„Standardi životne sredine na nivou preduzeća“

Ime i Prezime: Sanja Milovanović

Nikola Milić

Studije: Operacioni menadžment

Predmet: “Ekološki menadžment i ISO 14000”FAKULTET ORGANIZACIONIH NAUKA, BEOGRAD, JOVE ILIĆA 154

Rezime: U ovom radu su izloženi standardi iz serija ISO 14000 i obaveza preduzeća da sprovode “zelenu politiku” kroz postulate ovih standarda .

Ključne reči : STANDARDI, ZELENA POLITIKA , ISO 14000

Abstract: This paper describes a series of standards ISO 14000 and the companies’ obligations to implement “green policy” through the principles of these standards.

Keywords: STANDARDS, GREEN POLITICS, ISO 14000

Jul 2012.

SADRŽAJ:

1. UVOD...................................................................................................... 3

2. STANDARD ISO 14000................................................................................4

2.1. ISO 14001-SISTEM UPRAVLJANJA ZAŠTITOM ŽIVOTNE SREDINE...............8

2.1.2 ISO 14010, ISO 14011 I ISO 14012-VODIČI ZA EKOLOŠKU REVIZIJU......................................................................................................10

2.1.3 ISO 14020 - EKOLOŠKE OZNAKE I DEKLARACIJE.........10

2.1.4 ISO 14031 i ISO 14032 - SISTEMI UPRAVLJANJA ZASTITOM ŽIVOTNE SREDINE..............................................................12

2.1.5 ISO 14040 - SERIJA STANDARDA O OCENJIVANJU ŽIVOTNOG CIKLUSA................................................................................12

2.1.6 ISO 14050 - TERMINI I DEFINICIJE....................................12

2.1.7 ZAJEDNIČKE KARAKTERISTIKE ZA SERIJU STANDARDA ISO 14000...........................................................................12

2.1.8 ISO 9000 - SERIJA SISTEMA MENADŽMENTA KVALITETA................................................................................................15

3. ZAKLJUČAK.........................................................................................16

4. LITERATURA........................................................................................17

UVOD – Zaštita životne sredine

2

 

Životna sredina je okolina u kojoj organizacija radi, uključujući vazduh, vodu, zemljište, prirodne resurse, floru, faunu, ljude i njihove međusobne odnose (JUS ISO 14001). Zaštita životne sredine podrazumeva skup različitih postupaka i mera koji sprečavaju ugrožavanje životne sredine s ciljem očuvanja biološke ravnoteže. Napredovanjem tehnologije i industrije, zagadjenje životne okoline je postalo sve intenzivnije, a posledice se osećaju godinama unazad. Svest o posledicama zagadjenja je prisutna, ali ne u potrebnoj meri da bi zagadjivači smanjili emisije štetnih materija i racionalnije koristili resurse.

U razvijenijim zemljama, očuvanje životne sredine se postiže sprovođenjem zakona i obaveznih standarda,kao i konstantnim pritiskom civilnog društva na interesne grupe. Ekološka odbrana, dakle, predstavlja trajnu obavezu svih članova društva.Činjenica je da zdravlje, životna sredina i socijalni uslovi predstavljaju kompleks oblasti i problema koji su u stalnoj interakciji. Stoga svaki poremećaj ravnoteže životne sredine dovodi i do poremećaja u društvenim odnosima,.

Na kvalitet životne sredine utiču način na koji se koriste materijali, proizvodi i energija, kao i proizvodni procesi, proizvodi i usluge koji izlaze iz tih procesa. Zbog nedostatka efektivne kontrole nad ovim uticajima dolazi do gubitka prirodnih resursa, nestanka biljnih i životinjskih vrsta i staništa, degradacije kvaliteta vazduha, vode i zemljišta.Ekološki problemi današnjice izazivaju globalnu spiralu posledica,što svedoči o jedinstvu biocenoze.Emisija gasova u razvijenim ekonomijama dovodi do zastrašujućih globalnih konsekvenci,čak i do oružanih konflikata u zemljama pogođenim dezertifikacijom obradivog zemljišta (Darfur). Svetska zajednica je krajem sedamdesetih godina došla do zaključka da se čovekov opstanak i njegova civilizacija može i mora obezbediti putem održivog razvoja. Održivi razvoj predstavlja razvoj koji ne ugrožava biosferu - ekološki fundament opstanka naše civilizacije.Održivi razvoj se može efikasno sprovesti ukoliko se ovaj koncept na odgovarajući način ugradi u sve organizacione sisteme,kako kompanija,tako i same države.

