UDRUENJE INENJERA SAOBRAAJA I KOMUNIKACIJA

U BOSNI I HERCEGOVINI

Struni skup:

INSTITUCIONALNO UPRAVLJANJE SAOBRAAJEM,

TRANSPORTOM I KOMUNIKACIJAMA U BIH

odran dana 08.06.2013. u Tuzli

ZBORNIK RADOVA

Sarajevo, 2013.

UISKuBiHUISKuBiH

2

Dr.sc.MustafaMehanovi

INSTITUCIONALNOUPRAVLJANJEUOBLASTIPLANIRANJASAOBRAAJAUBIHODLOKALNEZAJEDNICEDODRAVNOG

NIVOA

Dr.sc.MustafaMehanovi,KJKPGRASSarajevo

UVOD

Planiranjerazvojasaobraaja,ninalokalnom,alininanacionalnomnivou,nijedovoljnoregulisanopostojeimzakonskimokvirom.Institucijeiorganizacijelokalneiregionalneinstitucijeiagencije,nacionalneinstitucijeiorganiimeunarodneorganizacijeidonatorskiprogramiaktivniuoblastisaobraaja,transporta i komunikacija koje namjeravaju da unaprijede planiranje razvojasaobraaja na njihovim teritorijama prethodno mroju definisati osnovne principeodrivosti razvoja infrastrukture, ciljeve stratekog planiranja odrivog saobraajnogsistemaineophodnostsveobuhvatnogstratekogokvira.ProgramompodrkeopinamaIPA2007koje je finansiralaEvropskaunijauregionuiiredatajepodrkaizradiprogramastratekogplaniranjanalokalnimnivoima.

U tomkontekstunastojisedefinisatikonceptodrivogsaobraajnogsistema iodredbizakonskog,institucionalnogistratekogokvirauoblastisaobraajaiplaniranjarazvojasaobraajana lokalnomnivou.Drugovanopitanje jedefinisanje iprimjenastrategijelokalnog odrivog razvoja kao i metodologije u izradi lokalnih sektorskih planovarazvoja saobraaja ukljuujui opis procesa stratekog planiranja i obuhvat ovihplanova.Treepitanjejeopiskorakauanalizistanjasaobraajanalokalnomnivoukaoipregledpraktinihsavjetavezanihzaplaniranjesaobraajananivougradovaiopina.

Na viim institucionalnim nivoima u Bosni i Hercegovini ili na entitetskim nivoima,indirektnojepredvienanadlenostlokalnesamoupravedadonosiprogrameisprovodiprojekte lokalnog ekonomskog razvoja i stara se o unapreenju opteg okvira zaprivreivanjeujedinicilokalnesamouprave.Toimpliciradalokalnesamoupraveimajunadlenost donoenja programa razvoja saobraaja s obzirom da se saobraajpodrazumijevakaojedanodvanihfaktorakojiomoguavajuipratelokalniekonomskirazvoj.

Za propisno struktuirano prostorno ureenje potrebno je vriti i vertikalnu ihorizontalnukoordinaciju,kaoikoordinacijudusektora.Svinivoiplaniranjabitrebaloda budu nezavisni ali u skladu sa dravnim okvirom i realizirani kroz saradnju,koordinaciju i koncenzus.Meutim,uBosni iHercegoviniu sadanjimuslovima takavnainplaniranjanailazinaveliketekoekojeukljuujunoviteritorijalniustrojipodjelunadlenosti iz oblasti prostornog ureenja. Naalost, postoji nedostatak korelacije

3

izmeu potreba i kapaciteta razliitih zainteresovanih strana. Novonastale jedinicelokalnesamoupravedobilesupravoiobavezunadnekimnovimovlastimameukojimaje i prostorno planiranje. Meutim, mnoge od ovih novodelegiranih ovlasti nisu bilepotpomognuteodgovarajuimfinansijskimsredstvimatakodalokalnevlastinisubileumogunosti da finansiraju vlastite tekue potrebe. Zbog toga je finansiranje razvojnihplanova, prostornih planova ili projekata razvoja pojedinih sektora za mnogenovonastale male opine, kao i neke kantone, bila teko ostvariva obaveza. Nadalje,prisutanjeinedostataknadlenostizaovapitanjanadravnomnivoutojedovelodoodsustva strategije za prostorno planiranje, a samim tim i planiranja razvojasaobraajnogsistema.

U proteklih pet godina, GAP2 je radio sa 72 partnerske opine irom zemlje radiunapreenjaorganizacionih,tehnikihimenaderskihkpacitetalokalnihvlasti.U2011.godini, GAP2 je pojaao napore u pomoi opinama i nastavlja da podrava reformeplaniranjaprostornogureenjaputem:

- poboljanjaposlovanjauskladusasavremenimprincipima;- primjeneinformacionihtehnologijaIT;- uinkovitijerazmjeneinformacijasagraanstvom;- razvojafleksibilnijetehnologijeplaniranja;- usmjeravanjaadminsitrativnihprocedurapotencijalniminvestitorima;i- strunogusavravanjaoperativnogtehnikogimenaderskogosoblja,itd.

