6 Ot 4 2007 Anita Popovic

Egzemplarna nastava

BRAZOVNA TEHNOLOGIJA br. 4/2007. 55

Jedan od osnovnih pravaca promena u dananjoj nastavi predstavlja primena novih interaktivnih metoda uenja i pouavanja. Nastavnik pre svega treba uenicima da prenese znanje bolje od udbenika ili nekog drugog medija, to e koristiti uenicima da komuniciraju na pravi nain i produbljuju sadraje. ta je interaktivno uenje i kako moe doprineti reavanju problema u nas-tavi? Razni teoretiari daju razliita odrenja ovog pojma. Da li je interaktivno uenje in-terpersonalna interakcija ili interakcija li-nost-mediji ili neki trei vid interakcije? Interaktivno uenje predstavlja, po veini autora, interpersonalni odnos. Ovde se radi o uenju kao socijalnom procesu, o ue-nju kao interakciji izmeu uenika i nas-tavnika, uenika meusobno, uenika i roditelja, vrnjaka... Osnovna svrha inter-

aktivnog metoda je prenoenje akcije sa nas-tavnika na uenike, obuka uenika da za-jedniki ue, da zajedniki rade na ciljevima uenja, na obradi sadraja, primeni nauenog i vrednovanju procesa. Primena interaktivnog metoda uenja, utie na vii nivo motivacije u razredu, razvija se saradnja meu ueni-cima i preduzima se odgovornost uenika. Oni se ue usaglaavanju stavova, zajed-nikoj akciji, toleranciji i modernoj komu-nikaciji koristei medije i razliite izvore znanja. Da bi se ostvarila efikasna nastavna interakcija, treba napustiti neke stereotipe u tradicionalnoj nastavi, a to je: docentna pozi-cija nastavnika uz verbalnu dominaciju, pre-dominantno memorijsko-reproduktivnu ulo-gu uenika, predominaciju frontalnog oblika rada i slino. Po istraivanju ,,Britanskog

Anita Popovi posdiplomac, Uiteljski fakultet, Beograd

INTERAKTIVNO UENJE INOVATIVNI NAIN RADA U NASTAVI

Rezime: Interaktivna nastava se zasniva na interpersonalnom kooperativnom odnosu uenika na asu. Njome se prevazilaze mnoge slabosti tradicionalne nastave. U radu se dalje analiziraju obeleja tradicionalne kole, aktivne kole, ciljevi aktivne kole, formiranje grupa, konstituisanje grupa, valorizacija rada uenika u grupi i daju praktini primeri organizacije asa primenom ove nastave.

Kljune rei: interaktivna nastava, kooperativna nastava.

Struni rad Obrazovna tehnologija

4/2007. UDK: 371.3

Anita Popovi


drutva za audio-vizuelna istraivanja ,,ver-balna i reproduktivna nastava se nalaze na najniem nivou efikasnosti, to znai da sa-mo aktivnim radom uenika obezbeujemo efikasno uenje. Efikasnost tradicionalne nastave se ne moe osporiti, ali je bitno istai da ima ograniene domete. Tradicionalna kola ima sledee os-novne karakteristike: unapred definisan plan i program; osnovna metoda nastave je pre-davanje (verbalno prenoenje znanja) uz neka pomagala ili bez njih; uloga uenika se sas-toji u proveravanju u kojoj meri je usvojeno obavezno gradivo; motivacija za uenike je vie spoljna (ocene, pohvale, nagraivanja, kazne . .. ); u koli se na dete gleda samo kao na uenika, tj. na onoga ko bi trebalo s razu-mevanjem da ponovi ispredavano gradivo. Aktivna kola u izvornom znaenju je kola koja je vie centrirana, usmerena na dete, koje se tretira kao celovita linost,a ne samo kao uenik. Osnovne karakteristike aktivne ,,nove,, kole su: ne mora postojati celovit, unapred fiksirani plan i proram, nego vie neka vrsta orijentacionih planova i programa ili jedan obavezni deo programa (obrazovni standard) i deo koji je fleksibilan i varira zavisno od konkretnih uslova nastave; ovde se polazi od interesovanja dece i uenje se nadovezuje na ta interesovanja; svako uenje se povezuje sa prethodnim znanjem i linim ivotnim iskustvom deteta; motivacija za uenje je lina (unutranja). Dominantne su metode aktivne nas-tave/uenja, kao to su: praktine, radne, ma-nuelne aktivnosti, ekspresivne aktivnosti (crtanje, literarni sastavi...), laboratorijske vebe, socijalne aktivnosti, terenski rad... Cilj aktivne kole jeste razvoj li-nosti i individualnosti svakog deteta, a ne samo usvajanje nekog kolskog programa. Ocenjuje se zadovoljstvo dece preduzetim aktivnostima, napredak deteta u poreenju sa poetnim stanjem znanja, motivisanost i

zainteresovanost za rad i aktivnosti, razvoj linosti... Iz ovog saetog opisa dva tipa kole, praktino je upotrebljivo sledee:

naputanje nekih karakteristika tradi-cionalne kole, (predavanje kao jedini vid nastave, pasivnost uenika, oce-njivanje samo tane reprodukcije zna-nja...).

uvaavanje deteta u koli, uzimanje u obzir njegovih uzrasnih i individu-alnih karakteristika, proirivanje re-pertoara nastavnih metoda pri rea-lizaciji unapred utvrenih programa, voenje rauna o motivaciji deteta za uenje, podsticanje razvoja kao jedan od ciljeva uenja, a ne samo usvajanje gradiva...

Od teoretskog pristupa ili nastavne koncepcije zavisi motivacija uenika i efekti koji se uenjem ostvaruju.

Filip Enbrami sa saradnicima analizira koji su to uslovi potrebni da se ostvari efi-kasna nastava i istie sledee:

uenikovo strukturisanje sadraja (nastavnik ponudi uenicima model strukturisanja);

uiniti informacije znaajnim (Abra-mi et, al. 1995. str. 13)

Ovi uslovi se mogu obezbediti uz grupnu saradnju i podrku. Za uenike su vani stavovi njihovih vrnjaka, tako da se grupa i rad u grupi nameu kao poseban pedagoki izazov.

Formiranje grupa i parova u razredu je veoma bitno, kako bi se stvorila i ostvarila optimalna pretpostavka za interaktivno ue-nje u koli. Tukmen i Densen nalaze pet faza kroz koje prolazi svaka grupa: 1. Formiranje: Interakcije su povrne, la-

novi se meusobno upoznaju, traei slinosti da se priblie.

2. Grmljavina usaglaavanje (Stor-ming): Faza konflikta i konfrontacije.

Interaktivno uenje inovativni nain rada u nastavi


Pojedinci nastoje da pokau svoju indi-vidualnost, uvrste svoj status u grupi i utiu na grupne odluke. Uenici moraju da naue da svoje miljenje iznesu jasno i da paljivo sasluaju ostale.

3. Normiranje: Kada uenici razree konflikte i razviju smisao za istinu, oni su zreli za uenje drguog. Sada shvataju grupne ciljeve, norme i nain njihovo us-postavljanja i one koje definie nastavnik.

4. Ostvarivanje: Visoka je produktivnost. lanovi se fokusiraju na svoje ciljeve i grupne dunosti.

5. Zavravanje: Ova faza je kratka. Zak-ljuivanje o kompletiranju grupnih zada-taka, o dobiti uenika pri radu na aka-demskom postinuu i zajednikom ue-nju.

Da bi adekvatno formirao grupe, nas-tavnik treba imati u vidu sledee pretpostavke: 1. konstituisati grupe; 2. analizirati odnos grupe i cilja rada; 3. reiti pitanje organizacije grupe; 4. ostvariti didaktike pretpostavke za rad u

grupi; 5. pripremiti i pratiti interakciju u grupama; 6. valorizovati, zajedno sa uenicima, aktiv-

nosti u grupi i postignue.

Konstituisanje grupe

Kod konstituisanja grupa treba ostvariti sledeu grupu podela:

- Podeliti razred u grupe, - Podeliti uloge u grupama, - Ostvariti interakciju meu lanovima

u svakoj grupi, - Odabrati i primeniti adekvatnu

tehniku za ostvarivanje poverenja i saradnje u grupi,

- Analizirati funkcionisanje grupe.