Korporativni standardi životne sredine, a najpre serija standarda ISO 14000 ekološkog menadžmenta, stvoreni su za definisanje smernica u rešavanju globalnih ekoloških problema.

3

2. STANDARD ISO 14000

ISO 14001:2004 postavlja zahteve za sistem upravljanja životnom sredinom, a ISO14004:2004 daje opšte smernice za implementaciju sistema upravljanja životnom sredinom. Ostali standardi iz ove serije se odnose na specifične delove u okviru zaštite životne sredine kao na primer: označavanje, ocenjivanje performansi, analizu životnog ciklusa, komunikaciju i reviziju.

ISO 14001:2004 definiše zahteve za upravljanje zaštitom životne sredine. Ispunjavanje ovih zahteva je potrebno dokumentovati kako bi postojao dokaz o poštovanju standarda i o efikasnom radu u skladu sa standardom.

Sistem upravljanja životnom sredinom koji je u skladu sa ISO 14001:2004 je upravljački alat koji omogućava organizaciji bilo koje veličine da:

identifikuje i kontroliše uticaj svojih aktivnosti, proizvoda i usluga na životnu sredinu;

poboljša odnos prema životnoj sredini; implementira sistematski pristup kojim će postizati ciljeve koji se

odnose na zaštitu životne sredine i obezbedi dokaz da je postigla postavljene ciljeve.

Namera ovog standarda je da obezbedi okvir za strateški pristup organizacijama za kreiranje politike odnosa prema životnoj sredini, projektovanje aktivnosti koje ne štete životnoj sredini i njihovo uspešno sprovođenje.

ISO 14001:2004 daje generičke zahteve za sistem upravljanja životnom sredinom bez obzira na vrstu i veličinu organizacije koja ga uvodi. Zbog toga je ovaj standard primenljiv u velikom broju organizacija.

ISO 14001:2004 se može koristiti kao alat za postizanje internih ciljeva:

osiguranje menadžmentu da je uticaj preduzeća i njegovih poslovnih procesa na životnu sredinu pod kontrolom;

uverenje zaposlenima da se preduzeće u kome rade odgovorno odnosi prema životnoj sredini.

4

ISO 14001:2004 pomaže i u ostvarenju eksternih ciljeva:

uverava eksterne stejkholdere da preduzeće vodi brigu o životnoj sredini;

usklađuje poslovanje sa propisima iz oblasti životne sredine; podržava tvrdnje organizacije o odnosnu prema životnoj sredini; daje primer drugim organizacijama, poslovnim partnerima.

Uticaj standarda na ekološku politiku preduzeća obuhvata:- Određivanje smernica ekološke politike za preduzeće u celini. Smernice ekološke politike se poštuju na svim organizacionim nivoima kompanije. - Ekološka politika mora biti usmerena na smanjenje negativnih ekoloških posledica proizvodnje,imajući u vidu “ekološke” kapacitete postojeće tehnologije. - Utvrđivanje strateških i operativnih ekoloških ciljeva u okviru ekološkog programa preduzeća. Obaveza stalnog poboljšanja ekoloških karakteristika treba da se konkretizuje i definiše kroz dinamiku ostvarivanja svih ciljeva. - Utvrđivanje ekoloških mera u okviru ekoloških programa preduzeća. Mere moraju biti kvantitativno i vremenski definisane. - Uvođenje sistema ekomenadžmenta i njegovo usklađivanje sa već postojećim menadžment sistemom u preduzeću. - Formiranje ekološke deklaracije za javnost.

U grupu standarda koji se tiču zaštite životne sredine spadaju:

Oznaka ISOstandarda

Oznaka SRPS*standarda

Naziv standarda Status*

ISO 14001:2004

SRPS ISO14001:2005

Sistemi upravljanja zaštitom životne sredine - Zahtevi sa uputstvom za primenu

objavljen

ISO 14004:2004

SRPS ISO14004:2005

Sistemi upravljanja zaštitom životne sredine - Opšte smernice za principe, sisteme i tehnike podrške

objavljen

ISO 14010 Vodiči za ekološki audit - Opšti principi

ISO 14011 Vodiči za ekološki audit - Procedure audita - Audit sistema ekološkog menadžmenta

ISO 14012 Vodiči za ekološki audit - Kriterijumi kvalifikacija za ekološke auditore

