6 Vrste i Karakteristike Medija

7/27/2019 6 Vrste i Karakteristike Medija

1/17

6Vrste i karakteristike medijaIstinu ne moete izmisliti, la da!PR menader treba da ima sva ovlaenja za odnose sa medijima, tako da u svakomtrenutku moe da istupi ispred svoje kompanije da plasira odreene informacije, da

uvek moe da obezbedi pravog sagovornika za odreenu temu, da moe da izae ususret predstavnicima medija, da proceni situaciju i da tako posavetuje menadmentkompanije.

Menader za odnose sa javnou je dobro obaveten novinar o svojoj kompaniji, ali iveoma vaan izvor informacija i pouzdan partner novinarima iz medija. Upravo zbogovakve povezanosti novinar mora da ima apsolutno poverenje u PR menadera iobrnuto. Obostrana kolegijalnost, profesionalnost, korektnost i meusobno uvaavanjese podrazumevaju. Blizak lini odnos nije najpoeljniji, ali ukoliko se on razvije ne trebada bude suvie oigledan. Novinaru uvek poaljite estitku za Novu godinu, roendan,roenje deteta, estitku za godinjicu medijske kue u kojoj je zaposlen, poklonite mukoristan prigodan poklon, pozovite na sveanost koju organizujete. Navedeni gestovi suu domenu profesionalnog partnerstva. Poverenje novinara zasluiete ako mublagovremeno prezentujete tane, atraktivne informacije, ako u svakom trenutku

moete da mu izaete u susret i ako ne hvalite previe sebe i svoju kompaniju. Imajteu vidu da je najbolja ona informacija koju novinar prihvati sa toliko poverenja da jegotovo nepromenjenu objavi.

Mediji su zasigurno najuticajniji kanal za komuniciranje jer imaju ne samo snagu davae poruke transferuju do najveeg broja vaoj kompaniji zanimljivih grupacija ljudi,ve imaju i mo da kreiraju javno mnjenje. Putem medija mogue je komuniciratikoritenjem razliitih komunikacijskih alata.
http://www.link-university.com/lekcija/Vrste-i-karakteristike-medija/2599http://www.link-university.com/lekcija/Vrste-i-karakteristike-medija/2599http://www.link-university.com/lekcija/Vrste-i-karakteristike-medija/2599


2/17

Saoptenjima, izjavama, konferencijama za novinare, oglaavanjem (reklamama) i

advertorialima (sponzorirani tekstovi, plaeni tv i radio prilozi). Neposredno se s ciljnimgrupacijama moe komunicirati dogaajem - eventom (event = svaki planirani dogaajputem kojeg se neposrednom komunikacijom prezentuju proizvodi, usluge ili ideje),sopstvenom web stranicom, news letter-ima (vesti poslate e-mailom bilo potroaima,partnerima, strunoj javnosti), blogom, pismima zahvalnosti, nagradnim igrama,nagraivanjem vernosti (bilo potroae, poslovne partnere ili zaposlene), zatimkatalozima, brourama, lecima, anketama, spoljnim oglaavanjem (jumbo plakatima,city lightevima), unutranjim oglaavanjem (plakatima u prostorima javne namene npr.pote, bolnice), ....Trei komunikacijski kanal odnosi se na posrednu komunikaciju. Sa svojim ciljnimjavnosima moete komunicirati na nain da se aktivno ili pasivno ukljuite uhumanitarne akcije ili donacijama u podruju kulture, obrazovanja, zdravstva i nauke,

zatim brigom za zatitu okoline vae lokalne zajednice (npr. finansijskom podrkom uakciji ienja uma) i na kraju putem najrairenijeg alata, sponzorstva, koji jenajzastupljeniji u oblastima sporta i kulture.

DA LI JE SVAKA INFORMACIJA MATERIJAL ZA MEDIJE?Svako obavetenje o nekom dogaaju u sredstvima javnog informisanja je u sutiniinformacija, ali svaka informacija nije i vest za medije. Jer, novinari smatraju da je vest

neto apsolutno novo. Informacija ima zadatak da informie. Kao PR menaderu netreba da vam bude vano da informacija bude senzacionalna, vano je da ona budeobjavljena u nekom mediju i da zaslui odreeni medijski prostor.

U PR-u ete se esto susreti sa terminom informacija za tampu, koja se interpretira ikao press release, informacija za medije, obavetenje za medije ili saoptenje za

tampu. Dakle informacija za tampu su informacije kompanije ili organizacije o nekomdogaaju od interesa za javnost, koje se plasiranju medijima i njihovim novinarima.


