5.1 Општи појмови5 МАЛTEРИ 5.1 Општи појмови Малтери...

5 МАЛTEРИ 5.1 Општи појмови

■ Малтери представљају вештачке камене материјале, који се добијају очвршћавањем тзв. малтерских смеша –хомогенизованих мешавина ситног агрегата (0/4 mm) и везивних супстанци.

■ Како у општем случају везива за малтере могу да буду неорганског или органског порекла, због врло широких могућности компоновања малтерских смеша, у оквиру овог поглавља биће речи само о малтерима који се добијају на бази минералних – неорганских везива.

■ Малтери се примењују за зидање свих врста зидова од камена, грађевинске керамике и различитих елемената од лаких и обичних бетона. Поред тога, примењују се и за малтерисање зидова, као спојно средство за облага-ње зидова разним врстама плоча и плочица, као матери-јали за израду подлога и кошуљица за подове и др.

5 МАЛTEРИ 5.1 Општи појмови

■ У новије време малтери се примењују и за заливање спојница код монтажних армиранобетонских објеката, за инјектирање шупљина и пукотина у стенским масама, у тлу, у бетонским и зиданим конструкцијама, за инјектирање каблова за преднапрезање и др.

■ У зависности од примењеног агрегата, малтери се деле на лаке и обичне .● Код лаких малтера примењују се лаки агрегати, па се добијајумалтери са запреминским масама у очврс. стању до 1500 кg/m3.

● Код обичних малтера, за које се примењују обични камени агре-гати већих тежина, запремимске масе крећу се у границама од

1800 до 2200 кg/m3

■ У зависности од намене, разликују се следеће основне врсте малтера: малтери за зидање, малтери за малте-рисање, инјекциони, декоративни малтери и др.

5 МАЛTEРИ 5.5 Врсте (подела) малтера

■ 5.5.1 Подела према врсти везива– Кречни малтер– Цементни малтер– Кречно – цементни (продужни) малтер– Гипсни малтер– Гипсно – кречни малтер

■ 5.5.2 Подела према намени малтера– Малтери за зидање– Малтери за малтерисање– Декоративни малтери– Инјекциони малтери– Хидроизолациони малтери– Малтери за топлотну заштиту– Малтери за заштиту од зрачења, и др.

5 МАЛTEРИ 5.2 Материјали за израду малтера

■ 5.2.1 В е з и в а● Креч (најчешће хидратисани)● Цемент (свих врста)● Гипс (гипс за малтере, штук гипс и др.)

■ 5.2.2 А г р е г а т и● Минерални (неоргански) агрегати:

- Природни (речни) и дробљени песак- Пуцоланска земља- Летећи (електрофилтерски) пепео- Разне врсте згура (ложишна згура, згура високих пећи)- Експандирана глина

● Органски агрегати (за израду лаких малтера):- Струготина и други ситни отпаци од дрвета- Ситнеж од плуте и др.


■ 5.2.3 Додаци (пластификатори)● Неоргански (минерални) пластификатори

- Креч (најважнији – најчешће коришћени пластификатор)

- Фино самлевена згура- Електрофилтерски (летећи) пепео – Fly ash- Камено брашно и др.

● Органски пластификатори (површински активнесупстанце)

- Примењују се у врло малим количинама (неколикопроцената у односу на масу везива)

- У малтерској смеши делују као својеврсна мазива,формирајући око зрна везива врло танке опне, чимесмањују унутрашње трење у маси.


5.2.4 Значај и улога додатака – пластификатора код малтерских смеша

■ Малтерске смеше наносе се на подлоге у танким слојевима, при чему се у највећем броју случајева ово наношење врши без интензивног збијања – без примене неког механичког поступка компактирања.

■ Поред тога, малтерске смеше се најчешће наносе на подлоге од порозних материјала (опека, лаки бетони и др.), које интензивно извлаче воду из њих и на тај начин их “просушују”.

■ Из наведених разлога, код малтера се врло често користе различити органски или неоргански пластификатори, који повећавају способност малтерских смеша да у себи задрже воду, односно омогућавају да смеше у дужем периоду буду довољно пластичне .

■ Употреба пластификатора–углавном креча, али и других врста пластификатора, је најчешћа код цементних малтера ( кречно –цементни или “продужни малтери”).

