59720838-Spanija-turizam

Seminarski rad

„Španija – turizam“

Seminarski rad „Španija - turizam“

Sadržaj

Uvod....................................................................................................................................................... - 3 -

Španija............................................................................................................................................... - 3 -

Razrada................................................................................................................................................. - 3 -

Turistički resursi Španije..................................................................................................................- 3 -

Prirodni resursi..............................................................................................................................- 3 -

Kulturno-istorijska baština...........................................................................................................- 4 -

Saobraćaj.......................................................................................................................................- 5 -

Smeštajni kapaciteti......................................................................................................................- 6 -

Regije Španije................................................................................................................................... - 6 -

Severna Španija............................................................................................................................- 6 -

Istočna i Južna Španija................................................................................................................- 6 -

Centralna Španija.........................................................................................................................- 7 -

Španski Pirineji..............................................................................................................................- 8 -

Španska ostrva.............................................................................................................................- 8 -

Najzastupljeniji vidovi turizma u Španiji.........................................................................................- 8 -

Turizam sunca i plaža..................................................................................................................- 8 -

Gradski turizam.............................................................................................................................- 9 -

Kulturni turizam – kulturni događaji i manifestacije................................................................- 10 -

Poslovni turizam..........................................................................................................................- 12 -

Zaključak.............................................................................................................................................. - 12 -

Nikola Mladenović 131/2008 2


Literatura.............................................................................................................................................. - 12 -

Uvod

ŠpanijaKraljevina Španija, sa svojom površinom od 5800825 km2 zauzima 4/5 Iberijskog poluostrva. Po svojoj površini to je peta zemlja u Evropi, a po naseljenosti treća. U svom sastavu ima 17 autonomnih pokrajina i 2 autonomna grada na severu Afrike.

Članica je Evropske Unije, Ujedinjenih Nacija i NATO Saveza. Ustav iz 1978.godine je najviša norma španskog pravnog poretka. Na čelu Španije je kralj Huan Karlos I, a izvršnu vlast ima vlada čiji je predsednik od 2003.godine Hose Luis Rodriges Sapatero.

Prema podacima iz 2008.godine Španija ima 46.157.822 stanovnika, a njen glavni grad ima oko 6.271.638 stanovnika. Gustina naseljenosti je 91 stanovnik po km2. U današnje vreme oko 80% stanovništva živi u gradovima. Kada je reč o religiji, Španija je prilično homogena: 97% stanovništva je katoličke veroispovesti, 0,4% su protestanti i 2,6% su ostali. Španski ili kastiljanski jezik je zvanični jezik a ostali jezici koji se govore na ovom području su: Katalonski, Baskijski i Galijski.

Španija je jedna od najznačajnijih zemalja na svetskom turističkom tržištu, a jedan od razloga za to jesu i njeni brojni prirodni i kulturološki resursi.

Razrada

Turistički resursi ŠpanijeŠpanija poseduje veliki broj prirodnih i kulturnih turističkih resursa.

Prirodni resursi

Prirodni resursi su imali veliki uticaj na razvoj turizma u ovoj zemlji. Na Iberijskom poluostrvu brdoviti i planinski krajevi su dominantni u odnosu na ravnice. U Španiji se prostire pet planinskih venaca, a skoro 50% teritorije je pokriveno ravnicama.

Istočni deo Španije zapljuskuje Sredozemno more, na zapadu Atlantski okean a na severu Kantabrijsko more. Španske obala nije previše razruđena – pretežno je prava, bez mnogo uvala. Istočne i južne obale Španije su ravne i peskovite, severne imaju lepe uvale, a kantabrijske su stenovite i strme. Španija ima preko 2000 plaža i odlikuje ih izuzetna lepota i prijatna klima.

Hidrografsku mrežu Španije čini šest reka: Gvadalkivir, Gvadijana, Taho, Duero, Ebro, Mino i Jukar.