1.PRINCIPIODRIVOGRAZVOJASAOBRAJNOGSISTEMA

Proncipiodrivograzvojamoguseposmatratikao:- optiprincipiodrivosti- principiodrivograzvojainfrastruktuure.

Uopteprincipeodrivostiubrajamao:- stepen iskoritenosti neobnovljivih resursa ne prelazi stepen razvoja njegovih

obnovljivihzamjena;- stepeniskoritenostiobnovljivihresursaneprelazistepennjihoveregeneracije;- stepenzagaivakihemisijaneprelazinosivekapaciteteekosistema.

Princip odrivog razvoja infrastrukture podrazumijeva definisanje takve politike uprostornom razvoju kojom se kroz izradu odgovarajue dokumentacije planske itehnikestvarajuuslovizaizgradnjuikorienjeinfrastrukturnihsistemauskladusaoptimprincipimaodrivosti.Njegovomprimjenomsepodstieravnomjeranprostornirazvoj i toprvenstvenokroz stvaranjeuslova zapovezivanjenerazvijenih i izolovanihpodruja sa veim naseljima i omoguavanje njihovog pristupa magistralniminfrastrukturnimsistemimaprevozaikomunikacija.Pristup odrivom planiranju infrastrukturnih sistema je u Vodeim principima zaodriviprostornirazvojEvropskogkontinentadefinisankrozdvaprincipa,ito:

- Princip promovisanja uravnoteene dostupnosti koji podrazumijeva dobrudostupnost svih dijelova Evrope kroz izgradnju i korienje panevropsketransportne mree. U cilju postizanja regionalno uravnoteenog razvoja onpodrazumijevapoboljanjevezaizmeumalihgradovaigradovasrednjeveliine,kao i ruralnih oblasti sa transevropskim mreama i saobraajnim centrimaeljeznice,autoputevi,vodniputevi,luke,aerodromiiintermodalnicentri,kaoiaktivnosti na poveanju regionalne dostupnosti kroz ostvarivanje nedostajuihunutranjihregionalnihveza.Pritomeseprioritetdajeonimvidovimasaobraajakoji imajumanjinegativanuticajnaivotnusredinu,itoprvenstvenoeljeznici,

4

vodnimputevimaipomorskomsaobraaju,kaoismanjenjupotrebezafizikomkomunikacijompravilnimurbanistikimplaniranjem;

- Princip razvijanja pristupa informacijama i znanju koji podrazumijevasprovoenje aktivnosti izgradnje telekomunikacionih mrea i eliminisanjafizikihidrugihogranienja,saciljemdasesvimregionimaobezbijedipodjednakpristup informacijama. U tom smislu je potrebna obnova i proirenjetelekomunikacionihmreakojetrebadapokrivajuitavopodruje.

Na osnovu opisanog mogue je definisati tri osnovna cilja odrivog razvojainfrastrukturenalokalnomnivou:

- integracijainfrastrukturnihsistemasainfrastrukturnimsistemimauokruenju,- razvojpristupanosti,- razvojalternativnihvidovasaobraajauzsmanjenjesaobraajamotornihvozila.

2.STRATEKOPLANIRANJEODRIVOGSAOBRAJNOGSISTEMA

Jedan od kljunih ciljeva odrivog urbanog razvoja je izgradnja i razvoj saobraajnogsistema grada, koji e omoguiti odrivu mobilnost stanovnitva, pruiti podrkuubrzanomrazvojugradainjegovojkonkurentnostiuregionuiire.

Stratekoplaniranjeodrivogsaobraajnogsistemapretpostavlja1.Paljiv razvoj namjena povrina da bi se duina putovanja smanjila bez uticaja namobilnost;2.Zamjena kretanja putnikim automobilima, biciklom ili uvoenjem vozila na elektropogonilikombinacijasasistemomjavnogmasovnogprevozaputnika;3.Moderansaobraajnameepotrebuodrivostisaekonomskog,socijalnogiekolokogstanovita.Tripreduslovaodrivostisaaspektasaobraajasu:

- Efikasnost predstavlja traenje saobraajnih reenja u skladu sa potrebama imogunostima, imajui u vidu raspoloive resurse, a uz dostizanjemaksimalnomoguegkvaliteta.;

- Pravinost dajui prioritet intervencijama koje promoviu dostupnost za svekorisnike saobraajnog sistema u smislu pristupanosti, vrijeme provedeno usaobraajnomsistemu,trokovikoritenjasistema;

- Odrivostuzimajuiuobzirisnanuinterakcijusadrugimpolitikamaitraenjemaksimalnog kompromisa izmeu drutvenog, ekonomskog i domena ivotnesredine.