ISO 14015:2001

SRPS ISO14015:2005

Upravljanje zaštitom životne sredine - Ocenjivanje zaštite životne sredine lokacija i organizacija (EASO)

objavljen

5

ISO 14020:1998

SRPS ISO14020:2003

Oznake i deklaracije o zaštiti životne sredine - Opšti principi objavlje

nISO 14021:1999

SRPS ISO14021:2004

Oznake i deklaracije o zaštiti životne sredine -Samodeklarišuće tvrdnje o zaštiti životne sredine (označavanje o zaštiti životne sredine tipa II)

objavljen

ISO 14022 Ekološke oznake i deklaracije - Ekološke tvrdnje o samodeklaraciji - Simboli

ISO 14023 Ekološke oznake i deklaracije - Ekološke tvrdnje o samodeklaraciji - Testiranje i verifikacija

ISO 14024:1999

SRPS ISO14024:2003

Oznake i deklaracije o zaštiti životne sredine -Označavanje o zaštiti životne sredine tipa I - Principi i procedure

objavljen

ISO 14025:2006

SRPS ISO14025:2007

Oznake i deklaracije o zaštiti životne sredine Deklaracija o zaštiti životne sredine tip III - Principi i procedure

objavljen

ISO 14031:1999

SRPS EN ISO14031:2005

Upravljanje zaštitom životne sredine - Vrednovanje učinka zaštite životne sredine - Smernice

objavljen

ISO 14032:1999

Upravljanje zaštitom životne sredine - Primeri vrednovanja učinka zaštite životne sredine (EPE)

ISO 14040:2006

SRPS ISO14040:2008

Upravljanje zaštitom životne sredine - Ocenjivanje životnog ciklusa - Principi i okvir

objavljen

ISO 14041 Procena životnog ciklusa - Analiza inventara

ISO 14042 SRPS ISO14042:2005

Upravljanje zaštitom životne sredine - Ocenjivanje životnog ciklusa - Ocenjivanje uticaja životnog ciklusa

objavljen

ISO 14043 Procena životnog ciklusa - Tumačenje

ISO 14044:2006

Upravljanje zaštitom životne sredine - Ocenjivanje životnog ciklusa - Zahtevi i uputstvo za primenu

ISO/TS14048:2002

SRPS ISO/TS14048:2006

Upravljanje zaštitom životne sredine - Ocenjivanje životnog ciklusa - Dokumentacioni format podataka

objavljen

ISO/TR 14049

SRPS ISO/TR14049:200

Upravljanje zaštitom životne sredine - Ocenjivanje životnog ciklusa - Primeri primene ISO 14041 u

objavljen

6

5 definisanju cilja i predmeta i analize inventara životnog ciklusa

ISO 14050:2002

SRPS ISO14050:2005

Upravljanje zaštitom životne sredine - Rečnik - Termini i definicije objavlje

nTR 14061:1998

Informacije pomoć šumarskim organizacijama u primeni standarda sistema upravljanja životnom sredinom ISO 14001 i ISO 14004

stavljenvan snage

ISO/TR14062:2002

SRPS ISO/TR14062:2005

Upravljanje zaštitom životne sredine - Uključivanje aspekata životne sredine u projektovanje i razvoj proizvoda

objavljen

ISO 14063 SRPS ISO14063:2008

Upravljanje zaštitom životne sredine - Komunikacije u oblasti zaštite životne sredine - Smernice i primeri

objavljen

ISO14064-1:2006

SRPS ISO14064-1:2007

Gasovi staklene bašte - Deo 1: Specifikacija za kvantitativno iskazivanje i izveštavanje o emisijama i uklanjanju gasova staklene bašte, sa uputstvom za primenu na nivou organizacije

objavljen

ISO14064-2:2006

SRPS ISO14064-2:2007

Gasovi staklene bašte - Deo 2: Specifikacija za kvantitativno iskazivanje, praćenje i izveštavanje o smanjenjima emisije ili povećanjima uklanjanja gasova staklene bašte, sa uputstvom za primenu na nivou projekta

objavljen

ISO14064-3:2006

SRPS ISO14064-3:2008

Gasovi staklene bašte - Deo 3: Specifikacija sa uputstvom za validaciju i verifikaciju tvrdnji o gasovima staklene bašte

objavljen

ISO 14065 SRPS ISO14065:2009

Gasovi staklene bašte - Zahetevi za verifikaciona i validaciona tela za gasove staklene bašte koji se koriste tokom akreditacije ili drugih oblika priznavanja

objavljen

ISO 9000:2005

Sistem menadžmenta kvaliteta - Osnovne postavke i rečnik

ISO 9001:2008

Sistem menadžmenta kvaliteta - Zahtevi

ISO 9004:2009

Sistem menadžmenta kvaliteta - Administrativno upravljanje kvalitetom i elementi sistema kvaliteta