Španija se nalazi u umerenom pojasu, a njen neujednačen reljef utiče na veliku klimatsku raznovrsnost. Na istoku i jugu Španije preovlađuje sredozemna klima – srednje mesečne temperature tokom godine kreću se od 13-25°C, a izluči se 350-500mm padavina. Severozapad Španije ima svežiju klimu sa temperaturom od 8-20°C i padavinama od 900-2000mm. Čitavo ovo područje je pod bujnom i zelenom vegetacijom pa se često nayiva i Zelena obala. Unutrašnju Španiju, sa kontinentalnom klimom karakterišu srednje mesečne temperature od 3-23°C i količina padavina od 300-500mm.

U Španiji postoje dva potpuno različita tipa vegetacije. „Zelena Španija“ i „Mediteranska Španija“.

Španija je zemlja u kojoj se biljni svet iz čitave Evrope meša i ukršta sa vegetacijom tipičnom za severnu Afriku. U sredozemnim klimatsko-vegetacionim uslovima živi mediteranska fauna (gmizavci, insekti i ptice), a krupnije životinje su se održale uglavnom u planinskim predelima.

Kulturno-istorijska baština

Između 1994-1995 pronađeni su ostaci prvih predaka čoveka na tlu današnje Španije, u Velikoj dolini Atapuerka u Burgosu i dato im je ime Homo Antecesor, za koga se veruje da je star 800.000 godina.

1848.godine u pećini Đavolja kula na Gibraltaru otkriveni su ostaci lobanje neandertalaca. Prvi Homo Sapiens se pojavljuje pre oko 15.000 godina.

1885.godine otkrivena je pećina Altamira u Santanderu. O bogatoj likovnoj umetnosti iz perioda paleolita govore nam i pećine Kastiljo i Pindal.

Iberijsko poluostrvo su naseljavali brojni narodi kao što su Iberi, Kelti, Keltiberi, Tartešani i Baski.



Rimljani su 197.godine p.n.e pokorili Keltibere i od poluostrva napravili sastavni deo carstva. Negde oko 110.godine p.n.e započet je proces romanizacije španskog stanovništva i trajao je sve do sredine III veka.

Od III pa do VII veka na ovoj teritoriji postojala su sledeća kraljevstva: Vizigotsko kraljevstvo, Tulusko kraljevstvo i Toledsko kraljevstvo.

Na teritoriju današnje Španije dolaze 713.godine Mavari. Islam se nametnuo, ali poslenekoliko godina stvara se svest o neophodnosti borbeprotiv osvajača i počinje Rekonkista (ponovno osvajanje) koja je trajala osam vekova.

Španija je oduvek bila privlačna i interesantna i zbog toga što su na njenoj teritoriji duže vreme živeli katolici, jevreji i mavari. Njihov zajednički život odražavao se i u umetnosti.

1479.godine dolazi do braka između Izabele i Fernanda čime dolazi do ujedinjenja najvažnijih poluostrvskih država i do stvaranja Španije.

1492.godina ima veoma veliku važnost za Španiju iz više razloga:

1. Tada je izdata gramatika Španskog jezika

2. Donet je dekret o proterivanju Mavara i Jevreja

3. 12.10.1492. Kristofor Kolumbo kročio je na tlo Amerike.

Dolaskom na tle Latinske Amerike Španci nailaze na široku oblast kulturnog nasleđa autohtonih stanovnika današnje Hispanske Amerike. Kolonizacija Južne Amerike trajala je od XV do XIX veka.

Španija, zemlja koride i tortilje, paelje, sangrije, flamenka i brojnih religioznih praznika, oduvek je privlačila cbrojne turiste. Istorija, kultura, umetnost, plaže, reke i planine čine neprocenjivo bogatstvo koje Španija čuva i neguje, ali i rado deli sa svojim posetiocima.

Saobraćaj

Saobraćaj je u Španiji veoma razvijen i dodatno omogućava bolji razvoj turizma. U Španiji postoji nekoliko avio prevoznika, železnica i putevi su takođe dobro razvijeni i često korišćeni u Španiji. Pored toga pomorski saobraćaj je dobro razvijen, a veliki izbor krstarenja upotpunjuje turističku ponudu Španije.