Definisanje sveobuhvatnog stratekog okvira je neophodno obzirom na sloenostsaobraaja, uzrono posledinih veza izmeu ekonomskog razvoja i saobraaja, kao isaobraaja iivotnesredine.Njimese jasnodefiniekakavsaobraajnisistemelimo imoemodaimamounarednih10godina.Sveobuhvatnostpodrazumijevasvekorisnike,svevidovekretanja,sveuesnikeusprovoenjuprihvaenihakcionihplanova.Stratekiokvir, takoe, predlae odgovore na izazove ekonomskog razvoja, odgovore naproblemevezanezafinansiranjerazvoja infrastrukture,apostavlja iokvirzapodsticajrazvojuprivrede.

3.INSTITUCIONALNIOKVIRI

Kada su u pitanju regulatorni kapaciteti u oblasti saobraaja na dravnom nivou,nadlenostjesamoujednomministartstvu,Ministarstvokomunikacijaiprometa.

5

Ministarstvokomunikacijaiprometanadlenojeza:- politikuiregulisanjezajednikihimeunarodnihkomunikacionihureaja;- meunarodniimeuentitetskiprometiinfrastrukturu;- pripremanje ugovora, sporazuma i drugih akata iz oblasti meunarodnih i

meuentitetskihkomunikacijaiprometa;- odnose sa meunarodnim organizacijama iz oblasti meunarodnih i

meuentitetskihkomunikacijaiprometa;- pripremu i izradu stratekih i planskih dokumenata iz oblasti meunarodnih i

meuentitetskih komunikacija, prometa, infrastrukture i informacionihtehnologija;

- poslovikontroleneometanogtransportaumeunarodnomtransportu;- civilnovazduhoplovstvoinadzorvazdunogprometa.

U sastavu ovog ministarstva je upravna organizacija Direkcija za civilnovazduhoplovstvo Bosne i Hercegovine, ija su prava i dunosti utvrena posebnimzakonom.

Na entitetskim nivoima nadlenosti su u ministartstvima: Ministarstvo prometa ikomunikacija FBiH, Ministarstvo unutranjih poslova FBiH, Ministarstvo prostornogureenjaFBiHiMinistarstvookoliaiturizmaFBiH;MinistarstvosaobraajaivezaRS,Ministarstvo unutranjih poslova RS, Ministarstvo za prostorno ureenje,graevinarstvoiekologijuRS.Federalno ministarstvo prometa i komunikacija FBiH vri upravne, strune i drugeposlove utvrene zakonom koji se odnose na ostvarivanje nadlenost Federacije uoblastiprometaikomunikacija,ito:cestovniprometijavneceste,eljezniki,vazduni,pomorski, rijeni i jezerski promet; cjevovodni promet; sigurnost cestovnog,eljeznikog, vazdunog, pomorskog, rijenog i jezerskog prometa; kontrolu letenja;telekomunikacije i potu osim uspostavljanja i funkcionisanja zajednikih imeunarodnih komunikacijskih ureaja; inspektorski nadzor u oblasti javnih cestacestovnog, eljeznikog, vazdunog, pomorskog, rijenog i jezerskog prometa i vridrugeposloveutvrenezakonom.Ministarstvosaobraaja i vezaRSvriupravne idrugestruneposlovekoji seodnosena: drumski saobraaj i javne puteve; eljezniki saobraaj i bezbjednost eljeznikogsaobraaja; vazduni saobraaj; rjeni i jezerski saobraaj; bezbjednost rjenog ijezerskogsaobraaja;pretovarneusluge;sistemveza;radioveze;potanski,telegrafskiitelefonskisaobraaj;telekomunikacije;telekomunikacionuinfrastrukturu;radiodifuznisistema;voenjepolitikekoordinacijeidrugeposlovekojimusestaveunadlenost.Institucionalni kapaciteti u okviru ovih ministarstva nisu dovoljni za upravljanjebezbednouusaobraajuuskladusastandardimakojivaeuzemljamaEUiproizilazeizpropisaEvropskeunije.

NaniemnivouodentitetauFBiHkanton/upanijapostojeministarstvazasaobraajikomunikacijesamostalnoiliusklopudrugihministarstava.Nalokalnimnivoimaugradovimaiopinamapostojeslubeusklopukojihserjeavajuproblemivezanizasaobraajnisistem.Takoe,uzavisnostiodveliineirazvijenostiopina,razliitajavnapreduzeasemogubavitiupravljanjemsaobraajem.Umanjimopinamamoepostojati javnopreduzeekojesebaviizgradnjomgradskesaobraajnemree.U razvijenijim gradovima upravljanje saobraajem moe biti podeljeno i na nekolikorazliitih javnih preduzea i agencija: Direkcija za urbanizam, Direkcija za izgradnju

6

grada, Preduzee za niskogradnju, Parking servis, Agencija za saobraaj, Gradskiprevozniciislino.

