8 – Rođen da Večno Živi (Pokajanje i Novo Rođenje) · „Jer je plata za grijeh smrt, a dar...

8 – Rođen da Večno Živi (Pokajanje i Novo Rođenje)

1

1

Tajna besmrtnosti.

2

Zemlja se tresla. Po celome gradu je snažno podrhtavanje rasprostiralo udarne talase. Poslovne zgrade su pale, kuće su se porušile. Bolnice, škole i crkve su bile uništene. To se dogodilo pre nekoliko godina kada je snažni zemljotres u Salvadoru smesta uništio oko 3.000 osoba. Na hiljade njih je ostalo bez domova. Dan i noć su spasioci radili na pronalaženju žrtava, ali su našli samo mali broj onih koji su još bili u životu. Posle četiri dana neprekidnog traženja je neko u ruševinama primetio delimično vidljivu ljudsku ruku. I na veliko čudo, ona je čak počela polako i da se pomera! Spasioci su odmah počeli da iskopavaju oko nje. Uzelo im je četiri sata da iz ruševina izvuku jednog čoveka srednjih godina. On je još bio živ. Četiri dana je preživeo bez hrane, i bez vode. Odmah je bio prenesen u bolnicu. I dok se tamo nalazio, pitali su ga kako je mogao da preživi pod tako začuđujuće teškim okolnostima. Na to je on odgovorio: „Ja sam hteo da živim. Borio sam se za vazduh, jer nisam hteo da umrem. Verovao sam da je pomoć bila na putu.”

3

Mi smo rođeni sa željom da živimo. I kao ljudska bića, mi smo povezani našom zajedničkom željom da živimo.

4

Kada se neki ljudski životi nađu u opasnosti, ostali ljudi preduzimaju neverovatne herojske podvige da bi ih spasli. To se, na primer, događa kad se dete nađe zatvoreno u kući koja gori. Ili ako se putnici na onesposobljenom brodu nađu na otvorenom moru.


2

5

Ili kad se neko penje uz planisku liticu, pa se nađe u opasnosti iz koje ne može sam da se izvuče. Ili u slučaju žrtava zatrpanih u ruševinama zemljotresa. Kada se neki ljudi nađu u životnoj opasnosti, drugi žrtvuju svoje živote da bi ih spasli.

6

Pa ipak, istina je da niko od nas ne voli da misli da je u opasnosti. Nažalost, svi smo mi u opasnosti. I ne samo to, svi smo mi osuđeni na smrt.

7

(Tekst: Rimljanima 6:23) Biblija kaže da je „plata za grijeh smrt, a dar Božij je život vječni u Hristu Isusu Gospodu našemu.” Rimljanima 6:23. Greh je otrovan, i smrtan.

8

Zašto je greh tako smtonosan? Zato što nas on razdvaja od Izvora svega života, to jest, od Boga, našega Tvorca.

9

(Tekst: Isaija 59:2) Prorok Isaija kaže: „Bezakonja vaša rastaviše vas s Bogom vašim.” Isaija 59:2. Bog je izvor svega života. Kada su Adam i Eva zgrešili, proces njihovog umiranja je odmah otpočeo. Svi smo mi grešnici i, kao takvi, mi smo osuđeni na smrt.

10

(Tekst: Rimljanima 5:12) „Zato kao što kroz jednog čovjeka dođe na svijet grijeh, i kroz grijeh smrt,


3

11

i tako smrt uđe u sve ljude, jer svi sagriješiše.” Rimljanima 5:12.

12

(Tekst: Rimljanima 3:23) „Jer svi sagriješiše i izgubili su slavu Božiju.” Rimljanima 3:23.

13

(Tekst: Rimljanima 3:10-12) „...Nijednoga nema pravedna;

14

nijednoga nema razumna, i nijednoga koji traži Boga.

15

Svi se ukloniše ... nema ga koji čini dobro, nema nijednoga ciglog.” Rimljanima 3:10-12.