Smeštajni kapaciteti

Španija poseduje razne vrste smeštajnih kapaciteta, od luksuznih hotela pa do hostela. Takođe postoje i veliki broj smeštajnih kapaciteta koji su izgrađeni od strane države a zovu se alberges i paradores. Ovakav smeštaj u tradicionalnom španskom stilu i ovakva mesta uglavnom privlače „nezavisne“ putnike koji žele da upoznaju „pravu“ Španiju.

Najpoznatiji lanac hotela u Španiji je Sol-Melia.

Regije Španije

Severna Španija

Na severu Španije dominantne su Kantabrijske planine. Ova regija sa zapadne strane gleda na Atlantski okean, a na severu gleda na Baskijski zaliv. Obala severne Španije karakteristična je po velikim travnatim površinama, voćnacima i šumskim predelima. Karakteristično za ovaj deo Španije jeste da on posetiocima nudi „pravu Španiju“ odnosno neuništenu i nezagađenu prirodu i bogatu narodnu tradiciju.

Galisija je oblast u kojoj se govori galijskim jezikom (veoma sličan portugalskom) a običaji i neki predeli ove oblasti dosta asociraju na Irsku. Veliki značaj za Galisiju ima put Santijago de Kompostela.

Reljef postaje kršovitiji u Asturijasu i Kantabriji i ova oblast kulminira nacionalnim parkom Vrhovi Evrope.

Kada je reč o Baskiji koja se delimično prostire i na teritoriji Francuske treba napomenuti da su dva najznačajnija turistička centra ove oblasti San Sebastijan i Bilbao.

Istočna i Južna Španija

Katalonija ima svoj jezik, svoju kulturu i jak osećaj nacionalnog identiteta. Katalonci su oduvek smatrali da su mnogo napredniji u odnosu na Špance. Turistički najposećenija mesta su Ulica Ramblas, Špansko selo, Stari deo grada, Sagrada Familija. Katalonija obuhvata i dve veoma ynačajne turističke regije: Kosta Brava i Kosta Dorada.

U oblasti Kosta Brave turističko mesto koje je vrlo istaknuto jeste Ljoret de Mar. U oblasti Kosta Dorade turizam ima važnu ulogu u ekonomiji Valensije i Mursije. Priobalna uzana ravnica u ovoj Nikola Mladenović 131/2008 6


oblasti je jedan od poljoprivredno najproduktivnijih regiona u Španiji. Kulinarska atrakcija u ovoj oblasti je paelja (paella - pirinač, šafran, povrće i meso) a kada su u pitanju događaji to su svakako Faljas (praznik posvećen stolarima koji u celom gradu postavljaju velike drvene figure i na kraju sedmodnevne proslave figure se spaljuju) koje se organizuju svake godine u Valensiji.

Kosta Blanka nalazi se između Denije i Alikantea. Važno turistističko mesto u ovoj oblasti je Benidorm, koje je vrlo atraktivno i zbog blizine aerodroma u Alikanteu. Benidorm se nalazi između dve peskovite plaže, a ima i mnogo prostora za razne aktivnosti za turiste različitih starosnih grupa i nacionalnosti. Vrlo značajno za razvoj turizma u Benidormu je i otkrivanje tematskog parka Tera Mitika – Mitska zemlja.

Andaluzija za mnoge ljude predstavlja sinonim za Španiju. U ovoj oblasti uticaj Mavara mnogo duže je opstao nego u drugim oblastima Španije, a najupečatljivije je u delima arhitekture. Mesta i seoca u Andaluziji poznata su i kao bela sela. U ovoj oblasti najistaknutija mesta su Sevilja, Kordoba, Granada i Herez. Obala Andaluzije koja izlazi na Atlantski okean poznata je kao Kosta de la luz. Ova obala ima neke od najlepših plaža Španije i veoma je popularna među strancima ali stranim turistima nije privukla mnogo pažnje. Kadiz je bio vodeći trgovački centar u ovoj oblasti, a danas je poznat po svom Karnevalu.

