4Б - v · PDF file3 Драга децо, Пред вама су још две књиге...
119
Transcript of 4Б - v · PDF file3 Драга децо, Пред вама су још две књиге...
4Б
Др Душан ЛиповацРужица Вукобратовић
Снежана Тешић
МАТЕМАТИКАУЏБЕНИК СА РАДНИМ ЛИСТОВИМА
ЧЕТВРТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ
импресум
БиблиотекаШКОЛСКА КЊИГА
Др Душан ЛиповацРужица Вукобратовић
Снежана Тешић
МАТЕМАТИКА ЗА ЧЕТВРТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕУЏБЕНИК СА РАДНИМ ЛИСТОВИМА
ДРУГИ ДЕОI издање
РецензентиПроф. др Јанош Пинтер
мр Љубица ГрковићТатјана Којић, проф.
ИздавачИЗДАВАЧКА КУЋА
АТОСwww.atos.co.yu
КрагујевацВладимира Булатовића Виба 8
Поштански фах 163e-mail: [email protected]
Тел/факс: (034) 30 20 90; 30 20 92
За издавачаВладимир Тодоровић, оснивач
УредникДраган Којовић
Ликовно-графичко уређење и дизајн Нела Таталовић
ИлустраторБиљана Миросављевић
ЛекторНевенка Витковић-Милојевић
Тираж2 000 примерака
ШтампаКолор Прес, Лапово
Министар просвете и спорта Републике Србије одобрио је издавање и употребу овог уџбеника у четвртомразреду основне школе решењем број: 650-02-00098/2007-06, од 23. 03. 2007. године.
3
Драга децо,
Пред вама су још две књиге предмета математика и то за ову годину, сличне онима које сте имали у претходним разредима. Математику ви често зовете МАТИШ. Настава тог предмета из ове две књиге ће наставити да вам открива “фазоне” којима ћете лакше учити математику и/или МАТИШ.
Нашу помоћ, дакле, помоћ уџбеника математике, ћете користити тако што ћете најпре, на почетку сваке стране, на неком задатку, научити одређено правило, а затим проверити како се исто правило примењује на новим задацима. Остале задатке на истој страни треба самостално да решите примењујући сличне поступке као у решеним примерима.
Решења и одговоре на питања уписујете на линијама које смо вам оставили, односно у слободне и празне површи. Ако за неки одговор немате довољно простора, забележите га у својој свесци. Решене задатке не треба да памтите, већ је потребно да уочите уз које правило се они решавају. На новим задацима које самостално решавате, примењујте већ стечена знања и настојте да откријете што више нових поступака и правила са бројевима и њиховим операцијама.
Тамо где је потребно упамтити - правило, закључак, обавештење - побринули смо се да буду уоквирени или посебно истакнути.
Посебни “фазони” вас очекују у геометрији. Није било могуће да се нађе “краљевски пут” у геометрију, али су понуђени поступци да можете да је учите играјући се : уочавањем, сечењем, премештањем, бојењем, попуњавањем.
Кренимо, другари, у освајање нових знања из математике.
Аутори
4. разред
4
Овим уџбеником математике она се учи самосталним радом ученика. Зато све што треба да се упише, уписује се у простор који је за то намењен.
Уџбеник садржи велики број задатака и питања. Ученик треба да покуша самостално да реши сваки задатак. Након решавања групе сличних задатака, може се извести закључак. Ако неки задатак, после више покушаја, ученик не може самостално да реши, тек онда га решава уз помоћ других ученика или учитељице.
Аутори
предговор
КВАДАР И КОЦКА. Рогљаста и обла тела ................................................................................................................ 7 Својства квадра .................................................................................................................................................................. 9Својства коцке .................................................................................................................................................................. 11Елементи квадра и коцке .............................................................................................................................................. 12Мрежа за модел квадра и коцке ................................................................................................................................ 13Мрежа и модел квадра и коцке ................................................................................................................................ 15Површина коцке .............................................................................................................................................................. 16Површина квадра ............................................................................................................................................................. 17Израчунавање површине квадра и коцке ............................................................................................................ 18Примена израчунавања површине квадра и коцке ......................................................................................... 19МНОЖЕЊЕ И ДЕЉЕЊЕ - I ДЕО. Појам множења и дељења ............................................................................. 20Веза множења и дељења .............................................................................................................................................. 22Улога нуле и јединице у операцијама множења и дељења .......................................................................... 23Нула и јединица у множењу и дељењу ................................................................................................................... 24Множење природног броја декадном јединицом ........................................................................................... 25Дељење декадном јединицом ................................................................................................................................... 27Множење и дељење природних бројева декадном јединицом ................................................................ 29Множење збира и разлике .......................................................................................................................................... 31Множење вишецифреног броја једноцифреним бројем .............................................................................. 33Множење вишецифреног броја једноцифреним бројем .............................................................................. 34Примена израчунавања површине квадра и коцке ......................................................................................... 35Дељење збира и разлике .............................................................................................................................................. 36Дељење вишецифреног броја једноцифреним бројем .................................................................................. 38Дељење вишецифреног броја једноцифреним делиоцем ........................................................................... 39Множење вишецифреног броја двоцифреним бројем .................................................................................. 41Множење вишецифреног броја двоцифреним бројем .................................................................................. 43Дељење вишецифреног броја двоцифреним бројем ..................................................................................... 45Дељење вишецифреног броја двоцифреним делиоцем ............................................................................... 47Множење вишецифреног броја вишецифреним бројем ............................................................................... 48Множење вишецифреног броја вишецифреним бројем ............................................................................... 50Дељење вишецифреног броја вишецифреним бројем .................................................................................. 51Дељење вишецифреног броја вишецифреним бројем .................................................................................. 53Неке олакшице у множењу .......................................................................................................................................... 54Множење и дељење - разни задаци ......................................................................................................................... 56МНОЖЕЊЕ И ДЕЉЕЊЕ - II ДЕО. Изводљивост множења у скупу N .............................................................. 58Замена места чинилаца ................................................................................................................................................. 60Здруживање чинилаца .................................................................................................................................................. 61Замена места и здруживање чинилаца ................................................................................................................. 62Множење збира и разлике .......................................................................................................................................... 63Својства множења ........................................................................................................................................................... 64Зависност производа од промене чинилаца ..................................................................................................... 65Зависност производа од промене чинилаца ..................................................................................................... 67Својства множења .......................................................................................................................................................... 68Зависност количника од промене дељеника и делиоца ........................................................................... 69Зависност количника од промене дељеника и делиоца ........................................................................... 71Редослед рачунских операција ................................................................................................................................ 72Решавање једначина са множењем и дељењем .............................................................................................. 74Једначине са множењем и дељењем .................................................................................................................... 78
5
САДРЖАЈ 4. разред
Решавање неједначина са множењем ................................................................................................................... 79Неједначине са множењем и дељењем ................................................................................................................ 81Решавање једначина и неједначина ........................................................................................................................ 82Задаци са множењем и дељењем ............................................................................................................................ 86МАТЕМАТИЧКИ ИЗРАЗИ. Прости и сложени изрази ............................................................................................... 88Вредност сложеног израза ................................................................................................................................................. 89Решавање задатака помоћу израза ................................................................................................................................ 90Математички изрази .............................................................................................................................................................. 92РАЗЛОМЦИ. Писање и читање разломака .................................................................................................................... 96Упоређивање разломака ..................................................................................................................................................... 98Разломци .................................................................................................................................................................................... 102Oбнављање градива IV разреда ...................................................................................................................................... 104Задаци за младе математичаре ...................................................................................................................................... 107Преглед неких важнијих јединица ................................................................................................................................ 111Преглед назива својстава и правила у појединим рачунским радњама ..................................................... 112
6
садржај
7
4. разред
Предмети из наше околине имају различите облике. На слици су приказани предмети облика лопте, ваљка, купе, коцке, квадра и пирамиде.
Именуј сваки од ових предмета и кажи какав има облик.
Неки предмети, на пример ормари, сандуци и други, имају облик квадра. Неки имају облик коцке. Кровови кућа и њима слични предмети имају облик пирамиде.
КВАДАР КОЦКА ПИРАМИДА
Геометријска својства тела проучавамо на неким стварним телима (од картона, дрвета, гипса, жице итд.). Таква се тела називају модели геометријских тела.
Свако од ова три тела: квадар, коцка и пирамида, ограничено је само равним површима. Те површи се називају стране тела, па кажемо да су има све стране равне. Ова тела називају се рогљаста тела (учићемо касније шта је то рогаљ). Стога кажемо:
КВАДАР И КОЦКАРОГЉАСТА И ОБЛА ТЕЛА
Тела ограничена само равним површима називају се рогљаста тела.
На слици су приказани предмети облика лопте, ваљка, купе, коцке, квадра и пирамиде.
8
уџбеник
1.Посматрај слику, па реци шта показује свака стрелица.
Која геометријска тела су ограничена:
а) само равним површима;
б) само једном кривом површи;
в) равним и кривим површима?
ВАЉАК КУПА ЛОПТА
Ваљак је ограничен са две равне и једном кривом површи, купа једном равном и једном кривом, а лопта само једном кривом површи. Ова тела се називају обла тела.Према томе, можемо рећи:
2.Какве површи запажаш:
а) на рогљастим телима
б) на облим телима
Тела ограничена кривим, или кривим и равним површима, називају се обла тела.
9
4. разред
На слици су приказани разноврсни предмети из наше околине: ормар, шибица,радио-апарат и картонска кутија.
Лако можете уочити да су сви ови предмети истог облика - облика квадра. На слици је приказан квадар чија су темена означена словима па га можемо именовати квадар АBCDEFGH. Његове стране обележене су бројевима 1, 2, 3, 4, 5 и 6.
Стави испред себе модел квадра (на пример кутију шибица) и означи његове стране бројевима. Непосредно посматрање модела помоћи ће ти да лакше упознаш својства квадра.
Квадар је ограничен са 6 страна. Његове стране су правоугаоници означени са 1, 2, 3, 4, 5 и 6.Сваке две наспрамне стране квадра су подударне, а по међусобном положају оне су паралелне.
Паралелни су следећи парови наспрамних страна квадра: 1 и 3, 2 и 4, 5 и 6.Дужи које ограничавају стране квадра називају се ивице. Квадар има 12 ивица. Оне се могу разврстати у три групе по 4 ивице које су међусобно паралелне и једнаке по дужини, што се може записати:
а) |АD| = |BC| = |EH| = |FG|.б) |AB|=|DC|=|EF|=|HG|.в) |АЕ|=|DH|=|BF|=|CG|.
Квадар има 8 темена. Из сваког темена полазе по 3 различите ивице. Тако се у темену B састају ивице: АB, BC и BF. Три ивице које полазе из истог темена представљају три димензије квадра: дужину, ширину и висину.
СВОЈСТВА КВАДРА
А B
H G
C
FE
D 245
теме
ивица
ширинастрана
дужина
виси
на136
10
уџбеник
1.На слици је приказан квадар. Напиши:
а) горњу и десну страну квадра;
б) ивице које су једнаке ивици АМ;
в) темена која припадају задњој страни;
г) ивице које ограничавају предњу страну;
д) страну која је једнака страни АBPМ.
2.Од жице је направљен модел квадра. Колико је жице утрошено за тај модел?
3.Одреди збир дужина ивица стране ABCD и њој наспрамне стране.
4.Квадар има ивице дужине 4 dm, 5 dm и 10 dm. Ако сваку ивицу повећамо за 2 dm колико ће онда износити збир дужина свих ивица квадра?
5.За колико је збир дужина ивица првог квадра већи од збира дужина ивица другог?
A B
M P
CD
S R
3 cm
12 cm5 cm
A
2 cm
B
C
G
FE
H
D
4 cm
5 cm
2 cm
4 cm
7 cm
4 cm
3 cm
2 cm
11
4. разред
Наведи све ивице ове коцке:
Коцка има темена и то су: Стране које имају заједничку ивицу EF су:
и .
1.
Колико различитих квадара можеш да саставиш од ових коцки тако да их све користиш.2.
СВОЈСТВА КОЦКЕ
Коцка је квадар чије су све стране подударни квадрати. Све ивице коцке су једнаке. Према томе, квадар и коцку можемо описати на следећи начин.
Ивица коцке је 8 dm. Израчунај збир дужина свих ивица те коцке.3.
Мрав се креће по ивицама коцке од темена А задатом путањом до темена B.
а) Колико центиметара је дугачка путања којом се креће мрав ако је ивица коцке 2 dm 5 cm?
б) Колико још има ивица коцке које га могу довестидо темена B? Те ивице обој различитим бојама.
4.
Квадар је рогљасто тело ограничено са 6 правоугаоника, а кад су базе квадрати, са 2 квадрата и 4 правоугаоника.Коцка је геометријско тело ограничено са 6 квадрата.
a
a
a
A B
C
GH
E F
D
B
A
12
1.Напиши на линијама називе геометријског тела ограниченог са:
а) 6 правоугаоника ;
б) 6 квадрата ;
в) 2 квадрата и 4 правоугаоника .
2.Посматрај квадар на слици, па напиши:а) парове наспрамних (једнаких) страна квадра;
Колико има ових парова?
б) четворке ивица једнаких дужина.
Колико се четворки са једнаким ивицама добило?
3.Дужине три ивице из истог темена квадра су редом: 4 cm, 5 cm и 6 cm. Нацртај у свесци тај квадар и одреди колика је укупна дужина свих његових ивица.
4.Колико ће бити потребно канапа за везивање пошиљкекао на слици? На крајеве за црвени печат одлази 20 cm.
5.Користећи знаке за нормалност ( ⊥ ) и паралелност ( II ) упиши у таблицу у каквом су односу ивице нацртаног квадра.
ЕЛЕМЕНТИ КВАДРА И КОЦКЕ
ивице нацртаног квадра.AB BC BF FG EF AE
AB
BC
BF
FG
EF
AE
A B
H G
E F
D C
A B
E F
H G
D C
Дужине три ивице из истог темена квадра су редом: 4 cm, 5 cm и 6 cm. Нацртај у свесци тај квадар и одреди колика је укупна дужина свих његових ивица.
Колико ће бити потребно канапа за везивање пошиљкекао на слици? На крајеве за црвени печат одлази 20 cm.
) и паралелност ( II ) упиши у таблицу у каквом су односу
20 cm 20 cm
20 cm
13
4. разред
МРЕЖА ЗА МОДЕЛ КВАДРА И КОЦКЕ
На следећој слици приказан је модел квадра. Замисли да је он израђен од хартије или картона.
Ако пресечеш модел квадра дуж ивица можеш га отворити и положити свих шест страна на равну површ стола.
На следећој слици приказана је мрежа квадра чије су дужине ивица из истог темена редом: 39 mm, 21 mm и 13 mm.
Можеш поступити и обратно: на јачој хартији или картону нацртај мрежу квадра, па хартију савиј дуж испрекиданих линија и састави модел квадра.
На сличан начин можеш добити МРЕЖУ КОЦКЕ. Ако на јачој хартији или картону нацрташ мрежу коцке и картон савијеш дуж испрекиданих линија, можеш лако саставити модел коцке.
Тако је добијена МРЕЖА КВАДРА.
5
3
61
4 2124
56
3
14
4. Направи модел квадра чије су дужине ивица 7 cm, 5 cm и 3 cm.
1. Нацртај у свесци мрежу квадра чије дужине ивица износе 3 cm, 4 cm, 6 cm.
2. Нацртај мрежу коцке чија дужина ивице износи 35 mm.
3. Направи модел коцке чија је дужина ивице 1 dm.
5.Да ли можеш од ове фигуре склопити модел квадра?
Правоугаонике, односно квадрате који су подударни, обој истом бојом. Колико ти је различитих боја потребно?
Обој и ивице једнаких дужина истом бојом. Колико ти је потребно различитих боја?
уџбеник
6.Из темена А нацртане су три ивице квадра. Нацртај квадар коме припадају темеА и три нацртане ивице.
7.Да ли можеш од сваке приказане фигуре да склопиш модел коцке?Фигуру од које се може склопити коцка, нацртај на картону, исеци је и савиј тако да добијеш модел коцке.
8.Свака страна на моделу коцке означена је једним словом.Напиши одговарајућа слова на мрежи површи коцке.
A
G R D
V
L
G
D
RVH
15
Нацртај мрежу површи квадра чије су дужине ивица 4 cm 5 mm, 2 cm, 1 cm 5 mm.1.
Све ивице ових фигура које су једнаких дужина обој истом бојом. Колико ти је потребно различитих боја за сваку фигуру? 2.
МРЕЖА И МОДЕЛ КВАДРА И КОЦКЕ
Замисли да су ти дали две карте чије су дужине ивица 15 cm и 10 cm и две карте чије су дужине ивица 10 cm и 5 cm. Које још карте мораш исећи да би саставио модел квадра?3.
Модел коцке од дрвета, чија је ивица 6 cm, пресечен је тако да су од њега добијена два једнака модела квадра.Колике су димензије ових квадара?
4.
Модел квадра има за основу квадрат. Колика треба да му буде ивица која представља висину модела да би се од њега могла добити два модела коцке?5.
Колика ће бити ивица коцке чији се модел може направити од жице дужине 72 cm?6.
Колико је потребно центиметара жице да се направи модел квадра ако су дужине његових ивица прва три броја друге десетице, који нису дељиви ни са 2 ни са 3?7.
Подударне стране обој истом бојом. Колико је различитих боја потребно за сваку фигуру?
16
уџбеник
1.Израчунај површину коцке ако је њена ивица а = 15 dm.
2.Збир дужина свих ивица једне коцке је 48 cm.
а) Израчунај површину те коцке.
б) Нацртај мрежу коцке.
3.Ако се стране једне коцке положе у раван једна до друге, добија се правоугаоник дужине 60 cm. Колика је површина те коцке?
4.Површина коцке је 54 m2. Одреди њену ивицу.
5.Купатило облика коцке странице 2 m треба поплочати керамичким плочицамачије су димензије 20 cm и 10 cm.Колико је плочица потребно?
ПОВРШИНА КОЦКЕ
Посматрањем уочавате да се мрежа коцке састоји из површи 6 подударних квадрата чије су странице једнаке ивицама коцке.Означимо са P1 површину једног квадрата. Тада имамо да је:
P1 = а · а или, краће: P1 = а2.
Пошто се коцка састоји од 6 подударних квадрата, њену површину добијамо кад површину једног квадрата повећамо 6 пута:
P = 6 · P1 = 6 · а · а = 6 · а2, па је: P = 6 а2
3
4 5 2 6
1
a
a
17
4. разред
Израчунај површину квадра ако су његове ивице:
а = 5 dm, b = 3 dm, c = 2 dm.P=2 · ( 5 · 3 + 5 · 2 + 3 · 2 ) dm2 = 2 · 31 dm2 = 62 dm2
1.Израчунај површину квадра ако су његове ивице: а = 8 cm, b = 4 cm и c = 1dm.
2.
ПОВРШИНА КВАДРА
Колико је квадратних дециметара картона потребно да би се направила кутија облика квадра дужине 30 cm, ширине 20 cm и висине 25 cm?
3.Сандук дужине 1 m 2 cm, ширине 80 cm и висине 40 cm обложен је споља са свих страна лимом. Колико је лима употребљено ако се не рачунају отпаци?
4.Збир дужина свих ивица једног квадра износи 56 cm. Колика је површина квадра ако је дужина 6 cm а ширина 5 cm?
5.
На слици се види да се мрежа квадрасастоји из површи 6 правоугаоника, од којих су по два наспрамна подударна.На приказаној мрежи подударни су правоугаоници означени бројевима: 1 и 3; 2 и 4; 5 и 6.Означимо са P1 површину правоугаоника 2, односно правоугаоника 4, са P2 површину правоугаоника 5, односно правоугаоника 6, и са P3 површину правоугаоника 1, односно правоугаоника 3.Значи да је: P1 = а · b; P2 = а · c; P3 = b · c.Површина целог квадра је:P = 2 · P1 + 2 · P2 + 2 · P3, односно:
P = 2 · а · b + 2 · а · c + 2 · b · c или P = 2 · ( а · b + а · c + b · c )
Површина квадра, чија је основа квадрат, износи 80 dm2. Ивица његове основе је 4 dm. Одреди висину квадра.
1635
2
4
c b
c
18
1.Површина коцке је 20 dm2 13 cm2 42 mm2. Колика је површина једне стране коцке?
2.Збир дужина свих ивица једног квадра износи 88 cm. Колика је његова површина ако је дужина 6 cm, а ширина 5 cm?
ИЗРАЧУНАВАЊЕ ПОВРШИНЕ КВАДРА И КОЦКЕ
3.Која је од три приказане коцке развијена у мрежу?
4.Димензије квадра су 3 m, 6 m и 9 m. За колико је његова површина већа од површине коцке ивице 3 m?
5.Основа квадра је квадрат странице 3 cm. Одреди висину квадра ако је његова површина 138 cm2.
6.Површина коцке је 54 m2. Одреди њену висину.
7.Одреди површину квадра чија је површина свих бочних страна 450 cm2, а ивице основе су му 40 mm и 50 mm.
8.Ако све бочне стране једне коцке положимо у раван, једну до друге, добијамо правоугаоник дужине 40 cm. Колика је површина те коцке?
3
1
2 1 1
3
3
2
2 2 3 5 4
61
19
Базен облика квадра димензија 40 m, 20 m и 3 m треба поплочати керамичким плочицама чије су димензије 20 cm и 10 cm. Колико је плочица потребно?1.
Дужина књиге је 24 cm, ширина 20 cm и дебљина 8 cm. Колико је потребно картона за корице ове књиге?2.