16

Naši praroditelji, Adam i Eva, su se vlastitim izborom odvojili od Boga, odlučivši da Ga ne poslušaju, već da slede svoj put.

17

Zbog svog greha je Adam morao da umre. To je sudbina celog njegovog potomstva, uključujući tu i nas. Tužna vest je da smo svi mi zbog toga osuđeni na smrt, osim ako nas neko ne izbavi. Međutim, radosna vest je da je Neko to već učino!


4

18

(Tekst: Efescima 2:8, 9) „Jer ste blagodaću spaseni kroz vjeru; i to nije od vas, dar je Božij.

19

Ne od djela, da se niko ne pohvali.” Efescima 2:8, 9. Tačno! Svi smo mi zgrešili! Mi treba da smo svesni toga!

20

Osoba koja boluje od smrtne bolesti će od nje i da umre, ako ne prizna svoj problem i ne potraži neku pomoć, kao na primer, medicinsku. Potrebno je da smo svesni našeg izgubljenog stanja. Isto tako je važno da znamo da postoji rešenje za njega!

21

(Tekst: Rimljanima 6:23) „Jer je plata za grijeh smrt, a dar Božij je život vječni u Hristu Isusu Gospodu našemu.” Rimljanima 6:23.

22

Spasenje je dar. Mi ga ne zaslužujemo. Mi ga ne možemo zaraditi dobrim delima. Ne možemo da ga kupimo nikakvom cenom. Pa ipak, mnogi veruju da posredstvom dobrih dela ljudska bića mogu da zarade, ili zasluže, oproštenje greha. Neki čak idu i tako daleko da neobičnim delima muče sebe, u nadi da zadobiju od Boga željene povlastice.

23

Neki ljudi su, u tu svrhu, voljni da sede ili hodaju po šiljastim ekserima.


5

24

Drugi bičevanjem ranjavaju svoja tela. Treći hodaju sputani u lancima, ili probadaju sebe oštrim kukama.

25

Četvrti, u potrazi za posebnim duhovnim iskustvom ili samopopravljanjem, hodaju po vrelom ugljevlju.

26

Peti, građenjem hramova i hranjenjem takozvanih svetih ljudi, misle da zadobiju neke zasluge za budući život.

27

Šesti misle da se zadobijanje Božije naklonosti može postići hodočasnim putovanjem u Meku, ili umiranjem u odbrani svoje vere. I tako dalje…. Zaista, religija mnogih je religija dobrih dela, to jest, činiti više dobrih dela nego loših.

28

Mnogi Hrišćani nesvesno čine isto tako. Oni idu u crkvu, daju darove, i povode se za biblijskim zlatnim pravilom, misleći da tako zadobijaju Božije povlastice i zaslužuju večni život. Međutim, da li je to moguće?

29

Da li je čovek u stanju da, posredstvom neke vrste sebi nametnute fizičke kazne, umne agonije, ili ljubaznih dela, podmiti Boga za oproštaj od greha i zadobijanje večnoga života?

30

(Tekst: Efescima 2:8, 9) Biblija kaže: „Jer ste blagodaću spaseni kroz vjeru; i to nije od vas, dar je Božij.


6

31

Ne od djela, da se niko ne pohvali.” Efescima 2:8, 9.

32

Našim vlastitim delima ne možemo sebe da spasemo. Mi zavisimo od Božije milosti, kao i od Njegove ljubavi i dobrote prema nama, a to su besplatni darovi.

33

Zašto je silni Bog koji vlada svemirom zainteresovan za ljude na ovoj planeti? Zašto nije On sebičnog, pobunjenog čoveka jednostavno prepustio patnji kao posledici greha?

34

(Tekst: 1. Jovanova 4:8) Odgovor se nalazi u 1. Jovanovoj poslanici, gde kaže: „Bog je ljubav.” 1. Jovanova 4:8. Možda si i ti roditelj, i imaš decu.