Grupa i cilj rada

- Nastavnik treba da istrai ciljeve uenika,

- Uspostaviti vezu izmeu pojedina-nihi ciljeva uenika i ciljeva grupe,

- Nastavnik treba da sazna kako uenici vide doprinos odeljenja kao grupe,

- Potrebno je stvoriti opte kolektivno raspoloenje da bi se cilj ostvario,

- Nuno je da nastavnik ee reira grupni izbor zadataka rada kao slobodni izbor grupe uenika,

- Obezbediti visoku privlanost zada-taka dinamian, nov i cenjen zadatak,

- Planiranje rada je specifino, - Cilj uenika ne sme biti koncipiran

tako da ga moe osvojiti samo jedan uenik; cilj mora da bude atraktivan za sve.

Vostvo grupe

- Svaki uenik treba da proe vebe u rukovoenju i oranizaciji grupe,

- Sve uenike treba osposobljavati za demokratiju,

- Uenike sklone vostvu obuiti da budu voeni, da prihvataju odluke grupe,

- Nastavnik moe istovremeno biti lan vie grupa ili lan uenikog kolektiva,

- Izbegavati dugotrajno zadravanje uloge voe od jednog lana grupe,

- Voenje grupe prilagoditi cilju grup-ne aktivnosti i nterakciji.

Didaktika organizacija rada u grupi

- Nastavnik treba da zadatak gradivo, interakcijski razradi, od pojedinanog ka grupnom.

- Laka i jasna podela zaduenja na gradivu,

Anita Popovi


- Raditi korak po korak ili sekvencu po sekvencu,

- Sekvence gradiva moraju biti takve da ih svi uenici moraju savladati i napredni i nadareni uenici,

- Modelovati koedukaciju ne doz-voliti da bolji uenici rade za slabije, nego ih uputiti da jedni drugima po-kau kako e sami raditi. Takmienje u grupi nije poeljno, a ako se odeljenje deli u male grupe, kon-trolisati negativne efekte takmienja, surevnjivosti, kompetencije i slino.

Interakcija u grupi

- Pratiti socijalne interakcije u grupi, nekompatibilne sa zadatkom rada, di-namikom u grupi i ivotom u koli,

- Dodela posebno pripremljenih uloga ili samostalna podela meu ue-nicima,

- Obratiti panju na interpersonalne odnose uenika u kolektivu - u tu svrhu koristiti prostor i raspored se-denja i podelu radnih uloga,

- U grupi posebno pratiti poloaj intro-vertovanih i uenika koji imaju iz-vesnih problema u socijalnoj ko-munikaciji.

- Zatiti nestabilne ili psihotraumati-zovane uenike, pomoi im oprezno i vrlo selektivno.

- Stalno pratiti sociogramsku sliku odeljenja i prilagoavati grupne inter-akcije ostvarivanju zacrtanih ciljeva.

Valorizacija grupnih aktivnosti i postignua

- U vrednovanju uenika grupe, esto je vanije ostvariti grupnu aktivnost, nego gradivo zavriti u datom roku.

- Grupa treba da vrednuje postinue, analizira proces uenja, svoja oseanja pri tome, kvalitet interakcije i napredak.

- Nauiti uenike da grupno vrdnuju ostvarenja: ta popraviti, gde su najbolja ostvarenja, koliko se napredovalo, ukupna vrednost postignua.

- Ne treba svaku radnju pojedinca is-kazati pred odeljenjem, niti je vrednovati pustiti da delo govori za sebe.

- Psihotraumatizovanog uenika vred-novati kao i ostale, bez boleive popust-ljivosti, ali mu pomoi u aktivnosti ili radu na gradivu.

- Posebna pohvala i podsticanje za ne-stabilne ili psihotraumatizovane uenike ne znai da oni imaju privilegiju u kriterijumu vrdnovanja, ve to znai da mu se daje so-cijalna podrka i socijalna promocija kao pomo.

Pregledom navedenih pretpostavki za efikasan rad grupe, moe se stei utisak, da se u grupnom radu mogu realizovati samo sadraji izvan nastavnog plana i programa ili samo retke teme. Sve ove pretpostavke se mogu praktino ostvariti u nastavi, a grupni rad se ostvaruje ako se startuje od samog izbora nastavnih sadraja.

kolska interakcija je pedagoki najdo-stupnija za modelovanje, za organizovano socijalno progresivno oblikovanje. Za nove generacije uenika je veoma bitno da dos-tignu stepen zajednikog cilja pri radu u vaspitno-obrazovnim grupama, uz optimalnu pedagoku klimu.

Individualne razlike u interaktivnoj nastavi

Klasina razredno-asovna organiza-cija rada u koli, zasnovana je na podeli uenika u razrede i odeljenja. Ovakva or-ganizacija je nastala iz potrebe da se povea



efikasnost nastavnikovog rada sa veim brojem uenika, jer je rad produktivniji, efikasniji i korisniji. ,,Podela uenika na razrede i odeljenja, zasnovana je na pretpostavci da su uenici istih godina, priblino jednaki i prema drugim obelejima i karakteristikama,, (N. Grbi, Gimnazija Banjaluka). Pretpostavlja se da postoji ,,prosean,, ili ,,tipian,, uenik, koji odraava sve osobine ostalih uenika i da je prema njemu mogua optimalna oranizacija vaspitno-obrazovnog rada. Iz ovakve pretpostavke, izvedene su i mnoge druge na kojima se zasniva klasina orga-nizacija vaspitno-obrazovnog rada u koli. Pored ostalog, na toj pretpostavci su izraeni nastavni planovi i programi, tako da nas-tavnici mogu da realizuju programske sadr-aje. Nastava se izvodi, kao da svi uenici istog odeljenja ili razreda imaju jednake mogunosti za izvravanje jednakih zadataka. Na osnovu novijih naunih saznanja, pos-tavljene su nove pretpostavke za organizaciju i realizaciju vaspitno-obrazovnog rada, koje e omoguiti prilagoavanje nastave indi-vidualnim razlikama uenika radi vee efi-kasnosti u radu. Nejednak tempo razvoja svakog uenika, kao i razlike u genetskim potencijalima, socijalnim okolnostima i us-lovima u kojima se razvijaju, dovodi do velikih individualnih razlika meu ue-nicima. Razlike u telesnim karakteristikama pokazuju da su u istom odeljenju uenici nejednako razvijeni iako su istog hrono-lokog uzrasta (neki su vii i deblji od drugih, neki nii i mraviji). Razlike su oigledne i lako uoljive. Postoje i razlike u telesnim karak-teristikama, koje vie ili manje utiu na ponaanje uenika, ali uopte ne utiu na ukupne rezultate vaspitno-obrazovnog rada i na uspeh u uenju. Prema uenicima kod kojih postoje tekoe u razvijenosti pojedinih ula, neophodno je prilagoavanje uslova

vaspitno-obrazovnog rada, stepenu razvi-jenosti ili oteenosti sluha. Tee je stvoriti uslove za bolji rezultat, prilagoavajui pos-tojee uslove, prema psihikim karak-teristikama i osobinama psihikog razvoja uenika. Iz iskustva je poznato da uenici u jednom odeljenju ne postiu jednake re-zultate, nego da postoje uenici koji bre ili sporije napreduju. Razlike se mogu uoiti u svim podrujima vaspitno-obrazovnog rada, posebno u itanju teksta, razumevanju pro-itanog teksta (notnog primera, sviranju, pevanju...). Na osnovu toga se moe zak-ljuiti da kod uenika jednog odeljenja, po-stoje izraene razlike ne samo u intelek-tualnim sposobnostima, nego i u drugim ka-rakteristikama uenika u nastavi. U klasinoj organizaciji nastavnog rada, uenici su u poziciji da najvei deo rada na nastavi pro-vedu sluajui objanjenja i izlaganja nas-tavnika, te da to to bolje memoriu i kasnije reprodukuju. Savremene koncepcije nastave nude oranizacionu emu u kojoj uenici imaju vee slobode kretanja i raznovrsnije modele individualnog rada i stvaranja.