ПРИМЕНА ИЗРАЧУНАВАЊА ПОВРШИНЕ КВАДРА И КОЦКЕ
Од картона треба направити 10 кутија облика коцке са поклопцем. Ивица сваке кутије је 50 cm. Колико ће картона бити потребно? (За отпатке се рачуна по свакој кутији 10 cm2).
3.
Колико је лима потребно за отворену посуду облика коцке чија је ивица 4 dm?4.
Колика је површина зида за кречење у једној дворани која има облик квадра, дужине 12 m, ширине 8 m и висине 50 dm, ако има на једном зиду три једнака прозора дужине 2 m и висине 25 dm, а на другом зиду врата квадратног облика странице 28 dm?
5.
Квадар чија је дужина 4 cm, ширина 3 cm и висина 2 cm обојен је са свих страна црвеном бојоми подељен на квадратне центиметре. Колико се добило коцки чија је: а) једна страна обојена црвеном бојом;б) две стране обојене црвеном бојом;в) три стране обојене црвеном бојом?
а)
б)
в)
6.
20
уџбеник
МНОЖЕЊЕ И ДЕЉЕЊЕ - I ДЕОПОЈАМ МНОЖЕЊА И ДЕЉЕЊА
Да бисмо одредили површину правоугаоникастраница дужине 5 cm и ширине 11 cm, разделићемо га на пет хоризонталних редова. Површина сваког хоризонталногреда једнака је 11 cm2. Значи, површина целог правоугаоника једнака је 11 + 11 + 11 + 11 + 11 = 55 (cm2). Површину тог правоугаоника можемо израчунати и операцијом множења.Биће:
5 · 11 = 55.
Израз 5 · 11 називамо производ бројева 5 и 11, а ти бројеви називају се чиниоци.
Збир од а једнаких сабирака, од којих је сваки једнак b називамо производ бројева а и b и означавамо га а · b.
Ако знамо површину правоугаоника (55 cm2) и дужину његове странице, на пример 11 cm, дужину друге странице одређујемо дељењем: 55 : 11 = 5.Поделити 55 са 11 значи одредити такав број x који множењем са 11 даје 55.
Поделити број а бројем b значи израчунати такав број x који множењем бројем b даје број а.
Пишемо:а : b = x, јер је x · b = а.
Број x назива се количник броја а и броја b, број а дељеник, а број b делилац, па пишемо:
x = а : b.
1.Представи у облику производа следеће збирове:
а) 9 + 9 + 9 + 9 + 9 ;
б) 45 + 45 + 45 + 45 + 45 + 45 ;
в) 125 + 125 + 125 + 125 .
11
7
9 · 65 је производ бројева 9 и 65 585 : 9 је количник бројева 585 и 9
9 · 65 = 585чиниоци производ
585 : 9 = 65дељеник делилац количник
· 9
: 9
65 585
21
4. разред
2.
У сваком од примера заокружи бројеве из скупа који су решења датих неједначина.
а) x · 3 > 6 б) 8 · x < 48
x∈{ 0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7 } x∈ { 0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8 }
4.
5.
Напиши производе у облику збира једнаких сабирака:
а) 5 · 34 ; б) 3 · 100 ;
в) 4 · 4 ; г) 4 · 0 ;
д) 8 · 56 ; ђ) 17 · 1 .
Попуни табелу:
3.
6.
7.Дељеник је једнак разлици бројева 4 317 и 3 365, а делилац је највећи парни једноцифрени број. Израчунај количник.
Израчунај па обој квадрат са тачним резултатом.
а) 133 · 3 = ; б) 109 · 6 = ; в) 214 · 4 = ;
366 399 199 606 694 654 896 856 848
а b a · b a : b
54 324
318 3
4 47
Попуни празна поља:
а) 90 б) 12 в) 720 г) 600
480
99
80 12
560 64 50 30
· 6 · 7 : 8 : 5
· 8 · 9 : 4 : 3
: 8 : 9 · 4 · 3
· 7 · 4 : 15 : 7
22
1.Израчунај производе, а затим провери дељењем:
84 · 7 = јер је
175 · 5 = јер је
446 · 2 = јер је
324 · 3 = јер је
2.Уочи везу множења и дељења, па повежи парове:
ВЕЗА МНОЖЕЊА И ДЕЉЕЊА
3.Од датих бројева састави тачне једнакости тако да у свакој користиш рачунску операцију множење или дељење.
4.Половину броја 364 увећај 4 пута. Провери тачност решења.
5.Реши једначине:5 · x = 735 x · 7 = 651 x : 4 = 219 792 : x = 9
x = x = x = x =
У трећем разреду смо научили да су множење и дељење узајамно супротне рачунске операције.
832
: 4
· 4
440
: 2
· 2
86 · 9 =
956 : 4 =
3 · 276 =
224 · 3 =
872 : 4 =
4 · 239 =
828 : 3 =
218 · 4 =
774 : 9 =
672 : 3 =
990, 198 и 5 8, 608 и 76 296, 3 и 888 7, 952 и 136
· =
· =
: =
: =
364
23
4. разред
Записаћемо збирове у облику производа:а) пет сабирака, од којих је сваки једнак 1;б) три сабирка, од којих је сваки једнак 0.а) 1 + 1 + 1 + 1 + 1 = 5 · 1 = 5;б) 0 + 0 + 0 = 3 · 0 = 0.
1.
Напиши у облику производа:
а) 1+1+1+1+1+1+1+1+1+1=
б) 0+0+0+0+0+0=
2.
4.УЛОГА НУЛЕ И ЈЕДИНИЦЕ У ОПЕРАЦИЈАМА МНОЖЕЊА И ДЕЉЕЊА
Израчунај вредности датих израза и упиши на линијама.
а) 6 · 1; б) 1 · 6; в) 6 · 0; г) 0 · 6; д) 1 · 1; ђ) 100 · 1.
3.
Попуни празна поља тако да једнакости буду истините:
а) · 17 = 17 б) · 37 = 37 б) 1 · = 12
· 25 = 0 80 · = 0 · 1 = 0
4.
Ниједан број се не дели нулом. Ако бисмо хтели делити, на пример, 6 са 0, то значи да би требало наћи број x такав да је 0 · x = 6. За било коју вредност x производ 0 · x једнако је нула, а не 6.
Нула не може бити делилац, па кажемо да нулом нема смисла делити.
5.
6.Одреди вредност израза:
а) 0 : 27 = б) 17 : 1 = в) 0 : 100= г) 85 : 1 =
д) 1 : 1 = ђ) 5 000 : 1 = е) 10 : 10 = ж) 0 : 700 =
7.Попуни празна поља тако да образоване једнакости буду истините:
а) 8 : = 1 б) 34 : = 1 в) : 1= 19
: 8 = 0 0 : = 0 25 : = 1
8.За какво значење променљивих су истините вредности?
а) 25 : x = 25, x = б) 1: x = 1, x =
в) y : 14 = 1, x = г) m : 5 = 0, x =
Када је један од чинилаца 1, онда је производ једнак другом чиниоцу.Ако је један од чинилаца нула, онда је производ такође нула.Ако је дељеник нула, онда је и количник нула.Ако је делилац један, онда је количник једнак дељенику.
24
НУЛА И ЈЕДИНИЦА У МНОЖЕЊУ И ДЕЉЕЊУ
1.
2.
3.Реши једначине:
а) 32 756 - (10 459 - 10 478) · x = 32 756 ;
б) 123 297 + (3 840 - 5 670) · x = 123 297 ;
в) (4 870 + 2 530) · x + (9 786 - 8 967) · x = 0 .
4.Израчунај:
2 · 3 · 967 · 0 · 42 565 = ;
738 · 2 · 425 · 0 · 7 = ;
(25 · 385 · 0) : 28 = ;
Образложи резултат. .
5.Попуни таблицу:
Закључи чему је једнак производ било ког природног броја и броја 1.
6.Израчунај за које се вредности променљивих добијају истините једнакости:
а) 3 235 : x = 3 235 ; в) 1 : y = 1 ;
б) x : 2 876 = 1 ; г) y : 2 356 = 0 .
· 15 356 289 11 503 326 502
1
Израчунај: 0 : 15 = 0, , јер је 0 · 15 = 0
0 : 475 = , јер је
0 : 25 006 = , јер је
Чему је једнак количник нуле и било ког природног броја?
Израчунај производ па закључи чему је једнак производ било ког природног броја и нуле.
7 · 0 = 0 · 17 =
2 782 · 0 = 0 · 2 · 105 =
25
4. разред
МНОЖЕЊЕ ПРИРОДНОГ БРОЈА ДЕКАДНОМ ЈЕДИНИЦОМ
Израчунај:
5 · 10 = 5 Д = 5023 · 10 = 23 Д = 230
123 · 10 =
1 123 · 10 =
1.
Израчунај:
5 · 100 = 5 С = 50023 · 100 = 23 С= 2 300
123 · 100 =
1 123 · 100 =
2.
Израчунај:
5 · 1 000 = 5Х = 5 000 23 · 1 000 = 23Х = 23 000
123 · 1 000 =
1 123 · 1 000 =
3.
Израчунај:
5 · 10 000 = 50 000
23 · 10 000 =
123 · 10 000 =
1 123 · 10 000 =
4.
Израчунај:
5 · 100 000 =
23 · 100 000 =
123 · 10 000 000 =
5.
Израчунај:
36 · 1 000 000 =
529 · 10 000 000 =
848 · 1 000 000 000 =
6.
3 m = cm; 15 km = m; 174 kg g ;
16 hl = l ; 36 kg = g; 286 t = kg.7.
Број се множи са 10 тако што му се здесна допише нула.
Број се множи са 100 тако што му се здесна допишу две нуле.
Број се множи са 1 000 тако што му се здесна допишу три нуле.
Број се множи са 10 000 тако што му се здесна допишу четири нуле.
Природни број се множи неком декадном јединицом тако што му се
здесна допише онолико нула колико их има та декадна јединица.
26
уџбеник
8.Израчунај:
360 · 10 = ; 268 · 100 = ; 3 620 · 1 000 = ;
6 284 · 10 000 = ; 1 000 · 100 000 = ; 1 000 · 1 000 000 = ;
9.Упиши други чинилац:
6 · = 6 000; 3 · = 300 000; 7 · = 70 000;
6 · = 60 000; 53 · = 5 300 000; 70 · = 700 000;
48 · = 48 000 000; 253 · = 25 300 000; 700 · = 7 000 000;
10.На стовариште је једног дана довежено 125 t угља, а сутрадан 95 t. Колико је килограма угља довежено за ова два дана?
11.Израчунај:
а) 825 mm · 10 = mm = cm; б) 275 dm · 10 = dm= m;
6 830 cm · 10 = cm = dm; 600 m · 10 = m = km;
в) 825 mm2 · 100= mm2 = cm2; г) 275 m2 · 100 = m2 = a;
6 830 cm2 · 100 = cm2 = dm2; 600 a · 100 = a = hа;
д) 825 mg · 1 000 = mg = g; ђ) 275 kg · 1 000 = kg = t;
6 830 g · 1 000 = g = kg; 600 kg · 1 000 = t.
12.Израчунај:
а) 6 203 · 10 = ; б) 7 504 · 100 = ; в) 830 005 · 1 000 = ;
300 300 · 101 = ; 7 504 · 102 = ; 830 005 · 103 = ;
13.Упиши у таблицу производе датих бројева са 10, 100 и 1 000.
5 328 629 285 35
3 245 538 28 7
1 000 435 65 4
· 10
· 100
· 1 000
27
4. разред
Израчунај: Израчунај:
80 : 10 = 8, јер је 8 · 10 = 80 400 : 100 = 4, јер је 4 · 100 = 400
800 : 10 = 80, јер је 80 · 10 = 800 4 600 : 100 = 46, јер је =
850 : 10 = 14 000 : 100 =
1 000 : 10 = 14 000 : 100 =
130 000 : 10 = 520 000 : 100 =
1.
Израчунај: Израчунај:
8 000:1 000 = 8, јер је 8·1 000=8 000 90 000 : 10 000 =
18 000 : 1 000 = 390 000 : 10 000 =
20 000 : 1 000 = 300 000 : 10 000 =
1 200 000 : 1 000 = 1 000 000 : 10 000 =
3.
Решавањем ових задатака уочили сте следеће:
5.
6.
Умањи сто пута следеће бројеве:
100 = 190 000 =
11 000 = 201 000 =
7.
ДЕЉЕЊЕ ДЕКАДНОМ ЈЕДИНИЦОМ
Делилац је број 10. Делилац је број 100.
Делилац је број 1 000. Делилац је број 10 000.
Изрази у метрима:
2 000 mm = m; 31 000 mm = m; 200 000 mm = m.8.
Изрази у хектарима:
350 000 m2 = hа; 625 000 а = hа;
83 000 000 dm2 = hа.
9.
2.
4.
Број који се завршава нулама дели се неком декадном јединицом тако што му се изостави онолико нула колико нула има та декадна јединица.
Изрази дециметре у метрима:
60 dm = m; 700 dm = m; 920 dm = m.
Изрази у хектолитрима:
3 600 l = hl; 24 000 l = hl; 501 000 l = hl.
28
уџбеник
11.Реши једначине и провери тачност решења:
100 · x = 1 800; 1 000 · а = 340 000; 10 000 · m = 3 260 000;
x = а = m =
x = а = m =
100 = 3 400 : x; 3 040 000 : x = 1 000; 10 000 = 578 040 000 : х
x = х = х =
x = х = х =
Одреди количнике датих бројева и бројева 10, 100 и 1 000 па их упиши у таблицу.
Умањи хиљаду пута следеће бројеве:
1 000 = ; 13 000 = ; 1 010 000 = ;
7 000 = ; 60 000 = ; 2 000 000 = .
10.
12.Израчунај:
а) 62 500 mm : 10 = cm б) 203 500 dm : 10 = m
32 400 cm : 10 = dm; 30 000 m : 1000 = km;
в) 59 000 mm2 : 100 = cm2 г) 82 000 m2 : 100 = a
3 054 000 cm2 : 100 = dm2; 600 000 а : 100 = hа;
д) 3 560 000 mg : 10 = g ђ) 1 000 000 kg : 1 000 = t
5 400 000 g : 1000 = kg; 1 000 000 ml : 1 000 = l.
13.Израчунај:
а) 54 900 : 10 = б) 36 000 : 100 = в) 456 000 : 1 000 =
54 900 : 101 = ; 36 000 : 102 = ; 456 000 : 103 = .
14.
Колико би метара била дебела књига која би имала 10 000 000 листова, ако би 100 листова било дебело 1 cm?15.
340 8 750 200
4 700 81 400 4 000
15 000 3 000 29 000
: 10
: 100
: 1 000
Одреди број који је толико пута већи од 739 колико пута је број 2 000 већи од 20. 1.
Број 876 је стоти део неког броја. Који је то број?2.
Одреди број који је од 800 000 мањи толико пута колико је пута број 9 мањи од 72. 3.
Израчунај:
а) збир производа 2 481 · 10 и производа 30 000 · 100;
б) разлику количника 58 030 : 10 и количника 34 100 : 100;
в) разлику количника 12 000 : 120 и производа 10 · 0;
г) збир производа 3 701 · 100 и количника 39 100 : 10.
4.
Упиши у празна поља потребне бројеве тако да важе успостављени односи.5.
Упиши у празне кружиће потребне бројеве тако да успостављени односи буду истинити.6.
29
МНОЖЕЊЕ И ДЕЉЕЊЕ ПРИРОДНИХБРОЈЕВА ДЕКАДНОМ ЈЕДИНИЦОМ
8 600 860
86 000 86
43 000 430
8 400
·
: :
·
·
16 800 1 400
4 200 700
>
>>
>
>
580
: 10
: · 5
· 8
: 2
>
>>
>
>
54 540
9 5 400
18 1 800>
>
>
>
>
>
>
>
>
>
>
>
30
7.Брзина светлости је 300 000 km у секунди. Колика је удаљеност Сунца од Земље кад светлост пређе ту удаљеност за 500 секунди?
Одговор:
8.Колико је времена потребно да се напише милион цифара, ако се у току сваког минута испише по 100 цифара?
Одговор:
9.Колико откуцаја учини човеково срце за 15 година, ако у току једне године учини просечно 40 000 000 откуцаја?
Одговор:
10.Једна врста птице улови просечно по 100 гусеница за 1 час. Колико би 10 оваквих птица могло да улови гусеница за 100 дана, ако би их ловиле по 10 часова на дан?
Одговор:
11.Колико је вагона потребно да се превезе 1 000 000 kg пшенице, ако у један вагон стане 10 000 kg пшенице?
Одговор:
12. Колико корака би требало да направи робот конструисан да пређе240 000 m, ако би дужина његовог корака била 80 cm?
Одговор:
13.Да ли су тачне једнакости:
а) (74 000 : 10) : 10 = 74 000 : (10 · 10);
б) ( 6 200 000 : 100) : 100 = 6 200 000 : (100 · 100);
в) (9 000 000 000 : 1 000) : 1 000 = 9 000 000 000 : 1 000 000?
31
4. разред
МНОЖЕЊЕ ЗБИРА И РАЗЛИКЕ
Множење збира и разлике бројем применили смо већ код одређивања производа двоцифреног и једноцифреног броја, на пример:
94 · 7 = (90 + 4) · 7 94 · 7 = (100 - 6) · 7 = 90 · 7 + 4 · 7 = 100 · 7 - 6 · 7
= =
= = На датој слици уочи множење збира бројем.
( 5 + 3 ) · 4 = 5 · 4 + 3 · 4
Одредимо производ (9+14) · 5 на оба начина посматрајући на бројевним тракама:
Израчунајмо: (220 - 187) · 5
Први начин: (220 - 187) · 5 = 33 · 5 =
Други начин: (220 - 187) · 5 = 220 · 5 - 187 · 5 =
Представимо множење збира бројем помоћу површине правоугаоника страница а + b, c.
( 5 + 3 ) · 4 5 · 4 5 · 4 + 3 · 4 3 · 4
9 · 5 + 14 · 5
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24
5 10 15 20 25 30 35 40 45 50 55 60 65 70 75 80 85 90 95
9 + 14
· 5
a · c b · cc
a ba + b
( a + b ) · c = a · c + b · c
100105110 115120
32
уџбеник
1.Израчунај:88 · 9 = (80 + 8) · 9 = 80 · 9 + 8 · 9 = 125 · 6 = 313 · 3 = 248 · 4 =
2.Применом множења збира и разлике израчунај на два начина.а) (32 + 19 + 25) · 4 =
б) (27 + 38 - 46) · 60 =
в) (426 + 28 + 32) · 2 =
г) (79 + 275 - 256) · 10 =
д) (85 + 56 - 21) · 8 =
3.Најпре напиши у облику производа, па израчунај:а) 10 · 25 + 10 · 18 + 10 · 9 = (25 + 18 + 9) · 10 = б) 125 · 3 + 125 · 4 = в) 46 · 2 + 2 · 37 - 2 · 55 = г) 3 · 160 - 3 · 100 = д) 540 · 9 + 460 · 9 = ђ) 395 · 300 + 395 · 700 = е) 2 597 · 895 - 1 596 · 895 =
4.Упореди дате изразе користећи знаке <, >, =.
а) 50 · ( 27 – 20 – 5 ) 50 · 27 – 50 · 20 – 50 · 5
б) 41 · ( 15 + 12 – 6 ) 41 · 15 + 41 · 12 – 41 · 6
в) ( 510 – 320 – 90 ) · 7 510 · 7 – 320 · 7 – 90 · 7
Уочили сте на примерима особине множења збира бројем, односно множења разлике бројем. Ове особине важе за било које природне бројеве.
Множење збира бројем записаћемо овако: ( а + b ) · c = а · c + b · c .Множење разлике бројем записаћемо овако: ( а - b ) · c = а · c - b · c .
Бројеви а, b и c су било који природни бројеви.
33
4. разред
1.
МНОЖЕЊЕ ВИШЕЦИФРЕНОГ БРОЈА ЈЕДНОЦИФРЕНИМ БРОЈЕМ
Вишецифрене бројеве множимо једноцифреним као што троцифрене бројеве множимо једноцифреним.На следећим примерима понови множење троцифреног броја једноцифреним:
Помоћу табеле месних вредности израчунај 1 354 · 7.
Живинарска фарма има 5 645 кокошака, 3 870 патака и 3 400 гусака. За исхрану једне кокошке потребно је 3 kg хране месечно, за једну патку 5 kg, а за једну гуску 4 kg хране месечно. Колико је килограма хране месечно потребно за сву ову живину?
2.
У фабрици одеће сашивено је 10 235 хаљина, а за сваку хаљину утрошено је по 4 m тканине. Још је сашивено 8 056 хаљина, а за сваку је утрошено 3 m тканине. Колико је метара тканине утрошено за све ове хаљине?
3.
4.
5.
6.
234 · 2 324 · 3 234 · 4
Х С Д Ј
27
31
25
8
9 4 7 8
Ј : 7 · 4 = 2 8
Д : 7 · 5 + 2 = 3 7
с : 7 · 3 + 3 = 2 4
Х : 7 · 1 + 2 = 9
1 354 · 79 478
Израчунај на краћи начин у свесци.
2 547 · 3 1 385 · 6 8 109 · 4 43 126 · 4 37 019 · 8
20 576 · 9 13 418 · 6 250 307 · 9 800 295 · 7 2 359 065 · 4
За ученике једне школе купљено је 9 дечјих бицикала. Један бицикл кошта 5 420 динара.Колико је плаћено за ове бицикле?
Израчунај површину правоугаоника чије су странице 2 010 mm и 7 mm.
Колико километара прелети авион за 6 часова ако за 1 час прелети 1 080 km?