3/17

Zainteresovati novinare, tj. medije znai pristupiti im na dva osnovna naina, sa

inicijativom ili samo odgovoriti na njihove zahteve. Inicijativni nain pristupa medijimapodrazumeva slanje saoptenja za medije, pakete informacija za novinare, radijskevesti u obliku izjava, komentara, tumaenja i konano, objave u elektronskimmedijima.

Vest je samo ono to neko, negde pokuava da sakrije. Sve ostalo je marketing iliPR.

Sutina ove, pomalo zastarele novinarske poslovice (danas e mnogi rei da je sve PR imarketing, ukljuujui i vesti), zapravo je u injenici da je istraivaki rad jedina vrednastvar u novinarstvu.

Nekoliko osnovnih pravila za pisanje gotovo svih novinarskih tekstova, vredi uvek imati

na umu:

najpre napisati najvanije sutina vesti mora stati u jednu, prvu reenicu itaoci moraju dobiti odgovor na sva elementarna pitanja: ko, gde, kada, kako,

zato vest se pie kratkim reenicama i kratkim pasusima bez komentarisanja, moralisanja i mudrovanja

treba potovati dogovor sa urednicima o duini i formi teksta treba napisati sve vane informacije, osim onih koje su neetine, nejasne,

neproverene i zbunjujue, jer uvek ima dovoljno vremena i dovoljno novinskihizdanja za dopune, proirivanja i razjanjavanja.

Redosled poteza je veoma logian: najpre prikupimo to vie materijala, od saoptenja iizjava, do kratkih beleki o sopstvenim saznanjima i utiscima (ukoliko smo bili na mestudogaaja ili telefonom razgovarali sa nekim od uesnika). Sav materijal proitamo,podvlaei (ili na neki drugi nain naglaavajui) ono to je najvanije inajinteresantnije. Sledi skiciranje teksta (mnogi ovu fazu preskau, iako je kratka iveoma korisna) u kojem je dovoljno odrediti okviran broj, redosled i sadrinu pasusa.Potom je na redu najvaniji deo posla: pisanje prve reenice i lead-a, u koji mora stati


4/17

sve to je vano i koji mora biti tako napisan da italac iz njega moe da dobijeosnovnu informaciju, ali i da lako zakljui da li eli da vest proita do kraja. Na kraju, uskladu sa pomenutom skicom treba napisati celu vest, a na kraju dodati i sopstvenipredlog naslova.

O tome kako e biti plasirana vest koju ste napisali, bolje je da ne brinete previe.

Za njenu opremu kao i za njeno rasporeivanje na odreenu stranu i eventualnu najavuna naslovnoj strani zaduen je urednik i njegova e re svakako biti odluujua iposlednja. Najbolje to moete da uinite da pomognete i sebi i njemu je da napravitepredlog opreme teksta, ali i da samu vest bar jo jednom proverite i eventualnoispeglate.Svaka pojedinana taktika akcija ili koncept vae PR kampanje mora biti sastavljen odsledeih elemenata:Elemenat vesti

Da bi vaa poruka bila prihvaena i objavljena u medijima ona mora da predstavljalegitimnu vest. Za nekoga kao to je Bill Gates, dovoljno je da se samo pojavi, i svamedijska panja usmerena je na njega. Meutim postoji mnotvo sastojaka i dodatakakoje ine vest lako objavljivom.

Glavni dodatakje emocija. Ukoliko vaa vest izaziva interesovanje, ako ini ljuderadosnim, nasmejanim, pa i zabrinutim, ili ako dodiruje njihove line elje, probleme,karijeru, porodicu, onda je ta vest dobra vest sa stanovita PR-a.U PR-u vest mora biti kvantitativna. Za razliku od reklame koja je kvalitativna: "Nadeterdent je najbolji i najbolje pere rublje", u PR-u bi se to isto reklo: "Zadnje studijepokazuju da je u 82% sluajeva na deterdent bolje prao rublje nego konkurentski."U PR-u, elemenat vesti kree se od potreba korisnika ka prednosti proizvoda. Naprimer: "Na zahtev korisnika irom Srbije koji do sada nisu imali pristup Internetu, SBBje novom SMIN mreom omoguio kvalitetan pristup po ceni lokalnog poziva". Ili kakobi to zvualo u reklami: "SMINmrea SBB omoguuje graanima irom Srbije dapristupe Internetu, sa bilo kog telefona, po ceni lokalnog poziva, www.sbb.rs". Nakraju, najvanija karakteristika vesti je da je ona demonstrativna za razliku od reklame

koja predstavlja datu izjavu oglaavaa. Vest mora biti potkrepljena dokazima,statistikama, stvarnim brojevima, realnim i dokazanim injenicama. Reklama je izjavaprodavca skrojena onako kako njemu najvie odgovara, zato je niko u medijima ne bi niobjavio ukoliko za to ne plati.