Kosta del Sol se prostire na 300km, od Gibraltara do Adre. U ovoj regiji se ističu planinski venac Sjera Nevada i Kosta del Sol, a od gradova se izdvajaju Toremolinos, Marbelja i Malaga.

Gradovi Seuta i Melija su Španski gradovi koji se nalaze na severu Afrike. Iako su adninistrativno deo Španske teritorije, imaju slobodne luke. Ova dva grada predstavljaju veliki problem za Španiju kada je u pitanje nelegalna migracija stanovništva iz Maroka u Španiju.

Centralna Španija

Španska Mezeta (Visoravan) koja se prostire u centralnoj i severnoj Španiji dominira ovom regijom. Ova oblast ima brojne pejzaže po kojima su rasuti mnogi istorijski važni gradovi, manastiri, zamkovi i dvorci. U ovoj regiji postoje tri rute ili puta koje ljudi obilaze. Reč je o putevima od istorijskog značaja – Put Santijaga de Kompostele, Srebrni put i Putevi don Kihota.

Turizam centralne Španije najviše je okrenut Madridu. Neke osnovne karakteristike Madrida su Muzej Prado, lanac restorana sa tradicionalnom špansskom kuhinjom i razni sportski centri, kao i bogat noćni život.

Kulturne atrakcije pod zaštitom UNESKA oznaćene kao deo Svetske kulturne baštine, a nalaze se u blizini Madrida su univerzitetski grad Alkala de Enares, Toledo i Avila, muzej El Eskorijal, Segovija i rimski akvadukt koji se nalazi na ovom mestu i Kuenka.

Aragon je regija koja je imala istorijski značaj u Španiji. To je mesto gde su vekovima zajedno živeli Hrišćani, Mavari i Jevreji. Usled tog zajedničkog života došlo je do specifičnog stila u arhitekturi u 12.veku, koji se zove Mudehar. Gradovi u kojima je vrlo prisutan ovaj stil su Saragosa i Teruel.



Španski Pirineji

Planine koje se prostiru duž granice sa Francuskom obuhvataju dva nacionalna parka – Ordesu i Aiguestortes. Govoreći o ovoj oblasti, turizam je dostigao najveći stepen razvijenosti u Andori. Andora je nezavisna državica u kojoj je zvaničan jezik katalonski i ona je oslobođena od poreza. Zbog duty free kupovine u Andoru dodje oko 8 miliona ljudi iz Francuske dnevno.

Španska ostrva

Postoje dve grupe španskih ostrva – Balearska koja se nalaze na Mediteranu i Kanarska ostrva koja se nalaze na Atlantiku. Ova ostrva se u mnogome razlikuju u odnosu na Španiju na Iberijskom poluostrvu.

U sastav Balearskih ostrva ulaze Majorka, Menorka, Formentera i Ibica. Ova ostrva absorbuju godišnje ¼ od ukupnog turizma Španije. Na Majorci postoji više hotela nego u celoj Portugaliji. Glavni grad Majorke je Palma, a na samom ostrvu turisti bi trebalo da posete znamenitosti: Katedralu u Palmi (XIII vek), pećinu Drah, bivši manastir Valjdemosu, grad Deju i sl.

Kanarska ostrva zahvaljujući suptropskoj klimi imaju toplo vreme tokom cele godine, bez obzira na godišnje doba. Ostrva koja ulaze u sastav Kanarskih ostrva su Tenerife, Gran Kanarija, Lansarote, Fuenteventura i Gomera, La Palma i Ijere.

Najzastupljeniji vidovi turizma u Španiji

Turizam sunca i plaža

Španija ima preko 2000 plaža i odlikuje ih izuzetna lepota i prijatna klima. U turističke svrhe grupisane su pod imenima poznatim širom sveta: Kosta Brava, Kosta Dorada, Kosta de Asaar, Kosta Blanka, Kosta del Sol, Kosta Kantabrika, Kosta Kanarija, Kosta Balear, Mar Menor, Kosta Kalida, Kosta de la Lus, Rijas Bahas i Rijas Altas. Kaad je u pitanju turizam koji uključuje sunce i plažu, mesto za koje se turisti najčešće odlučuju je Mediteranska obala Španije, iako je važno napomenuti da Zelena Obala na severu Španije privlači sve veći broj turista. Zatim se turisti odlučuju za Balearska ili Kanarska ostrva gde im je lepo vreme zagarantovano.

