigraciji

с l а п

Demokratske altemative. p r e d s j e d п i k SDA za Austriju.

pozitivna opcija za muslimane, u odnosu na druge opcije koje su znacile

katastrofu. Da stvaranje Bosne u historijskim granicama kao posebne

г e p u Ь l i k e

ma kako о п а Ь i l a u pocetku ogranicena, davalo stvamu podlogu

za jedan, ne Ь i h rekao n o r m a l a п ali ipak

p o z i t i v a п

razvitak muslimana.

Mislim da su od svih naroda u

Ь i v s o j

Jugoslaviji

B o s п j a c i

i

M a k e d o п c i

Ь i l i

п a j Ь l i z i j u g o s l a v e п s k o j k o п c e p c i j i .

Rezim moze se

reCi,

uzivao izvjesnu

п a k l o n o s t medu muslimanima. Dok su se S г b l i Н r v a t i smatrali ogra

nicenima, dotle su muslimani doblli vise nego sto doblli pod nekim drugim

uvjetima. ј е Ь i l a c i n j e п i c a i e п i ј е Ь i l o jasno iz razgovora s prijateljima,

intelektualcima, da su i oni

Ь i l i

svjesni toga. Muslimani su jednako kao i

ostali imali mogucnost skolovanja i

Ь i l e

su im otvorene mogucnosti obrazo

v a п j a sticanja

z n a п j a .

Tako su mogli

uCi

u utakmicu, kad se stvori jedan

intelektualni sloj, о п d а se stvori i nacionalna svijest.

Nije tacno da s

p г e s t a n k o m

izlaska lista p г e s t a l a i druga aktivnost.

L i Ь e r a l n i savez bosnjaka ostao i dalje djelovati. Imali smo niz sastanaka.

Sastajali smo se, p r i m j e г u Juznoj F г a n c u s k o j gdje

o d г Z a n

jedan veliki

sastanak izmedu nas i predstavnika r v a t s k e seljacke stranke.

D i s k н t i r a l o se

pitanju zajednickoga rada. Odrzali smo i u L o п d o п u veliku konferenciju

sa srpskim emigranstkim udruzenjem "Oslobodenje", prisustvovali smo kon

gresu "Osobodenja" u Njemackoj, gdje smo dr Smail Balicija govorili. О п d а

smo imali sastanke s predstavnicima i grupama iz Makedonije, potom i sa

S l o v e п c i m a imali п i z raznih k o п t a k a t a . I posjeCivali smo se, sam Ь i о

u Argentini s

К г e m z a r o m p г e d s e d n i k o m

Slovenske ljudske stranke, ugo

v a г a l i

smo

s u r a d п j н

i j e l o v a п j e . Medutim, sasvim drugacije kad imate list

koji tome

g o v o г i

sasvim d г u g a c i j e kad lista nemate. Na primjer, taj

sastanak u

r g e п t i n i

zablljezen

s а ш о

u

e k o m

a r g e n t i п s k o m

listu, i poslije

desetak godina tesko

naCi

trag da ste vi

Ь i l i

tamo, da jedna grupa raz

g o v a г a l a .

Nije to sistematski obradeno kao u jednomli stu koji izlazi

е d о v п о

to tacno. Dakle, ta Bosnjacka organizacija nije prestala raditi, ali

svakako izgublla organ koji tome redov.no javljao.

DILAS: Iz Vaseg izlaganja s а ш stekao: н t i s a k da kroz "Bosanske

poglede" о п о sto Ь i s n ю n ю g l i nazvati

m u s l i ш a n s k o - b o s n j a c k a

ideja, dozivela

132

BOSNJAK

DIL U L F I К A R P A S I C

evoluciju i usla u fazu u kojoj ranije nije

Ь i l a .

U ovom smislu, svi musli

manski pokreti koje znamo pre ovog nisu autenticno demokratski, ni

Spahov.

Tek

tada dolazi do autenticne, modeme demokratske ideje koja se

Z L ZA BOSNOM u EMIGRACIJI

133

istaknutom

c l a п u

te grupe, Salihu Behmenu, rekao mi sam е d а п od

tih." sam sebe r e p o z н a o nije se krio ali meni predbacio sto sam to

н a p i s a o .

i jesam i

na

njega i njegovog brata mislio.



spaja sa bosnjastvom: to za mene, evolucija nacionalne

svesti

dolazi do

postupnog a z r e v a н j a ,

ili

c v r s C i v a п j a , f o r m u l i s a п j a kroz demokratiju,

а с i о -

н а l н е

svesti.

Da

li se slazete?

ZULFIKARPASIC:

М е н i ova Vasa ocjena jako laskava, tu sam

t e н -

d e н c i j u , taj cilj zaista imao. Da se artikulira m u s l i m a п s k i nacionalni pokret

ј е d н о ј

tradiciji

В о s н е

za

k о ј н

sam smatrao

da d н b o k o

demokratska,

t o l e r a п t n a da se adaptira u

o d e r a п , l i Ь e r a l a п

demokratski sistem i h v a t a п j a

koja

н а m а н а ј Ь о l ј е o d g o v a г a j u .

Bio sam duboko

u v j e r e н

da

j e d i н i

put

p e г s p e k t i v e ,

dolaska do uspjeha tome da mozemo postati politicki partner

н a s i m komsijama. Da se ti velovi malo razgmu, p o d i g н u i povede otvoren

dijalog. Kod nas uvijek postoji

t e н d e н c i j a

da politicki pokreti,

s t r a н k e

u

principu znaju sta zele, ali

n i s н

u stanju uvjeriti svoju dobru volju i dobru

namjeru ni svoje partnere, ni svoje protivnike.

DILAS:

ne nalazim demoki-atskog pokreta pre V

as

medu

н s l i r l l a п i r l l a .

MoZda Vi

н a l a z i t e ?

Bilo

m u s l i m a п a

koji su

Ь i l i р г а v е d e m o k г a t e ,

ali na

j н g o s l o v e н s k o j

liniji. Uzmite, primjer,

Н а s а п а

Rebca

59

-

on

t i p i c a п

ali

to su one g e н e r a c i j e koje su smatrale da su Jugosloveni jedn a nacija i kroz to

su isli i ka demokratiji. ne znam, mozda Vi znate, neki demokratski pokret

koji

Ь i о z н a c a j a n ?

ZULFIKARPASIC: Uvijek sam smatrao velikim nedostatkom sto su se

m u s l i m a п s k i intelektualci g u Ь i l i u tim jugoslavenskim pokretima, koji su

mozda i imali dobre narnjere, ili u hl'vatskim i srpskim

o r g a н i z a c i j a m a ,

i l i u

Cisto vjerskoj organizaciji, koja isto tako, mom misljenju, Ь i l a za

н а s

opasna i n e d o s t a t н a . Jedna od mojih н a j z e s c i h polemika, nakon sto sarn se

vratio u zernlju,

Ь i l a ј е

s ovom grupom

a п a t i z i r a n i h p o l i t i k a п a t a

koji su htjeli

staviti islam u sluzbu svojih politickih predstavki, i koja sada na vlasti,

nastala kada sam im napisao da oni iz svoje vjemosti islamu nisu u svojirll

srcima ostavili mjesta za nacionalni osjecaj. Prilikom posjete

j e d н o m

59

Н а s а п Rebac, politicar i kultumi radnik u g o s l a v e п s k e o r i j e п t a c i j e djelovao izmedu dva

rata

DILAS: Dok ste

Ь i l i

u Svajcarskoj, pokusali ste, odnosno drugi zajedno sa

Vama, da napravite jednu deklaraciju buduceg uredenja Jugoslavije. Prvo ste

pokusali, koliko znam, s Mestrovicem, i to nije islo, onda ste to uradili sa

grupom "Oslobodenje". Kad sam to citao, rekao sam: Dobro, da se jednom

i u emigraciji nesto pametno dogodi. Sustina te deklaracije da se g r a п i c e

r e p u Ь l i k a

ne menjaju.

К а о

da ste predvidali, Vi i

о н i

iz

O s l o b o d e н j a ,

da

sam pokusaj m e n j a п j a g r a п i c a izazvati velike н e s r e c e i da bez

o c u v a п j a

granica nije moguc nikakav demokratski sporazum i demokratski razvitak.

Budite

l j u b a z н i ,

mozete li tome nesto reci ?

Z U L F I К A R P A S I C : P i t a н j e u n u t r a s н j e g I j e s e н j a

Jugoslavije

Ь i l o ј е p i t a п j e

zivota i smrti, pitanje egzistencije

s v i ћ н a r o d a

u toj zemlji. jedno od

н a j v a Z n i j i h

p i t a п j a uopce, i mi smo Ь i l i uvjereni da u Jugoslaviji doCi do

izmjena. Demokratska altemativa tome mnogo diskutirala, mi smo

p г o v e l i

mnogo

d а п а ,

mnogo noCi raznim krajevima svijeta, gdje smo se

sastajali i diskutirali kako to p i t a н j e rijesiti. Vidite, vecina nas dosla do

zakljucka da

se

ne smije izazvati rat. Veliki broj ljudi, i sam

е d а п

od tih,

nije smatrao da Jugoslavija neminovna i da se Jugoslavija svaki

н а с i н

mora ocuvati. Meni

е Ь i l o

jasno da se Jugoslavija mora iz temelja reorgani

zirati, da doslo do rjesenja jugoslavenskog

p i t a п j a ,

moralo se rijesiti

pitanje suvereniteta svakoga н a r o d a i suvereniteta svake

r e p u Ь l i k e .

P i t a п j e

federacije i konfederacije pitar1je s u v e r e н i t e t a . Vi mozete jedan dio

s u v e r e н i t e t a

dati centralnoj vladi, ali ga mozete i povuCi. Vidite, sam

uvijek

s v j e s t a п

toga da su izvjesne

g r a п i c e

u Jugoslaviji nepravedne. Mada

su granice

В о s н е

koje se kroz

tr

stotine godina nisu

z n a c a j н o

izmijenile,

izuzimajuCi

g н Ь i t a k S a н d z a k a Ь i l e

prihvatljive. Ali zbog relativno

m a п j i h

g r a н i c н i h p r o Ь l e m a

napiaviti rat, dovesti

н а s е н a r o d e

na

k l a o н i c u ,

to

se

moralo izbjeci na svaki nacin.

DILAS: sam, Adile, ucestvovao u pravljenu granica. Jugoslovenske

g г a n i c e - da ulazirll u detalje - spadaju u dobro г e s e n e i relativno

pravedne, podvlacirll ovo

e l a t i v н o :

u Evropi nema

r a v e d н i h

granica. Jedino

134

BOSNJAK

ADIL

Z U L F I К A R P A S H : :

Island ima,

jer

se za to postarao neko

d r и g i ,

ne l j и d i . Prema tome,

k o m и n i s t i

J и g o s l a v i j e , о c e r n и cemo pricati opsirnije, stvari dobro resili

g r a n i c и . N astavite.

ZAL ZA BOSNO M EMIGRACIJI

135

nacionalizmi, kojima rjesenja jedino pobjeda i

и n i s t e n j e d ш g o g a , m o и

и r o d i t i tako krvavim i tako besmislenim

s и k o Ь i m a

kakvi se sada o g a d a j и .

Evo, dok sada i s k и t i r a m o , ocevidno srpske vode u Bosni za ostvarenjem




Uocio sam d a nijedna politicka stranka, i ј е d п а politicka

formacija, ni

е d п а

grupa u и g o s l a v i j i nije irnala j e s e п j a za и g o s l a v i j u ,

п i ј е

imala a l t e r n a t i v и k o m и п i s t i c k o m r e z i m и . sve

Ь i l i

p r o Ь l e m i lokalnog

karaktera.

S r Ь i s н

imali svoje predodzbe,

Н т v a t i

imali svoje, Slovenci

svoje, ali e d п o g

g l o b a l л o g

rjesenja za и g o s l a v i j и п i ј е bilo. J e d i r ю globalno

rjesenje za

и g o s l a v i j u imalaje

Demokratska altemativa. Mislim da i to

ima

n ш o g o nedostataka. Bilo stvari s kojima se nisam slozio, ali sam ih

prihvatio, jer nismo irnali bolje rjesenje. U s vakom s l и с а ј и , cilj demokratske

emigr-acije kojoj sam pripadao

Ь i о

da se stvori savez

d г Z a v a

l

J и g o s l a v i j a

s и v e r e п i h naroda, da se stvore n a c i o н a l n e i n s t i t и c i j e da vojsci

samo s p e c i j a l н e jedinice b и d u zajednicke, da svaka r e p и Ь l i k a ima svoju

vojsku, da ima svoje s и d s t v o , da ima svoje skolstvo, da

Ь и d и

р о t р и н о

zagarantirana vjerska,

k и l t u r n a

i nacionalna prava na citavom о d ш с ј и i da

se i z b j e g н e prevlast e d н o g a н a r o d a nad d r и g i m .

Jasno

ј е Ь i l o

jos 1941.

g o d i п e

da moze opstati

J и g o s l a v i j a

ako

п ј е п i

п a r o d i n i s н r a v п o p r - a v п i i s l o b o d п i .

p r o m i j e п a m a

g r a п i c a p o j e d i п i h r e p н

Ь l i k a

nismo pril1vatali diskusije. U to se

п i ј е

smjelo dirati. Danas se п а ј Ь о l ј е

vidi kojoj mjeri taj

п а s

stav Ь i о

i s p r a v a п .

DILAS: Dobro, kako doslo do

s p o ш z н m a

sa O s l o b o d e н j e m ? li

d i s k и s i j a

d и g o trajala i zasto niste postigli sporazum sa Mestrovicevom

grupom?

Z U L F I К A R P A S I C : Nakon dolaska komunista na vlast jos bila svjeza ideja

drzave Н т v a t s k e koja se bazirala

ш s е n ј и J н g o s l a v i j e .

S obzirom

da

su

emigraciji н s t a s e Ь i l i nosioci te ideje, smatrao sam da ta ideja nije do d н Ь i n e

p r o m i s l j e н a niti za one prilike realna. Uvijek vaZno koje snage za е d н и

stvar i koje m o g и c n o s t i da se taj

p r o Ь l e m

rijesi. Iluzije su postojale

kod

svakog od a s i h balkanskih a r o d a . Sto narod manji to apetiti veCi

mi smo и v i j e k

n e v j e r o v a t н o

precjenjivali znacaj vlastite s н a g e . Karakte

risticno za н а s da smo imali rjesenja teorijama za Cije sprovodenje ste

morali unistiti svoga

k o m s i j н ,

moralo

ga

se baciti na koljena. Vidite, ti

jedne takve ideje, stanja koji vise niko - kako

о п i

misle - ne moze ispraviti.

DILAS: М о ј

н t i s a k , vezi sa Vasim pregovorima s Mestrovicem i tom

hrvatskom grupom, Ь i о

tada

da pozadini п e s l a g a n j a Ь i l o da oni

н i s и

priznavali

B o s n н

kao posebnost, kao drzavni entitet - da

n i s и

hteli to da

prihvate i da ste se zbog toga razisli, dok

g ш р а

Oslobodenje to

prihvatila, samim tim sto prihvatila n e m e н j a n j e ganica.

Z U L F I К A R P A S I C : tacno, ali sam razgovoru s Mestrovicem kod

njega uvijek nalazio

i z v j e s н и

spremnost da se prilagodi, jer on Ь i о i ostao

г o m a н t i c a r i zagovarac z a j e d н i c k o g zivota.

M e d и t i m ,

on nije

Ь i о , n е с и

da

kaZem cvrst, ali nije

Ь i о

fanatiziran. bio covjek koji mozda izmijenio

misljenje da smo se mi slozili da se naknadno pojavio srpski partner.

sam od pocetka imao isto stanoviste. Ne

n ю g и Н т v a t i

govoriti moje ime.

N е с и da idem niti pod plast Srba d a bih razgovarao s Н т v a t i m a , niti pod plast

Н r v a t a

da

Ь i h

pregovarao sa

S r Ь i m a .

Mi se dogovaramo kao ravnopravni

partneri. U e r i o d н kada se pojavila ta

e н d e n c i j a

za ravnopravan tretrnan kod

ove g r и p e hrvatskih i н t e l e k t u a l a c a , koja nije d и g o t г a j a l a , kod Mestrovica,

Radice i jos nekih, oni naisli

v e l i k и o p o z i c i j и

hrvatskil1

н a c i o n a l i s t a ,

iz

prostog razloga sto hrvatski н a c i o н a l i s t i stajali p o t p и n o

s t a n o v i s t и

Hrvatske А н t е Pavelica i Ь i l i и v ј е г е н i da se drzava Н r v a t s k a , takva, moze

р о н о v о

stvoriti i da se to mora ici. Ideja Mestrovica

v j e r o v a t н o

i s te

s t г а н е Ь i l a и g r o z e n a . S njima н i s a m vodio velike polemike, iz razloga sto

taj o s н o v n i p r i н c i p , koji ste i Vi

s p o m e н и l i

da В о s н а dio Н r v a t s k e , za

mene Ь i о apsolutno н e p r i h v a t l j i v .

Prva politicka

g a н i z a c i j a

koja

е Ь i l a s p r e m н a

razgovarati tome

Ь i l o

Oslobodenje . Oslobodenje

е Ь i l o

prvo koje

p o v и k l o

k o н z e k v e n c и

iz historijske с i н ј е н i с е da Bosna г е р и Ь l i k а i da о н а kao takova treba i

ostati. Zato n а ш а Ь i l o lakse pregovarati, i zato stav O s l o b o d e н j a i

s t v a r a n j и Demokratske altemative jedan od vaznih faktora н a s e m radu

i nasoj orijentaciji. Na prvom s a s t a n k и , kome nisam p r i s и s t v o v a o , doslo

do

i z v j e s н o g a s p o r a z и m a

koji

н i s a m

prihvatio. Rijec

о p r i j e d l o g и

koji

napravio dr Macek i dao ga dr e s e l j и da ga d o н e s e na s a s t a н a k . Oni

ga tada potpisali,

d o d и s e

s tim da se ne objavi, vec ostane kao stvar za н е k и



138

BOSNJAK

ADIL ZULFIKARPASIC:

llistoriji, njenoj knjizevnosti, njenoj proslosti i s a d a s п j o s t i . Fonnirao sam

b o s п i k u ,

koja cini osnovni i najveCi dio

i н s t i t u t s k e

Ь i Ь l i o t e k e , ali sam

н a p r a v i o i druge odjeljke - "serbiku", "kioatiku", e m i g r a н t i k u , i s l a т i k u

ZAL ZA BOSNOM U E M I G R A C I Л

139

v j e r o v a t н o н е с е Ь i t i

za moga zivota, ali cu ostaviti u

a m a н e t

da se takav

i н s t i t u t s r e d s t v i r н a koja imam stvori u Sarajevu. Da bude centar i z m j e н e

misli, susreta kultura,

н a r o d n o s t i ,

vjera. Jos uvijek mislim da zivot

В о s н е



i "turkiku", pored toga i

k o m p l e t н u

"jugoslaviku". Raspolazemo sada s

н e s t o izmedu trideset i cetrdeset hiljada knjiga,

j e d н o m

p r i l i c н o o z Ь i l j н o m

a.I llivskom g i a d o ш

z н a c a j н i m

biojem rukopisa B o s н i - t ш s k o m

arapskom i peizijskom jeziku - koje su pisali

B o s н j a c i ,

zatim zbirkom

geografskih karata, fotografija, tu i galerija

o s н j a c k i h

u m j e t н i k a , z Ь i r k a

filmova mahom о B o s н i , te videoteka, z Ь i r k a н о s н ј i itd.

akuf

za

osn

Bilo perioda kad s а т postao pesimista, z a b r i н u t sto se dogoditi s

Institutom. Od svih r a z o c a г a n j a koja sam dozivio н а ј v е с е sigumo u

pogledu kvaliteta

н a s i h

ljudi, moze se reci

н а г о d а ,

mase, ali te

н а s е

strukture ljudi -

p o j e d i н c i

su d e m o r a l i z i r a н i .

Bosnjacki

i н s t i t u t i r н a

kucu Cija vrijednost н e k o l i k o miliona svicarskih

f r a н a k a , i r н a zbirku knjiga koja isto toliko vrijedi, ima i e d н u

f i n a н c i j s k u

г e z e r v u kao bazu za b u d u c r ю s t . Zelja mi da sve to ostane pri U н i v e r z i t e t u

u Ztirichu. I н s t i t u t

s a т o s t a l n a svica.I·ska

ustanova. Studirao sam

z a k o н e

z a k l a d a т a

u Evropi i vidio da г Z a v a moze dekretom ukinuti н e k i vakuf,

jer

ј о ј

recimo, ne odgovara interesima. Na primjer, u н e k i m z e m l j a т a d г Z a v a

ima pravo takav

i n s t i t н t н a c i o н a l i z i r a t i

i

o k l o н i t i

ga nekoj drugoj ustanovi.

Nasuprot tome, u Svicarskoj postoji vrlo d e c i d a н z a k o н z a k l a d a т a .

М о ј

i п s t i t u t p r i z п a t cijeloj teritoriji Svicarske.

I н s t i t н t

d o Ь i o pravo da

ustanovi

c e н t a r

za i z u c a v a п j e l

u п i v e r z u .

Saradujemo s

U п i v e r z i t e t o m

u

Ztirichu, о п i su n а т stavili г a s p o l a g a н j e univerzitetsku i п f r a k s t r u k t u r u za

vece priredbe. Htio Ь i h п а С i ekipu mladih ljudi koja dalje vodila п s t i t u t .

V j e r o v a t r ю

cu se odluciti za

j e s e п j e

da

е k о

iz

н i v e г z i t e t a

uvijek bude

с l а н

Uprave, isto tako iz svicarske Ь а п k е . Tako

Ь i t i o s i g u r a п o

da

f i n a н c i j s k a

sredstva budu

k o r i s п o u p o t r e Ь l j a v a п a .

Stoga trazim

п e k o l i k o

ljudi koji

svojoj

k u l t ш i

i п а т ј е г а т а to п е с е z l o u p o t r i j e Ь i t i za vlastito

Ь о g а с е п ј е ,

п е g о

im g l a v п a briga i t i da u s t a н o v a egzistira kao takva. S b z i г o m moralni

pad nasih politickih, п a u c п i h i kultumih struktura, sam u ovom

m o m e п t u

pesimista i

a s t o j i m

o b п o v i t i upravu s п e k o l i k o mladih ljudi.

Imao sam п a m j e r u takav

ј е d а п i п s t i t u t н a p r a v i t i

i u Sarajevu.

zivot razliCitih naroda, postojanje raznih kultura i k o н t a k t izmedu н j i h ,

i z m j e н a misli, s t v a r a н j e mogucnosti p г i j a t e l j s k o g i

r a z u m н o g

razgovora,

s t v a r a н j e

prilika za

m i r a н

zivot. Nastojim da tu uloau odi ra

B o s н J · a c k i

i н s t i t u t .

DILAS:

Adile, kad ste presli u Svajcarsku, li V

Ь i l o

tesko da о с н е t е

da r g a н i z u j e t e poslove? Vi ste postigli е d н о zavidno bogatstvo, li to Ь i l o

tesko postiCi, jeste li imali podrsku н e k o g p o c e t н o g kapitala ili ste poceli

takoreCi skoro od н u l e . Ispricajte п а т н e s t o о tom svom svajcarskom

periodu.


Svicarska stroga i vrlo u r e d e п a zemlja, sa starom i

bogatom tr-adicijom b a н k a . I · s t v a ,

f r n a н c i j s k o g

sistema, trgovine, gdje postoje

striktna pravila kako se i s kim i koji п а с п mogu voditi poslovi.

sistem koji sigumo o п e m o g u c a v a a п a r h i j u ili igru slucaja, toga u Svicarskoj

nema. Nema, kako se kaze,

s г е с е ,

uvijek se rezultati postizu teskim trudom

i radom. I ?ored toga, to zemlja koja vrlo

o g r a п i c e п a

propisima. Na

primjer, u Svicarskoj vi ne mozete н v e s t i jabuke u doba kada su svicarske

jabuke na trzistu,

п е g о

kada trzistu ponestaje jabuka,

о п d а

se dade

dozvola da se iz F r a п c u s k e ili iz

п е k е

druge zemlje uvezu. Isto tako p i t a п j e

kapitala,

о п i

to

г e g u l i r a j u .

Na

r i m j e г , о п d ј е ј е d п о

v г i j e m e

Ь i о

p г o p i s , da

Ь i s t e polozili svoj п о v а с u Svicarsku, o г a l i ste jos platiti, da vi

d o Ь i j e t e

kamatu.

Ovo govorim u prvom redu zato sto su ljudi, kad sam se v г a t i o u

B o s п u

poceli pricati kako s а т Ь i о trgovac oruzjem, koji zaradio velike pare

nekim

p o l u i l e g a l н i m m a h i п a c i j a m a .

J e d п o m e

s t r a п c u

u Svicarskoj apso

l u t п o

nemoguce

п a p r a v i t i

п e z a k o н i t

posao, da plati tacno porez, da ne

~ u d e

t а с п а c : , v i d e п c i j a

svakom

a r a d e н o m

f r a п k u . н e m o g u c e i e d п o m

S v i c a г c u

u Svicarskoj, pogotovo

s t r a н c u .

DILAS: Oko t r g o v i п e oruzjem. drago mi da cujem ovo sto ste rekli,

mada

t r g o v i н a

oruzjem takode

t r g o v i п a , d г Z a v н a

trgovina.

40

BOSNJAK

ADIL ZULFIKARPASIC

ZULFIKARPASIC: s а т govorio s а т о

t о т е

sta se pricalo kad s а т se

vratio u Bosnu. Onda

i т a j e d n a pojedinost, u Svicarskoj

z a b r a n j e в o

trgo

vati o r u z j e т u podrucja koja su u ratu

l

su

u g r o z e п a .

Ne т o z e t e prodati

ZAL

ZA BOSNOM М I G R A C J J I

141

Ljubo

S i г c ј е

Ь i о profesor u Glasgowu, u Skotskoj, i u to v r i j e т e

d o Ь i o

odstetu za svoju fabriku u К г а п ј u , koju su N i j e т c i Ь i l i oduzeli. Meni

dao e s k a r n a t п i zajarn godinu dana. ISlo

to

i lose i dobro, dok mi jednog



oruzje Turskoj, zato sto

i т а

р r о Ь l е т е s К ш d i т а , ne т o z e t e prodati

L i Ь i j i

ne т o z e t e prodati ni jednoj z e т l j i u kojoj vlada r a t п a opasnost. A I ' a p s k i т

z е т l ј а т а se nije т o g l o p г o d a v a t i zbog I z г a e l a . Tako Ь i о uhapsen i suden

vlasnik jedne velike, p o z в a t e firme, zato sto njegova firma iz

~ t a l i j e

prodala oruzje u

e d r ш

arapsku

z e т l j u

u doba kad ondje

Ь i l a

kriza.

Z e l i т

sarno pokazati kako ta fantazija koju

s а т

cuo kad

s а т

se vratio u

z e т l j u

da

s а т

dosao do bogatstva na

п e k i s u т п j i v

nacin ili na srecu, bez truda i

znanja -

z l o п a т j e m a

laz i jal. Sve to u Svicarskoj, z e т l j i koja tako

s t a Ь i l п a tako perfektno u г е d е п а , n e т o g u c e . Mogucnost postoji da covjek

zaradi, da zaradi velike r ю v c e , ali

to

uvijek rezultat poslova, т п о g о t г u d a

т п о о

znanJa.

d politike

do

Ь i z n i s a

Р о с е о s а т

kao

п o v i п a r

i clan Drustva

п o v i п a r a

Svicarske. l т а о

s а т

status stranog

п o v i n a r a .

Kada su poceli izlaziti

B o s a п s k i

pogledi", jugo

s l a v e п s k a ~ l a d a п e k o l i k o puta i n t e r v e п i r a l a protiv т е n е s o p t u z b o т da

p i s e т protiv Jugoslavije. Svicarska п e u t r a l n a z e т l j a , s v i c a r s k i т

z a k o n i т a s t r a п c u z а Ь r а п ј е п о baviti se p o l i t i k o т .

Poznat slucaj kako Zivko Topalovic,

p г e d s j e d п i k п e k a d a s п j e

Socijalisticke stranke u Jugoslaviji,

i z b a c e п iz

Svical'ske zato sto izdavao

jedan s i п d i k a l п i list, koji п i ј е prijavio. I dosao u sukob s е d п i т о Ь i с п i т

т а l i т

C i п o v n i k o т .

Bio

u v j e r e п ,

zato sto i т а velike veze s r e d s j e d п i k o т

Socijalisticke s t r a п k e S v i c a г s k e , da ga to pokriva. I su j e d п o g a d а п а

svicarske vlasti pozvale i saopCile da

i т a j u

poteskoce s u g o s l a v e n s k o т

v l a d o т u vezi s

ю ј i т

p o l i t i c k i т d j e l o v a п j e т , I ekli su da se

р о z a k o r ш

s т i ј е т

baviti politikom,

п a r o c i t o

s т i ј е т

izdavati list koji pise protiv

Jugoslavije. li protiv Jugoslavije ili to su Jugosloveni т ј е г о d а v п i

da kazu, о п i se zale

p i s a п j e

lista.

К а о п o v i п a r vise п i s а т т о g а о raditi,

s а т

se zaposlio kao

p r a v п i k ,

kao s t r u c п j a k za r o c j e п u steta u е d r ю т

o s i g u г a v a j u c e т

zavodu, i п d а sarn

s t i c a j e т o k o l п o s t i п а р г а v i о jednu т a l u firmu koja se zvala "Adex", sto z п a c i

A d i l - e k s p ш t - i т p o г t . Novac koji

t г е Ь а о

za firmu p o z a j т i o s а т od

prijatelja Ljube S i г c a .

d a r ш jedan bogatas, pi'edsjednik svicarske banke,

т о ј

prijatelj, nije rekao,

o c i j e п i v s i

valjda kao sposobnog covjeka: "Zasto Vi ne Ь i s t e s т о ј i т

s i n o т

i s jos e d n i т n a s i т p r i j a t e l j e т

a d v o k a t o т п a p r a v i l i

firmu

..

" su

Ь i l i

Herry Schaefer i dr. Ulin Sti'eiff. I onda

s т о

napravili "Starnaco". Bilo

to

п e s t o

kao kad

Ь i s t e ,

na primjer,

n a p г a v i l i

firmu u Americi s

o c k e f e l l e г o т

i o r g a n o т . dva

i т е п а

su u Svicarskoj tako ugledna, i sarn s

n j i т a

s

p o c e t n i т

k a p i t a l o т

od 100.000 svicarskih franaka, zapoceo posao.

т а l а s u т a za j e d r ш veliku k o т p a n i j u , ali s т о nakon kratkog v r е т е п а

p o s г e d o v a l i za jedan kredit. Dosla zagrebacka

f i г m a " M e r k u г " ,

koja

trazila kredite E v г o p i , ћ t j e l a ј е graditi hotele i uvesti neku г о Ь u . Trazila

k г e d i t , u to v г i ј е т е Jugoslaviji se davao kredit s petnaest procenata

k a т a t a . Isposlovao sarn vrlo povoljan kredit od о s а т procenata. В а п k а

o d o b г i l a

kredit dvadeset т i l i o п a , а s т о trebali uzeti proviziju.

Dosao s а т ideju da "Merkuru" п а Ь а v i т о robu, i preuzeo

s а т

tu

obavezu sebe. I tako р о с е о т о ј posao.

P r e t ћ o d n o

sarn radio kao

n o v i n a г ,

zar-adivao dvije-tri

ћ i l j a d e f i a п a k a

т ј е s е с r ю ,

kad sarn

taj

prvi

posao napravio zar-adili

s т о

svaki od nas nekoliko

s t o t i п a

hiljada.

М е п i

to

izgledalo prosto nevjei"ovatno, u

т e n i

se javio

о н а ј l j e v i c a г s k i

duh i

т i s l i o s а т

da to skoro

n e p r a v e d п o

z a r a d e п o .

DILAS: Ali slave, bogatstva i vlasti п i k a d п i ј е т п о g о

ZULFIKARPASIC: Kad sarn s п ј i т а stvorio tu firmu п i s а т Ь i о p o z п a t u

p o s l o v п o ш svijetu. Ljudi

su

pitali za Schaefera l Streiffa, sarn Ь i о п e k i

п e p o z п a t i Zulfikarpasic. M e d u t i ш , п а k о п vrlo kratkog v r е ш е п а f i г m e s

k o j i т a s ш о

radili pocele su se raspitivati da li doci

g o s p o d i п

Zulflk:arpasic, i s l i c п o . Jer, uvijek sarn Ь i о

t а с а п ,

drzao rijec, Ь i о korektan.

Kako Svicarska jako o п z e r v a t i v п a s r e d i п a

ш e n i

prijatelj bankar rekao

- slusajte, Vi ш o z e t e donijeti

s t o t i r ш

poslova, ali ako jedan posao d o п e s e t e

los, Vi ste propali.

S t o t i п u

dobrih, to

п o r m a l п o .

DILAS:

bas

sti ogo, k a l v i п i s t i c k i .

142



Kalvinisticki, da, to zaista tako.lja sam d o Ь i o dobru

r e p и t a c i j u

i zaradivali smo jako dobro, Ь i l i smo p o z п a t i kao s o l i d п a f i г m a .

D a п a s kad sam sve to l i k v i d i г a o , p r i m j e г , za samo ime moje f i г m e п и d i l i

ZAL ZA BOSNOM u EMIGRACIJI

143

Nisam z п а о . Dakle, to iziskivalo veliki

a п g a z m a п .

M e d u t i ш ,

п i ј е

samo

pitanje

p r e d п o s t i

da covjek г a d i ,

п е g о

p i t a п j e i umijeca, i p r e g o v o г a i

п а с i п а da vam l j и d i vjeruju kad

vi

dodete п e k o m e prodati п e s t o sto kosta pet



п e k o l i k o

miliona.

Ј е г

ta

f i г m a

н E v г o p i m e d и bankarima stekla tako

dobar н g l e d da sarn mogao i sarno i ш е dobro p г o d a t i . M e d и t i r n o d l н c i o sarn

da to ne u г a d i ш iz p г o s t o g г a z l o g a sto tada poslove ne m o g н

k o п t г o l i г a t i ,

ne

Ь i h

htio da to ime Ь и d е i n v o l v i ш n o u neki posao koji

o d g o v a г a

р о t р и п о mojirn

p o s l o v п i r n

p г i n c i p i r n a i morn n a C i n и poslovanja.

Jedan moj

р а г t п е г Ь i о

p o z п a t i advokat, drugi Ь i о b a n k a г , i rni srno

z a j e d п i c k i z a г a d i l i dosta п о v а с а . Ali sam jednog m o r n e п t a vidio da u s t v a г i

г a d i m za п j i h . Onda sam ih pozvao i

г е k а о :

gospodo moja, rni cemo ostati

prijatelji, ali cu vas isplatiti ili cu se povuci,

jer

vise п е с и da a d i m za vas.

l mi smo se г a z i s l i , sam ih isplatio i p г e u z e o f i п r ш , i u tom р е г i о d и kada

sam

Ь i о j e d i п i

v l a s п i k

firme,

о в а

ostvar·ila jos vece

z a г a d e . N o г m a l п o

ostali s п ю d o b г i p г i j a t e l j i . Kompanija zastupala nekoliko najvecih f i г r n i na

svijetu, р г е k о Stamaca su iSle s t o t i п e i stotine miliona, c i v i l п i avioni,

b г o d o v i , p г a v i l e su se l и k e ...

Za

svaki posao vi morate a n g a z i г a t i

s t o t i п e

firmi, s t r u c п j a k e , morate raditi sve to da na г a j t r d o Ь i l i г e z и l t a t . U svojoj

sam

s o Ь i

imao

е d а п

specijalni zid za veliki po sao koji

Ь i h

р о с е о

na kome

sam uveo sve datume, uvijek sam z п а о sve moje konkurente - to Ь i о

generalstapski nacin г а d а . Uzivao sam u tome da imam uspjeha, da mogu

tuCi

velike svjetske fim1e.

V г l o

cesto

se

dogadalo da su m e п i dolazile vlade

nekih v e l i k i Ь zemalja i kazu mi: Molim Vas, imamo jedan veliki posao na

podrucju tome i tome, zeljeli Ь i s m o da za vi to vodite, da zastupate п а s и

i п d u s t r i j u ,

mi vam za to placamo proviziju, toliku i toliku .. Jer,

v г l o

se brzo

proculo da su poslovi koje sam p г e u z e o na sebe Ь i l i u s p j e s r ю i vtijeme

z a v r s e п i .

U tom sam e г i o d u , kad sarn Ь i о

v г h u п c u

poslovanja, od pedeset

poslova koje Ь i h zapoceo zavrsavao

c e t г d e s e t

i pet. iziskivalo veliki

rad,

z п a l o

se dogoditi da dvije п e d j e l j e п i s a m znao kakvo vrijeme.

acl ez

г e d a l z a

Otisao Ь i h k a n c e l a г i j и kada Ь i о m г a k proveo Citavo v г i j e m e

г а d н ,

р о ј е о s e п d v i c za н с а k i dosao

Ь i h k и c i

deset sati

н а v е с е .