35

Možda ti iz ličnog iskustva znaš da male bebe ponekad postanu nemirne i počnu da plaču, čak i u ponoć. Onda ti činiš sve što možeš da popraviš situaciju, ali bez uspeha. Hodaš po sobi sa bebom u rukama, pevaš joj pesmu, postupiš po savetu prijatelja ili članova porodice, međutim, beba i dalje plače. A sada da ti postavim jedno pitanje: Da li u takvom slučaju ikad pomisliš da ostaviš bebu da pati ili da je daš nekom drugom, pogotovo ako te je beba umorila ili ako je ona dugo bolesna?

36

Ne? Zašto? Zato što tu malu bespomoćnu bebu voliš čak i više, i žališ je, ako ona boluje i pati. Božija deca na ovoj planeti Zemlji su bolesna od greha, pa boli i patnje koje ona moraju da snose doprinose da ih Bog još više voli i žali.


7

37

Bog je takav! On nikad nije ni pomislio da nas ostavi same da patimo,

38

niti da beznadežno umremo kao rezultat naše pobune!

39

(Tekst: 2. Petrova 3:9) Biblija kaže: „Gospod ... nas trpi, jer neće da ko pogine, nego svi da dođu u pokajanje.” 2. Petrova 3:9.

40

Bez obzira koliko si dobar, ili loš, Bog te ljubi i želi da te spase. On neće da ti umreš.

41

Sa druge strane, mi zaista zaslužujemo smrt. A pošto je Bog pravedan, zahtevi prekršenog zakona moraju da se podmire.

42

Čak ni ovozemaljske vlasti ne mogu dugo da traju ako tolerišu bezakonje. Prema tome, ni Bog ne može da toleriše prestupanje Njegovog zakona, bez ikakve kazne i posledice.

43

Iako je Bog pun ljubavi, On je, u isto vreme, i pravičan. Na Sinajskoj Gori je On Sebe ovako pretstavio:


8

44

(Tekst: 2. Mojsijeva 34:6, 7) „Gospod, Gospod, Bog milostiv, žalostiv, spor na gnjev i obilan milosrđem i istinom.

45

Koji čuva milost tisućama, prašta bezakonja i nepravde i grijehe, koji ne pravda krivoga.” 2. Mojsijeva 34:6, 7. Pravedni Bog, pun ljubavi, je pronašao način da nas spase, i da u isto vreme ostane pravedan.

46

On je pronašao savršenu Zamenu da umre umesto nas, i tako otplati kaznu za naše grehe, da bi smo mi mogli večno da živimo. Jovan, koji je bio Hristov omiljeni učenik, je to ovako objasnio:

47

(Tekst: Jovan 3:16) „Jer Bogu tako omilje svijet da je i Sina svojega Jedinorodnoga dao,

48

da nijedan koji ga vjeruje ne pogine, nego da ima život vječni.” Jovan 3:16.

49

Isus je došao na ovu zemlju da živi kao čovek. Kao i sva druga ljudska bića, i On je bio izložen problemima i iskušenjima, ali je živeo životom savršene poslušnosti. Isus nije bio samo naš primer savršenog čoveka. On je još bio i Bog koji nas je stvorio, a čiji smo zakon mi prestupili. Stoga je On na Sebe uzeo našu krivicu, i krivicu svake osobe koja je ikad živela na ovoj zemlji, i umro je na krstu za sve nas.


9

50

(Tekst: Rimljanima 5:19) Apostol Pavle je zapisao: „Jer kao što neposlušanjem jednoga čovjeka postaše mnogi grješni,

51

tako će i poslušanjem jednoga biti mnogi pravedni.” Rimljanima 5:19. Bogu hvala da Sveto Pismo ne otkriva samo da smo mi grešnici, već otkriva i to da postoji jedan divni Spasitelj!