7

ISO 19011:2002

SRPS ISO/IEC19011:2003

Uputstva za sprovodjenje audita sistema menadžmenta kvaliteta i/ili ekološkog menadžmenta - Uputstva za proveravanje sistema menadžmenta

objavljen

Prema tabeli, vidimo da su standardi podeljeni i obuhvataju sledeće oblasti: - Standardi koji se bave sistemima ekološkog upravljanja,- Standardi koji se bave ekološkim proveravanjem, - Standardi koji se bave ekološkim obeležavanjem, - Standardi koji se bave ocenjivanjem ekološkog učinka,- Standardi koji se bave ocenjivanjem životnog ciklusa.

Prve grupe ovih standarda nastale su 1996 godine, i to ISO 14001, ISO 14004 i ISO 14050. Odmah zatim, 2002 godine, prihvata se standard ISO 19011, koji se odnosi na reviziju sistema menadžmenta kvaliteta i sistema ekološkog menadžmenta. 2004 godine, prihvataju se korigovane verzije niza standarda ISO 14001, ISO 14004, a naredmih godina nižu se ostali standardi sa raznovrsnijim zahtevima za preduzeća.

2.1. ISO 14001 - SISTEM UPRAVLJANJA ZAŠTITOM ŽIVOTNE SREDINE

ISO 14001 definiše zahteve za upravljanje zaštitom životne sredine. Ispunjavanje ovih zahteva je potrebno dokumentovati kako bi postojao dokaz o poštovanju standarda i o efikasnom radu u skladu sa standardom.Sistemi upravljanja zaštitom životne sredine ISO 14001:2004 je upravljački alat koji omogućava organizaciji bilo koje veličine da:

identifikuje i kontroliše uticaj svojih aktivnosti, proizvoda i usluga na životnu sredinu,

poboljša odnos prema životnoj sredini,

8

implementira sistematski pristup kojim će postizati ciljeve koji se odnose na zaštitu životne sredine i obezbedi dokaz da je postigla postavljene ciljeve.

Implementacija Sistema upravljanja zaštitom životne sredine može se odnositi na čitavu kompaniju, jedan ogranak ili na samo jedan radni proces, a izbor uglavnom zavisi od potrebe kompanije.

Osnovni razlozi koji dovode do izražene potrebe za uvođenjem sistema zaštite životne sredine ISO 14001:2004 su:

neprestano zagađivanje životne sredine, strah od potpunog iscrpljenja prirodnih resursa, nedostatak organizovanog i sistematskog praćenja posledica

zagađenja, povećana zainteresovanost javnog mnjenja za očuvanjem životne

sredine, zakonska rešenja,posebni uslovi rada u ugroženim oblastima.

Koristi ISO 14001

Prednosti implementacije sistema zaštite životne sredine ISO 14001:

Smanjenje negativnih učinaka na životnu sredinu, Smanjenje rizika od ekoloških katastrofa, Povećanje sposobnosti brze i efikasne intervencije, Poboljšani ugled i stvaranje poverenja kod zajednice, Kompetitivna prednost, Pravna sigurnost zbog poštovanja zakona o zaštiti životne sredine, Lakše dobijanje ovlašćenja i dozvola od lokalnih i državnih vlasti, Poboljšanje vašeg ugleda i ugleda vašeg klijenta, Bolje korišćenje energije i zaštita voda, pažljivo biranje sirovina i

kontrolisanu reciklažu otpada, doprinosi smanjenju troškova i podiže vašu konkurentnost,

Smanjuje se vaš finansijski teret zbog reaktivnih upravljačkih strategija kao što su popravke, čišćenja, plaćanje kazni zbog kršenja zakona,

Poboljšava se kvalitet radnih mesta i moral zaposlenih, Otvaraju se nove mogućnosti zapošljavanja na tržištima gde je

važna ekološka proizvodnja,

9

Ekološki svesni klijenti poslovaće sa kompanijama poput vaše, jer ističe svoju obavezu prema očuvanju životne sredine.

2.1.2 ISO 14010, ISO 14011 I ISO 14012-VODIČ ZA EKOLOŠKU REVIZIJU

U standarde koji se tiču ekološke revizije spadaju sledeća tri: ISO 14010, ISO 14011 i ISO 14012 ,od kojih prvi ,ISO 14010, obuhvata sedam opštih principa koji su primenljivi za bilo koju vrstu ekološkog “audita“, a to su:

- Ciljevi i obim, koje definiše klijent ,odnosno organizacija za koju se radi ekološki audit.- Objektivnost, nezavisnost i kompetentnost, što znači da revizori moraju biti nepristrasni i ne sme doći do konflikta interesa. Revizori treba da poseduju znanje, kvalifikacije i iskustvo da bi ispunili svoje odgovornosti.- Očekivana profesionalna zaštita, predstavlja poverljivost informacija koje su dobijene u toku saradnje sa preduzećem, osim ako neku od informacija ne ododri klijent ili se to zakonom zahteva.