Bilo

m o m e п a t a

kada l j и d i iz A r п e г i k e , p г i j a t e l j i , upitali kakvo vrijeme, а ј а п е ш а ш

pojma, nego odem do

р г о z о г а .

pogledam i kazem: pada kisa, ili sija

s и п с е .

s t o t i п a

m i l i o п a

dolara.

konkurencija o g г o r n п a . Kad neko pravi luke, tih f i г ш i irnate

s t o t i п u

svijetu, treba

v j e r i t i

nekoga da

f i Г I П a

koja ide s vama

а ј Ь о l ј а ,

i zasto

ј е п а ј Ь о l ј а . Т r e b a t e i ш a t i reputaciju da dovodite o d l i c п e f i г m e , da se z п а sta

se

t а с п о

dogada, da tu

п е ш а п i k a k v i h

p r o Ь i e m a ,

da sve cisto. Tu se zaista

m o г a t e

d г z a t i svih pravila

i g г e ,

p г a v i l a koja su vrlo s t г o g a . su

o d r e d e п e

provizije, male, ali sumi velike. Nikada i s a r n p г i h v a t i o ј е d а п posao

koji Ь i о

о р r е с а п

rnorn politickorn

u v ј е г е п ј и

i mojim

m o r a l п i m п a c e l i m a .

Tako е Ь i l o mnogo s l и c a j e v a da sam o d Ь i o velike poslove,

п i s a r n

htio г a d i t i

ako sam slutio da rijec р а г t п е г u koji k o m p r o m i t i r a п . Necu vam

g o v o г i t i i m e п a , ali s e k i m zemljama u

r i н c i p u

nisam htio г a d i t i . Uvijek sam

t г a Z i o i п f o m l a c i j e р г е k о svicarskih banaka. Ako Ь i h d o Ь i o i н f o п n a c i j u kako

rijec п е k о г е k t н о ј Љ m i ili

c o v j e k и ,

п i s a m htio

г a d i t i

s

п j i m a .

D г z a o sam

se p r i н c i p a da obadvije strane b u d и z a d o v o l j п e . Kad vi zastupate e d н u f i Г I П н

о н а о Ь i с п о misli da vi za m o г a t e и c i н i t i sve. М о ј р г i н с i р

Ь i о

da i о н а

mora

u г a d i t i

sve za

m u s t e г i j u ,

tako da se п i k a d a н е moze dogoditi da vam

zamjere da ste d o Ь i l i н e s t o sto zastarjelo, da ste d o Ь i l i nesto sto п i ј е

н а ј Ь о l ј е . v j e г u j e m и s г e c u u poslu kao mali d o p г i п o s , ali smatram

daje

u

devedeset i devet posto slucaJ·eva

d o Ь i t a k

г e z u l t a t Ј · е d н о а o г a a n i z i r a n o a

sistematskog rada i а н g а z i г а п ј а . D r и g o sto Ь i h jos htio г е с i

jest

da ovom

p o s l o v п o m

s v i j e t и vladaju п e m i l o s г d п i zakoni. lma poslovica: U malim

poslovima р i г а п е , velikima a j k и l e .

v U poslu sam imao i z v a n г e d п a i s k и s t v a , stekao velike,

d о Ь г е

p г i j a t e l j e .

Svicaiskoj imarn dobru, v г l o s o l i d п и

г е р и t а с i ј и

p o s l o v н o m svijetu. Kad

starnpa p o m e п e , ili televizija, v i j e k predstave s a j v e c i m respektom.

Sjecarn se da sam imao e d н o g b a n k a г a koji vodio brigu oko mog poreza,

mi kaze da placam

p г e v i s e

za р о г е z . kazem:

М о ј а

zelja da

placam sto m i l i o п a g o d i s п j e , ј е г to z п a c i da Ь i h z a г a d i o stotine m i l i o п a .

N а г а v п о , to

Ь i l a

sala. М о ј а Љ m а

Ь i l a

г e l a t i v п o rnala. Nikada

i s a m

l1tio

od toga o d и z e c a п a p r a v i t i vece.

М е п i

u poslu

п i s t a

п i ј е pomoglo to sto sam

m u s l i m a п ,

kod Arapa, р г i m ј е г . К а о sto mi п i ј е odmoglo evropskim

zemljama. U poslu vladaju drugi

z a k o п i

i drugi

г a z l o z i ,

kojih se covjek

d г Z a t i .

144

BOSNJAK

ADIL ZULFIKARPASIC

NADEZDA:

о о ш Iazgovoru se cesto d o t i c e ш o p i t a н j a Vaseg

i d e j н o g o p r e d e l e н j a .

Kako ste se u zivotu opredeljivali za o ш u н i z a ш kako

za odlazak u

e ш i g r a c i j u

i boravak u

e ш i g ш c i j i ? M e d u t i ш

kada ste dosli u

e ш i g r c i j u postojale su г а z н е ш o g u c r ю s t i : da budete d e ш o k r a t a socijal



d e ш o k r a t a posto u to v r e ш e Evropa vec uveliko

р г е р u н а

svih

ш o g u c i h

politickih opcija i ш i s l j e н j a . Vi ste se opredelili da budete l i Ь e r a l vi ste

evropski l i Ь e r a l i е н е z a p г a v o i н t e r e s u j e da li ste se Vi za to odluCili zbog

н e k o g н a s l e d a koje ste н o s i l i iz svoje kuce ili zbog н е с е g drugog? Da li se

ш o g l o reCi

da ste liberal zato sto ste u

d u Ь i н i

duse

B o s н j a k

sto ste

н o s i l i

tradiciju b o g u ш i l s t v a ili i s l a ш a ?

ZULFIKARPASIC:

O d v a j a н j e

od

k o ш u н i z ш a

jest, pravilu,

t r a z e н j e

j e d н o g drugog i d e н t i t e t a . Ј е г covjek koji nauCio totalnu

i d e н t i f i k a c i j u

s

ј е d н i ш

p o k r e t o ш koji hoce da

i z ш i j e n i

svijet, s

p o k r e t o ш

koji zahtijeva

veliku d i s c i p l i н u veliku

a n g a z i r a н o s t

i t o t a l r ш odanost, u t о ш covjeku

н a s t a j e veliki v a k u u ш н а k о н

o d v a j a н j a

i г a z l a z a koji se

ш о z е

zavrsiti

vr o

lose covjeka, gotovo Ь i h rekao r a s t a k a н j e ш н j e g o v a k a r a k t e г a i l i c н o s t i .

S druge

s t r a н e

p r o н a l a Z e н j e surogata i drugog a н g a z i r · a н j a

н e k a k o

c u d н o v a t o

vodi kroz

н а с i о н а l н u

i d e н t i f i k a c i j u .

M н o g i

Ь i v s i

k o ш u н i s t i

padaju u

н а с i о -

н а l н u - ne ш о r а r o ш a н t i k u ali н а с i о н а l н u i d e н t i f i k a c i j u sa s v o j i ш

н а r о d о ш n ю z d a da taj

н а с i н

н a s l i sebe. Kad s а ш dosao u e ш i g r a c i j u

to ipak Ь i l o s pocetka 1946. g o d i н e tada k o ш u н i z a ш jos Ь i о u fazi

s t a Ь i l i z a c i j e . М о ј а g e в e r a c i j a Ь i l a ј е odusevljena i jako se a н g a z i r a l a

r j e s a v a н j u р r о Ь l е ш а e ш i g ш c i j a

u to

v r i j e ш e Ь i l a

u velikoj

v e C i н i

kolaboraterska i fasisticka.

e ш i g r a c i j i

su

Ь i l i

ustase,

c e t н i c i Ь i о t a н k i

sloj

Ь i v s i h

politicara, poput Maceka, vlade u

L o н d o н u

kao i ljudi koji su iz

drugih razloga pobjegli.

М е н е e ш i g r a c i j a docekala jako neprijateljski, ш i s l i l i su da s а ш agent,

da s а ш covjek koji poslan s n e k i ш z a d a t k o ш

l j н d i

skloni s a ш i

s e Ь i

pridavati

v e l i k н

vaznost. Tako su

o d ш a h

pocele price kako

s а ш

dosao da

u Ь i ј е ш в е z в а ш Peru Zivkovica, Jevdevica, ovaj ovo, о в а ј ono, ali svaki

tvrdio da Zulfikarpasic

p o s l a н

da upravo njega likvidira. Bio

s а ш

vrlo

ш l a d

ali s a r в o d ш a h shvatio da vrlo vaZno sacuvati u

s v e ш u

о v о ш е svoju

vlastitu licnost i i s t a н c i r a t i se od tih ljudi i takvih sredina. onda, kod е n е

se pojavila

s u ш п ј а

da li

s а ш i ш а о

pravo sto

s а ш

otisao, da l to

Ь i о

kurslus . Covjek s а ш koji vrlo brzo donosi odluke, koji vr o e ш o t i v a н i

U п в t r a s n j o s t

t ю g a t . : t ю s a п s k . :

k в с . :



\lel1med-pasa Sokolo1 ic

Alit1eg Fircll s

Egzeklltil

о с Љ о г

\ l l l s l i ш a п s k e o г g a п i z a c i j e llJ 1 Hasil1eg B i ~ c e 1

ic

i l н t c H l l s e i п l , c g C c г i l '

\ \ i)

S c г i t cl.

А г в а l l

to ic

o s t a г

B a k i г - l , c g llZlic

LIZla

O s m a п - l • e g P a ~ i l Bijclj i 1

\ L i l ы m c c l - L J c g D z i п i c а п ј а LLika). \

1 L i l 1 ш c m - l , e g

Pasalic Bos K г L i p a Rifat-l1cg

SLilcj

а щ 1 а ~ i с

B l l g o j r ю

1

is kg

i г a k r п г а 1

п i k

1.

Al1mcclaga

1 - k в L l a а г а ј е 1 о

...-\lil,cg

l i l • e g c ' '

iL

l o c l г i ё a ) .

Alil,cg F i г c l L i s Li1 Scmsil,cg Z а i п ю 1 ic г с k о 1 \ I L I ш ш e c l - l • c g

F a l l i l p a ~ i c

а г а ј с \ 111.

Ragit,-l•eg Dzir1ic а п ј а LLika 1



Aclil.

s t u d e п t s k i

dani

Adil u Jajcu. llJ-+-

Adil r o Ь i j i u

п a c i s t i ё k o m

z a t Y O Г L I

Adil u p a r t i z a n i ш a llJ- 3

Adil u Saraje\Ll. Jl)-15

Adil emigraciji.

llJ..+l)

Adil

sa s l i k a г o m

\

7

ojom

D i r п i t г i j e \ i em

i

E r п e r i k o m

B l ш n o r n L

Saraje\ u

Jl)-1.5

Adil

sa s в р г в g о т

dr.

Т а п ј о r п

Zulfikarpasic

poslije \

е п ё а п ј а

Jl)-fl)

Aclil.

L i г e l l п i k

Bosanskih

j ю g l e c l a



Brat lli\Zo i :\clil

JLJ

3

Bi\ si p г . : d s j . : c l п i k \ lalk S p a п i j c

S L i a г . : s i . - ' н l i l k o п g r c s L I l i I t : Г a l a

LI

\ aclriciLI

Susret s dugogodisnjim prijateljima. slikarima Yojom DimitrijeYicem i

Isrnetom MujezinoYicem. Zi.irich 1972

.-).,dil

kao

p г c c l , ; j c : c l п i k

l,;lam,kc:

z a j c L i п i c c

\

i c м . k c

;1

c ~ t i i <

\ 1111;1

O l l l ч ч a

LI

Z L i г i c i i L I

ZAL ZA

BOSNOM

U EMIGRACUI

145

svjestan s а ш toga. s v a k : o ш s l и с а ј и i ш p и l z i v a n s а ш covjek ali o d l и c i da

о d е ш

razmisljao sam mjesecima. Kad sam dosao Sarajevo jak:o s а ш se

razocarao pokret

l j и d e .

Lov na stanove na polozaje itd. Znate s а ш iz

d r и g Љ motiva otisao Ь о r Ь и i borio se. s а ш о ј emigraciji s а ш htio jos



P г i l i k o r п odluk.: o s п i \

a п j L I SDA l B o s п j a c k o m

i п s t i t l l t L l

l Z _ u г i c : l ш

g l9S9:

Н а s а п

. : п g i c . Aclil. т . : ~

В . : l 1 1 1 1 с п

Alija Iz.:tLJcgo\ ic. Salim

Sat ic

i cLifik \ :lagic

jedanput preispitati li zaista k o m и n i z a m ш о ј е zivotno opredjeljenje

s а ш se ponovo dao na studij teorije komunizma.

Odmah u pocetku sam ljudima stavio do znanja da nisam dosao u

e ш i g r a c i j u da dao ikak:ve i n f o r ш a c i j e ikome

н е g о

s а ш dosao zbog svog

o s o b н o g

г а z о с а r е н ј а . Proces mog politickog opredjeljenja za

i Ь e r a l i z a ш

Ь i о

prilicno d и g jer sam imao i

о s о Ь н е

p r o Ь l e m e . Irnao sarn stambeni

р r о Ь l е ш

imao

p r o Ь l e m

prezivljavanja dosao s а ш bez ikak:vih г e d s t a v a .

Bilo nekih o н u d a da napisem knjigu protiv k o m u н i z m a ali to sve

е н i

Ь i l o apsolutno tude jer sam imao nekih u v j e r e н j a i simpatija prem a svojoj

zemlji i domovini i

i s a ш

Ь i о spreman н e s t o reci protiv nje prije nego sto to

dode iz moga v ј е г е н ј а .

DILAS:

S a n ю

komunisticki-idealisti vernici postaju autenticni

l i Ь e r a l i

l i Ь e r a l i l i Ь e г a l п i j i od mnogih na Zapadu. Nego da li Vas bogumilstvo i

islam inspirisali?


sigurno i s a r n svjesno i hotirnicno ш a d i o . Nisarn

toga svjestan ali s а ш uvjeren da to u generalnim crtama i u g e n e г a l n o m

odgoju i g г a kod mene veliku ulogu. Sad mi izgleda - to m o r ш tvrditi s

rezervom subjektivnog osjecanja -

da

su moj put r r ю j a opredjeljenja

ш о ј

l i Ь e r a l i z a ш bili stvarni ј е г sam u svojoj podsvijesti а k a s н i j e i p u н i m

angaZmanom bio b o g u ш i l Bosnjak: i muslimar1 i to sve zajedno f o r ш i r a l o

moju

l i c н o s t .

lmate о н е koji prilaze vjeri jer u traze i z v j e s н e tolerantne

crte. Islam sam dozivio u mladosti i tada u mom osjecanju probudio

sve

о н о

sto t o l e г a n t н o i pozitivno. sam islam dozivio kao t o l e r a н t н u

vjeru i sama ta

c i н j e n i c a

Ь i l a ј е

d o v o l j н a

da ga a s н i j e i s k r e в o

prihvatim.

Р г е m а tome t o l e г a n c i j a dolazi svak:ak:o kroz tak:vo gledanje vjeru ija sarn

tak:o gledao. S druge s t г а в е Ь i о sam

f o r ш i r a n

b o g ш н i l s k i m postivanjem

covjeka mogu t v г d i t i u mojoj o Ь i t e l j i u mojoj s г e d i н i i vjeri kak:o m e н i

predana. Imate i oprijecnih p1imjera sve zavisiod covjeka в j e g o v o g odgoja

karak:tera i motiva njegovog politickog angaZmana. Na primjer Dzemil

Sarac koji bio g e в e г a l - p u k o v n i k : kad smo dosli u Sarajevo 1945 darovao

146

BOSNJAK ADIL U L F I К A R P

А s н :

Partiji dvije svoje kuce, kao i vilu koju naslijedio od о с а . Kad sam se

1990 vratio u Bosnu, nasao sam tamo partijske f u n k c i o н e r e poput Milenka

R e r ю v i c e Gojka Ь i p a r i p a , Marka Ceranica i kako se vec zovu, koji su imali

nekoliko stanova, imali su stan u Beogradu, stan u Sarajevu, vikendice na

ZAL

ZA

BOSNOM

u

EMIGRACIJI

147

ralizam shvatio u okviru svojih o s н o v n i h opredjeljenja, to su ta bogurnilska

bastina i islam.

DILAS:

Nisam u ernigraciji, ali mogu da zamislim

o s н o v u

svojih



l

moru i planini, Sarac, koji sve svoje darovao zajednici, isao ljetovati

u oficirski dom. Tako razni ljudi prilaze raznim pokretima i uzimaju ono sto

н j i m a odgovara. Mnogi ljudi danas

н a g l o

postaju vjemici, prilaze islamu i

onda

da

bi dokazali svoju

r i v й e н o s t

vjeri, prikazuju se kao

f a н a t i c i .

Pricali

su rni za neke novopecene vjemike, da su

tri

puta klanjali aksam,

e d н o m

sa Alijom Izetbegovicem, drugi put s Omerom Behmenom

60

treCi s

Mustafom ef. Cericem

6

i to bez abdesta, da se sto skuplje prodali za e k i

lukrativni polozaj. U tom slucaju cak i Muhamed Filipovic

62

,

koji u Foci

o d Ь i o klanjati d z e н a z u sehitima,

jer

ateista, bolje odgovara.

DILAS:

Kod Vas dakle,u

f o r m i r a n j н

Vase licnosti u celini, elementi

kao sto su bogumilstvo i islam, igrali znacajnu

н l о g н ?

Jer,

k o m н n i z m н

ste

prisli takode iz religioznih razloga: trazenje

j e d н a k o s t i

solidamosti medu

l j н d i m a

pravde itd.


bih rekao daje to sigumo igralo ulogu.

P r i Ь l i z i o

sam

se religiji vrlo iskreno i vrlo

o z Ь i l j н o

poslije

a p u s t a n j a

komunizma, i nisam

se nikada zbog toga pokajao, jer nasao sam s н a g u

o s l o н a c

temelj, opredje

l j e н j e prema pravdi, prema svijetu, prema covjecanstvu.

Ь i l a j e d н a

vrsta

odgovora na ona p i t a н j a koja se postavljaju pred covjeka i vjerovatno to

isto formiralo i moj

l i Ь e r a l н i

stav. L i Ь e r a l n i pokreti u r a z н i m zemljama su

г a z l i c i t i - jedni su desno, drugi su

c e н t r a l н o

treci su lijevo, sam l i Ь e -

60

Ing Omer Behmen, uz Izetbegovica najznacajniji prvak SDA, predvodnik njenog

fundamentalistickog krila. U procesu muslimanskim

i п t e l e k t u l a c i m a

1983 osuden na 15

godina. Ambasador

В i Н

u Teheranu.

61

Mustafa ef. Ceric, imam zagrebacke dzamije, godine 1993 od politickill struktura SDA

postavljen za vrsioca duznosti Reis-ul-uleme.

62

Dr Muhamed Filipovic, marksisticki filozof, doktorirao na tezi Filozofski razvoj V

I Lenjina i r o Ь l e m orijentacije marksisticke filozofije , clan ideoloske komisije Centra1nog

komiteta SK

В i Н

podpredsjednik М В О kasnije prisao SDA. Ambasador u Svicarskoj.

Uredivao nekoliko casopisa u Sarajevu i Beogradu, uredio izdanje sabranih Titovih djela.

(Najvaznija djela: Lenjin - monografija njegove misli, Marksisticka teorija i p r o Ь l e m i

revolucije, Filozofske osnove marksizma.)

zatvorskil1 iskustava -

н i ј е

li emigracija

s l i c н a

tamnici? U emigraciji si

t e l e s н o slobodan, ali strepnje, ugrozenosti su postojani, grozomorni. U tome

i imam iskustva:

т о ј

sin Aleksa

Ь i о

deset g o d i н a u emigraciji - baska

sto su ga vrhovi klevetali kao

c e t н i k a

i

p r i p a d н i k a

teroristicke

o r o - a н i z a c i j

:>

'

nego su mu i zivot ugrozavali. Osam godina ga nisam video nisu mi dali

~ a s o s : prema mojoj supruzi, A l e k s i н o j majci, Ь i l i su humaniji - о н а nije

lmala pasos cetiri

g o d i н e .

Emigracija

ј е d н а

od н a j v e c i h nesreca za

e m i g r a н t e s r a п ю t a

za

н j i h o v u domovinu.

Sada

kod

н а s S r Ь i j i

i

Cmoj

Gori

jedva

ako ima

politickih emigranata, sem iz

п a c i o н a l n i h

manjina. Ali ima na stotine hiljada

izbeglica iz Bosne i Н r v a t s k e . broj izbeglic a iz Bosne, Bosnjaka izbeglil1

u Evropu i islamske zemlje, govori se da r e m a s н j e milion. nisu politicke

izbeglice,

n i s н

izbegli sto su se borili

s u p г o t n o j

strani.

N i s н

cak ni zbog

toga sto su dn1kcije mislili, sto

n i s н

mogli

s e Ь i

odoleti da iskazu svoje

misljenje. su

nevini

isterani, iskorenjeni

s а п ю

zbog toga sto su drukcije

n a г o d n o s t i .

Oni nisu politicke izbeglice - isterala ih politika, fanatizam kao

politika,

a m Ь i c i j e

zaslepljenih voda,

z a r o Ь l j e n i h ideologijom

tacnije: kont ra

ideologijom, ako ih

н p o r e d i m o

s k o m н n i z n o m .

Izbeglice i njihovi p г o g o n i t e l j i - tu nema zrtvovanja, nema ponosa, ima

samo tuge i zla.



\

8

POVR T K BOSNJ K

NADEZDA Kod Bosnjak:a kao da postoji neka в e s r e c a tragedija usud

zbog cega u raznim istorijskim periodima i pre i sada uvek malo

nedostajalo da se isprofilirate i d e f i n i t i v r ю stavite tacku na svoj в a c i o n a l n i

i d e в t i t e t

kao bosnjacki. Sta se to u istoriji desilo sa Vasim narodom da su

ga stalno osporavali?

ZULFIKARPASIC Kada se Turska povukla s

в a s i h p г o s t o r a

ostavila

jedan mozaik malih в a r o d a . Sistem turske uprave bazirao se respektiranju

svih naroda.

О в i

su kao

tak vi Ь i l i

z a s t i c e в i i kao

tak vi

ostali. Povlacenjem

Turak:a s balkanskih prostora nije se dogodilo kao u Francuskoj Njemackoj

gdje nametnuta jed na vjera sirokom prostoru gdje se silu stvorio

jednak: sistem nego to Ь i о mozaik vjerskih

в a c i o n a l n i h

etnickih i

kultumih cjelina koje su jedna druge zivjele zahvaljujuci snazi auto-

ritetu i toleranciji t ш s k e u p ш v e . Kada н ј е nestalo istovremeno su se u

Evropi pojavili veliki

н a c i o n a l i z m i . I

Balkanu se javlja agresivni

н a c i o -

н a l i z a m .

Sto н а ' О d

Ь i о

manji Ь i о a g r e s i v в i j i , i svaki od в j i h stvorio

teorije svojim teritorijama svojoj

s l a v н o j

proslosti itd.

Vidite mi smo muslimani Bosne i Hercegovine Bosnjaci imali

в e s r e c u

da zivimo na tlu koje n а т ј е Ь i l o osporavano od hrvatskog nacionalizma kao

hrvatska od srpskog kao srpska teritorija. Mi smo imali nesrecu da se za

nas opstanak borimo protiv vrlo

a g r e s i v n Љ

primitivnill balkanskih

в a c i o -

nalizarna. opet tvrdim da i pored nacionalizma u nasoj kultumoj

t г a d i c i j i

postojala prirodena tolerancija jedna prirodena mjera prirodeni

n c i п z a j e d в i c k o g a zivota koji uvijek napadan zrtvovan podcjenjivan

i grubo v г i j e d a n . Smatram da е Ь i l o dovoljno snage da se stvori bosnjacki

nacionalni identitet ali i prevaga

r a c i o n a l п i h

gledanja na svijet i

zajednicke i п t e г e s e koji ovim prostorima vladaju. Zato trebalo mnogo

urnijeca m п o g o

d о Ь г е

volje

m п o g o

truda. U Bosni uvijek

Ь i l a

prisutna

150

BOSNJAK

ADIL ZULFIKARPASIC

jaka

o т p o n e n t a

zajednistva, jedn a jaka zelja da se taj

р r о Ь l е т

rijesi u korist

nai Oda

koji na toj teritoriji zive, ali koja uvijek vodila borbu s

i т p o r t i r a n i т n a c i o n a l i z т i т a ,

koji su nijekali sustinu ovog zajednickog

zivota sto kaiakterizira Bosnu. Vidite, uvjeren sam, s т о

i т a l i

т o g u c n o s t

POVRATAK BOSNJAKA.

151

NADEZDA: Interesuje i vi ste to sada

p o т e n u l i

sta to u t о т

Ь о s н ј а с k о т т e н t a l i t e t н

sto ustvari d o p r i н e l o da se stvari odvijaju na

ovakav naCin. Da li bosnjacka inteligencija

Ь i l a

dovoljno svesna svih

р r о Ь l е т а

koji su se postavljali pred nju, ili ste Vi i pojedini ljudi koje



da ovaj

р r о Ь l е т r i j e s i п ю

bez rata.

Pred

n а т а

su stajale altemative: n a c i o n a l i z a т l tradicionalni zivot u

toleranciji. Trebal o paziti.

Ima

nekoliko stvari s

k o j i т a

se u Bosni ne

s т i ј е т о igrati, koje ne

s т i ј е т о

povrijediti, da ne doslo do prevage zla.

taj vjerski е l е т е н а t . Vrijedanje jedne vjere, potcjenjivanje jedne vjere

od

s t г a n e

druge uvijekje u Bosni

Ь i l o i g т a n j e

sa

z i v o t o т ,

s

a t r o т .

Bosni

taj р r о Ь l е т postavljen na glavu. Ti т o r a s paziti na interese drugoga skoro

vise nego svoje vlastite interese, ili u s v a k o т slucaju paralelno.

Da

ih

н i k a d a

ne povrijedis i da ih nikada ne dovedes u pitanje. Nije pitanje

ugrozenosti stvar objektivne n a г a v i ,

н е g о

to stvar subjektivnog i psi

l ю l o s k o g

osjecanja. Na primjer,

s i g u п ю S r Ь i

u Bosni i nisu

Ь i l i

ugrozeni ali

su se - znam, jei su

т e n i

dolazili - izvjesni srpski krugovi u Sarajevu

osjecali u g r o z e н i т . Onda se to psiholoski iskoristilo.

Ljudi koji su vodili nasu politiku nisu s

В о s н о т

i т a l i dovoljno veze, to

su ljudi koji nikada nisu dozivjeli onu pravu Bosnu. Neki od njih Ь i l i su

s t r a н c i .

Eto, taj Karadzic ispod

D u п n i t o r a ,

taj Boban koji svojedobno

izjavio "sta se nas tice Cajnice". Dakle,

i т a l i

s т о jos i nesrecu da su to ljudi

koji

в е т а ј u

tradiciju onoga zajednickoga zivota.

Onda

s т о i т a l i ,

jednu veliku

в e s r e c u ,

da se za cetrdeset godina

k o т u -

н i s t i c k o g

s i s t e т a

u Jugoslaviji nije islo ka rjesenju tih osnovnih р r о Ь l е т а ,

nego su brutalizirane nacionalne, vjerske i

u l t ш n e

razlike u Bosni.

I g т a l o

se

na zici 1990, 1991 godine. Korak na jednu

s t r a r ш т о g а о Ь i t i

iskorak u

d e т o k r a t s k i , т i m i

zivot i rjesenja

н a s i h

р r о Ь l е т а , u drugu, put u

k a t a s t г o f u .

blstoriji se vrlo cesto dogadalo da zbog

o d r e d e н e

situacije jedan

narod potone, sunovrati se u propast,

l

krene

p u t e т

prosperiteta. Necu

kazati da

т о ј s p o r a z u т Ь i о

jedini naCin da se rijesi taj

p r o Ь l e m ,

ali

sigumo

Ь i о

korak u

t о т

pravcu. Pokusavao

s а т

u g г а н i с а т а nasih

gucnosti i

u н u t a r

nasih piostora naci rjesenje. Koliko god

Ь i l a н е k а

drzava

velika, jaka, silna i

о с n а

ona ne

т о z е

nase

r о Ь l е т е

rijesiti - ona nas

о z е

natjerati na н е р г а v е d н а rjesenja koja se sprovesti, ali nase р r о Ь l е т е

stvamo т о z е т о rijesiti iskljuCivo i samo -

т i s l i m ,

narodi koji zive u

Bosni i oko nje.

p o z n a j e т Ь i l i izuzeci?

Z U L F I К A R P A s н : : Bosnaje

otkad postoji i

u l t i r r a c i o n a l n a ,

i

u l t i k u l t u m a

i

п ш l t i r e l i g i o z н a

sredina. Tu

n е т а

diskusije. Od

н a j t a m n i j i h v r e т e n a

od

desetog stoljeca do danas u Bosni se, za razliku od citave Evrope, uvijek

susrecu razlicite vjere, kulture i н a r o d i , i to sudbirra Bosne. sada, vidite,

s т a t r a т

da taj

b o g u т i l s k i т e н t a l i t e t

u

т т о т v r e т e n u

velika

p r e d н o s t ,

velika bastina koju treba gajiti i koju sam

Ь i о p o н o s a n .

Ali u

т о т е n t i т а

o b г a c u n a

i u т о т е n t i т а agresivnih perioda historije taj ele

т e n a t

ako

se

ne

o г g a н i z i r a ,

nije

н a j p o g o d n i j i

za rat i

н j e g o v e

surovosti.

Protiv te b o g ш n i l s k e Bosne vodilo se dvadest i p et krstaskil1 ratova, njill

se pok 'etalo jos

s t o t i н u

raznih

v o j н i h

pohoda, te su

о н i

vec

Ь i l i

izradili

tehniku: kada dode

ј а с а

sila,

о н i

prihvate, kada sila

o s l a Ь i ,

oni se opet

vr-ate svojoj autohtonoj vjeri. Nije to Ь i о neki oportunizam, Ь i l a ј е to ј е d н а

p o z i t i v н a

i e v j e r o v a t н o zivotvoma taktika,

n a C i н

koji taj narod

о g а о

uopce opstati. Т а ј т e n t a l i t e t

o c e v i d н o

se razvio i pienio kasnije na one koji

su pr·esli na i s l a т . Tako da taj т u s l i т a n s k i е l е т е п а t v j e i v a t н o u tim

periodima mira n a j k o н s t r u k t i v н i j i .

Meni u vezi s

t i т e

upalo u oci da u Bosni postoji i

ј е d а н

drugi,

neurbani

т e н t a l i t e t .

Sve sto

d й a v r ю

sve sto pripada zajednici, sto njemu

piipada, tude mu ј е , cak i neprijateljsko. On iskljucivo vodi r a c u н a

svome. Kad sam se vratio iz emigracije, dosao

s а т

u jednu Bosnu koju nisam

p o z п a v a o .

Kod dosljaka s brda stan i piedvorje su srnrdili, stepenista su

Ь i l a

prljava.

o s o Ь i n a o н i h

cobana individualista, j e d r ю g a

n e u r b a н o g

ele

m e н t a .

Takav elemenat

н e k o n s t r u k t i v a n

za a j e d н i c u , dok ovaj u r b a н i ,

koji se prilagodava, za

s t v a г a н j e

jedne kultume

s г e d i н e

i civilizatorskoga

drustva vrlo pozitivan.

Т а ј т e п t a l i t e t

s druge strane

н e o t p o r a n

prema

nasilju. Na primjer, uzmite kada su partizani uzeli vlast В о s н ј а с i т а su

odredili da se opredijele ili

Н r v a t i т a

ili

S r Ь i т a . B o s н j a c i

su dali

н e k i

c u d н o v a t

otpor, nisu rekli:

н е с е т о

nego su ostali

н e o p г e d i j e l j e n i .

Tako

i т a t e u

е d н о ј

socijalistickoj drzavi

т a s u

od osamdeset posto neopredijelje

н i h т u s l i т a n a . k o т u n i z a т н i ј е т о g а о

akceptirati, toliko

н e s v j e s n i h

152

BOSNJAK ADIL Z U L F I К A R P A S I C

ljudi. Meni, mome mentalitetu, tako ne odgovara. nisam bogumil

naravi, vise sam za

Ь о г Ь u

i za jedan odlucniji stav. Ne moze se р о г е С i da

postoji

е d а п

oportunizam, cesto lose

t u m a c e п

kao slabost muslimana da su

oni masa koja se lahk:o okrece. nije tacno, oni imaju jedan instinkt

POVRATAK

B O S N J A К A

153


U cetvrtak 29. marta 1990. Vidio sam da su se promjene

pocele dogadati

р г v о

u

В е о g г а d н ,

zatim u Sloveniji, onda u Н r v a t s k o j .

Bio sam na sastarrku Egzekutivnog komiteta

L i Ь e r a l n e i n t e ш a c i o п a l e

u

P a r i z н ,

kamo dosao Slavko

G o l d s t a j п t г a z e C i

da se posalje delegacija



1

s a m o o d г z a n j a

koji s minimumom

о t р о г а ,

ne

k т o z

sukobe, ne kroz

a t o v e

niti

t e r o r i z a ш ,

zeli sacuvati svoju

s a m o Ь i t n o s t .

se moze tumaciti

п e g a t i v n o

ili

pozitivno, i to uistinu ima svojih negativnih i pozitivnih

s t г a n a .

Osobno

smatram da taj bogumilski elemenat г l o pozitivan,

е г ј е

c i v i l i z a t o г s k i ,

ј е г

o t v o г e n

р г е m а kulturi,

р г е m а

zivotu,

ј е г ј е

neagJesivan,

ј е г

ne unosi

elemenat

о Ь г а с u п а ,

rnrznje,

t е г О Ј а .

Vidite, i u ovome sadasnjem momentu, kada se siluju zene, kada se

u Ь i j a j u djeca, kada se svasta г a d i - gledao sam neki

d а п

г e p o r t a z . u iz Zagieba

izbjeglicama u

e d п o m

logoru,

Н r v a t e

katolike i

o s п j a k e - m н s l i m a п e .

Ovi

su Bosnjaci pod stJasno losim okolnostima,

i z m щ e n i ,

gladni, dok su ovi

d г u g i

ocevidno drugacije

h J ' a п j e n i ,

drugacije

o b u c e п i ,

zive pod drugacijim

o k o l r ю s t i m a .

Pitaju: Hocete

li

se vi

v г a t i t i

i zivjeti zajedno? Na moje veliko

с н d о ,

s o г o svi

m н s l i m a п i

su

г e k l i

da hoce, da hoce zivjeti zajedno, da

t г е Ь а

o p г o s t i t i ,

а Н r v a t i s н g o v o г i l i :

ne, nikada vise zajedno. Mada

о п i

tu nisu

g u Ь i t n i c i ,

oni su

d o Ь i t n i c i ,

ali

о п i

nece da

o p г o s t e ,

kazu: Nikada vise

zajedno, ne mozemo ziviti

z a j e d r ю

s

н s l i m a п i m a .

I ta vjecita s p г e m n o s t da se oprosti, da se

p o p н s t i ,

to moze Ь i t i jedna

i z v a ш e d n a o s o Ь i n a

za covjeka koji zivi

c i v i l i z i г a п o

i

г a z m i s l j a

humano.

Takav mentalitet i zivotni stav ni kojem

s l н c a j u

nije za

o s н d i t i . М о г а

p г i z n a t i

da to vise cijenim, mada sam

s e Ь i

nisam takav. Imam iskustvo iz

г а t а , Ь i о

sam

c e t i г i

godine г a t u , s m a t г a m da

B o s п j a c i

j e d п i od najboljih

vojnika koji postoje п а B a l k a п u . Ako ga se н n i f O i m i г a , ako ga se н s t г o j i , to

п а г о d h Ј Ћ Ь а г , nije k н k a v i c k i , ne boji se srnrti, ali п i k a d a nece na svoju

vlastitu inicijativu upasti neko selo nekoga

o Ь i t i ,

poklati. Jako

е s t a Ь i l a п

ako

o г g a п i z i г a n

i jako

d i s c i p l i n i г a п

i

i z d г z l j i v Ь о г Ь i

kad se dade cilj

za koji se treba boriti.

S p г e m a n

ј е o p г o s t i t i , s p г e m a n prijeCi р г е k о zla,

a d a p t i г a t i

se, i nikada ne

г a z m i s l j a

u tom pogledu kolektivno. sam na malo

m н s l i m a n a

naisao koji reCi da su svi S I ' Ь i krivi, da ih

t г е Ь а

zgaziti

l

p o Ь i t i .

Nekad

B o s п j a c i i z n e п a d u j н

i mene samoga,

ј е г

mi ocevidno taj

mentalitet dovoljno odgovara - ta vjecita spremnost da se oprosti.

DILAS: Kada ste se vratili iz ernigracije u

B o s r ш ?

L i Ь e г a l n e i n t e m a c i o п a l e

na osnivacki kongies

i Ь e г a l n e s t г a п k e

u

r v a t s k o j ,

koju on to vrijeme

o г g a п i z i г a o

s

B u d i s o ш ,

Kovacevicem i

g ш p o m

i п t e l e k t н a l a c a . Na s a s t a n k н E g z e k н t i v n o g

komiteta predstavnik Svicaraca

predlozio da Zagieb d н p г e d s j e d п i k L i Ь e r a l n e intemacionale Suares i

za mene

Ь i о

vr-lo

i п t e r e s a n t a n

izazov. S н а г е s п a p i s a o pismo

predsjedniku savezne Vlade SFRJ

п t i

M a r k o v i c н i ministru a п j s k i h poslo

va

B u d i m i ш

L o п c a r u , u isto vrijeme i

p r e d s j e d n i k н

R e p u Ь l i k e Н r v a t s k e ,

Ivi

L a t i п u ,

kojem saopcio da dolazi sa

m n o ш ,

da sam i s t a k r ш t i

funkcioner

L i Ь e r a l п e i п t e ш a c i o n a l e ,

ali da sam p01ijeklom iz Bosne, se

п а d а

da mi se nece praviti п i k a k v e poteskoce, da pozdraviti kongres.