Inovacije u nastavi muzike kulture

U savremenoj nastavnoj praksi su sve vie izraene tendencije za usavravanjem i modernizacijom vaspitno-obrazovnog pro-cesa, s obzirom na to da na ovaj proces sve vie utiu veliki razvoj i napredak tehnike i elektronike. Kako se taj tehniko-tehnoloki razvoj odvija velikom brzinom i prodire u sva podruja ovekovog ivota i rada i sama nastava razumljivo mora da prati sve to se u spoljnom svetu dogaa i da u veoj ili manjoj meri prati taj razvoj obogaujui je kroz nove ciljeve, sadraje, metode i oblike rada, nas-tavna sredstva, tehnike ureaje ...

Anita Popovi


Zbog sloenosti nastavnog rada i sve vee prisutnosti raznolikih tehnolokih dos-tignua promene u inoviranju nastave se moraju sprovoditi organizovano kroz koor-dinirani rad svih uesnika nastavnog procesa.

Svaka inovacija u sutini ima za cilj da postane praksa, a tu se onda javlja ponovo problem, jer svaka praksa trai dalje svoje inovacije. Zbog toga inovacije ne smeju da se izmiljaju i uvode na brzinu po svaku cenu, jer u nastavnom procesu to izaziva suprotne efekte.

Tenja ka novinama je opravdana. ali ako se uvek ne mogu uvesti inovacije, postojea praksa se moe prilagoavati i poboljavati. Inovacije u nastavnoj praksi, a posebno u nastavi Muzike kulture ne ulaze onom brzinom i u onom obliku kako bi smo to eljeli u naim kolama.

Primeri mogue upotrebe respondera i kompjutera u nastavi Muzike kulture su samo putokaz mogueg inoviranja i obo-gaivanja nastavnog sadraja i rada u ovoj nastavi.

Upotreba respondera

Responder je jedno od relativno novih nastavnih sredstava. To je zapravo sistem, tehniki izum, koji vidno poboljava i raci-onalizuje sam tok nastavnog procesa i kod obrade, ali jo vie kod proveravanja ob-raenog nastavnog gradiva. U osnovi sistem respondera je sastavljen iz: 1. responderskog manipulatora (respon-

dera), 2. kontrolnog modula, 3. semaforske ploe (ili ekrana), 4. prikljunih kablova.

Sistem respondera se postavlja, instalira u posebnoj uionici, i da bi ga koristili, nas-tavnik i uenici trebaju da se pripreme i upoznaju sa nainom njegovog korienja.

Kod proveravanja znanja, nastavnik moe uenicima da postavlja pitanja usmeno ili pismeno (na tabli ili grafofoliji) a uenici preko responder manipulatora, evidentiraju svoje odgovore pritiskom na jedno od alternativnih slova: A, B, C, D, E.

Na savremenim elektronskim respon-derima postoji mogunost da se evidentira i 10 odgovora, a responder pravi procente tanih i netanih odgovora, sabira i ubeleava broj osvojenih poena za svako radno mesto uenika i drugo.

Na uraenom primeru rada sa res-ponderom u IV razredu osnovne kole, nastavniku su pored respondera potrebni jo i grafoskop i grafofolija, na kojoj su napisana pitanja iz teorije muzike i audio kaseta na kojoj je snimljen sluni deo pitanja.

A Pitanja iz osnova muzike pismenosti. Pitanja se reprodukuju sa grafofolije,

a uenici na njih odgovaraju na nastavnikov znak, pritiskom jednog od alternativnih slova.

Pitanja:

1. Linijski sistem je sastavljen od:

A: dve linije i jedne praznine; B: etiri linije i tri praznine; V: pet linija i etiri praznine; G: tri linije i dve praznine; D: est linija i pet praznina.

2. Po trajanju ton moe biti:

A: visok i dubok; B: kratak i dug; V: tih i jak; G: zelen i plav; D: srednji i visok.



Cela nota traje dok izbrojimo do: A: jedan; B: tri; V: est; G: dva; D: etiri.

Koliko etvrtina nota sadri u sebi takt ? A: dve; B: est; V: pet; G: tri; D: etiri.

Kada elimo da ponovimo kompoziciju, ili neki njen deo, beleimo oznaku:

A: Prima volta; B: Moderato; V: Znak za ponavljanje; G: violinski klju; D: taku pored note.

Oznaka moderato oznaava: A: brz tempo; B: umerenu jainu tona; V: lagani tempo; G: usporavanje u tempu; D: umereni tempo.

Ton ima:

A: tri osobine; B: etiri osobine; V: dve osobine; G: pet osobina; D: jednu osobinu.

B Sluni deo pitanja-

Posle sasluanog pitanja sa audio kasete, uenici imaju dva minuta za upi-sivanje odovora.

Pitanja:

1. Solo u ovoj kompoziciji (K. Sen Sans: ,,Karneval ivotinja-labud) se izvodi na sledeem instrumentu:

A: violini; B: trubi; V: klarinetu; G: oruljama;

D: violonelu

2. U kom je tempu sluani deo kom-pozicije (N.R. Korsakov: ):

A: u brzom; B: u umerenom; V: u laganom; G: u sasvim sporom; D: u srednje umerenom.

3. Sasluani deo kompozicije (St. St. Mokranjac: Druga rukovet poetni od-lomak prve pesme) izvodi:

A: orkestar; B: hor; V: solo instrument; G: hor i orkestar; D: solo glas.

4. Kompozicija koju sluate (F. open: Valcer Des-dur minijarturni valcer) izvodi se na: A: violini; B:klaviru; V: trubi; G: flauti; D: harmonici.

Sreivanjem rezultata, nastavnik do-bija podatke u kom delu sadraja programa su uenici davali bolje, odnosno slabije

Anita Popovi


odgovore, te u daljem radu ispravlja uoene nedostatke.

Upotreba kompjutera

Kompjuterski sistem nastave se danas smatra jednim od najsavremenijih i najboljih sistema sa najveim stepenom individua-lizacije u nastavi, ali je ovo jedan od naj-skupljih sistema izvoenja nastave. Mogunosti kompjuterske tehnologije postaju svakim danom sve vee, raznovrsnije i bogatije, tako da se danas prave nove ge-neracije kompjutera, koji i u radu sa ue-nicima mogu voditi dijalog, ne samo pisanim reima, ve i govorom i to ne ablonski, programirano, ve fleksibilno kao sa nas-tavnikom. Danas jo u potpunosti ne znamo ta se sve kompjuterskom nastavom moe postii, jer je njena primena u koli jo u razvoju. Svet elektronike se dalje unapreuje, a pojava kablovske televizije, poveala je mogunost upotrebe kompjutera i u nas-tavnom procesu.

Timovi elektroniara i muzikih stru-njaka iz sveta, uradili su do danas ve vie izvanrednih programa za beleenje muzike (Eucore, Finale, Sibelius i dr.), ali je na-alost izrada programa za muziku nastavu jo relativno siromana. Programi namenjeni uenju i vebanju gradiva iz osnova muzike pismenosti do sada su imali najvie uspeha, ali i u radu na dejem muzikom stvara-latvu, rad na melodici, ritmici...

Primena kompjutera u nastavi Mu-zike kulture u osnovnim kolama je na samom poetku, a to iz vie razloga:

- mali je broj osnovnih kola koje imaju kompjutere

- uitelji (predavai) su slabo obueni za rukovanje kompjuterima

- nedostaju adekvatni programi za rad u muzikoj nastavi

- ne postoji dovoljno strune literature - na seminarima se ovom problemu

malo poklanja panja - u pedagokim asopisima se veoma

malo pie i iznose iskustva u radu sa kompjuterima i dr. Pod uslovom da nastavnici poznaju

rukovanje i rad sa kompjuterima, prikazau dva primera, mogue primene kompjutera u nastavi Muzike kulture. U prvom primeru se kroz igru proveravaju uenika znanja o muzikim instrumentima, a u drugom kroz igru, proveravamo uenika znanja iz osnova muzike pismenosti i dejeg muzikog stva-ralatva.