10

- Sistemske procedure, koje obezbedjuju da se audit obavlja na osnovu dokumentovanih i definisanih metodologija.- Kriterijumi, dokazi i rezultati revizora, treba da budu takvi da kompetentni revizori,koji rade nezavisno jedni od drugih, imaju slične rezultate. - Pouzdanost rezultata i zaključaka revizora, procene se zasnivaju na uzorcima informacija i zbog toga sadrže odredjeni nivo nesigurnosti.- Izveštavanje, predstavlja rezultate revizije koji se podnose u pismenom izveštaju.

Dalje,standardom ISO 14011 se definišu procedure za planiranje i obavljanje sistema revizije sistema ekološkog menadžmenta. On se usredsredjuje na tehničke aspekte obavljanja revizije, ali ne govori kako se ista razlikuje od drugih vrsta ekoloških revizija.Pored nedostataka koje ima ISO 14011, u skorijoj budućnosti postoji namera za osnivanjem potkomiteta, koji će biti odgovoran za razvoj standarda u okviru definisane oblasti, i za integraciju ISO 14010 i ISO 14011 u jedan standard. Kriterijumi kvalifikacija za ekološke revizore nalaze se u standardu ISO 14012..Ovaj standard postavlja kriterijume za revizore, a odnosi se na internacionalne i eksterne revizore.

2.1.3 ISO 14020 - EKOLOŠKE OZNAKE I DEKLARACIJE

Postoji šest standarda u grupi standarda za ekološko obeležavanje, a to su: ISO 14020, ISO 14021, ISO 14022, ISO 14023, ISO 14024 i ISO 14025. Serija ovih standarda objavljena je 1998. godine. Treba podvući da:

- Ekološke oznake i deklaracije obezbeđuju informacije o specifičnim ekološkim karakteristikama proizvoda i usluga,- ako se ekološke osobine smatraju važnom kupci mogu da koriste takve informacije za selekciju proizvoda ili usluga,- da će se povećati tržišni udeo preduzeća,ukoliko ekološke oznake ili deklaracije mogu da utiču na odluke o kupovini,- samim tim i konkurenti će unaprediti ekološke karakteristike proizvoda i usluga da bi imali slične ekološke potvrde.

ISO 14020 opisuje principe na kojima treba da se zasnivaju sve vrste ekoloških oznaka i deklaracija. To obeležavanje je usaglašeno sa principima koji treba da omoguće tačno, relevantno saopštavanje informacija koje može da se verifikuje.

ISO 14022 je vodič o odgovarajućem korišćenju simbola u ekološkoj deklaraciji. Ovaj standard omogućava da simboli u vezi sa deklaracijama ne mogu da imaju značenje koje je drugačije od onog koje je proizvođač odredio. U ovom standardu govori se o značenju simbola koji su opšte prihvaćeni kao oni koji predstavljaju ekološki prihvatljive proizvode, pri čemu je Mobiusov krug jedini takav simbol koji je uključen.

11

Slika 3. Mobiusov krug (slikano fotoaparatom i obrađeno u photo shop-u)ISO 14023 –Ovim standardom se implicira pomoć u vezi sa metodologijama verifikacije.

ISO 14024 predstavlja vodeći standard o principima i procedurama tipa I. Odnosi se na programe ekološkog obeležavanja sa više kriterijuma. Cilj je da se korisnicima i akcionarima obezbedi dokument koji će osigurati kredibilitet i sprečiti diskriminaciju. Oblasti ovog standarda su:

- Dobrovoljna priroda programa,- Veza sa propisima,- Razmatranje životnog ciklusa,- Selektivnost,- Kriterijumi ekoloških proizvoda,- Konsultacija,- Transparentnost,- Aspekti internacionalne trgovine,- Usaglašenost,- Dostupnost,- Objektivnost, nepristrasnost i naučna osnova kriterijuma ekoloških proizvoda,- Izbegavanje sukoba interesa,- Troškovi i honorari,- Poverljivost.