5/17

Elemenat komercijalne porukeUstaljeno miljenje da je svaki PR dobar PR je veoma pogreno. Vau poruku mogu daprenesu svi svetski mediji, ali ukoliko ona nema jasno komuniciranu poruku koja

oliava strateki marketinki cilj vae PR kampanje, onda je ona uzaludna. Ukoliko nisteve izgraeni svetski brand, ukoliko vaa pozicija nije neprikosnovena u odnosu na vaukonkurenciju, va osnovni cilj je da objavljena vest u medijima jasno i nedvosmislenokomunicira vau komercijalni poruku. ta vie, u toj vesti vaa poruka mora biti idemonstrirana. Zato je idealno izvriti raznovrsna istraivanja ili ankete. Ako rezultatiistraivanja nedvosmisleno pokazuju da je va proizvod/usluga, bolji od konkurencije,onda tu injenicu radosno komunicirate medijima. ak je i bolje ako je to istraivanjeobavljeno i komunicirano medijima od neke nezavisne organizacije koja na tom poljuima autoritet. Ne zaboravite, to bolje vae prednosti moete demonstrirati konkretnimpodatcima, brojevima, i statistikama, to je vaa ansa da vam poruka bude prihvaenana pravi nain, vea.

Elemenat ciljanja medija

Koliko god uspenost PR kampanje izgleda da zavisi od sree i provienja, do uspeha seretko dolazi sluajno. Ako ciljate na odreenu oblast medija, vaa poruka morae dasadri takve elemente koje bi privukli panju ba tih ciljanih medijskih kua. Ovo moeda vam deluje banalno, ali se ovo pravilo vrlo esto ne primenjuje kako treba.Razlog tome je to se esto o PR-u razmilja na slian nain kao o klasinoj reklami.U sluaju plasiranja reklame, veoma je skupo ciljati posebno svaki od medija i kreiratireklame pojedinano. U poreenju sa reklamnim kampanjama koje kotaju puno para,uspeh u PR-u se mahom bazira na vaoj kreativnosti. Zato onda ne kreirati posebneelemente (vesti i komercijalne poruke) za svaki medij posebno, u odnosu na njihovespecifinosti?


6/17

Elemenat ciljanja javnosti

Dok ciljate odreene medije, vi ete ciljati vau publiku, bilo to u celini ili kaopojedinane ciljne grupe. Ciljanjem odreenih medija, privlaite panju njihove ciljnegrupe, koja bi time automatski trebala da bude i vaa ciljne grupa. U stvari, u PR-u,nije toliko ni vano da tano pogodite, odnosno komunicirate, iskljuivo svojoj ciljnoj

grupi. Ne zaboravite da je fundamentalna razlika izmeu reklame i PR-a u tome dakada je vaa vest objavljena od strane medija, vi za to ne plaate. U reklamiranjupostoji opravdan strah da ako vaa reklama bude objavljena na pogrenom mestu,onda su sav trud i uloeni novac propali. Kod PR-a, najvanije je da vaa vest (pria)bude prihvaena i objavljena. Dok god objavljena vest o vama jasno komunicira vaukomercijalnu poruku, to je za vas uspean potez. ak i kada ciljate na medije, (radio,TV, magazine ...), koji imaju jako iroku publiku, vas publicitet u sluaju PR-a ne kotanita, pa zato onda ne iskoristiti priliku i prouti se i u iroj javnosti

Odnosi s medijima su planirana, redovna i sadrajna obostrana komunikacija.Kljuna stvar u odnosima profesionalca za PR s medijima je izgradnja odnosamedjusobnog poverenja

Neke injenice o nastupu u medijima:

Svrha nastupa je da ubedi i pridobije Stavove iznosite nakon injenica i na osnovu njih Percepcija je esto na kraju vanija od injenica Previe podataka izaziva zamor Publika brzo zaboravlja, ali pamti loe stvari

Upoznaj medije da bi ih bolje iskoristio

Kanali (mediji):

Novinske agencije tampani

o (dnevni, nedeljni, meseni...)o (nacionalni, regionalni, lokalni, specijalizovani...)