Ovaj program je zanimljiv samim tim za nas, jer su ga programirali sami uenici. Igra poznavanja muzikih instrumenata pod nazivom: ''Hoe da se igra pogaanja''? Ova igra ima dve mogunosti naina rada. Prvi nain je da uenik u dijalogu sa kompjuterom, deluje kao instruktor, a drugi da kompjuter ''ui'' od uenika vrste i glavne karakteristike pojedinih instrumenata, da bi steeno znanje prezentirao u obliku pitanja.

PRIMER I

Kompjuter:Hoe da se igramo pogaanja? Uenik: Da K : Da li je to iani instrument? U : Ne K : Kai mi ta si zamislio? U : Flautu K : Kai mi neku karakteristiku flaute. U: Spada u grupu drvenih duvakih instru-menata, dri se popreno i uglavnom svira u visokom registru K : Hoe da se igramo pogaanja? U : Da. K : Da li je to iani instrument? U : Ne K : Da li je to duvaki instrument?



U : Da. K : Da li je to drveni duvaki instrument? U : Da K : Da li se dri popreno i da li moe da svira u visokom registru? U : Ne

Ova igra se moe organizovati i za druge instrumente, to zavisi od toga s kakvim podacima raspolae kompjuter. Noviji kompjuteri sa muzikom karticom, mogu davati i zvuna pitanja na koja bi uenici davali odgovore, o kom se instrumentu radi.

- Muziki program :,,Muzike pitalice i igre sadri u sebi 6 celina, kroz koje se proveravaju uenika znanja iz osnovne muzike pismenosti i manji deo iz deijeg muzikog stvaralatva.

- Za izbor programa iz menija treba otkucati odgovarajui broj. Programi ne moraju da se izvode

upitnim redom.

Program br.1: Pisanje nota na jednoj liniji (ritmiki)

Kompjuter : U kom taktu eli da pie note (2\4,3\4 ili 4\4) U : Biram 3/4 K : Koliko ukupno taktova eli da napie? U : Osam taktova K : Pii 3/4__________________________________ ____________________________________

Ovim programom se eli da se postigne: - uvebavanje tanog upisivanja nota u

svakom taktu - upotreva svih notnih vrednosti pred-

vienih ovim programom - upotreba pisanja i pauza - upotreba i svih naina prouavanja

notnog trajanja a) upotreba oznake za kraj kompozicije

- Programom nije predvieno brisanje pogreno upisanih mapa ili drugih oznaka, da bi znao broj nainjenih greaka

- Kada uenik radi ovaj program sam kod kue, moe da ga ponovi neo-granien broj puta, sve dok ga ne uradi tano, a kada se radi u koli, uitelj moe da kontrolie uenika i da ga upuuje na pravilan rad. Kroz ovaj program se omoguava rad u okviru ritmike i deijeg muzikog stvaralatva, rada:

- iimprovizovanje ritmikih motiva - ritmiki diktat - ritmike vebe - ritmike dopunjalke i dr.

Program br. 2: Pisanje nota na jednoj liniji: dopuna zapoetih taktova (deje muziko stvaralatvo).

Kompjuter : U kom taktu eli da pie note(2/4, 3/4 ili 4/4 ) ? Uenik : U taktu 4/4 K : Koliko taktova da ti zadam ? U : Osam taktova K : Dopuni zapoeti takt : 4/4_________________________________ ____________________________________

Kada uenik dopuni prvi takt, raunar automatski ispisuje takticu i zadaje ponovo prvu notu za sledei takt, sada razliito po trajanju od note zadate u prvom taktu. Ako uenik pogreno popuni prvi takt, raunar javlja greku zvunim signalom i u gornjem uglu ekrana upisuje : greka br.1. Program se ponavlja vie puta sve dok uenik dopunjalku ne uradi bez greke.Ovim programom se postie i:

- pravilna upotreba notne vrednosti - shvatanje odnosa taktova - razvija se deije muziko stvaralatvo

Anita Popovi


- motivie uenik da u zadatku ne pravi ni jednu greku i dr.

Program br.3: Uenik pie note na jednoj liniji , a raunar ih svira (ritmiki).

Kompjuter: U kom tempu eli da se izvode upisane note ? Uenik:U tempu Moderato . K : U kom taktu eli da pie note ? U : U taktu 2/4 K : Pii .

Moderato 2/4________________________________ __________________________________

Kada uenik ispie vebu, na ekranu se pojavljuje pitanje: K : Da li eli da ti se veba odsvira? (Da ili Ne)

Na odgovor Da, raunar svira napisanu ve-bu u isto vreme, ispod nota ispisuje crtice razliite duine, zavisno od duine trajanja svake note. Pre sviranja vebe, raunar otkucava ritam jednog takta, da bi ueniku ukazao na tempo , u kome e se izvesti veba kako bi uenik ukoliko eli, mogao sa njim da otpeva, otkuca ili izvede na ritmikom instrumentu vebu. Kada raunar odsvira jednom vebu, postavlja pitanje: K : eli li da ti se veba ponovi? (Da ili NE) Uz predhodno, ovim proramom se postie jo i :

b) uvebavanje pevanja ritmike vebe c) pevanje vebe u odreenom tempu,

bez usporavanja ili ubrzavanja (pe-vanje uz raunar)

d) praenjem crtica ispod nota i vizuelno se prati trajanje svakog tona u vebi

e) sluanjem izvoenja vebi sa rau-nara, uenik kontrolie i vizuelno prati notni tekst i dr.

Program br. 4 .

Raunar ispisuje sluajni raspored nota, a uenik ih upisuje u linijski sistem (po visini), kroz npr. 16 ine nota.

Kroz program br.5. uenik pie note razliite po visini, a raunar svira.

Program br.6. - Raunar pie razliite tonove po visini, a raunar ih svira.

U programu br.7. - uenik pie i svira note razliite po visini.

Program br.8 - se sastoji u tome to uenik komponuje melodiju, raunar svira.

Ako uenik napie (komponuje) vebu bez greaka, raunar ga nagrauje i svira mu pesmu: U livadi pod jasenom''.

Ovaj program omoguava da uenik pokae ono to je nauio iz osnova muzike pismenosti, da muzikalnost iskau i kao stvaraoci (kompozitori). Na nastavniku je sada da uenika uputi i pomogne, kako bi u tom poetnom radu vebe uenika imale muziku misao, lepu melodijsku liniju, pravilan oseaj za male muzike celine... Korienje ovih i drugih programa u nastavi Muzike u mnogome e obogatiti njene sadraje rada, a uenici e kroz igru uiti i tako vie zavoleti i ovu tonsku (elektrinu) umetnost.

to se tie nastavnika muzike, trebalo bi kombinovati tradicionalni nain preda-vanja, sa ainteraktivnim pristupom, veom aktivnou uenika u odeljenju kroz upotrebu raunara, koji je sve vie pristupaan deci.



Interaktivno uenje u problemskoj nastavi

Interaktivno uenje u problemskoj nastavi predstavlja pedagoku inovaciju, koja je teorijski osmiljena, eksperimentalno pro-veravana i praktino primenjivana, tek kra-jem veka. Ovaj oblik uenja u problemskoj nastavi se sastoji iz vie nivoa. Njena orga-nizacija, realizacija i vrednovanje se ostva-ruje uz primenu posebnog sistema peda-gokih naela, kroz efikasnost edukativnih radionica. (Dr Drago Brankovi Filozofski fakultet-Banja Luka 1999 Ineraktivno uenje I, str.109)

Grupa i grupni rad u nastavi u kojoj se ui putem reavanja problema, moe omo-guiti ostvarivanje nekih ciljeva, koje je teko ostvariti u drugim oblicima uenja.

- Interaktivno uenje u problemskoj nastavi, ima pedagoko opravdanje i specifine didaktiko metodike postupke.

- Interaktivno uenje predstavlja samo jedan od oblika sticanja znanja i razvijanja.