Imao sam veze sa Slovencima to vrijeme, i gospoda Katja Boh, kasnije

ambasador S l o v e п i j e Austriji, smatrala da

t г e b a m

doCi i u L ј н Ь l ј а п н , da

me Univerzitet poziva d a odrZim predavanje i

o n f e r e n c i j н

za

s t a m p н .

lz Hrvatske su stigli odgovori da oni

п e m a j u

nista protiv, da to moja

privatna stvar i da se

m o g н

vratiti kad hocu. Tako i iz

S l o v e п i j e .

U svakom

s l u c a j н ,

cuo sam daje onda Centralni komitet, kako se vec zvao,

S а г а ј е v н

doznao za to, su rekli - kad dolazi u Zagreb, neka dode i u

S a г a j e v o .

I

m е п е

k o n t a k t i г a o moj prijateU Mevludin Ekmecic,

d i т e k t o r

galerije i

l i k a г

iz

T н z l e ,

koji mi rekao:

S l н s a j ,

Adile, molim te, sam razgovarao s

politicarima Bosni, niko nema nista protiv da dodes. Slicne vijesti sam

d o Ь i o i od

Е п е s а

C e n g i c a ы , koji razgovarao s Nijazom

D u r a k o v i c e ш ,

te

od Esada Cengica, r r ю g a druga iz mladosti i

d г u g i h

mojih

p o z n a п i k a .

Odgo

vorio sam da

Ь i h

rado dosao.

Р о с е о demokratski proces. PrateCi iz

d а п а

u pisanje stampe, kritiku

rezima od s t r a п e

raznih

g ш р а ,

vidio sam da

m o g н p r i d o п i j e t i

demokratskim

p г o c e s i m a н B o s п i ,

sto citavo vrijeme i

Ь i о

moj najveCi ideal i cilj.

T г a z . i l i

su da a p i s e m f o r r n a l п u m o l Ь u , da kaZem kako h о с н da se vratim.

63

Slavko Goldstein ( 1928). izdavac. p u Ь i i c i s t a i javni radnik. organizator i prvi

predsjednik S o c i j a l n o - l i Ь e r a l п e stranke Hrvatske. sada izdaje kultumo-politicko-knjizevni

casopis Erasmus u Zagrebu.

64

Enes Cengic (1926-1994). publicist i knjizevnik. uredio i vodio

i z d a v a п j e

sabranih

djela Miroslava Krleze; najpoznatije djelo

S

Krlezom iz dana u d а п u svezaka.

154

BOSNJAK ADIL ZULFlKARPASlC

Znao sam da tako

p o s t и p l j e n o

s V anetom Ivanovicem, pricao m da

j и g o s l a v e n s k i ambasador

L o n d o n и

osobno pomogao da te papire i s p и n i ,

i nakon dva mjeseca o Ь i o p i s m e n и o d Ь i j e n i c и . ј е Ь i l o jedno ponizenje

koje s e Ь i nisam htio dozvoliti i odgovorio sam: to necu da

и c i n i m .

N е с и

POVRATAK B O S N J A К A

155

docekali Н а s а н C e н g i c i Salim S a Ь i c sa soferom. S njima sam otisao u

z a g r e b a c k и dzamiju.

DILAS: К r e n и l i

ste Sarajevo. Ukratko nam opisite Vasa osecanja i



da molim, jer vi ste slicno uradili i s Vanetom

Ivanovicem

covjek to

potpisao, sasvim iskreno htio da se vrati i d o Ь i o о d Ь i ј е н i с и . н i s a m

htio, ostalo da odem samo u Zagreb. О н d а su mi о н i telefonirali i

obecali poslati ljude koji mi

d o н i j e t i

pasos. I zaista su jednog

d а н а

o s v a n и l i

p o m o c н i k ministra н и t r a s n j i h poslova, r v a t , jedan visi u н k c i o н e r

ministarstva vanjskih poslova, da bill svemu tome vjerovao s н j i m a Ь i о

jedan moj rodak i prijatelj iz mladosti. Uzeli su moju f o t o g r a f i j и i za kratko

vrijeme d o н i j e l i pasos.

s а < '

P o n и d i l i su avion bosanskoga predsjednistva, ali s а т to o d Ь i o i

otputovao г e d o v n o т

l i н i j o т .

Ipak s а т zatrazio da u Zagiebu o s i g u г a j н

a v i o н ,

ј е г

Ь i h inace т о r а о tamo prenociti prije н е g о sto k r е н е т u Sarajevo.

I zaista, о s v а н и о т о ј prijatelj M e v l и d i н Ekmecic u cesni bosanske vlade.

Na putu i z т e d u Ztiricha i Zagreba bio s а т tako т i r a n da s а т zaspao

a v i o n и . О н d а se z Ь i l a jedna i н t e r e s a н t a н a dogodovstina z a g r e b a c k o т

a e r o d r o т и : kad s а т stao red kao i ostali p и t н i c i vidim, dolazi jedan oficir

u и н i f o r r n i i prilazi svima о н i т а koji k o н t r o l i r a j u pasose i s v a k o т e nesto

sapne i pokaze n e k и c e d u l j и . Kad sam dosao red, Ь i l a ј е neka zena

policajac,

и n i f o r m i r a n a ,

о н а vidi

т о ј е i т е ,

telefonira i ka:le: Evo ga. Dosla

televizija iz Z a g г e b a , oni Ь i l i z a т o l i l i toga oficira da pokaze kad

d o d e т ,

da

т о g и

s n i т a t i . Tako sam

Ь i о

na TV

d н e v н i k и

taj dan,

izvijestili su, vrlo prijateljski, da sarn dosao, rekli da sam

p r e d s t a v н i k

и т ј е r е н е d e т o k r a t s k e e т i g r a c i j e koji se vraca d o т o v i r ш . Prije moga

dolaska posjetila zagrebacka televizijska ekipa Z t i r i c h и ,

н а p r e p o r u k и

pisca Fadila Ekrnecica iz Pariza, njihova reporta:la В о s н ј а с k о т i n s t i t и t и

Ь i l a ј е prikazana i na sarajevskoj televiziji. N a a g r e b a c k o т a e г o d r o т u su

pocetak politicke akcije kada ste stigli Sarajevo. Tada ste Vi sa

Izetbegovicem, koliko znam, osnovali SDA.

ZULFIKARPASIC: On mene posjeCivao nekoliko puta i Ztirichu. Tu

24. februara pala odluka da se

o s н u j e

politicka s t r a н k a . Trazio sam da se

ta s t r a н k a zove b o s н j a c k a , i na to pristao, otisao B o s n и i kada se

vratio rekao da to sarajevski i n t e l e k t и a l c i , m и s l i m a н i , nece. Onda on

predlozio ime J u g o s l a v e н s k a m u s l i m a н s k a s t r a н k a , н e s t o slicno kao о н а sa

Spahom

66

, samo na drugi н а с i н . Za to с и о Tudman, р а ј е kasnije preko

DavOI'a Perinovica, tadasnjeg predsjednika HDZ za Bosnu,

i н t e r v e n i т a o

kod

Izetbegovica, da se svakom s l и c a j u

i z b j e g н e

rijec

j и g o s l a v e n s k a

u poli

tickoj stranci. Sjecam se da s а т Ь i о s I z e t b e g o v i c e т k a н c e l a r i j i kad dr

P e r i н o v i c

dosao s t о т

p o r u k o т

od Т и d т а n а . Reagirao sam p r i l i c н o ostro,

rekavsi: M o l i т vas, to zaista

н i ј е

vas p r o Ь l e m , н i t i to

р r о Ь l е т

gospodina

Т u d т а н а ,

niti treba da

p o r u c и j e

kakvo

i т е

da

d а т о

s t r a н c i "

Osobno

н i s а т

Ь i о

za naziv j и g o s l a v e n s k a

s t r a н k a ,

н i t i sam htio da se to veze za

S p a h o v и

s t r a н k и , jei s а т s т a t r a o da s t r a н k u treba napiaviti drugacijom,

т о d е m о т i l i Ь e r a l н o m , Ь о s н ј а с k о т .

S z e t b e g o v i c e т sam i т а о jedan a l i

н e s p o r a z u т .

Prije т о g а povratka,

on Iekao ј е d н и stvar koja н i ј е odgovaiala istini vezi s i т е n о т

Bosnjak . sam Ь i о provjerio te saopCio da ne

z e l i т

praviti politicku

s t r a н k и

s н ј i т . S т a t r a т da covjek treba Ь i t i vrlo korektan u t i т

l i c н i т

o d n o s i т a ,

u o s t a l o т i т о ј

I н s t i t и t

izdao

k n j i g и

S a r a j e v s k o т procesu,

kada Izetbegovic s g r u p o т

т и s l i т a n a

Ь i о o s и d e n . Od Koste Cavoskog i

65

Hasan Cengic. imam, suden u procesu muslimanskim intelektualcima 1983

organizacioni sekretar SDA, jedan od п j Ь l i z i h suradnika Alije Izetbegovica, i s t k п u t i

p r e d s t a v п i k d e s п o g

krila SDA.

66

Me 1med Spaho (1883-1939), politicar, izmedu dva rata predsjednik i voda najvece

muslimanske politicke organizacije - Ј М О koja okupljala preko devedeset p r o c e п a t a

b o s п j a c k o g glasackog tijela. Vise puta i п i s t a r u Vladi Jugoslavije. Borio se za autonomiju

В о s п е u п j e n i m historijskim granicama.

156

BOSNJAK ADIL Z U L F I К A R P A S I C

Dobrice Cosica

7

tra Zio

s а т

da organiziraju piOtest protiv njihovoga procesa,

i to su uradili. nakon svega toga IzetbegoviC nastupa neiskreno, neko-

r e k t r ю

Kad

s а т

dosao, uzeo s а ш a p a r t т a n u Holiday Innu , kako Ь i h

т о g а о

POVRATAK B O S N J A К A

157

Mi s т о se sastali u jednoj kafani i z т e d u zidovskog g r o Ь l j a i O s т i c a .

Alija ~ ј е rekao: Jedino

п а s

dvojica

т о z е т о

stvoriti politicku stranku,

te т o l u n da ti prijedes preko ovog n e s p o r a z u т a , to se vise nece dogoditi,

с е т о

vrlo iskreno saradivati,

т o l i r n te p o т o z i n а ш .

I

s а ш

pristao. On

se

р r е т а т e n i tada odnosio vrlo prijateljski. Izlazio u susret, akceptirao



Ь i t i

slobodan za posjete i kontakte s l j u d i т a .

H u s г e f - b e g o v a

dz mij

Bio petak, otisao s а ш u Husrev-begovu dzarniju d z u т u , da l a n j a ш .

Dok s а т odlazio t а ш о , prosao s а ш u l i c a ш a . N e k o l i c i п a prolaznika prisla

da pozdravi. Zacudio

s а ш

se da su

p г e p o z n a l i ,

т o z d a su vidjeli na

televiziji ili u

" N a s i т

d a n i т a , gdje su Fal1rudin Dapo

68

i T i h o т i r Loza

objavili reportazu i i n t e г v j u s т о ј о т s l i k o т n a s l o v п o j strani. M e d u t i т ,

kad s а т dosao pred d z a т i j u ,

v i d i т , t а т о

se poredali d o s t o j a n s t v e в i c i .

Padala т а l о kisa, ljudi s i s o b г a n o m , i

а т i s l i r n

oni п e k o g a

с е k а ј н ,

п e s t o

se dogada. N i s a т ni p o т i s l i o da cekaju т е n е , i kad s а т dosao u dvoriste

Begove d z a т i j e , т а l о dalje, onda neko upozorio т е n е i oni su prisli.

Ь i о

p г e d s j e d n i k

I s l a т s k e z a j e d п i c e

s g l a v n i т

i т а т о т d z a ш i j e .

К l а п ј а о

sam, onda su z a ш o l i l i da ih p o s j e t i т .

P г i r e d i l i

su

с а ј ,

jedan

т a l i docek, govor, onda s а т i govorio. Izrazili su

z e l j н

da sa

т n о т

saraduju, rekli da su vrlo s г e t п i sto

s а т

se vratio. U pocetku

n i s a т

т i s l i o politicku stranku, nego Bosnjacki institut. Ocekivao s а т da

z e т l j i

postoji niz politickih ljudi, da postoji opozicija koja stvarati

politicke stranke i da

т o z d a

п e k u od

п j i h

s i т p a t i z i r a t i , podrzavati.

Tacno da

s т о

u

Z i i г i c h u o s п o v a l i

stranku, postavili plan za

п ј е в

b o s п j a c k i profil i irne, ali а s t v a r r ю n i s a ш ш i s l i o uzeti u п e k u funkciju.

S т a t r a o s а т

da se Bosnjaci

т o r a j u p г v i

stranacki organizirati.

Bakir Izetbegovic doputovao iz Ziiricha, gdje radio u

B o s n j a c k o т

institutu, i p r i l i k o т posjete z a т o l i o da

p r i j e d e т

р г е k о

n e s p o r a z u т a

i т e n u

stranke, sto

s а т

ga

i т а о

s

n j e g o v i т о с е т ,

koji

т o l i

da se

v i d i т o .

67

Dobrica Cosic (1921), knjizevnik, ucesnik NOB-a, c1an SK S r Ь i j e , od 1968 u opo

ziciji. Smatra ga se nosiocom srpskog naciona1izma i inicijatorom poznatog Memoranduma

SANU. Davao podrsku Slobodanu М i l o s e v i c u , Ь i r a n za r e d s j e d п i k a kmje Jugoslavije ( S r Ь i j a

iCma Gora). (Najznacajnija djela: Daleko sunce, K o r e п i i deobe, Vreme smrti, Gresnik;)

68

Fahrudin Dapo. zumalista. kao u r e d п i k Nasih dana svojim radom pridonio prelazu

iz komunistickog u poskornunisticko doba, glavni urednik Bosanskih pogleda 1991, pokretac

i saradnik brojnih listova.

т о ј е т i s l j e n j e , т о ј е sugestije, bez ikakvih pogovora

. _ D o ~ ~ z i o je tada i s M u h a т e d o т

C e n g i c e т

-

n i s a т

ga nikad prije

v r d ю rlr se s П Ј l т cuo - s i т p a t i c n i т т l a d i т i n z e n j e r o т koji s

Izetbegovicem organizirao

p r i p r e т e

za

o s в i v a в j e

stranke. On i Alija su

u p o z в a l i s ostalirn

l j u d i т a

koji su Ь i l i zainteresirani za stranku i obavijestili

konferenciji za s t a т p u , kojoj objavljeno da se stranka

o s п i v a .

Ljudi su tada

Ь i l i

vrlo plasljivi, rekli su da jos i т а poteskoca i da

inteligencija е с е da se prikljucuje. Stvarno, о ј d о ј а ш Ь i о da su profesori

univerziteta, knjizevnici i drugi,

i т a l i

jednu

d i s t a в c u

vis-a-vis tog pokusaja

s t v a r a в j a politicke stranke.

N i s a ш т i s l i o

da

to

zbog toga sto se oko stranke

okupila е d в а grupa iskljucivo

т u s l i т a n s k i h

intelektualaca, f u в d a ш e в t a l i s t a

kako su ih poslije nazvali, nego

s а т

s т a t r a o da ta inteligencija jos uvijek

Ь i l a vezana za rezim, za partiju. Oni su u ogromnoj v e C i в i tada i Ь i l i clanovi

~ ~ r t i j e . Sjecan:_ se da u h a т e d Filipovic nije ni dosao osnivacku skup

stmu Stranke. Citao s а ш п е k е

п j e g o v e

stvari, koje su se svidjele,

n a г o C i t o

п j e g o v stav bosnjastvu. Pozvao s а т ga,

u p o z в a l i

smo se u stanu jednog

т о g

rodaka, razgovarali, i

s а ш

ga pozvao na saradnju. On

т e n i

rekao

- pazi, s а ш jos uvijek clan K o т u n i s t i c k e partije, dvadeset pet godina

s а ш

clan te partije i to ne т o g u z a b o г a v i t i preko noCi О в d а ј е р о с е о objavljivati

u " B o r Ь i " jednu seriju clanaka, sto

Ь i l o в е k а

vrsta obracuna s partijom,

kritika i o b j a s п j e n j e razloga n a p u s t a л j a . U to

v r i j e т e

formirao F o r u т za

zastitu individualnih i t г a d i c i j s k i h prava т u s l i т a п a - Bosnjaka, nego

т u s l i r n a в a -

sto s а ш ј а , u

v r e т e в u

kada dolazi

d e т o k r a c i j a ,

s т a t r - a o

р о t

р ш ю s u v i s в i т . se trebalo stvaiati prije cetrdeset g o d i п a , kada su т u s l i

т a п i

Ь i l i

ugrozeni, ali sada trebalo stvoriti

т о d е п ш

politicku stranku.

Filipovic dolazio nase zborove.

s а ш

ga forsirao, da drzi govore.

п а s uvijek pozdravljao ispred F o r u т a . g o v o r i т , da se vidjelo kako

se i

о п ,

koji Ь i о politicki aktivan covjek, kolebao politicki aktivirati na

jednoj r ю v o j o s п o v i . Takva е Ь i l a sva u s l i т a в s k a inteligencija u Bosni.

Mi s т о prvu skupstinu stranke, izvan Sarajeva, odrzali u

К l a d u s i .

Bio

s а ш

tu

prisutan. Nasa

s t г a n k a

jos nije bila e g i s t r i r a в a , jos

n i s т o

Ь i l i

d o Ь i l i

158

BOSNJAK

ADIL Z U L F I К A R P A S I C

nikakvu d o k u m e н t a c i j u . Prema tome, Ь i l i smo m a н j e - v i s e i l e g a l н i i kad smo

dosli s k u p s t i н u u К l a d u s i , sef policije, o d r ю s н o sef

e z b j e d н o s t i ,

н а m

rekao da mi jos н i s m o

r e g i s t r i r a н i , jos н e m m o

odluku

od

suda

da

smo

p r i j a v l j e н i i da trebalo drzati s k u p s t i н u . Medutim, posto se

Ь i l o

skupilo

н e k o l i k o hiljada ljudi, t e l e f o н i r a o sam mu i rekao da dolazim zbor,

da

cu

P O V R A . Т A K

BOSNJAKA

159

ocekivao. Na primjer, u ш о ј о ј familiji, svi su imali s t a н o v e u c e н t r u grada,

lijepim mjestima, svi s н i ш a l i

a u t o m o Ь i l e , Ь i l o

ih koji su imali dva

a u t o m o Ь i l a н porodici, svi su i ш a l i svoje v i k e н d i c e , н e k i dvije, moiu

i

p l a н i н i ,

isli lov,

r i Ь o l o v , t e н i s ,

zivjeli su zivotom ј е d н е bogate

g r a d a н s k e klase u Evropi. н i s a m isao u lov, ш а d а sam to volio, н i s а ш



н ј е n ш g o v o г i t i i odrzati s k u p s t i н u , sto su

о н i

tada ipak pristali.

svojim sam govorima

u g l a v r ю m

н а р а d а о , ю m u н i s t e , jer sam htio

г a z Ь i t i strah kod a r o d a . O t v o r e н o sarn ih

а р а d а о

za e v o l j u koja zadesila

н a s u

zemlju, za

н e d e m o k r a t s k e

metode, ali sam ih izbjegavao povrijediti,

н e k o g a l i c н o

н a p a d a t i ,

н е g о sam н a s t o j a o

da

se stvore fer

o d н o s i

prema

politickim

s t г a н k a m a .

Sarajevu sam odmah, Cim sam dosao, posjetio p г e d s j e d н i k a vlade,

m i н i s t r a p г o s v j e t e , m i н i s t г a e k o н o m i j e ,

p г e d s j e d н i k a

p a r l a m e н t a , а s t v a n ю

z н a m zasto н i s a m posjetio г e d s j e d н i k a R e p u Ь l i k e I a j e d a н p u t g o s p o d i н

Piljak e н i t e l e f o н i r a i kaZe: Jeste

li

Vi н e s t o ljuti m е н е ? kaZem: Ni

u kom slucaju, molim vas, kako ljut.

kaze

mi se p o z н a m o , н i s t e

dosli da se vidimo. Da li me htjeli posjetiti? sarn vec Ь i о uzeo a v i o н s k u

kartu za Z t i г i c h , t г е Ь а о samo otici н e k o l i k o d а н а - rekao sam: Kako

da

н е . Kad god zazelite, Ь i с е mi jako d г a g o . Kaze: Mozete li doCi d a п a s u

j e d a п a e s t sati? Bilo oko devet i sam svoj put odgodio i otisao п j e m u .

Jako prijateljski me primio i ostali smo dugo r a z m j e п j u j u C i poglede krizu

u zemlji.

Svi ti ljudi koje sam posjetio imali su prema m e п i i z u z e t п o p r i s t o j п o

drzar1je, ti m i п i s t r i , p r e d s j e d п i k

p a r l a m e н t a ,

posvetili su mi dosta

r e m e н a

za

r a z g o v o г e - s l o b o d н o sarn i z н o s i o moje kriticko m i s l j e н j e i svemu smo,

c i п i mi se, s l o b o d п o г a z g o v a r a l i .

DILAS: Jeste li p r e p o z н a l i Sarajevo?

ZULFIKARPASIC:

Vrlo tesko. Cudnovato, Sar-ajevo

Ь i l o

drugacije. Ali

neke stvari se н i s u

i z ш i j e n i l e ,

na p r i m j e г , stari grad, Bascarsija,

о н d а

Titova ulica, Ferhadija dzamija. Bilo ш r ю g о novoga: nove zgrade t а ш о

gdje su п e k a d Ь i l a polja, onda televizija, tamo е Ь i l o sve potpuno novo,

jedar

veliki dio Sarajeva koji Ь i о

i z g r a d e п

poslije svjetskog г а t а

Ь i о

p o t p u н o

н е р о z н а t .

Bio sam iznenaden ш n o g o v i s i ш standardom zivota н е g о sto sam

г a d i o n ш o g e stvari, koje su za moje sestrice

Ь i l e н a j н o r m a l н i j e .

Cime s a r н Ь i о s o k i r a н ? Bio sam

s o k i r a н

p r l j a v s t i н o ш Sarajeva. Z н a t e , tu

zaista dosao taj seljacki, н e u r b a н i е l е ш е н а t i lijepi, s t a г i dio Sarajeva

p r e t v o г e н

u в e k u v г s t u toaleta. Sve to s ш r d i l o mokracu, kad ste

ulazili

h a н s t o r ,

morali ste da prelazite preko

н e c i s t i .

Dok

н d e t e

н е k о ш е u

s t a н , prodete kroz haos, kad vam otvore vrata, vidite vrlo lijep

s t a н ,

u r e d e н ,

sa tepisima, cist, dok su s t e p e н i s t a

Ь i l a

о с а ј н о prljava, н a r o c i t o ulazi, to su

Ь i l i j a v н i , ш о z е se г е С i , klozeti. sokiralo, takvo Sarajevo

н i s а ш

p o z п a v a o . Ljudi su

Ь i l i

glasni,

r n r ю g o

glasniji н е g о kada sam otisao

iz

В о s п е ,

ш n o g o

ordinamiji, dovikivali su se, psovke su se na ulici cule vrlo

cesto, sto u Sarajevu nikada ranije nisam cuo - uopce se kod н а s п i ј е tako

razgovaralo, tako psovalo. Mislim da nasa g е н е г а с i ј а , ili

о н i

koji su stariji

od nas, i u Beogradu, i u Zagrebu, i u Sarajevu, Ь i l i ljudi koji sada mogu da

posluze kao

p r i m j e г

lijepog p o n a s a п j a .

Sigumo da u to v r i j e ш e р о с е о н a g l o popustanje r e z i ш a . Osjecao s а ш

se

s l o b o d n i ш

u Sarajevu. Mene su, doduse,

u p o z o г a v a l i

- pazi, covjece,

о н i tebe prate. Ь i h se to nasmijao i govorio: Sto god kaZem р г е d vama,

vi to slobodno mozete svakome reci. I в а с е , u politici nisam nikada volio

k o п s p i r i r a t i

н е k о ј

nasoj taktici, da onda na zboru g o v o r i ш nesto drugo.

Smatrao sam da se

ш о r а

iskreno izaCi sa svojim ш i s l j e n j e ш pred narod i da

se treba reci о н о sto se misli. Bio sam p r o t i v н i k tajnih s p o r a z u ш a , tajnih

r a z g o v o г a ,

jer u demokraciji osnovna stvar kritika a v r ю s t i , kritika stampe,

narod n ю r a znati sta vi ш i s l i t e , cemu razgovarate. s u p r o t r ю ш ste vi onda

н e p o z n a t a osoba, konspirativna, neutralna g г u p a ili neki z a v j e r e н i k , а

javni politicar koji brani i i z н o s i svoje m i s l j e н j e .

9



NEDOUMICE

POLITICKIH STR N K

DILAS: Dobro da

p г e d e m o

Vas rad u SDA Stranci demokratske

akcije i r a z i l a z e п j e sa Izetbegovicem. Usput se sjecam da ste Vi Ь i l i

п e g d e

u to vreme u Novom Pazaru imali ste п e k i h п e p r i l i k a .

Z U L F I К A R P A S I C : U S a п d z a k u se dogodio prvi puc protiv m е п е .

DILAS: to organizovao?


Mislim d je to organizirao KOS s ljudimakoj i su radili

u SDA. Nosilac tog puca svakako

Ь i о

i Izetbegovic

jer

izmedu

п а s

doslo do

e d п o g

malog

i п c i d e п t a

ali tu Ь i о i Salim S a Ь i c

п e k i s п a j d e r

iz

Zagreba osoba vrlo forsirana od komunistickih vlasti. Postao f u n k c i o п e r

u Islamskoj z a j e d п i c i u svoje vrijeme Ь i о kandidat listi komunista kao

poslanik za

: г a d s k o

vijece. О п d а klerikalac

n ю ј

daljni rodak Hasan

C e п g i c

п e k i Sulejman Ugljanin zubar koji prijedlog C e п g i c a jer stanovao

kod

п j e g o v e

rodice Ь i о p г e d l o z e п kao clan

G l a v п o g

odbara SDA kao

p r e d s t a v п i k

iz Sandzaka. Nisam Ь i о saglasan da se u to vrijeme ide u

S a п d z a k . Smatrao sam da mi trebamo odrzati zborove u veCim gradovima

В о s п е

- Mostaru Banja Luci Tuzli - prije

п е g о

sto odemo u Sandzak.

Nisam imao nista protiv toga da m idemo u Sandzak ali sam smatrao da

postoji jedan carsijski red da su

п а т а

v a z п i j i

Mostar

i1i

Tuzla. Medutim

ј е d п а

g:rupa tih ljudi forsirala zbor Novom Pazaru kao vrlo hitnu stvar.

Neki su se malo kolebali plasili. sam rekao da cu otiCi S a п d z a k da tu

п е т а п i k a k v i h p r o Ь l e m a

i k r e п u o sam svojim

a u t o m o Ь i l o m

- kupio sam

velika kola koja su Ь i l a jaka za sve te strapace bosanskim putevima.

К r e r ш l i smo s desetak u t o m o Ь i l a а prije otisla sto nisam

п а о

ova

g:rupa taj

S a Ь i c

B e h m e п C e п g i c Tankovic Fahira Fejzic ...

162

BOSNJAK

ADIL ZULFIKARPAS C

DILAS: u stvari jedna frakcija, odnosno s t ш j a , koja podupirala

Izetbegovica.


Na pocetku

а d а

s t г a n k e stampa

k o n s t a t i г a l a

da u SDA

postoji jedna i Ь e г a l n a struja ciji sam nosilac, sto Ь i l o tacno, i na drugoj

NEDOUM CE

Р О L Т С К Н

STRANAKA

163

jedne politicke stranke, kojima ne t г е Ь а pridavati vaznost. U to v г i j e m e vec

bilo

p o s t a v l j e r ю

pitanje bosnjastva.

Nisu lztj li

bosnjast ·o



s t г a n i struja v j e г s k i o г i j e n t i r a n i h ljudi.

S t г a n k u

sam htio n a p г a v i t i jednom

g r a d a п s k o m ,

l i Ь e r a l n o m organizacijom koja Ь i t i otvorena za svakog

covjeka, koja п е с е l1tjeti da se vjera iskoristava u politici,

п а г о с i t о

da se ona

z l o u p o t r e Ь l j a v a , da l ю d z e ostavimo na vjerskim i da ih

g ш m o

politicke

u п k c i j e .

Oni mogu

i t i

Clanovi kao i ostali, ali da budu u п k c i o n e г i ,

o г g a n i z a t o r i , da г е k о п j i h ide o г g a п i z a c i j a z b o г o v a to vec ide. P г o t i v toga

sam

Ь i о

od samoga pocetka, dok Alija Izetbegovic meni g o v o г i o - pazi,

Adile, Behmen covjek koji s pet stotina imama ima i r e k t п e kontakte, oni

odigr-ati veliku ulogu o r g a n i z i r a п j u nase

s t г a n k e ,

pomoCi nam.

Kad smo mi dosli Novi Р а z а г , docekala п а s o g r o m п a masa svijeta,

vlasti su se d г Z a l e korektno, milicija takode. Docekivali su ljude od S a г a j e v a

do Novog Р а z а ш . Sve

Ь i l o

o г g a n i z i г a n o , na ulicama su nas pozdravljali s

bajracima. Patrolna kola su se b r i п u l a da sve г о t е с е bez ikakvog sukoba. U

samom

gr adu

se, kad smo dosli, policajci

p o v н k l i

s

н l i c a -

svugdje

Ь i l i

samo strazari SDA sa znakovima, pokazivali k н d a se s k г e c e , kamo с е n ю

iCi.

Dosao sam s Alijom Izetbegovicem i s jos nekim

l j н d i m a

u kucu

S н l e j m a n a U g l j a н i n a i о н d а se tome

z b o r н

dogodilo

н e s t o

sto mene

p г i l i c н o i z н e н a d i l o .

Z Ь о г г а d е п na ј е d а н p г o f a s i s t i c k i н а с i н . Tamo Ь i l a н е k а Fallira

Fejzic, mlada puscenica, koja Ь i l a spiker r a d i j н ili televiziji. Otisla

Zagreb tome S a Ь i c u , г a n i j e

r ю s i l a

mini i imala

v г l o

modemu f r i z ш u ,

onda se odjedanput o b н k l a pod m a h i a r т ш , н е k н

e s t r a g a v a n t r ш

i n e p o s t o j e c н

z e п s k н н н i f o r m u , s tri sala н r a z н i m farbama - z e l e н i , plavi, c r v e п i . Ali

lijepo izgledala, vrlo dobro citala tim

z b o г o v i m a

п а s н

proklamacijll i

п а s н

r e z o l н c i j u za

s п i v a c k н s k u p s t i r ш .

N a j e d a п p н t

ј е d п а

ekipa, petero

н j i l l ,

s ј е d н н

jedan do drugoga i c i t i r a j н : - Alija, "otac

d o m o v i н e ,

borac za islam,

Ь i о r o Ь i j i , u г a d i o to i to, koji jedini nas voda

..

onda, vjerske zastave,

s t o t i н e vjerskih zastava vihorilo se stadionom. Ь i l o п e s t o н о v о ,

н e o c e k i v a n o . Shvatio sam da to djelo toga mladog Cengica, koji malo

d e s п o o r i j e п t i i a n i koji to o г g a n i z i r a o . Mislio sam da su to

р о с е t н е

bolesti

O d г Z a o govor profesor Mujagic, s U п i v e r z i t e t a iz В а н ј е L н k e , koji

р о с е о

hvaliti bosnjastvo kao н a s u н a c i o n a l n u o r i j e п t a c i j u . Do

m е н е

sjedio

Izetbegovic i kaze mi u e d r ю m

m o m e н t н :

"Ovo od tebe, ovo si ga ti

н а н с i о . Ј а sam se п a s m i j o i rekao kakve gluposti p г i c a s . On

kaze

mi, mi cemo se ovome

г a z i c i

i ti. Cim smo dosli u Sar-ajevo, zatrazio

sam r a z j a s н j e н j e , izvinio se da nije tako mislio kao sto г е k а о . О п d а sam ga

upozorio da to

Ь i о

ј е d а н fasisticki z Ь о г : kakvo to hvaljenje, kakav

otac d o m o v i н e , kakav se to kult l i c н o s t i s t v a г a . rekao da to zaista

velika g г e s k a , da tome н i ј е imao pojma, da su to sve uradili Н а s а п

C e п g i c i Omer

B e l 1 m e н

i da se to vise

н е с е

dogadati. Uvijek sam prelazio

р г е k о tih stvari, ali sam poslije d o z н a o od Kasima Z o r a п i c a , u cijoj se kuCi

sve dogovaralo ( о н ј е , kad smo se mi г a z i s l i , ostao mojoj s t г a н i ) , da

p l a n i r a н

puc protiv

m е н е ,

da se istakne Alija Izetbegovic, da se u stranci

т о ј r a c u п п ј е g а р о с п е

p г o f i l i г a t i .

to п i s a m zamijetio, ј е г tome nisam

pridavao v a z r ю s t i .

Postojala

ј е d п а l i Ь e r a l n a

s t г u j a koju sam okupio, medu ostalim в ј u

su c i в i l i : р г о f е s о г Muharned Filipovic, profesor Fellim Nametak, p r o f e s o г

Lamija

H a d z i o s m a п o v i c ,

p г o f e s o r Salih Burek, р г о f е s о г Hamza Mujagic,

p r o f e s o г Kemo Sokolija i

п ш о g i

d г u g i -

r r ш s l i m a п s k i l i Ь e r a l n i

intelektualci

koji su za e d п u modemu stranku. Kada sam p г i s u s t v o v a o s a s t a п c i m a

Glavnoga о d Ь о г а SDA,

о п i

su pokazivali p o t p u r ш i d e п t i c п o s t mojim gle

d a в j i m a i m i s l j e п j u . Onda sam р о с е о d o Ь i v a t i informacije kako o d г z a v a j u

t а ј п е s a s t a п k e

- jedna г u p a tih

Ь i v s i h

Mladih muslimana, braca B e h m e п i

ј е d н а

k l e r i k a l п a

grupa koja na tim sastancima odreduje liniju stranke. Isto

sam tako uocio da stranka ide brzim koracima u u п d a m e в t a l i z a m i iskorista

vanje vjere u politicke svrhe. N a j e d a п p u t su se pojavile zelene zastave

п a s i m

z b o г o v i m a .

Svugdje dvadeset-trideset zelenih zastava, mase se

п j i m a , о п d а ljudi dolaze da d г Z e govor, c i t i г a j u deset m i п u t a sure iz

Kur'ana.

О п d а

su se, gdje god isli, odjedarrput u velikom

Ь г о ј u

poceli

pojavljivati imami, koji

п а m

Ь i l i kao gostoprimci, ljudi koji sve o r g a п i -

164

BOSNJAK ADIL

U L F I К . A R P A S I C :

z i r a j и . Tako da to

Ь i l a

neka vista kadrovske komisije koja zaista vodila

p o l i t i k и da s t r - a n k и

и l a z e

i s k l j и c i v o vjeiski

f и n k c i o n e r i

i imami. sam

nekim momentima

tiaiio

da se te zastave

s k i n и ,

sklone. Poceli se

pojavljivati

l j и d i

и d z e l a Ь i j a m a i

k a f t a n i ш a ,

sto nikada niko Bosni ni

kakvoj prilici nije nosio. Osjetio sam da se radi p r o v o k a t o r i ш a . Na r i ш j e r ,

N E D O U М I C E P O L I T I C K J Н S T R A N A К A

165

tome tieba s p o m e п и t i i lliljade p o Ь i j e п i h


koji stiadali se

k o п c e п t r i r a o

j e d i п o casne sestre i и v r e d e , sto nije Ь i l o d и h и

p o m i r e п j a

п е g о

raspirivalo stiasti i

m r z п j и .

Poslao sam covjeka koji

rece da

i ј е

n egovo da kao gost vri eda jedan drugi narod i sam onda svoj

govor malo izmijenio. 1 za

с и d о

bozije taj

n ю ј

govor koji

Ь i о

kritika i



\

1

o d j e d a n p и t

vidim zastave S a и d i j s k e

A r a Ь i j e ,

arapske nosnje nesto sto nema

veze s Bosnom. Onda normalna stvar da se beogradski novinari

Ь а с е

na

g r и р и

l j и d i i f o t o g r a f l r a j и ih.

U to sam vrijeme planirao i Ь i о se dogovorio da Sarajevo

d o d и

S и a r e s

i predsjednik i Ь e r a l n e s t i a п k e Njemacke grof Lambsdorf grupa bankara

iz Svicarske i grupa l i Ь e r - a l a iz

F r a n c и s k e .