5 МАЛTEРИ 5.3 Својства свежег и очврслог малтера5.3.1 Конзистенција (пластичност) малтера

■ Под конзистенцијом се подразумева степен повезаности ком-поненти малт. смеше, који утиче на унутрашње трење у маси

■ Реч је о врло значајном технолошком својству, које утиче на обрадљивост, а боља или лошија обрадљивост малтерских смеша има велики утицај на многа својства очврслих малтера

■ Обрадљивост, уствари, представља способност малтерске смеше да се у танком, хомогеном слоју, распростре преко одређене подлоге

■ Конзистенција малтерских смеша зависи од низа фактора: врсте, количине и гранулометријског састава агрегата, врсте и количине везива, количине воде, од евентуално присутног адитива, начина справљања и др. Ово својство, међутим, најви -ше зависи од количине употребљене воде, односно водовезивног фактора

■ Конзистенција малтерских смеша најчешће је течна или пласти-чна, а ако се примењује механичко збијање, може бити и “сувља”


Поступци одређивања козистенције■ Поступак помоћу апара -туре – лево базиран је на дубини продора стандард -ног металног конуса у узо -рак малтерске смеше која се налази у посуди■ Поступак помоћу потре -сног сточића – десно, којије предвиђен и SRPS стан -дадом, састоји се у мерењу ширине распростирања малтера, којим је претход -но испуњен метални зару -бљени конус до врха, након подизања конуса и 15 пот -реса (пад са висине од 1 cm)

Справљење, уграђивање и испитивање својстава свежих малтера

• Справљење је вршено машинским путем• Уграђивање у троделне калупе помоћу вибростола

• Очвршћавање малтерске мешавине у калупу (24h)

• Чување узорака у базену са водом до дана испитивања

На основу величине распростирања (d)дефинисане су три групе конзинстенције:

• течна (d>200mm)• пластично – течна (d=140-200mm)• пластична (d<140mm)

Прописане мере распростирања према SRPS стандарду


Прописане мере распростирања према SRPS стандарду

5 МАЛTEРИ 5.3 Својства свежег и очврслог малтера

5.3.2 Хомогеност малтера■ Под хомогеношћу се подразумева једнакост конзистенције

и боје по целој маси малтера. Испитује се на следећи начин:● Малтер се сипа у цилиндрични челични калуп, састављен од двапрстена и суда са дном, повезаних завртњима (в. скицу).

● Смеша уливена у калуп излаже сепрописаном вибрирању, па се затимгорњи прстен хориз. померањемодваја од доњег, а доњи на истиначин од суда са дном; на тај начиндобијене су две посебне количинемалтерске смеше – у горњем суду исуду са дном .

● Од ових смеша на по два узоркаиспитује се конзистенција.Малтер је хомоген ако однос добијених прос. вредности већег и мањег распростирања није већи од 1,2


5.3.2 Чврстоћа малтера■ Чврстоће малтера одређују се на три призматична узорка величине 4х4х16 cm, израђена у идентичним, троделним металним калупима као код испитивања минералних везива (класе цемента, на пример).

■ Узорци се након вађења из калупа, у којима остају док довољно не очврсну (најчешће 24 h), до испитивања чувају или на ваздуху – Т=20 0C, 65 % релативне влажности (кречни и гипсни малтери), или у води –Т=20 0C (цементни малтер).

■ Узорци продужног малтера чувају се такође на вазду-ху, али у простору релативне влажности 95 – 100 %.

■ На основу просечних минималних чврстоћа при сави-јању и при притиску дефинишу се марке малтера: М1,М2, М5, М10 или М15 (видети следећи слајд!) .

D2

D2 Dusan, 2/19/2007


5.3.2 Чврстоћа малтера

*) Појединачне чврстоће узорака не смеју бити ниже од 80% израчунате аритметичке средине.

D3

D3 Dusan, 2/19/2007

5 МАЛTEРИ 5.3 Својства свежег и очврслог малтера5.3.3 Атхезија (приањање) малтера за подлоге

■ Атхезија малтера за све врсте подлога (камен, бетон, керамички производи и др.) најчешће се проверава на начин дат на десној ски-ци (или у лабораторији, или на лицу места). На скици лево дат јеначин лабораторијског испитивања атхезије малтера за камен.

Приањање малтера

Метода ("Pull-off")

Скупљање малтера

• За испитивање су коришћене призме димензије 4x4x16 cm, са уграђеним специјалним реперима.

• Прво мерење (тзв. „нулто читање“) растојања између два репера вршено је при старости од 3 дана. Остала мерења су вршена након 4, 7, 14, 21 и 28 дана.