52

Posredstvom simbola i ceremonija vršenih u svetinji su Izrailjci, kao izabrani Božiji narod, imali svakodnevnu priliku da posmatraju ilustracije Božijeg plana spasenja za palog čoveka. Svakodnevne žrtve tamo prinošene su trebale da potsećaju Božiji narod na dolazećeg Oslobodioca koji je trebao da umre za njihove grehe, da bi mogao da ih povrati k Sebi.

53

Osoba koja je zgrešila je trebala da dođe u svetinju i sa sobom donese životinju za žrtvu. Zatim je trebala da položi svoje ruke na glavu te životinje i ispovedi svoje grehe. Potom je morala nožem da zakolje tu nevinu životinju, što je simbolički trebalo da znači da su njeni gresi prouzrokovali smrt te životinje. Prilično neugodno, zar ne?

54

Međutim, zamisli koliko je neprijatna bila Isusov smrt na krstu Golgote, kao plata za naše grehe! Žrtve u svetinji Izrailjaca su samo ukazivale na nevino Jagnje Božije koje je trebalo da umre za grehe svih nas.

55

(Tekst: Jovan 1:29) Isus je bio istinska žrtva. Kada je Isus došao kod Jovana Krstitelja da se krsti, ovaj je rekao: „Gle, Jagnje Božije koje uze na se grijehe svijeta.” Jovan 1:29. Isus je bio nevino Jagnje!


10

56

(Tekst: 1. Petrova 2:22) Prema Bibliji, On je bio jedini „koji grijeha ne učini, niti se nađe prijevara u ustima njegovijem.” 1. Petrova 2:22. Mada je bio nedužan, Isusa su bičevali, izrugivali, i osudili na smrt raspećem, a koje je bilo najgora vrsta kažnjavanja.

57

On je mogao da se suprotstavi takvoj sudbini. Mogao je Sebe da oslobodi i da pobegne. Ali je On namerno izabrao da umre za tvoje grehe i moje. Bog je Isusa opteretio gresima celoga sveta.

58

(Tekst: Matej 27:46) Na krstu je Isus uzviknuo: „Bože moj! Bože moj! zašto si me ostavio?” Matej 27:46. On je lično osetio strahovito razdvajanje od Boga koje greh prouzrokuje. Ta agonija razdvajanja od Svoga Oca je Njemu bila nepodnošljiva. I ona Mu je slomila srce.

59

(Tekst: Marko 15:31) Gomila se rugala Njemu, vičući: „Drugome pomože, a sebi ne može pomoći.” Marko 15:31. To je bila istina! On nije mogao Sebi da pomogne, i u isto vreme da spase druge.

60

Zbog prekršenog zakona je ljudska rasa postala izgubljena, pa se Isus saglasio da za nju plati cenu kazne. Božija ljubav prema čoveku je bila tako velika, da je On dao Sina Svojega da umre umesto čoveka, da bi ga povratio u Svoju familiju.

61

S Isusom se postupalo kako mi to zaslužujemo, da bi se prema nama postupalo kako On to zaslužuje. On je bio osuđen na smrt za naše grehe, da bi mi živeli Njegov život. Na taj način je Bog bio u stanju da nam udeli večni život, i u isto vreme ostane pravedan. To je za nas Bog učinio kroz Hrista, a ne zbog naših dobrih dela!


11

62

(Tekst: Efescima 2:8) Apostol Pavle, koji je propovedao neznabošcima, je rekao: „Jer ste blagodaću spaseni kroz vjeru; i to nije od vas, dar je Božij.” Efescima 2:8. Ta vera je suština spasenja.

63

Kada je filibljanski tamničar upitao Pavla šta mu treba činiti da se spase, ovaj mu je odgovorio:

64

(Tekst: Djela 16:31) „Vjeruj Gospoda Isusa Hrista i spašćeš se ti i sav dom tvoj.” Djela 16:31.

65

Nije dovoljno samo verovati da je Isus jednom živeo na ovoj zemlji. To nije spasavajuća vera. U pitanju su mnogo važnije stvari.