ISO 14025 odnosi se na razvoj i navodi programe sertifikovanih ekoprofila tipa III. Tip III obezbeđuje informacije o specifičnim ekološkim indikatorima i ostavlja kupcu da odluči koji proizvod je ekološki prihvatljiv. Ovaj tip oznake nalazi se na prehrambenim proizvodima i zove se “nutriciona oznaka“. „Nutriciona oznaka“ navodi karakteristike kao što su sadržaj kalorija, masti, soli, vitamina. (2)Ostale oznake koje se primenjuju prilikom obeležavanja proizvoda su:

Slika 4.

12

Ruža EU- Ova oznaka nalazi se na proizvodu koji ispunjava kriterijume smanjivanja korišćenja neobnovljivih izvora energije i smanjivanje zagađivanje vazduha, vode i tla, snižavanje troškova postupanja s otpadom, očuvanje ekosistema i sl.

Slika 5.

Slika 6.

Slika 7.

Slike 4, 5, 6 i 7 preuzete su sa sajta Elektrotehničke škole ,,Nikola Tesla`` u Beogradu (http://www.teslabg.edu.rs). (7)

2.1.4 ISO 14031 i ISO 14032 - SISTEMI UPRAVLJANJA ZAŠTITOM ŽIVOTNE SREDINE

Oba standarda iz ove serije govore o procesima merenja, analiziranja, procenjivanja, i izveštavanja o stanju očuvanja životne sredine preduzeća, tj. organizacije. Standardi opisuju tri oblasti:

- Sisteme menadžmenta,- Operativne sisteme,- Okruženje, gde se uključuju voda, vazduh, zemljište, prirodni resursi, biljke, životinje i zdravlje ljudi..2.1.5 ISO 14040 - SERIJA STANDARDA O OCENJIVANJU ŽIVOTNOG CIKLUSA

U ovu seriju standarda spadaju ISO 14040, ISO 14041, ISO 14042 I ISO 14043. Ovi standardi govore o analizi i oceni ekoloških uticaja štetnih materija u toku njihog celokupnog životnog ciklusa(LCA-life cycle assessment), od sirovina i energije, preko proizvodnje i eksploatacije, do konačnog odlaganja na otpad.

2.1.6 ISO 14050 - TERMINI I DEFINICIJE

U ovom standardu nalaze se termini i definicije koji bi trebalo da budu uskladjeni sa terminima koje koriste podkomiteti i njihove radne grupe.

13

Zelena tačka- Najrasprostranjeniji znak u Evropi i u nas.Simbol znači da su u cenu proizvoda uračunati i troškovi tretmana ambalaže.

Baciti u korpu- Medjunarodna organizacija osmislila je ovaj znak kako bi navela potrošače na potrebu održavanja čistoće.

Polipropilen- Ovaj znak označava vrstu materijala od koga je napravljena ambalaža koja je namenjena za pakovanje kozmetičkih proizvoda, prehrambeni proizvode, medicinskih boca, itd.

Neki od termina se nalaze u poglavlju koje prati svaki standard, a tiče se samo termina koji se koriste u tom standardu.

2.1.7 ZAJEDNIČKE KARAKTERISTIKE ZA SERIJU STANDARDA ISO 14000

Sistemi upravljanja zaštitom životne sredine će se međusobno razlikovati u zavisnosti od toga za kakvo društvo su predložene, kakav je njihov karakter, veličina i složenost aktivnosti, proizvoda i službi. Nasuprot tome, sistemi upravljanja zaštitom životne sredine imaju nekoliko zajedničkih ključnih elemenata, u koje spadaju:

1. Strategija za zaštitu životne sredine, koja je obično objavljena u obliku Proglašenja strategije za zaštitu životne sredine, izražava obavezu najvišeg menadžmenta da se brine za odgovarajuće upravljanje zaštitom životne sredine. Najčešće je shvaćena kao javni proglas o ciljevima i principima aktivnosti organizacije, koji se tiču životne sredine. Tekst strategije bi trebao da definiše široke ciljeve, koje je organizacija odlučila da dostigne. Ovi ciljevi su mnogo jasniji ako su kvantifikovani. Na primer, hemijska organizacija u tekstu o strategiji je proglasila sledeće: "smanjiti količinu emisija zagađujućih materija za 95 % u toku pet godina". 2. Program zaštite životne sredine ili ekološki akcioni plan opisuje mere, koje će organizacija ostvarivati u sledećoj godini (godinama). Ekološki akcioni plan transformiše strategiju zaštite životne sredine organizacije na ciljeve i uloge, određuje aktivnosti,način ostvarenja, odgovornost zaposlenih i ljudske i finansijske resurse potrebne za implementaciju strategije. Takođe, treba određivati potrebne finansijske i ljudske izvore za postizanje pojedinih ciljeva i obezbeđivanje uslova za monitoring i koordinaciju napredovanja u pravcu ispunjavanja ovih pojedinačnih ciljeva. Program takođe koristi sumarni pregled ekoloških aspekata organizacije i pregled pravnih i ostalih zahteva, koje je potrebno ispuniti. Ove informacije se prvi put sakupljaju tokom realizacije pregleda stanja i zaštite životne sredine.