U okviru teorije problemske nastave, postoje neke terminoloke nejasnoe, ali i nedovoljno definisane osnovne komponente problemske nastave. Predstavnici getaltis-tike psihologije (Maks Ferthajmer), proces reavanja problema definiu kao dinamiku situaciju, kao kretanje od ''nejasne relacije, ka jasnoj prozirnoj''. Pored psiholokih, postoje i pedagoko-didaktina terminoloka i poj-movna odreenja. Uglavnom se koristi pojam ''problemska nastava'' kao specijalan nastavni sistem-metod''. Sutina problemske nastave jeste u tome to nastavnik ne saoptava ko-nane rezultate i zakljuke nauke kao neto savreno i za svagda dato i da pri tom uenici ne znaju odakle su i na osnovu ega su oni izvedeni, ve ih uvodi u to kako se dolo do

odreenih istina, prikazuje puteve, kojima se ilo u otkrivanju tih istina'' (Radovan Teo-dosi, Problemska nastava, Nastava i vas-pitanje, Beograd,1970. br.3 str.261.)

Problemsku nastavu i pored njene uobiajene strukture mogue je izvoditi i na osnovnim principima kooperativnog i inter-aktivnog uenja. Sutina interaktivnog uenja se izraava u meuzavisnosti tj. meuuticaju subjekata koji zajedniki ue. Interaktivno uenje je zasnovano na kooperativnosti i kooperativnim odnosima, meu subjektima koji ue. Zbog toga mnogi pedagozi ovakav nain uenja izraavaju kao kooperativno-interaktivni nain uenja.Ta se sposobnost u procesu uenja manifestuje praktino kao spremnost za rad sa drugima, spremnou za uspostavljanje ravnopravnih odnosa sa dru-gima, te velikim poverenjem i tolerantnou prema drugima sa kojima se ui. Sposobnost za kooperativnost se moe razvijati veba-njem. Rad na reavanju problema u procesu uenja moe biti sadrinski ali i procesualno povoljna pedagoka atmosfera za upozna-vanje kooperativnih sposobnosti uenika, kao i za vaspitno delovanje na njenom pod-sticanju i razvijanju. Takvo operativno-inter-aktivno uenje u problemskoj nastavi, mo-gue je sprovoditi u svim nastavnim oblicima (frontalni, grupni, rad u parovima, indi-vidualni) sa razliitim pedagokim efektima. Kooperatvno interakcijsko uenje u problemskoj nastavi ima nekoliko razliitih nivoa problemskog uenja. Teorijska saz-nanja i praktina iskustva u nastavi pokazuju da je mogue nivoe problemske nastave razvrstati na 5 osnovnih:

a problemsko izlaganje nastavnika; b problemski dijalog nastavnika i ue-

nika; c samostalno reavanje postavljeno

problema;

Anita Popovi


d samostalno postavljanje i reavanje problema;

e samostalno konstruisanje problema, njegovo postavljanje i reavanje.

Kod izbora nivoa problemske nas-tave, treba svakako uvaiti osnovni cilj ue-nja (vaspitno-obrazovni zadatak), prirodu proramskih sadraja koji se ue, stepen uenikovog poznavanja postupka za rea-vanje problema i teinu problemske situ-acije .

Interaktivno uenje u problemskoj nastavi treba organizovati uz primenu nekoliko bitnih naela:

a naelo atraktivnosti problemske si-tuacije i problema;

b naelo primerenosti problemske situacije psihofizikom uzrastu ue-nika, njegovim prethodnim znanjima i nivou osposobljenosti za reavanje problema;

c naelo svrsishodnosti i ekonomino-sti interaktivnog uenja putem reavanja problema;

d naelo motivisanosti uenika za rea-vanje problemske situacije;

e naelo primerenosti programske nas-tave nivou osposobljenosti uenika za reavanje problema i

f naelo privrenosti i osposobljenosti nastavnika za izvoenje interaktivno uenja i problemske nastave.

Interaktivno uenje u problemskoj nastavi, bez obzira o kom nivou je re, najefikasnije je u grupama. Jedino se u grupi ostvaruje potpuna meuzavisnost njenih lanova. S obzirom na svu sloenost uenja putem reavanja problema, bitno je da se pojedinci u grupi meusobno ohrabruju,

podstiu na aktivnost i pomau jedni drugima u svim fazama reavanja problema i uenja. Oblike interaktivnog uenja u problemskoj nastavi moue je organizovati ako se stvori posebna socijalna atmosfera u kojoj:

a postoji pozitivna meuzavisnost ue-nika u grupi i izmeu grupa u procesu reavanja problema;

b ostvaruju se razliiti oblici iterakcije uenika u toku procesa uenja i reavanja problema na principu ,,li-cem u lice,,;

c obezbeuje se visok nivo individu-alne odgovornosti uenika svim fa-zama i postupcima ineteraktivnog uenja;

d omoguava razviajnje posebnih spo-sobnosti i vebanje socijalnih vetina u procesu svakog reavanja prob-lema;

e vri praenje procesa uenja i eva-luacija rezultata uenja ali i evalua-cija grupnih procesa.

Funkcije nastavnika koji organizuju raz-liite nivoe i oblike interaktivnog uenja u problemskoj nastavi su nove. Umesto kla-sinih funkcija predavaa i ocenjivaa, nas-tavnik u interaktivnom uenju u problemskoj nastavi ima nove i specifine funkcije:

a funkcija definisanja cilja uenja i grupnog cilja;

b funkcija izbora i konstruktora pro-blemske situacije;

c funkcija planera, koordinatora i us-merivaa grupnih procesa u inter-aktivnom uenju;

d funkcija praenja i evaluacije ost-varenosti vaspitno-obrazovnog cilja, ali i nivoa ostvarenosti grupnog cilja.

Interaktivno uenje u problemskoj nastavi ima odreene prednosti u odnosu na



klasine oblike kolskog uenja. U takve prednosti moemo uvrstiti:

a kolski uspeh (kvantitet, kvalitet, traj-nost i primenljivost kolskog znanja);

b nivo razvijenosti interpersonalnih odnosa (uenik-uenik, uenik-nas-tavnik, uenik-grupa vrnjaka, ue-nik-grupa-kolektiv uenika);

c odnos samouvaavanja i samopo-tovanja.

Poblemska nastava u kojoj se pri-menjuje intreaktivno uenje ima posebne faze i nivoe, koji se ostvaruju primenom specifinih pedagokih naela. Sve te spe-cifinosti i ,,nova pozicija vaspitanika u procesu uenja,, obezbeuju interaktivnom uenju u problemskoj nastavi prednosti u odnosu na ,,klasinu,, kao i na neke druge savremene modele nastave. Primenom ove pedagoke inovacije, determinie se spo-sobnost nastavnika za planiranje, oranizaciju, izvoenje i vrednovanje efekata interak-tivnog uenja u problemskoj nastavi.

ILUSTRACIJA I DEMONSTRACIJA - kao faktori u sticanju uenikovih

predstava o muzikoj materiji tehniko-izvoakoj problematici

Sastavni deo rada u instrumentalno-pedagokom procesu ini sviranje nekog muzikog dela, fragmentarno ili u celosti, pred uenikom. O realnim vrednostima ovog pedagokog sredstva, postoje razliita mi-ljenja. Mnoga od njih se zasnivaju na sub-jektivnim i povrnim zakljucima, bez prave psiholoko-pedagoke osnove, dok relativno manji broj proizilazi iz dubljeg uvida u sustinu i znaaj ovog postupka.

Elementi pokazivanja, sueljavaju se u svesti uenika sa njgovim subjektivnim vi-enjem i utiscima, koje prima i drugim putevima. Na primer: posmatranjem sviranja svojih drugova, odnosom prema izvoako-pedagokim postupcima autoritativnih li-nosti, direktnim ili indirektnim uvidom u stvaralake postupke velikih majstora izvo-ake umetnosti (javni asovi, koncerti, zvuni i video snimci).

Ilustracija, podrazumeva osvetljava-nje problema, situacija razliitih mogunosti, okolnosti i slino. Demonstracija pak, suge-rie model koji sadri karakteristike doka-zivanja. U pedagokoj praksi moemo za-paziti dva, sutinski razliita tipa doka-zivanja: ilustraciju i demonstraciju.