66

(Tekst: Jakovljeva 2:19) Biblija kaže da „i đavoli vjeruju, i dršću.” Jakovljeva 2:19.

67

Vera u Isusa podrazumeva i više od priznanja da je On umro na krstu pre otprilike 2.000 godina. Biblija kaže sledeće:

68

(Tekst: Priče 3:5, 6) „Uzdaj se u Gospoda svijem srcem svojim, a na svoj razum ne oslanjaj se.


12

69

I na svijem putevima svojim imaj ga na umu, i On će upravljati staze tvoje.” Priče 3:5, 6. Imati poverenje u Isusa podrazumeva predati Mu naše srce, naš um, i naše puteve.

70

To isto uključuje da nas Njegova žrtva na Golgoti spasava, a ne naša dela.

71

Slava pripada Bogu! Spasenje je milost sa Božije strane, i vera sa naše strane. Mi treba Bogu potpuno da se poverimo i da mu prepustimo kontrolu nad našim životima.

72

Neki prikazuju zadobijanje spasenja kao nešto teško i komplikovano, dok je ono, zapravo, vrlo jednostavno. Postoji jedno važno pitanje na koje i mi treba da znamo odgovor. To je isto pitanje kao i ono koje je jedne tamne noći u Filibi tamničar uputio Pavlu i Sili, a koje glasi:

73

(Tekst: Djela 16:30) „Šta mi treba činiti da se spasem?” Djela 16:30. Postoje četiri činjenice u Bibliji koje daju odgovor na to pitanje, a to su:

74

(Tekst: Efescima 2:8, 9) ČINJENICA #1: Spasenje je besplatni dar. „Jer ste blagodaću spaseni kroz vjeru; i to nije od vas, dar je Božij. Ne od djela, da se niko ne pohvali.” Efescima 2:8, 9. A sada da postavimo ovo putanje: „Zašto je spasenje besplatni dar?” Iznalaženje dotičnog razloga nas vodi ka drugoj činjenici.


13

75

(Tekst: Rimljanima 3:23) ČINJENICA #2: Svi smo mi zgrešili. Rimljanima 3:23 kaže: „Jer svi sagriješiše i izgubili su slavu Božiju.”

76

Da uzmem sebe za primer. To znači da ja ne zaslužujem taj dar, odnosno spasenje. Ja sam zgrešio. Ako spasenje zavisi od moje dobrote, ja nisam u stanju da ga zaradim. Dakle, zbog toga spasenje mora da bude besplatni dar jer ga ja ne mogu ni zaslužiti, ni zaraditi.

77

(Tekst: Rimljanima 6:23) ČINJENICA #3: Problem: Greh znači smrt. Rimljanima 6:23 kaže da je „ plata za grijeh smrt”. Ja sam grešnik, i stoga zaslužujem smrt. Moj greh me razdvaja od Boga koji je Izvor svega života. Ono što ja zaista zaslužujem je večna smrt i propast. Ali hvala Bogu da On ima rešenje za to!

78

(Tekst: Rimljanima 5:8) ČINJENICA #4: Rešenje: Isus je za nas umro. Rimljanima 5:8 kaže: „Ali Bog pokazuje svoju ljubav k nama što Hristos još kad bijasmo grješnici umrije za nas.” Zar to nije divno? Isus je umro za mene, grešnika. Prijatelju, On je i za tebe umro!

79

To su četiri jednostavne činjenice. Da ih sada ukratko ponovimo:

80

1. Spasenje je besplatni dar.


14

81

2. Svi smo mi zgrešili.

82

3. Problem: Greh nam donosi smrt.

83

4. Rešenje: Isus je za nas umro, i ako Ga prihvatimo kao Spasitelja, On nam nudi večni život.

84

Isus je umro za nas dok smo još bili grešnici. Zar da Ga ne volimo zbog toga? Zar da Ga ne volimo što je umro za tvoje grehe i moje? Zar da Ga ne volimo što nam nudi besplatni dar spasenja? Možda se sada pitaš: „Kako mogu ja da primim taj besplatni dar?”