34
МНОЖЕЊЕ ВИШЕЦИФРЕНОГ БРОЈА ЈЕДНОЦИФРЕНИМ БРОЈЕМ
2.Не множећи, стави уместо звездица знак < или знак > тако да образоване неједнакости буду истините.
а) 48 · 2 · 3 * 48 · 5; б) 67 · 3 · 4 * 67 · 7; в) 38 · 9 * 38 · 4 · 5.
Ако је 15 873 · 7 = 111 111, напиши одмах (без израчунавања) чему је једнак производ:
15 873 · 14 = 15 873 · 42 =
15 873 · 21 = 15 873 · 49 =
15 873 · 28 = 15 873 · 56 =
15 873 · 35 = 15 873 · 63 =
Напиши вредност непознате за коју се добија истинита једнакост:
а) 31 · b = b ; б) 55 · а = 0 ; в) 21 · c = 21 ;
г) 15 · n = n · 15 ; д) 2 · m = m + 5 ; ђ) d · d = d .
1.
3.Израчунај:
12 365 · 8 + 10 136 · 7 =
24 351 · 5 - 14 728 · 3 =
352 006 · 9 - 307 432 · 8 =
1 035 070 · 6 + 234 056 =
4.Попуни празна места:
5.
На основу примера 12 345 679 · 9 = 111 111 111, одмах, не рачунајући, напиши резултате множења:
12 345 679 ·18 = 12 345 679 · 54 =
12 345 679 · 27 = 12 345 679 · 63 =
12 345 679 · 36 = 12 345 679 · 72 =
12 345 679 · 45 = 12 345 679 · 81 =
6.
7.
· 5
21 564
· 2 · 10
Звездице замени одговарајућим цифрама:
а) 7 * * 5 · 9 б) * * * * · 7 в) * * * 4 · 3 г) 7 * 5 * 9 · 8 66 105 33 264 22 272 6 * 4* 5*
35
1.
ПРИМЕНА ИЗРАЧУНАВАЊА ПОВРШИНЕ КВАДРА И КОЦКЕ
На којој је удаљености ударио гром, ако је од блеска муње до тренутка када се чуо тутањ прошло 8 секунди? (Брзина звука је 340 m у секунди).2.
Колико се пута повећа неки број ако му се дода три пута већи број?3.
Требало је један број помножити са 6, али је грешком подељен са 6 и добијен је број 15. Који је број требало да се добије множењем?4.
За једну десетину секунде Земља крећући се око Сунца пређе 3 km. Колико ће километара Земља прећи:
а) за 1 секунду;
б) за 1 минут;
в) за 1 час?
5.
Брзи воз прелази 220 km на час, а авион 580 km на час. Колико ће километара бити дужи пут који је прелетео авион од пута који је прешао воз после 8 часова вожње?6.
Фабрика је производила прве седмице по 4 326 чоколада дневно, а друге седмице по 5 034 дневно. Колико је произвела за обе седмице?7.
Уместо звездица упиши потребне бројеве тако да производ буде тачан.
* * 3 · 7 314 · * 6 * * · 6 * 1* · * * 1 * · * 3 1 * 1 * 2 * 6 * * * * * 8 * * 2 4 * 0
36
уџбеник
ДЕЉЕЊЕ ЗБИРА И РАЗЛИКЕ
2.Израчунај на два начина:
а) (425 + 15) : 5 =
б) (707 - 49) : 7 =
в) (360 - 240) : 10 =
Израчунај користећи својства дељења збира и разлике:
а) 808 : 8 = (800 + 8) : 8 = 800 : 8 + 8 : 1 =
б) 594 : 6 =
в) 424 : 4 =
г) 891 : 9 =
1.
3.Збир бројева 78 и 48 умањи 6 пута. Израчунај на два начина.
Одредимо количник бројева:(90 + 72) : 9 (90 – 72) : 9
Одредићемо количник на два начина:а) (90 + 72) : 9 = 162 : 9 = 18 (90 - 72) : 9 = 18 : 9 = 2б) 90 : 9 + 72 : 9 = 10 + 8 = 18 90 : 9 - 72 : 9 = 10 - 8 = 2.
Уочимо да је:(90 + 72) : 9 = 90 : 9 + 72 : 9 (90 - 72) : 9 = 90 : 9 - 72 : 9.
Пази: Сваки сабирак је дељив са 9. Умањеник и умањилац су дељиви са 9.
Уочено на овим примерима важи и за друге природне бројеве.
Природни бројеви а и b морају бити дељиви са c.( а + b ) : c = а : c + b : c( а - b ) : c = а : c - b : c
Ово својство дељења користи се да би се у неким задацима олакшало израчунавање, на пример:
396 : 4 = (400 - 4) : 4 = 400 : 4 - 4 - 4 : 4 = 100 - 1 = 99.
37
Уочи како смо графички представили количник 1 750 : 5.
Израчунај на приказани начин.
6 672 : 6 = (6 000 + 600 + 72) : 6 =
7 350 : 7 =
3 060 : 3 =
5 450 : 5 =
9 633: 3 =
3 273 : 3 =
4.
5.
Дељеник је једнак збиру бројева 216 и 270, а делилац највећи непарни једноцифрени број. Израчунај количник на два начина.6.
Попуни табелу.7.
Три брата су штедела новац. Први је уштедео 132 динара, други 150 динара, а трећи 108 динара. Уштеђевину су равноправно поделили. Колико новца је добио сваки брат?
8.
Упореди дате изразе користећи >, <, = .
(525 + 75) : 5 525 : 5 + 75 : 5 (231 + 98 - 42) : 7 287 : 7
28 : 4 + 32 : 4 + 40 : 4 (28 + 32 - 40) : 4 115 : 5 - 35 : 5 - 20 : 5 65 : 5
1 750 350
: 51 000 200
700 140: 5
50 10: 5
a b a : 9 b : 9 a : 9 + b : 9 a + b ( a + b ) : 9
225 16 369
14 = 108
873 27
38
уџбеник
ДЕЉЕЊЕ ВИШЕЦИФРЕНОГ БРОЈА ЈЕДНОЦИФРЕНИМ БРОЈЕМ
2.За 5 радних дана у једној фабрици је произведена роба у вредности од 1 235 050 динара. Колика је вредност робе произведене за један дан, ако је сваког дана вредност производње једнака.
Израчунај у свесци.
а) 5 892 : 4 б) 74 835 : 9 в) 237 000 : 8 г) 1 419 474 : 6 1 430 : 5 91 872 : 6 420 870 : 7 5 694 669 : 9 2 849 : 7 35 024 : 8 780 018 : 3 1 739 500 : 5
1.
3.У једном млину се самеље 1 672 t пшеничног брашна, а ражаног 8 пута мање. Колико се брашна самеље у том млину?
Вишецифрене бројеве делимо једноцифреним као што смо делили троцифрене бројеве једноцифреним.На следећим примерима понови дељење троцифреног броја једноцифреним:
840 : 4 = ; 427:7 = ; 903 : 7 = .
Помоћу таблице месних вредности израчунај 7 458 : 6.
4.Колика је дужина правоугаоника чија је ширина 5 dm, а површина 4 842 000 cm2 ?Површину најпре изрази у квадратним дециметрима.
5.Реши једначине у свесци.
а) 4 · x = 1 836; б) 9 · x = 7 542; в) 7 · x = 54 663; г) 5 · x = 80 395.
Х С Д Ј
1 2 4 3
Х С Д Ј
7611
-
4
4222
-
5
5411
8
880
1Х+4С=14С
2С+5Д=25Д
1Д+8Ј=18Ј
7 4 5 8 : 6 = 1 2 4 3
- 6
1 4
- 1 2
2 5
- 2 4
1 8
- 1 8
0
1 2 4 3 · 6
7 4 5 8
7 подељено на 6 је 1, и остатак 1; 1 пишемо.
14 подељено на 6 је 2,и остатак 2; 2 пишемо.
25 подељено на 6 је 4,и остатак 1; 4 пишемо.
18 подељено на 6 је 3, и остатак 0; 3 пишемо.
Тачност дељења проверили смо множењем.
-
-
: 6 =· 6
· 6
· 6
· 6
39
Израчунај усмено:
а) 112 : 4 = ; б) 168 : 8 = ;
в) 154 : 7 = ; г) 8 040 : 8 = ;
1.
ДЕЉЕЊЕ ВИШЕЦИФРЕНОГ БРОЈА ЈЕДНОЦИФРЕНИМ ДЕЛИОЦЕМ
Подели усмено:
а) 12 000 : 3 = ; б) 18 600 : 2 = ;
в) 56 000 : 8 = ; г) 32 800 : 4 = .
2.
Подели и провери тачност добијеног резултата.
а) 185 427 : 9 = ; б) 6 259 302 : 6 = ;
в) 589 422 288 : 7 = ; г) 6 542 308 512 : 8 = ;
3.
Подели:
а) 245 893 : 3 = ; б) 1 050 133 : 7 = ;
в) 5 943 856 : 9 = ; г) 3 058 308 288 : 8 = ;
4.
Одреди количник ако је:
а) дељеник 340 045, а делилац 5 ;
б) делилац 7, а дељеник 95 914 .
5.
За колико радних дана би био ископан канал дужине 156 km, ако би се за један радни дан
копало по 8 m? 6.
Колико је комада шина дужине по 6 m потребно за железничку пругу дугу 22 km 950 m? 7.
40
8.Одреди количник и остатак, па провери:
а) 12 413 612 : 9 = ; б) 206 819 393 : 6 = ;
в) 508 129 253 : 5 = ; г) 3 058 124 811 : 4 = .
9.Израчунај:
а) 13 824 + 7 839 : 9 = (13 824 + 78 390) : 9 =
б) 40 040 - 32 768 : 8 = (40 040 - 32 768) : 8 =
в) 50 103 - (35 073 : 9) = (50 103 - 35 073) : 9 =
10.Израчунај:
а) 10 m 80 cm : 8; б) 22 km : 5; в) 8 m 64 cm : 9 cm.
11.Напиши следеће реченице у облику израза и израчунај њихову вредност:
а) смањи 6 пута производ бројева 420 и 8;
б) смањи 5 пута разлику бројева 909 094 и 160 189.
12.У воћњаку је било 3 600 стабала јабука и крушака. Када је посађено још 40 крушака, било их је 3 пута мање него јабука. Колико је било стабала јабука, а колико стабала крушака првобитно у воћњаку?
13.Раније се у фабрици производило 198 аутомобила дневно. Сада се за 6 дана произведе толико аутомобила колико се пре производило за 8 дана. Колико аутомобила сада може да се произведе за 100 радних дана?
14.У воћњаку је било 2 120 стабала јабука и крушака. Крушака је било 4 пута мање него јабука. Колико је укупно килограма јабука и крушака убрано у том воћњаку ако је са сваке јабуке добијено просечно 100 kg, а са сваке крушке 90 kg?
У воћњаку је било 2 120 стабала јабука и крушака. Крушака је било 4 пута мање него јабука.
41
4. разред
1.
МНОЖЕЊЕ ВИШЕЦИФРЕНОГ БРОЈА ДВОЦИФРЕНИМ БРОЈЕМ
У продавницу је довежено 356 џакова шећера. Колико је килограма шећера довежено ако је у једном џаку 50 kg шећера?2.
3.
Израчунајмо производ:
587 · 60 = 578 · 6 · 10 587 · 60
587 · 6 3 522 · 10 35 220
3 522 35 220
Вишеструком десетицом множимо тако што одредимо производ датог броја и броја десетица, а затим тако добијеном производу допишемо нулу.
587 · 60
Израчунај:
а) 54 · 40 б) 84 · 20 в) 4 785 · 80
329 · 40 528 · 40 4 512 · 70
658 · 20 963 · 30 5 264 · 60
Одредимо производ:
Можемо множити на два начина.1) Прво се множи десетицама, па јединицама.2) Множи се прво јединицама, па десетицама.
364 · 28 = 364 · 20 + 364 · 8 7 280 + 2 912
Када се множи на оба начина, десетице се морају потписивати испод десетица, стотине испод стотина итд.
364 · 28
1. краће записивање: 2. краће записивање: још краће:
364 · 28 364 · 28 364 · 287280 ( 364 · 20 ) 2912 ( 364 · 8 ) 29122912 ( 364 · 8 ) 728 ( 364 · 2 ) 78210192 10192 10192
42
уџбеник
8.Ширина једног складишта је 9 m 6 dm, а дужина је за 3 m 8 dm већа од ширине. Колика је површина тог складишта?
9.У воћњаку је убрано 756 kg зелених јабука и 12 пута више црвених. Складиште може да прими 10 t јабука. Да ли ће све јабуке из овог воћњака стати у складиште?
6.Вредност следећих израза одреди само једним множењем:
а) 326 · 6 + 326 · 4; б) 2 562 · 26 - 2 562 · 16; в) 82 795 · 62 + 82 795 · 18.
7.Помножи:
а) 75 km 375 m са 19
б) 28 m 45 cm са 60
в) 7 час 48 мин. 56 сек. са 18
г) 46 t 92 kg са 37
д) 39 hl 6 l са 15
4.
5.Одреди производ највећег петоцифреног и највећег двоцифреног броја.
Помножи следеће бројеве:а) 543 · 56 б) 480 · 84 в) 756 · 84
365 · 24 536 · 98 540 · 51
664 · 44 913 · 32 448 · 63
292 · 30 765 · 36 576 · 70
43
Одреди производе:
а) 19 · 235; б) 2 113 · 41; в) 107 · 27; г) 83 · 749.
; ; ; ;
1.
МНОЖЕЊЕ ВИШЕЦИФРЕНОГ БРОЈА ДВОЦИФРЕНИМ БРОЈЕМ
Израчунај вредност израза.
а) (53 + 71) · (64 - 38) = ;
б) 1 975 + 25 · 4 - 8 · 125 + 75 = ;
в) 53 + 71· 64 - 38 = ;
г) 2 500 - 500 · 0 -500 · 5 = .
2.
Израчунај:
а) Дужину 27 km 72 m увећај 64 пута ;
б) Површину 3 m2 54 dm2 50 cm2 7 mm2 увећај 20 пута ;
в) Тежину 305 t 8 kg увећај 52 пута .
3.
Први сабирак је број 194, други сабирак је 40 пута већи, а трећи је 15 пута већи од другог. Нађи збир ова три броја.4.
За колико је производ бројева 516 и 43 већи од производа бројева 612 и 35?5.
Од 1 kg свежих шљива сушењем се добија 160 g сувих.Колико се добија сувих шљива сушењем: а) 15 kg; б) 96 kg; в) 37 kg?6.
Два возила су кренула истовремено из места А ка месту Б. Једно возило прелази за 1 час просечно 72 km 500 m, а друго 80 km 900m. Колико је растојање ова два возила после 13 часова?
7.
44
8.
9.Кад одрасла особа удахне, у плућа доспе 5 cl ваздуха. Ако у минуту удахне 17 пута, колико ваздуха прими у плућа за 1 час?
10.Човеково срце направи 75 откуцаја у минути. Колико ће откуцаја срце направити за:
а) један час
б) један дан
в) једну седмицу
11.Кад иде полако, коњ прелази 150 cm у секунди; касом 2 m 60 cm; галопом 4 m 80 cm. Коликом се брзином коњ креће у минути при сваком од ових кретања?
12.У 1 kg свињског меса има 145 g беланчевина, а 1 kg сира 275 g. Да ли 10 kg свињског меса има више беланчевина него 5 kg сира?
13.Попуни укрштеницу.
Водоравно: Усправно:а) 1 286 · 96 а) 823 · 15д) 16 289 · 22 б) 3 627 : 9ф) 222 212 + 345 678 ц) 58 014 + 9 876
Звездице замени одговарајућим цифрама:
а) * 1 * · * 7 б) 4 * 3 · 2 * * 5 * 8 * 83+ 15 * 2 + * * * * * * 1 * * * * * *
а б ц
д е
ф
45
95 760 : 63
4. разред
Израчунај у свесци:
а) 3 180 : 20 б) 18 840 : 60 в) 985 740 : 60
5 550 : 30 39 200 : 80 365 130 : 90
8 470 : 70 69 300 : 90 2 724 150 : 50
1.
ДЕЉЕЊЕ ВИШЕЦИФРЕНОГ БРОЈА ДВОЦИФРЕНИМ БРОЈЕМ
Вишецифрене бројеве делимо двоциреним као што смо делили вишецифрене бројеве једноцифреним.
Помоћу табеле месних вредности израчунај:
На следећем примеру показаћемо како неки број делимо вишеструком декадном јединицом.
Х С Д Ј
1 5 2 0
Х С Д Ј
9633
-
532111
-
7
7522
6
660
0
000
: 63=
· 63
· 63
· 63
9 5 7 6 0 : 6 3 = 1 5 2 0
- 6 3
3 2 7
- 3 1 5
1 2 6
- 1 2 6
0
1 5 2 0 · 6 3
4 5 6 0
9 1 2 0
9 1 2 0
9 5 7 6 0
Х С Д Ј
2 3 9 4
Х С Д Ј
9811
-
505233
-
7
707611
6
6
66
0
000
: 40=
· 40
· 40
· 40
9 5 7 6 0 : 4 0 = 2 3 9 4
- 8 0
1 5 7
- 1 2 0
3 7 6
- 3 6 0
1 6 0
1 6 0
2 3 9 4 · 4 0
9 5 7 6 0
46
уџбеник
2.Израчунај у свесци.
а) 5 685 : 15 б) 22 120 : 56 в) 671 741 : 49 8 228 : 44 20 148 : 23 954 044 : 52 9 170 : 38 95 353 : 79 577 065 : 85
3.Провери дељењем да ли је тачно израчунат количник (користи свеску).
а) 9 963 : 369 = 27; б) 44 950 : 725 = 62.
4.На 42 хектара пожњевено је 193 620 kg пшенице. Колико је килограма пшенице добијено по једном хектару?
5.Реши једначине:а) 19 · x = 34 846; б) x · 81 = 90 963; в) 60 · x = 1 492 380.
6.Крећући се око Сунца Земља пређе 75 168 720 km за 30 дана.Колико растојање пређе Земља за један дан?
7.Човек је пешачио свакодневно неколико километара. За 45 година живота прешао је 164 250 km. Колико је километара препешачио просечно сваке године?
8.Подели број 9 090 на два дела тако да први део буде 17 пута већи од другог.
Крећући се око Сунца Земља пређе 75 168 720 km за 30 дана.
47
Одреди количник и провери тачност (користи свеску).
а) 59 730 : 65 б) 140 310 : 45в) 65 520 : 13 г) 170 604 : 84
1.
ДЕЉЕЊЕ ВИШЕЦИФРЕНОГ БРОЈА ДВОЦИФРЕНИМ ДЕЛИОЦЕМ
Израчунај у свесци количник и остатак.
а) 54 123 145 : 13 б) 187 608 358 : 26 в) 3 693 462 : 952.
Израчунај у свесци и провери тачност резултата.
а) 30 526 803 : 71 б) 124 003 895 : 38в) 4 865 235 : 64 г) 58609 437 : 87
3.
Ако се 857 подели неким бројем, количник ће бити 9, а остатак 20. Који је то број?4.
Делећи број 1 008 неким бројем ученик је добио количник 77 и остатак 7. Одреди делилац.5.
Два ученика треба да помноже један исти број: први са 18, а други са 31.Први ученик је добио производ 1 116. Који је број добио други ученик као производ ако су обојица рачунали тачно?
6.
Подели број 8 585 на два дела тако да први део буде 16 пута мањи од другог.7.
Израчунај у свесци вредност израза:
а) 7 866 : 38 - 16 146 : (3 912 - 3 834);б) 67 392 : (3 504 - 3 408) + 54 023 : 89;в) 662 458 : (26 132 : 47 + 8 956 - 9 426).
8.
Попуни укрштеницу.
Водоравно: Усправно:а) 9 672 : 26 а) 5 265 : 15ц) 9 541 : 47 б) 18 480 : 77е) 36 872 : 88 ц) 18 414 : 62ф) 9 900 : 55 д) 30 260 : 89г) 68 600 : 98
9. а б ц д
е
ф г
48
уџбеник
МНОЖЕЊЕ ВИШЕЦИФРЕНОГ БРОЈА ВИШЕЦИФРЕНИМ БРОЈЕМ
2.
1.
На сличан начин на који смо вишецифрени број множили двоцифреним, множићемо вишецифрени број вишецифреним. Показаћемо на примеру како вишецифрени број множимо троцифреним бројем.
417 · 238417 · ( 200 + 30 + 8 ) · 417 · 200 = 83 400417 · 30 = 12 510417 · 8 = 3 336
Израчунаћемо производ бројева 3 528 и 400.
Неком вишеструком декадном јединицом множимо тако што израчунамо производ датог броја декадних јединица, а затим израчунатом производу допишемо онолико нула колико их има декадна јединица.
Израчунај:а) 1 242 · 300 б) 739 · 6 000 в) 17 388 · 400
3 576 · 800 807 · 3 000 77 009 · 800
2 091 · 700 596 · 9 000 10 100 · 900
Израчунај:а) 237 · 416 б) 91 843 · 742 в) 3 971 · 3 971
196 · 807 407 897 · 825 8 066 · 8 066
825 · 933 3 806 · 1 075 5 555 · 5 555
3 528 · 400 = 3 528 · 4 · 100
3 528 · 4 14 112 · 100 Краће: 328 · 40014 112 1 411 200 1 411 200
4 1 7 · 2 3 8
8 3 4 С
1 2 5 1 4 Д
3 3 3 6 Ј
1
9 9 2 4 6
4 1 7 · 2 3 8
3 3 3 6 Ј
1 2 5 1 Д
8 3 4 С
9 9 2 4 6
49
4. разред
Једна кокошка снесе годишње око 185 јаја. Колико јаја може да снесе 298 кокошака?3.