Kosta del Sol koja se nalazi u provinciji Malaga, prostire se na površini od oko 300km duž obale Mediteranskog mora. Zaštićena je planinskim vencima od prodora vetra, ima brojne uvale i prirodne luke pogodne za ribolov, ali najveći deo Kosta del Sol čine plaže, kako one prostrane i široke, tako i one male i napuštene koje se nalaze u uvalama.



Na Kosti Tropikal, u andaluzijskoj provinciji Granada ističu se plaže sledećih opština: Almunjekar, Salobrenja, Motril i Sorvilan.

Istočno od Koste Tropikal može se posetiti Kosta Almerije, a najpoznatije plaže u ovoj oblasti su Guradias, Vijehas, Balerma i Balanegra.

Kosta Kalida u Mursiji nudi posetiocina niz prostranih plaža pokrivenih belim peskom koje su povezane sa ribarskim mestima kao što su La Asoia ili Kabo de Palos. Ova mesta koja se često nazivaju i rajskim, okružena su plažama kao što su Kalblanke i Kalnegre, a tu se nalazi i turistički kompleks koji se ističe na celokupnom Mediteranu – Manga del Mar Menor.

Severnije od ovog mesta nalazi se pokrajina Valensija gde se nalaze Kosta Blanka, Kosta de Valensija i Kosta del Asaar koje objedinjuju neke od najlepših plaža Španije. U ovoj oblasti od turističkih mesta ističu se Benidorm, Valensija i Alikante.

U Kataloniji se nalaze plaže Koste Dorade, Koste del Garaf, Koste del Maresme i Kosta Brave. Katalonija je ujedno i pokrajina koja je najposećenija od strane stranih turista i to najviše tokom jula, avgusta i septembra.

Na severu Iberijskog poluostrva nalaze se Kosta Vaska, Kosta de Kantabrija, Kosta Verde i Rijas Altas i ove obale izlaze na Kantabrijsko more, a na Atlantski okean izlaze Kosta de la Muerte i Rijas Bahas koje se nalaze u Galisiji. Pored njih na Atlantski okean izlazi i Kosta de la Lus koja se nalazi u pokrajini Andaluzija.

Ljubitelji plaže vrlo rado posećuju i Balearska i Kanarska ostrva. Kanarska ostrva tokom cele godine turistima nude toplo vreme i divan boravak na plaži, a na ovim ostrvima Santa Kruz de Tenerife je definitivno najposećenije mesto. Balearska ostrva privlače brojne turiste među kojima su najznačajniji Nemci u mestu Arenal i Englezi u mestima Magaluf i Palma Nova.

Gradski turizam

Madrid je Španska prestonica sa oko 2 miliona stanovnika. Nalazi se u centralnom delu Iberijskog poluostrva u tzv. Mezeti. Izgled grada datira iz perioda 17. i 18.veka – široki bulevari, raskošne palate, velike zelene oaze, moderni komercijalni kvartovi... tokom boravka u Madridu svakako treba videti i Puerta del Sol – jedan od najvećih trgova u Evropi sa raskočnim palatama, Kraljevska palata na trgu Oriente, Plaza Mayor, Muzej Prado – jedan od najznačajnijih muzeja na svetu (nastao je iz kolekcije Fernanda VII i drugih članova kraljevske familije), Egipatski hram, Nacionalni arheološki muzej i druge znamenitosti. U okolini grada



nalazi se stara španska prestonica Toledo, regija La Manča sa prelepim pejsažima, Aranhez – kraljevska palata i kompleks Eskorijal – kraljevska rezidencija sa manastirom.