Trebalo doci jos

п e k o l i k o

i s t a k п и t i h evropskih i Ь e r - a l n i l l politicara. Kad sam vidio te zastave sve

s а ш

to otkazao.

I ш a l i s n ю

zborove SDA s pedeset do

s t o t i п и

hiljada j и d i , ali sam

mislio: ako d o v e d e ш te l j и d e , о п i se zapanjiti kad vide s t o t i п e zelenih

zastava to lici

п e k i

pokiet

s j e v e п ю m

Egiptu

l

Alziru kao

п е k а

vjerska

ш a n i f e s t a c i j a .

zaista pocelo d o Ь i v a t i fom1e e k s t r e m i z ш a .

ocansko

p o m i г e n j e

г u k a m a o л

e t n i k a

NADEZDA Za Vas Foca izvor

п s p i r a c i j e

i r n r ю g o toga ste zapocinjali

ili zavrsavali

п ј о ј .

Tako ste izgleda zelili da bas miting Foci Ь и d е

pocetak nacionalnog pomirenja Bosni i

e r c e g o v i н i .

1ako V am

o d e п o g

brata

Ь i l i

cetnici Foci Vi predlai ete pomirenje svih

a r o d a .

Atinosfera

na

samom m i t i п g u nije obecavala а ј Ь о l ј е . Da li V am to Ь i о s i g п a l da se

s i t и a c i j a

pogorsati do danasnjih razmera?

Z u L F I К A R P A s н : :

Kad smo pravili zbor FoCi na

o j e m и ј е Ь i l o

vise od

s t o t i r ш hiljada

j и d i ,

zarnislio sam da to Ь и d е zbor

o ш i r e n j a . О п d ј е

Ь i l e

srpske zrtve od

s t a s k e

ruke rekao sam

da

tieba da

o d e n ю

tamo polozirno

vijenac i cvijece onda grobove

и Ь i j e п i l l n ш s l i ш a n a , п а

drinski most

na druga mjesta.1 se odigrzo jedan

a l i

i п c i d e n t . U irne

Н D Z - a

dosao

А п t о

Bakovic katolicki svecenik da pozdravi

k и p . Р о с е о

jako e и g o d n o

govoriti protiv Srba

и Ь i ј а п ј а c a s п i h

sestara klanjima koja se dogodila

1942-1943 rijec

ј е Ь i l a

п e k o l i k o casnih sestara koje

Ь i l e и Ь i ј е п е

G o r a i d и , m e d и nekoliko hiljada

и s l i m a n a .

Svakako ako treba govoriti

pokolja

п а d S r Ь i m a

i nad

ш и s l i m a n i m a

stampa nije

z a Ь i l j e z i l a ,

nego

z a Ь i l j e z i l a

te

a g r e s i v п e

govore. Ocevidno da

l j и d i

traiili

s e n z a c i j и

i

s и k o b e .

A t n ю s f e r a Ь i l a

takva.

U svojirn politickim

g o v o r i ш a

i svom politickom

d j e l o v a n j и

imao sam

nekoliko osnovnih teza

а п a j v a z n i j a ј е Ь i l a z a j e d п i c k i

zivot. Uvijek sam

govorio da mi moramo izbjeCi svaki s и k o b . Moram kazati da smo najvise

a p l a и z a d o Ь i v a l i , i i ostali govomici kad smo govorili mirnom

zajednickom zivohi. Narod se plasio rata

п a r o d

nije za rat ali

и p o r e d o

·

s jacanjem nase s t r a п k e

ј а с а о

i jedan e g a t i v n i elemenat njoj. Dolazili su

neki ljudi i prijetili da vratiti

d и g o v e

iz 1942.

g o d i п e . Ј а

sam na to

и v i j e k

Ieagirao vilo e п e r g i c n o i pitao ih kako to z a m i s l j a j и - ovo sada druga

generacija druga

v r e m e п a .

Na zborovirna sam cesto ponavljao da su

Н r v a t i

nasi

p r i r o d п i

saveznici

jer se borili za

a c i o п a l n и r a v r ю p r a v п o s t

B o s п i , jer i Ь i l i

и g r o z e н i .

Onda moja teza

i l a : B o s н i

se ne moze

н i s t a

bez Srba ne smije se nista

piotiv Srba. Smatiao sam da ne smijemo stvarati

p o l i t i c k и

o r g a n i z a c i j и koja

proizvoditi strallove i zle

s l и t п j e .

Bio s а ш vise za to da

p r a v i ш o

mirnije

zborove da

n ю Ь i l i z i r a m o п а s е

mase da demonstriramo s v o j и snagu

п е g о da se sve

u p и t i

politicki dijalog. U F о с и sigurno doslo dvije

treCine

l j н d i

koji s Focom veze

n i s и

imali iz Sandzaka i drugih kiajeva.

Nama rekli da nam Cmogorci

r a z Ь i t i

zbor.

T e l e f o н i r a o

sam ш i n i s t r u

и n и t i a s n j i h

poslova

и h a m e d и B e s i c и

i to mu rekao. On mi

kaie

- tieba

da se vi

п i s t a

bojite mi cemo

k o п t r o l i r - a t i

stvari. Rekao sam mozete

l

sprijeciti dolazak tih l j и d i , till dvije-tri lliljade

l j и d i

iz Cme Gore. mi

odgovori da obavijesten kako iz Sandzaka dolaze

d e s e t i п e

lliljada

Bosnjaka koji vec

k r e n и l i a и t o b и s i m a .

1 taj zbor prosao bez incidenta. Bila i druga struja ko ja lltjela

pokazati

п е k и

s i l и ,

o r g a n i z a c i j и , z e l e п e

zastave pri jetece parole s to meni

smetalo i to eskaliralo. Dolazio sam п е k е

s и k o b e

i s 1zetbegovicem i s

B e l l m e п o m

i s drugima iz vodstva. Dogodil o mi se

p r i ш j e i ,

da dodem u

Ј а ј с е

i ondje osnujemo Oiganizaciju napravimo odbor SDA iza mene



168

BOSNJAK

ADIL ZULFIKARPASIC:

Italiji

kad

se raspravljalo pitanje

r e p u Ь l i k e

ili

m o n a г h i j e , o g г o m n a

masa

na

Piazza Popolo, bio sam

na

velikim Titovim zborovima u B e o g г a d u , ali

takvoga

z Ь о г а

kao ovaj nisam vidio.

Tu kad n a г o d

dise, to kao da tenk

tutnji, to nevjerovatno.

Tu

su

Ь i l e

parole, zelene zastave, povici,

tr-ansparenti:

U Ь i c e m o

Vuka

,

"Zivio S adam Husein " Kakav Sadam

Husein? Slike Sadama Huseina, neke nosnje, stotine zelenih zastava.

N E D O U М I C E

Р О L П I С К Ј Н S I R A N A К A

169

i g п o r a n c i j a . Neprofesionalizam u radu,

n e p o l i t i c п o s t

i nedemokratski menta

litet. Gramzljivost i borba za polozaje u stranci.

N e b u l o z п i

planovi, п e b u

l o z п e predstavke.

Kad sam

se vratio u Sarajevo, Izetbegovic primijetio moje distanci

ranje,

me

zamolio

za

razgovor, kojemu mi potvrdio dogovor u



Tu prvi put s nama istupio i Fikret Abctie

0

te najavio svoj pristup

SDA-u.

D e l i г i j u m Klaclusi - г a z l a z

Trebao sam i t i posljednji govomik, tako da zbor zavrsi mojim

o v o г o m .

Porazilo me ponasanje te mase.

Narodje

vristao, klepetao,

р а о

u delirij

na

г i j e c i jednoga

ludog

p r o f e s o г a

iz Cazina. Pomislio sam da to nije

о п о

sto

zelim. svoj zi\'Ot ne mogu zavrsiti u ovakvoj stranci. Covjek kao koji

se uvijek borio za individualni stav,

za

postovanje covjeka. U

d u Ь i n i

duse

osjetio sam da to nije moja stranka, da to

п i ј е

ono za sto se borim, da to

п i ј е

ono sto т о ј narod izvesti na pravi put. I tu sam donio odluku: ili cu

stranku promijeniti u

jednu g r a d a п s k u ,

demokratsku i l i Ь e r a l n u ili cu

napustiti.

Vec

Ь i l o

prilicno kasno, pred nama su Ь i l i skori izbori, ali za mene

to

Ь i l o i г e l e v a n t n o . ј е Ь i l a ј е d п а

teska odluka. Htio sam se posavjetovati

s desetak ljudi koji su imali politickog iskustva. Sjecam se, Dido, da sam

dosao u Beograd i Vas pitao za

m i s l j e п j e

koje sam jako cijenio. Vi ste m e п i

г e k l i

neka

d о Ь г о

promislim. Niste mi

p r e p o г u C i l i

da napustim SDA. I sve sto

ste mi rekli Ь i l o manje-vise p г o m i s l j e n o , ali meni Ь i l o jasno: ako о d е ш ,

ostat cu u

m a n j i п i ,

ali se

j e d п o s t a v n o ,

ni fizicki ni psihicki, vise nisam

mogao identificir-ati, niti

a n g a z i г a t i

za

jednu

stranku koja postala

o п z e г v a

tivna, vjerska, masovna, u kojoj su se s nekoliko otrcanih р а г о l а , vjerskih i

п a c i o n a l n i h ,

m o Ь i l i z i r a l e

mase koje su svakako ocekivale п e k i

p r e p o г o d ,

neku izmjenu, ali koje su mozda imale i iluzije da zagospodariti

B o s п o m .

о п d а

ovi ljudi Spletke i intrige. Lazi i podmetanja . Forsir-anje familije,

7

" Fikret Abdic. bivsi direktor "Agrokomerca". kandidat za predsjednistvo В i Н na listi

SDA, dobio najvise glasova na izborima i postao clan Predsjednistva Bosne i Hercegovine.

Nakon Vance-Owenovog plana proglasio autonomiju. tzv. Zapadnu Bosnu. na podrucju

opcine Velika

К l a d u s a ,

oslanjajuci se na R e p u Ь i k u Hrvatsku i na cetnicke paradrzavne

tvorevine u Hrvatskoj i Bosni. U ugustu 1994, nakon vojnickog poraza u sukobu s Armijom

BiH. napustio podrucja Krajine .

samom v г h u

s t r a п k e

da cu Ь i t i kandidat za r e d s j e d п i k a drzave, i da cu

organizirati vladu i drzavu, da se on baviti iskljucivo i t a п j i m a u stranci,

da mi podijelimo te funkcije. M e d u t i ш , to za

m е п е

sve postalo

n e v a z r ю .

Njemu vise nisam vjerovao, sam dozivio

п i z

slucajeva gdje rni jednu

stvar tvrdio, rekao, kleo se, drugu stvar· cinio.

Ljudi koji su sacinjavali glavni

odbOI ,

izuzev

mozda jednog i1i

dvojice,

su apsolutni amateri, koji politici n i s н imali pojma, kao ni povijesti

nase zemlje, koji su imali

п a s t r a n e

poglede svijet, cudnovato pravili

p г o g n o z e ,

k o m Ь i n a c i j e .

Ocevidno da ti ljudi

Ь i l i i z n e n a d e п i

samim

uspjehom

S t г a n k e

i vec su sebe vidjeli kao predsjednike vlada, kao

г n i n i s t r e

kao ovo i о н о .

osna plakala te noci

Zakazao sam stoga

o n f e r e п c i j u

za stampu u hotelu Holiday i saopCio

razloge razila:Zenja s

f u n d a m e п t a l i s t i c k o m

frakcijom Izetbegovic -Behmen.

MOI am

priznati kako nisam imao namjere ratovati s Izetbegovicem. Mislio

sam da с п ю se raziCi, da jedan dio stranke povuCi da

cu jedan

dio

povuci

ј а .

DILAS:

Vasa prica

p o b н d u j e

da se prisecam

na

svoje raskide i

prezivljavanja. I meni kao i Vama na z b o г u u

К l a d u s i - n a j e d п o m ,

u

jednoj noCi decembra 1953. prodrlo, zgusnulo se u saznanju da vise mogu

ni da

l e d i ш а n e k п ю l i

da ucestvujem u politici Centralnog komiteta Saveza

k o m u п i s t a ,

partije u kojoj sam 22

godine

srecom samo u njoj. Tesko

nemoguce sasvim

o b j a s п i t i

takva п a g l a

s a z п a n j a ,

takve

za

licnost

s u d b o п o s n e , naizgled nevoljne odluke. Svakako, takva e s e п j a se pripremaju

sitnirn z Ь i v a n j i m a prirnedbama,

cak

vizuelnirn

utiscima

kod Vas z e l e п i m

zastavama - ponajvise razmisljanjima i suceljavanjima sa onim sto se

naziva savescu. Tu se vise odlucuje licnosti, svom integritetu dovedenom

u г о с е р vemoscu ili nevemoscu ideji. Posle toliko

п ш о g о

g o d i п a

г е k а о

Ь i h

da se radi vise licnosti -

п е g о

kao sto sam

о п d а

i d н g o potom verovao da



72

BOSNJAK

ADIL

Z U L F К A R P A S I C

l i Ь e r a l r ш ш g a н i z a c i j и ,

vi, ta vasa grupa, cemo se mi о н d а и j e d i н i t i ; kad

vi kazete da imate toliko pristalica, evo п a p r a v i t e vi. N i j e d a п od в ј i ћ to

в i ј е uradio. Dakle, to

Ь i о

m a п j e - v i s e izgovor, ali с i в ј е п i с а da smo mi

в a p r a v i l i

ј е d в и

l i b e r a l в и s t r a п k и .

O s в i v a c k o m k o в g r e s и

p r i s и s t v o v a o

Desimir

Tosic;7

1

,

koji

s l и с а ј п о

Ь i о

S a r a j e v и .

Pricao poslije

B e o g r a d и

da prvi и t а p r i s и s t v o v a o ј е d в о ј pravoj demokratskoj m a п i f e s t a c i j i , koja

N E D O U М I C E

Р О L П С К Н S T R A N A К A

73

в a p r a v l j e н a koalicija

i z m e d и

SDA, SDS i HDZ К l j u i c ; ? , Karadzic i

Izetbegovic). KaradziC i К l ј и i с s и mi tvrdili da

о н i

tra:lili da i М О ude

tu politicku

z a j e d н i c u ,

ali Izetbegovic to stavio veto. Da М О Ь i l a

и р о z в а t а s r i в c i p i r в a в j i l l o v o g dogovora, s и i i l l l j a m da и о р с е lltjela и с i

t a k v и

k o a l i c i j и ,

t i r в

vise sto о н а p r a v l j e н a bez ikakvog politickog



ј е i r в a l a ј е d в и s l o b o d в и d i s k и s i j и , i е d а п visoki н i v o . Mi smo,

с i в ј е в i с а ј е ,

p r i v и k l i

v е С i в и b o s a п s k e i н t e l i g e в c i j e , m e d и t i m

j e d в o m e

в а r о d и

kao

в a s e m

s i t в o ј е

p o s i j a в a

i н t e l i g e н c i j a .

Mase,

о в е

p o l и p i s m e п e ,

v e C i в i

podrzale

p o l i t i k и

Alije lzetbegovica, tako da smo mi ostali mala, e l i t п a

politicka

s t r a п k a .

Mi smo imali svoje п о v i в е , р о н о v в о sam o k r e r ш o " B o s a п s k e poglede .

S н j i m a sam imao velike p r o Ь l e m e , vi to z в a t e , jer te в о v i п е н i s a m lltio

k o в t r o l i r a t i , d o s l j e d н o svom p r i н c i p u . О в i cesto z a и z i m a l i s t a п o v i s t a

p r o t i v в a

mojim politickim s t a п o v i s t i m a . sam tolerirao,

Ь i о

sam covjek

koji vlastitoj s t r a в c i f m a п c i r a o v l a s t i t и o p o z i c i j и i pomagao izdavao

te в о v i в е

koje su vrlo cesto o t v o r e в o kritizirale т о ј и politiku i в i s и davale

p o d r s k и в e k i m

m o j i r в

akcijama koje sam to vrijeme pokretao. I pored toga

to Ь i о н a j b o l j i list B o s в i .

С i в ј е в i с а da

м в о

o k и p i l a

u B o s в i i п t e l i g e в c i j и , sto imalo i

в e g a t i v н i l l i p o z i t i v в i l l s t r a п a .

N e g a t i v в o

sto strukture vlasti Ь i l e lose,

sto s и k a п d i d a t i SDA P a r l a m e н t u imali е d а п slab politicki i m o r a l н i в i v o .

r a z н i

p r e d s j e d н i c i о р с i п а ,

o p c i в s k i o d b o r н i c i Citavoj B o s н i

Ь i l i

cesto

vrlo r o Ь l e m a t i c н i ljudi,

e s p o s o b в i ,

s p e k u l a п t i , sverceri, karijeristi. Tako da

zbog toga trpjela s t r u k t u г a l o k a l в i l l i

r e p и Ь l i c k i l l u s t a н o v a ,

ј е г ј е

i в t e l i g e п c i j a

ostala v а п SDA i u

v e C i п i s l и c a j e v a

prisla

а s о ј s t r a в c i .

Opor-

t u в i z a m и С i п i о svoje, i to se i z m i j e н i l o . Mi smo vodili o p o z i c i j и . Dok sam

jos SDA, dolazio mi

М i r k o

P e j a п o v i C 7 s idejom da se stvori koalicija

politickih s t r a н a k a koje su za s и v е r е н и B o s r ш , za z a j e d в i c k i zivot, za

d e m o k r a c i j и

i koje sprijecile

m o g и c e

ekscese. Primio sam ga z a j e d в o s

Izetbegovicem, i pristali smo to.

Kad doslo do razlaza u SDA, Izetbegovic to p r e o k r e в и o ,

7

Desimir Tosic, podpredsjednik Demokratske stranke Srbije i jedan od osnivaca

Demokratske a l t e ш a t i v e , dugogodisnji urednik Nase reci u Londonu.

72

Mirko PejanoviC. srpski politicar, c]an delgacije Bosne i Hercegovine u Z e n e v s k i П l

pregovorima i clan predsjednistva RBiH.

s p o r a z и m a koji se mogao objaviti. U pocetku sam se н а d а о da rijec

o z Ь i l j н o m e s p o r a z и m и , sto m e н i odgovaralo,

jer

B o s в i ide u prilog

s t v a r a п j e

koalicije Srba, Н r v a t a i

M и s l i m a п a .

Mislio sam tada da о в i politicki

и s p j e l i ,

da su

и c i н i l i

veliki korak

в a p r i j e d ,

mada sam

p o z н a v a o в j i l l o v e

strukture i в i v o , u koji sam pomalo

s и п ш ј а о . M e d и t i m , vrlo brzo se pokazalo da se о в i с е т и drugome н i s и

slozili н е g о da o п ш н i s t e potuku z a j e d н i c k i , da glasaju e d н i za druge, tako

da г b l g l a s a j и za и s l i m a п e i

r v a t e и p r e d s j e d н i s t v и , M u s l i m a н i

za srpske

i llrvatske k a н d i d a t e i

o b m и t o .

Ь i о s p o r a z и m podjeli vlasti i в i s t a

vise.

73

Stjepan

Ю j u i c ,

novinar,

Ь i о

predsjednik HDZ

i Н ,

zastupao stanoviste suverene Bosne,

clan Predsjednistva В i Н , predsjednik novoosnovane R e p u Ь i k a n s k e stranke.

1

UOCISUKOB



NADEZDA:

М В О

Vasa stranka iako

s t v a ш o

okupila intelektualnu

muslimansku elitu z a p г a v o nije postala rnasovna s t г a n k a Vi ste

р г е

svega

bili rnala

s t г a n k a

sa dosta velikim uticajem

javnom z i v o t н .

Kako

Ь i s t e

o d г e d i l i

rad nacionalnill

s t г a n a k a B o s п i ?

ZULFIKARPASIC:

Sarn sam

Ь i о ј е d а п

od

o s п i v a c a

SDA

z a j e d п o

s

Izetbegovicem. Moze se reci da sam doveo skoro do vlasti

i g г a o

sarn u

politickom zivotu

В о s п е t a k v н

ulogu kojoj

ј е Ь i l a

posvecena paznja i od

masa i od stampe.

Mozda

i stoga uloga

М В О - а Ь i l a

visoko

о с ј е п ј i v а п а .

Govorio sam vam tom s p o r a z u m н za

m e d н s o b п u

podjelu vlasti stu su ga

napravile nacionalne

s t г a n k e

kojima smo opozicija. Mi smo odmah

z a н z e l i opozicioni stav i pokazali da se

b o г i m o

za s t v a г a n j e dobrog

d r z a v r ю g

aparata koji f u n k c i o п i г a t i i pripremiti l Stav drzave

jer

Bosna

Ь i l a

bez

ustava. Htjeli smo

da s k н p s t i n a

priprema valjane zakone da se

р а с п е p г o -

voditi jedna

e k o п o m s k a

reorganizacija iz d i г i g i г a n e

p г i v r e d e

s l o b o d n н i

tome slicno. Razumljivo da se sve to moglo dogoditi samoj logici

s t v a г i .

tri

s t г a n k e d o Ь i l e

su

o g г o m n н

veCinu

Ь i r a c a

i one su

п a p г a v i l e s p o г a -

z н m

i podijelile vlast. Najvisu funkciju u

P г e d s j e d n i s t v u

uzela SDA

Vladi HDZ u

S k н p s t i n u

SDS.

M e d u t i ш

od р г v i ћ pocetaka vidjelo se da

о п i ustvari

п e m a j u

z a j e d п i c k o g a р г о g г а ш а imaju z a j e d п i c k e politike

su

н о р с е

slozni u

Ь i l o

kojem

o s n o v п o m

pitanju zemlje. Onda se postavlja

pitanje: u cemu su se

о п i

slozili? Slozili su se da jedan za

d г u g o g a

glasaju

dok d o d н na vlast cim su p r i g г a Ь i l i vlast radili jedan protiv d г u g o g a .

Tako se dogodila c u d п o v a t a s t v a г . Opozicija Izetbegovicu nije

Ь i l a v а п

P a r l a ш e n t a п i ј е

Ь i l a v а п

Vlade ona

е Ь i l a

u Vladi to

Ь i l a

politika SDS-a

i HDZ-a.

H Zje i ш a l a

svoje politicke

p г o t i v n i k e

u

l j н d i m a

koji su cla

r ю v i

te

koalicije su na

g o v o г e

HDZ-a

S г Ь i п a p н s t a l i s k u p s t i п e

i obrnuto.

176

BOSNJAK DIL l J L F I К A R P A S I C

Pocela se razvijati jedna apsurdna politika, da politicka koalicija koja drzi

citav drzavni aparat radi sama protiv sebe. Pocela prvo borba kako se

o г g a n i z i r a t i

odbrana zemlje. Bili su potpuno oprecni pogledi

na

to kako

se voditi politika, kakav odnos zauzeti prema susjednim e p u Ь l i k a m a . U to

v г i j e m e М i l o s e v i C bio clan Predsjednistva r Ь i j e , su predsjednistva re

p u Ь l i k a

d o Ь i l a

najveci znacaj. Na

r i m j e г ,

svim ustavnim

p г o p i s i m a

i

u o c r s u к o в л

177

cijenama. Na

s c e п u

su stupili

r a t п i p г o f i t e r i .

Pocelo se govoriti

r e ы : i j a m a .

u isto vrijeme pojacano oduzimar1je o г u z j a od teritorijalne o d b r a п ; .

s t v o г i l o n e p o v j e r e п j e .

U

m u s l i m a п s k e

о р С i п е dode Armija i uzme oruzje.

U z i m ~ l i

su i iz srpskih opCina, ali tako da uzmu, primjer, iz Glamoca

ga daJu u drugo srpsko mjesto. Kad covjek sve to a n a l i z i г a vidi da su vec

tada vrsene pripreme za sukob u

B o s п i .

Izetbegovic se jos uvijek oslanjao na



svoj logici s k u p s t i н e su t г e b a l e izabrati delegacije koje rijesiti pitanje

Jugoslavije,

г a z g r - a n i c e n j a ,

podjelu

f i н a n c i j a ,

pitanje vojske, pitanje medu

narodnih odnosa i ostalo. Najedanput su se pojavili predsjednici

r e p u Ь l i k a ,

zvali su ih "putujuCi c i г k u s , koje ustvari н i k o н i ј е ovlastio. Parlamenti nisu

donijeli odluku da predsjednici

r e p u Ь l i k a

imaju kompetenciju za te

s p o г a

zume. No, s

o b z i г o m

na to da d o m i n i ш j u c a l i c r ю s t Ь i о Milosevic, to

ispadalo kao logicna stvar.

Nasa stranka tada, prije svega, i н s i s t i г a l a na

d e f i n i г a n j u

ciljeva sta

hoce da rijese, koji su aktuelni p г o Ь l e m i j u g o s l a v e н s k e

z a j e d н i c k e

politike,

da se o d г e d i pitanje mogucih i z b o г a u Citavoj Jugoslaviji, da se odrede

komisije iz par1amenta, t а с н а р г о с е d u г а р г е g о v о г а i ciljevi p г e g o v o r a . Mi

cesto nismo znali

a d i

cega se sastaje Predsjednistvo. Milosevic pozove, i oni

se sastanu. Pricalo se da Tudma n i Milosevic dijele Bosnu. Pocelo se predba

civati da televiziju

d г z e

Muslimani, da

н o v i п s k a

kuca

O s l o b o d e п j e

u

rukama SDA,

o d п o s n o

i

s u p r o t п o ,

da

O s l o b o d e п j e

u

ш k m

SDS-a, da

televiziji

d o m i н i г a j u

Ь i v s i

k o m u п i s t i i i S r Ь i .

SDS stvorila

e k u

omla

d i н s k u organizaciju, koja se zvala М l a d a В о s п а . Stvarala se Muslimanska

o m l a d i п s k a o г g a n i z a c i j a

- MOS. Pojavile su se

п е k е p o l u v o j п e

formacije

koje su te stranke pomagale. I z Ь i o spor oko г e o г g a п i z i r · a n j a m i н i s t a r s t v a

u n u t r a s н j i h poslova i oko m i п i s t a r s t v a odbrane. Doslo do sukoba izmedu

vojske i

n i п i s t a г s t v a

odbrane Bosne i H e г c e g o v i п e , cijem se celu

н a l a z i o

p r e d s t a v п i k HDZ-a.

S t г a h

o г u i j e

Pocelo se n a o г u z a v a t i н a r o d , pocelo dolaziti do prijetnji i do niza

raznil1 mjera koje su potpuno i z g u Ь i l e svaku perspektivu skladnoga zajedni

ckoga zivota. Na

r i m j e г ,

najedanput su preduzete mjere da se iz Bosne razne

ustanove sele, da se razna

v о ј н а

p o s t ю j e n j a pakuju i sele u

S r Ь i j u .

D г u g a

stvar, o r g a n i z i г a n a nabavka o г u z j a . Pocela п j e g o v a prodaja visokim

а п н i ј u , uvjeren da о н а sprijeciti p r o g o п m u s l i m a н s k o g stanovnistva. U

isto vrijeme odlucio da Muslimani trebaju otkazati poslusnost, ne odazivati

se

m o Ь i l i z a c i j i .

S t v o r e п

malo-pomalo jedan kaos.

S г Ь i

su poceli stvarati

s o p s t v e п u vlast i r e g i o n a l н e vlasti u K г a j i n i . Osnovana skupstina u

Banjaluci i niz

r a z н i h

stvari koje su ocevidno vodile

n a c i o n a l н o m e

i

vjerskome sukobu najveCih

r a z m j e ш .

D o Ь i v a o sam informacije da r Ь i р г а v е

spiskove koje muslimane treba

s t г i j e l j a t i .

Ljudi su mi

g o v o г i l i

da takve

spiskove

p г a v i

HDZ. Jednog dana me

е d а п S г Ь i n ,

poznati akademik, sreo

kaze: "Vi ste moje najvece razocarenje, gospodine Zulfikarpasicu." "Zasto,

g o s p o d i п e ?

Kaze on: Vi p г a v i t e spisak Srba koje

t г е Ь а

likvidirati."

p г a v i ? ,

pitam.

М В О ,

ka2e о н . "Hvala sto ste mi to

г e k l i ,

citavo v г i j e m e

cujem kako vi p г a v i t e spiskove. mislim da smo mi svi ludi, covjece bozji,

poznajemo se, vidamo se,

г a z g o v a r a m o

i dozvoljavamo da nam ovakve stvari

p г o l a z e . I vi vjerujete da

p г a v i m

spiskove i da treba da

j e г u j e m

da vi

p г a v i t e

spiskove " sam zaista cuo", kaze, sam cuo

п e k i d а п

da vi to

radite." Dakle, atmo sfera е Ь i l a vrlo konfuzna, п а р е t а i b o l e s п a .

Tajni г a z g m ' o 1 · a K a г a d z i c a

i

Milose1 ica

Pokusao sam п a p r a v i t i apel

g e н e r a l i m a

JNA, u o t v o r e п o m e pismu

o b j a v l j e r ю m u "Bosanskim pogledima", gdje sam trazio da vojska bude u

s l u z Ь i

j e d п o g

п а г о d а , protiv

d г u g o g . M i п i s t a r s t v o u п u t г a s н j i h

poslova

k o г i s t e C i se

m o d e ш i m

sredstvima prisluskivarrja,

s н i m a l o r a z g o v o г e

izmedu

Milosevica i K a г a d z i c a . Osim toga, dosli su do v o j н i h п а г е d е n ј а . Sve е Ь i l o

п а р i s а н о

masinom,

t a k o z v a н a

plava koverta, koja se otvar·a u

o d r e d e r ю m

n ю m e п t u . Sadrzala п а r е d е н ј а armije

k o m a н d a н t i m a .

Koliko se sjecam, u

n a r e d e п j u koje sam imao priliku vidjeti, pisalo da se sve d r z a v п e ustanove

stavljaju p od

k o п t r o l u

JNA, da se policija stavlja pod

d i r e k t п u k o m a н d u

armije, da se uspostavlja stroga k o н t ю l a saobracaja, ogranicava k г е t а н ј е ,

178

BOSNJAK

DIL ZULFIKARPASIC

uvodi policijski sat, likvidiraju neprijatelji i onemogucava svako politicko

djelovanje nepozeljnih i antijugoslavenskih elemenata i niz drugih mjera

kojih se vise tacno ne sjecam, koje su govorile zavodenju apsolutne vojne

diktature, i sve to u

s l и z b i

plana stvaranja Velike S r Ь i j e , moZda i jedan

krvavi

o b r a c и n

s politickim

г o t i v n i c i m a .

Doslo se i do pisma k o m a n d a n t и B a n j a l и c k o g garnizona, mislim

UOCISUKOBA

179

Tudmanm'a londonska tajna

U

v Щ e m e

kad

sam

razgovarao s engleskim a m b a s a d o г o m vezi s

d a t и m o m

i

p i t a п j e m

ko

п а s

primiti, d o Ь i o

sam

d o k и m e n a t iz

о п d о п а

г a z g o v o r i m a

Т и d m а п а

s m i n i s t г o m v a п j s k i h poslova, gdje on predlaze

p o d j e l и Bosne kao

jedino

politicko

r j e s e п j e . Odmah s и t r a d a п d o Ь i o

sam



U z e l c и . Pozvali iz Predsjednistva i dali mi da to procitam. I zaista

Ь i l o jezivih stvari.

Na

р г i m ј е г iz z a Ь i l j e z e n o g telefonskog razgovora

Milosevica i Karadzica vidjelo se kakve

l j и d e t г е Ь а

pohapsiti ako dode do

о Ь г а с и n а i sta sve t г е Ь а uraditi. Govorilo se zrtvama, spominjale Ь г о ј k е ,

koliko S г Ь i ј а mogla imati zrtava. Neka stranka se proglasava losom

dozvolili da m и s l i m a n i

Ь и d и

clanovi. Sve to Ь i l a jedna nevjerovatna

konspiracija. Onda sam otisao kod Izetbegovica razgovor vezi toga.

DILAS: li

а и t е п t i с а п

taj tekst?

ZULFIKARPASIC:

Bez sumnje, ti tekstovi

Ь i l i

a и t e n t i c n i . Kad smo to

doznali, d o Ь i l i smo jedno pismo, koje mi p o t v г d i o i

K a г a d z i c

kasnije, da

se pripremao d а п kada se istocna Hercegovina pripojiti Cmoj Gori i

s t v o г i t i

se Srpska

k г a j i n a .

zaista

Ь i о

и d a r

na egzistenciju Bosne i

Hercegovine. sam tada, na s v o j и inicijativu, sazvao konferenciju za

s t a m p и i pozvao na n ј и i druge stranke. dosao predsjednik HDZ a

К l ј и i с ,

predstavnik Socijalisticke stranke,

Ь i v s i h k o m и n i s t a ,

Adil K и l e n o v i c

7

-\

, Mul1amed Cengic,

s e k г e t a г

SDA,

jer

Alija Izetbegovic to v г i j e m e Ь i о

na

u t и O d l и c i l i

smo izaCi javnost s tirn dokumentima, objaviti ih.

O d l и c i l i

smo

и c i n i t i

p o s j e t и Washingtonu, Londonu,

P a r i z и

i

R i m и

gdje posjetili

predsjednike vlada, m i п i s t r e vanjskih poslova i upoznali ih s tim.

Ь i о

jedan stav, ne

г o t и s r p s k i ,

vec protiv

K a г a d z i c a

koji Ь i о jedan od glavnih

r ю s i l a c a

te politike.

Bio sam vrlo nezadovoljan sto politicki razvoj posao tim putem.

N a m j e г a mi

Ь i l a :

ako se to objavi javnost, Ь i t to nacin da se izbjegne

sukob. Govorio sam da Arrnija nece moci uraditi te stvari koje p i s и u tim

dokurnentima, ako se unaprijed objavi da oni to i to za taj i taj dan

p г i p г e m a j u . Napravili smo i delegaciju koja

t г e b a l a

otputovati. Trebalo

da Izetbegovic, К l ј и i с i zajedno idemo, prvo London, u Washington.

74

Adil Kulenovic. portparol SDP. sada direktor sarajevskog Radija 99

protokol

п j e g o v o g

razgovora

ј е d п о ј i п t i m п o j

veceri,

k о ј и mu

priredio

p o d p r e d s j e d п i k K o п z e r v a t i v n e s t r a п k e i kojoj ј е Ь i l o desetak osoba.

i

p o п a v l j a

svoje stavove. se poziva

s p o r a z и m

Cvetkovic-Macek iz

1939, koji

E п g l e z i u svoje vrijeme pozdravili, i da to trebalo р о п о v о

realizirati. Vidio sam da m o g и iCi s К l j u i c e m u L o п d o n kada sef njegove

s t г a n k e

hoce da podijeli B o s n и . Obavijestio sam К l ј и i с а da mi to poznato

i traZio da telefonom razgovara s Tudmanom i da mi, и r o k и od dva sata, javi

sta T и d m a n kaze na to.

T и d m a n

odmah poslao, valjda a v i o r ю m nekim

p r i v a t n i ш S a i Ћ j e v o gospodina D a l i Ь o r a Brozovica s jos nekim visim

cinovnikom h г v a t s k o g Predsjednistva. Dosao da mi objasni Tudmanov

stav i

и v j e r i

kako nije istina da on za p o d j e l и Bosne, da sve krivo

shvaceno. Iz г a z g o v o г a s BrozoviCem Ь i l a ј е

o c e v i d п a

njegova и v j e r e n o s t

kako to T и d m a n

и i s t i n u

z a s t и p a o i da Brozovic osobno protiv toga, te

da se nasao u nezgodnoj

s i t и a c i j i

gdje

mora

r a п i t i

T и d m a n a .

On

nije

Ь i о

u

s t a п j u s a k г i t i

te cinjenice, nego poslije neke detalje prihvatio, rekavsi da

T и d m a n

nije tako mislio, da se s tirn ne slaze ni Mesic,

da

to

Ь i l o

samo

ispitivanje stanovista Engleske. Iz tog razgovora vidio sam da Brozovic

j e d n o s t a v r ю u

n e d o и m i c i

kako

da

se pravda.

Mi s n ю

jos jedanput sve

provjerili kroz diplomatske kanale i d o Ь i l i sve potvrdeno.

p o г a z u m

umjesto г а t а

sam о п d а

vidio da nama nista drugo preostaje nego p o k и s a t i otiCi

v и k u

ј а m и

i ondje rijesiti

p r o Ь l e m .