Аутомобил пређе дневно 425 km. Колико километара пређе за 304 дана?4.
Провери множењем да ли је тачно израчунат количник користећи свеску.
а) 28 085 : 137 = 205; б) 22 914 000 : 6 030 = 38 000.5.
Израчунај вредност сваког израза на најлакши начин:
а) 2 · x · 11 - 800, за x = 40,
б) а · 5 · 300 - 2 500, за а = 5,
в) 325 · 61 - 175 · b, за b = 61,
г) 611 · c - 311 · c, за c = 1 050
6.
7.
Петину збира бројева 53 042 и 193 помножи количником бројева 7 584 и 24. 8.
9.
Базен се пуни са 3 цеви. Из сваке цеви истиче по 128 l у минути. Kолико ће воде бити у базену након 2 сата?10.
4.Једна кокошка снесе годишње око 185 јаја. Колико јаја може да снесе 298 кокошака?
Базен се пуни са 3 цеви. Из сваке цеви истиче по 128 l у минути.
Израчунај други производ користећи делимичне производе првог.
а) 8 452 · 18 б) 8 452 · 403 в) 8 452 ·501
8 452 · 81 8 452 · 304 8 452 · 105
Уместо звездица стави одговарајуће цифре:
2 * 6 · * 2 * * 55 · * * * * 38 * 1 * * 9 * * 4 * ** 9 * * * 5
* * * 5 * 50 ** 0
50
1.
2.Израчунај вредност сваког производа примењујући олакшице у множењу:а) 3 257 · 100 б) 67 059 · 810 в) 8 750 · 1 000
978 · 10 000 40 057 · 7 010 71 050 · 9 001.
3.
4.Од ученикове куће до школе има 250 m. Колики пут пређе ученик у току једне школске године која има 198 наставних дана, рачунајући пут од куће до школе и обратно? Колико пређе за 8 школских година?
5. Попуни укрштенице.
МНОЖЕЊЕ ВИШЕЦИФРЕНОГ БРОЈА ВИШЕЦИФРЕНИМ БРОЈЕМ
Израчунај производе примењујући олакшице у рачунању:а) 458 · 251 б) 382 · 210 в) 315 · 301
834 · 132 453 · 308 578 · 110
564 · 113 569 · 903 946 · 101
962 · 711 757 · 830 537 · 107
Одреди производе користећи рачунске олакшице:а) 5 825 · 2 008 б) 81 735 · 5 111 в) 64 353 · 8 100
8 744 · 1 156 26 048 · 7 001 54 142 · 4 030
3 814 · 42 011 39 564 · 3 004 840 259 · 50 001
Водоравно:а)7·49д)2·127 е)13·39ф)75·7 540и)225·840ј)12·59 667Усправно:а)35·9 300б)720·625ц)36·9 639ф)11·47г)3·227х)4·149
Усправно:д)8 573·229е)7 561·543ф)3 812·1 997г)7 156·375Водоравно:а)4 768·61 073б)58 114·9 267ц)39 622·5 432
а б ц
д
е
ф г х
и
ј
д е ф г
а
б
ц
51
А) Одредићемо количник бројева 95 760 и 252.
(Б) Ако одређујемо количник бројева 32 567 и 126, утврдићемо да не постоји такав природан број који помножен са 126 даје 32 517.
32 567 : 126 = 258 7361 067 59
Провера: 32 567 = 126 · 258 + 59= 32 508 + 59
У овом примеру јавља се остатак (59). Провера се врши тако што се одреди производ делиоца и количника и том производу се дода остатак.
4. разред
Поступак дељења вишецифреног броја двоцифреним применићемо и на дељење вишецифреног броја троцифреним бројем.
ДЕЉЕЊЕ ВИШЕЦИФРЕНОГ БРОЈА ВИШЕЦИФРЕНИМ БРОЈЕМ
1.
Израчунај:
а) 4 950 : 110 ; б) 8 000 : 250 ; в) 66 185 : 305 ; г) 95 160 : 780
д) 2 550 : 150 ; ђ) 9 000 : 750 ; ц) 36 892 : 802 ; х) 16 830 : 510
з) 220 320 : 720 ; и) 614 856 : 408 ; ј) 5 268 000 : 356 ; к) 3 296 006 : 143
л) 128 760 : 290 ; љ) 818 873 : 151 ; м) 480 561 : 187 ; н) 7 077 777 : 707
2.
С Д Ј
3 8 0
Х С Д Ј
9722
5500
7611
6
660
0 : 252 =
· 252
· 252
9 5 7 6 0 : 2 5 2 = 3 8 0
- 7 5 6
2 0 1 6
- 2 0 1 6
0
п р о в е р а
3 8 0 · 2 5 2
7 6 0 · 2 5 2
1 9 0 0
7 6 0
9 5 7 6 0
52
уџбеник
3.
4.Валентина Терјешкова, прва жена космонаут, прелетела је свемирским бродом око 3 900 000 km за 137 сати. Колико је приближно километара прелетала за 1 сат?
5.
6.
7.Неки број је требало поделити са 4, а грешком је подељен са 12 и добијен је број 40. Колики је требао да буде количник?
Реши једначине:
а) x · 379 = 365 249; б) 827 · x = 34 276 001; в) 1 000 · x = 5 280 327.
8.За 36 дана у једној фабрици је направљено 4 608 пари ципела, при чему је сваког дана прављен исти број ципела. Колико ципела је направљено у тој фабрици за 150 дана?
9.За загревање школских просторија купљено је 24 t мрког угља и тресета. Када је потрошено 4 t тресета, остало је 4 пута мање тресета него мрког угља. Колико је било купљено мрког угља, а колико тресета?
3 256 125 динара треба поделити једнако на 285 особа. Колико ће динара добити свака особа?
У 192 вагона превежено је 2 304 000 kg угља.Колико је превежено у једном вагону ако су сви вагони једнаки?
53
ДЕЉЕЊЕ ВИШЕЦИФРЕНОГ БРОЈА ВИШЕЦИФРЕНИМ БРОЈЕМ
2.
Дељеник је 218 а делилац 7. Како ће се променити количник и остатак ако дељеник повећамо 3, 4, 5 и 7 пута? (Уради у свесци и провери тачност одговора на примеру.)4.
Попуни празна места као што је започето.1.
3.Ако дељеник смањимо 16 пута, а делилац повећамо 2 пута, количник ће бити једнак јединици. Колико се пута делилац садржи у дељенику?
Одреди количнике и провери тачност:
а) 305 687 : 236 = б) 1 345 003 : 824 =
в) 1 204 105 105 = г) 3 260 489 : 505 =
700
б30
420
770
560
70
10
: 10
: 7
5 600 56
: 100
8
: 7
: 700
7 200
: 800
8 400
: 400
8 100
: 900
54
уџбеник
1.
2.а) Неке цифре једног чиниоца су нуле.
594 · 230 Краће је овако: 836 · 4 300 Краће је овако: 000 594 · 230 000 836 · 4 300 1782 1782 000 25081188 1188 2508 3344136620 136620 3344 3594800 3594800Применом краћих облика множења изостављали смо производе са нулом (јер бисмо у том случају писали читаве редове нула), али смо зато у производу дописивали онолико нула колико их има чинилац који смо множили или којим множимо.
467 · 308 Краће је овако: 3736 467 · 308 000 37361401 1401143836 143836
НЕКЕ ОЛАКШИЦЕ У МНОЖЕЊУ
а) Цифра јединица другог чиниоца је 1.
Овако смо множили: Краће је овако:
754 · 231 754 · 231 754 22622262 15081508 174174174174
Први чинилац (број 754) користимо као производ множења 754 · 1 да не бисмо поново писали број 754, као што смо писали при првом поступку.
б) Цифра стотина другог чиниоца је 1.
Овако смо множили: Краће је овако:
906 · 152 906 · 152906 45304530 1812 1812 137712137712
Први чинилац (број 906) користимо као производ 906 · 1 С, па том чиниоцу дајемо значење 906 стотина.
Ако имамо случај да је цифра јединица или стотина првог чиниоца 1, тада заменом чинилаца сводимо множење на претходна два.
б) Приликом краћег начина множења изоставили смо производ 000, а приликом множења стотинама почињемо потписивање испод стотина.
55
4. разред
4.
3.
Ако авион пређе дневно 3 050 km колико ће прећи за годину дана?5.
За колико је производ највећег двоцифреног броја и најмањег непарног четвороцифреног броја већи од збира тих бројева?6.
Израчунај површину игралишта чија је дужина 71 m, а ширина је за 210 dm краћа од дужине.7.
Помножи на краћи начин:а) 754 · 31 8 306 · 431 4 531 · 21
12 074 · 156 174 308 · 178 796 · 18
б) 378 · 360 480 · 653 863 · 8 200
357 000 · 468 935 · 407 10 560 · 803
Приликом следећих множења користи све олакшице:3 200 · 150 8 236 · 107 43 000 · 501
357 000 · 1 050 1 605 · 7 200 7 053 · 201
56
МНОЖЕЊЕ И ДЕЉЕЊЕ - РАЗНИ ЗАДАЦИ
1.
2.
3.
4.
Из два града који су удаљени један од другог 484 km, кренули су истовремено један другом у сусрет бициклиста и мотоциклиста. После 4 часа вожње растојање између њих било је 292 km. Одреди брзину кретања бициклисте и брзину кретања мотоциклисте ако је брзина кретања мотоциклисте 3 пута већа од брзине кретања бициклисте.
5.
Три радника треба да обоје 1 500 оквира. За један радни дан први радник може да обоји 12, други 8, а трећи 10 оквира. За колико дана ће завршити посао ако сва тројица раде заједно?
7.Непознат број је подељен са 4, затим је од добијеног количника одузето 3 те је добијен резултат 7. Израчунај непознати број.
6.Неки број је требало помножити са 8, а грешком је подељен са 8 и добијен је број 20. Колики би био тачан производ?
Из два града истовремено крену један другом у сусрет два аутомобила. Један прелази 85 km/h, а други 65 km/h. Одреди растојање између овадва града ако су се аутомобили срели после 8 часова вожње.
Непознати број је повећан 4 пута па је том резултату додато 120, а добијени збир је подељен са 4 те је добијено 120. Одреди непознати број.
Количник два броја је 72. Ако од дељеника одузмемо 2 000, количник ће бити 32. Одреди та два броја.
57
8.Ако се неки број помножи четвртином најмањег четвороцифреног броја, па тако добијени резултат подели са 125 и дода 9 996, добија се најмањи петоцифрени број. Одреди непознати број.
9.
Непознатом броју додај 90, добијени збир помножи са 2, производ одузми од 300. Тако ћеш добити резултат 100. Одреди непознати број.10.
Замисли један број, додај му још толико, затим му додај 24. Добијени резултат подели са 2 и од количника одузми замишљени број. Добио си 12. Да ли је тачно?11.
12.
Светлост стигне од Сунца до Земље за 8 минута 18 секунди. Нађи растојање између Земље и Сунца ако светлост за 1 секунду пређе 300 000 km.13.
Са једне њиве добијено је 620 метричких центи пшенице, са друге два пута више него са прве, а са треће 3 пута мање него са прве две укупно. Сва пшеница стављена је у вреће, по 80 kg у сваку. Колико је добијено врећа пшенице?
14.
Замисли један број и додај му тај исти број. Помножи збир са 4 и добијени производ подели замишљеним бројем. Резултат је 8. Да ли је тачно?
Осмину броја 560 повећај 9 пута па добијени резултат умањи за непознати број да би се добило 600. Колики је непознати број?
58
уџбеник
МНОЖЕЊЕ И ДЕЉЕЊЕ - II ДЕОИЗВОДЉИВОСТ МНОЖЕЊА У СКУПУ N
· 1 2 3 4 5 ... 25 ... 500
1
2
3
4
5
...
25 625
...
250
( 3, 4 ) •( 3, 3 ) •( 5, 4 ) •
...( 25, 25 ) •( 5, 500 ) •
...( 250, 1 ) •
...
• 1• 2• 3...• 9
• 12...
• 250• 2500
...
Операција МНОЖЕЊА ЈЕ ИЗВОДЉИВА у скупу N јер за било која два броја а, b∈N, производ а · b је у N (а · b∈N).
Посматрај операцију множења у скупу природних бројева.
( а, b ) а · b
Користећи табелу и дијаграм провери да ли је за било које
а, b∈N и а · b∈N.
Имамо да је:
( 3, 4 ) 12; 3∈N, 4∈N, 12∈N ( 5, 500 )
( 3, 3 ) ; ( 25, 25 )
( 5, 4 ) ; ( 250, 0 )
Оно што је уочено на примерима датим табелом и дијаграмом, важи за било које природне бројеве.
·
·
··
·
·
59
4. разред
Проверимо да ли је дељење изводљиво у скупу N. Посматрањем табеле и дијаграма утврдимо да ли је сваком пару природних бројева придружен количник који припада скупу N, тј.
Напиши број 600 на 10 начина као производ два природна броја.4.
3.Који број као чинилац не мења природан број помножен њиме?
Провери да ли су назначени количници природни бројеви:
а) 358 : 4; б) 587 : 5; в) 236 : 6; г) 939 : 3.5.
2.Којим бројем треба помножити било који природан број, па да резултат буде једноцифрен број који није природан број?
( а, b ) ( а : b ); а∈N, b∈N, ( а : b )∈N
Посматрај табелу и дијаграм и наведи примере код којих количник два природна броја:
1) припада скупу N, ...
2) не припада скупу N. ...
: 1 2 3 ... 12 ... 75
1
2 1
3
...
12 4 1
...
75 625
(1, 3 ) •( 2, 2 ) •( 3, 3 ) •
( 12, 12 ) •( 12, 3 ) •( 75, 2 ) •
( 75, 12 ) •
• 1• 2• 3• 4...
• 50• 51
...
Дељење у скупу N није увек изводљиво јер постоје и такви бројеви а и bа, b∈N да (а : b)∈N.
1.
60
уџбеник
ЗАМЕНА МЕСТА ЧИНИЛАЦА
1.
2.
3.
Израчунај производе, па провери тачност променом места чинилаца:
а) 705 · 59 б) 5 003 · 97 в) 45 · 298
701 · 65 4 006 · 85 356 · 28
Множећи бројеве 325 и 1 208, Јана је добила 895 600, а Наталија 392 600. Чији је резултат тачан?
Попуни празна места у табелама.
Множењем два природна броја уочили смо да је, на пример:
7 · 50 = 350 и 50 · 7 = 350 тј: 7 · 50 = 50 · 78 · 90 = 720 и 90 · 8 = 720 тј: 8 · 90 = 90 · 83 · 40 = 120 и 40 · 3 = 120 тј: 3 · 40 = 40 · 3 итд.
Послужимо се следећим графикама да бисмо потврдили шта је уочено у наведеним примерима:
Ако су а и b ма који природни бројеви, својство замене места чинилаца записујемо:
Својство замене места чинилаца користићемо за проверу тачности извршеног множења.
Када чиниоци замене места, производ се не мења. Ово својство важи за било које природне бројеве.
a b a · b b · a
2 721 305
5 802 401
1 708 175
a b a · b b · a
501 6 401
159 7 041
109 8 091
Својство замене места чинилаца користићемо за проверу тачности извршеног множења.
а · b = b · а
3 40 40 3
· ·
120
a b b a
· ·
p
3 · 40 = 40 · 3
61
4. разред
ЗДРУЖИВАЊЕ ЧИНИЛАЦА
2.
Провери здруживање чинилаца у датој табели.1.
3.Да би се најпогодније груписали чиниоци у производу са три и више чинилаца, често се користе и замена места и здруживање чинилаца.Одреди производ.
а) 15 · 4 · 3 · 25 = 15 · 3 · 4 · 25 (замена места) = (15 · 3) · (4 · 25) (здруживање) = 45 · 100 = 4 500
б) 24 · 834 · 5 = в) 125 · 180 · 8 · 5 =
82 · 5 · 712 · 5 = 242 · 5 · 54 · 5 =
Приликом одређивања производа три и више чинилаца, ради лакшег рачунања, чиниоци се групишу на најпогоднији начин да би се одредио производ.
а) 438 · 40 · 25 = б) 2 · 750 · 25 · 4 =
125 · 8 · 398 = 50 · 20 · 350 · 4 =
635 · 50 · 40 = 8 · 125 · 425 · 3 =
a b a · b b · a ( a · b ) · c a · ( b · c )
75 20 100
40 301 15
485 18 109
301 587 17
150 498 401
Множењем три чиниоца у следећим примерима уочићете:
6 · 10 · 9 = 6 · (10 · 9) = 6 · 90 = 540 и 6 · 10 · 9 = (6 · 10) · 0 = 60 · 9 = 540. тј:
4 · 25 · 3 = 4 · (25 · 3) = 4 · 75 = 300 и 4 · 25 · 3 = (4 · 25) · 3 = 100 · 3 = 300, тј:
3 · 4 · 2 = 3 · (4 · 2) = 3 · 8 = 24 и 3 · 4 · 2 = (3 · 4) · 2 = 12 · 2 = 24 , тј:
То се изражава на следећи начин: , где су: а, b и c ма који природни бројеви.
6 · 10 · 9 = 6 · (10 · 9) = 6 · 90 = 540 и 6 · 10 · 9 = (6 · 10) · 0 = 60 · 9 = 540.
6 · (10 · 9) = (6 · 10) · 9 ,
4 · (25 · 3) = (4 · 25) · 3 .
3 · (4 ·2) = (3 · 4) · 2.
Уочили сте на наведеним примерима да важи особина здруживања чинилаца. Ова особина важи и за било које природне бројеве.
То се изражава на следећи начин: , где су: а · ( b · c ) = ( а · b ) · c
62
ЗАМЕНА МЕСТА И ЗДРУЖИВАЊЕ ЧИНИЛАЦА
1.
2.
3.
Израчунај производе на основу решеног примера:
36 · 25 = (9 · 4) ·25 а) 48 · 25 = = 9 · (4 · 25) = = 9 · 100 = = 900б) 56 · 250 = в) 18 · 50 = г) 250 · 24 = = = = = = = д) 32 · 250 = ђ) 125 · 48 = е) 45 · 36 = = = = = = =
4.Израчунај усмено (погодно здружујући чиниоце):
а) 43 · 5 · 2; б) 137 · 2 · 5; в) 68 · 2 · 5; г) 79 · 50 · 2; д) 57 · 125 · 8.
5.Израчунај на најлакши начин (заменом места и здруживањем чинилаца):
а) 4 · 747 · 25; б) 125 · 479 · 8; в) 4 · 125 · 7 · 8 · 9 · 25; г) 80 · 25 · 500.
На датим цртежима приказани су неки закони множења природних бројева.а) Напиши њихове називе. б) Провери их користећи дату табелу.
Израчунај па после упоређивања упиши један од знакова =, >, <, тако да образоване једнакости, односно неједнакости, буду истините:
а) (60:10) : 2 60 : (10:2); б) (72:8) : 4 72 : (8:4);
в)(24 : 4) : 2 24 : (4:2); г) (200 : 20) : 5 200 : (20 : 5).
b b
·
a b
·
a · b = b · a
a
·
b c
·
a · ( b · c ) = ( a · b ) · c
c
·
a b
·
a b c a · b b · a b · c a · ( b · c ) ( a · b ) · c
75 10 100
20 45 300
100 40 28
38 30 50
63
МНОЖЕЊЕ ЗБИРА И РАЗЛИКЕ
2.
Утврди које су од датих једнакости тачне па их обележи знаком Т:
а) 586 = 606-26 ; д) 270:3=300:3-30:3 ;
б) 108:9 = 90:9 + 18:9 ; ђ) 308 + 208 = 508 ;
в) 108:9 = 108:3 + 108:6 ; е) 3011 - 309 = 30 2 ;
г) 2713 = 2715 - 272 ; ж) 118:2 - 18:2 = 100:2 .
4.
а) Утврди које су од датих једнакости тачне па их обележи знаком Т.б) Који закон множења према сабирању (одузимању) је тиме проверен и представљен датим цртежом?
1.
3.Израчунај вредност сваког израза користећи својство множења збира, односно разлике:
а) 80436 + 80436 = ; б) 62884 + 32884 = ;
в) 52464-12464 = ; г) 2063 897 - 2062 070 = .
Доврши множења:
а) 1-812 = (100+8) 12 б) 29634= (300-4) 34
= ; = ;
в) 12019 = 120 (20-1) г) 89104 = 89(100+4)
= ; = ;
Једнакости Тачне једнакости
( 75 + 95 ) · 2 = 75· 2 + 95 · 2
( 538 - 245 ) · 5 = 538 · 5 - 245 ·5
( 48 + 132 ) · 3 = 48 · 3 + 132 · 3
( 352 - 128 ) · 4 = 325 · 4 - 128 · 4
( 88 + 67 ) · 6 = 88 · 6 + 67 · 6
( 453 - 178 ) · 7 = 458 · 7 - 178 · 7
( а + b ) · c = ac + bc( a - b ) · c = ac - bc
c
·
a b
+-
a b
+-
b c
· ·
64
СВОЈСТВА МНОЖЕЊА
1.
2.
3.
Израчунај следеће производе на најпогоднији начин користећи својства множења:
а) 27 · 11 б) 35 · 18 в) 27 · 222 г) 18 · 9 · 10 ; ; ; ;
д) 17 · 10 · 8 ђ) 34 · 100 · 2 е)101 · 23 ж) 1 005 · 58 ; ; ; .