Barselona nudi mogućnosti posetiocu da peške obilazi delove grada koji su od turističkog značaja, kao što su ostaci rimske kulture, srednjevekovni grad i četvrti katalonskog modernizma. Karakteristična je urbanistička podela na blokove i dugačke avenije koje spajaju krajeve samog grada. Jedno od najprivlačnijih mesta Barselone je šetalište Las Ramblas, koje je svakodnevno prepuno ljudi sve do kasnih noćnih sati. Zgrada pod imenom Palata Virejna, svetski poznati teatar Liseu i glavnapijaca Bolverija su od velikog turističkog interesa. Od arhitektonskih dela ističe se Sagrada Familija, koja je ostala nedovršena posle smrti arhitekte Antonija Gandija. Druga poznata dela ovog arhitekte u Barseloni su i Park Guelj, kuća Mila – poznatija pod imenom Pedrera i kuća Batiljo. Iz srednjevekovnog perioda vredno je istaći dela gotike koja su prisutna u starom gradu – u Gotičkom kvartu. Njemu pripadaju Katedrala Santa Eulalija, bazilika Santa Marija del Mar i crkva Santa Marija del Pi koja se nalazi na istoimenom trgu. Iz savremene arhitekture treba istaći nemački paviljon, zatim zadužbinu Đoana Miroa i Paviljon Republike, kao i Muzej savremene umetnosti Barselone.

Kulturni turizam – kulturni događaji i manifestacije

U Španiji veliku pažnju privlače kulturne proslave u koje spadaju festivali, karnevali, verske manifestacije i parade.

U religiozne proslave u Španiji spadaju praznik posvećen San Ferminu, procesije posvećene devici Rosio, Pilar, praznik posvećen Svetom Isisdru, praznik posvećen Apostolu Santiagu, Lomača Svetog Huana, Sveta Nedelja i druge.

Sanfermines je proslava koja se održava svake godine od 6.-13.jula u Pamploni. Bela majica i bele pantalone ukrašene crvenom maramom, predstavljeju glavnu „opremu“ za ovaj praznik.



Pored brojnih proslava koje se organizuju u toku ove nedelje najhrabrijima je omogućeno da trče ispred bikova, po čemu je ovaj praznik i poznat širom sveta. Sanfermines predstavljaju jedan od najinteresantnijih praznika.

Sveta Nedelja održava se u sledećim pokrajinama: Andaluzija, Kastilja i Leon i Kastilja la Manča i traje nedelju dana tačno do Uskrsa. Ova proslava je potpuno religioznog karakter, podseća na život Isusa Hrista od njegovog ulaska u Jerusalim do Uskrsnuća. Tokom Svete Nedelje se predstavljeju slike od velike umetničke vrednosti na kojima je prikazano Hristovo mučenje. U Španiji se vekovima proslavljaju brojne procesije u kojima šetaju stotine članova bratstva, imaju pokrivena lica, a na ramenima nose skulpture koje prikazuju različite etape Hristovog života. Ovo je jedan od najvernije sačuvanih običaja španske kulture.

U proslave koje nisu religioznog karaktera spadaju Las Faljas, Aprilski praznik, Mavari i hrišćani, Tomatina i druge.

Las Faljas je praznik koji se održava u Valensiji između 1. i 19.marta. Smatra se jednim od najinteresantnijih i najluđih proslava u Španiji. Ova proslava je proglašena za jednu od proslava koje imaju Međunarodni Turistički Interes. U ovoj proslavi glavnu ulogu imaju smešne drvene lutke koje na satiričan način prikazuju nedostatak ili manu neke ličnosti iz društvenog života u tom trenutku, koje se postavljaju na trgovima da svi mogu da ih vide, a ovaj praznik kulminira spaljivanjem drvenih lutaka.



Tomatina je praznik koji se proslavlja u Valensiji poslednje srede u avgustu. Tokom ove proslave okupljaju se mladi da se obračunaju u „borbi“ u kojoj im je glavno oružje potpuno zreo paradajz. Ova proslava takođe spada u one koje imaju Međunarodni Turistički Interes.