Citavog mog zivota

Ь i о

sam

и v j e r e n j a

da balkanski nacionalizmi i

krvavi s и k o Ь i najcesce plod a Ь l и d a brojnih

r e d r a s и d a

koje mi irnamo jedni

drugima. Primjera radi, pogledajte te nase narodne pjesme, koje g o v ш e

nasoj ratobomoj historiji. U srpskoj n a г o d n o j pjesmi uvijek

m и s l i m a n i

ti

koji z и l u m c a r i ali i obmuto, narodnim pjesmama muslimana vlasi su

nasi p г o t i v n i c i . I r a c i o n a l п e m r z п j e i z m e d и nas - to zapravo veliki

historijski n e s p o r a z и m i . rijec zaostavstini Srednjega vijeka, komb-



184

BoSNJ K ADIL

ZULF KARPAS C

Na osnivacku skupstinu doslo dvije-tri hiljade ljudi vec na drugoj

bilo desetak hiljada

ш а d а

to

Ь i l o

u provinciji. Hocu

s а ш о

reci da su

ш u s l i ш a n s k e ш а s е prilazile stranci s a z n i ш

p r e d r a s u d a ш a

i г e t p o s t a v k a ш a

о p o l i t i c k o ш zivotu. Svako i ш а о svoje videnje ali su se ljudi z a d г Z a v a l i

na povrsini. Nije se islo u d u Ь i n u , nije se gledalo da se stvori jedna

o d e r n a

politicka stranka. Ljudi koji su usli u odbor sto ga Izetbegovic predlozio

Ь i l i

su

ш a n j e - v i s e

nepoznati u j a v n o ш e zivotu Bosne. Od pocetka taj



kadrovski sastav s t г a n k e posao

p o g г e s n i ш

p u t e ш . Nisu se traZili sirokogrudi

ljudi sposobni koji su za dijalog za

a k ш i c e n j e г a z ш j e n u ш i s l i ,

za analize

п е g о о п i koji su ш a п j e - v i s e pokazali

o d a п o s t п e s t o s l i c п o

kao sto

Ь i l o

u

K o ш u п i s t i c k o j partiji. O r g a п i z a c i j a s t r a н k e isla u pravcu da su ш l a d i

i ш а ш i i hodze igrali

g l a v н u

ulogu u

Ь i r a н j u

odbora

s e l i ш a

i

g r a d o v i ш a

р г о V Ш С l Ј е

Ь i l o

v г l o о р а s н о jer i j e d n a

crkvena vjerska

o r g a п i z a c i j a п i ј е

Ь i l a i п f i l t г i r a п a od s t г а п е

k o ш u п i s t a

tako

t e ш e l j i t o

kao sto Ь i l a Musli

ш a n s k a z a j e d п i c a . Negdje 1989-1990 п a s t a o pokret i ш а ш а celu sa Salih

ef. C o l a k o v i c e ш

s a s t a v l j e п

od vjei skih

s l u z b e п i k a

koji

п i s u

htjeli

p г i ш a t i

direktive od k o ш u n i s t i c k Љ k o ш i t e t a , vec su п a s t o j a l i

Ь i t i

п e z a v i s п i od

d r z a v н i h

i politickih

s t г u k t u r a .

grupa Alije Izetbegovica se u

v j e r s k i ш

z a j e d п i c a ш a

prije svega o s l o п i l a ljude koji su sluzili r e z i n ш i i l i

s p г e n m i

b e z u v j e t п o sluziti i SDA da se taj н а С п г e h a Ь i l i t i г a l i , da svoje

d j e l o v a п j e o p г a v d a l i .

Stranka okupila ljude koji

п i s u

Ь i l i

a п a l i t i c a r i ,

ideolozi п i t i su Ь i l i

ljudi koji su ш o g l i stvoriti

sii oke

politicke

p l a t f o r ш e

za perspektive svojoj

vlastitoj

z e ш l j i .

Rijec

Ь i l a , р г i ј е

svega ј е d п о ј grupi bivsih

z a v j e i e п i k a ,

z a t v o r e п i k a ,

koji su vrlo usko gledali i vrlo usko djelovali.

O p e г i r a l o se tu e d п o ш l o g i k o ш kojaje i l a odraz o j e d п o s t a v l j e п j a svih

р r о Ь l е ш а

da

s n ю

u

o p a s п o s t i te

da se

ш о r а ш о

utjerati u

ј е d а п

tor da

ш о r а ш о

Ь i t i pod

е d п i ш

v o d s t v o ш u

е d п о ј s t ш п c i .

Kada

п a p u s t i o

SDA

ш i s l i o

s а ш

da to r ю v a sansa za s t v a r a п j e d e ш o k r a t s k e s t r a п k e , koja

77

Sa\ih ef. ColakoYic mo starsk i m u f Щ a . koji s jednim brojem imama ustao protiY

k o m u п i s t i c k o g

ko\aboratera Reisa Mujica.Biran 1991 za Predsjednika Mesihata Islamske

zajednice Bosne i

H e r c e g o Y i п e .

Aladza dzamija F o ё : i prije r н s e n j a 992



Na о с е \

о r п

mezarLI

Ll

Foci. т a r t a 1990

A c 1 i l п a r п i t i п g н SD.-\ Ll Foci. a \ g н s t 1990

Р о г t г е t H L s e i п - t > e g a Z L I 1 f i k a г p < t ~ i < : < t

\ l l l j e z i п o ' ica

: \ а

m i t i п g l l

SD

L K l a l i L I ~ i : \ I L 1 i ш 1 1 e l l Filipo\ i \lllllalllc:ll C e п g i c .-\llil Z н l t . i k a г p a s i c . F i k г e t

. \l>llic .-\lija lzctt1ego'

i s e p t c : п l l > a г

99(1



prij r п i п i r п j



.

· 1 \

11

\1 ·

1\ r ··1·

1 1

·11

1



Adil i

Milo\an

f)i as. u Budimpesti

Milo\an

f)ilas.

Nadezcla Gace Adil - Budimpesta. mart 199 1

Adil s k o r n n d п t o m Pr\ og (saraje \ skog) korpL sa Armije BiH i s k o m п п t o m ј е с

sara e\ ske l1r i ade . a r il

199 1



Adil s k o m a п d a п t o m ј с : d п с : od

s p c : c : i j a l п i l

j e d i п i c a

L

Saraje\u april

199 f.

B o s п j a ё k i

i п s t i t u t

u Z L i г i c l ш

Adil. Ylado GotoYac.. i\ iko

T г i p a l o

i

Ј у о В а п а с п а

Blc(lu.

т а ј

199 f

UOCISUKOBA

185

j a v r ю iznijeti svoje ciljeve, koja re i da se bori za slobodnu privredu, za

s l o b o d п o

drustvo, za zajednicki zivot i da to Ь i t i utakmica raznih

politickih

i s l j e п j a . M e d u t i ш ,

dogadaji su se odvijali tako d je sve

п e v j e r o -

v t п o li ilo

о п u п e k a d a s п j u

aferu

i z b a c i v a п j a Н u ш а

i K a г a b e g o v i c a iz

partije.

Od pedeset i

п e k o l i k o

k o ш i t e t a

s а ш о

ј е d а п

j e d i п i . п i ј е

glasao za

п j i h o v o i s t j e r i v a п j e

Nesto se s l i c п o dogodilo i

п а k о п п ю g а

izlaska. Pro

glasili su п а s r a z Ь i j a C i ш a ш u s l i ш a п s k e

п а с i ј е ,

i z d j i c ш i s l a ш a , i diskusija



Adil u

B o s п j a c k o m

i п s t i t u t L I u Z u r i c l ш . j u п i 199-\

posla

k r i v i ш p u t e ш .

Nikako

n i s a ш

dozvoljavao da, stvarajuCi М В О

u l a z i ш o

u te diskusije,

da se

b r a n i ш o

i

d o k a z u j e ш o

kako

п i s ш о

ono sto su tvrdili krugovi SDA, vec

s ш о

п a p r a v i l i

svoj

p r o g r a ш

i

i s ш o

vrbovali

c l a п s t v o .

Bio

s а ш

protiv

s t г a п a -

ckih l e g i t i r п a c i j a . Svaki s l o b o d п i

g r a d a n i п

o p г e d j e l i t se za koju s t r a п k u da

glasa, jer

s l o b o d a п g r a d a п i п

glasa

e d a п p u t

za jednu

s t r a п k u , а s u t r a d a п

za

drugu, zato sto se

o p г e d j e l j u j e

za р г о g r а ш . S ш a t r a o

s a r п

da ш о r а ш о

dostiCi taj п i v o politickoga g l e d a п j a р r о Ь l е ш е , da se d e d r a ш a t i z i r a gle

d a п j e р о k o j e ш u

п е k о pristalica ј е d п е s t r a п k e kao sto

ј е ,

na

р г i ш ј е r ,

u

svoje v r i j e ш e

Ь i l o

u

S r Ь i j i

-

d e ш o k г a t i

i radikali, kao sto kraju krajeva

i u

A ш e r i c i

-

r e p н Ь l i k a n c i

i

d e ш o k r a t i ,

gdje se

п а g г o b o v i ш a

pise:

п i k a d a п i ј е

glasao za

e p u Ь l i k a n c e " .

N а ш ј е г а ш i

ј е Ь i l a

da se stvori ш o d e m a

s t r a п k a ,

da se da

е d п а

altemativa za koju se ljudi opredjeljivati svojoj

volji i bez ideoloskih predrasuda.

t о ш е s a r п

govorio

k a s п i j e ,

tvrdeCi da

to

s a п s a

za

u s l i ш a п s k i

п a r o d , da d o Ь i j e vise opcija za i z r a z a v a п j e svoga

politickog

s t a п o v i s t a .

U

B o s n j a c k o ш

institutu p o s j e d u j e ш

п е k е

predizbome proglase i letke,

koje s a r п skupljao

s v o j i ш

п a v i k a ш a

k o l e k c i o п a r a .

Neki

d а п s а ш

pogledao

j e d п u

kolekciju letaka SDA, koje

ш o z d a t г e b a l o

objaviti. U

п j i m a

SDA

t г a z i od svojih pristalica da glasaju za Plavsicku i Koljevica, da glasaju za

SDS, s p o ш i n j u Karadzica. Na

p r i ш j e r ,

u Kaknju kazu

o t v ш e r ю :

Nas

saveznik i prijatelj Srpska

d e ш o k r a t s k a s t r a п k a

celu s

K a r a d z i c e ш ,

п а s neprijatelj, koji

е s t e t a п

i s l a ш , jeste M u s l i ш a n s k a bosnjacka

r g a п i -

zacija celu s A d i l o ш Z u Ш k a r p a s i c e ш ... Dakle, ljudi koji su se poslije

pokazali kao

u Ь i c e

nad

ш u s l i ш a п s k i ш z i v l j e ш Ь i l i

su kroz

p r o p a g a п d u

SDA

p r o j i c i r a п i

kao

s a v e z п i c i ,

prijatelji i ljudi za koje na

i z b o r i ш a

treba glasati.

NADEZDA:

Bio

p o s t i g п u t

dogovor

z ш e d н

SDA i SDS da glasaju

e d п i

za druge. Kako su

ш o g l i

postiCi taj dogovor da

e d п i

za druge glasaju, da

186


istovremeno, ne samo Vas nego i druge partije koje su postojale u Bosni,

dovedu u potpuno nezavidan polozaj i da zapravo svi, sem nacionalnih

stianaka, budu g u Ь i t n i c i ?

Z U L F I К A R P A S I C : Oni su н s t v a r i Ь i l i i ostali najveci pl'Otivnici jedan

d r н g o m .

Jedina njihova zajednicka strana

Ь i l a ј е

preuzimanje vlasti. Na

piimjer, Н r v a t a u Bosni sedamnest procenata, Srba nesto oko trideset

UOCISUKOBA

187

zastave. Radila masinerija nasih politickih s t г a n a k a i na izborima smo

s ј а ј п о

prosli.

n a г a v n o ,

posto

п i ј е

Ь i l o nikakvih objasnjenja kako ta vlast

funkiconirati, odma h doslo do sukoba. Muslimani su htjeli

uCi

u

dr:Zavne

s t r u k t н r e ,

ј е г

nisu

Ь i l i d o v o l j r ю

z a s t н p l j e n i -

Ь i l o ј е

previse Srba d i г e k t o r a i

sefova. Doslo do apsurda da su S r Ь i d o Ь i l i izborima, sada treba

nekako da izbace svoje ljude, "da ih nagrade" sto za njih glasali na taj



·

i

procenata, i svaka stranka znala da ne moze sama piotiv druge

p r e н z e t i

vlast. Oni svakako Ь i l i

l j н t i

protivnici jeda n

d г u g o m e ,

to se vidi i sada,

mada su govorili jedni sipskoj, d г u g i о Ш v a t s k o j , treCi muslimanskoj

Bosni. Davor

e г i n o v i c

napisao knjigu svome politickome djelovanju iz

vremena predizborne kampanje i izbora. Na jednom mjestu ka:Ze kako mu

Tudman

ш u e d i o

da н z m e u HDZ sto vise muslimana. I uistinu imao

uspjeha, jer p г i l i k o m osnivanja HDZ-a u Bosni, u glavnom odboru, i u

ostalim odborima, Ь i l o n ш s l i m a n a gotovo koliko i H г v a t a , da kasnije

naredio da se svi muslimani odstrane. Dakle, oni nisu

Ь i l i

kadri preuzeti vlast

pojedinacno, te su dosli na ideju, pred same izbore, da jedan

г u g o g p o m a z н ,

da udu u

k o a l i c i j н .

S p o г a z u m z pet minut

Kada sam cuo da su

о н i

n a p г a v i l i taj sporazum,

v j e г o v a o

sam da rijec

sporazumu koji p i s m e н o i z r a d e н , koji ima zacrtane ciljeve i d e f i п i r a

obaveze j e d н i h prema drugima. M e d u t i ш , odmah nakon izbora pocele su

svade izmedu н j i h , mada su vlast,

m e d u s o b п o

podijelili. Tada sam se pitao:

р а d о Ь г о gdje taj sporazum? - dok н i s a m k a s н i j e upitao j e d н o g a od tih

ljudi koji su taj

s p o г a z u m н a p r a v i l i . Ь i о

Muhamed Cengic. Pitao sam

ga, kad smo se vidjeli u j u Ь l j a n i , kakav to spoiazum i ima li tekst

sporazuma. Rekao mi da se oni s p o г a z u m j e l i u pet minuta: - Sastali smo

se, Karadzic i

К r a j i s н i k

iz SDS-a,

К l j u i c

i Boras iz HDZ-a, Alija i Rekli

smo da idemo na i z b o г e z a j e d н o , da glasamo j e d н i za druge, da i

н a s i m

glasacima tako preporucimo i tako cemo sigurno p o Ь i j e d i t i i podijeliti vlast

izmedu nas, vladu

н е k а u z m н

Н r v a t i , s k u p s t i н u

S r Ъ i , а p r e d s j e d н i s t v o

mi,

Muslimani, kao najbrojniji. Rekao mi daje dogovor trajao pet minuta i da

nikakvoga pismenog sporazuma nije Ь i l o : - Jednostavno smo to odluCili i

onda smo imali jedan z a j e d н i c k i zbor u

K o п j i c u ,

gdje smo svezali nase

n c i п sto ih smijeniti s

d i r e k t o г s k i h

polozaja, kako ucinili н s t н p a k

Muslimanirna. male stvari

p г e t v o r i l e

su se u najvazniji, najveCi

p r o Ь l e m :

ko ostati na vlasti i na polozajima.

Tako tada doslo do sukoba u Par"lamentu i do s н k o b a u Vladi.

Ministarstva koja su i l a

pod

r v a t i m a

nisu slusala Izetbegovica, nego svoga

sefa stranke

К l j u i c a . S r Ь i

nisu slusali predsjednika Vlade Pelivana, Н r v a t a ,

nego su slusali Karadzica, itd. Muslimani su s l н s a l i samo Izetbegovica, sefa

svoje stranke.

P r e d s j e d п i s t v н ј е Ь i l o

isto tako. Kad smo mi

p г a v i l i

sporazum i otisli Izetbegovicu da mu izlozimo u cemu smo se slozili, onda

KoljeYic, koji sjedio do mene, rekao Aliji da on u predsjednistYu

odreden za vanjsku politiku, za veze s inostranstvom. Alija

na

to s н t i o .

KoljeYic kaze: ides u Ameriku, а ј а t o r п e р о ј r п а n e r п a r п , nisi me ni

upitao. Vodis i

s v o j н k c e r k н , z а г

ona clan delegacije?" Nato mu

IzetbegoYic kaze:

Р а ј а

s a r п r п i s l i o da ovako: vi imate skupstinu, Њ v a t i

i r п a j u

vladu,

r п i i r п a n ю p г e d s j e d п i s t v o .

sam onda

n ј е r п н

rekao: "Ti si p г e d s j e d n i k sYih citave Bosne Sta znaci

p r e d s j e d п i k M н s l i m a n a ? Poceli su gotovo da se svadaju, s a r п ih prekinuo

i

е k а о

da mi

r a d i r п o

sada

а s p o г a z u m u ,

i da to н a j v a z n i j e . ne kako su

podijelili Ylast jer su podijelili tako da

k o n t l ' O l i г a j u j e d н i

d г u g e , i da i r п a j u

odlucuj1.1Ci

faktor: jedru skupstini, d г u g i vladi i treCi predsjednistYll,

StO

р о t р ш ю

postavljanje na glaYu svih d e r п o k r a t s k i h principa.

Opozicija Vladi

н i ј е Ь i l a

opozicija koja kao opozicija izisla na izbore,

nego kada se

d i s k u t i г a l o

dr:Zavnosti Bosne, opozicija glasala za Bosnu,

koaliciona partija SDS glasala protiv. Rekao

s a r п

vec da opozicija

drzavi sjedila u Vladi, ona ј е Ь i l a u vladajucoj koaliciji. Ь i о apsurd i

nosilo u

s e Ь i

opasnost sukoba.

p г e d i z b o r n a

koalicija nacionalnih

s t r a п a k a r п n o g o pospjesila sukobe i stYorila

a t r п o s f e r u r a z г a c u n a Y a н j a

i

r п e d u s o b n e a n i r п o z n o s t i

u

s Y i r п s t г u k t u r a m a d г z a Y e ,

sto se pi"enijelo i na

н a r o d ,

na najsire krugoYe.

188


NADEZDA

N a k o п pobede koalicije SDS-a, HDZ-a i SDA usledio

period, vise od g o d i п u d а п а u kome postalo ј а s п о da se stvara jedna

a p s u r d п a

psihoza

е р о v е r е п ј а

i mrznje izmedu tri п a r o d a koji zive u Bosni.

U tom periodu i Vi i Vasa s t r a п k a kao i druge opozicione strar ke, ukazivali

ste na moguCi konflikt.

Da

li Ь i l o moguce da dode do udruzivanja

opozicije i da se tako mozda promeni odnos snaga u

B o s п i .

О

HISTORIJI I IDEOLOGIJAMA



Z U L F I К A R P A S I C : Nije

Ь i l o

moguce.

N a c i o n a l п e

s t г a п k e su htjele, svaka

za sebe, ucvrstiti svoje polozaje.

О п е

su pocele stvarati opcinske vlasti, i te

su se vlasti jako identificirale s onim kr ajevima gdje su

d o Ь i l e

glasove. Na

primjer, odmah nakon izbora mi smo imali u Zapadnoj Hercegovini ambleme

hrvatske d й a v e i slike T u d m a п a ne ambleme В о s п е . U К r a j i n i gdje su

S r Ь i

d o Ь i l i v e C i r ш imali smo da su te o p C i п s k e vlasti pocele o t p н s t a t i

cinovnike i policajce koji su

Ь i l i

M u s l i m a н i . U

s a г a j e v s k o j

o p C i п i S t ю i Grad

za predsjednika о р С i п е dosao п e k i Selim H a d z i Ь a j r i c koji р о с е о

otpustati Srbe, o p C i п s k e sluzbenike,

jer

to jedna opcina s preko 80 posto

M u s l i m a п a . sve п o r m a l п o izazvalo n e p o v j e r e п j e principu - ako vi

m е п е i moje otpustate tamo,

о п d а

cu vama otpustati ovdje. Doslo do

otpustanja Bosnjaka u

f a b г i k a m a

u

В а п ј а L н c i

i

B i j e l j i п i .

S

ј е d п е

s t r a п e

tendencija da se Jugoslavija

r a z г u s i

ili

o s l a Ь i

s druge

tendencija da se Jugoslavija sacuva imale su odra z rad Skupstine. Н r v a t i

su imali potpuno oprecno stanoviste od Srba. M u s l i m a п i odudaraju i od

jednih i od drugih, tako da

atmosfera politickog zivota

i l a z a t r o v a п a

i isla

u pravcu о Ь г а с н n а prvo politickih,

а п o s i l a

u s e Ь i i veliku

o p a s r ю s t

nacionalnih sukoba.

DILAS

Koliko razumem, taj e v e п t u a l n i blok opozicionih partija ne samo

da nije mogao da pobedi, nego nije moga o ustvari da se stvori. K o m u п i s t i

su se i l i r e f o п r i i s a l i ali za sebe, za svoju svest: drugi ih jos nisu shvatali kao

reformisane i ako ma ko napravio s njima s p o r a z ш n u to vreme, Ь i о

shvacen kao da pomaze vracanje komunizma ili Ь i о izlozen zestokim

п a p a d i m a . kad gledamo sta se dogodilo u S г b l j i Н r v a t s k o j п a r o c i t o u

Bosni, gdje su se s u p г o t n o s t i izmedu Н r v a t a i Srba koncentrisale preko leda

Muslimana, m e п i pada pamet misao: kod n ю · o d a u izvesnim periodima

pod d г e d e n i m okolnostima nastupaju pomame, u Ь l j e n j e svakih racionalnih

kontrola. Sa naglim padom komu nizma, gde su i komunisti postajali nacio

nalisti u velikom broju, probudio se

e l e m e п t a m i

п a c i o п a l i z a m

koji u

krcmama, selima, ulicama,

z a Ь i t i m

krajevima postoji

s p o n t a п o

i koji

ima duboke korene i u

k u l t u ш o m п a s l e d u

da ulazim u cijem, ni koliko

kod koga ima duboke korene. Jer nikad mi nismo imali, bar ne u

d o v o l j r ю j

meri, kriticki pisanu i kao takvu ucenu istoriju,

п i k a d п i s m o г a z v i l i

demo

kratsku svest, п i k a d

п i s m o

imali znacajniju politicku filozofiju, pogotovo

demokratsku,

п i k a d п i s m o

imali demokratiju na ovom

a l k a п s k o m p ю s t o r u .

Uostalom, u s r e d п j o j Evropi п i ј е

Ь i l o

demokratije smislu zapadnih

demokratija. kad iza

k o m н n i s t a

nastao vakuum, onda su s o v i п i s t i c k i

elementi pre jedno dve-tri, ako ne i pet-sest godina, i n s p i r i s ю l i od najjacih

intelektualaca u S r Ь i j i u Њ v a t s k o j od i n t e l i g e п c i j e listom, izazvali

masovne pokrete, masovne pomame. Prv o н z m i t e Srbe. Prvo uzmite Srbe u

S r Ь i j i kao primer: d a п a s se z п а sta su z п a c i l i memorandumi i kako su

pripremani. Uzmite "Politiku". Stvarana atmosfera da Hrvati Srbe u

Н r v a t s k o j

da pokolju. Tu su najmracnije licnosti, sa п a j n a o p a k i j i m sa

i z o p a c e п i m cinjenicama i i z o p a c e п i m idejama istupali slobodno u stampi i

na televiziji - stampa i televizija su pretvarani u o r g ю l e takvih

l i c r ю s t i

i

190

BOSNJAK

ADIL ZULFIKARPASIC

takvih ideja.

U z i ш a ш

S r Ь i j u kao р r i ш е г . I stvorila se a t ш o s f e r a straha, iz

a t ш o s f e r e str-aha ide

a t m o s f e г a

ш r z n j e , iz mrznje

i d н

-

s н k o Ь i .

Isticem

ideolosko-psiholosku stranu kao

v е о ш а

vaznu.

ZULFIKARPASIC:

Ovdje d e m o k т a c i j a u zapadnom smislu rijeci nepo

znata, i p г o m j e n e в е idu prema d e m o k г a c i j i , nego idu u ј е d а в vakuum u

kojemu dolaze do izrazaja a c i o n a l i s t i c k i , najmracniji porivi. Ali, gledajuCi

Н I S T O R J J I I IDEOLOGIJAMA

191

D u г a k o v i c

mi

k a s в i j e

rekao kako on tada nije mislio da to potrebno. Ali

ono sto

Yam

zelim kazati da sam iz s t г a h a od

r r ю g u c n o s t i

sukoba smatrao

kako

d e m o k ш t s k i m

s t r a п k a m a p r e p o ш c l j i v o a k t i v в o ukljuCivanje partije

vlasti u proces demokratizacije, н k l j u c i v a в j e

Ь i v s i h

k o ш u n i s t a i socijal

istickog saveza, da se izbjegli п a c i o n a l n i s u k o Ь i .



в а s

narod i n a г o d e koji su zivjeli izvan demokracije shvatio sam da oni ne

mogu nista ni u literaturi poceti s izrazom sloboda, da

о в а

za njih

apstrakcija, da ne mogu poceti ni s izrazom demokracija.

Uzmimo za

r i m j e г

historiju Rusije i Balkana: nisu в e p o p u l a r n i ljudi koji

su bili despoti i d i k t a t o г i , vec oni koji su

Ь i l i

s l a Ь i C i . Nas narod

z в а

jedan

a p s u г d a в

izraz - pr-avedan

d i k t a t o г .

Kad dosla Austrougarska ona Ь i l a

str·oga, s t v o г i l a ј е zakone za Bosnu tak ve da svaku kaznu povisila za

t r e C i в u , ali sudila ni babu stricevima i dosla glas kao

p г a v e d n a d г Z a v a . Mada strogoca ne smeta n a г o d n i m masama koliko smeta

nepravda,

r ш г о d

nije znao sta znaci sloboda, slobodne institucije,

s l o b o d в e

o r g a п i z a c i j e , demokratija to su pojmovi koji su za nas, moze se

reCi

do

d а п а d a в a s в j e g a n e i s k u s a в i .

V г a c a j u C i se zemlju imao sam jednu, moglo se reci,

t r a u m н ,

Ь i о sam

o p s j e d в u t

p r o Ь l e m o m п a c i o n a l п o g a i vjerskoga sukoba. Toga sam se

s t r a s п o

Ь о ј а о i imao sam ideju da SDA napravi politicku koaliciju s

k o m н n i s t i m a .

Zamolio sam m i п i s t r a privrede u t a d a s п j o j Vladi Bosne i H e г c e g o v i n e ,

izvrsnog strucnjaka i intelektualca, Dzemala Hadziabdica, da ode Nijazu

D u г a k o v i c u i ka:le mu da s m a t г a m kako

Ь i s п ю

t г e b a l i п a p r a v i t i politicku

koaliciju. Zasto? S m a t г a o sam da o r r ш n i s t i , cijim su se

г e d o v i m a

nalazili

i S г Ь i - yeCinom S r ' Ь i - onda r v a t i i Bosnjaci, da oni najbezbolnije

i t i

u stanju u ovome p r e l a z в o m procesu dati svoj veliki н d i o . sam zaista

t г a z i o

kontakte s komunistima koji tada vec Ь i l i г e f o r m i r a n i . Vidio sam

kako

D u г a k o v i c

nastupa i kako on ne ide

o в e m o g н c a v a n j e

tih demo

kratskih procesa, ali se jos, mome m i s l j e в j u , nije Ь i о d o v o l j в o snasao.

Mislio sam da kao

г e d s j e d в i k

SDP-a ima

г l o

prisne veze s beogr-adskom

c e n t г a l o ш , da s a r ш i j o m ima

Ь l i s k i

kontakt, da ima kontakt s raznim

o p c e j u g o s l a Y e п s k i m ustanovama i i l o mi vazno da mi njih d o Ь i j e m o ,

da

oni aktivno s ш а d н ј н u prelaznom periodu. Smatrao sam da

taj prelazni p e г i o d nikako smije iskljuciti Ь i v s e komuniste. Gospodin

I г a c i o n a n i ntikomuniz m

DILAS: Svak.i

i r a c i o n a l п i

a n t i k o п ш n i z a ш - kao ideologija, vodi u n e k н

formu

f a s i z ш a

- to celokupno iskustvo do sada govori. Ovim p r a v d a ш

k o ш u в i z a ш ,

в е g о n a v o d i ш

ш a d a г s k o g

p u Ь l i c i s t u Fejtea:

i ш а

Ь i t n e razlike

i z ш e d u n a c i z ш a

i o ш u n i z m a .

M e d i t e г a n s k i f a s i z a ш d ш g a C i j i

od

a c i z m a ,

ш e d i t e r a n s k i f a s i z a ш

e k s t r e п m i

в a c i o n a l i z a ш . Nacisti o s t Y a г u j н p r o g г a m

koji su zacrtali, koji proklamirali: tako

г е с i

nema slucaja da se neki pravi

в a c i s t a pokajao. N i s a ш е н о ni н s t a s н da se pokajao za zlocine.

Sa

k o r r ш -

n i z ш o m drukcije - u

k o m u n i z ш н

ima i humanistickih, sveljudskih crta.

Ovo s а ш do sada prepricavao Fejtea, ali nisam jos zavrsio. Zato se u

k о ш u в i z ш н uYek javljaju e г e s i , dok n a c i z ш u toga

n е ш а .

Iz k o ш u n i z ш a

i ш а izlaza. R а z н ш е se, to ide sporo, dugo, tesko, uz

o g r o п m e zrtYe

i stradanja

- ali i ш а izlaza. Rekao Ь i h da ni iz nasih e k s t l e ш n i h n a c i o в a l i z a ш a п е т а

izlaza: oni

ш o r a j u Ь i t i

o d s t r a в j e n i - evolucijom ili f i z i c k o ш

s i l o ш ,

ali moraju

Ь i t i

u k l o в j e n i sa trenutne, sadasnje istorijske scene.

ZULFIKARPASIC: pokazuje i kraj N j e ш a c k e . Koncentracioni logori

г a d i l i su do zadnjega dana s

i s t i ш m e t o d a ш a

i

t e ш p o m .

DILAS: Ne

ш o z e t e

vi

p o p г a v i t i

nacizam, ш o z e t e vi

e k s t r e ш n i

nacio

nalizam poboljsati. nemoguce.

ZULFIKARPASIC:

Ove g е п е г а с i ј е , koje su usle ll politiku da komunizam

z a r н i j e n e d e ш o k r a c i j o m , Ь i l i

su u velikoj ш ј е г i

Ь i v s i

k o ш u n i s t i l ljudi koji

su se potpuno adaptirali

k o ш u n i s t i c k i m

ш e t o d a m a i

n a c i п u

njihovog po

litickog djelovanja. О п i su i l i a r н a t e r i za e п ю k r a c i j u , nisu ш a l i ni

п а ш ј е r u ,

П i t i U

Ь i l i

U Stanjll da shvate, niti U

i ш a l i p г e d s t a Y U

t о ш е sta

demokracUa. Oni su,

j e d n o s t a v п o ,

komunisticku ideologiju zamijenili



194

BOSNJAK

ADIL

ZULFIKARPASIC:

Z U L F I К A R P A S I C : Nikada nije postojalo jedinstvo islamskih naroda osim

za vrijeme Muhameda a.s. i dvojice prvih kalifa.

DILAS: On postojao kao religija. К а о politicka forma н i k a d nije Ь i о

j e d i n s t v e н .

Z U L F I К A R P A S I C : Zaista se cini da o s t k o m u н i s t i c k o drustvo uvijek dolazi

u opasnost р а d а н ј а u

н a c i o н a l i z a m

u vjerski f a н a t i z a m u ruke

п e o d g o v r n i h

Н S T O R J 1 IDEOLOGIJAMA

95

sunmjam "Studiju u B e o g г a d u pre ј е d п о mesec, mesec i dana,

Ь i о kaludei iz H i l a н d a r a . ј е п a j s v e t i j a tacka srpskog pravoslavlja, с е о

Atos najsvetije paice p r a v o s l a v н e i

h r i s c a н s k e

zemlje.

Т а ј

kaluder

govorio

o t p г i l i k e :

Bogami N e m a н j a kad н e k i ne slusaju, kad skiecu od

v е г е k a z н j a v a o kad treba odsekao i uvo i jezik, to trebalo i sad raditi.

tiebalo i sad raditi, ј е г ako bismo to sad Iadili, prilike bogami, Ь i l e

d г u k c i j e .

ј е d н о ekstrernno glediste, ali niko ga nije d e m a н t o v a o iz crkve. Ima



н e z н a l i c a i politickih amatera. Neke zemlje imale su srece da stvore politicke

strukture,

а ј а

sam п e k a k o mislio da

Ь i v s a

Jugoslavija za to п a j v i s e

p r e d i s p o н i r a н a jer su Titovim sukobom s K o m i н f o г m o m u svoje vrijeme

ipak o t v o r e н a vrata ј е d н о ј vrsti

l i Ь e г a l i z a c i j e

su ljudi za

г a z l i k u

od

citavoga i s t o c н o g Ь l o k a

m a s o v н o

putovali na zapad, s t u d i г a l i zapadu,

o b г a z o v a l i se turisti su dolazili mnogo vise u Jugoslaviju. Hrvat ska Ь i l a

puna s t r a н i h t ш i s t a vrata su Ь i l a vise о t v о г е н а i mi smo ocevidno

Ь i l i

u

p r e d r ю s t i i a t e r i j a l н o j i r u s t v e н o j . razvitku formi demokracije vise smo

н a p r e d o v a l i

н е g о ј е d н а

Ceska ili M a d a г s k a . Ali, н a z a l o s t nismo se uspjeli

ocuvati od н t ј е с а ј а

н a j н a c i o н a l i s t i c k i j Љ

i profasistickih e l e m e н a t a koji su

izrasli iz k o m u н i z m a .

DILAS: Ono sto Adil govoii z a imame, hodze i dervise, vazi i za S r p s k н

pravoslavnu crkvu celu, postoji tamo struja kojaje a c i o п a l n i j a р а ј е

kroz г a c i o n a l i z a m l i Ь e г a l n i j a ali i mi

s l i c н e

pojave imamo u piavoslavnoj

crkvi. Smatram i u katoliCkoj, mad a manje z н a m katolickoj crkvi. Da ne

н a b r a j a m

c i n j e н i c e koje su

p o z н a t e .

ZULFIKARPASIC: Ocevidno, katolici su imali п a j r a z u m n i j e stanoviste za

proces d e m o k т a t i z a c i j e sistema i н a j p o z i t i v п i j i odnos

piema

drzavi u doba

kada su nasi piedstavnici i н a j v e c i drzavni faktori dijelili B o s н u . Jedan dio

н a s e g a klera ostao s t a н o v i s t u cjelovitosti В о s п е tu ostao i Citav

katolicki kler, celu s o s a п s k i m

н a d Ь i s k u p o m m o н s i н j o r o m

Puljicem, kao

i Р а р а i V a t i k a н . О н i su uvijek stajali stanovistu н e d j e l j i v o s t i В о s н е sto

p o z i t i v п o djelovalo razvitak dogadaja, ako Ь i l o uopce moguce da

н е k а sila u ovom ludilu pozitivno djeluje.

DILAS:

н i s a m

video - ali video neko u koga nemam razloga da

i drugih koja su na drugi nacin ekstremna, ne moZda tako otvoreno, ali se

Ь i t n o г a z l i k u j u ima znacajnih licnosti sa visokim cinovima u pravoslavlju

koje istupaju

s l i c п o .

U tome

н a j c e s c i

motiv o r t o d o k s н i

antikomunizam-

a п t i k o m u н i z a m katkada toliko zestok da zaslepljuje, da vodi u bezizlaz, u

politicki ekstremizam.

ZULFIKARPASIC: Glavno glasilo Alije Izetbegovica i

г g а н

SDA, donijelo

ј е d а н

н a s l o v u kojemu se t г a z i

s t v a г a н j e

muslimanske drzave i striktno

p r o v o d e п j e serijata, sto jednoj m u l t i n a c i o н a l п o j multikulturnoj i multi

Ieligijskoj s r e d i п i kakav Bosna, apsolutno nemoguce. М о g н с е

Ь i t i

dobar m u s l i m a н , i to treba propovijedati - da se zivi normama islama -

ali da se zavedu serijatski zakoni u vrijeme kada svakome covjeku

dozvoljeno da sam odredi svoj

o d н o s

р г е m а

vjeri Serijat predvida niz raznih

k a z п i za ljude koji izvrsavaju svoje vjerske

d u z н o s t i .

Ne mozete vi traziti

od e d r ю g a covjeka koji ateista ili m u s l i m a н da bude a : Z n j e п zato sto

p г o v o d i о н о sto

p r o p i s a п o

crkvenim zakonom pr-avoslavlja ili od

н e m u s l i m a n a t г a z i t i da se r a v н a serijatskim zakonom islama, sto opet

u jednoj islamskoj zemlji sasvim drugacije н е g о u Bosni, koja od svoga

postanka do d а н а d a н a s н j e g a zivi kao

m u l t i н a c i o n a l n a

i multiieligijska sre

d i н a u kojoj uvijek tolerancija Ь i l a osnov m o g u c п o s t i zivota.

12

О

BOSNJ STVU



DILAS:

sto ste radili povratku u B o s п u u k o п t i п u i t e t u sa vasim

radom u emigraciji - tome smo

п e s t o

vec rekli. Dolazimo Vas pokusaj

s p o r a z u m e v a п j a

sa r Ь i m a tu su i razgovori sa Milosevicem koje ste imali

cak ste do п e k i h v e r b a l п i h sporazuma i s a g l a s п o s t i dosli. О п d а se situacija

m e п j a l a .

u tome isto vidim k o п t i п u i t e t Vase politike dok ste

Ь i l i

u

emigraciji.

K o п k r e t п o

to povezujem sa Vasim sporazumom sa grupom

O s l o b o d e п j e . Tu vidim j e d п u istu l i п i j u k o п t i п u i t e t , istu

d o s l e d п o s t .

Razume se stav se razvijao prema prilikama

k o п k r e t i z o v a o

i projektovao

u saradnji sa S r Ь i m a odnosno Н r v a t i m a na a v n o p r a v r ю j osnovi.