Не рачунајући, упиши у квадратић један од знакова >, <, =, тако да образујеш тачне једнакости, односно неједнакости:
(71+9) · 30 71 + 9 · 30; 83 · (4+6) 83 · 4+83 · 6;
689 · 17 689 · 10 · 7; 47 · (30+5) 47 · 30 · 5.
На најпростији начин израчунај вредност сваког израза користећи својства множења:
а) 25 · 18+25 · 22 б) 4 508 + (513 · 801–513)
в) 86 · 301 – (93–7) г) 601 · 73–92 · 231–73
4.Не рачунајући, упиши у квадратиће један од знакова <, >, =, тако да образујеш тачне једнакости, односно неједнакости:
7 · 12 · 10 70 · 12 25 · 18 400; 13 · 20 26 · 9 ;
689 · 17 689 · 10 · 7; 36 · 12 24 · 24; (32 : 4) : 2 32 : (4:2).
5.Израчунај производе и провери тачност резултата.а) 25 · 35 б) 32 · 57 в) 423 · 627 Провера: Провера: Провера:
6.Производ 28 · 15 може бити одређен на различите начине:
а) 28 · 15=(30–2) · 15 ;
б) 28 · 15=28 · (3·5)=(28 · 3) · 5 ;
в) 28 · 15=28 · (5·3)=(28 · 5) · 3 ;
г) 28 · 15=28 · (10+5)=28 · 10+28 · 5 .
На линији упиши које је својство множења коришћено.
65
4. разред
ЗАВИСНОСТ ПРОИЗВОДА ОД ПРОМЕНЕ ЧИНИЛАЦА
2.
Говорили смо о зависности збира а + b = z од промене сабирака, кад је а, b, z∈N.
а) Ако један сабирак повећамо или умањимо за неки број, шта ће се догодити са збиром?Покажите то на примерима.б) Када се збир неће променити ако се сабирци мењају?
1.
3.Посматрај производе када један чинилац повећамо, а други смањимо исти број пута. Да ли се производ при томе мења?
а) 9 · 12 = б) 15 · 10 = (9 · 6) · (12 : 6)= (15 : 5) · (10 · 5)= (9 : 3) · (12 · 3)= (15 · 2) · (10 : 2)=
У претходним задацима уочили сте када се производ не мења, али то важи и за било које природне бројеве.
Слично се мења и производ у зависности од промене чинилаца.
а) 6 · 9 = 54 б) 18 · 14=252 (6 · 2) · 9=12 · 9=108 (18 : 2) · 14=9 · 14=126 6 · (9 · 5)=6 · 45=270 18 · (14 : 2)= 18 · 7=126
Шта се догодило са производом:1) Кад смо 2 пута повећали један чинилац;2) Кад смо један чинилац повећали 5 пута;3) Кад смо један чинилац смањили 2 пута?
Оно што сте уочили на претходним задацима, важи за било које природне бројеве.
Нека су а, b и n било који природни бројеви; а · b = p, тј. производ бројева а и b је p.(1) Ако један од чинилаца а или b повећамо n пута, тада се производ повећава n пута.(2) Ако један од чинилаца а или b смањимо n пута, тада се и производ смањи n пута, уз услов да је а или b дељиво са n.
1) Ако је n делилац а, онда ( а : n ) · ( b · n ) = а · b.2) Ако је n делилац b, онда ( а · n ) · ( b : n ) = а · b.
Посматрај производе када један чинилац повећамо, а други смањимо исти број пута.
66
уџбеник
4.Представимо то и табелом:б) 15 · 3= (15 : 5) · ( 3 · 5 )= в) 3 · 4 = ( 3 · 2 ) · ( 4 : 2 )=
5.Како се мења производ највећег четвороцифреног и највећег двоцифреног броја:а) ако му се један чинилац повећа онолико пута колико износи највећи једноцифрени број;
б) ако му се један чинилац умањи исти број пута као под а);
в) ако се један чинилац умањи, а други повећа 11 пута.
6.Како се мења производ највећег четвороцифреног броја и броја 11:а) ако се чинилац 11 повећа 9 пута?
б) ако се чинилац који је највећи четвороцифрени број, смањи 9 пута?
в) ако се један чинилац повећа, а други смањи 9 пута?
7.Одреди r и х.
а) 15 · 9 = r б) 25 · 18 = r (15 · x) · 9 = r · 8 25 · (18 : x) = r : 9 r = ; x = . r = ; x = .
8.Одреди r и x.
а) 27 · 18 = r б) 42 · 21 = r ( 27 : 9 ) · ( 18 · x ) = r ( 42 : x )· ( 21 · 7 ) = r r = ; x = . r = ; x = .
· 1 2 3 4 ... 15 ... 45
1
2 90
3 45
4
...
15 45
...
45 90
· 5
: 5
67
ЗАВИСНОСТ ПРОИЗВОДА ОД ПРОМЕНЕ ЧИНИЛАЦА
2.
Како се мења производ ако се:а) један чинилац смањи 110 пута, а други 9 пута;
б) један чинилац повећа 32 пута, а други смањи 32 пута?
4.
1.
3.Како се мења производ два броја ако се:а) један од бројева повећа 100 пута?
б) сваки број повећа 100 пута?
Попуни празна поља бројевима тако да се на чиниоцима изврше назначене промене, а производ остане непромењен.
Један чинилац датог производа повећај толико пута да се добије број 103. Шта се мора учинити с другим чиниоцем да се производ не промени?а) 250 · 24 = б) 125 · 32 =
в) 15 · 200 = г) 50 · 60 =
5.
Груја је замислио два броја. Њихов производ је r. Ако се један смањи, а други повећа 17 пута, добиће се 180. Колики је производ r, односно колики је производ два броја које је замислио Груја?
6.
Попуни празна поља тако да успостављени односи остану непромењени. 428 · 3 = ( 428 : 2 ) · ( 3 · 2 ) =
· =
Када се производ два броја не мења?
: 2 · 2
480 3·
·
: 5 ·
450 5·
·
2250
· : 3
729 9·
·
68
СВОЈСТВА МНОЖЕЊА
7.
8.
9.
Ако је а · b = 336, колико је:
а) (а · 4) · b=
б) а · (b · 10)=
в) (а · 5) · (b · 5)=
г) (а · 24) · b=
Први чинилац је увећан 35 пута, а други смањен 7 пута. Како се променио производ?
Како се мењају производ, први или други чинилац, зависно од следећих промена? (Уместо речи повећати неколико пута или смањити неколико пута стављен је знак множења, односно дељења.)
10.Допуни тако да добијеш тачне једнакости:
40 · 4 300 =
( 40 · ) · (4 300 : 20)= 172 000
( 40 : 10) · ( 4 300 )= 1 720 000
( 40 ) · ( 4 300 : 4 ) = 86 000
(40:5) · (4 300 )=344 000
11.Производ два броја је 250. Један чинилац је 10 пута већи од другог.Како ће се променити производ:
а) ако мањи чинилац постане једнак већем;
б) ако већи чинилац постане једнак мањем?
12.Авион је прелетео неко растојање за 10 часова. За колико ће часова аутомобил прећи 2 пута веће растојање ако је његова брзина 8 пута мања?
Промена чиниоца · 6 · 6 : 6 · 12 · 12 : 1 · 1 : 1 : 6 · 4 : 3 : 5 : 8 : 8
Промена чиниоца · 12 : 12 : 12 : 6 · 1 : 12 · 1 · 1 · 6 · 6 : 6 : 12 · 3 : 8 : 4
Промена производа : 12 · 12 · 18
69
Посматрај промене количника у зависности од промене дељеника и делиоца.1.
Како се мења количник:
а) кад се дељеник повећа 2, односно 4 пута, а делилац се не мења;
б) кад се делилац смањи 6, односно 8 пута, а дељеник се не мења;
в) кад се дељеник смањи 2, односно 4 пута, а делилац се не мења;
г) кад се делилац смањи 2, односно 3 пута, а дељеник се не мења?
2.
3.Како се мења количник највећег шестоцифреног и највећег троцифреног природног броја:
а) ако му се дељеник повећа онолико пута, колики је највећи једноцифрени број;б) ако му се делилац смањи толико пута, колики је највећи једноцифрен број?
а) 999 999 : 999 = б)
(999 999 · 9) : 999 =
У претходним задацима посматрали сте промене количника у зависности од промене дељеника и делиоца. Уочено ће важити и за било које природне бројеве уз неке услове.
4. разред
ЗАВИСНОСТ КОЛИЧНИКА ОД ПРОМЕНЕ ДЕЉЕНИКА И ДЕЛИОЦА
Нека су а, b, n било који природни бројеви, онда за а : b важи следеће.1) Ако дељеник повећамо или делилац смањимо n пута, количник ће се повећати n пута.
а : b = c( а · n ) : b = c · nа : ( b : n ) = c · n
2) Ако дељеник смањимо или делилац повећамо n пута, количник ће се смањити n пута.( a : n ) : b = c : na : ( b · n ) = c : n
a b a : b
15 3
15 · 2 3
15 · 4 3
a b a : b
120 24
120 8
120 4
a b a : b
72 6
72 : 2 6
72 : 4 6
a b a : b
60 5
60 5 · 2
60 5 · 3
70
уџбеник
Користећи својство сталности (непроменљивости) количника, повећај или смањи дељеник и делилац тако да делилац буде нека декадна јединица.
а) 26 540 : 5 = 53 080 : 10 = ; б) 50 050 : 25 = ;
35 400 : 20 = ; 45 000 : 125 = ;
72 600 : 50 = ; 2 600 : 8 = .
4.
Одреди количник датих бројева користећи својство његове непроменљивости, тако да делилац буде једноцифрен број.
а) 32 600 : 40 = 3 260 : 4 = ; б) 70 050 : 25 = ;
75 870 : 90 = ; 32 016 : 16 = ;
45 015 : 15 = ; 258 000 : 10 = .
5.
У количнику датих природних бројева повећају се дељеник и делилац 15 пута. Количник тако повећаног дељеника и делиоца је 325. Колики је количник датих природних бројева?
Упореди дате изразе користећи >, <, =.
а) (а : 90) : 70 а : 160 б) (а · 50) : 10 а : 5
в) (а · 40) : 20 (а · 20) : 40 г) (а : 30) : 3 а · 3 : 30
д) (а : 100 ): 2 (а : 200) : 2 ђ) (а · 120) : 6 а · 10 : 2
Посматрај шта се дешава када се дељеник и делилац повећавају или смањују исти број пута. Да ли се количник при том мења?
а) 42 : 21 б) 250 : 50(42 · 3) : (21 · 3) (250 · 2) : (50 · 2)(42 : 7) : (21 : 7) (250 : 5) : (50 : 5)
На примерима сте такође уочили када се количник не мења променом дељеника и делиоца. Уочено ће важити за било које природне бројеве уз неке услове.
Количник се неће променити ако се дељеник и делилац помноже,односно поделе истим бројем.
6.
7.
8.
9.
Како се промени количник, ако се:а) дељеник повећа 10 пута, а делилац смањи 2 пута;
б) дељеник смањи 12 пута, а делилац повећа 12 пута.
71
1.Попуни празна поља бројевима тако да се дељеник и делилац промене, а количник остане непромењен.
Када се количник два броја не мења?
ЗАВИСНОСТ КОЛИЧНИКА ОДПРОМЕНЕ ДЕЉЕНИКА И ДЕЛИОЦА
2.
3.
4.
5.
Који број треба одузети од дељеника да би се приликом дељења без остатка:
а) количник смањио за 1:
б) количник смањио за 2?
6.
Када је дељеник смањен 8 пута, количник је 7 пута већи. Колико се променио делилац?7.
На основу резултата дељења у примеру 111 111 : 37 = 3 003, не делећи одмах напиши вредност количника:
а) 222 222 : 37 = ; б) 666 666 : 37 = ;
333 333 : 37 = ; 777 777 : 37 = ;
444 444 : 37 = ; 888 888 : 37 = ;
555 555 : 37 = ; 999 999 : 37 = .
Упиши у табелу како се мењају количник, дељеник или делилац у зависности од следећих промена? (Знак · значи помножити, а знак : поделити):
Ако је m : n = 1 000, одреди вредност количника у случају:
а) (m · 3) : n ; б) (m : 2) : n ; в) m : (n · 5) ;
г) m : (n : 10) ; д) (m · 8) : n ; ђ) m : (n : 4) .
Упиши уместо звездице један од знакова <, >, =, тако да образоване једнакости, односно неједнакости, буду истините:
а) ( 420 : 3 ) : 4 * 420 : 7; б) 360 : (3+5) * 360 : 8; 1 320 : 40 * 1 320 : (104); 1 580 : (10 · 2) * 1 580 : 20.
· 5 ·
1125 5:
:
225
: 3 : 3
729 9:
:
Промена дељеника · 8 : 8 · 8 : 4 · 1 : 1 · 1 : 1 · 8 : 6 · 15 : 12 : 12 · 12 · 0
Промена дељеника · 4 : 4 : 4 · 8 · 4 : 4 · 1 : 1 · 4 : 6 · 6
Промена количника : 4 · 8 : 6 · 15 : 12 · 12 · 0
72
уџбеник
РЕДОСЛЕД РАЧУНСКИХ ОПЕРАЦИЈА
1.
Код израчунавања вредности израза у којем су заступљене операције сабирања и одузимања редослед операција може се мењати не утичући на промену резултата.
Одредите вредност израза:
а) 8 457 + 6 572 – 5 895 = (8 457 + 6 572) – 5 895 =
8 457 + (6 572 – 5 895) =
(8 457 – 5 895) + 6 572 = б) 18 638 + 389 - 9 629в) 26 457 – 4 673 + 68 347г) 5 678 – 4 285 + 4 957
Код израчунавања вредности израза у којем су заступљене операције множења и дељења морамо водити рачуна која ће се операција пре изводити, што означавамо заградом.
Одредимо вредности израза:
а) 320 : (40 · 2) б) (320 : 40) · 2
Добићемо различите резултате. Због тога се мора истаћи заградом коју операцију треба пре извести.
Ако су у неком изразу дате операције сабирања или одузимања, множења или дељења, увек се множење или дељење изводе пре сабирања или одузимања
ако заградама није другачије одређено.
Одреди вредност израза:
а) (4 104 : 18) · 4 = б) (8 160 : 17) · 5 = в) (9 072 : 21) · 9=
4 104: (18 · 4)= 8 160 : (17 · 5)= 9 072 : (21 · 9)=
2.
Када у неком изразу треба извршити неку операцију пре других операција,то се означава заградама.
Одреди вредност израза:
а) 7 598 + 4569 б) 15 942 - 3659 3 687 + 25314 24 852 - 3 584 : 14 65915 + 5 964 : 28 80 000 - 36 096 : 12 + 103
73
4. разред
Одреди вредност израза:
а) (80 000 – 3 680) : (67+23)= (217+875) · (508 – 340)= 25 109 – (200 000 – 10 580) : 615 =
б) (1 500 · 182 – 507 · 300 – 26 535) : 405 – 233 = 4 509 · 0 + 1 · (695+0 : 758)+10 305 : 1 = (47 · 12 554 + 47 · 1 088) : 718 – 298 =
3.
а) Ако су у неком изразу дате операције сабирања или одузимања, множења или дељења, које се операције пре изводе?
б) Када у датом изразу треба извршити неку операцију пре других операција, како се то означава?
4.
5.
Састави задатак чијим се решавањем добија израз:
а) 215 : 5 +312 : 3; б) 64 · 15 – 38.
а)
б)
6.
7.
Стави заграде тако да написане једнакости буду тачне:
а) 6 · 5 – 4 : 2=13 б) 36 : 6+3 · 2=3 6 · 5 – 4 : 2=18; 36 : 6+3 · 2 = 18;
в) 24+15 · 12 – 10 = 458 г) 360 : 8+4 · 3 – 2 = 49 24+15 · 12 – 10 = 54 360 : 8+4 · 3 – 2 = 20 24+15 · 12 – 10 = 78 360 : 8+4 · 3 – 2 = 88 24+15 · 12 – 10 = 194 360 : 8+4 · 3 – 2 = 30 360 : 8+4 · 3 – 2 = 145.
У квадратиће стави знаке рачунских операција тако да се добију тачне једнакости:
432 13 · 17 = 653 (664 386) 35 = 30
96 16 + 32 32 = 1 030 224 2+33 6+450 = 925
372 31 ( 220 - 160 ) 6 = 22 ( 345 - 259 786 ) 8 = 56
74
уџбеник
РЕШАВАЊЕ ЈЕДНАЧИНА СА МНОЖЕЊЕМ И ДЕЉЕЊЕМ
1.Реши једначине:
а) 45 · x=1 575 б) x · 112= 2 688 в) 33 · x = 2 178
x = x = x =
Како се решавају једначине када је непозната елемент једног од сабирака?Одговор на ово питање добићеш непосредним решавањем задатака.
У периоду од 6 дана зидари уграде исти број цигала свакога дана. Када су седмога дана уградили 12 000 цигала, у грађевину је било узидано 60 000 цигала. Колико је цигала уграђено сваког од првих 6 дана?
6 · x + 12000 = 60 000.
Ова једначина се решава применом два поступка. Најпре треба одредити сабирак у коме је x један чинилац, а то је сабирак 6 · x.
Сабирак 6 · x једнак је разлици збира (броја 60 000) и другог сабирка (броја 12 000), па се први поступак може записати:
а) 6 · x = 60 000 – 12 000, односно: 6 · x = 48 000.
Затим треба решити једначину у којој је непознат један чинилац. Непознати чинилац x одређујемо помоћу броја 48 000 и познатог чиниоца ( броја 6 ).
· 4 = 536
· 4 = 536
= 134
: 4 : 4
: 4 = 236
· 4 · = 236
= 944
: 4 · 4
x 536
236
75
4. разред
Реши једначине:
а) 15 · x + 850 = 1 900 б) 144 + 54 · x = 414
2.
Ако се 1 500 подели на известан број једнаких делова, па се једном таквом делу дода 200, добија се 350. На колико је једнаких делова подељен број 1 500?Из овог задатка произлази једначина:
1 500 : x+ 200 = 350.
Први сабирак је 1 500 : x, а он је једнак:
a) 1 500 : x = 350 - 200
1 500 : x = .
4.
Пошто шестроструки непознати број ( 6 · x ) има вредност 48 000, x мора бити 6 пута мање од броја 48 000, па други поступак има облик:
б) x = 48 000 : 6, односно: x = 8 000
Поступак израчунавања непознатог чиниоца x доводи нас до следећег закључка.
Непознати чинилац се одређује када се производ подели познатим чиниоцем.
Радник је четвртини своје месечне зараде додао уштеђевину од 600 динара да би купио неки апарат који кошта 700 динара. Колика је месечна зарада тог радника?
Задатак записан у облику једначине има облик:
x : 4 + 600 = 700.Први сабирак је количник x: 4, а он је једнак:
а) x : 4 = 700 – 600
x : 4 = .Пошто је четвртина непознатог броја једнака 100, цео непознати број је 4 пута већи од
, па је:
б) x = 100 · 4
x = .
Из поступка израчунавања непознатог дељеника x произлази следећи закључак.
3.
Непознати дељеник се израчунава када се количник помножи делиоцем.
76
уџбеник
6.Када је од петине седмичне производње испоручено 2 800 пари ципела, у магацину је остало 3 600 пари. Колика је укупна седмична производња?
Из овог задатка произлази једначина:
x : 5 – 2 800 = 3 600.
Непозната се јавља у умањенику x : 5. Умањеник је једнак збиру
и , па је: x : 5 = 3 600 + 2 800
x : 5= .
Ако је x : 5 = 6 400, тада је: x = 6 400 · 5
x = .
7.Ако се неки удесетостручени број смањи за 680, добија се 720. Који је то број?
Из задатка произлази једначина:
10 · x – 680 = 720.
Умањеник је производ 10 · x. Он је једнак умањиоца и , па је:
10 · x = +
10 · x = .
Непознати чинилац се израчунава када се подели познатим , па је:
x = 1 400 : 10
x = .
Пошто је број 1 500 - x пута већи од броја 150, онда је:
б) x = 1 500 : 150
x = .
Из поступка израчунавања непознатог делиоца x произлази следећи закључак.
Непознати делилац се израчунава када се дељеник подели количником.
5.
Како се решавају једначине када је непозната елемент умањеника?
Одговор ћеш добити решавањем следећих задатака.
Реши једначине:
а) 400 : x+35 = 115 б) x: 20+300 = 500
77
4. разред
8.Број 12 000 је подељен на непознат број једнаких делова.Кад је од једног таквог дела одузето 75, остало је 45. На колико је једнаких делова подељен број 12 000?
Једначина: 12 000 : x – 75 = 45Умањеник: 12 000 : x је једнак:
12 000 : x = +
12 000 : x = .
Непознати делилац x једнак је:
x = 12 000 :
x =
9.Реши једначине:
а) 30 · x – 1 000 = 5 000; б) x: 5 – 160 = 540; в) 4 000 : x – 60 = 140.
10.Одреди решење једначине:
а) ( x + 1) · 49 = 0; б) ( y – 24 ) : 35 = 0; в) 38 · ( 5 – а )=0;
Непознати делилац смо израчунали када смо дељеник поделили количником.
11.Да ли ове једначине имају решење у скупу природних бројева:
а) x + 15=11 ; б) 4 · x = 3 ; в) x+11= 15 ; г) 4 · x=0 ?
12.а) Одреди број који помножен бројем 70 даје производ 40 460.
б) Одреди број који подељен са 57 даје количник 437.
в) Количник броја 37 264 и неког броја обележеног са x је 68.
Одреди x.