Ilustracija predstavlja sastavni deo pedagokog procesa, dok demonstracija lako poprima karakteristike, koje su u suprotnosti sa sutinskim ciljevima pedagokog procesa. Zbog estih nesagledavanja sutinskih razlika izmeu ovih mogunosti, neki smatraju da samo veliki izvoa moe da bude i vrhunski pedagog (jer on ima ta da pokae), dok dru-gi izraavaju miljenje da za dobrog peda-goga nije toliko bitno da li je ikada u ivotu nastupio na koncertnom podijumu ukoliko dobro poznaje instrumentalno- izvoaku problematiku.

Jednom od vodeih ruskih i svetskih pedagoga B.V. Beljenkiju, postavljeno je pitanje koje se odnosilo na ovu problematiku, a on je dao odgovor: ,,Ja mislim da dobar pedagog treba da ima potpuni uvid u situaciju koja se nalazi sa obe strane linije, koja deli publiku od izvoaa,,. ,,Potpuni uvid,, u situ-aciju u kojoj se nalazi izvoa prilikom iz-voenja muzikog dela, podrazumeva i sop-stveno iskustvo pedagoga, steeno na po-dijumu, kroz suoavanje i doivljavanje svih umetnikih i psihofizikih komponenti izvo-akog ina. Posedujui uvid u karakter i

Anita Popovi


prirodu situacije u kojoj se nalazi izvoa, pedagog-nastavnik, treba da paljivo pos-matra, prati i utie na formiranje odgova-rajuih induividualno oformljenih meha-nizama kod uenika. Kako vidimo iz svega ovoga, odluujue je da uenik formira sopstveni odnos prema izvoakom inu, dok mu nastavnik u tome pomae na osnovu sopstvenih iskustava i saznanja o prirodi i karakteru psiholokih i fizikih reakcija.

,,as treba voditi, pre svega sa ins-trumentom u ruci i koristititi ga u pot-rebnoj meri za ilustrovanje svih razliitih mogunosti reenja jednog izvoakog zahteva,, (Dejan Mihajlovi, Elementi violi-nizma, 1993. godina).

Interaktivno uenje u egzemplarnoj (paradigmatskoj) nastavi

Termin EGZEMPLARNA (exem-plar, exemplum) je latinskog porekla i znai primerak, uzorak, ugled. Egzemplarno znai-iz mnotva uzeto, ogranienje na bitno.

Osnovni smisao ove koncepcije je u tome, da se iz nastavnog programa pojedinih predmeta, odaberu one karakteristine, nas-tavne teme i da se takve odabrane nastavne teme s metodike strane obrauju na uzoran tj. egzemplaran nain.

Sutina ove nastave je u izboru eg-zemplarne nastavne teme, tj. jedinice i u primeni odabranih, adekvatnih nastavnih postupaka, metoda, tehnika.

- Egzemplarna nastava obino u in-teraktivnoj nastavi prolazi kroz tri etape:

1. Prouavanje nastavnog programa i identifikovanje egzemplarnih i slinih sadr-aja (nastavnik u ovom sadraju odvaja egzemplarne od analognih (slinih) sadraja.

2. Obraivanje egzemplarnih sadraja na to uzorniji, kvalitetniji i primeran nain. Ova etapa podrszumeva:

a pripremanje; b obradu nastavnog sadraja; c vebanje; d neposredno ponavljanje i pro-

veravanje.

3. Samostalna uenika obrada analognih sadraja po uzoru (modelu, paradigmi) egzemplarnog sadraja.

Krajnji cilj prouavanja egzemplarnom nastavom je osposobljavanje uenika za samorad, samouenje, za samoedukaciju i za to aktivnije ukljuivanje u proces ,,zaraivanja,, znanja.

Egzemplarna nastava ima u sebi prednosti ali i nedostatke.

Prednosti su to: a omoguava uenicima interaktivno

uenje; b omoguava stvaralaki rad i uenika i

nastavnika; c nastoji da izbegne enciklopedizam i

didaktiki materijalizam programskih sadraja;

d uenici na manjem broju injenica, usvajaju pojmove, razvijaju mi-ljenje, dolaze do zakljuka i gene-ralizacije;

e ova nastav ima mesta u sklopu ostalih nastavnih koncecija i njihove polivarijantne primene.

Nedostaci su to: a uiti vaspitavati uenika po eg-

zemplaru, znai uiti ih da u i-votu trae modele, uzore, ori-ginale...



b nije sigurno da e ezemplarni sadraj (model) biti pravi model i ,,duhovna radijacija,, za analogne sadraje. Ako se to ne ostvari onda se stvara praznina u obra-zovanju.

c teko je a i opasno, analogan sadraj poistovetiti sa egzem-plarnim;

d izbor egzemplarnog sadraja trai od nastavnika virtuoza, stvaraoca, trai nastavnika ire pedagoko-didaktike i metodike kulture;

e egzemplarnoj nastavi, dakle, ne smemo dati arobnu mo i takav znaaj da moe reiti mnogo-brojne nagomilane probleme, a naroito da moe potpuno reiti pitanje preobimnosti programskih sadraja.

Ovu nastavu treba shvatiti samo kao smernicu za nove mogunosti u stvaralakom nastavnom radu. Princip egzemplarizma sve vie se afirmie u obradi programskih sadr-aja, a njegovu afirmaciju u novije vreme naglaava i radioniko-edukativna aktivnost.

MODEL (EGZEMPLARNE) NASTAVE U VIOLINSKOJ NASTAVI

(O LEVOJ RUCI)

Ako desnom rukom stvaramo ,,zvuk,, tj. ,,sviramo,, onda za levu ruku moemo rei da ona priprema skoro sav materijal koji treba zvukom oiveti, dakle odsvirati. Leva ruka intonacijom, vibratom, raznim vrstama glisanda, artikulacijom prstiju i drugim mogunostima, uestvuje u realizaciji zvune materije. Zvuanje je uslovljeno, pre svega, tipologijom pokreta dizanja i sputanja prstiju. Odnos ruke prema instrumentu treba da bude fleksibilan i pripremljen za sve

promene do kojih se dolazi tokom sviranja. Kod poetnika uenika, npr.: treba insistirati na mekom i plastinom stanju ake i cele ruke. Prsti treba slobodno i oputeno da ,,vise,, iznad grifbreta, tj. iznad zone u kojoj e kasnije dejstvovati. Eliminisanje gre-vitosti i stezanja vrata violine je od velikog znaaja za kasnije uenikovo prilagoavanje efikasnim i racionalnim izvoakim zah-tevima. Poloaj palca ima veliki znaaj za slobodu obavljanja svih funkcija leve ruke i odreuje se prema individualnim osobe-nostima ake i prstiju. Poloaj palca se ne moe posmatrati izolovano od odnosa cele ruke prema instrumentu. Orijentaciono, palac dodiruje vrat violine zonom osnovnog i noktnog lanka, a njegov odnos prema prs-tima je promenljiv, fleksibilan i subjektivno odreen. Poloaj prstiju u odnosu na grif-bret je takoe uslovljen osobenostima kon-strukcije izvoaa. Bez obzira na indivi-dualne razlike, opte prihvaena je neop-hodnost zaobljenog poloaja svih prstiju. Mnogi pedagozi zapoinju proces prila-goavanja uenika instrumentu upravo insi-stirajui na udobnom i zaobljenom poloaju 3. i 4. prsta. U tehnici leve ruke moemo da zapazimo i sistematizujemo sledee osnovne tipove pokreta prstiju:

- pokrete dizanja i sputanja prstiju;

- klizajue pokrete; - pokrete premetanja prtiju sa

ice na icu (boni pokreti); - korelativne, adaptivne pokrete

palca.