(3) ( )( ) 1000sko

s s ttl

Скупљање малтера


5.3.4 Остала важнија својства малтера■ Малтери за малтерисање спољних површина морају да

буду отпорни на деловање мраза (25 циклуса мржњења и крављења). Морају у довољној мери да буду пропустљи-ви за ваздух, али истовремено морају да буду и водоод-бојни. За водоодбојност малтера, код справљања се користе различити адитиви (хидрофоби).

■ Код малтера за унутрашња малтерисања поставља се и услов да омалтерисана површина буде погодна за наношење боја и тапета. Овај услов се остварује применом мешавина са ситнијим агрегатом и са већом количином везива (глет – маса).

■ Цементни малтери за обраду површина испод земље треба да буду што мање пропустљиви за воду и да буду добра подлога за наношење различитих хидроизолација. Водонепропустљивост малтера се остварује применом нижих водоцементних фактора, као и различитих адитива (заптивача, хидрофоба).

5 МАЛTEРИ 5.4 Одређивање састава, компактност по

Фере-у (Feret) и поређење малтераРазмера мешања компоненти, водовезивни фактор


Фере-у (Feret) и поређење малтера


Фере-у (Feret) и поређење малтераЗапреминска маса свежег, уграђеног малтера (једначина по масама или “масена једначина”)


Фере-у (Feret) и поређење малтераЈедначина по апсолутним запреминама компонентисвежег, уграђеног малтера (“запреминска једначина”)

vš – Зaпрreминa заосталих шупљина у свежем малтеру, након уграђивања


Фере-у (Feret) и поређење малтераЈедначина по апсолутним запреминама компонентисвежег, уграђеног малтера (“запреминска једначина”)


Фере-у (Feret) и поређење малтераКомпактност свежег, уграђеног малтера према Фереу


Фере-у (Feret) и поређење малтераКоефицијент компактности свежег, уграђеног малтера

(поређење малтера)


Фере-у (Feret) и поређење малтераНумерички пример (испитни задатак)


Фере-у (Feret) и поређење малтераНумерички пример (испитни задатак)

Група малтера:Према услову постављеном у задатку, по коме “цементна каша употпуности испуњава шупљине између зрнаца песка”, јаснопроизлази да малтер припада групи густих малтера .


Фере-у (Feret) и поређење малтераЈедноставан нумерички Пример бр. 1 (са колоквијума)

Решење:


Фере-у (Feret) и поређење малтераЈедноставан нумерички Пример бр. 1 са колоквијума)


Фере-у (Feret) и поређење малтераЈедноставан нумерички Пример бр. 2 (са колоквијума)

Уопштено о малтерима

Малтери су један од основних материјалаготово свих грађевинских конструкција.Употребљавају се за зидање свих врстазидова, за везивање различитих елеменатаизмеђу себе, за малтерисање зидова, заизраду подлога и кошуљица, за заптивањеспојница, за израду фасада, тераца и др.

Направити добар малтер за одређену врстурадова или израду елемената за грађење,значи одабрати најпогодније везиво: креч,цемент, гипс или неко органско везиво;материјал за испуну: песак, пуцоланскуземљу, неки лаки агрегат и др.; а затим наћинајбољи однос материјала који улазе усастав малтера. Овај избор, односно састав,мора бити такав да обезбеђује добрууградљивост малтера.

Врсте малтера за малтерисање

Према намени: - обичан грађевински малтер- декоративни малтер - специјални малтер

Према везиву: - кречни малтер- продужни малтер- кречно-гипсани малтер- гипсани малтер

Према положају на зиду: - за основни слој- за завршни слој

Декоративни малтери

Међу декоративниммалтерима посебно место и значај имају малтери заобраду фасадних површина.

Малтерисање се врши најмање у два слоја,најчешће у три, анекада је број слојева и већи.

Први слој: по правилу тзв. “шприц- малтер”,који се набацује на зидну површину у дебљиниод 5mm, а који представља течну мешавинупеска (обично 0/2 mm) и цемента у размери1:1 (користи се 400-600 kg цемента за сваки m3

песка). Понекад се, зависно од материјалазида, ради смањивања упијања воде одстране подлоге, као везиво користи имешавина цемент : креч у размери 6:1 до 8:1.