13.Реши једначине:
а) ( 6 · x + 14 ) : 2 + 15 = 40 ; б) ( 5 · x – 15 ) · 8 – 25 = 55 ;
78
ЈЕДНАЧИНЕ СА МНОЖЕЊЕМИ ДЕЉЕЊЕМ
1.За које се вредности непознатог броја а добијају тачне једнакости:
а) 100 : а = 1 ; б) а : 100 = 1 ; в) 100 : а = 100 ;
г) а : 100 = 0 ; д) а : а = 1 ; ђ) 0 : а = 0 ?
2.Усмено реши једначине:
а) 86 · x = 860 ; б) x · 10 = 610 .
3.Усмено реши једначине:
а) x : 10 = 660 ; б) 8 580 : x = 10 .
4.Одреди решење једначина усмено:
а) x · 14 = 50 · 7 ; б) x : 56 = 112 : 56 ;
в) x : 25 = 4 000 : 50 ; г) 100 : x = 20 : 5 .
5.Реши једначине:
а) 15 : x = 15 ; б) y : 13 = 1 ; в) y : 7 = 0 ;
г) x · x + 5 = 30 ; д) y · y – 6 = 30 ; ђ) 43 · а = а .
7.Реши једначине:
а) 4 · x + 5 · x = 63 ; б) 4 · x – 9 =15 ;
в) 2 · x + 12 = 30 ; г) x + 4 · x – 8 = 62 .
8.Реши једначине:
а) x : 16 – 1 256 = 3 744 ; б) 5 905 – 27 · y = 316 ;
в) 102 · а – 1 108 = 2 564 ; г) 9 629 + 7 791 : а = 10 000 .
9.Реши једначине:
а) 105 · x – 903 = 3 612 ; б) 843 + 216 · x = 6 243 ;
в) x : ( 416 – 116 · 3 ) = 6 800 ; г) ( 576 + 24 : 3 ) : x = 73 .
10.Реши једначине и провери решења:
а) 81 036 : x = 14 004 – 5 000 ; б) 78 000 – x = 604 · 37 ;
в) 6 848 · x = 70 328 + 5 000 ; г) x + 7 158 = 849 000 : 100 .
11.Реши једначине:
а) 5 · x + 125 = 425 ; б) 476 – 4 · x = 300 ;
в) 40 · ( x · 10 ) = 900 ; г) ( 12 · 7 ) · x = 168 .
6.Реши једначине:
а) x + x = 24 ; б) 7 · x = 350 ;
в) x : 20 = 30 ; г) 90 = а + а + а .
79
4. разред
1.Напиши скуп решења неједначина:
а) 8 · x – 20 < 100
б) 2 · а + 50 < 70
РЕШАВАЊЕ НЕЈЕДНАЧИНА СА МНОЖЕЊЕМ
Како се решавају неједначине у којима је вредност израза са непознатом мања од датог природног броја?
Марко је две године сваког месеца штедео по x динара. Кад је од тог новца потрошио 700 динара, остало му је мање од 500 динара. Колико је Марко уштедео сваког месеца, ако знамо да је месечно штедео 30 или више динара?Записивањем овог задатка настаје неједначина:
24 · x – 700 < 500.
Пошто је умањилац 700, разлика ће бити мања од 500 само кад је умањеник 24 · x мањи од збира 500+700. Како је умањеник производ 24 · x пишемо:
24 · x < 500 + 70024 · x < 1 200.
Број x може да има вредност: 30, 31, 32, ... а не може да буде 50, јер би тада било 24 · 50 = 1 200.
Сва решења неједначине чини скуп бројева: 30, 31, 32, ..., 49, па ако тај скуп означимо словом X, онда можемо записати:
X = { 30, 31, 32, ..., 49 }.
Који су то природни бројеви чији производ са 12, увећан за 80, даје број мањи од 200?Записивањем овог задатка настаје неједначина:
12 · а + 80 < 200.
Пошто је један сабирак тачно одређен (број 80), збир ће бити мањи од 200 само тада када је сабирак са непознатом а мањи од разлике 200 – 80, па из претходне неједначине произлази следеће:
12 · а < 200 – 80 12 · а < 120.
Број а не може да има вредност 10 јер би тада било: 12 · 10 = 120, па су решења ове неједначине сви једноцифрени бројеви.Ако скуп свих решења ове неједначине означимо са А, можемо записати:
А = { 0, 1, 2, ..., 9 }
80
Напиши скуп решења неједначина:
а) 14 · x + 30 > 100
б) 10 · b – 80 > 30
уџбеник
2.
3.Неки природни број је помножен са 40, па је од тог производа одузето 200, те је добијен природни број већи од 1 000.Записивањем услова овог задатка настаје неједначина:
40 · x – 200 > 1 000.
Разлика производа 40 · x и броја 200 већа је од 1 000 само ако је умањеник 40 · x већи од збира разлике и умањиоца 1 000 + 200, па из претходне произлазе следеће неједначине:
40 · x > 1 000 + 200,40 · x > 1 200.
Број x не може да буде ни 30 ни било који број мањи од 30.
Према томе, решења ове неједначине су природни бројеви: а скуп свих решења може се записати у облику:
x = { 31, , , , , ... }.
И ова неједначина има бесконачно много решења.
4.
Који природни број треба помножити са 15, па том производу додати 70, да би се добио природни број већи од 370?Из услова овог задатка произлази неједначина:
15 · x + 70 > 370.
Збир броја 15 · x и броја 70 биће већи од 370 само када је први сабирак15 · x већи од 370 – 70, па ће из претходне неједначине да произађе:
15 · x > 370 – 7015 · x > 300.
Број x не може да добије вредност 20 јер тада 15 · 20 није веће, већ једнако броју 300. Утолико пре број x не може да буде мањи од 20.Значи, решења ове неједначине су сви природни бројеви већи од 20 и они чине скуп:
x = { 21, 22, 23, 24, ... }.
Ова неједначина има онолико решења колико има природних бројева већих од 20, а то је бесконачно много.
Како се решавају неједначине у којима је вредност израза са променљивомвећа од датог природног броја?
81
1.Пажљивим посматрањем бројева,без израчунавања, утврди зашто су истините ове неједнакости:
а) 508 + 26 < 508 + 76 ;
б) 812 – 210 > 812 – 250 ;
в) 6 · 9 + 37 < 6 · 8 + 58 ;
г) 400 : 8 – 75 > 400 : 8 – 100 ;
НЕЈЕДНАЧИНЕ СА МНОЖЕЊЕМ И ДЕЉЕЊЕМ
2.Без рачунања или употребе рачунара, напиши уместо звездице одговарајући знак >, <, тако да успостављени односи буду истинити:
а) 587 – ( 356 – 27 ) * 587 – 356 – 27;б) ( 854 – 512 ) + 209 * 854 – 512 – 209;в) 345 · 48 * 345 · 15 + 345 · 20 + 345 · 12.
3.Напиши скуп свих бројева које може да има променљива c тако да свака добијена неједнакост буде тачна.
а) 5 823 +10 > 5 823 + c ; б) c · 237 > 5 · 237 ;
в) 3 510 – 12 < 3 510 – c ; г) 890 – 38 < c – 38 .
4.Одреди скуп решења неједначина:
а) 2 · 102 < n · 102 < 8 · 102 ; б) 3 · 103 < n · 103 < 9 · 103 .
5.Напиши скуп решења неједначина:
а) 8 · x < 42 ; б) y: 2 < 9 ; в) 9 · x > 60 ;
г) y : 1 > 85 ; д) x · x < 1 ; ђ) 14 : y > 6 .
6.Реши неједначине:
а) а : 7 < 8 ; б) 60 : b <12 .
7.Одреди скуп природних бројева који су решења неједначина:
а) y : 3 < 2 ; б) y · y < 2 ;
в) 72 : x > 48 : x ; г) x : b < x : 4 .
8.Напиши скуп решења неједначина:
а) 97 + x < 103 ; б) 14 – m > 8 ;
в) а · 10 < 100 ; г) 48 : b < 6 .
9.Одреди скуп природних бројева који су решења неједначина:
а) 8 · x + 60 < 220 ; б) 14 · x – 40 > 30 ;
в) 9 · y – 20 < 340 ; г) 15 · y +100 >1 000 .
82
РЕШАВАЊЕ ЈЕДНАЧИНАИ НЕЈЕДНАЧИНА
1.Реши једначине и провери тачност решења:
а) 18 · x = 90; б) 24 · x = 72; в) 36 : а = 9; г) 35 · б = 140.
2.Реши једначине:
а) x · 60 = 55 800
27 · x = 15 336
б) x : 400 = 235
x : 107 = 356
в) 66 060 : x = 90
61 620 : x = 65
3.Најпре састави, па онда реши једначине у којима је: а) делилац 18, а количник 5 214;
б) делилац 23, а количник 921;
в) дељеник 3 185, а количник 65;
г) дељеник 7 068, а количник 93.
4.Реши једначине и провери тачност решења:
а) 45 · x = 945; б) 74 · y = 4 292;
в) 33 · x = 396; г) 31 · y = 372.
5.Реши једначине и провери тачност решења:
а) 368 : x = 23; б) y : 31 = 18; в) m : 34 = 12; г) 945 : n = 35.
7.Реши једначине:
а) ( x + 42 ) : 5 = 20 ; б) ( x + 16 ) · 5 = 100 ;
в) ( x – 14 ) : 2 = 8 ; г) ( x – 40 ) · 3 = 36 .
6.Реши једначине:
а) ( x + 790 ) : 279 =10 ; б) 2 870 + x : 100 = 2 900 ;
в) ( 840 : x ) : 2 = 140 ; г) 225 : ( x : 9) = 25 .
8.Одреди све природне бројеве х, за које се добија тачна неједнакост:
а) x+2<11; б) 3x + 3 < 12.
Најпре састави, па онда реши једначине у којима је:
83
9.Одреди скуп решења неједначине у скупу N0:
а) 42 : а > 3; б) 5 · c < 35; в) 36 + а > 70.
10.Знајући да је производ 126 и 35 једнак 4 410, без израчунавања, одреди количнике и реши једначине:
а) 4 410 : 126; б) 4 410 : 35; в) x · 35 = 4 410;г) 126x = 4 410; д) x : 35 = 126; ђ) x : 126 = 35;е) 4 410 : x = 126; ж) 4 410 : x = 35.
11.За које се вредности непознате добија тачна једнакост:
а) 25 : x = 25; б) y : 14 = 1; в) 1 : x = 1;г) а : 1 = а; д) м : 5 = 0; ђ) x : x = 1;е) 0 : x = 0?
12.Реши неједначине:
а) x · 8 < 120; б) 10 · а < 60; в) b + 75 < 100;г) n : 4 > 18; д) 300 : k > 30; ђ) m – 16 > 24.
13.Реши једначине:
а) x + x = 24; б) x + x + x = 180;в) 2 · x + 3 · x = 155; г) а + а + 18 = 88;д) а + а + а – 17 = 40; ђ) 5 · а – 11 = 44.
14.Одреди број x ако је:
а) x · x = 49; б) x · x · x = 1 000;в) x · x · x · x = 24; г) x · x · x · x · x · x · x = 107.
15.Реши једначине:
а) 26 + x = 100; б) 109 – x = 0;в) 72 + x = 50; г) 64 – x = 1 100.
16.Реши неједначине:
а) 240 : x < 60; б) x : 15 >18; в) 180 – x <120.
17.Најпре израчунај производ, па реши једначине:
а) x + 7 · 50 = 2 876; б) 9 · 700 = 3 489 + x;в) 800 · 9 – x = 6 403; г) x – 8 567 242 = 12 204 603 · 5.
18.Најпре састави једначину, па је реши.
а) Збир x + 2 286 једнак је производу 513 · 73. Одреди број x.
б) Ком броју треба додати производ бројева 514 и 28 да се добије број 30 007?
в) Ако од производа бројева 703 и 55 одузмемо непознати број, онда добијемо разлику
бројева 27 000 и 19 606.
84
19.Реши једначине:
а) 24 · x + 180 = 276; б) ( 164 – x ) : 8 = 20;в) 560 : ( x – 9 ) = 56; г) 540 : x + 37 = 57.
20.Реши једначине:
а) ( x · 9 ) : 24 = 3; б) 300 : ( x – 6 ) = 100.
21.Реши једначине:
а) 96 : c + 72 : 12 = 10; б) 84 : 7 – а : 15 = 6.
22.Одреди скуп решења неједначине:
а) x + 64 < 90; б) 300 : y > 20; в) 12 · k < 60.
23.Реши једначине:
а) ( x – 380 ) · 50 = 25 000; б) 20 · 20 + 30 · x = 1 000;в) 640 : ( 25 – x ) = 200 : 5; г) 800 : x – 56 = 240 : 10
24.Одреди број x тако да следеће једнакости буду истините:
а) ( x : 12 ) : 5 = 4; б) ( 72 · x ) : 12 = 90; в) ( 96 : x ) · 12 = 48.
25.Састави задатак који се решава једначином
253 + 54 · x = 577
26.Реши помоћу једначине следеће задатке.
а) За кречење зидова собе биле су потребне 4 једнаке кутије беле боје и још 3 kg зелене боје. Укупно је потрошено 19 kg боје. Колико је килограма беле боје било у свакој кутији?
б) За превоз 35 t угља било је припремљено неколико камиона. На сваки камион натоварене су по 4 t угља, после чега је остало да се превезе јо 7 t угља. Колико је камиона било припремљено?
в) Када би Душан био 5 пута старији, тада би заједно са својом сестром имао 74 године. Колико година има Душан ако његова сестра има 14 година?
27.Заокружи на бројевој полуправој:
а) црвеном бојом оне бројеве који чине истинитом неједначину: 5 · x – 25 > 890;
б) плавом бојом оне бројеве који чине истинитом једначину: 5 · x – 25 = 890.
150 155 160 165 170 175 180 185 190 195 200 205 210 215
85
28.Следеће исказе изрази математичким симболима:
а) број 2 205 већи је од броја а, 105 пута
б) број x мањи је од броја 3 640, 140 пута
в) број 238 392 већи је од броја 473, m пута
Одреди бројеве који су у овим изразима означени словима.
29.Две групе грађана обавезале су се да засаде у парку 490 стабала. Колико садница треба да засади свака група ако је број садница распоређен према броју грађана и ако прва група има 34 грађана, а друга 36?
30.Реши неједначине:
а) x · 50 > 2 400;
б) 28 · x < 1 512;
в) x: 109 > 27;
г) 6 860 : x > 70;
д) x: 45 < 256;
ђ) 19 437 : x < 57.
31.Из пристаништа која се налазе на растојању од 510 km испловили су истовремено у сусрет један другом моторни чамац и хидробус. Хидробус је пловио брзином од 19 km на час. Којом је брзином пловио моторни чамац ако су се сусрели после 15 часова?
86
Бруто маса канте са 16 l петролеја износи 18 kg 100 g, а бруто маса исте канте са 7 l петролеја 10 kg 900 g. Колика је маса 1 l петролеја, а колика празне канте?
ЗАДАЦИ СА МНОЖЕЊЕМИ ДЕЉЕЊЕМ
1.
2.
3.За 5 дана фабрика је произвела 420 трактора. Колико трактора фабрика произведе за 20 дана, ако је дневна производња иста?
4.
Земља кружи око Сунца и за један дан пређе пут од 2 405 624 km. Колики пут пређе Земља за годину дана (365 дана)?
У јануару је фабрика произвела 4 758 t хартије, у фебруару 366 t мање. Колико је дана радила фабрика у сваком од ова два месеца ако је у јануару и фебруару било укупно 50 радних дана?
Два возила кренула су истовремено из места А и B један другом у сусрет. Једно возило прелази за 1 час просечно 65 km 700 m, а друго 73 km 200 m. Колико је растојање између ова два места ако се возила сретну после 3 часа?
5.
На камиону с приколицом треба превести 1 080 mc ражи. У свакој вожњи довози се на камиону по 30 mc, а на приколици 2 пута мање. Колико вожњи треба обавити да би се превезла цела количина ражи?
6.
Камион је кренуо из места А у место B и прелази за 1 час просечно 65 km 400 m. Колико ће бити удаљен од места B после 3 часа вожње ако растојање између два места износи 205 km 200 m?
7.
Једна фарма је за 4 дана потрошила за исхрану крава 108 mc силаже.Колико ће дана трајати залиха од 432 mc силаже ако се буде једнако трошило као претходних дана?
8.
Један трактор, чији плугови захватају бразду ширине 1 m 6 dm, пређе за 10 минута 1 km. Да ли овај трактор испуни за 8 часова дневну норму орања од 6 ha 50 a?9.
87
10.Кроз московски метро сваког дана и ноћи прође 3 600 возова, а у сваком возу нађе се у просеку по 700 путника. Колико путника превезе московски метро за годину дана?
11.У продавницу је довежена на два камиона со; на једном од њих 2 250 kg, а на другом 2 790 kg. Колико је било укупно врећа соли ако је свака врећа имала масу 90 kg?Реши задатак на два начина.
12.60 kg кокса и 100 kg каменог угља развијају једнаке количине топлоте. Колико је килограма каменог угља потребно као замена за: а) 720 kg; б) 960 kg кокса?
13.За једну секунду Дунав улива у Црно море 5 853 950 l воде. Колико воде улива за 1 час?
14.Једна тона обичне воде садржи 50 gr соли, а у 1 t морске воде има 35 kg соли. Која количина обичне воде садржи онолико соли колико се добије испаравањм 200 kg морске воде?
15.На једну њиву довежено је за сејање 45 врећа пшенице, а на другу 69 врећа.На другу њиву довежено је пшенице 1 t 920 kg више него на прву. Колико је килограма пшенице довежено на обе њиве?
16.Од 40 kg млека добија се 1kg 800 g маслаца. Колико се маслаца добија од: а) 80 kg; б) 20 kg; в) 160 kg; г) 200 kg; д) 400 kg млека?
17.Млекара је за 6 дана произвела 3 t 240 kg сира. Од 1 kg млека добије се 90 g сира. Колико је млека прерађено у сир сваког дана?Млекара је за 6 дана произвела 3 t 240 kg сира.
88
уџбеник
МАТЕМАТИЧКИ ИЗРАЗИ.ПРОСТИ И СЛОЖЕНИ ИЗРАЗИ
1.Напиши у облику израза:
а) збир броја 290 и количника 280 : 4;
б) разлику производа 32 · 108 и броја 501;
в) производ броја 490 и разлике 57 – 27;
г) количник збира 63+437 и броја 50.
2.
3.За које су вредности променљиве из скупа 1, 2, 3, 4 једнаке вредности израза:
а) 16 – 2 · y и 30 : y; б) 3 · y + 5 и 12 – 4 · y; в) 48 : y и 24 – 3 · y.
; ; .
Прочитај изразе:
а) 32 : 8+69 : 23; б) (31+9) · (31 – 9); в) 17 · 38 – 146 : 73.
Раније си упознао две врсте математичких израза – просте и сложене.Прост израз је број или променљива.Простим називамо изразе у којима се јавља само једна рачунска радња, на пример: а) збир два броја 250 + 380; 156 + x; а + 340; а + b. б) разлику два броја: 850 – 160; а – 40; 280 – x; а – b. в) производе два броја: 150 · 16; а · 40; 40 · б; а · b. г) количник два броја: 360 : 45, а : б; 20 : b; а : b.
Они настају кад се назначи нека операција између два или више израза. На пример: а) производ једног броја и једног простог израза, као:
( 38 + 15 ) · 6 ; 3 · а – 15 ; ( а – b ) : 8 ; c – 4 : x, итд.Ове изразе читамо: производ броја b и збир бројева 38 и 15; разлика производа бројева 3 и а и броја 15; количник разлике бројева а и b и броја 8 и разлика броја c и количника бројева 4 и x;б) два проста израза, као: ( а + b ) · ( а – b ); ( x – 30 ) + 4 · y; 4 · а – b: 15 итд.Ове изразе читамо: производ збира и разлике бројева а и b; збир разлике бројева x и 30и производа броја 4 и y; разлика производа броја 4 и а и количника бројева b и 15;в) више простих и сложених израза, као:
а · b + c · d + m ; ( а : b + c) · d ; ( а · b + c : d + x ) : m итд.
Прости изрази који садрже непознату (једну или две) називају се простиизрази са непознатом.
Сложеним називамо изразе у којима се јављају две рачунске операције или више рачунских операција.
89
4. разред
1.
ВРЕДНОСТ СЛОЖЕНОГ ИЗРАЗА
2.Израчунај вредност израза 1 978 · ( x : 9 ) ако је:
а) x = 2 709; б) x = 2 799; в) x = 2 844; г) x = 3 024;
; ; ; .
Шта је вредност сложеног израза?Сваком изразу који је састављен од бројева можемо израчунати вредност.Вредност израза је крајњи резултат обављања свих рачунских операција које се у изразу јављају. Покажимо то на примерима.
Колика је разлика броја 840 и његове шестине?Задатак се решава изразом: 840 – 840 : 6 = 840 – 140 = 700.Вредност овог израза је број 700, а одговор је: број 840 је за 700 већи од његове шестине.
Колики је збир броја 900 и производа бројева 58 и 40?Израз који произлази из овог задатка има облик: 900 + 58 · 40 = 900 + 2 320 = 3 220.Вредност израза је број 3 220, а одговор је: збир броја 900 и производа бројева58 и 40 јесте број 3 220.
Одреди производ збира и разлике бројева 850 и 800.Записаћемо задатак у облику израза:
(850+800) · (850 – 800)= 1 650 · 50 = 82 500.Решење задатка је вредност израза, а то је број 82 500. Значи, производ збира и разлике бројева 850 и 800 је број 82 500.