Elektronski (radio, televizija, teletekst, servisna TV)

Novi mediji (Internet sajtovi, e-zine, SMS, MMS) Alternativni (javne linosti, naunici, umetnici, sportisti, zabavljai, ljudi od

uticaja)


7/17

Knjige i filmovi

Domai i inostrani Tra (Gossip, Radio-Mileva...)

Televizija

Re televizija je neologizam nastao odgrke rei tele (daleko) i latinske rei visio(gledanje, vienje, predstava), a prvi je u savremenom znaenju ovaj izraz upotrebio1900. godine ruski naunik Perski na meunarodnom kongresu u Parizu u saoptenjuElektina televizija".

Televizija je proizvod masovnih potreba naeg vremena."Dvajt MekdonaldTelevizija je otkrie XX veka, ali su prvi pokuaji prenoenja najpre statine(fototelegrafija), a nakon toga i ive slike (telekroskopija) znatno stariji. Nakon brojnihpokuaja mnogih naunika i konstruktora, istorija civilizacije uzima da je u tome prviuspeo kotski inenjer Don Lodi Ber. On je 25. aprila 1925. godine uspeo da prenesesliku jedne lutke uz pomo svog pomonika Vilijama Tejtona ( na ekranu se pored lutkepojavio nasmejani Tejtonov lik, pa bi se simbolino za njega moglo rei da je on prvi

TV voditelj) iz potkrovlja kue u kojoj je iveo do prodavnice u prizemlju. Tehnika sezasnivala na signalu snimljenom na Edisonovoj ploi, ovakva tehnika koristi se kodaudio snimanja a maina kojom se snimalo dobila je ime fonoskop.

Amerikanac Filo Fansfort je 1927. godine uspeo da usavri katodnu cev (kineskop) kojaini osnovu TV prijemnika i zahvaljujui njemu 7. aprila realizovana je transmisija slikena mnogo veoj udaljenosti iz Vaingtona u Njujork. Prvi redovan televizijski programpoinje sa emitovanjem 2. novembra 1936. godine u Engleskoj (to je do sadaneprevazieni standard kada je televizija u pitanju BBC).Postoje podaci da je u periodu od 1936. do 1938. godine prodaja TV prijemnika porasla

od 2000 do 20000, to svedoi o tome koliko je novi medij bio interesantan i pruaomogunost da se vide stvari o kojima mnogi nisu ni matali kao to je to bilo krunisanjekralja Dorda VI. 1937. godine, ali i raznih koncerata i popularnih konjikih trka. Istegodine u Berlinu, na 11 javnih televizijskih gledalita u nadlenosti nemake pote, oko150000 Nemaca gledalo je prenos sa Olimpijade. Nakon ovoga poinje stvaranjetelevizijskih centara irom Evrope.

Prva profesionalna demonstracija televizije u Srbiji prireena je septembra 1938.godine na Beogradskom sajmu, uz angaovanje domaih glumaca i pevaa za izvoenje


8/17

programa. Razvoj televizije kod nas usporio je Drugi svetski rat, i tek posle obnove iprivrednog oporavka moglo se pomiljati na uvoenje televizije.

Prvi korak simbolino je vezan za stogodinjicu roenja Nikole Tesle, jednog odutemeljivaa radio-difuzije u svetu. Tim povodom, jula 1956. godine, na Tehnikojvelikoj koli u Beogradu emitovan je televizijski program u okviruizlobe radio-amateraJugoslavije. Mogao se pratiti u Beogradu i okolini. Nakon tog pokuaja, Radio Beogradje od 1955. godine vodio akciju za uvoenje televizije koja e po tehnikojopremljenosti biti na nivou zapadnoevropskih zemalja, i uspeno je okonao 1958.godine.