Karnevali se proslavljaju u svim delovima Španije. Neki od najpoznatijih su karnevali u Kadizu, u Las Palmas i Santa Kruz. Uglavnom se organizuju u februaru i traju do tri nedelje a poreklo im datira iz perioda rimskog carstva.

Poslovni turizam

Poslovni turizam u Španiji je dosta zastupljen, naročito kada su u pitanju izložbe i sajmovi. Najznačajniji događaji vezani za ovaj tip turizma su ARATUR, EIBTM, FITUR, EXPOVACACIONES i SITC.

ARATUR je sajam turizma koji se održava u Aragonu, to je mesto odakle se promovišu turističke aktivnosti kao što su kultura, odmor, razonoda, planinarenje, skijanje, more, velika putovanja, motivacijska putovanja. Na ovom sajmu se predstavljaju kako nacionalne tako i međunarodne turističke ponude, ali ARATUR pre svega promoviše turizam pokrajine Aragon.



EIBTM je sajam industrije, poslovnih putovanja i kongresa i ujedno je najvažniji sajam koji se odnosi na sektor konferencija, motivacionih putovanja, poslovnih putovanja i kongresa. EIBTM nudi značajne mogućnosti za bolje profesionalno obrazovanje, bolje profesionalne kontakte i bolje poslovanje. Ovaj sajam, koji se održava u decembru obuhvata i internet kafe, Svetski salon sredstava za komunikaciju i poslovanje, a uključuje i nagrade EIBTM.

FITUR je međunarodni sajam turizma koji predstavlja nove strategije u turizmu, promoviše nove turističke proizvode i destinacije. Ovo je jedan od vrlo važnih sajmovaturizma koji okuplja više od 10.000 firmi koje se predstavljaju iz 170 zemalja i u proseku ima oko 120.000 posetilaca. FITUR se održava svake godine krajem januara.

EXPOVACACIONES je najposećeniji sajam koji se organizuje u izložbenom centru Bilbaoa. Javnnost je u mogućnosti da vidi delatnost autonomnih pokrajina, javnih organa, yatim međunarodne kancelarije za turizam, turističke agencije, organizatore putovanja, prevozne kompanije, specijalizovanu štampu, a predstavljeni su i aktivni turizam, seoski turizam, turizam u prirodi i razonoda.

SITC je međunarodni sajam turizma u Kataloniji, a održava se u Barseloni. Predstavlja najveću ponudu svetskih turističkih destinacija, a ima preko 200.000 posetilaca.



ZaključakŠpanija je kao turistička destinacija veoma privlačna, i veliki broj turističkih proizvoda Španije ima visok stepen razvijenosti. Ali i pored svih zadovoljavajućih rezultata, Španija kao država ne želi da se zaustavi na tome. Otkrivanjem novih turističkih proizvoda ona želi i dalje da ostane dominantna na međunarodnom turističkom tržištu.



Literatura1. www.tourspain.es

2. www.wikipedia.org

3. www.spain.info

4. City tourism and culture, WTO, Madrid, 2005

5. www.donquijote.org


http://www.donquijote.org/

http://www.spain.info/

http://www.wikipedia.org/

http://www.tourspain.es/


RečiSrpski Španski Engleski

Turizam El turismo Tourism

Poluosrtvo Península Peninsula

Resurs Recurso Resource

Planinski venac Sierra Mountain range

Obala Costa Coast

Klima Clima Climate

Reka Río River

Proslava Celebración Celebration

Praznik Vacaciones Holiday

Saobraćaj Tráfico Traffic

Smeštaj Alojamiento Accommodation

Kultura Cultura Culture

Ostrvo Isla Island

Sajam Exposición Fair

Muzej Museo Museum

Bulevar Avenida Boulevard

Hotel Hotel Hotel

Planinarenje Montañismo Climbing

Skijanje Esquí Skiing

Plivanje Natación Swimming

Arhitektura Arquitectura Architecture


59720838-Spanija-turizam

Documents

Transcript of 59720838-Spanija-turizam