3. Organizaciona struktura određuje dodelu autoriteta i odgovornosti za pojedine aktivnosti. U slučaju da se u organizaciji nalazi više radnih mesta ili se izvršavaju različite trgovinske aktivnosti, potrebno je pripremiti organizacionu strukturuza organizaciju kao celinu i za pojedine odvojene proizvodne jedinice. Predstavnik zaposlenih, koji je odgovoran za zaštitu životne sredine, ima (obično direktnu) obavezu da informiše direktora organizacije. Pojedinci, koji nose stratešku ili tekuću odgovornost za zaštitu životne sredine bi trebali imati na dispoziciji odgovarajuće ljudske i finansijskeizvore.4. Integracija upravljanja zaštitom životne sredine u poslovnu aktivnost obuhvata postupke za uvrštenje ekoloških mera u druge aspekte aktivnosti organizacije, kao što su: zaštita radnika, kupovina,

14

istraživanje i razvoj, razvoj proizvoda, fuzije, marketing, finansiranje itd. Zato je potrebno razviti specifične postupke zaštite životne sredine, koji su obično detaljno navedeni u pogonskim uputstvima i ostalim pogonskim instrukcijama. Ovi postupci uvode mere i aktivnosti, koje treba izvršiti za vreme implementacije ekološkog akcionog plana ili programa za zaštitu životne sredine. Među postupke zaštite životne sredine spadaju:

- povećanje svesti o važnim ekološkim problemima, strategije zaštite životne sredine, ciljevi, uloga i stav svakog zaposlenog u sistemu upravljanja zaštite životne sredine,- komunikacija unutar organizacije, primanje i slanje odgovora na podsticaje iz eksterne komunikacije, sa zainteresovanim stranama,- dokumentacija i kontrola dokumentacije EMS,- upravljanje proizvodnjom: postupci i kriterijumi operacija i aktivnosti, kao i proizvodi i službe, dobavljači i radnici pod ugovorom,- otkrivanje rizika i akcioni plan u slučaju ugroženosti, za određivanje potencijalnih nesreća i njihovu prevenciju, da ne prerastu u katastrofu.

5. Monitoring, merenje i postupci arhiviranja informacija,6. Popravne i preventivne aktivnosti za odstranjivanje uzroka aktuelnog ili potencijalnog nesklada sa ciljevima, ulogama, kriterijumima i specifikacijama.7. Revizija EMS, koji služi za procenu korisnosti i efikasnosti implementacije i funkcionisanja EMS.8. Revizije upravljanja, tj. formalna procena stanja i korisnosti EMS u svetlu promenljivih uslova, koje vrši najviši menadžment.9. Unutrašnja komunikacija i školovanje, koji služe za obezbeđivanje da svi zaposleni razumeju, zašto i kako treba da ispunjavaju svoje uloge usmerene na zaštitu životne sredine.10. Odnosi sa javnošću, koji obavezuju informisanje zainteresovanih lica izvan organizacije, o ciljevima i realizaciji zaštite životne sredine, kao i pravilno informisanje o problematici životne sredine, problemima ili drugim činjenicama, koje mogu uticati na životnu sredinu.

Ono što je takodje zajedničko za sve standarde ISO 14000 prikazano je na slici 8 preko šest osnovnih oblasti:

15

Slika 8. Domeni serije standarda ISO 14000 (M. Šilobad, ISO 14000-vodič za primenu)

(3)

Prema slici 8. vidi se da je serija standarda ISO 14000 namenjena zadovoljavanju ekoloških zahteva preko sistemskog sprovodjenja u preduzećima. Samom preduzeću omogućavaju ispravno i lako postizanje ekološke efikasnosti i vrednovanje njihovih aktivnosti, tehnoloških procesa, proizvoda i usluga.