U februaru 1958. Radio Beograd prerastao je u Radio-televiziju Beograd, a od 23.avgusta do 2. septembra iz ovog studija, prvog takvog objekta na Balkanu i veem deluEvrope iskljuivo projektovanog i graenog za televiziju (inae, mahom se pribegavaloadaptacijama objekata druge namene). Televizija Beograd je emitovala probni program

u kojem su isprobani gotovo svi televizijski anrovi. Bez presedana je u svetu injenicada za jedanaest prvih dana rada jedna televizija ispuni svoje emisije po naemmiljenju kvalitetnim programom u trajanju tri-etiri sata" - reeno je na konferenciji zatampu po zavretku probnog programa. Posle nepuna tri meseca, 28. novembra,otpoelo je kontinuirano emitovanje programa.

Televizija je u odnosu na ostale relativno mlad medij, koji je od svojih poetaka,tridesetih godina prolog veka, do danas, preao udesan put - od statine, crno-beleslike, do ivih" prenosa vojnih operacija snimljenih obinim mobilnim telefonom, napoetku 21. veka.

Ona se neprestano razvija, direktno vezana za napredak informacionih tehnologija injene su mogunosti iz dana u dan sve vee. U meuvremenu, televizija je postalasastavni deo ivota savremenog oveka, i upravo njoj treba zahvaliti to je najirajavnost danas detaljno upoznata sa dogaajima u svetu.

Nakon prvog pominjanja rei televizija ono na ta ljudi odmah pomisli je skoro svudaprisutno, najprodornije i po mnogima najopasnije sredstvo javnog komuniciranja, koje

usled velike tehnoloke revolucije postaje omiljen nain informisanja. Uporedo sarazvojem televizije kao medija razvijala se i posebna novinarska televizijska kola, tenije udo to postoji miljenje da jedan minut na malom ekranu ima ekvivalent dejstvanekoliko stotina objavljenih tekstova u novinama.


9/17

Skoro svaki ovek na svetu ima svoje vienje televizije i nain na koji je posmatra.Televizija predstavlja elektronski medij", koji za razliku od tampanih prua mogunostizvetavanja sa mesta dogaanja u realnom vremenu i zbog toga je informisanjejavnosti ovim putem, danas najrasprostranjenije, jer nudi atraktivne sadraje koji slueinformisanju, edukaciji naroda, irenju kulture i zabavi.

Za razliku od radija, gde se novinari izraavaju samo tonom odnosno glasom,novinarski tekst na televiziji pokriven je slikom" i na taj nain predstavlja pravuaudiovizuelnu prezentaciju dogaaja.Zbog svoje prirode da okuplja iroke narodne mase, postala je izuzetnoprivlaan medijza oglaivae, jer prema nekim podacima, izvesno je da oko tri milijarde ljudi naplaneti redovno gleda televiziju bar dva do tri asa dnevno, to znai polovina svetskog

stanovnitva, polovinu svog slobodnog vremena provede ispred televizora. Postojepodaci da ljudi danas potroe sedam puta vie vremena na gledanje televizije nego naitanje tampe. Sve to uticalo je i na nain informisanja javnosti, te se sa sazrevanjemnovog medija menjalo i novinarstvo i nain prezentacije vesti i informacija.Najvea privlanost elektronskih medija lei u injenici da javnost moe direktno izpoverljivih" izvora u trenutku kada je to zanima, saznati neku informaciju. Spikerodnosno voditelj svojim saoptavanjem, informaciji daje posebnu dimenziju. Najveaar televizije je, da ono to bi ljudi itali u sutranjim novinama, na televiziji mogu daprate uivo. U jednom trenutku mislilo se da e zbog najvee rasprostranjenostitelevizije doi do potpunog kraha tampanih medija. Meutim, nijedan novi medij nijeuticao na potpuni prelazak publike sa jednog na drugi.

Televizija je medij koji minimalnim razlikama u prezentaciji istog sadraja moe dasugerie ili saopti razliite ili ak suprotne poruke. Zato je odgovornostnovinara/reportera/urednika u razumevanju dogaaja i naina prenoenja injenica uTV novinarstvu nemerljiva.Kako rei sve u tako malo vremena i sa tako malo rei?