За колико је производ бројева 240 и 20 већи од њеиховог количника?Овај се задатак решава изразом:
240 · 20 – 240 : 20 = 4 800 – 12 = 4 788.
Вредност израза – број 4 788 – даје одговор на питање за колико је производ бројева 240 и 20 већи од њиховог количника.
Колика је четвртина збира броја 3 600 и његове половине?Из текста задатка произлази израз:
(3 600+3 600 : 2) : 4 = (3 600 + 1 800) : 4 = 5 400 : 4 = 1 350.
Вредност овог израза је број 1 350 и он одговара на питање колика је четвртина збира броја 3 600 и његове половине.
Одреди вредност израза:
а) 48 · x + 90, за x = 20; б) 380 : x – ( 120 : 5 ), за x = 10.
; .
Вредност сложених израза у којима се јављају променљиве можемо израчунати само ако променљивим доделимо вредност.
90
уџбеник
У магацин је једног дана довежено 850 врећа од по 50 kg цемента а одвежено 370 врећа. Колико је килограма цемента остало у магацину?
РЕШАВАЊЕ ЗАДАТАКАПОМОЋУ ИЗРАЗА
1.
2.
3.У књижару је допремљено 24 пакета по 2 850 свезака са квадратићима, као и 18 пакета по 1 650 свезака са линијама. Колико је укупно свезака допремљено?
4.
У магацину је било 250 t цемента, па је довежено још14 камиона по 5 t. Колико сада има цемента у магацину?
Израз: 250 + 14 · 5 = . Сада у магацину има: t цемента.
Из базена, у којем је било 34 000 kg рибе, одвежено је једног дана у рибарнице7 камиона по 6 t. Колико је килограма риба остало у безену?
340 000 – 7 · 6 000 = . У безену је остало kg рибе.
Један камион је прешао 2 100 km. На сваких 100 km трошио је 16 l бензина. Колико је литара бензина укупно потрошио?5.
На градилишту су радиле три групе од по 108, 96 и 124 радника. Смештени су у 8 једнаких барака. Колико је радника било у свакој бараци?
6.
У биоскопској сали са 400 седишта ученици су попунили 24 реда са по 12 седишта у сваком реду. Колико је седишта остало слободно?7.
Из силоса, у коме је било 1 400 t пшенице, једног дана је утоварено 25 вагона по 15 t и 35 вагона по 15 t. Колико је пшенице остало у том силосу?8.
Са 720 hа добијено је просечно по 9 t пшенице са сваког хектара и са 560 hа по 8 t просечно по хектару. Од тога је испоручено пекарама 250 t, а за семе задржано 36 t. Остало је продато. Колико је пшенице продато?
9.
Многи проблеми из свакодневног живота најлакше се решавају ако се тражени број запише у облику израза. Ево неких примера:
Од 5 g семена добија се 1 175 струкова расада. Засејано је 12 g и одабрано за расађивање 2 500 струкова. Колико је струкова расада одбачено? 10.
91
4. разред
11.Са једне парцеле добијено је 350 t кромпира, а са друге је довежено 20 камиона по 4 600 kg. Од тога је испоручено 160 t, а остало је смештено у 4 једнака магацина. Колико је кромпира смештено у сваком од тих магацина?
12.Шеснаест радника може да заврши посао за 96 радних часова. За које ће време исти посао завршити 8 радника?
13.За један оброк за 16 крава потребно је 80 kg сена. Колико је сена потребно за један оброк за 27 крава?
14.Горани су у 8 леја произвели по 850 садница. Прва 4 дана су расађивали по 250 садница а наредних 5 дана по 270 садница. Колико им је садница остало незасађено?
15.Радници су за 6 дана ископали укупно 42 m канала. Следећих 8 дана копали су по 3 m више него што су просечно дневно копали првих 6 дана. Колико су укупно ископали за тих 8 дана?
16.Ученици једне школе организовали су сакупљање књига за библиотеке у сеоским школама. Прва три разреда испунила су дату обавезу и сваки је разред сакупио по 720 књига. Четврти разред је сакупио 1 200 књига. Сакупљене књиге су послате у 6 школа. Колико је књига добила свака школа ако је у сваку упућен једнак број?
17.При једнаком приносу добијено је: са једне њиве 261 t, а са друге 207 t пшенице. Једна њива је за 18 hа мања од друге. Одреди површину сваке њиве.
18.Ученици III и IV разреда такмичили су се чији ће разред освојити више бодова на квизу. Сваки од 34 ученика III разреда освојио је по 15 бодова, а сваки од 32 ученика IV разреда по 16 бодова. За колико су бодова победили ученици IV разреда?
19.За разредну збирку разгледница 17 ученика је донело по 24 разгледнице, 8 ученика по 30, преосталих 7 ученика по 18 разгледница. Све су разгледнице распоредили у 6 једнаких албума. Колико је разгледница било у сваком од тих албума?
20.Ако је прва група од 15 ученика засадила укупно 105 садница, колико ће садница засадити друга група од 12 ученика ако буду садили по 3 саднице више од прве групе?
92
Израчунај вредност израза:
a) 700 254 - 4 052 · 9 ; б) 104 370 : 10 - 7 989 .
МАТЕМАТИЧКИ ИЗРАЗИ
1.
2.
3.а) ( 754 + 611 ) · 10 ; б) 10 · ( 6 000 - 5 096 ) ;
в) ( 98 322 - 34 042 ) : 10 ; г) ( 34 364 - 34 114 ) : 25 ;
д) 62 470 : ( 9 876 - 9 866 ) ; ђ) ( 53 765 - 53 245 ) : 130 ;
4.
Израчунај вредност израза:
a) 342 001 - 78 822 : 87 ; б) ( 333 · 150 ) : ( 40 759 - 40 684 ) .
Запиши задатак и обави следеће операције стављајући заграде где је потребно.
а) Разлику бројева 2 731 и 1 021 подели са 57.
б) Сабери 1 026 са производом бројева 741 и 57.
5.
Запиши у облику израза, па израчунај:
а) Разлику бројева 9 203 и 9 089 повећај 206 пута па затим добијени производ
повећај за 4 879.
б) Одреди количник разлике бројева 162 920 и 6 095
и збира бројева 150 и 275.
6.
а) Производ бројева 729 и 427 подели са 183 и добијени количник сабери са разликом
бројева 7 256 и 5 897. б) Од броја 60 000 одузми производ бројева 305 и 62 и добијену разлику
сабери са бројем 5 489. в) Збир бројева 66 547 и 65 309 подели разликом бројева 1 360 и 824 и добијени количник
помножи са 207. г) Од разлике бројева 96 098 и 42 001 одузми количник бројева 6 867 и 63 и добијену
разлику повећај за 5 789.
7.
Израчунај вредност израза:
a) 13 - 3 · 4 + 1 616 : 8 ; б) 40 - 15 · 6 : 3 - 10 · 0 .
93
11.Брат има 2 пута више година него сестра, а отац 6 пута више него кћи. Заједно сво троје имају 63 године. Колико година има свако од њих?
12.Бициклиста је путовао од једног града до другог 5 часова возећи брзином од 12 km/h. Колико би времена провео на путу да је возио 15 km/h?
13.У три фабрике ради 880 радника. У другој фабрици ради 2 пута мање радника него у првој, а у трећој 30 радника више него у првој. Колико радника ради у свакој фабрици?
14.Од 5 kg пшенице добија се 4 kg брашна, а од 2 kg брашна 3 kg хлеба. Колико се килограма хлеба може добити од 300 kg пшенице?
15.а) Сладолед садржи 7 делова воде, 2 дела маслаца и 2 дела шећера. Колико је потребно маслаца за 8 kg 800 g сладоледа?
б) Да би се спремила чорба од зеља, осим воде, масти и брашна, потребно је још 5 делова меса, 4 дела зеља и 2 дела зелени. Колико је потрошено меса, ако је зеља потршено 300 g више него зелени?
16.Ученик је помножио неки број посебно бројем 7 и посебно бројем 16. Затим је добијене производе сабрао. Добио је број 230. Који је број ученик помножио бројем 7 и бројем 16?
17.Ученик је замислио број, помножио га бројем 12, а затим бројем 9 и саопштио да је први производ већи од другог за 270. Који је број замислио ученик?
8.У две вреће било је 184 kg 600 g грашка. У првој врећи било је 4 пута мање грашка него у другој. Колико је било грашка у свакој врећи?
9.У две кесе је 48 ораха. У једној од њих има 3 пута више него у другој. Колико има ораха у свакој кеси?
10.Брат је 4 пута старији од сестре, а сестра 9 година млађа од брата. Колико година има сестра, а колико брат?
94
18.
19.
На три дрвета слетело је 36 врабаца. Када су са једног дрвета одлетела 4 врапца, са другог 6 а са трећег 8, на та три дрвета остао је исти број врабаца. Колико је врабаца слетело на свако дрво?
На две суседне станице било је укупно 120 вагона. Када са прве станице пређе на другу 30 вагона, а са друге на прву 20 вагона, на првој станици биће исто толико вагона колико и на другој. Колико је вагона било на свакој станици у почетку?
20.Једног дана горани су засадили на једном брду 3 000 стабала, што је за 600 стабала више него на другом брду и за 800 стабала мање него на трећем брду. Колико је укупно стабала засађено тога дана?
21.У једном граду има 6 530 деце. Жена је за 610 више него мушкараца и 360 мање него деце. Колико у том граду има становника?
22.Са две једнаке њиве извађено је: са прве 48 врећа, а са друге 74 вреће кромпира. Са друге њиве извађено је 1 300 kg кромпира више него са прве. Колико је свега извађено кромпира?
23.Једном оловком можемо написати линију дужине 70 km. Колико речи од по 5 слова можемо написати том оловкомако је дужина линије у једној речи 5 cm?
24.У три аутобуса сместила су се 42 ученика. На првој станици из првог аутобуса прешло је у други 8 ученика, а из другог у трећи 7, па је тада у сваком аутобусу био исти број ученика. Колико је ученика било првобитно у сваком аутобусу?
25.Два авиона полетела су истовремено у сусрет један другом из два града, чије је међусобно растојање 6 400 km. Сусрела су се после 4 часа. Брзина једног од њих је 750 km/h. Одреди брзину другог авиона.
26.Један брод је прешао 440 km а други 620 km. Други брод је пловио 9 часова дуже. Колико времена је пловио сваки брод ако су се кретали истом брзином?
95
27.Два дечака трчала су у сусрет један другом. Један је прелазио за свака 3 минута 350 m, а други за свака 4 минута 450 m. Дечаци су се срели после 12 минута. Колико је растојање прешао сваки дечак до сусрета?
28.Двојица мотоциклиста су кренули истовремено у сусрет један другом. Први се кретао брзином од 1 km у минуту, а други брзином од 750 m у минуту. Кад су се срели, први мотоциклиста је прешао 60 km више од другог. Колики је пут прешао сваки од њих до сусрета?
29.Два дечака се такмиче у трчању. Млађи претрчи за сваки минут 120 m, а старији 160 m. Млађи је почео да трчи један минут раније од старијег. После колико ће минута старији дечак стићи млађег?
30.Двојица бициклиста су кренули истовремено у истом правцу и смеру из два места. Брзина кретања првог бициклисте је 17 km/h, а брзина кретања другог 13 km/h. Први бициклиста је стигао другог после 3 часа. Одреди растојања између места из којих су бициклисти кренули.
31.Миши, Вери и њиховој мами је 65 година. Вери и мами је 50 година, а Миши и мами 55 година. Колико година има свако од њих?
32.У три корпе има 10 лубеница. У трећој корпи има више него у другој, а мање него у првој. Одреди: а) у којој корпи има највише лубеница; б) у којој корпи има најмање лубеница; в) колико лубеница може бити у свакој корпи; г) колико решења има задатак под в?
33.У воћњаку је засађено 3 600 стабала јабука, крушака и шљива. Број крушака је пети део укупног броја стабала, а на сваке 3 шљиве долази по 5 јабука. Колико је засађено јабука, колико крушака а колико шљива?
34.Са једне њиве пожњевено је 123 t ражи, са друге 30 t мање него са прве, а са треће 4 пута мање него са прве две њиве заједно. Сва раж сипана је у џакове од по 75 kg. Дванаести део свих џакова послат је у млин. Колико је џакова ражи отпремљено у млин?
96
уџбеник
ЗАПРЕМИНА КОЦКЕ И КВАДРАЗАПРЕМИНА КОЦКЕ
Израчунај запремину коцке, ако је њена ивица:
а) а = 8 dm; б) a = 23 cm; в) a = 4 m 9 dm; г) a = 2 dm 5 cm 6 mm.
Од две коцке прва има дужину ивице три пута већу од дужине ивице друге коцке. Колико пута је запремина прве коцке већа од запремине друге коцке?
Нацртај у свесци коцку. Измери њену страницу и израчунај P и V те коцке.
5 cm
1 cm3
На слици је приказана коцка ивице 5 cm издељена на кубне центиметре.У првом слоју је по 5 коцки од 1 cm3 у пет редова и то је 5 · 5 cm3 =25 cm3.Таквих слојева има 5, па је запремина целе коцке 5 · 25 cm3 = 125 cm3.Запремину коцке смо израчунали тако што смо три пута множили мерни број ивице коцке: (5 · 5 · 5) cm =125 cm3.Ако дужину ивице неке коцке означимо са а, а запремину са V онда применом претходног поступка закључујемо да је:
1.
2.
3.
Запремина коцке је једнака трећем степену мерног броја њене ивице.
V = а · а · а или V = а3
97
4. разред
ЗАПРЕМИНА КВАДРА
На слици је приказан квадар димензија 6 cm, 5 cm и 4 cm. У првом слоју тог квадра има (6 · 4) cm3, а има 5 таквих слојева, па је запремина овог квадра: (6 · 4 · 5) cm3
Димензије квадра су дужина а = 6 cm, ширина b = 4 cm и висина c= 5 cm. Запремину овог квадра смо израчунали множењем мерних бројева његове висине, ширине и дужине. Према томе, општи образацза израчунавање запремине квадра је:
Израчунај запремину квадра димензија:
а) a = 4 cm; b = 3 cm; c = 7 cm. б) a = 15 dm; b = 50 cm; c = 1 m.
Колико литара воде је потребно да се напуни акваријум димензија 1 m 2 dm, 6 dm и 8 dm.
Нацртај у свесци квадар. Измери његове странице, па израчунај површину и запремину тог квадра.
а = 6 cm
b = 4 cm
c =
5 cm
1.
2.
3
Запремина квадра једнака је производу мерних бројевањегових димензија (дужине, ширине и висине).
V = а · b · c
98
уџбеник
Колико се литара воде може усути у акваријум облика квадра чије су димензије 6 m , 8 m и 36 dm?
Бала сена има облик коцке ивице 50 cm. Колика је маса бале ако 1 dm3 сена има 200 g?
Акваријум облика коцке чија је ивица 70 cm, напуњен jе водом до висине од 50 cm. Колико је кубних центиметара остало празно?
У хали дужине 21 m, ширине 12 m и висине 5 m ради 28 радника. Колико кубних метара ваздуха долази на сваког радника?
Колико кутија шибица може да се сложи у један сандук облика квадра дужине 50 cm, ширине 40 cm и висине 30 cm, ако је једна кутија дужине 10 cm, ширине 8 cm и висине 5 cm?
Од 10 dm3 снега добија се 1 l воде (остало је ваздух). Колико ће се литара воде добити од снежног покривача дебелог 4 cm, који је покрио школско двориште правоугаоног облика дужине 52 m и ширине 28 m?
Које димензије може имати квадар чија је запремина 12 dm3 ? (Дужине ивица изражавају се природним бројевима.)
Одреди запремину тела приказаних на слици.
Базен облика квадра дужине 16 m , ширине 8 m и дубине 3 m пуни се кроз цев кроз коју прође 30 hl воде за један сат. За које ће се време напунити базен?
ЗАПРЕМИНА КОЦКЕ И КВАДРА
10
12
5 4
4
3 47
4
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
99
4. разред
ЈЕДИНИЦЕ ЗА ЗАПРЕМИНУЗАПРЕМИНА ТЕЛА
VV1
У својој околини видиш људе, животиње, предмете итд. То су разна тела.Сва та тела се налазе у простору и заузимају део простора.Део простора који заузима (запрема) тело назива се запремина тела.Стални облик и запремину имају чврсти предмети. Течности (вода, млеко) и растрасите материје (песак, брашно) имају сталну запремину, али немају сталан облик. Гасови немају ни сталан облик, ни сталну запремину.Запремину тела меримо неким другим телом. То је најчешће јединична коцка.Приказани квадар означен са V је измерен јединичном коцком V1 и добијен је број 8, па записујемо: V = 8 · V18 · V1 показује колико се јединичних коцки садржи у кадру V и назива се ЗАПРЕМИНА КВАДРА V.
Ово је јединица мере . Колико ових јединица има у свакој фигури?a) б) в) г) д)
Јединице за запремину:Запремина тела се мери јединичном коцком. Јединице за мерење запремине су представљене коцком чије су дужине ивица 1 m, 1 dm, 1 cm, 1 mm.Кубни дециметар је коцка чија је ивица 1 dm = 10 cm. Ако поређамо кубне центиметре дуж ивице AB, биће их 10. То је: 1 ред = 10 cm. На страници ABCD стане 10 таквих редова, јер је BC = 10 cmТо је (10 · 10) cm3
Коцка има 10 слојева, јер је АЕ = 10 cm. Дакле, 10 слојева, по 10 редова и у сваком реду 10 cm3, тј.(10 cm3 · 10) · 10 + (10 · 10 · 10) cm3 = 1 000 cm3
Јединице мере за запремину су:кубни метар - 1m3 - то је коцка ивице 1m;кубни дециметар - 1 dm3 - то је коцка ивице 1 dm;кубни центиметар - 1 cm3 - то је коцка ивице 1 cm;кубни милиметар - 1 mm3 - то је коцка ивице 1 mm.Даљим посматрењем слике налазимо да је: 1 m3 = 1 000 dm3; 1 dm3 = 1 000 cm3; 1 cm3 = 1 000 mm3.Значи, 1 m3 = 1 000 dm3 = 1 000 000 cm3 = 1 000 000 000 mm3
100
уџбеник
Односи наведених јединица за запремину приказани су прегледно на следећи начин:
1 m3 1 dm3 1 cm3 1 mm3
1 m 1 dm 1 cm 1 mm
Знамо да се јединица за запремину течности (или неке растресите материје) назива литар. У ствари, један литар течности испуни суд облика коцке чија ивица има дужину 1 dm. Значи, 1 l = 1 dm3.Маса 1 l воде износи 1 000 g, тј, 1 kg.
Јединице за запремину веће од кубног метра су: кубни декаметар ( 1 dam3), кубни хектометар ( 1 hm3),и кубни колометар ( 1 km3).Између ових јединица постоји оваква веза:1 dam3 = 1 000 m3 ; 1 hm3 = 1 000 000 m3 ; 1 km3 = 1 000 000 000 m3 . Значи, 1 кm3 = 1 000 hm3 = 1 000 000 dam3 = 1 000 000 000 m3
Уради у свесци следеће задатке:
Колико има: а) кубних дециметара у 7 m3; 16 m3; 108 m3; 25 000 cm3;б) кубних центиметара у 14 dm3; 253 dm3; 6 m3; 458 000 mm3;в) кубних милиметара у 38 cm3; 21 dm3; 205 dm3; 5 m3; 78 m3;г) литара у 17 cm3; 304 dm3; 47 000 cm3; 9 m3?
a) Изрази у кубним дециметрима и кубним центиметрима: 20 467 cm3; 108 046 cm3; 510 009 000 mm3.б) Изрази у кубним километрима и кубним хектометрима: 54 030 hm3; 508 045 hm3; 408 085 000 dam3.
1 m3 = 1 000 dm3 1 dm3 = 1 000 cm3
1 cm3 = 1 000 mm3
· 1 000 · 1 000 · 1 000
· 10 · 10 · 10
1 l 1 dm3 1 kg= =
2.
1.
101
4. разред
РАЗЛОМЦИ.ПИСАЊЕ И ЧИТАЊЕ РАЗЛОМАКА
1.
2.
На датим дужинама су неки делови обојени.а) Обојене делове изразићемо разломком.б) Запиши речима како се чита сваки разломак.
једна половина
в) Посматрај обојене делове дужи, па знацима =, >, < упореди одговарајуће
разломке:
Записи , , , , , ... називају се разломци.
Број испод црте одређује на колико је једнаких делова подељена свака фигура и назива се именилац разломка. Број изнад црте одређује колико је тих делова издвојено, и назива се бројилац разломка.Свака фигура је подељена на 4 дела, а 3 дела су обојена.
Обојени део круга, квадрата и правоугаоника
пишемо као разломак овако: Читамо: три четвртине.
Преброј на колико је једнаких делова подељена свака фигура и колико је од тих делова оивичено црвеном бојом. Разломак се односи на оивичени део фигуре. Напиши га речима.
Поновимо оно што смо научили о разломцима у прва три разреда.
12
14
18
19
16
13
15
110
17
110
12
14
13
16
19
34
38
56
34
25
610
102
уџбеник
3. Обојени део сваке фигуре напиши као разломак.
4.Обој део фигуре исказан разломком.
6.Напиши као разломак:
а) 3 mm = cm, 1m2 = а = hа = km2;
б) 1 cm3 = dm3 = m3.
22
44
66
88
12
24
36
48
5.1 cm представља: а) 1 десети део дециметра, па се може записати као dm,
б) 1 стоти део метра, па се може записати као m.