85

(Tekst: Otkrivenje 3:20) Na to Biblija daje odgovor u Otkrivenju 3:20. Isus tamo kaže: „Evo stojim na vratima i kucam.” Šta ćeš ti da uradiš ako sa darom večnoga života Isus stoji pred tvojim vratima i kuca? Hoćeš li da Mu otvoriš vrata i pozoveš Ga unutra, ili ćeš Ga ostaviti napolju?

86

Normalno, ti otvaraš svoja vrata i primaš Isusa unutra! Primanjem Isusa mi primamo Njegov dar večnoga života. To je tako jednostavno. Isus hoće da zaposedne naše živote. Mi to Njemu omogućavamo kada Mu otvorimo vrata našega srca i pozovemo Ga unutra, kada se predamo Njegovoj Reči i Njegovoj volji, i kad prihvatimo Njegovu ponudu.


15

87

Na taj način mi primamo taj besplatni dar. Jednostavno treba odlučno da kažemo: „Hvala Ti, Isuse, za taj dar! Uđi u moj život i u moje srce, i preuzmi kontrolu na njima.” Kad Isusu dozvolimo da uđe u naše živote, mi Ga primamo kao Prijatelja, Spasitelja, Učitelja i Gospodara.

88

Kada mi otvorimo naša srca Isusu, onda se dogode dva važna događaja:

89

(Tekst: 1. Jovanova 1:9) Prvo: Mi priznajemo naše grehe i primamo Njegovo oproštenje. U 1. Jovanovoj 1:9 stoji zapisano: „Ako priznajemo grijehe svoje, vjeran je i pravedan da nam oprosti grijehe naše,

90

i očisti nas od svake nepravde.” 1. Jovanova 1:9. To je zaista divno obećanje!

91

Mi smemo da dođemo k Isusu i da primimo taj besplatni dar spasenja, bez obzira šta smo ranije učinili, gde smo bili, i kakvim smo životom živeli. To važi i za najgoreg grešnika. Kada priznamo naše grehe Isusu, onda nam On daje potpuni oproštaj.

92

Pojedinačno gledano – možda si ti neki greh već priznao Bogu, ali te još uvek grize savest za njega i osećaš krivicu. Možda misliš da je tvoj greh suviše veliki da bi ga Bog mogao oprostiti. Ali kad Bog nešto kaže, onda je to tako! Mi moramo da verujemo u Njegovu Reč!

93

(Tekst: 1. Jovanova 5:10) „Koji vjeruje Sina Božijega ima svjedočanstvo u sebi;


16

94

koji ne vjeruje Bogu, načinio ga je lažom,

95

jer ne vjerova svjedočanstvu koje svjedoči Bog za Sina svojega.” 1. Jovanova 5:10. Kad Isus obeća da će oprostiti naše grehe i otkloniti našu krivicu, onda je On spreman da to zaista i učini.

96

Isus oprašta grehe i zaboravlja ih, pa stoga i mi treba da ih zaboravimo!

97

(Tekst: Djela 3:19) U Djelima 3:19 stoji zapisano da je apostol Petar rekao: „Pokajte se, dakle, i obratite se da se očistite od grijeha svojijeh.”

98

Dakle, da ponovimo: Kad dođemo k Isusu da primimo Njegov besplatni dar spasenja, mi Ga pozivamo u naše živote. Onda nam On oprašta naše priznate grehe i od njih nas očišćava Svojom dragocenom krvlju prolivenom na krstu Golgote. Prijatelju moj, zar to nije divna stvar? Zar da našega Spasitelja ne ljubimo zbog toga za uzvrat? Kada Isusa pozovemo u naše živote, još nešto važno se s nama dogodi.