Mnoge kolege iz tampanih medija odmahnue rukom pri samom pomenu literarnihkvaliteta tekstova za TV pakete. Ali, oni nisu ni bolji ni gori od tekstova za novine. Onisu prosto drugaiji. Za razliku od kolega koji odmahuju, televizijski reporter nad glavom


10/17

ima ogranienje vremenom u svakom pogledu. Sa jedne strane, ogranien jevremenom koje ima za predaju paketa (to vremensko ogranienje, istini za volju, imajusvi novinari). TV reporter je meutim ogranien i vremenom trajanja priloga. I ovdemoemo da upotrebimo matematiku: iskusne kolege sa takozvanog BHS govornogpodruja, izraunale su da se u jednom minutu proseno proita izmeu 140 i 150 rei.To znai da se, uz pretpostavku da se neprekidno ita, u vestima koje traju 30 minuta

moe proitati izmeu 4.200 i 4.500 rei. Sav taj tekst mogao bi da stane na svega dvestranice beogradske Politike". Poto je proseno trajanje TV paketa 1,45 minuta, ili105 sekundi, to znai da bi se, ako bi se samo italo, u jednom prilogu proitalo najvie245 rei. Ako uzmemo prosean TV paket, u kome e se nai dve izjave od po 25sekundi, za tekst nam je ostalo samo 55 sekundi, odnosno, najvie 137 rei, ilipetnaestak redova teksta. Meutim, neko ita sporije, neko bre, i zato prethodnaraunica ne moe biti egzaktna. Ona, meutim, ima za cilj samo da predstavi ogromnuvrednost svake sekunde u TV programu.

Dakle, tekst za TV paket treba da sadri samo najvanije informacije, i on se drugaijezove i sinopsis priloga", jer pored teksta sadri i poetak i kraj trajanja ili time code"odreenih kadrova i sinhrona". On obino izgleda ovako:

Ovo je i uobiajena struktura jednog paketa, gde smo u prilogu potovali pravilo drugestrane. Ne treba zaboraviti da je danas televizijsku vest mogue videti na ekranu

obinog mobilnog telefona, na bilo kom mestu, i u bilo koje vreme. Zamislite koliko tumogunosti stoji neiskorieno.

Osnovne forme u TV novinarstvu

VESTje, kako su je definisali profesionalci, pravovremena, istinita i saeta informacijao ljudima, dogaajima i pojavama koje su vane i zanimaju iroki krug ljudi, a napisanaje tako da odgovara vremenskim ogranienjima medija i mogunosti publike da jeprihvati. Naroito u TV vesti, vano je odgovoriti na pet W" (Who? When? Where?What? Why?" -Ko, kada, gde, ta i zato"), i ne optereivati je nepotrebnim podacima.Na esto novinarsko pitanje -kako" - u vestima se ne odgovara, osim u izuzetnimsluajevima (kada je vest veoma bitna, a nema vremena za snimanje paketa). Vest

treba da odvoji najvanije od vanog. ita je prezenter u studiju, i obino nije dua odtri reenice. Moe se pokriti slikom, takozvanom pokrivalicom, dok je prezenterita.

IZVETAJ je osnovna forma TV paketa i traje od 40 do 120 sekundi. Dok vest popravilu slui za iznoenje glavnih informacija, izvetaj je obuhvatniji, nunopodrazumeva sagovornike (ili osobe koje govore na nekom dogaaju). Izvetaj seobino pravi na teme koje su odreene kao vanije, a njegova struktura takoe inizanimljivijim za gledaoce.


11/17

ON THE SPOT ili SA LICA MESTA podrazumeva takozvani STAND UP, odnosno

reportera u slici u ivom ukljuenju ili u snimljenom materijalu, kao integralni deo TVpaketa. Dok ivo ukljuenje podrazumeva jednu vrstu razgovora izmeuprezentera/voditelja vesti i reportera, u TV paketu STAND UP slui da bi se napravioprelaz izmeu dva dela prie (ukoliko je u sredini), ili da bi se izneo neki zakljuak,objasnio izostanak sagovornika, ili da bi se novinar odjavio sa lica mesta. STAND UP jeizuzetno koristan jer tedi na slici, daje kredibilitet stanici (jer pokazuje da imaizvetaa na licu mesta) i uspostavlja reportera kao vidljivog i prepoznatljivogprenosioca vesti.

TV INTERVJUtrai najbolje od novinara jer se snimljeni materijal ne moe naknadnoispravljati. TV novinar ne moe, kao novinar u tampanom mediju, da koriguje nejasnapitanja ili materijalne greke u njima. Za intervju novinar mora imati razvijenu kulturugovora ali i razvijenu vizuelnu percepciju, kako bi primetio svaku reakciju sagovornikana postavljeno pitanje. Zato mora biti koncentrisan, imati dobre reflekse, bitiinteligentan i uporan. Za intervju se mora dobro spremiti jer je najtunije kadasagovornik od novinara napravi budalu. A ta se greka skupo plaa i nepopravljiva je u

montai.