Pokreti dizanja i sputanja prstiju su najbrojniji i najznaajniji poto se sadre u svim ostalim pokretima. Vei deo peda-

Anita Popovi


gokog materijala (vebe, etide i drugo) posveeni su sticanju i usavravanju kulture ovih pokreta. Paljivom analizom karaktera ovih pokreta, moemo da zapazimo sledee: ukoliko postavimo ruku u poloaj iz koga treba da zapone sviranje, videemo da nam prsti, leerno savijeni ,,vise,, iznad ica u zoni, gde e njihovim padom na odreeno mesto zapoeti zvuanje instrumenta. Ako pokuamo da sviramo, polazei od ovog poloaja, videemo da nam on odgovara samo za neke izvoake zahteve, npr.: za miran, ne mnogo brz, legato ili njemu slian po karakteru detache. Kroz sledei ekspe-riment moe se sagledati sledee:

a Postavimo aku sa zaobljenim prs-tima na sto, tako da se ona nasloni na njega vrhovima prstiju i korenom ake. Ako sada podinemo desnom rukom bilo koji prst, a zatim ga naglo pustimo, videemo kako muskulatura munjevito vraa prst u prvobitan poloaj. Pokreti dizanja i sputanja prstiju imaju veliki znaaj jer se time aktivira prirodan elasticitet musku-lature, koji je od velike vanosti za slobodan pad prsta. Pokretima diza-nja i sputanja prstiju treba posvetiti znaaju panju, jer od njih zavisi i spontanost njihovo pada na icu.

Sloboda pokreta leve ruke zahteva najmanji mogui pritisak prstiju na ice, koji treba da omogui eljeni kvalitet zvuanja instrumenta. Tako npr. izvoenje pasaa u Mendelsonovom e-mol koncertu, 3. st. Zah-teva hitre pokrete prstiju i njihov slobodan pad bez veeg pritiska.

U cilju sticanja oseaja obavljanja racionalnih pokreta, ovladavanje tehnike istovremenog spurtanja grupe prstiju na ice i njihovo postavljanja da lee na icama, ima znaajnu ulogu.

Programirana nastava u interaktivnom uenju

Programirana nastava je kao i sve druge zapravo reakcija na tradicionalni sis-tem obrazovanja. Ova nastava nastoji da modernizuje postojee oblike i metode rada, da sadraj obrazovanja prilagodi intere-sovanjima i mogunostima uenika. Takoe, treba da pomogne reavanju problema koje je donela eksplozija znanja, moderna tehno-logija, elektronika i kibernetika, kako bi se osigurala aktivnost i zajedniki rad nastav-nika i uenika. Od samog poetka za peda-gogiju i didaktiku, programirana nastava je znaila i ostaje kao vid nastave koji ostvaruje princip racionalizacije i poveava njenu efi-kasnost. Ruski teoretiari je povezuju sa kibernetikom, teorijom informacija i teorijom algoritma. Njen poetak datira od 1920 -te godine, od kada je S. Presi pronaao prvu mainu za uenje, a neki autori njene poetke nalaze jo od Torndajka (1898god).

Pojam i funkcije

U svetu i kod nas se upotrebljava izraz programirana nastava (programmend instruction), u kome postoje 2 sistema:

- sistem koji upravlja i - sistem kojim se upravlja.

Sutina joj je da se nastavno gradivo razlae na elemente (porcije), koji se daju u strogo loginoj postupnosti, ije se usvajanje kontrolie sa odgovorima uenika, te se tako stimulie samostalan rad i samostalno mi-ljenje uenika.

Osnovna funkcija programirane nas-tave je njen doprinos racionalizaciji nastav-nog rada, i doprinos poveanju efikasnosti uenja. Pored ove funkcije, navodimo i jo neke didaktiko- metodike funkcije, koje su ujedno i njene prednosti:



a znatno poboljava kvalitet uprav-ljanja i organizaciju nastavnog pro-cesa,

b omoguava individualno usvajanje znanja, dozvoljava individualni tem-po i ritam uenja,

c obezbeuje stalnu povratnu infor-maciju, ime je obezbeena stalna kontrola usvajanja sekvenci i manjih logikih celina,

d omoguava samostalan rad- samo-stalno uenje,

e znatno vie stimulie i motivie uenike na intenzivniji rad i uenje.

U teoriji je poznato i empirijski pro-vereno nekoliko vrsta programa: linearni, usavreni, modifikovani linearni programi sa vie varijanti, i razgranati program.

Programirana nastava se izvodi pomou:

- programiranih udbenika - materijala, - maina za uenje i - poluprogramiranih materijala.

Programirani udbenici vie su u upotrebi od maina za uenje, i dostupni su svakom pojedincu.

Njihova upotreba je jednostavna, mo-gu se nositi kui i nisu skupi kao maine. Gradivo moe biti u ovom programu ponu-eno prema linearnom, razgranatom, ili kom-binovanom programu.

Programirani udbenik ima za od-govor, za povratnu informaciju razliita teh-nika reenja. Tako se moe rei da reenje moe biti u prvoj stranici informaciono, i stranice sa tanim odgovorom, tj, dve treine strane su informacionog karaktera, a na poslednjoj treini se daje tano reenje.

Uenik bi trebalo da pokrije deo stranice udbenika gde je dat odgovor, pa kad odgovori, otkriva taj deo stranice i uporeuje reenja i ponueno.

Pored niza prednosti, programirani udbenik ima svojih nedostataka ako se ne programira adekvatno. Gradivo se tako moe formalizovati i ablonizovati: uenik moe gledati reenja pre nego rei zadatak...

Novija istraivanja ukazuju, da prog-ramirana nastava, nije ispunila prvobitna oekivanja. Nju treba shvatiti kao nastavak opte linije razvoja nastave, i inovaciju koja nije potpuno zaokruila svoj razvoj. Najvee su joj mogunosti u matematici, hemiji, fizici, biologiji, tehnikim disciplinama, a primenu je nala i u drutvenim naukama. (dr Svetozar Milijevi, interaktivno uenje I).

PRIMER 1. - Primena programirane nastave u nastavi solfea

Ritam

Zapii i dopuni u notnoj svesci sledea pitanja:

a Pored ravnomerne pulsacije, navedi jo 4 ritmike karakteristike_______ __________________________.

b Zato su ritam i tempo meusobno povezani ______________________________

_____________________________.

c Koje su uroene karakteristike ritma Srbije, Crne Gore i BiH _____ ______________________________

____________________________.

a Koje vrste ritma nema u navedenim krajevima, a koje dominiraju ______________________________

__.

b ta je romanski i germanski pravac ______________________________

__________________.

Anita Popovi


c Koje su osnovne teze ritmikih postavki ______________________________

_______________.

a ta je takt _____________________. b ta je metar____________________. c ta oznaava tempo_____________.

Tani odgovori se nalaze na drugoj strani lista. 1.

a Pored ravnomerne pulsacije, postoje jo i sledee karakteristike ritma: ravnomerna dvodelnost, govorni ritam, meoviti ritam, trodelni ritam.

b Ritam i tempo su povezani sa protokom vremena, koje se mogu posmatrati kroz stvaralaku periodiku, renesansu, barok, klasicizam, romantizam... Tempo je npr. strogo povezan sa zamisli kompozitora koji trai da se njegovo delo izvede odreenim tempom, kako bi se postiglo odreeno estetsko dejstvo na sluaoce.

c Ritmike karakteristike Srbije, Crne Gore, B i H su: dominacija govornih ritmova, ravnomerna dvodelnost bez uzmaha. Nema punktiranih ritmova ni u dvodelu i trodelu, u Srbiji ima meovitih ritmova ali laganijeg tempa, i nema nepravilnih ritmikih grupa - triola.

2. a Nema punktiranih nepravilnih ritmikih

grupa, a dominiraju govorni i meoviti ritmovi.

b Romanski pravac tumaenja i postavljanja ritma, polazi uvek od ivog ritma, zvuka, ka njegovom postavljanju notnom slikom, i tek ka eventualnom tumaenju u nastavnom procesu.

Germanski pravac nastave polazi od metra, od vrste taktova, broja ritmikih jedinica, od naglaenih i nenaglaenih taktovih delova sa tezama i arzama - ka ritmu.

c Osnovne teze ritmikih postavki su: - od ritma ka metru, a onda tumaenju. - od paralelizma dvodelnih i trodelnih

jedinica: prvo sa izjednaavanjem trajanja grupe dvodelne sa trodelnom jedinicom,

- od eliminacije teze i arze ka shvatanju ritmikih vrsta, preko zvunih utisaka predstavljenih notnom slikom.