110
1100
58
14
47
25
34
710
Када су именилац и бројилац једнаки, вредност разломка је цело, тј.
За разломке кажемо да су међусобно једнаки, тј.
=
=
= .
Настави да исписујеш разломке:
1 = = = = = ...
33
55
1 = = = = = ...
103
4. разред
УПОРЕЂИВАЊЕ РАЗЛОМАКА
1.
2.
Колико има половина цео правоугаоник?
Четвртина? Осмина?
Колико има четвртина у половини?
Колико има осмина у половини?
Колико има осмина у четвртини?
3.Користећи исту слику упореди разломке и упиши знак >, <, =.
4.
5.
1
12
12
14
14
14
14
18
18
18
18
18
18
18
18
Користећи слику из претходног задатка напиши изостављене бројиоце:
1 = ; 1 = ; 1 = ; = ; = ; = ; = ; = ;
= ; = ; = ; = ; = ; = ; = ; = ;
2 4 812
144
12 8
18
24
348 8
424 4
28 4
48 2
48 4
68 4
22 8
22 8
44
24
34
44
78
28
34
12
34
88
14
14
68
12
22
48
28
34
38
1
1
а) Покажи , , , , , , , нацртаног правоугаоника.
б) Користећи правоугаоник, упореди разломке:
15
110
510
3
1025
45
710
910
25
310
35
2
1015
110
35
3
1035
210
45
210
Посматрај нацртани квадрат, па:
а) напиши изостављени бројилац или именилац:
= = =
б) упореди разломке:
13 9
23
6 33 9
23
79
39
1
319
13
59
2
349
13
69
23
; ; ; ; ; .
; ; ; ; ; .
104
уџбеник
10.
6.
7.
8. Помоћу разломака обележи означене тачке на бројевној правој.
9. Тачку коју показује стрелица обележи са два разломка.
Пажљиво посматрај слике, па напиши изостављене бројиоце или имениоце.
У сваком примеру сликама су приказана два једнака разломка.
Напиши који су то разломци.
Напиши изостављени бројилац или именилац:
1= = = = = = = =77 9
64
38 10
105
4. разред
РАЗЛОМЦИ
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
9. Нацртај дуж AB = 12 cm. Затим нацртај CD једнаку AB и EF једнаку AB.56
34
8.Колико пута је:
а) часа мање од дана;
б) часа већа од минута?
141
10
За колико је:
а) km већа од km;
б) t мања од t?
15
110
а) Петини броја 430 додај три десетине броја 780.
б) Од броја 240 одузми броја 150. 58
25
У књижари је било 600 свезака. Једног дана продато је , а следећег свих свезака. Колико је свезака остало у књижари?
23
310
Од 640 радника у једној фабрици свих запослених чине мушкарци, а остало су жене. Колико је жена запослено у фабрици?
У једном одељењу има 32 ученика. Од њих су одлични. Колико у том одељењу има ученика који нису постигли одличан успех?
38
Одреди:
а) сваког од следећих бројева: 72, 360, 280, 732;
б) сваког од следећих бројева: 48, 240, 534, 828.
34
56
Колико има:
а) килограма у t ; у t ; у t ; у t ;
б) метара у km ; у km ; у km ; у km ?
12
14
34
110
12
14
18
38
34
110
310
106
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
Из два града кренула су истовремено у сусрет један другоме два теретна воза.
Један од њих за часа пређе 13 km, а други за часа пређе 16 km. Возови су се сусрели после 2 часа. Колико је растојање између ових градова?
14
13
Стева је прешао предвиђеног пута. До краја му је остало да пређе још 6 km.
Колико километара је дуг цео пут?
45
Одреди број чија:
а) износи 42; б) износи 30;
в) износи 120; г) износи 90;
1613
1517
Школски час траје сата, а одмор сата. Колико минута трају два школска часаи два одмора?
34
16
Милан је потрошио свог новца па му је остало 210 динара, а Весни је остало 200 динара
пошто је потрошила свог новца. Ко је имао више новца и за колико више?
2538
У књижари је било 240 шестара. Првог дана продато је свих шестара,
другог остатка. Колико је шестара продато другог дана, и колико је остало?
38
13
За школску библиотеку купљено је 360 књига. Од тога су били романи, приповетке, а остало збирке песама.Колико је било збирки песама?
38
14
У једном воћњаку има 840 стабала. Вишње чине свих стабала, су крушке а остала стабла су јабуке. Колико има стабала јабука?
58
110
Туристи су за три дана прешли 720 km. Први дан прешли су , а други дан целог пута. Колико су километара прешли трећег дана?
25
38
107
10.
11.
12.
14.
15.
17.
18.25.
24.
23.
22.
21.
20.
19.
Сваки ишрафирани део фигуре запиши разломком. Које су фигуре представљене једнаким разломцима?
Један авион прелетео је за часа 130 km, а други за часа 150 km.
За колико је километара брзина кретања првог авиона већа од брзине кретања другог?
15
14
Који је то број чије представљају број 45? Ако су неког непознатог броја број 45,
је трећи део од 45, а то је 45 : 3. Цео број је 5 пута већи од своје петине,
па је тражени број (45 : 3) · 5 = .
35
35
15
У једном разреду има 20 девојчица, што је укупног броја ученика.
Колико у том разреду има дечака, а колико укупно ученика?
58
Допуни разломак уписујући бројилац, односно именилац, тако да образујеш два једнака разломка.
= = = =34
3 12 8
13
2 13 9
Линијом спој једнаке разломке: 26
13
28
23
410
25
69
14
Напиши изостављени бројилац или именилац:
= ; = ; = ; = ; = ; = ;
= ; = ; = ; = ; = ; = ; = =
63
13
6 3523
25
4
612
212
214 2
36
213 8
24
69
23
2 · 23 · 3
34
46 9 10
108
27.
28.
29.
30.
31.
32.
33.
34.
26.Аутобус је једног дана прешао 810 km, што је укупног пута. Колико му је преостало да пређе наредног дана?
910
На тезги је 400 kg воћа. Од тога је јабука, крушака, а остало су шљиве. Колико је килограма шљива на тезги?
310
25
Сушећи се, трава губи своје масе. Колико се сена добије од 45 t траве?23
Један авион прелети за часа 260 km а други за часа 450 km. Који авион лети већом брзином, и за колико?
25
34
Горани су засадили једног дана укупног броја садница и остало им је за следећи дан још
150 садница. Колико је укупно садница требало да засаде?
23
Одреди збир а затим разлику броја 4 500 и броја 3 000.
35
Одреди производ збира и разлике бројева: од 2 800 и од 2 400.47
58
Иван је потрошио свог новца и остало му је 300 динара. Тања је потрошила свог
новца, а остало јој је 250 динара. Ко је од њих имао више новца и за колико?
25
38
Школски час траје сата а одмор сата. Ученици проведу у школи 4 часа и 3 одмора.
Колико се сати ученици задржавају у школи?
34
16
109
ОБНАВЉАЊЕ ГРАДИВА IV РАЗРЕДА
1.
2.Напиши цифрама следеће бројеве:
а) десет хиљада петнаест ,
б) двадесет пет хиљада четири стотине двадесет осам ,
в) девет стотина деведесет девет хиљада девет стотина деведесет девет .
Попуни таблицу бројевима: 789, 6 547, 86 765, 456 874 и 6 458 942.
3.Напиши у свесци речима бројеве:а) 10 016, б) 133 642, в) 850 000, г) 1 234 564.
4.Напиши све природне бројеве:
а) од 10 567 до 10 574 ,
б) од 999 997 до 1 000 004 .
5.Напиши број који има:
а) 3 Х 2 С 7 Д 8 Ј ,
б) 3 СХ 4 ДХ 3 Х 8 С 0 Д и 1 Ј ,
в) 5 ДМ 4 М 3 СХ 2 ДХ 0 Х 3 С 0 Д 5 Ј .
6.Попуни низове бројева:
а) 1, 2, 3, , , 6, , , , , , , 13, 14, , , , , , ;
б) 10, 20, , , , , , 80,90, , , , , , 150, , ;
в) 100, 200, , , , , 700, , , , , 1200, , ;
г) 1 000, 2 000, , , , , 7000, , , , , ;
д) 10 000, 20 000, , , , , 70 000, , ;
ђ) 100 000, 200 000, , , , , 700 000, , ;
е) 1 000 000, 2 000 000, , , , , 7 000 000;
ж) 10 000 000, 20 000 000, , , , 60 000 000.
7.Поређај по величини ове бројеве почевши од најмањег:
3 456 009, 2 763 000, 999 000, 10 000 000, 3 456 008, 23 000, 156 400, 3 009.
ДМ М СХ ДХ Х С Д Ј
110
10. За свако а∈N и свако b∈N вреди а + b = c, где је c∈N. Речима запиши ово својство сабирања.
11.Нека је дата разлика два природна броја а и b, тј. а – b = r.
а) Како ће се променити разлика ако умањеник (а) повећамо за природни број m?б) Како ће се променити разлика ако умањилац (b) повећамо за природни број m?в) Како ће се променити разлика ако умањеник повећамо за природни број m, а умањилац умањимо за природан број m ( b > m )?г) Како ће се променити разлика ако умањеник (а) смањимо за природни број m ( а > m), а умањилац (b) увећамо за природни број m ( b > m ), а при том да остане у важности да јеа + m > b + m?д) Како ће се променити разлика ако умањеник и умањилац умањимо за природни број m и при том је а – m > b – m?ђ) Какав однос мора да постоји између а и b за а∈N и b∈N, да би се и c∈N, где је c = а – b?е) Какав однос мора постојати између а и b, па да за а∈N и b∈N је и c∈N0, где је c = а – b?
12.Нека је дат производ бројева а и b, тј. а · b = p.
а) Како се мења производ ако а повећамо m пута ( m∈N )?б) Како се мења производ ако b повећамо m пута ( m∈N )?в) Како се мења производ ако и а и b повећамо m пута ( m∈N )?г) Како се мења производ ако а повећамо m пута ( m∈N ), b смањимо m пута ( m∈N ), а при том је m делилац b?д) Које својство множења природних бројева изражава запис а · b = b · а?ђ) Које својство множења природних бројева изражава запис: а · ( b · c ) = ( а · b ) · c, где је c∈N?е) Које својство множења природних бројева изражава запис: ( а + b ) · c = а · c + b · c, где је c∈N?ж) Које својство множења природних бројева изражава запис: ( а – b ) · c = а · c – b · c, где је c N и а > b?
8.Нека је дат збир два природна броја а и b, тј. а + b = z.
а) За колико ће се повећати збир ако један његов сабирак повећамо, за природни број m?б) За колико ће се повећати збир ако оба сабирка повећамо, и то један за природни број m, а други за природни број n?в) Како ће се променити збир ако један сабирак умањимо за природни број m, а други умањимо за природан број n?г) Како ће се променити збир ако један сабирак увећамо за природни број m, а други умањимо за природни број m?д) Које својство сабирања природних бројева изражава запис: а + b = b + а?ђ) За природне бројеве а, b и c вреди: а + ( b + c ) = ( а + b ) + c.Које је својство сабирања природних бројева записано?
9.Нека је нула један сабирак, док је а неки природан број и представља други сабирак. Да ли је истинит запис а + 0 = 0 + а = а?
111
19.Који природни број има својство да природни бројеви подељени њиме остану непромењени?
20.Који број има својство да подељен било којим природним бројем даје исти количник који је једнак њему самом?
21.Напиши број којим никад не делимо јер дељење њиме не би имало никаквог смисла.
22.Одреди решења датих неједначина у скупу природних бројева:
а) 94+4 · x > 112; б) 68+7 · x>103;в) 85 – 5 · y < 54; г) 84 – 6 · y<55.
23.Одреди решења неједначина:
а) 53 · x < 5 565 : 15;б) 110 : x > 9 990 : 999+999 : 999.
24.Запиши скупове решења неједначина:
а) 250 · x < 1 500; б) 350 · x > 1 750 и x < 9;в) 1 155 : x > 77; г) x: 18 > 450 и x < 8 102.
18.Мења ли се количник, ако дељеник и делилац истовремено:
а) неколико пута повећамо,
б) неколико пута смањимо?
17.Мења ли се количник, ако делилац:
а) неколико пута повећамо,
б) неколико пута смањимо?
16.Мења ли се количник, ако дељеник:
а) неколико пута повећамо,
б) неколико пута смањимо?
15.За свако а∈N и свако b∈N вреди а · b = c, c∈N. Речима запиши ово својство множења.
14. Запиши речима: за свако а∈N је а · 1=1 · а = а.
13.Нека је нула један чинилац, а неки природан број и представља други чинилац. Да ли је истинит запис а · 0 = 0 · а = 0?
112
1.Дечак има 6 кликера, и то жутих мање него црвених, зелених више него црвених. Којих кликера има највише? Колико има кликера од сваке боје?
Напомена: Реши исти задатак са 7 кликера.
ЗАДАЦИЗА МЛАДЕ МАТЕМАТИЧАРЕ
2.У три пакета има 10 књига. У трећем пакету је више књига него у другом, али мање него у првом. У којем пакету има највише књига, а у којем најмање? Колико је књига у сваком пакету? Колико решења има овај задатак?
3.Стева, Миша и Бојан имају 36 оловака. Кад је Стева дао Миши 6 оловака, а Миша Бојану 4 оловке, сваки од њих је имао исти број оловака. Колико је оловака имао сваки од њих на почетку?
4.Сваком од троје деце мајка је дала исти број поморанџи. Када су деца појела по 4 поморанџе, остало им је укупно онолико поморанџи колико је добио свако од њих. Колико је поморанџи добило свако дете?
5.Збир два броја је 990. Један број је 10 пута већи од другог. Одреди те бројеве.
6.Збир два броја је 500. Ако први број повећамо 5 пута, збир та два броја износи 740. Одреди који су то бројеви.
С
М
Б
6
6 - 4
4
x x x x x x y
740
x y500
113
7.Олга је одговорила на питање колико има година: “Пре 9 година имала сам једну четвртину садашњег броја година.” Колико година има Олга?
8.Колико је сада сати ако је преостали део дана 5 пута већи од дела дана који је прошао?
9.Када је Пера узео из једне корпе половину свих јабука и још једну јабуку, Вера половину преосталих јабука и још једну, а Божа половину јабука које су остале, у корпи су остале још 3 јабуке. Колико је јабука било у корпи?
10.
11.Ако Миша добије половину новца који већ има и још 5 динара, имаће 20 динара. Колико новца има Миша?
12.У правоугаоник дужине 8 cm и ширине 6 cm уцртан је други правоугаоник чије су странице на растојању 1 cm од страница првог правоугаоника. За колико је обим првог правоугаоника већи од обима другог?
13.У свакој од ове две кесе има по 84 ораха. Из прве кесе узет је известан број ораха, а из друге онолико колико је преостало у првој. Колико је ораха остало у обе кесе?
14.Ако 3 кокошке снесу за 3 дана 3 јаја, колико би јаја снело 12 кокошака за 6 дана?
9
Пера Вера Божа остало
1 6 + 1 1 3 3
Када су ученици прешли целог пута и још 8 km, остало им је да пређу целог пута
и још 2 km. Колика је дужина пута?
14
12
прешли треба да пређу
8 2
20
5xx2
114
15.Погоди који сам троцифрени број замислио: када од њега одузмем број написан са три шестице, добијам број написан са три тројке.
16.Пера, Васа и Огњен имају заједно 150 значака. Ако Пера да Огњену 15 значака, а Васи 4 значке, онда ће сва тројица имати исти број значака. Колико значака има сада сваки дечак?
17.Васа је упитао деду колико има година. Деда је одговорио: “Ако број мојих година смањиш 6 пута и добијени број смањиш за 6, добићеш 6.” Колико је година имао деда?
18.Збир два броја већи је од једног од њих за 150, а од другог за 250. Колики је збир тих бројева?
19.Производ два броја већи је од једног од њих 30 пута, а од другог 20 пута. Колики је производ тих бројева?
20.У воћњаку има 360 стабала јабука и вишања. Половина броја стабала вишања једнака је броју стабала јабука. Колико је стабала јабука, а колико вишања у том воћњаку?
21.Користећи знаке рачунских радњи, напиши број сто:
а) помоћу четири пута написане цифре 9 ;
б) помоћу шест пута написане цифре 9 ;
в) помоћу пет пута написане цифре 1 ;
г) помоћу пет пута написане цифре 5 ;
д) помоћу пет пута написане цифре 3 .
22.”Колико је сада сати?” – питао је Стева оца. “Ево, па рачунај: до краја дана остало је три пута мање времена од оног које је прошло од његовог почетка” – одговорио је отац. Колико је било сати тада?
23.Два пешака су ишла из села у град. Када су прешли пута, сели су да се одморе. “Колико нам је остало још да идемо?” – питао је један од путника оног другог. “Остао нам је 12 km дужи пут од пута који смо до сада прешли” – одговорио је други. Колико је растојање између града и села?
24.Црв пузи по стаблу липе. Преко ноћи се попне за 4 m, а у току дана се спусти за 2 m. На крају осме ноћи црв се попео на врх липе.а) Колико је висока липа?б) Колико је укупно метара црв прешао?
13
115
25.Маса гуске, патке и кокошке износи укупно 12 kg. Гуска има два пута већу масу него патка и кокошка заједно, а патка три пута већу него кокошка. Колико килограма има кокошка?
26.Нада каже: “Када сам имала 5 година, моја сестра је имала 14 година, а сада сам два пута млађа од ње.” Колико је сада Нади година?
27.Група дечака из једног села крене пешице у град брзином од 4 km/h. После једног часа за дечацима крене бициклом њихов учитељ брзином од 12 km/h. После колико времена ће учитељ стићи дечаке?
28.Пас је појурио за зецом који је био 360 m испред њега, брзином од 15 m/s. После колико секунди ће га стићи, ако зец трчи брзином од 12m/s.
29.У једној корпи је 9 kg јабука више него у другој. Ако се из прве корпе пренесе у другу 12 kg, у другој корпи биће два пута више јабука него у првој. Колико је јабука било у свакој корпи?
30.Растојање од 200 m могу да претрче: ној за 12 секунди, коњ за 10 секунди, антилопа за 8 секунди.Које растојање може претрчати свака од ових животиња за 1 час ако наставе да трче истом брзином?
31.Воз се креће од града А до града B. Растојање од А до прве станице C је 240 km и воз га је прешао брзином од 60 km/h. Преостали део пута CB воз је прешао за 1 час мање крећући се истом брзином. Колико је километара од града C до града B?
гуска патка
кокошка
A 60 km C B
240 km ?
116
ПРЕГЛЕД НЕКИХ ВАЖНИЈИХ ЈЕДИНИЦА
Дужина
Број којим се прерачунава је 10.
1 mm 1 cm 1 dm 1 m 1 km · 10 · 10 · 10 · 1000
1 mm = 1 cm
10 cm = 1 dm
10 dm = 1 m
1 000 m = 1 km
Површина
Број којим се прерачунава је 100.
1 mm2 1 cm2 1 dm2 1 m2 1 a 1 ha 1 km2 · 100 · 100 · 100 · 100 · 100 · 100
100 mm2 = 1 cm2
100 cm2 = 1 dm2
100 dm2 = 1 m 2
100 m2 = 1 a
100 a = 1 ha
100 ha = 1 km2
Маса
Број којим се прерачунава је 1 000.
1 mg 1 g 1kg 1 t · 1000 · 1000 · 1000
1 000 mg = 1 g
1 000 g = 1 kg
1 000 kg = 1 t
Време1 s 1 min 1h 1 dan · 60 · 60 · 60
60 s = 1 min
60 min = 1 h
24 h = 1 dan
1 mm3 1 cm3 1 dm3 1 m3 ·1 000 · 1 000 · 1 000
1 000 mm3 = 1 cm3
1 000 cm3 = 1 dm3
1 000 dm3 = 1 m3
Запремина
Број којим се прерачунава је 1 000.
117
Маса
Број којим се прерачунава је 1 000.
117
ПРЕГЛЕД НАЗИВА СВОЈСТАВА И ПРАВИЛА
У ПОЈЕДИНИМ РАЧУНСКИМ РАДЊАМАЈеднакост са рачунарским операцијама
Називи Својства Важнија правила
Сабирањеa + b = z
a + b су сабирциz је збир ( сума)
a + b је збир
Замена места сабирака:
a + b = b + a
Здруживање сабирака:
( a + b ) + c = a + ( b + c)
Нула као сабирак:a + 0 = a0 + b = b0 + 0 = 0
Непроменљивост збира:
( a + m ) + ( b - m) = a + b
Одузимањеa - b = r
a је умањеникb је умањилац
r је разликаа - b је разлика
Нула као умањилац:а - 0 = а
Непроменљивост разлике:
( a + m ) - ( b + m ) = a - b( a - m ) - ( b - m ) = a - b
Множењеa · b = p
a и b су чиниоциp је производ
а · b је производ
Замена места чинилаца:a · b = b · a
Здруживање чинилаца:
( a · b ) · c = a · ( b · c )Множење збира и
разлике( a+ b ) · c = a · c + b · c ( a - b ) · c = a · c - b · c
Нула као чинилац:а · 0 = 0 · а = 0
0 · 0 = 0
Непроменљивост производа:
a · b = ( a · m ) · ( b : m)
Дељењеa : b = k
a је дељеникb једелилац
k је количника : b је количник
Дељење збира и разлике:
( а + b ) : c = a : c + b : c( а - b ) : c = a : c - b : c
Под условом да је c делилац а и b
Нула као дељеник:0 : а = 0
Непроменљивост количника:
( a · m ) : ( b · m ) = a: b( a : m ) : ( b : m ) = a: b
Нулом се не дели