ISTRAIVAKI FILM i DOKUMENTARACsu san svakog novinara poetnika, i najveisu oblik novinarskog umea. Moe biti razliitih trajanja i od novinara trai da u priikoncentrie sva znanja koja je stekao u karijeri. to vie novca televizija odvoji zanjegovu produkciju - odgovornost novinara je vea. A dokumentarci su skupi.

Prednosti televizije:

Masovno pokrivanje

Dostupnost svima

I slika i glas, i zvuk i pokret

Presti Pozitivna slika

Zaokuplja sva ula Niski (relativni) trokovi

Nedostaci televizije:

Mala selektivnost

Kratkotrajnost izloenosti Visoki proizvodni trokovi


12/17

Naveemo prednosti i nedostatke ostalih kanala (medija):

RadioPrednosti:

Nacionalno/lokalno pokrivanje Visoka sluanost Fleksibilnost

Segmentirani auditorijum Vee terminske mogunosti

Nedostaci:

Samo ton / zvuk

Podredjen u odnosu na TV

asopisiPrednosti:

Mogunost segmentiranja publike Due vreme ekspozicije Vie tano odredjenih italaca Informativnost Poverenje

Kvalitet reprodukcije

Nedostaci:

Dugo vreme za pripremu

Samo vizuelna komunikacija


13/17

Mala fleksibilnost

NovinePrednosti:

Dobra rasprostranjenost

Tira Mali trokovi Kratko vreme za predaju itaoci odredjuju ekspoziciju

Nedostaci:

Rok korienja: 1 dan Selektivnost italaca Kratko vreme za predaju Manja panja

InternetPrednosti:

Neogranien domet Neogranien auditorijum Brzina

Niski trokovi Jednostavnost Automatska izloenost

Nedostaci:

Veliki broj sajtova

Obilje informacija

Brzo zastarevanje poruke


14/17

INTERNETIzazove novih tehnologija treba prihvatiti jer enam pomoi da sami boljefunkcioniemo unutar kompanija, prema javnostima, a i da za ciljeve postavljamovrednosti uporedive s onima najboljih kompanije izvan Srbije.Nove tehnologije nisu samo Internet, mobilne komunikacije, digitalna televizija i radio,ve i sve zanimljiviji meanci tih pojedinanih tehnologija, koji nam mogu u budunostinuditi neverovatna reenja. Ali, kako je Internet, uz mobilne komunikacije, jedinatehnologija ire dostupna u Srbiji, teite panje e biti posveeno upravo Internetu.


15/17

Video i internet konferencije

mogunost odravanja razgovora "na daljinu" izmeu 2 do 4 korisnika (mesta)u svetu, u realnom vremenu sa slikom i tonom...

mogunost odravanja konferencije putem Interneta, u realnom vremenu saslikom i tonom

Online Media RoomU dananjem globalno umreenom svetu u kojem je svaki minut dragocen, novinariestonemaju vremena da odlaze na teren da bi dobili informaciju iz prve ruke. Istraivanjapokazuju da 90% novinara najpre ode na sajt neke kompanije u potrazi za priom, atek posle je i pozove. Stoga svaki sajt treba da sadri poseban kutak za novinare -media room (internet media room ili media web site). Poto je to prvi konaktpredstavnika sedme sile sa kompanijom, od kljune je vanosti da sadraj ovih stranicabude prilagoen njihovim interesovanjima i potrebama. Kako ovo predstavlja vaan alatza komunikaciju, kreiranjem i upravljanjem web sadraja treba da se bave iskljuivo PRprofesionalci. Ipak, u praksi je est sluaj da informacije i sadraj na koje novinarinaiu u media room-u budu potpuno neadekvatni: zastarela saoptenja, neaurirani

podaci, fotografije neodgovarajue rezolucije... Ono to najvie iritira su sajtovi koji seteko uitavaju, previe zamornih banera i fleeva, teka navigacija, grafika koja sesporo "skida", kontakt-podaci koje je teko pronai. Dakle, web sajt treba da budevizuelno odmeren, lak za pretragu, precizan sa jasno vidljivim kontaktima i obiljemkorisnih i upotrebljivih informacija: opti podaci o kompaniji, biografije lanovaupravnog odbora i PR menadera, studije sluaja, informacije o proizvodima. Naravno,treba pripremiti i odgovarajue materijale za preuzimanje: fotografije u rezoluciji zatampanje, logotipe, tabele, grafikone... Svrha itavog procesa je uspostavljanje


16/17

komunikacije sa medijima i dobijanje povratne reakcije, pa je dobro pripremiti i rssfeed, elektronski bilten, sekciju za pitanja i odgovore.