99

Drugo: Isus nam daje moć da pobedimo naše grehe, da postanemo uvek više sličniji Njemu, i da hodimo Njegovim stopama. Na primer onda: Lopov više neće da krade. Lažov više neće da laže. Pijanica višeće da ne pije. I tako dalje.


17

100

(Tekst: Jovan 1:12) Kod Jovana 1:12 stoji zapisano: „A koji ga primiše dade im vlast da budu sinovi Božiji,

101

koji vjeruju u ime njegovo.” Isus nam daje silu da postanemo Njegova deca – sinovi i ćerke. Sotona više ne može sa nama da upravlja. Više nismo deca tame.

102

Isus nam daje silu da hodimo Njegovim stopama. Verom u Njega i prihvatanjem Njegovog spasenja nam On daje silu da budemo pobednici nad grehom.

103

Pošto primimo Njegov dar, još postoji mogućnost da posrnemo i padnemo. Ali On je voljan da nam ponovo oprosti, i da nam da silu da duhovo rastemo i napredujemo, da bi pobedili greh i postali Njemu slični. Taj proces rastenja se postiže posredstvom vere, poverenja i pouzdanja u Isusa, našega Spasitelja. Nećemo biti savršeni, ali ćemo biti oprošteni. Sotona više neće gospodariti nad nama. Isus će biti naš Gospodar.

104

Dakle, da ponovimo, kad Isus zakuca na vrata našega srca i mi Mu otvorimo vrata i pozovemo Ga unutra, On će ući, oprostiće nam naše grehe, i očistiće nas od njih. Pored toga, On će nam dati silu da se promenimo i zadobijemo pobedu nad grehom, kao i da postanemo slični Njemu.

105

I kad Isus u nama boravi, onda možemo da budemo sigurni da imamo život večni. Da li si to već ranije čuo? Ne treba stalno da se brinemo da li smo mi spašeni, i da li ćemo živeti večno sa Isusom. Biblija kaže:


18

106

(Tekst: 1. Jovanova 5:12, 13) „Ko ima Sina Božijega ima život; ko nema Sina Božijega nema života.

107

Ovo pisah vama koji vjerujete u ime Sina Božijega,

108

da znate da imate život vječni.” 1. Jovanova 5:12, 13.

109

Isus hoće još sada da znamo da imamo život večni. To saznajemo kada Ga pozovemo u naša srca i primimo osiguranje spasenja. Isus svima upućuje poziv i želi da

110

(Tekst: Jovan 3:16) „…nijedan koji ga vjeruje ne pogine, nego da ima život vječni.” Jovan 3:16. Možda se ti osećaš beznadežno grešan, ali to nije tačno! Bog može najneverovatniju situaciju da preokrene u pobedu. Nijedan život nije tako okoreli, nijedan greh tako veliki, da Isus ne može da oprosti!

111

31. decembra, 1995. godine je Džon Klensi (engl. John Clancy) jedan iskusni vatrogasac u Njujorku, poveo svoju brigadu u jednu lošu eriju da ugase požar koji je izbio u nekoj napuštenoj zgradi sa praznim stanovima. I dok je tamo vatra nekontrolisano buktala, vatrogasci su se brinuli da li ima još neke preostale osobe u toj zgradi. U njoj su, zapravo, privremeno sklonište nalazile samo skitnice, drogiranti, alkoholičari i prostitutke. Uprkos tome, Klensi je sa svojim kolegama odlučio da uđe u taj vatreni pakao, i da istraži i vidi da li je nekome bila potrebna pomoć i spasavanje.