- od otrih pokreta pri taktiranju, ka finesama u akcentovanju ritmikih vrsta i ritmikih figura.

- od spojenih elemenata melodike i ritma, ka njihovom izdvajanju zbog pojedinanog savlaivanja.

- od sinhronizacije opaanja, repro-dukcije, ka njihovom spajanju.

- Cilj nastave je podjednako ovla-davanje zvukom i notnom slikom.

3.

a Takt je najmanja celina notnog teksta, nastala beleenjem grupisanih tonova prema akcentima.

b Metar je sredstvo opaanja i zapisivanja ritma u odnosu na grupisanje osnovnih udara i na njihovu vrstu.

c Tempo oznaava brzinu proticanja muzikog sadraja. Od odabranog tempa zavisi karakter kompozicije koja se izvodi.



Interaktivno uenje u nastavi putem otkria

Uenje otkrivanjem u najirem smislu jeste jedna od osnovnih najstarijih i naj-znaajnijih metoda saznanja, i menjanja sre-dine u kojoj ljudi ive i rade. Ona proistie iz prakse kojom ljudi otkrivaju sutinu prirode, menjaju je i prilagoavaju svojim potrebama. Po Radovanoviu, otkrivanje,, je jedan od neformalnih prirodnih, i spontanih oblika uenja, koje obezbeuje iskustvo iz ,,prve ruke,, koje je nezamenljivo i veoma znaajno u ivotu,,.

Pod ovim nazivom se esto opisuje oblik uenja, koji je vrlo srodan prethodnom, (reavanje problema). U oba sluaja, ono to se ui ne daje se u finalnom obliku, nego uenici samostalno dolaze do saznanja. Os-novni cilj ove nastave je sticanje nekih ve-tina, metoda, oblika intelektualne delatnosti, a ne sticanje neke sume znanja.

Najjasnija razlika izmeu reavanja problema i uenja putem otkria u uem smislu rei je da se uenje putem otkria odnosi na ona uenja koja poivaju na samostalnom induktivnom dolaenju do saz-nanja, a reavanje problema obuhvata sve druge prob-lemske situacije. Uovom sluaju, najbolji oblik uenja putem otkria jeste uenje u vidu ogleda, eksperimenata,.

Najee je re o ponovnom kolskom otkri-vanju istina ve poznatih u nauci, ali u tom procesu dolaenja do otkria, uenici u saetom vidu rekonstruiu proces istraivanja.

Na primer, uenici samostalno izvode ogled da bi utvrdili kako se prostire

zvuk, ili proizvodi ton na nekom in-strumentu...

Aktivnosti nastavnika i uenika su skoro isti kao u nastavi putem reavanja problema. Produktivno uenje, emu teimo u kontekstu, postie se programiranom i poluprogramiranom nastavom.

Uenje reavanjem problema... Prema R. Radovanoviu (Radovanovi, 1989, str.11), postoji nekoliko modaliteta uenja otkrivanjem: a Otkrivanje podatka posmatranjem, b Reavanje problema na osnovu praktine

delatnosti, c Otkrivanje uzrono - posledinih veza,

(sagledavanje odnosa), d Otkrivanje implicitnog znaenja rei (na

osnovu konteksta), e Kritiko itanje i preispitivanje podataka.

Uenje nije samo puko prilagoa-vanje sredini u kojoj linost ivi. ovek se uenjem osposobljava da sredinu menja pre-ma svojim potrebama.

Anita Popovi


Napomena: Vremenska podela na faze zavisi od obima i karaktera grae koja se prorauje. Najdue traju druga i trea faza.

PRIMER: - muzika kultura za V razred ,,Na studencu,, - (obrada pesme - 6/8 takt).

Tip asa: Obrada novog gradiva.

Obrazovni cilj: Da uenici shvate trodelni ritam tj. 6/8 takt, nain izvoenja kroz pesmu ''Na studencu'', uz jasno pevanje i taktiranje.

Vaspitni cilj: Doiveti celoviti estetski utisak, doivljavanje auditivnog utiska.

Oblik rada: Kolektivni, individualni. Metode rada: Uenje ortkrivanjem,

razgovor.

Sredstva rada: Tekst pesme, udbenik, auditivni snimak, instrument.

U rvoj fazi nastavnik istie cilj asa. Deli uenicima materijal za rad. Cilj uenja moe biti napisan na tabli.

ARTIKULACIJA ASA PO METODI UENjA OTKRIVANJEM

UENICI NASTAVNIK

faza: Motivacija i davanje interakcija za rad (do 5 minuta).

Ue cilj obrade lekcije, prihvataju uputstvo za rad, motivaciju

Daje uenicima instrukcije i materijal za rad, proverava usvojenost cilja uenja

faza: Individualni, samoobrazovni, tihi rad ( do 20 minuta).

Piu odgovore, reavaju zadatke Po potrebi prua individualnu pomo, us-merava rad

faza: Samoispravke i samoocenjivanje (do15sek.)

Utvruju broj tanih i pogrenih odgovora, ispravljaju greke o tome informiu uitelja, u komunikaciji sa uiteljem naue odgovore na postavljena pitanja.

Saoptava odgovore, povratnu informaciju. Daje uputstva za samoocenjivanje. Organi-zuje razgovor o proraenoj grai. Utvruje uspeh odeljenja.

faza. Samoprovera ( do 5 minuta)

Uenici se u sebi presliavaju odgovarajui na kljuna pitanja rekapitulacija, rade dopunske zadatke za domai

Daje potrebna uputstva za presliavanje. Ako se rade dopunski zadaci, daje uputstva.



Zatim sledi demonstracija nastavnika, tj. sviranje na instrumentu.

Poinje tihi, samoobrazovni rad uz objanjenje. as tee dalje prema datoj emi.

Cilj uenja pesme: a shvatiti tekst pesme, melodiju, ritam; b Uoiti trodelnu podelu takta, tj. dva

trodelna takta; c upamtiti melodiju pesme; d doiveti u celini lepotu zajednikog

pevanja; e nauiti izraajno pevanje pesme ,,Na

studencu,,.

Samoocenji-vanje

Podela uenika na tri grupe: A, B, V.

Uputstvo za rad.

Jo jednom paljivo otpevati pesmu zajedno. Obratiti panju na jasno i raz-govetno izgovaranje teksta, skokove u melodiji, tempo, dinamiku . . . Odgovarati na postavljena pitanja. - O emu se govori u pesmi ,,Na studencu,, ?

Nastavnik na klaviru svira pesmu uenicima uz jasno izgovaranje teksta, tj. prve strofe. Druga i trea strofa su napisane na tabli.

Pesma ,,Na studencu,, opisuje mladu devojku u noi na studencu, i njen susret sa mladiem u kojeg se ona zaljubila.

Pesma se izvodi u brzom tempu i 6/8 taktu.

Nastavnik objanjava uenicima, nakon zajednikog pevanja 6/8 -ski takt. Dva trodelna takta spojena u jednu celinu ine 6/8-ski takt. To je sloen takt koji ima dva naglaena taktova dela (prvi i etvrti) i taktira se na dva. Jedinica brojanja je etvrtina s takom

Nakon objanjenja 6/8 takta, nas-tavnik zahteva od uenika da svako od njih pokua da taktira 6/8 - ski takt kroz zadatu melodiju pesme. Uenike deli u tri grupe, od kojih svaka grupa treba najbolje da izvede pesmu uz taktiranje.

Nakon zavrenog takmienja, nas-tavnik odreuje pobednika, u ovom sluaju grupu A, i u zavrnom delu asa puta na CD-u snimak pesme ,,Na studencu,,.

INTERACTIVE TEACHING - AN INNOVATIVE WAY OF TEACHING Abstract: Interactive teaching is based on the interpersonal, cooperative relationship among pupils in teaching process. This is the way to overcome disadvantages of traditional teaching methods.

Further, the paper analyzes the features of the traditional and active school, the objectives of the active school, group forming, goup constitution, evaluation of pupils' group work and gives practical examples of the class organization using this way of teaching.

Key words: interactive teaching, an innovative way of teaching

6 Ot 4 2007 Anita Popovic

Documents

Transcript of 6 Ot 4 2007 Anita Popovic