2.1.8 ISO 9000 - SERIJA SISTEMA MENADŽMENTA KVALITETA

Serija standarda ISO 9000 obuhvata grupu standarda u koju spadaju sledeći standardi: ISO 9000, ISO 9001, ISO 9004 i ISO 19011. 1987. godine prihvataju se prve grupe standarda iz ove serije. 1994. godine prihvataju se korigovane verzije standarda. 2000. godine razvijaju se prihvaćeni standardi. 2002. godine prihvata se standard ISO 19011. 2007. godine prema podacima organizacije ISO u 175 zemalja sveta postojalo je 951486 kompanija sa sertifikovanim sistemima manadžmenta kvaliteta!

ISO 9000 - Opisuje osnovne postavke sistema menadžmenta kvaliteta i utvrdjuje terminologiju.

ISO 9001 - Utvrdjuje zahteve u slučajevima kada je organizaciji potrebno da demonstrira svoju sposobnost da proizvede proizvode koji

standardi ekološkog upravljanja

sistemi ekološkog upravljanja

vrednovanje ekoloških

performansi

ekološko proveravanje

ocenjivanje životnog ciklusa

ekološko obeležavanje

ekološki aspekti u

standardima za proizvode

16

zadovoljavaju zahteve potrošača i odgovarajuće regulativne zahteve. Ovaj standard ima za cilj da poveća zadovoljstvo kupaca.

ISO 9004 - Sadrži preporuke u vezi rezultativnosti i efikasnosti. Cilj ovog standarda je da poboljša delatnosti preduzeća i poveća zadovoljstvo potrošača i drugih zainteresovanih strana.

ISO 19011 - Sadrži uputstva za sprovodjenje audita sistema menadžmenta kvaliteta i menadžmenta životne sredine.

Svi ovi standardi čine usaglašen komplet standarda sistema menadžmenta kvaliteta, koji olakšava uzajamno razumevanje u nacionalnoj i medjunarodnoj trgovini.

(3)

17

3. ZAKLJUČAK

U savremenom svetu,sve više se razvija svest javnosti protiv svakog oblika degradacije životne sredine.Takozvani “zeleni pokreti”,kao i “zelene” političke partije, se osnivaju kako bi u javnosti lobirali za ekološki odgovorno ponašanje društva u celini.Imajući u vidu da je privreda najveći zagađivač životne sredine,logično je da preduzeća imaju veliku odgovornost u sprovođenju “zelenih politika”.Privredne organizacije sve više razumeju da su ispunjavanje ekoloških ciljeva i ostvarivanje profita u pozitivnoj korelaciji,pa ne čudi da mnoga preduzeća izdvajaju velika sredstva u istraživanje i razvoj novih ekoloških pristupa,kako bi ostvarili konkurentsku prednost na tržištu.Donošenje međunarodnih standarda ubrzava proces ekološkog osvešćivanja privrede,čineći da preduzeća koja ne poštuju ekološke standarde budu diskvalifikovana iz tržišne utakmice.Pored standarda ISO 14.000,na nivou Evropske Unije postoji Evro-Emu sistem,koji propisuje uslove koje preduzeća moraju ispuniti kako bi se našla na spisku ekološki-sertifikovanih.(10)Dakle,međunarodni standardi za zaštitu životne sredine postaju kogentne norme u privredi,čineći važan korak u pravcu održivog privrednog razvoja.

18

4. LITERATURA

(1) Agencija za zaštitu životne sredine, www.sepa.gov.rs

(2) Doktorska disertacija, Upravljanje kvalitetom životne sredine reinženjeringom industrijskih proizvoda i procesa konstruisanja, Dipl. ing., MSc Srdjan Glišović , Beograd 2000 .

(3) Dokumentacija o ISO Standardima (Srpski standard SRPS ISO, Institut za standardizaciju) - Obavezna dokumentacija u poslovanju preduzeća ``Stojanović Pharm´´.

(4) International Organization for Standardization, www.iso.org/iso/home.html

(5) Pokrajinski sekretarijat za zaštitu životne sredine i održivi razvoj, www.eko.vojvodina.gov.rs

(6) Sistemi menadžmenta u zaštiti životne sredine (Eko-menadžment), Odlomak br. 6, Literatura sa Tehnološkog Fakulteta u Beogradu (7) Slike koje su korištene prilikom izrade seminarskog rada preuzete su sa sajta: www.kvalitet.org.rs i Elektrotehničke škole ,,Nikola Tesla`` u Beogradu (www.teslabg.edu.rs).

(8) Standardi za sisteme upravljanja zaštitom životne sredine, Privredne komore Srbije, www.pks.rs.

(9) Zakon o standardizaciji, www.naled-serbia.org i www.parlament.gov.rs

(10) Ekologija i ekonomski razvoj,Dr Slobodan Blagojević,Ekonomski fakultet u Kragujevcu ,2001.

19