BloggingBlog se kao Internet anr pojavio devedesetih godina i predstavljao je on-line dnevnik ukoji su blogeri mogli da unose zapaanja iz svog privatnog ivota. Danas se smatrafenomenom masovnih komunikacija - u Internet orbitu se svakodnevno izbaci 30.000novih blogova -jer predstavljaju sve, necenzurisan oblik iznoenja stavova na bilokoju temu iz drutvenog, politikog ili privatnog ivota. Blogeri irom sveta neretko poprvi put predoavaju javnosti vane informacije, razotkrivaju vladine tajne, inicirajupolitike krize i skandale, izvetavaju sa mesta pogoenih prirodnim nepogodama, izdrava zaraenih ratom. Oni podstiu vodee medije da prate njihov trag, uestvujui uoblikovanju javnog mnjenja.

Veliki broj redovnih posetilaca, brzina plasiranja informacije, mogunost predstavljanja ipreporuke proizvoda su samo neki od razloga zbog kojih je ovaj netradicionalnikomunikacijski medij naao svoju primenu u odnosima sa javnou.Velike kompanije i PR praktiari ne moraju vie da ekaju medije kako bi plasiraliinformaciju o svojoj komunikacijskoj aktivnosti, ve jednostavno mogu da, kao dodatakpostojeem sajtu ili nezavisno od njega, kreiraju sopstveni blog u roku od par sati i daeljenim inforamcijama direktno komuniciraju ciljnim javnostima.

Druga mogunost je da odaberu blogera koji pokriva odreenu ciljnu grupu i omoguemu da sam isproba proizvod ili uslugu koju ele da predstave javnosti ili jednostavnoprati temu od interesa. Tako bloger postaje jedna vrsta advokata brenda ili zadovoljnemuterije, pruajui lini prikaz proizvoda, a poznato je d ane postoji nita efektnije odprijateljske preporuke. Ovo je posebno efektno za kompanije koje se bave novim

tehnologijama, pa su tako Siemens i Nokia na poetku kampanje za lansiranje novihproizvoda, svoje najnovije telefone najpre poslali uticajnim blogerima u Francuskoj.


17/17

RSS Feeds

RSS je najnoviji metod za dostavljanje odabranih sadraja sa Interneta na personalnikompjuter, laptop, mobilni telefon ili PDA - to omoguava praenje najnovijih vesti izraznih oblasti. Svima kojima je dosadilo da primaju mnotvo spamova i neselektivnihsadraja na svoj e-mail, a ele da budu u toku sa najnovijim deavanjima, ovaj alat jevie nego koristan. Funkcionie po principu skupljanja informacija sa vie odabranih

sajtova koji se korisniku alju kao lista naslova, ime se omoguava pretraga samo onihweb stranica iji naslovi spadaju u domen naeg interesovanja. Uz pomo RSS-a, naprimer, moemo da prokrstarimo za manje od pet minuta kroz sve naslove iz New YorkTimes-a koji su se pojavili u proteklih 12 sati, da kliknemo na naslov koji nas zanima iproitamokonkretan tekst. I dok blog slui za putanje informacija u mreu, RSS feedjednostavno omoguava da neka vest ili pria dou do najireg kruga italaca -poslovnih partnera, novinara - ime je naao svoju primenu i u odnosima s javnou.Korienjem ovogalata za distribuciju sadraja, umnogome se skrauje vreme potrebnoza praenje medijskih objava (media monitoring), jer je mogue vizuelno "skenirati"naslove sa hiljade sajtova i time steiuvid u generalno stanje u nekoj industriji, kao i u aktivnosti konkurencije. Pored toga,kompanija moe da bude u kontaktu sa svima koji primaju njene informacije, a i posetasajtu se viestruko poveava.

Moemo da rezimiramo i da kaemo da ne postoje dobri i loi kanali komuniciranja sciljnim grupacijama, kao ni dobri, ni loi komunikacijski alati. Svaki od njih e biti tolikouinkoviti koliko ete ga znati svrsishodno primeniti.

6 Vrste i Karakteristike Medija

Documents

Transcript of 6 Vrste i Karakteristike Medija