19

Zgrada je bila puna dima, pa je vidljivost bila minimalna. Vatrogasci su rizikovali svoje živote da spasu beskućnike koji bi se tamo našli. Iznenada se svod sa drugog sprata srušio i zatrpao Džona Klensija. Njegove kolege su u žurbi nastojale da ga izbave i iznesu napolje, ali kada su to konačno uspele, za nega je već bilo suviše kasno. Njegovo telo je tako izgorelo, da se on nije mogao ni prepoznati. Za sobom je ostavio ženu koja je bila šest meseci trudna, kao i budućnost koju su oni zajedno planirali. Džon Klensi je verovao u vrednost svačijeg života. Bio je voljan da rizikuje svoj život da bi spasio nekog ko bi još bio možda u toj upaljenoj zgradi. On je ostavio sigurnost svoga vlastitog doma da bi iz požara spasio žrtve, i tako je on izgubio svoj vlastiti život. Njegova odanost svome pozivu ga je koštala života. Kasnije su istraživači saznali da je požar bio namerno podmetnut od strane Edvina Smita (engl. Edwin Smith), koji je bio jedan od tih beskućnika. Dakle, Džon Klensi je izgubio svoj život pokušavajući da spase nekoga koji je taj požar prouzrokovao. On je umro za zlonamernog podmetača požara. Kakav je to primer Isusa Hrista!

112

Isus je isto ostavio za sobom sigurnost Svoga nebeskog doma da bi se zagnjurio u besni plameni pakao na ovome svetu. Kao naš Spasitelj je On visio na krstu dok Mu plamen greha nije oduzeo život. Taj greh nije bio Njegov, već naš. Mi smo voljno zgrešili. Mi smo ovaj svet zapalili našim besnim temperamentom, našom neiskrenošću, pohotljivošću, požudom, pohlepom, nemoralom, našim lažima. Hristos je umro za nas, da bi mi imali večni život. On je na krstu iskusio plamen greha, da mi ne bi morali da umremo na kraju sveta kad On dođe da izgori sav greh. Danas Isus čezne da i tebi osigura večni život.

113

Isus sluša i čeka. Danas otvori svoje srce i pozovi Ga unutra da On postane Spasitelj i Gospodar tvog života. On čeka! On sluša! Jednu stvar On ne može da učini, a to je da te primora da Mu otvoriš vrata tvog srca. Svima nama On daje slobodu izbora. Mi jedino možemo da Mu otvorimo vrata iznutra! Ako Mu otvorimo vrata, On će rado da uđe.


20

Prijatelju, hoćeš li i ti to sada da učiniš? Ne oklevaj! Otvori sada svoje srce Isusu!

114

Da li ima nečega u tvom srcu što te sprečava da Isusu dopustiš da postane Spasitelj i Gospodar tvog života? Da li ti se isplati da se toga držiš po cenu gubljenja večnoga života? Danas predaj sve Isusu, i od Njega primi dar spasenja i oproštenja greha.

115

A sada pognimo naše glave za molitvu. „Oče naš nebeski, hvala Ti za dar Isusa Hista. Hvala Ti što si bio voljan da ovom pobunjenom svetu pružiš taj najveći dar neba, a čije važnosti mnogi još nisu ni svesni. Gospode, danas smo u vezi sa Tobom doneli neke odluke. Zahvaljujem Ti se ako je čitalac odlučio da Te prihvati kao svog ličnog Spasitelja od greha. Sa oproštajem greha mu još podari mir i radost. Ogradi ga Tvojom ljubavlju dok duhovno raste i napreduje u poznaju Tvoje volje za njegov život. Hvala ti za Tvoje strpljenje i milost prema nama. Pomogni nam da Ti budemo i ostanemo verni do kraja. Daruj nam snagu da uz Tvoju pomoć sprovedemo u delo ovde donete odluke. Promeni naše živote i srca, i načini nas više Tebi sličnim. Blagoslovi nas i zaštiti nas Tvojom silom odozgo. Sa ljubavlju Ti se za sve zahvaljujemo u ime Isusa Hrista, Amin.”

8 – Rođen da Večno Živi (Pokajanje i Novo Rođenje) · „Jer je plata za grijeh smrt, a dar...

Documents

Transcript of 8 – Rođen da Večno Živi (Pokajanje i Novo Rođenje) · „Jer je plata za grijeh smrt, a dar...