Mislim da kod Bosnjaka jedn a od vaznill stvari

Ь i l a

naci s a v e z п i k a za svoju politicku borbu. va i jos od Mehmeda Spalle koji

za prve Jugoslavije svoje politicko d j e l o v a п j e zapoceo u vrlo nepovoljnim

prilikama Bosnjake u procesu agrarne reforme

o d u z i m a п j a

i pljackanja

zemlje u procesu iskljucenja

o s п j a k a

uopce iz

a v r ю g

zivota i organiziranja

drustva bez п j i h o v o g ucesca. Tada se hrvatskoj

s t r a п i

pojavljuju Radic i

Macek na srpskoj R a d i k a l п a stranka. О н а ј е Ь i l a p r o t u m u s l i m a п s k a

velikosrpska i

s o v i п i s t i c k a ,

se traZio savez

ј е d п о

vrijeme s Demo

kratskom strankom Ljube Davidovica.

uslimanski danak

Ne Ь i h rekao da smo mi imali п е k е komplekse ali smo u

b o r Ь i

za

politicku afmnaciju

Ь i l i p r i п u d e n i

traZiti s a v e z п i k e ,

ti

su s a v e z п i c i

Ь i l i

isto

tako n e s t a Ь i l n i . Na primjer kada se

S p a l ю

Ь i о malo oslonio Radica ovaj

na jednome zboru rekao da Spaho radi

о н о

sto mu

п a r e d i . О п d а

S p a l ю

sutradan odgovorio da Radic morao Ь i t i р i ј а п kad

to

izjavio:

198

BOSNJAK ADIL ZULFIKARPASI<:'

..jer ne r a d i ш ono sto ш e n i naredi gospodin Radic, r a d i ш ono sto u

interesu ш о g а ш u s l i ш a n s k o g a naroda . Dakle, s ш о interesantni s r p s k i ш

l r v a t s k i ш n a z o v i - s a v e z n i c i ш a

kao glasacka

ш а s а .

Ti su saveznici trazili

da se s

n j i ш a

i d e п t i f i c i ш ш o . Meni to uvjek

s ш e t a l o . I ш а о s а ш п i z

razgovora t о ш е s p o l i t i c a r i ш a koji su Ь i l i ш i n i s t r i kod Cvetkovica, i s

n j i ш s а ш i ш , z a t i ш s h r v a t s k i ш l s l o v e n s k i ш p o l i t i c a r i ш a , Ь i v s i ш

ш i п i s t r i ш a .

Narocito su za

ш е n е

vazna i l a ш i s l j e п j a srpskih i hrvatskih politicara.

0 BOSNJASTVU

199

o t v o r e п e sukobe, g r a d a п s k i rat, n a c i o n a l п e i vjerske k o п f l i k t e , koji vode

ш е u s о Ь п о ш u Ь i j a n j u .

On

ј е ,

ipak, odustao od s p o r a z u ш a . Mi

s ш о

kao

p o z п a n i c i i prijatelji dosli u veliku krizu. Nastojao

s а ш

da ga

p o v r i j e d i ш ,

ali s а ш ipak rekao da s а ш ocekivao da ako п e s t o kaze nece

doCi

s

a г g u ш e n t o ш sta rekao Ilija Jukic. sudu, on ш о r а о

i ш a t i

i svoje

vlastito ш i s l j e n j e . S ј е с а ш se kako

n e p o s г e d п o

poslije

е k е

diskusije jedan

d ш g i , v г l o i s t a k п u t i

hrvatski politicar rekao: dragi

ш о ј ,

ako ti tako

ш i s l i s ,

ako ti п е с е s s n а ш а Н r v a t i ш a na п а s nacin, onda

с е ш о

vas podijeliti sa



Oni uvijek pokazali neku n a k l o п o s t M u s l i ш a n i ш a , ali su zahtijevali od

п а s , na p r i ш j e r Н r v a t i , da v o d i ш o j e d п u protusrpsku politiku. Oni su s e Ь i

dozvoljavali da ш o g u sjediti sa S r Ь i ш a i razgovarati, ali

п а ш а

to п i s u

tolerilali- s ш о ш о г а l i Ь i t i ј е d п а agresivnija legija u n j i h o v i ш r e d o v i ш a .

Isti slucaj Ь i о kod Srba, t : г e b a l o da

v o d i ш o

protuhrvatsku politiku da

Ь i s n ю

d o Ь i l i srpsku naklonost.

U

e ш i g r - a c i j i s а ш

cesto dozivljavao da

s ј е d п е ш

s r v a t s k i ш p o l i t i c a r i ш a

koji su Ь i l i skloni napraviti п e k i

s p o r a z u ш

s n а ш а . Jedanput

s а ш

s

К m j e v i c e ш

postigao

s p o r a z u ш

za a r a d п j u i z ш e d u

Н r v a t a

i

u s l i ш a n a ,

i

s ш о

ga htjeli

п а р i s ш е п о

f01mulirati i potpisati, ali da

p r i s t a п e

na dvije

stvari: prije svega

s a ш o s t a l п u

Bosnu i drugo,

п а ш u s l i ш a n e

kao

B o s п j a k e ,

kao

п a r o d . O b j a s п i o s а ш

da su

H : г v a t i

п a s i

p : г i i o d п i

saveznici i da

с е n ю

u toj B o s п i suradivati zajedno, da

с е ш о

se v j e : г o v a t п o

ј е d а п

drugoga

o s l a п j a t i , i on е d п о ш p r i l i k o ш : г е с е da to ш o g l e

Ь i t i

kao dvije H : г v a t s k e .

п i s а ш tu protivrjecio, ali s а ш rekao da s ш а t : г а ш da su о п i nasi p r i r o d п i

saveznici. ј е Ь i l o ш о ј е u v ј е г е п ј е - i sada to ш о ј е u v j e г e n j e - о п d а

on г е k а о : dobro, sad с е ш о to п a p i s a t i , potpisati i objaviti.

S u t r - a d a п

dosao

i rekao ш i : to ш o g u potpisati,. Sastao se s i п o c s o s a n s k i ш

Н r v a t i i п a ,

s I l i j o ш J u k i c e ш i A n t o ш M a r t i п o v i c e ш , koji tada zivio u Juznoj

Africi, boravio u L o п d o п u u to v r i j e ш e , i su rekli da to

п i ј е

nista

ш g o nego prihvacanje Jugoslavije.

DILAS:

On

Ь i о

izraziti antijugoslaven.

ZULFIKARPASIC:

Da,

Ь i о

izrazito

a n t i j u g o s l a v e п s k i

o r i j e п t i r i a п .

О п d а

s а ш rekao, da tu postoje

р г о Ь l е ш i

za

b u d u c п o s t ,

za nas

п a r o d ,

da

d o v o d i ш o u o p a s п o s t e g z i s t e п c i j u

п a s i h

naroda ukoliko i z b j e g п e ш o

is

Ш ј а

Jukic. prvak HSS-a, u ratnoj vladi zamjenik ministra vanjskih poslova.

9

Ante Martinovic. prvak HSS-a. ministar u ratnoj vladi.

S г Ь i ш а . "

s а ш tada uvjeren da r v a t i nikada е с е

Ь i t i

u situaciji п а s

podijele,

s а ш г е k а о

da

о п i п a k l o п o s t B o s п j a k a

trebaju kao nasusni

hljeb u r j e s a v a п j u svojih р г о Ь l е ш а , da tu п a k l o n o s t ш o g u i z g u Ь i t i protu

b o s п j a c k o ш p o l i t i k o ш ,

k о ј о ш

pretvoriti dobre prijatelje u p r o t i v п i k e .

Rekao

s а ш ш u : " Т о

ko koga dijeliti, kako с е ш о se dijeliti i

h о с е ш о

li

se

uopce dijeliti, pokazat с е v г i ј е ш е .

Isti slucaj

Ь i о

i sa s г p s k i ш p o l i t i c a r i ш a . Tu Ь i l o ljudi,

Ь i v s i h

ш i п i s t a г a koji su Bosnu prihvatili, ali su

s ш a t г a l i

da ona

ш о г а

Ь i t i pod

s r p s k o ш

d o ш i n a c i j o ш . S

o b z i r o ш

srpsku relativnu veCinu,

t a d a s n j i ш

s t a t i s t i c k i ш p o d a c i ш a , oni su vjerovatno s ш a t r a l i da to Ь i t i dvije srpske

r e p u Ь l i k e .

s а ш п ј i ш а п a g l a s a v a o bosnjastvo i b o s п j a c k i i d e п t i t e t , bos

njacku drzavu ravnopravnu

S r Ь i j i

i

Н r v a t s k o j

-

п а r а v п о , ј е г

nista drugo

n i s a ш

nikada ni trazio. S te s t r a п e s а ш d o Ь i j a o odgovore - с е n ю vas

podijeliti. S ј е с а ш se diskusije s

r o f e s o r o ш R a d o j e ш К n e z e v i c e ш

p r v a k o ш

D e n ю k ш t s k e stranke. Upitao sta ш i s l i ш ideji da se

В о s п а p г i p o j i

D a l ш a c i j i , ј е , u ш a п i r u kr alja A l e k s a п d г a , p г e d l o z i o da se tu п a p r a v e

b a r ю v i п e ,

tako da se, р г i ш ј е r Uzice n ю z e

ш e t n u t i

u Drinsku

b a r ю v i n u ,

Foca u Zetsku itd. Hocu

s а ш о

da

p o k a z e ш

u kojoj

ш ј е г i Ь i l o

tesko voditi

b o s п j a c k u politiku i kako ј е Ь i l o tesko naci z a j e d п i c k i jezik s t i ш l j u d i ш a .

Nisam v ' j e г m a o podjelu osne

G г а п i с а Н r v a t s k e

D r i п i

ј е Ь i l a

stvar koju hrvatski politicari, u velikoj

v e C i п i ,

п i s u

uopce htjeli da diskutiraju. t о ш е

п е ш а

razgovora.

п a r a v r ю ,

sa srpske strane gledano, Bosna srpska, i tu takoder п е ш а razgovora. Iako

su argurnenti

Ь i l i

iracionalni, ipak se islo p r i d o Ь i j a п j e B o s п j a k a . Jer, ko

80

Radoje Knezevic. profesor kralja Petra i organizator 27. martovskog puca s

generalom Dusanom Simovicem.

2

BOSNJAK

ADIL U L F I К A R P A S H O

ima muslimane ima Bosnu.

ј е Ь i l a

opcija. sam htio i srpskim i

hrvatskim politicarima

r a z Ь i t i

tu iluziju, to

da

Bosnjake

mogu

uzimati kao

neku politicku legiju koja braniti njihove interese i za njih ginuti. Nastojao

sam u krugu bosnjackih intelektualaca u emigraciji

r a z Ь i t i

osjecaj

i п f e r i -

omosti, stvoriti kod

п ј i ћ

osjecanje da to

jesu

i

da

sami sebe trebaju smatrati

politickim faktorom, subjektom koji

Ь i t i

odlucujuCi faktor u rjesavanju

pitanja Bosne. Mozda to

Ь i l o

jedno prepotentno stanoviste, ali sam

uvjeren da su Bosnjaci najdrzavotvorniji narod u Jugoslaviji, da su oni to

0 BOSNJASTVU

2 1

kandidirao, 1920 godine na prvim izborima u Tuzli, imao velike

r o Ь l e r п e

s Н r v a t i m a ,

jer

su r п u svi govorili - Kakvi

Н r v a t i ,

covjece? Sta ti tu nama

pricas,

r п i

srno katolici, bosanski Sokci

О п i

su reagirali to

п j e g o v o

prozivanje Н r v a t a kao

da

to

р r о r п ј е п а

vjere. Dakle, taj proces politi ckoga

i

a c i o п a l n o g a

osvjescenja ili

о р г е d ј е l ј е п ј а

nije u to vrijeme

Ь i о

zavrsen niti

kod

Њ v a t a

niti kod

S г Ь а .

Mi

s r п o

naprotiv, g u Ь i l i vec postojece opredje

ljenje. Bosnjaci su svoj identitet poceli u Ь i t i jos za

r i j e r п e

Austrije. Austrija

nije l1tjela priznati nacionalni identitet

r п u s l i m a n a , s r п o

se

r п i

borili za



svojoj tradiciji,

jer

su najduze imali svoju drzavu. Prvo, kao bogurnili,

Ь i l i

smo branioci

s l a v п e

bogumilske kraljevine В о s п е , dok su pravoslavni i

katolici Ь i l i peta kolona, jedni Vizantije, drugi Rima i Ugarske. Kad smo

primili islam identificirali smo se s Turskom, s velikirn carstvom, velikom

silom. Mi smo bili drzava. Razvio se, kroz

s t o t i п e

godina, jedan drzavotvomi

mentalitet.

Sjecam se jednog primjera iz skole, dvojice srpskih kolega, koji vrlo

rado pokidali

о н е

zice kojima prolazi telefon. Sve sto

е Ь i l o d r z a v п o Ь i l a ј е

"Alajbegova slama", dok smo mi to cuvali: to drzavno Imali smo

pozitivan odnos prema drzavi,

p r e r п a javnim d o b r i r п a

- to nase. sam u

s v o r п e zivotu iskusio kako

o Ь i c a n

seljak, Bosnjak, i r п a drzavotvomo

gledanje na zajednicku

i m o v i п u ,

s r п a t r a

da

to treba cuvati.

Na

r i r п j e r ,

sjeca

s u r п a : to izgleda srnijesno, to nije neka

p t u Z Ь a

i nije neki veliki

r i r n i п a l ,

ali

od

s t o t i r ш

onill koji su surnu posjekli svega

par

procenata su Ь i l i M u s l i r п a n i .

Drugi su

Ь i l i

za to: sve sto drzavno treba posjeCi, uzeti. Bio sam uvjeren

da

s n ю

r п i s v o j i r п

r п e n t a l i t e t o r п ,

kao autolltoni bosnjacki e l e r п e n a t , u j e d п o

i jedan drzavotvorni elemenat.

DILAS: Dakle za Vas nije to Ь i l a s a r п o

г e l i g i o z n a

o d r e d п i c a .

Z U L F I К A R P A S I C : Najmanje

r e l i g i o z п a .

S r п a t r a r п da rni j e s r п o Bosnjaci i

svome r п e n t a l i t e t u , i s v o r п politickorn opredjeljenju i SVOJOJ

psilloloskoj

s t r u k t н r i .

Vjerski

e l e r п e n a t

i vjerski

r n o r п e n a t

tu

r п a n j e

z п a c a j a n

i

п i ј е

odlucujuCi, rnada Ь i о

v a z a п

faktor.

DILAS: U

B o s п i su svi postajali kroz religiju. I

S r Ь i

i Н r v a t i su postajali

kao

п а с i ј а

kroz religiju. Р а о п d а zasto i treCi ne i r п a l i pravo to?


Jest, ali

r п e n i

na

r i r п j e r ,

pricao

К m j e v i c :

kada se

vjersku autonorniju i

r r ю r a l i

se

i d e п t i f i c i r a t i

s vjerom.

U

to vrijeme nije

Ь i l o

moguce da se pokatolici Evropa, ali tendencija

f o r s i г a n j a

katolickog

e l e r п e n t a

u Bosni

za

r i j e r п e Austrije Ь i l a ocevidna.

S r п a t r a m ,

dakle,

da

bosnjacki

e l e r п e n a t

tradicija naroda te zernlje,

tradicUa nase historije i da smo rni bosnjacki identitet u Ь i l i . sam odgojen

kao Bosnjak. Sjecam se kad sam

e d n o r п p r i l i k o r п г е k а о

"Bosanac", otac

r п i

objasnio da bosanac, bosanski poni, covjek Bosnjak. Kad sam dosao

u

e r п i g r - a c i j u

i kad sam ozivio bosnjastvo kao nacionalnu i politicku

identiflkaciju muslimana, meni su svi zamjerali da to jedan

г l l a i c a n

izraz,

dakle izraz koji odgovara, i da adekvatan iZiaz "Bosanac". Vrlo brzo su

п a j v e C i

intelektualci,

Н r v a t i

i

S r Ь i ,

taj izraz prillvatili,

jer s r п o

se

r п i

tako

p г e d s t a v i l i .

Na

p r i r п j e r

srpska "Nasa rec" pisuCi nama nije vidjela nista

strasno u

t o r п e da

nas naziva

B o s п j a c i m a :

"Bosnjacka partija", "Bosnjacka

organizacija", " .. s

B o s n j a c i r п a .

Takvog su

r п i s l j e n j a Ь i l i

i llrvatski

intelektualaci,

d e r п o k r a t i

iz HSS-a

B o s n j a s t ~ · o omet

g г a n i c u п а

D г i n i

Vrlo brzo

n a c i o п a l i s t i

su u

t o r п e

vidjeli opasnost, proustaska

nacionalisticka

s t a r п p a p i e r п a

bosnjastvu reagirala "na noz". Isto tako su

Iazne procetnicke stranke govorile da priznaju Bosnu, ali bosnjastvo

п i k a k o .

Nisu

i r п a l i

ni р о ј r п а historiji В о s п е , za njih

s t v a r a п j e

bosnjastva

Ь i l a

neistina i falsifikat. Malo

p o r п a l o

р о с е о se tolerirati naziv Bosnjak i kod

jednih i kod drugill. Ta ko su, na kraju krajeva, isli i o r п u n i s t i kad su vidjeli

da

se ne

r п o g u

rnuslirnani identificirati kao

Н r v a t i

ili S r Ь i

п е g о su

radije

ostajali

n e o p r e d i j e l j e п i .

Ne

r п o z e jedna

socijalisticka

d й a v a

i r п a t i dvadeset

godina neopiedjeljen

п a r o d

koji irna svoju

i п t e l i g e n c i j u .

Svakako bosnjastvo ometalo planove granici

Н r v a t s k e

na Drini kao

i planove pravljenju Velike Srbije. Tako to i sllvaceno, tako sarn to i



204

B O S N J A К - DIL

U L F I К A R P A s н :

da krijern. Cirn s а т napravio

s p o r a z и r n

na nekoliko rnjesta s а т govorio da

s и Н r v a t i п a s i p r i т o d n i saveznici. Н r v a t i s и rnanjina Bosni. Oni

n a j и g r o z e n i j i

п a j v i s e i s e l j a v a j и п a j v i s e

п а р и s t а ј и

z e m l j и najbrze r n i j e n j a j и

zanirnanja najvise se k r e c и prerna Evropi i pmodi stvari traZe oslonac

Bosnjake. onda postoji niz raznih historijskill mornenata koji

р о k а z и ј и

da

srno mi i z v j e s п i r n periodima ostvarili s a r a d п j и i п a k l o r ю s t jednill prerna

d r и g i r n a . trece z п а т Evropi dva slicnija naroda svorne

r n e п t a l i t e t и koji se tako psilloloski razdvojili jedan od drugoga koji

Н r S T O R J J S К I S P O R A Z U М

205

S г b l H г v a t i osnjaci

zajedno

P r o Ь l e m

Jugoslavije

Ь i о p r o Ь l e m

zajednickog zivota zajednicki zivot

S I Ь a i Н r v a t a kod nas zajednicki zivot Srba Н r v a t a i Bosnjaka. Prema

tome mi smo rnorali Ь i t i za zajednicki zivot mi rrismo imali druge

altemative. Zato moje cvrsto и v ј е r е н ј е - p o н a v l j a o sam to s t o t i n и р и t а -

ako se rni ovdje potucemo i ako se mi ovdje

p o c н e r n o

m e d и s o b r ю



zamrzili jedan drugog i koji

и Ь l ј а ј и

jedan drugoga kao sto Srbl i Н r v a t i .

dva g т · e s i v n a balkanska nacionalizrna koj i

Ь i l i

s t o t i п и godinajedan

protiv drugoga. I ta

п е с и

da kaZern mrznja ali ta odbojnost jednill prerna

d r и g i r n a ima jako d и b o k e i s p r e p l e t e п e i k o m p l e k s п e razloge od iracio

nalizrna pr eko oblcne

s v a k o d п e v n e

stvamost i do fantazije. Ne rnoze se zivjeti

jednoj v i s e п a c i o n a l n o j i v i s e k и l t u m o j zemlji da se jedna takva cinjenica

p o t c i j e п i .

Srnatrao s а т da r v a t i m o g и z a и z e t i k o п s t r u k t i v a n stav

pr erna

Bosni ako

se Ь и d и osjecali s i g и m i и B o s п i . Tim vise sto и п e k i m llfVatskim slabo

naseljenim krajevima krsnim krajevima

Н r v a t i

i m a j и

а р s о l и t п и v е С i п и

i

п j i r n a se lallko izdvojiti iz Bosne naroCito Z a p a d п o j Her-cegovini. Smatrao

s а т

da

п а s а п a k l o п o s t

treba da

Ь и d е

prema njima kao iskreni oslonac da se

о п i

Bosni ne

о s ј е с а ј и и g r o z e n i m a .

Smatrao

s а т

da с е п ю mi

Ь и d и с е т

parlamentu cesto istupati z a j e d п o da imamo njima s a v e z п i k a а i oni

n а т а . Sve to ali da ne stvorimo

е d п и

p r o t и s r p s k и f r o n t и . S obzirom na to

da smo rni и v j e r e n s а т Ь i l i tome malo demokraticniji malo p o p и s t l j i v i j i

trudio sam se da Bosnjaci о Ь l i k и ј и taj o d п o s prema Srbirna da prijede

о n и k r i t i c n и g r a n i c и gdje se moze drugoga povrijediti stvoriti na drugoj

s t r - a п i osjecaj

и g т · o z e п o s t i .

а т а п i ј е о р а s п о п а s

o p s t a п a k

da se Н r v a t i

о s ј е с а ј и и g r o z e n i m a iako

n а т

nije politicki p o r t u п o i

а т е t r ю .

Ali

z i v o t r ю

п а т opasno da se Srbl о s ј е с а ј и и g r o z e n i m a i da Srbl

s m a t r a j и

da s

в а т а

mogu zivjeti. Prema r v a t i r n a s а т irnao niz raznih naklonosti koje n i s a т

krio. tome

s а т

govorio na zborovima. Imao

s а т

kontakte s

l l r v a t s k i r п

politickim strukturama i и Z a g r e b и i Bosrri. М о ј o d п o s prema njirna

vrlo i s k r e п i vrlo srdacan. U isto vrijeme takve sam k o п t a k t e gajio s mnogo

р а Z п ј е i prema Srbirna i piema

e o g r a d и

jer и v a z a v a o

c i n j e n i c и

da mi

zivirno zajedno.

s и k o Ь l j a v a t i

to

Ь i t i

StraSail

pokolj ali rni

Cemo

j e d н o g a

dana

О Н О

sto

н а s

ostane о н а ј ostatak ostataka morati sjesti a j e d н o opet razgovarati tome

kako

z a j e d н i c k i

zivjeti. Nikada

n i s a т

vjerovao to da se В о s н а moze

podijeliti da se В о s п а moze raskomadati i da se to moze dogoditi s

п e k i m

s p o r a z и m o m . М о r а т p r i z п a t i da н i s a m ocekivao ovolike

z l o c i п e

da i s a m

ocekivao ovako

v e l l e m e н t п e

i

d и b o k e

r а н е . Narocito rrisam ocekivao da

doCi do ciscenja teritorija i protjerivanja B o s п j a k a и n i s t e п j a llistorijskill

spomenika mada s а т s v e m и tome razrnisljao i s v e m и tome vidio

opasnost i m o g и c n o s t da se tako nesto mozda m a п j i m mjerama moze

dogoditi.

Kada se zaratilo Н r v a t s k o j llrvatska politika i llrvatski politicari

svaki nacin lltjeli B o s n и и v и с i и taj

s и k o b

da rasteretili s v o j и Ь о r Ь и sa

Srblma da nasli jednoga saveznika. politika ne s а т о moja nego i Alije

Izetbegovica Ь i l a ј е da se Bosna ne и v и с е s и k o b Srba i Н r v a t a . M e d и t i m

kad do njega doslo o p a s r ю s t и v l a c e n j a Bosne rat Ь i l a vrlo e v i d e n t п a

i pred tirn c i n j e n i c a т a se n i s и smjele zatvarati oci. s а т rekao da smo mi

to p o k и s a l i и Ь l a z i t i i doCi do nekoga dijaloga. M e d и t i m ove tri politicke

stranke licile slijepe i l и l l e

z a t v o r e п e

jednom tarnnom prostoru gdje

svaki vikao e d n и

d r u g и

m o l i t v и pricao d r u g и p r i c и niko nikoga nije

с и о

niti Ь i о s p г e m a n s l и s a t i I zaista

s а т

vidio da s i t и a c i j a d r a т a t i c n o

opasna i da se tome p r a v c и и z и r b a n o razvija.

N a т e t a l o

se pitanje

naoruzanja pitanje

и g r o z e n o s t i

rni smo citavo vrijeme

е d а п

drugoga

и v j e

ravali ko vise и g r o z e п . Srbl se smatrali и g r o z e n i m a iznosili nekakve

primjere koji

и g l a v n o m Ь i l i

i s f a b r i c i т a r r i

M e d и t i r n

to i r e l e v a n t r ю

politickim r a s и d i v a n j i r n a . Т а ј

s и b j e k t i v n i

osjecaj jedan od d o m i n a n t п i ћ

osjecaja jer predstavlja Ь а z и politickoga stava i pravca kome se jedan

kolektiv krece.



208

BOSNJAK

DIL


fonom podpredsjednika Stranke, prof.

i l i p o v i ~ a , k ~ j i ј ~ b i o . ~ o s l ~ М В О - а

u

a г l a r n e n t u .

Pozvao sam ga i

u k г a t k o

mu о Ь Ј а s ш о Sltuac1JU. On

o d m ~

uzeo isti takav stav. Kazao sam

mu:

Razgovarao sarn s Alijom. On me

zamolio da pokusam nesto uciniti. Sta mislis da predlozimo e d a n . . ~ ~ Bosnu

i Bosnjake,

p г i h v a t l j i v

sporazum? Р г v о , Bosna a v _ n o . ~ r a v ~ a Srb1J1: Н г v ~ t

skoj, Bosna kao suverena i samostalna drzava, nedjelJ1Va 1 bez a c ю n a l ш h

k а п t о п а .

1

- · d ·

u

to vrijeme

S r Ь i

su Bosnu vec podijelili

na

a n t o п e . Oni su ima

11

eJU

u j e d i п j e n j u

s К r a j i п o m i

u j e d i n j e п j u

п e k i l l k г a j e v a s Crnom o r ~ щ t ~ o

HISTORJJSKJ SPORAZUM

209

smo da s vama о t v о г е п о razgovaramo, da vam damo jedan prijedlog. Mi

с е т а

varn

reCi

п а s е limite preko kojill u kom slucaju ne n ю z e m o

p г i j e C i ,

i kad ill r o d i s k u t i г a m o rastacemo se kao prijatelji ili kao r o t i v п i c i . svakoj

stvari u kojoj se moze popustiti mi smo spremni razgovarati, ali vam zelimo

i z н i j e t i

п е k е stvari koje mi ne mozemo prillvatiti, vi iznesite stvari koje vi

п i s t e s p г e m н i

a k c e p t i г a t i . Prije п е g о sto

р о с п е m о ,

lltio vam postaviti

п e k o l i k o pitanja: jeste

i

vi

s v j e s н i

da se mi nalazimo pred

e d н i m

ratom i

sukobom?



da se Bosna rastoCi. Filipovic na to rekao: - smatram da

t ~ .

brlo

п u z п о .

Rekao sam mu: - Molim te, llajde ti

U е г

on ipak citavo

V П Ј ~ : П е

zivio u Sar-ajevu ,

t e l e f o п i г a j

Kar-adzicu i ugovori hitan sastanak s

П Ј 1 Ш ,

Koljevicem i К r a j i s п i k o m . . . v v· •

Nakon e d п o g a sata on mi

t e l e f o п i г a o

1 rekao da п а s а о KaradzlCa 1

da ovaj putuje, te se s nama moze vidjeti tek za tri dana. Rekao sam da

to kasno i da sve rnoramo rijesiti odmall. Potom sam ~ s ? b ~ o

t e l e f ? ш г a o

Karadzicu i kazao mu: - Pazite, mi se moramo odmall v1djet1

s t : ~

vrlo

o z Ь i l j n a .

On rekao da vec zakazao neki sastanak i da

~ o r a 1 с 1 .

Rekao

sam mu: - Mislim da ovo ima

r e d r ю s t ,

da ovo

п e o d g o d 1 v o .

. ,

Kazao sam mu kako sam ija sam imao п i z zakazarrih sastanaka 1 vec sam

uzeo kartu i docrovorio da otputujem u

i п o s t r - a n s t v o .

О п d а

rekao:

Dobro, samo da

П j p r i j e

porazgovar-am s Koljevicem i К r a j i s н i k o m

za

pola sata

е t e l e f o п i г a o

i kaZe: - Dobro, mi cemo :as

_s utra

u pola osam

u j u t г u

cekati u

p r e d s j e d п i s t v u ,

u kar1eelariji Nikole KolJev1ca: .

Posao sam s Filipovicem. Rekao sam kako smatram da b 1 s ~ ~ trebal1. s

·ima otvoreno razcrovarati, da mi moramo reCi zaista о н о sto nusl1mo, da

I l j 1:> . .

••

vt

ovo llistorijski r e п u t a k , to vise sto Alija Izetbegov1c 1 SDA stoJe 1 ~ а toga, s

п а s zamolio da to uradimo. Rekao sam Filipovicu: ~ M ~ l i r n te, d ~ k

budes

i z п o s i o

svoje

m i s l j e п j e

drzi

d o g o v o г a

tako da neb1 doslo do

п e k i h

n e s p o г a z u m a

izmedu nas.

J u t г o d o g o v o г a

Kad smo usli u Koljevicevu kancelariju, tamo su sjedili К r a j i s н i k i

Koljevic. Bili su malo n e г v o z н i , tako su se e k a k o i

~ ~ ~ a l i ,

ali vrlo

l j u d ш .

Upitali smo se za zdravlje, uto dosao i Karadz1c, 1

п а т

malo . ? . ~

crnogorski kaZ;e:- S kakvim

d o b г o m

ste dosli? Rekao sam mu: - Odlucrl1

О н i na to nekako uglas rekose: - Jesmo. - Jeste li vi s v j e s н i da rijec

sukobu izmedu

B o s п j a k a

i Srba?

KaZ;u:

- Jeste

Ь г а t е ,

ali sve sto predlozite,

to protiv п а s .

- Ј е li a r н a ј а s н о

- nastavio

sam

da

е k г a j n j e

vrijeme, da pet minuta

prije dvanaest? Na to Koljevic kaze: - mislim da pet

m i п u t a

poslije

d v a п a e s t .

Prvo sam iznio stvari koje mi ne mozemo prillvatiti. Rekao sam da mi

imamo

i n f o m ш c i j e о

onim stvarima koje sam

d o Ь i o

na uvid, to su njillovi

razgovori s Milosevicem. U k г a t k o , svaka stvar koju s a r н iznio Ь i l a ј е

izvadena iz tih dokaza. Rekao sam: - Slusajte, mi ne mozemo prillvatiti

podjelu Bosne,

п е k е

regione, ne mozemo prihvatiti ulogu

В о s п е

koja Ь i l a

ш а п ј а

od ostalill

r e p u Ь l i k a .

Mi vam nudimo sporazum i zelimo

z a j e d п i c k i

zivot u a j e d н i c k o j zemlji s Crnom о г о ш , sa г Ь i ј о щ s v a t s k o m , sa svih

sest, p o s t o j e c Љ

r e p u Ь l i k a .

Mi cemo

Ь i t i

zagovaraci toga, i ako neko п е с е da

zivi zajedno s n а ш а , naci se n a c i п

na

koji treba p г o v e s t i odcjepljenje.

Mi smo i z п i j e l i koji su to п a s i p r i п c i p i i onda se razvila diskusija.

K г a j i s н i k

г е k а о

da k a s п o , da on pozdravlja ovo p r i Ь l i z a v a н j e , ali

da se о н i ne mogu odreCi г e g i j a ,

ј е г

to vec otislo v г l o daleko. Na to

sam

k г a t k o

rekao: -

О н d а

mi

н e m a m o

cemu razgovar-ati, mi tome

insistiramo. Svaka podjela na regUe, jeste r-adanje sukoba, to se ne moze

dogoditi m i г n i m putem i ne moze da se dogodi da se ne stvore

neprijateljstva. Mi smo dosli napraviti jedan llistorijski sporazum kako se

ti

s u k o Ь i

izbjegli.

U svome uvodu, to moram napomenuti, rekao sam da mome

misljenju izmedu nas situacija а s п а , nema sela koje sporno u Bosni, zna

se sta srpsko, sta bosnjacko, sta luvatsko, da su ti nasi s u k o Ь i vise

iracionalnog nego stvarnog karaktera. Mi smo pr-opustili priliku da se

r a z j a s n i r r ю odlaskom Austrije,

o d n o s п o р а d о ш

Turske,

s t v a r a n j e ш р г v е

Jugoslavije i ovu priliku sada ne

s m i j e ш o

propustiti.

М о г а ш о

ove stvari

21

BOSNJAK DIL

ZULFIKARPASIC

rascistiti,

z a v m и t i ш k a v e

i raditi zajednicki

na

t v a r a n j и Bosne prihvatljive

za sve

Onda oni

s p o m e r ш l i Н r v a t s k и

k r a j i n и i da vec pregovorima s

Н r v a t i m a

Odgovorio sam na to da isti takav s l и c a j sa Sandzakom.

Bosanske g г a n i c e ne

mogu se

mijenjati

S a n d z a k и zive Bosnjaci, ali mi ne postavljamo

H I S T O R I J S К I

SPORAZUM

2

srpskim i velikohrvatskim

и t i c a j i m a

i propisima tolerirati da taj jezik

и d е

srpskohrvatski. Vi ga mozete zvati srpskim jezikom, ali za nas to bosn acki

jezik.

Za Srbe nije

Ь i l o

spomo da cemo mi u c i п i t i sve da svoje nacionalno

osjecaje

a r t i k и l i r a m o

kroz bosnjastvo. Da li Koljevic

К r a j i s n i k

ne sjecam

se tacno, inzistirao poslije naseg sastanka da moramo

Ь i t i

veoma pazljivi

kako cemo javnosti saopCiti elemente iz naseg dogovora. Rekao kako

m o г a m o paziti na nase pristalice: - Ovo smije izgledati kao

п е k а

kapitu



pitanje granica. Nista se Bosni i Hercegovini ne moze dati, ali se ne moze

ni o d и z e t i .

Prije nego sto sam izlozio ove detalje, rekao sam: Molim vas, sve ovo

sto govorimo vazi za Bosnjake i za Srbe, ali i za

r v a t e

kao da i ovdje

p r i s и t n i . Oni drzavotvomi narod Bosni. - Moram p г i z n a t i da ni jednoga

m o m e п t a п i s и

oklijevali da

k a z и :

- Normalno, mi ovdje

s m a t г a m o

da se

Н r v a t i kao d г z a v o t v o m i

п a r o d

BiH

i c i m

ne

m o g и

dovesti p i t a п j e .

Iz te п а s е d i s k и s i j e izislo da se Koljevic i a г a d z i c s l a l и s odgadanjem

s t v a r a в j a

regija i da

p r i l 1 v a t a j и

nas stav da mi

d r и k c i j e

ne mozemo nego da

ostanemo

z a j e d в i c k a

drzava, Bosna i Hercegovina. Mi smo i п s i s t i r a l i da i

p r i z n a j и kako Bosna samostalna i

s и v e r e n a

drzava. Rekli su da to mogu

priznati

s а п ю

ako ona ostane jugoslavenskoj

z a j e d в i c i .

Mi smo

p o п o v i l i

kako smatramo da Bosna mora Ь i t i r a v n o p r a v п a Н r v a t s k o j i S r Ь i j i i da mi

polazimo od zajednice sest ravnopravnih r e p u Ь l i k a .

Neko sastanku

г е k а о

- sa srpske s t г а п е - da se moze d o p и s t i t i

odvajanje Zapadne

H e г c e g o v i n e

O d Ь i o sam to s obrazlozenjem da mi

moramo stati na stanoviste da se granice Bosne i Hercegovine ne

m o g и

promijeniti, i da moramo Ь i t i spremni boriti se za te granice. Obrazlagao sam

to rjecima: - Hocete li К r a j i n u mi hocemo Sandzak Medutim, nemojte da

kompliciramo stvari, vi cete rijesiti pitanje К т а ј i в е u pregovorima izmedu

S r Ь i j e

i

Н r v a t s k e

mozda u pregovorima izmedu п а s s v i j и . - Na to su

о п i

rekli, potvrdivsi tako moja saznanja, da pripremaju

и j e d i п j e n j e

i pripajanje

hrvatske krajine B o s п i . Odmah sam и s t a o protiv toga i

г е k а о

kako to

dolazi u obzir.

Vidjelo se da oni na imali Veliku

S r Ь i j u

ali su to krili. M e d и t i m

sam п a s t a v i o : - Pazite molim vas, sto se tice jezika, za ovo bosnjacki

jezik. Mi kom slucaju ne zelimo

p r i j a s в j i m h e g e m o п i s t i c k i m

i veliko-

lacija jednih prema drugima.