Други слој: обично је дебљине од 1.5 до 2.0cm и он је у највећем броју случајева слојпродужног малтера са различитим односимацемент : креч : песак - 1:1:5, 1:2:5, 1:1:6, 1:2:6.У оваквим мешавинама цемента обично имаод 150 до 300 kg/m3малтера.

Завршни слојеви: треба да задовоље идекоративно-естетске захтеве, најчешће сесправљају као обојени (са пигментима). Овималтери припадају категоријама тзв.племенитих малтера и вештачког камена, адобијају се као мешавине у оквиру којих секористе различите врсте агрегата, који ћесвојом бојом и крупноћом зрна имати пресуднуулогу у односу на добијање потребногвизуелног ефекта. Један од таквихплеменитих малтера је тзв. терабона:

: : – 1:3:9 или 2:3:9

После наношења терабоне на површину зида, док је малтер у свежем стању, приступа се завршној обради којом ће се остварити одређена рапавост. То се изводи различитим глачалицама (глетерима), које при заглађивању површине повлаче са собом и крупна зрна агрегата, тако да се услед “парања” површине од стране таквих зрна, остварује ефекат рапавости.

Вештачки камен се најчешће добија на базималтерске мешавине следећег састава:цемент:агрегат-1:2. Мешавина за вештачкикамен наноси се на подлогу од цементногмалтера размере 1:2, дебљине 1.5 cm,претходно избраздану. После наношења,изводи се пердашење површине, а поочвршћавању малтера и коначна обрадањегове површине штоковањем.

Код декоративних малтера као везиваупотребљавају се обични, бели и обојеницементи, а такође и креч. Малтерима,справљеним са белим цементом, могу седодавати различити пигменти неорганскогпорекла ради постизања одређене боје. Задобијање зелене боје додаје се оксид хрома,за добијање црвене - оскид гвожђа, задобијање жуте – хидроксид гвожђа итд. Бојеи бојене мешавине састоје се углавном изпигментних боја (чврст материјал), везива(чврст или течан) и разређивача (течности).

Пигментне боје морају да задовоље одређене услове: финоћа млива (најмање иста као и финоћа млива везива); нерастворљивост(боја не сме да се издваја на површини, не сме да садржи растворљиве састојке); неутралност (боје не смеју штетно да утичу на постојаност малтера).

За добијање малтера у боји не употребљава се више од 5% пигментне боје у односу на масу цемента. Употреба веће количине боје захтева већу количину воде, што може да изазове веће деформације присушењу (скупљање).

Декоративни малтери за обраду фасадних површина могу да буду и типа цементних малтера модификованих полимерима.

Овакви малтери имају и мале запреминске деформације и мало упијање воде, а већу отпорност на дејство мраза,

већу прионљивост за подлоге у поређењу са цементним малтерима.

Поред класичних малтерских мешавина заобраду фасадних површина, данас широкупримену имају и различити танкослојнималтери (специјални фасадни системи):“Demit”, “Stiroterm”, “Baumit EPS”, “Baumit kork”,“Sanatherm” и др.

Пасивна заштита малтера

Фасадне површине које нису, саме по себи, довољно отпорне на атмосферилије, морају се штитити од штетних утицаја спољашње средине одговарајућим премазима. За заштиту малтера користе се у првом реду кречна, са туткалом, казеинско-емулзиона и силикатна премазна средства (водено стакло). Користе се и синтетичке смоле растворљиве у води (акрилне и поливинилацетатне водне дисперзије), специјална поливинилна премазна средства итд.

Посебну групу представљају премази на базисиликона, који нанети на омалтерисанеповршине, производе ефекат хидрофобности.Силикатни или синтетички малтери(киселоотпорни малтери) имају високуотпорност на деловање појединих агресивнихагенаса.

Карбонатизација- доприноси водонепропустљивости, чиме се повећава отпорност бетона у слабо агресивним срединама.Силикатовање- третиране површине постају гушће, непропустљиве за течност, чиме је отпорност на корозију повећана.Заштита помоћу сапуна- може се постићи трајно хидрофобна површина малтера.

Флуатовање- врши се заптивање пора на површини малтера.Активирани малтери- малтери са додатком адитива за побољшање механичких и физичких карактеристика.Силикони- потпуно се спречава капиларно упијање воде, постиже се хидрофобност површине.

5.1 Општи појмови5 МАЛTEРИ 5.1 Општи појмови Малтери...

Documents

Transcript of 5.1 Општи појмови5 МАЛTEРИ 5.1 Општи појмови Малтери...