Onda sam predlozio da se

s p o r a z и m

napravi i jedan protokol, da se

taj

protokol ne objavi, ali da se u njemu jasno kaze kako se К r a j i n a ne moze

pripojiti Bosni i da smo se, pored niza ostalih stvari, slozili da za nas jezik

bosnjacki.

Trazio sam, dakle, da se naprave dva d o k u m e п t a - ј е d а п koji Ь i t i

objavljen i koji se sastoji od principa:

s a n ю s t a l п a

Bosna, zajednicki zivot,

zajednica naroda, i jedan za intemu upotrebu, ali pravno jasan i obavezujuCi.

"Alija

Vas

s agati"

О н i

se slozili. Odmah sam post avio pitanje MiloseviCevog stava, jer

sam znao njihovu povezanost s Milosevicem. Rekao sam: - zelim da se

odmah vidim s Milosevicem i s njim raspravim ovu stvar. Karadzic

и s t a o

i e l e f o п i r a o Milosevicu, kome rekao da sam upravo kod

н j i h

i da smo im

p г e d l o z i l i ј е d а н historijski sporazum; i kazao te tri tacke: - Mi smo

misljenja da to d о Ь г о i da tome treba г a z m i s l i t i .

Onda se okrenuo m e п i i rekao: - Milosevic Vas ceka kad god zelite doci,

ako hocete

s u t г a . -

Onda

е Ь i l o

govora da li da odmah idem

a v i o п o m .

sam

rekao da cu i i sutra. Odmah su se ponudili, poceli da p r i c a j и stvorila se

atmosfera,

Ь i h

rekao prijateljska, ali napetost popustila. Najedanput

stvorena ljudska atmosfera izmedu nas, onda poceli govoriti kakve

imali poteskoce

ili

ih

jos

imaju.

Pitali da li Alija Izetbegovic zna za ovu posjetu. Rekao sam da

govorim i Izetbegovicevo ime. Pozvao sam ih da odemo I z e t b e g o v i c и da

to p o t v г d i

ј е г Ь i l i

smo u zgradi predsjednistva, njegova kancelarija

nalazila se odmah tu pored nas.

T e l e f o n i г a o

sam Aliji i on nas

212

BOSNJAK

DIL

U L F I К A R P A S I < : :

pozvao. Odrnah srno otisli u njegovu kancelariju. Iznio sarn rnu uk:ratko

cernu srno se sporazurnili. On se sa svirn slozio i zatrazio da Koljevic i

Filipovic stave sve na papir . Rekao da sutradan odlazi u Arneriku i da

povratku iz Arnerike to potpisati.

Izrnedu njih odnos bio za rnene vrlo neugodan i cudnovat. Kad on

naglas rekao: - cu to kad dodern iz Arnerike potpisati, rneni se obratio

Koljevic i rekao: - On nas slagati.

Meni е Ь i l o vrlo cudnovato da jednorne svorne kolegi, predsjedniku

H I S T O R I J S К J SPORAZUM

213

O t 1 1 o г e n i г a z g o v o г i sa

ilosevi{em

Prije п е g о sto sarn dosao Milosevicu, vec sarn nizu r a z п i ћ i п t e r v j и a

iznio izrazio kriticko glediste prerna njernu. U jednorn sarn i н t e r v j и u rekao

da on n e p o u z d a н a osoba kao partner,

o s и d i v a o

sarn njegovu velikosrpsku

p o l i t i k и

njegovu tendenciju da se

В о s н а

podijeli, itd. On r n e н e ipak

prirnio vrlo susretljivo, prijateljski i rekao da rneni

z н а

sve, pratio rnoj

dolazak u z e r n l j и . Ostali srno

и г a z g o v o r u

jedno dva sata, cetiri oka. Rekao



R e p u Ь l i k e

н a g l a s

kaze da laze i da nas prevariti. Posto sarn vodio tu

konferenciju uzeo sarn rijec, kao preds jedav ajuci :- Molirn Vas, Nikola, kako

rnozete tako govoriti.

ZnajuCi da Ali ja irna о Ь i с а ј rnijenjati svoje rnisljenje, ipak sarn rnislio da

to nece uraditi ovorn historijskorn

r n o r n e п t u

gdje rne upravo on zarnolio

da pregovararn - da ne dolazi obzir da i z r n i j e н i t i svoje stanoviste.

Potorn doslo do svade oko tog putovanja. Koljevic rnu rekao da

о п а

ne Izetbegovic, zaduzen u predsjednistvu za

s p o l j н u p o l i t i k и :

- Kako

ti ides u Arneriku, ne z п a r n zasto ti ides, s kirn ces se sastajati?

I onda su pocele svade. sarn ih p г e k i n u o i rekao: - Pazite, ovo tako

vaZno i rnolirn vas, vi te vase rnedusobne obracune a s p г a v i t e nekorn drugorn

prilikorn. Ovo sada suvise

o z Ь i l j n a

stvar. - Rastali srno se s tirn da se

Izetbegovic sasvirn slozio s onirn sto srno и g o v o r i l i sa srpskorn stranorn.

vece Koljevic irnao

п a s t u p

na televiziji s Dubravkorn Kenic. Torn

prilikorn s p o r n e n и o sporazurn, tako sto rekao:

- Ј а

sarn danas telefonirao

svojoj

z e н i

i prvi put poslije

н e k o l i k o

rnjeseci idern rnirne savjesti, srno

u c i п i l i

jedno veliko djelo. Rekao da se sastao s rnuslirnanskirn prvacirna

- s kojirna srno n a p г a v i l i j e d a n sporazurn koji н a j b o l j i п a c i n rijesiti

pitanje Bosne. Mi vise nisrno u opasnosti da se p o Ь i j e r n o s nasirn

kornsijarna .

u

B o s н i o d j e k п u l o .

Svi su pitali, koji to bosanski prvaci koji su

kod njih

Ь i l i

Razvila se

d i s k и s i j a

i sutradan se vec pricalo da

s t v o r e н

sporazurn, da ga napravili Z u l й k a r p a s i c i K a г a d z i c o d r ю s r ю

S r Ь i

i

M и s l i r n a n i .

Kad se Izetbegovic v г a t i o iz Arnerike, novinari su ga

a e г o d r u r n u

pitali: - Da li znate za

s p o г a z u r n

- On otvoreno г е k а о : - Jeste, М О i

Z u Ш k a r p a s i c pregovaraju i u rnoje irne. sve dogovoru s

п a r n a .

sarn rnu da su se nasi partneri

B o s п i :

Koljevic, Karadzic i

К r a j i s п i k

nekako rnalo kolebali p i t a п j u regija. г е k а о da su о п i te regije

izrnislili protiv

п а s :

- Sad kada pravirno

s p o r a z и r n

to bespredrnetno

d i s k и t i r a t i Ilikakvih reg ija

н e r n a

u Bosni i

H e r c e g o v i п i .

Milosevic

Ь i о

jako

i z п e n a d e п

da rni nudirno s p o r a z и r n . Z п а о da

rni

to radirno pod pritiskorn. Govorio rni o d r n a ћ viziji

п а s е

privrede,

kako cerno

a j e d п i c k i

rnoCi

г a d i t i .

Milosevic cak predlozio da

r e d s j e d н i k e

u o v o r n z a j e d п i c k o r n

d r z a v п o r n

и s t r o j s t v и uzirnarno abecedi:

В о s п а р а

Crna G о г а Н r v a t s k a Makedonija,

S l o v e п i j a

S r Ь i j a : - Mi srno, kaze,

S r Ь i j a

svakako

p o s l j e d п j i .

Neka predsjednistvo

r e p u Ь l i k e р о с п е р о

abecedi,

evo neka prvi

и d е B o s п j a k

dat cerno rnu

k o r n p e t e п c i j e

da bude kornandant

vojske,

п а ј v е с е

k o r n p e t e п c i j e

irnat taj

p r e d s j e d п i k .

sarn

о п d а

pokrenuo p i t a п j e Sandzaka, sto rni Milosevic

odgovorio da cerno rni u

b u d и c n o s t i

zajednicki rjesavati p r o Ь l e r n Sandzaka,

ali da

o d r n a ћ

pristaje

k и l t и m и

i

a d r n i n i s t r a t i v п u a и t o н o r n i j u .

Rekao sarn

da narna vrlo п e z g o d н o da se svadarno, ali da se prave represije, da se vodi

rat s · v a t s k o r n da S r Ь i j a stvara vrlo k o п f l i k t п u situaciju prerna A l Ь a n c i r n a .

rekao: - Molirn vas,

p r e g o v a г a j t e

vi s

r v a t i r n a

budite

н a s i p o s r e d п i c i

rn srno s p r e r n п i da taj rat likvidirarno. Mi ne rnozerno dozvoliti da se Srbirna

u

Н r v a t s k o j

dogadaju stvari koje i vi vidite, ali srno

s p г e п m i

jedno

r j e s e п j e koje u zajednickorn

i n t e r e s и .

Evo, vi rnozete kao М О i vi

l i c п o

kao Zulfikarpasic, i Izetbegovic ako l ю с е da budete posrednici. Sto se tice

A l Ь a n a c a

Varn rnogu

g a r a п t i r a t i

da cerno

п a p r a v i t i ј е d п и

kornisiju i

odrnah poslati, u sporazurnu s varna, da a d e r n o nekakvo l j и d s k o r j e s e п j e

i s Albancirna. Rekao sarn rnu: - Mi s п ю Bosnjaci-rnuslirnani, о п i s и п ш s l i -

rnani,

rn

srno tu religijski

v e z a н i

i necerno da vi vodite e d п u ovako г e p r e -

s i v r ш politiku p г e r n a п j i r n a .

О н d а

sarn iznio sve sto izaziva o п f l i k t e

n e s p o r a z и r n e

izrnedu п а s rekao

214

BOSNJAK DIL ZULFIKARPASIC

sam da Bosna o l и o k и p i r a п a o On nato ka.Ze da od sada vodimo z a j e d n i c k и

p o l i t i k и : - Vi hocete s n а ш а o t v o r e п o , i vama sve

o t v ? r e п o

da a z e m o

za sve

k o m a н d a n t e k o r p и s a

Banja L и c i , Mostaru, S a r a J e v и , T и z l 1 , evo,

postavit cemo M и s l i m a n e , i и о р с е nema p r o Ь l e r n a ~ и d i ~ ~

и v j e ~ e n i o

Vi

rjesavajte p r o Ь l e r n e Bosne na n a c i н koji vi srnatrate

naJb?lJII_Uo

varn

torne zelirno sarno pornocio Vi hocete ove strukture,

rnr

p п s t a J e r n o o

necerno da b и d e r n o z a p o s t a v l j e н i Bosni i Hercegovini, ali h о с е п ю da vi

п ј о ј b и d e t e ravnopravni, torne

d i s k и s i j e nernao

14

NA RASKRSCU IZMEDU MIRA I

RATA



Milosevic nije

o d Ь i o н i j e d n и

stvar k о ј и sam kao

p r o Ь l e r n p o s t a v ю o

U

tolikoj rnjeri Ь i о o d и s e v l j e н cinjenicorn da sada, kada on pred ocirna

Evrope vodi rat s Hrvatskorn, dolazi ј е d а п narod koji r n и

n н d i s p o r a z и r n o

Nije krio da torne gleda e s t o vrlo p o z i v i t п o o Govorio - vidite, rni srno

k a t a s t r o f и sprijeCili, vi ste pokazali n а ш а da

tr eba

tr aziti p и t e v e da se na

r n i г a n nacin r - j e s a v a j и p г o Ь l e r n i J и g o s l a v i j i o

Bio rnalo nest1pljiv vezi kako i kada г е Ь а potpisati

s p o ш z и r n o

Ћ a . Z i o

da se to п e p o t r - e b n o ne odlazeo Pitao rnozerno li

S a r - a j e v и

potpisatio

Rekao sarn kako se torne treba d o g o v o г i t i s Alijorn Izetbegovicern,

njegovorn

p o v r - a t k и

iz Arnerikeo

sve znarn о M i l o s e v i c и , i znarn sta rnisli srpska opoziCIJa, alr r n ш a r n

kazati da se pokazao dorastao ovorne historijskorn t r e n и t k и i da Ь i о

s p r e r n a п

na sve

k o н k r e t п e

rnjer e koje a t r n o s f e г ~ n ~ p e t o ~ t i р о t ? и ~ ~

izrnijenitio Rekao rni - Vi

s r н a t r a j t e

da sada svako p l t a п J e rnozerno

П J e S l t i

zajednickio

Kad sarn iz Beogr-ada razgovarao s Filipovicern svorn r a z g o v o r и s

Milosevicern, п i s a r n znao da taj t e l e f o н s k i razgovor p r i s l и s k i v a l o M i н i

starstvo

и н и t r a s н j i h

poslova i da to I z e t b e g o v i c и odrnah j a v l j e r ю ,

SDA odrnah

ј а v н о

postavila zahtjev da se i m е н и ј и M и s l i r n a n i za v о ј п е

k o r n a d a н t e и B o s н i o

NADEZDA: Da li d a н a s , sa t r o g o d i s н j e d i s t a п c e , rnozete da p r e p o z н a t e

н е k е

r a c i o н a l н e razloge zbog kojih Alija Izetbegovic o d Ь i o V a s и

i п i c i j a

t i v и da se potpise Istorijski s p o r a z и r n sa S r - Ь i r n a , koji н a j v e r o v a t н i j e

spasao B o s r ш od rata ili Varn se c i н i da sredi

п j e g o v e

pogresne

р r о с е н е ili

cak, l i c н a s и j e t a i amozitet koji

п ю g а о

irnati prerna Vama kao

z a c e t n i k и te ideje?

Z L Т L F I K A R P A S I < : ' : : Kad se Izetbegovic vratio iz Arner-ike, s njirn sarn se

opet s и s r e o i insistirao sarn da on ide na pregovore s Milosevicern, koji ga

pozvaoo Posto srno zajedno zapocel i htio sam da zajedno i jednako tome

s и d j e l и j e r n o

do

k г а ј а о

I on otisao na

r a z g o v o г

s Milosevicerno Kad se

vratio rekao mi t e l e f o n и da

r n и

Milosevic п i s t a novo п i ј е kazao: - On

sve to r n e п i vec i prije obecavao, s

н e k i r n

rnalirn razlikamao Rekao mi

da irna n e k i ћ stvari koje rnozerno tako lahko prirniti - trebarno se vidjeti

da to

г a s p r a v i r n o

veceri irnao sam nastup na televiziji s gospodorn Kenic, r n и rekoh

da se te veceri п ю и vidjeti s njirno On onda

ka.Ze:

- Adile,

ћ а ј е

onda da

se vidirno

s и t r a

и ј и t r и rnojoj kancelariji, da d e f i п i t i v n o napravirno

zajednicki

stavo

Mozerno rni jos е d а п р и t otiCi zajedno M i l o s e v i c и . Bio sarn

rnalo

r a z o c a r a п

sto on ka.Ze da jos irna r o Ь l e r n a koje treba prodiskutirati, da

ne

t г е Ь а

prenaglitio Rekao sam - Alija, rnolirn te, ovdje е p i t a п j e

s и d Ь i н е

b o s н j a c k o g naroda, s и d Ь i n e

В о s н е

i H e r c e g o v i п e rni ne srnijerno о v и nit

p r e k i n и t i o

vec se

S a r a j e v и

pojavilo p г e v i s e r n o j Љ i n t e r v j и a , previse na rnene

stampa navalila, l j и d i rne

и p o z o r i l i

da SDA vrlo п e r v o z n a zbog toga sto

rnene r n e c и prvi red urnjesto A l i j и , sarn r n и г е k а о : - Pazi, Alija, ne Ь i ћ

htio t e Ь i ovdje и z i r n a t i kornpetencije, ti si onaj koji

t г е Ь а

da potpiseo Uopce



220

BOSNJAK DIL

ZULFIKARPASIC

t e k s t н pozdravili stvaranje snaga Ujedinjenih nacija sa

e z o т

da to dobro,

jer s р а d о т k o т н n i z т a н i s t o c n i т z e т l j a m a , pre svega ste т i s l i l i na

J н g o s l a v i j u

u

т a l i m z e т l j a m a т о z е

doci do verskih i n a c i o n a l н i h sukoba

i rekli ste neka н a s t a j u plavi s l e т o v i zlu trebali. Prosto kao da

i т a t e

т o g u c n o s t da predvidite stanje. Kako se licno osecate kao covek koji z н а da

se nesto т о z е dogoditi, ulozi dosta а р о r а da

to

na neki nacin spreci, ipak

se to dogodi, kako se osecate i kako uopste procenjujete t r e н н t n u situaciju?

ZULFIKARPASIC: Т а ј

s p o r a z u т j e

i т а о velike sanse. Meni ni danas nije

NA RASKRSCU IZMEDU MIRA 1 RATA

221

sprijece katastrofu, da nadu rjesenje т i r a . Vidite, takvi

п ю т е n t i

se ne

ponavljaju. Ako covjek izabere jedan put onda to neponovljivo, ako to

izbor za put u katastrofu, on nepopravljiv.

DILAS: Dozvolite, ovo т о r а da se r a z j a s н i . Zasto Izetbegovic povukao

svoju saglasnost, znate li vi razlog?

ZULFIKARPASIC: М н о g о sam t о т е г a z т i s l j a o . О п i imaju s p e c i j a l п u

osjetljivost п а т е п е . Izetbegovic i т а ј е d а п k o т p l e k s u vezi s t i т . Citava



do krajajasno kako Izetbegovic kao Bosnjak, kao

u s l i т a n ,

kao predsjed

nik R e p u Ь l i k e Bosne, koji znao kakva s н a g a j u g o s l a v e н s k a armija,

kakav potencijal Srblje, kakav

o d н o s

Evrope - koji sve to т о r а о

znati, ako nije znao, т о r а о Ь i t i sposoban procijeniti - kako olahko

odblo taj s p o r a z u т i kako olahko pogazio svoju rijec i е n е ostavio, о z е

se reCi, na cjedilu, svoj narod н v е о u sukob.

Kad sam n a k o н toga z g o v o r a otisao na televiziju braneCi s p o r a z u т ,

govOI'eCi

kako

u l a z i т o

u period т i m o g s p o r a z u т i j e v a n j a i perspektive

г a z v i t k a d e т o k r a t s k o g a

procesa, onda e n i usred emisije stize faks potpisan

od Glavnog о d Ь о г а SDA, u k о ј е п ш se kaze: "Mi s т о p г o t i v svake ideje

sporazurnijevanja sa S r b l т a . " т о т е u v j e г e n j u т o н s t r u o z n a for

т u l a c i j a

da covjek bude p г o t i v ideje s p o г a z u т i j e v a n j a . Alija т е н i poslije

rekao da on п е т а р а ј т а t о т е faksu i z a т o l i o da ga p o s a l j e т .

Rekao s а т

п ш :

- Oprosti, п ю l i т te, ti si predsjednik stranke, vi to saljete

т е п i i sada govoris da t о т е nista ne znas.

Poslije toga

s т о

Izetbegovic,

K a г a d z i c ,

Durakovic, K e c т a n o v i c ,

К l j u i c i

i т a l i

zajednicki nastup na televiziji. Nakon e т i s i j e K a г a d z i c

Alija i zajedno s т о izlazili i razgovarali. Tu Karadzic rekao: - Slusajte,

ljudi

т о ј i

n e т o j t e da se igrate sa o v i т , 'ajdete da se s p o r a z u т i j e т o

u

historiji su ceste situacije kad se т о z е krenuti e d n i т ili d r u g i т

р н t е т ,

kad imate sansu da p r o т i j e н i t e situaciju ili da situacija r e п e k a t a s t r o f a l п i т

p u t e т .

Meni

е Ь i l o ј а п о

da potpisivanje

s p o r a z u т a

i njegovo ostvarenje

vodilo k т i m о т е zivotu i p г u z a l o s a п s u . s a п s a Ь i l a stvama, т o g u c a i

provediva, isto tako kao sto

т o g u c п o s t

sukoba

Ь i l a

stvarna i Ь l i s k a . tu

sada dolazi onaj т о т е п а t politickog vodstva,

t r e n н t a k

ispita Z 'elosti jedne

politicke stranke i ljudi p o z v a п i h da vode aktivno politiku, da osjete taj

historijski

т о т е n а t ,

da ga a z u т i j u i da u г a d e sve sto u

н j i h o v o j

т о С i da

stampa, od s l o v e п s k e do т a k e d o п s k e uzela p i t a п j e toga sporazuma kao

t e т u Ь г о ј jedan, i previse ј е Ь i l o n a g l a s e r ю da s p o г a z u т

п a p r a v i o

Zulfrkarpasic. М е п i su poslije pricali п e k i

c l a п o v i

g l a v п o g odbora SDA da

B e h m e п rekao Izetbegovicu: - ti si sada postao d г u g o r a z r e d п a l i c п o s t

k г o z ovaj sporazum; vidis li da Z u l f i k a г p a s i c izgublo

i z b o г i т a

ali

п a j e d a п p u t doblo znacaju; on hoce sada da se nama opet n a т e t n e kao

voda

Sve to nebulozno, n e t a c r ю nejasno. da sam htio uzeti vlast? sam

Ь i о zvanicni kandidat za

p r e d s j e d н i k a

R e p u Ь l i k e

р r е т а t о т е н i s a m

trebao izaci iz SDA. Bio Ь i h Ь i r а н t о т е в е т а н i k a k v e s u т н ј е . sam

в a p u s t i o SDA, Izetbegovic. O c e v i d н o ј е Ь i l a г i ј е с njihovoj borbl

za

vlast i spasavanju vodstva SDA.

О п i

su shvatili da taj s p o r a z u т njih,

kao d r u g o r a z r e d в e politicare koji nisu Ь i l i s p o s o b п i p r o c i j e п i t i situaciju,

dovesti u drugi г е d . Dobljao sam takve

i п f o г m a c i j e

od r a z п i h ljudi SDA.

Ocevidno da u pocetku narod prihvatio taj s p o r a z u т i s u s l i m a п s k e

s t г a n e jer se u Bosni o d т a h s a s v i т i z т i j e n i l a а р е а situacija. Napetost

popustila, tako da su ljudi vjerovali da Alija to

т о r а о

uraditi. POI"ed toga

ne znam drugoga razloga. S u m н j a т da п е k а strana sila Ь i l a u т i j e s a п a

s u т n j a т da

A т e r i k a

u t о т е

т o т e n t u

т o g l a n j e т u preporuciti da taj

s p o r a z u т ne prihvati. Razgovarao sam s a m e r i c k i т d i p l o т a t a m a ; о п i su

Ь i l i

т i s l j e n j a

da narod п i ј е za to. Bili su skepticni р r е т а

s p o r a z н т u

zbog

Miloseviceve

n e p o u z d a п o s t i .

Rekao sam

i т :

- Dobro, gospodo

т о ј а

hocete li vi poslati svoju vojsku da п а s b r a п i ? - N е с е т о . - Znam da necete.

Vi cete

n а т

slati lijekove i deke i brojiti mrtvace. Ali z e l i т spasiti т о ј

n a г o d da do pokolja dode. - Tako da taj s p o r a z u т v j e r o v a t п o kako

god to izgledalo s t r a s п o i kako god izgledalo katastrofalno, т о т е

т i s l j e n j u odbacen iz s i t н i h partijskih i osobnih interesa.

222

BOSNJAK DIL ZULFIKARPASH::

DILAS:

cu

o d ш a h

objasniti s v o j i ш

p i t a n j e ш

ako cete Vi odgovoriti. Ne

stoji li iza toga s е ш tih licnih а ш Ь i с i ј а , i jedna koncepcija ш o z d a i n t i ш n a ,

s k г i v e n a , Izetbegoviceva u stvari za jacanje i s l a ш s k o g n a c i o n a l i z ш a , koja

ide postepeno ka h e g e ш o п i j i u

B o s п i .

S o b z i r o ш da su

M u s l i ш a п i Ь ' О ј с а п о

п а d ш о с п i

i

п а s v a k i ш

i z b o r i ш a , ako se sprovedu

о п i d o Ь i j a j u v e C i п u ?

ZULFIKARPASIC: Takva ш i s a o cini se ш е п i u

ю l i k o j ш j e r i

n e r e a l п a

i

a p s u r d п a

da vrlo tesko u

п ј u

povjerovati.

М о г а ш p r i z п a t i ,

jedan drugi

covjek s t r a н k e , ш о z е se reCi п a j v a z п i j a l i c п o s t SDA pored Alije

NA

R A S К R S C U

IZMEDU

М I R A

1 RATA

223

d o g o v o r e п a da Н r v a t i d o Ь i t i dva k a п t o n a ,

S r Ь i

tri sve ostalo Ь i t i

ш u s l i ш a п s k o

i da zapravo ш u s l i ш a п s k i k а п t о п ili u s l i ш a п s k a polu

drzava Ь i t i veca od S l o v e п i j e i da to ш u s l i ш a n i ш a d o v o l j п o .

Z U L F I К A R P A S I C : Kad

s p o r a z u ш

о d Ь i ј е п otisao

s а ш

u i п o s t г a n s t v o ,

pregovore

п a s t a v i o

voditi Izetbegovic. Prvu delegaciju cinili su

R u s ш i r

M a h ш u t c e h a j i c Izet Serdarevic koji sad bosanski

a ш b a s a d o r

u

Svedskoj i Alija Izetbegovic. U t i ш n a s t a v l j e п i ш r a z g o v o r i ш a s predstav

п i c i ш a

SDS-a su

o d ш a h

pristali podjelu k a n t o п e . Mislili su dakle:



Izetbegovica

О ш е r

В е h ш е п ,

dao

п e k o l i k o

dana

г i ј е

sukoba

i п t e r v j u

u

" N e d j c l j п o j D a l ш a c i j i " , gdje rekao da SDA

a o r u z a v a ш u s l i ш a n s k i

narod

v г l o

п e o d g o v o ш o pricao

Z e l e п i ш Ь е г е t k а ш а

i Patriotskoj ligi jedan

krajnje п e p o l i t i c k i i i g п o r a п t s k i п а С i п . Cak aludirao da bi se rado rijesio

p o g a п l u k a i sve u

t о ш

s ш i s l u i

п i v o u .

Vidi se da

Ь i l o

ljudi u SDA koji su polozaj M u s l i ш a n a jako г e c i j e п i l i ,

koji su se predali iluziji da su S r Ъ i

ј е d а п s l a Ь i j i е l е ш е п а t

koji popustiti ili

с е , dapace ш о С i Ь i t i р о Ь i ј е d е п , е l i ш i п i г а п . Takva е d п а k o п c e p c i j a posve

п е г е а l п а , a p s u r d п a , kada se i ш а u vidu da a r ш i j a Jugoslavije stajala iza

Srba da se sa

S r Ь i ш a

i d e п t i f i c i r a l a , da ta a r ш i j a

ј е d п а

od п a j v e C i h u

Evropi da i ш а n e o g r ш l i c e n e k o l i C i п e oruzja i ш u п i c i j e , da doslo do

frustracije te

а г ш i ј е

koja Ь i l a neki

п a c i n

izigrana u Sloveniji da

tucena u

H г v a t s k o j ,

da

ј е Ь i l a k o п c e n t г i г a n a

u

B o s п i

i da

s а ш о

ceka da

pokaze svoju snagu da se г e v a п s i r - a . Sve to Ь i l a evidentna cinjenica.

K a s п i j e , kad se g o v o г i l o о г e f e r e п d u ш u , п е k о postavio pitanje ш i n i s t r u

vanjskih poslova Silajdzicu sta s

а г ш i ј о ш .

Cuo s а ш kad rekao da

ј о ј

se dati rok od

п e k o l i k o

nedjelja da izide iz Bosne i da se

р о t о ш

proglasiti o k u p a t o r s k o ш , da kao takva

Ь i t i

izbacena.

O d ш a h

s а ш

telefonirao: - Pazite da se ta

a r ш i j a

pretvori u п а s е u Ь i c e , ljudi

ш о ј i ,

n e ш o j t e

da se igrate s

o v a k v i ш

s t v a r i ш a

Kola su ш e d u t i ш , vec krenula poslije o d Ь i j a n j a s p o r a z u ш a , d r u g i ш

p u t e ш , п а

koji n i s a ш ш о g а о utjecati.

Sta ostade od

Bosne

NADEZDA: Proslo jos pola

g o d i п e

za koje su se v r e ш e stvari u Bosni

s а ш о

jos vise z a o s t г a v a l e . Posle su vec dolazili pregovori oko e g i o п a l i z a c i j e ,

kantonizacije Alija Izetbegovic se vratio iz Lisabona i rekao da stvar·

sada

с е ш о

ш i S r Ь i ш a

dati da

о п i

п a p r a v e

k a n t o п e п a p r a v i t

с е ш о

i

k a п t o n e

i u

t i ш k a n t o п i ш a п e g d j e

Ь i t i

v e C i п a S r Ь i ,

negdje

M u s l i ш a n i

M u s l i ш a п i

koji su u s r p s k i ш

k a n t o п i ш a

ostat s v o ш polozaju ostat

kao opozicija.

su

Ь i l e

iluzije s

о Ь z i г о ш

na pravac k o j i ш se politicka situacija u

B o s п i

razvijala. s а ш Ь i о vrlo skeptican. U s t v a r a п j u k а п t о п а vidio s а ш

podjelu Bosne i

o t v a r a п j e

procesa ratnog sukoba - tu za ш е п е

п i ј е Ь i l o

d i l e ш e .

Bio s а ш vr lo

п e s r e t a п

sto su se stvari

г a z v i j a l e

u t о ш pravcu i

ustrajno s а ш ukazivao to u l a n c i ш a i п t e r v j u i ш a . N i s a ш vidio altemative

historijskom sporazumu sve drugo

Ь i l o

put u

d i r · e k t п i

sukob u

t i ш a C i п u ,

pljacku i u Ь i ј а п ј е .

DILAS:

М е п i

ova

a c k a j e d п a

od k l j u c п i h ,

reCi

cu zasto.

N e s p o ш o

da su ш u s l i ш a n i - n a i ш e kad g o v o r i ш ш u s l i ш a n i ш a i ш а ш u vidu vodstvo

п а г о d - п а ј ш а п ј i

k г i v c i za ovaj sukob. NajveCi su krivci

S г Ь i

i Н r v a t i ,

cak

S r Ь i

na p r v o ш ш e s t u . Ali ш i s l i ш da Izetbegovic nije otkazao

s p o ш z u ш s а ш о iz licnih razloga. MoZda pod u t i c a j e ш Behrnena i l i c п i h koji

su poznati kao

r a d i k a l п i j i

elernenti u s t r a п c i , iz razloga da d o Ь i j u neku

prednost u Bosni nad S r Ь i ш a i

Н r v a t i ш a ?

lzetbegovic i d г u z i n a verovali su

u

о ш о с i s l a ш s k o g

sveta videli su da

A ш e r i k a naklonjena

nisu Ь i l i

svesni dokle

A ш e r i k a

ici v e r o v a t п o

A ш e r i k a

obecavala vise nego

sto ш i s l i l a . U v e r e п s а ш da su licne п j i h o v e а ш Ь i с i ј е Ь i l e da potisnu Vas

ali i da odbace taj s p o r a z u ш

о п d а

ga i

S r Ь i

odbacili.

82

R u s ш i r M a h ш u t c e h a j i c .

profesor elektrotehnike

Ь i о

jedan od najuticajnih ljudi u SDA.

kao ш i n i s t a r energetike u Vladi BiH. vodio resore odbrane unutrasnjih poslova

s n a d Ь i j e v a n j a . i n f o r ш a c i j a ;

D o l a s k o ш Harisa Silajdzica na rnjesto p r e ш i j e r a i z g u Ь i o

ш j e s t o

u Vladi BiK

224

BOSNJAK DIL



Kada se

g o v o г i о

krivici za danasnju

a g г e s i j u ,

za mene

van svake sumnje da

i l o

koji postupak,

Ь i l o

Alije Izetbegovica,

Ь i l o ma

koga d г u g o g a nije г a z l o g i opravdanje za zlocin. Mi mozemo jedan г u g o g a

kritizirati i ostati prijatelji, razlicito govoriti i ostati u politickome zivotu. Ali,

pazite, ovdje rijec jednoj balkanskoj nacionalistickoj sredini koj a slijedi

parolu "moj zivot, tvoja srnrt", da se ne moze egzistirati da se

п e p r i j a t e l j

u н i s t i - v j e г u j e se u sporazumijevanje.

C u d н o v a t o

to kod

н а s .

Cesto

sam razmisljao i s t a l н o г a z m i s l j a m о tome: vi imate komsiju, mozete imati

u н j e m u kuma, zeta i prijatelja, ali mozete imati i

u Ь i c u ,

palikucu i dusma

NA

R A S К R S C U

IZMEDU MIRA 1 RATA

225

m i ш i m putem, putem d e m o k г a t s k i h izbora, islo za l r e g e m o п i j o ш ј е г partija

kak va Izetbegoviceva, koja trpi н i k a k v u d г u g u grupaciju u п u t a г

muslimana, na svakim i z b o г i m a mora imati v e c i п u u

P a г l a m e п t u .

Ne mogu

S r Ь i

i

Њ v a t i

-

o d r ю s n o t o t a l i t a ш e

partije i srpske i hrvatske, mogu pristati

ni na kakve demokratske forme koje muslimanima,

o d n o s н o t o t a l i t a ш o j

muslimanskoj partiji, dale

v e C i r ш

u

P a r l a m e п t u

da se ne osecaju

ugro -

zenim. Tu su

se

stvorile ideoloske o н f r o n t a c i j e . Razume se, opet se vracamo

na one Vase ideje da to

Ь i l a

jedna prava d e m o k г a t i j a kad

u n u t a г

muslimana bio pluralizam,

u n u t a г S г Ь а

pluralizarn,

u н u t a г Њ v a t a

mada

su



н i н a , Ь i г а ј t е .

Mi

н е m а n ю

m r ю g o dilema.

Kada SDA o d Ь i l a

s p o г a z u ш , m e н i Ь i l o ј а s н о

da

о н i

п i s u htjeli

zeljeli imali u vidu ove posljedice.

М е н е p r i m j e г ,

u

о н о

doba

kada smo se razisli, sreo M u l ш m e d C e н g i c , s e k r e t a г SDA. Prosetali smo

Sarajevom i mi kaZe: Adile, н е с е

S r Ь i

sukobe isto kao mi. sam se

sada v г a t i o iz

D r v a г a , S г Ь i н

hoce da trguje. Tvoja о с ј е н а da

о н i

zele sukobe

s

а ш а н i ј е

t а с н а . Rekao sam: - Muhamede,

ti

н a Z a l o s t

н e m a s р г а v о .

Ovdje

ј е p i t a п j e :

ili i s k r e н i

s p o г a z u r n ,

koji zadovoljiti i н а s i н j i h i l i

a z a l o s t

sukob.

N e n ю j t e

da se igrate s

v a t г o m

Nema tu

s t v a г a п j a k а п t о п а , а

da

B o s н j a c i

н е с е

Ь i t i i s t j e r a н i

i z b a c i v a п i s posla, gdje

н е с е Ь i t i z a p o s t a v l j e п i .

Takav

н а s

Balkan, takva н а s а

s г e d i н a .

Vi citavo vrijeme govorite: S r Ь i

su hajduci,

S r Ь i

su vukovi, sada

н a j e d a н p u t

kad vam treba

p r e t v a г a t e

ih u

janjad koja postupiti

о н а k о

kako vi zelite. su puste zelje,

о н i

to

mogu pristati. S t v a г da se ovdje mora luciti zlo i dobro

о н о m е

m e н t a l i t e t u

kakav egzistira kod

н а s .

Mi mozemo praviti od ovillljudi о н о

sto о н i н i s u ,

н i t i

о н i mogu

н a p r a v i t i

od

н а s о н о

sto mi н i s m o . Ali mi smo ti

koji cemo stradati, to

t e Ь i

kazem

Eto, to

ј е Ь i l o

moje u v j e r e п j e , i Vi ste v j e r o v a t r ю u pravu kad kazete

da о п i

o d Ь i j a j u C i

sporazum u kom slucaju н i s u predvidjeli posljedice.

Izetbegovic

п e p o s r e d п o

р г i ј е sukoba u B i j e l j i н i dao

i п t e r v j u

zagrebackom

" D a п a s u "

izjavivsi da rata u

B o s п i Ь i t i

п е с е , i citavo vrijeme govorio da

"za

г а t

trebaju dvojica, mi

н е с е m о г а t а

prema tome rata

п е т а .

Kakva

i g п o r a n c i j a

Za rat treba jedan, koji tuce,

u Ь i j a

Mi

s n ю

zrtva. Mi nismo

Ь i l i za rat, п i s m o Ь i l i s p o s o b п i za rat,

п i s m o

Ь i l i

p г i p r e m l j e п i

za rat. Sada

govore

s u p r o t п o ,

kao da п а г о d

с о г а v

i gluh.

DILAS: М е п i to п i ј е s р о ш о .

smatram da

n ш s l i m a n s k o

vodstvo

Hrvati tu

s p o г e d n i j i

- takode

p l u r a l i z a ш ,

se koalicije ili vlasti pravile

ne prema

н a c i o n a l п o m

kljucu, nego

р г е m а

programskim koncepcijama.

Z U L F I К A R P A S I C : Da, p rema str·anackim programima.

DILAS:

Piema programima, i zbog toga

п i s a m

ubeden da Izetbegovic,

odbacujuCi

s p o i a z u ш

nije imao u vidu hegemoniju putem vecine u Parla

mentu. I н а с е se slazem da muslimani

п i s u

Ь i l i za rat - to

v а п s р о г а ,

Ь i l i su

п e p r i p i e m l j e n i . S I Ь i

se

н i s u

imali sta spiemati. Armija vec

Ь i l a

oko

Saiajeva, samo tiebalo dati

k o m a н d u

da

г u s i .

Eto,

to

od piilike sta

mislim.

ZULFIKARPASIC:

Slazem se s time, s tom

a n a l i z o ш ,

ali zelim

i s t a k н u t i

da sporazurn stvorio uvjete za plur alizam i za

е d а н

demokratski proces i

da Ь i о j e d i н a a l t e ш a t i v a koja stajala pred nama, SDA nije shvatila

tu

h i s t o г i j s k u

situaciju.

DILAS:

Adile,

s u s t i н a

u tome da oni nisu demokrati, ostalo sve

s p o г e d n o .

ZULFIKARPASIC:

Tacno.

Ј а Ь i h

se s tim slozio.

DILAS:

Ne mislim samo na

m u s l i m a н e . D г u g i

su moZda jos

gori н е с u

da merim ko gori i bolji. Vracam se tezu da su to t o t a l i t a ш e н a c i o n a l n e

partije koje mogu piestati da budu

t o t a l i t a ш e .

Naime, Iaspasce se,

u п i s t i c e

jedni druge i svaka se

u н u t a r

sebe unistavati, ali se

н е с е

promeniti.

226

BOSNJAK

DIL


Z U L F I К A R P A S I C : Jos Ь i h samo htio kazati zasto smatram da sporazum

Ь i о moguc i da sporazum Ь i о izlaz. Iz prostoga razloga sto su ove partije

mogle egzistirati samo na sukobu mogle su jacati samo u konfrontaciji jedne

protiv druge. Kada se njima oduzme sukob onda se flksira put za stvaranje

stvarnih demokratskill programa i demokratskih stranaka - Socijaldemo

k г a t s k i h l i Ь e г a l n i h stranaka - i kod M и s l i m a n a i kod Srba. Takvih

stranaka i

i l o

ali ove nacionalisticke partije su flksirale put sukoba one od

toga zive od toga а с а One su i povele rat i one ga ne mogu zavrsiti.

Da stvorena atmosfera s p o r a z u m i j e v a п j a stvorena Ь i l a i atmosfera

NA RASKRSCU IZ1\1EDU MIRA 1 RATA

227

zivill Ь i с а ikada

Ь i t i

razjasnjeno. Nairne covek u kome nije prevladao

zlocin moze da shvati z l o c i п c e koji

и b l j a j u

decu i nejac. Nije u stanju to

da pojmi ako pojmio to odnosno ako to shvatio onda on zaronio u

takvu dublnu i

miak

u kojima mome misljenju ili poludeo ili postao

z l o c i п a c

- kod

o r a l n Љ

ljudi pre ovo piVo, razume se. Piema tome ocekivati

da mi koji smo protivu

s h v a t i r r ю

takve

z l o c i п e

- to samo iluzija. Moguce

to samo u dobroj literaturi opisati preko toga da idemo ka nekim

s l и t п j a m a

koje isto Ь i l e nekakva u t п a

s a z n a v a п j a .

Vi ste dragi prijatelju

п a s l u t i l i uocili zlo ali zaviriti u njegov uzas pojmiti ljudske uzroke takvih



izmjena u strankama

s t v a r a п j e

njihovill krila

d e m o k r a t s k Љ

elemenata

stvaranje novih demokratskih stranaka. К а о sto se to dogodilo u citavoj

Evropi i u zemljama realsocijalizma tako se i kod nas stvorile

m o g u c п o s t i

da

te

stranke slabe i da se transformiraju da se stvaraju demokratske stranke

i demokratski uvjeti i da n a c i o п a l i s t i c k e stranke j e d п o s t a v n o izgube na

terenu. Njih

г а t о ј а с а о

i omogucio im egzistenciju.

Cm }ek

ne

г a z u m i j e zlocince

DILAS: Smatram da gospodin Z u l f i k a г p a s i c

i s c г p a o

temu oko spora

zuma. Mozda ima jos nesto. Ali povodom ј е d п е njegove izjave u toku

izlaganja

s р о r а z ш п н

zapravo povodom jedne recenice ili jedne kratke

opaske kazao Ь i h nesto sto nije u neposrednoj vezi sa spo razumom. Mozd a

to nije p o t r e b r ю ali javila mi se neka zelja ili ideja da to uradim. Gospodin

Zulfikarpasic otprilike rekao - da nije ocekivao zlocine takve zlocine.

se odnosi na 1990. ili 1991 Ь i с е 1991. konflikt vec Ь i о ocevidan.

sam tada Ь i о К ш s e v c u - pozvali neki filozofski skup govorili

su na razne teme. sam govorio temama vezanim za opasnosti koje su se

nadvile nad п а s е narode medusobnim sukoblma. Tom prilikom sam rekao

da verujem u sukob - da п е с н da

v e ш j e m

u masovne zlocine

jer

Ь i h

smatrao sebe podlacem kad

Ь i h

verovao takvo sto.

Pitanje masovnih z l o c i п a - to politicka filozofija koliko znam nije

raspravila. Otkuda se н o p s t e javljaju m a s o v п i zlocini i sta znace? Ako

kazemo da to iz covekog svojstva da covek nosi u sebl potencije

zla

nismo

п i s t a o b j a s п i l i

samo smo konstatovali nesto sto opste poznato.

pitanje samo sto п i ј е r a z j a s п j e n o nego pitanje da li ikada Ь i t i

razjasnjeno - kao sto p i t a п j e da li poreklo ljudskog

Ь i с а o d n o s п o

strahota

--

od toga ste

Ь i l i

p o s t e d e п i .

Ne ostaje п а т nista drugo sem da se protivu takvih zlocina i zlocinaca

bOiimo.

ZULFIKARPAsrc: Imao sam ovakvo i slicno misljenje tome. Dozivio

sam Drugi svjetski rat i dio toga rata proveo u k a z п i o n i c i u Zenici i u

M i t г o v i c i . Jedno vrijeme kada se cistila Fruska

о г а

komandant J a s e r ю v c a

Luburic ustaski kiVnik dosao sa svojim jedinicama i preuzeo i ovu

k a z n i o п i c u dovodeCi tamo z а г о Ь l ј е п е partizane s Fruske Gore i s г p s k o

s t a n o v п i s t v o . Tu on kratko vrijeme

b o г a v i o

i zaveo jedan

п e v j e r o v a t a n

rezim koji sam dozivio gdje smo se m o г a l i svako jutro postrojiti u jedan

red i onda naisao i govorio samo: da ne da ne. Onoga za koga rekao

da

и s t a s e

su iza leda uhvatili

za

ramena i odmah na

l i c и

mjesta zaklali

nozem.

su

Ь i l i stravicni dozivljaji kad vas и p r s k a vruca kiV i usi zagluse

od smrtnoga krika.

U toku rata sam vidio n e v j e г o v a t n e z l o c i п e i osjetio posljedice tih

zlocina. Ulazio sam Bosni u sela koja cetnici zapalili vidio sam tako

reci jos VI UCa tijela pobljenu djecu zene. Pecat tih dozivljaja utisnut

mene. Citavog sam zivota imao strahove da se takvi zlocini ne ponove u

Bosni. Bio sam na to do krajnosti osjetljiv. Vjerovao sam da se to moze

ponoviti i strahovao od toga. Samo u ovoj stvari ima gospodin Dilas pravo

п i s a m

ni u kojem slucaju ocekivao ovakvu d u Ь i п u ovakvo u kvalitetu i

k v a п t i t e t u

prevazila:lenje najcrnjih slutnji. se u takvoj formi dogodilo

da

se svi opisi dosadasnjih m н k a i pakla mogu mjeriti s fantazijom zlocinaca

koji su p o C i п i l i ova nedjela u nekim krajevima Bosne. sam se upravo toga

Ь о ј а о

i pisao sam da se to moze dogoditi ali sam

р о г е d

svega toga

iznenaden

s i r i r ю m

dublnom i t o t a l r ю s c u ovih z l o c i п a .

Razgovarao sam s jednim americkim n o v i п a r o m koji govori da su

228

BOSNJAK- ADIL ZULFIKARPASIC;

srpskoj strani stotine hiljada l j и d i i zena i n v o l v i г a n i d i r e k t n и p l j a c k и i

p г o g o n e I j и d i . Z п a t e to teska t г а и m а . Ј а sam zagovornik zajednickog

zivota, jedinstvene Bosne, ali me jeza zahvata kada pomislim kako to

djelovalo na one z е п е d ј е с и i l j и d e koji to dozivjeli svojoj kozi, na

svojim Ь l i z n j i m a kad jednoga d а п а morali sresti sve te

и Ь i с е .

Sve to

stvari kojima covjek vise ne moze ni da г a z m i s l j a nego se tjesi da

zaista zivot ј е d п а

c и d n o v a t a

tajna koja s k l o п a da prirodi i n и Z d i

cesto prijede р г е k о svega, i

z a b ш a v i

i zametne tragove nama samima i

п а s о ј sredini od tih p r e s t и p n i k a i z l o C i п a c a i da tako o m o g и C i da se ta sredina

NA R Л . S K R S C U IZMEDU MIRA I

RA

229

ZULFIKARPASIC:

Ne s а п ю da nije

Ь i l o

n e m i n o v r ю п е g о se ovo, bez

m п o g o t т u d a п ю g l о sprijeciti. Bio sam aktivan ovoj politici. Kad vidim sto

sam sve

и С i п i о

da gotovo dode do

г e a l i z a c i j e s p o r a z и m a

mislim da to i

n i s и

tako veliki napori niti neka n e m o g и c n o s t . Gledajte, ti l j н d i koji postali

z l o c i п c i v j e r o v a t п o Ь i l i

п o r m a l n i l j и d i

koji zivjeli svojlip familijama,

imali svoje

d п е v п е p r o Ь i e m e .

Bez obzira na cetnicke i

н s t a s k e

pokolje

Drugome svjetskom r a t и da п i ј е doslo do ovih

s и k o b a

zelja za osvetom

nestajala i za vjecita r e m e п a

Ь i s m o

zivjeli nasoj zemlji mirno. Trebalo

da samo jos jedna generacija

s i п o v a

и Ь i с а i

и Ь i j e n i h

prozivi m i т u . Mi smo



o b п o v i .

Ali, vidite, te hiljade ranjenika, te hiljade bogalja, te hiljade d и s e v n o i

fizicki и n i s t e n i h l j и d i Trebat dosta v r e m e п a da prode, da se stvari

pocele п o r m a l i z i r a t i .

V j e г o v a t n o

mi i

g e n e г a c i j e

iza nas

п е с е m о

moCi ni za

pedeset godina objasniti kako i zasto se to sve dogodilo. Za mene, najveca

m o n s t п ю z п o s t

svega ovoga jest cinjenica da to Ь i l o

n e p o t r e b п o

da to

nikome ne d o п o s i

n i k a k v и

prednost, da to

Ь i l o

р о t р и п о alogicno, da smo

to mi mogli sprijeciti, s vise paznje i t г u d a . Vidite, koji sam taj s p o r a z и m

pravio, nemam

s e Ь i

sto da zamjerim, p o k и s a o sam sve da to od moga

a r o d a

o t k l o п i m . Nemam s e Ь i politicki sta г e d b a c i t i ali se cesto pitam: kako ovi

I j и d i koji pridonijeli tome, koji to organizii-ali, koji te zlocine

p o d г Z a v a l i i odobravali, kako oni g l e d a j и na taj svoj zivot? Na

k r a j и

krajeva, dolazimo do one istine kojoj smo

p o c e t k и

govorili, da sve to

Ь i l o p o t p и n o n e p o t г e b n o i da se nijedan narod s tim ponositi ne moze niti

iz toga

i z v и C i

neke velike koristi.

Sve to ne

z a s l и z и j e

tolike

l j и d s k e

zrtve, ni ta zemlja, ni ti krajevi, niti

ista

z a s l и z и j e

ova ponizenja i zlocine koji se kod nas dogodili. se ne

stidim sto poticem iz tih krajeva, osjecam

s r a n ю t u

ali moram priznati da

osjecam v e l i k и p o t i s t e r ю s t v e l i k и

n e d o и m i c и g l e d a j и C i

na

s v г h и

zivljenja

m e d и

ovakvim

I j и d i m a

i na s v г h и djelovanja i trosenja vlastitih e п e r g i j a za

ovakve beznadne dogadaje kakvi se kod nas

m o g и

dogoditi. se pitam i

tjesim se da mozda mi ipak

п i s m o

najgori dio ove

k и g l e

zemaljske, ali

ocevidno smo p г e s l i s v a k и mjeru z d г a v o g a razurna i l j и d s k o g a dostojanstva

- svime ovim sto se dogodilo na nasem p o d r u c j и .

NADEZDA: Tesko prihvatiti daje ovo Ь i l o п e m i n o v n o istorija zapravo

ne р о z п а ј е п e m i n o v n o s t р а se ipak dogodilo.

ipak isli ka

z Ь i i z a v a n j и

ne mozemo

р о г е С i

da smo cetrdeset godina zivjeli

m i г u da se generacije

s г o d i l e

da isli zajedno skole, da niz

l j и d s k i h veza stvorili, koje nesto znace ovome i v o t и da и s t v o r e п a velika

prijateljstva. Imam brojne prijatelje Н r v a t e i Srbe, i njihova prijateljstva za

mene jos и v i j e k с i п е v r i j e d п o s t

d а ј и

ј е d а п kvalitet mome zivotu. Tako

daja

mislim da smo mogli

р г о с i

tome sam se nadao, vjerovao sam da moramo

proci jos ovaj

p o t г e s

jos ovu p r o m j e п u iz k o m и п i s t i c k o g a и d e m o k г a t s k i

sistem, iz jedne d i k t a t ш e koja p o p и s t a l a u e d n и l i Ь e r a l n н d e m o k r a c i j и

gdje mi п i ј е ni vaZno da li me neko voli ili miZi, niti v a Z п o da li neko ima

za mene i moje ideje simpatije, ali da mozemo zivjeti jedno pored

d r и g o g a

bez ovoga divljackog i s t r e Ь i j i v a n j a .

DILAS: V е г и ј е m moram da v e r и j e m da narodi Bosne dogledno

vreme spoznati kakvu i s t o r i j s k н

k a t a s t r o f и

su olako uleteli, kakvim

strasnim t г a g e d i j a m a и c e s t v o v a l i . Narod,

г a z u m e

se, nije niti moze Ь i t i

k г i v u pravnom s m i s l и ali nisu - bar eticki i i s t o г i j s k i odgovorna samo

vodstva. Vodstva se

п a m e c u l

i

i z r a s t a j н

iz п а r о d п е o s п o v e : zar

п i s m o

slusali, zar jos с и ј е m о m a s o v п e pevanije koje p o z i v a j и i s t r e b l j e п j a

inovernih suseda i svojih "izdajnika"? N a г o d koji

d o p и s t i

razaranje etickih

п ш m i r azara svest svojoj

b и d и c п o s t i

i svom mestu

m e d и

narodima.

Nego da se m a h п e m o filozofije - to podstakla п e p o j m l j i v a

z l o c i п s t v a

Bosni i Vasa bas vesela prica

u z a l и d п i m

nastojanjima da ih

sprecite.

sam vec poodavno vise

k г o z

svoju i b o s a п s k u

l i t e r a t ш и

nego kroz

politiku i i s t o r i j и spoznao ne

s а п ю

k o г e п s k e istovetnosti, srodnosti

Bosnjaka sa S г Ь i m a i H г v a t i m a nego i n j i h o v и politicku i k и l t u r n н poseb

nost. Otuda. slicno Vama, dozivljavan1

i s t r e Ь l j i v a n j a

Bosni i kao t г a g e d i j u

230

BOSNJAK

ADIL ZULFIKARPASIC

jednog te istog, svog naroda: i vodi srpski i hrvatski govore Bosnjacirna

kao islamiziranim Srbima i Н r v a t i m a , ali se ponasaju prema н j i m a kao

prema iskonskim smrtnim neprijateljima

Desava se da iz dobra izide zlo, ali nikada iz zla dobro. lz zla koje se

obrusilo u najvecoj meri Bosnjake, Bosnjaci su vec izisli kao politicki

identitet. vise niko ne moze poricati. Bez obzira to kakva Bosna

iziCi iz ovog klanja Bosnjaci imati svoju drzavu, svoju d т Z a v н u vlast: oni

su stradanjem i borbom pokopali planove о d e o Ь i

Bosne, odnosno

z a t i т a n j u Bosnjaka muslimana.

TURCIZMI I М А N Ј Е POZNATE RIJECI

abdest

(tur.) obredno

р r а н ј е

prije

molitve kod m u s l i m a н a

ajan -

(arap.)

1

prvak,

ugledan

covjek, istaknuti

p r e d s t a v н i k

ј е d н е

v l a s н i k obraduje sam ili preko

citcije (kmet, seljak, bezzemlja§)

divan -

(m-ap./pers./tur.)

1

Vijece,

s k u p s t i н a ,

d r z a v н i savjet ili

mjesto gdje se odr·zava; 2. z Ь i r k a



В о s н а

preziveti u

B o s н j a c i m a :

to uteha, to kakva-takva praved

nost u zlu i iz zla koje jos prezivljavamo.

Ispala ova moja rec preduga. mogu odoleti da ne kazem, na

т a j u

ove diskusije, jos dve-tri recenice sagledavanju onoga sto mi se cini Ь i t n i m

u Vasoj licnosti i Vasim postupanjima. Svak odreduje, ali i н a s l e d u j e svoju

s u d Ь i r ш . SlusajuCi Vas cetiri dana dosao sam do zakljucka da Vi, razume se,

imate odstupanja kao i svaki covek,

te

da

e k i

elementi nisu

a u t e н t i c n o

Vasi,

da ll vremenom odbacujete. Ali vidim da ste iz Vase p o г o d i c e , iz ј е н е

e t i c н o s t i

ustvari, dosli do svojih

u v e r e н j a , o d r ю s n o

- porodica

е Ь i l a Ь i t n a

komponenata koja uticala na Vasa politicka opredeljenja, najpre da pridete

komunizmu kao

p o k т e t u

koji tezi ka apsolutnoj slobodi - znamo da

komunizam nije

Ь i о

u s t a н j u da ostvari i niko ne moze verovatno da

ostvari,

а k a s н i j e

da prihvatite l i Ь e r a l i z a m . naslede jedna od

Ь i t n i h

crta

u Vasoj politickoj i ljudskoj l i c н o s t i . Jer, Vi iz porodice i s t e mogli izvuCi ni

k o m u н i z a m ni politicki

l i Ь e r a l i z a m ,

ali ste

k т o z

nasledenu eticnost povukli

neodoljivu t e z н j u ka slobodi, ka pravednosti, ka ljubavi prema ljudima.

klase ili staleza; 2.

f u n k c i o н e г l o k a l н e uprave; 3

s t a r j e s i н a н e k o g mjesta

ak fam

- ( ur./pers.)

1

prvi mrak,

sumrak, zalazak

u н c a ;

2. cetvrta

redu (od pet

s v a k o d n e v н Љ

r r ш s l i m a н s k a r r ю l i t v a

Alimm

(arap./tui'.) A l i j i н dan,

I l i н d a n -

pada 2.

avgusta

aSi.kovati-

(tur.) voditi ljubavne

razgovore

ml ija

(grc./tur.) kucno dvoriste

ogradeno

zidom

Ь а ј г а k -

(tur.) zastava

begluk

(tur.)

1

begovsko

imanje,

begov

posjed

na

kome nije

Ь i 1 о

kmetovskih odnosa nego

ju

beg davao u

zakup

ili sam

obradivao; (u

ovom

z н a c e n j u

jav1ja se samo u Bosni); 2.

begova r e z i d e н c i j a ,

konak, begov

cardak

begovat

(tur.) p1emicki sta1ez

bujmm

(tur.) izvoli, izvolite

e e г a m i d a - (grC./tur.) polukruzni

zljebasti krovni crijep

cumez

(tur.) kokosinjac

c ш d a k

(pers.)

1

lijepa,

o Ь i c n o

dvospratna,

k11ca o k r u z e н a

bascama, dvorac, ljetnikovac

eeng

(pers.) vrsta

muzickog

udarackog i н s t r u m e n t a

eengija

(pers.) igraCica, plesacica

Citluk,

Cijluk,

Ciftluk

(pers./tur.)

vrsta feudalnog

posjeda

koji

pjesama

dolma

(tur.) н a d j e v ; р u н ј е н е

paprike, pm·adajz, luk, tikvice itd;

р u н ј е н ј е

se vrsi

s a m l j e v e н i m

mesom p o m j e s a н i m s

p i r i н c e m

(rizom);

dub

hrast

dielablja

(arap.) duga ш l j i н a za

muskarce, m a н t i j a

dienaza - ( г а р .

1

m u s l i r n a н s k i

sprovod; 2. rnolitva za mrtvog

pred

s a h r a н u

dzuma

(arap.)

s k u p н a p o d н e v n a

molitva petkom

aejajaVO/ -

p \ e m e н i t i

ј а V О Г

dizilja

(tur.)

Ь l u d н i c a

fennan -

(pers.)

1

sultanov ukaz,

s u l t a н o v naredba, carska

zapovjed

fetva

(arap.) p r a v н o r j e s e н j e ili

uputa d а н а

u

o Ь l i k u

odgovOI'a

i z v j e s н o p i t a н j e

iz islamskog

prava; autoritativne fetve izdaju

sejhul-islam i muftije

f u k ш a

(tur.) siromah,

s i r o t i н j a ;

cesto u prezirnom smislu:

propalica, olos

Hadis

(arap.)

g o v o г ,

izreka

Muhameda a.s.,

u s m e н a

tradicija

od

M u l ш m e d a a.s; u

sirem

z н a c e n j u sve

о н о

sto

Muhamed a.s. govorio, radio ili

preporuCivao

da

se radi

l m i г s u z - (arap./tur.) н e p o s l u s a n ,

232

BOSNJAK ADIL

ZULFIK RP SIC

nesta5an

l ю m a j l i j a -

(tur./arap.) talisman

vjerskog karaktera, stiti od uroka,

bolesti i drugih nezgoda

l ю t m a -

(arap.)

1

jedno citanje

Kur ana od pocetka do kraja uz

propisani ritual (abdest, nijet

i s k a z a п a п a m j e r a

koja prethodi

molitvi i c e п j u

K u r a п a -

i

dova)

l ш d b a - (arap.) propovjed

( t н r . )

vezir, koji ratu r ю s i o titlllu:

s e r d a г i - e k r e m

soji· (arap.) trpeza

s ш · а - (arap.) poglavlje К ш а п а

ima 114 sura

K u r a r ш

.5e Jit-

(arap.) m н s l i m a п koji pogine

Bozijem putll u odbrani

domovine

t slill n

(tllr./pers.) kameni han

k н с а ili z g г a d a za

p r e п o c i s t e ,

k o п a C i s t e

t e f l e г - Ь i l j e z n i c a ,

К Z L O

OSOBNIH IMENA

Abdic, Fikret, 168

Abdu1 38

Afghani,

38

Bozicevic,

I v a п

Be1i 93

Bozovic, Vojin, 75

Brajevic, 43



jelek

prsluk

k fl n (tur.) dug k a p н t , prastara

п о s п ј а п a r o d a Centralne Azije i

Turske

l ю l i f -

arap.)- i z v o ш o : halifa

vrhovni vjerski

p o g l a v a г

m н s l i m a n a ; titula ukinuta

nestankorn osmanlijske carevine

koloni (lat)

S i t п i f e н d a l c i

-

mahom I t a l i j a п i - u Dalmaciji.

leno

- (njern) 1. zemljisni posjed

koji f e н d a l a c -

z e m 1 j o p o s e d п i k

davao

v a z a l н

uz

н s 1 o v da ovaj р г е m а n j e m н

izvrsava obaveze

milet (arap.) narod

muselim (arap./tllr.) najvisi

н p r a v n i cinovnik u jednoj

o Ь a s t i

museb k

(arap.) drvena

н k r a s n a

resetka na prozorima

s t a г i h

m н s l i m a n s k i h k н с а

muteselim ( a r a p . / t н r . )

Cinovnik,

p o v j e r e п i k , c н v a r

mutv k (arap./tur.) l j e t п a k н h i п j a

odi k (tllr.) plemicka, begovska

k н с а ;

s ndi k

( t н r . ) 1. zastava, bajrak;

2.

g r a n i c п a o Ь a s t

T ш s k o j

Carevini

seCija-

( t н r . ) vrsta kauca

p r i c v r s c e п a zid

s e m s k e г -

(pers./arap./h1r.)

v r h o v п i

komandant; postavljan

s н с а ј н

rata iz redova vezira; od

njega Ь i о stariji samo veliki

(tur./grc.)

registar, protokol, trgovacka

k п j i g a

tekij

( a г a p . / t l l r . )

derviska zgrada

kojoj se obavljaju derviski

obredi. 3. m a н z o l e j ,

g r o b п i c a

islamskog ucenjaka.

tilut

(tur.) t н p i dio maca

t i m ш - ( р е г s . / t ш . ) 1. п j e g o v a r ~ e ,

ciscenje i

ш e d n o h r a п j e n j e

konja;

2.

f e н d a l n i

posjed; 3 . k o п j s k a

oprema

tug - (pers.) 1. znak

p a s i п o g

d o s t o j a п s t v a , perjanica

п а р г а v 1 ј е n а

od

s a r e п i h

konjskih

dlaka; cin pase se razliko\ ao

prema broju t н g o v a

ulema (arap.) m н s l i m a п s k i vjerski

н c e n j a k ,

r r ш s l i m a n s k o

svestenstvo

~ ~ a k z i f - ( а г а р . ) z a d н z Ь i п a ,

m н s l i m a n s k a

vjerska imovina

Vakufski

s а Ь о г - (arap.) v r h o v п i

п a r e d b o d a v п i i n a d z o ш i o r g a п za

v a k н f s k н (

a d н z Ь i n s k н )

i

vjersko-

i m o v i п s k н upravu Islamske

zajednice

Vijeee ajana

- p a г l a m e n a t ,

p r e d s t a v п i s t v o н g l e d n i h

prvaka

jedne pokrajine

: : : ш - (arap.) 1. zavjesa, zastor; 2.

п e k a d a s п j a

odjeca m u s l i m a п k i

:::ijamet- ( а г а р . ) 1. veliki posjed; 2.

vojnicki feud

Akkoyonlu, A1ija 39

Akkoyon1u, Hilrno, 39

A k k a y o п 1 u ,

13, 16, 23, 39

A1ajbegovic, M н s t a f a , 73

A1ajbegoviCi, 12

A1aupovic,

T н g o m i r ,

109

A Љ a h a r i , N i s i ш ,

88, 89

A1i Bestami, 67

A1ija

Hazreti,

12

Anato1e, F г а п с е , 47

Andric, Ivo, 61

A ш a u t o v i c ,

Serif, 36, 109

Avdagic,

87

vdagic,

M u l ш m e d - b e g ,

80

В а Ь i с , Ante. 99

В а Ь i с ,

Nebojsa,

88

Bakovic,

А п t о ,

164

Balic, Smai1 130, 1 1

Basagic, dr Safvet-beg, 20, 73, 97,

109

Bauer, Oto, 104

B e h m e п , Omer, 146, 161, 162, 163,

165, 166, 169, 170,221,222

В е h ш е п , Sa1ih 133

Behrnen, braca, 163

Besarevici,

71

Besic, Muharned, 165

Beslagic, 62

Bes1ic, Akif, 89

Bes1ic, Faik,

88

Boban, Mate, 150

Boh, Katja, 153

В о г а s .

Franjo, 186

Brkic, Dusko, 93

Brkic, Hasan, 46, 89, 112

Brozovic,

d r D a 1 i Ь o r ,

167, 179

B н d i s a . Drazen, 153

Burdzevic. Rifat, 47

Burek, dr

Sa1il1

163,217

Busat1ija, Ma11rnut

111

Ceric, ef. Mustafa, 146

Cerovic, Novica, 19

Cerovic,

р о р M i l u t i п ,

17

Cerovic, Nikola, 24

Cerovic, Novica, 24

Cerovic,

D a п i l o

36

Ciliga, Ante, 122

Cvetkovic, D г a g i s a , 136, 179,

198

Cancari.

33

Cancar. Petko, 57

C a н s e v i c ,

reis-u1-ulema

D z e m a 1 u d i п , 38, 40

Cavoski, Kosta, 155

Celebija, Evlija, 15

Celik.

Ь г а с а 51

Cemer1ic, Hamdija, 126, 127

Cengic, Adil, 39

~ e n g i c ,

A1i-beg, 68

Cengic, Ali-pasa, 14, 15,21

Cengic,Becir-pasa, 14,17,18,21,

34

Cengic, Dzafer-pasa, 14,

21

Cengic. Fejsa1-beg,

16

~ e n g i c Ferid, 46:88, 89

Cengic, Ernir, 90



236

BOSNJAK-

DILZULFIKARPASI<:

Komnen, Katarina, Despina, 13

Kovacevic, Bora, 88, 97, 112

Kovacevic, B ш i s a 46

Kovacevic, Bozo

153

К r a j i s n i k

Momcilo, 211, 209, 208,

186,213

Kremzar, 131

Kresevljakovic, dr Hamdija, 14

К r 1 e z a Miros1av, 46, 86

K ш j e v i c Ј ш а ј

128, 129, 200

KujundziCi, 70

Kulenovic, Adi1 178

MihajloYic, Draza, 83, 85

Mihaj1oYic, Sergije, 73, 75

MijatoYic, Cvjetin, 97

Mi1ic, А с а 88

Mi1jkovic, Huska, 94, 95

Mi1oseYic, Slobodan, 176, 177, 178,

192 197 209 211 213 214

215 216 218 219 221

Minorski, prof,

23

Miskin, Vaso, 86

Mladic, Ratko, 83

M o n t f e п a t

Boniface I 14

KAZALO

O S O B N I Н

IMENA

237

Petrovic, Petar Njegos, 12, 21, 22,

70

P e t г o Y i c i 22

Pijade, Mosa, 45

Pi1av 99

Pi1jak, Obrad, 158

P1avsic, Bi1jana, 185

Popovic, Р а У 1 е 45

Pot, Р о Ј 82

P o z d e г a c

Hamdija, 219

Pozderac, Nurija, 104

Princip, Gavrilo, 48, 90

Sirbuba1o, Rasirn, 57

Sirc, dr Ljubo, 140,

141

Skop1jak, Osrnan-pasa, 24

S1adic, Ramiz, 45, 46

Sofradzija, Alija, 51

Soko1ija, dr Kerno,

163

Spaho, dr

M e h ш e d

35, 110, 155,

197

Staljin, 41, 104, 111

StaroYic, Sreten,

95

Stojadinovic, M i l a п 27

Streiff, Ulin,

141



Kurspallic, Fajko, 78,

88

Lambsdorf, grof, 164

Latas, Omer-pasa, 17, 69

Latin. Ivo, 153

Loje, 57

Loncar, Budimir,

153

Loza, Tihomir, 156

Luburic, Andrija, 12

Luburic, Maks, 80, 227

Ljotic, Dimitrije, 49

Macek, V1adko, 122, 128, 135,

136 144, 179,

197

Maglajlic, Sevket, 89

Mahmud-pasa, 67

M a l 1 m u t c e l ы j i c .

dr Rusmir, 223

MaksimoYic,VojislaY, 57

Mandzic, Pasaga, 96

Manolic, Josip, 167

Marici,

33

MarkoYic, Ante, 153, 198

MarkoYic, Simo, 111

Marx, Karl, 97, 105

Mazic, SlaYko, 78

Mazuranic, Ivan, 16, 20

М е d а п Savo, 95

Mehmed-el-Fatih,

13

Merhemic, Fadil, 122

Mesic,

р о р

37

Mesic. Stipe, 179

Mestrovic. Ivan. 121, 128. 133. 134.

135

Morgan, 141

Muftic, Fahra, 100

Muftici, 57

Muhamed a.s., 41, 194

Mujagic, dr Hamza, 163, 167, 170

Mujic, reis-ul-u1ema, 83

Mulabdic, Ferida, 77

Musovic, Osman-kapetan,

21

Nametak, dr Fehim, 163,

170

Nietzsche, 97

NikoYic. Savo 64

Niksic, dr Ante, 122

Niksic, Dunja, 122

Niksic, Т а t ј а п а 122

Numic, DerYis. 89

Nusic, B r a п i s 1 a v 90

ObrenoYic, knez Mi1os, 10

Pandza, Muhamed, 38

Р а р а

Ivan Р а У а о 194

Р а р а Pav1e (15. st.), 13

Р а р о A l Ь e r t 121

Parezanin, Ratko, 128

PasiCi, 12

Pave1ic,

А п t е

81, 82, 92, 135

Pavlinic. Vlado, 52

Р е ј а п о У i с

Mirko, 172

PeliYan. Jure. 187

Perinovic, dr Davor, 155, 186

Pernar, Ivan 121

Pertev-pasa, 74

Peselj, dr Branko, 79, 135,

Princip, Slobodan Se1jo, 91

Prnjatovici,

71

Pucar, Duro, 89, 96, 99, 100

Puljic, monsinjor, Vinko, 194

P u r i Y a t г a Atif, 116

Radic, Stjepan, 197, 198

Radica,

B o g d a п

121

RankoYic, A1eksandar, 96, 116

Ratkovic, Ado1f 122

Rebac, Н а s а п 132

Reberski, Josip 122

Redzepasic, Basaga, 21

Renovica,

M i 1 e п k o

146

R e s u l Ь e g o v i c

Hasan-beg,

21

R i Ь a r Lo1a 47

Rizner, 92

RizYanbegoYic, A1i-pasa, 19, 20,

21 22

Rockefeller,141

Romain, Rolland, 47

Sadam, Husein, 168

Sancevic, Zdravko, 125

SaYojski, Duk, 14

Schaefer,

Н е п у

141

S c h o p e n h a u e г

97

Se1im

1 Javuz, 14, 16

Se1imoYic, Mesa,

181

Se1imoYiCi

57

Se1imovic, 44

SerdareYic, Izet, 223

Sijaric, Carni1 181

Sinan, Kodza, 55, 74

Suares, 153, 164

Sunara, Vasi1ije, 77

Sut1ic, Vanja, 219

Sabic, Sa1im, 155, 161, 162, 166,

167

Sahinovic, Medzid, 122

Sahinpasic, Hamdija, 44

Santic, Aleksa, 137

Sarac, genera1

D z e ш a 1

145, 146

Sarac,

Z a i ш

104

Sator, I Ь r o

95

Sernsekadic, muftija Mehmed, 36,

107

Soca, Ljubo 46

Su1jak, A1ija 121

TankoYic, Semso, 161

Tito, Josip, Broz, 82, 125, 101, 167,

194

Toller, 47

Tomanovic, 21

TomaseYic, Stjepan, 66, 67

Tornic, Manoj1o,

183

Topa1ovic, Zivko, 140

Torbar, Josip,

121

Tosic, Desimir, 172

Tosovic, Risto, 88

TosoviCi, 70

Trhu1j, Ahmet, 80

Tudman,

F г a n j o

136, 155, 167,

176 179 186 188 192 202

216

Tuhacevski, 48

238

BOSNJAK-

DIL

ZULFIKARPASIC

Tu1ic Himzo 217

Tur-A1i Ь е у , 13

U Ь i p a r i p ,

Gojko 146

Ug1janin dr Su1ejman 161 162

166

Ujevic Tin 97

Uze1ac general 178

Uzun Hasan 13

Vajner Slavisa 88

V е Ь е г N ш b e r t 93

Velagic Teufik 130

Zoranic Kasim 163

Zubic Rudi 121

Zulevic Besir 117

Z u l f i k a г p a s i c ,

Z ш n г e t a 39

Z u l f i k a г p a s i c Sefika 39

Z u l f i k a г p a s i c , Adi1

42 89 144

185 212 213 221 141

Z u l f i k a г p a f i c , Alija 40

Z u l f i k a г p a E i c , Arifa 39

Z u l f i k a г p a s i c , F a l 1 г a ,

39

Z u 1 f i k a г p a s i c , Fatima 39

Z u l f i k a г p a s i c , Hajrija 39


Hamijeta 39



Veselinov Zarko 92

Vojnovici 31

Vojvodic 53

Vuckovic Baza 122

Vukanovic Radovan 96 98

Vukmanovic Svetozar Tempo 82

86

Vukovic

Т о т о

43

Zildzic 125

Zimonjic vladika 79


H a s i Ь a 39

Z u l f i k a г p a s i c , Hasa 39

Z u l f i k a г p a s i c , Н i 1 m o

40


Husein-beg 31 34

Z u l f i k a г p a s i c , Sabrija 73 121

Z u l f i k a г p a s i c , Su1ejman 73

Z u l f i k a г p a s i c , S u l e j m a п - b e g

36

Zulfikarpasici 12 32

Zivkovic

Р е щ

144

806_Đilas, Milovan, Bošnjak Adil Zulfikarpašić, Bošnjački Institut, 1994

Documents

Transcript of 806_Đilas, Milovan, Bošnjak Adil Zulfikarpašić, Bošnjački Institut, 1994