Nalokalnomnivou,institucionalniokvirupravljanjarazvojemsaobraajaorganizovanjena razliite naine u zavisnosti od veliine lokalne samouprave i razvijenostisaobraajnemree.Takou razvijenijimgradovima,koji imajuveezahtjeveupogleduupravljanja saobraajem, mrea organizacija i institucija, ili pak odjeljenja u ijoj senadlenostinalaziupravljanjesaobraajem,moebitivrlorazvijenairazgranata.Manjeopine, sa druge strane, esto nemaju ni posebna odeljenja niti odsjeke koja se baveovimpitanjima,tesepitanjimarazvojasaobraaja,uglavnom,baviuokviruodjeljenjazaprivreduilokalniekonomskirazvojilipakuokviruodjeljenjazakomunalneposlove.Unekim gradovima postoje posebni sekretarijati za saobraaj, a u drugim posebnaodeljenja za saobraaj koja vre poslove iz oblasti saobraaja u upravnom smislu,donosei administrativna akta, i predlaui mogua reenja i korekcije u ciljupoboljanja nivoa saobraajne usluge te poveanja nivoa bezbjednosti saobraaja ugradu.Odeljenje ili sekretarijat, akopostojipredlae iuestvujeudonoenjuodlukavezanih za djelatnost saobraaja, koje u sklopu sa odgovarajuim zakonima, ineinstitucionalniokvirzaupravnodjelovanje,apremaZakonuoupravnompostupku.SistemprostornogureenjauBosniiHercegovinitrebadasadravausklaeneplanovedrave, entiteta, regija, kantona, gradova i opina.Dravni nivo trebabiti nadlean zastratekiokvirprostornograzvojasistemprostornogureenja iprimjenuelemenataod nacionalnog interesa kao to su odreivanje glavnih saobraajnih koridora,naftovoda, plinovoda, elektrosnabdjevanja, luka, aerodroma, nacionalnih parkova,parkovaprirode,glavnihrijenihtokovaidrugihprostorasaspecijalnimnamjenama.Nanivou entiteta, kantona i regija, potrebno je izraditi planove prostornog ureenja odinteresa zamanja geografskapodruja i zajednicekao to suodreivanje entitetskih ikantonalnih saobraajnih koridora, infrastrukture, zatienih prirodnih podruja,urbanemree,turizmailirijenihtokova.Nalokalnomnivou,prostornoplaniranjemorada vodi rauna o potrebama pojedinih opina/gradova, tj. da odreuje namjenuprostora.Planiranje i ureenje prostora u Bosni i Hercegovini je definisano na entitetskimnivoima Federacije i Republike Srpske. Ove aktivnosti se u Federaciji BiH rukovodeZakonom o prostornom ureenju i koritenju zemljita FBiH Sl.n. FBiH 2/06, koji jeimao izmjene i dopune u 2007., 2008. i tri u 2010. godini, a u Republici SrpskojZakonomoureenjuprostoraigraenju,Sl.gl.br.55/10.ZarazlikuodRS,uFederacijiBiHpostojeiobaveznizakonioprostornomureenjunakantonalnomnivou.OpineuFederaciji BiHove kantonalne zakone provode uporedo sa opinskim odlukama oprostornom ureenju koje su usklaene sa zakonom na viem stupnju i preciznijeodreujunekapravilauvezisaopinskimzemljitem.

URepubliciSrpskoj,entitetskizakonseodnosinaoblastplaniranjaprostora,upravljanjeprostornimrazvojemodentitetskogdoopinskognivoa,kaoinaizgradnjuobjekatanateritoriji RS, bez obzira na vlasnitvo. U toku 2011. godine, usvojeni su Pravilnik osadraju, nainu izrade i donoenju dokumenata prostornog ureenja Sl.gl.RSbr.59/11 i Pravilnik o sadraju i kontroli tehnike dokumentacije sl.gl.RS br.8/11kojim su detaljnije opisane aktivnosti izrade prostornoplanske i tehnikedokumentacije.TosuosnovniregulatorniaktiuovojoblastikojivaenacijelojteritorijiRepublike Srpske. Osim njih, svaka opina donosi Odluku o graenju ili prostornomureenju u kojoj se preciziraju svi uslovi za gradjenje koji odraavaju specifinostteritorijeopine.OveodlukesemorajuusklaivatisaZakonomRepublikeSrpske.

7

UFederacijiBiHpostojiJedinstvenametodologijaoizradiplanovakojadefiniesadrajimetodologiju izrade planske dokumentacije Sl.list FBiH br. 63/04;50/07. Izmjena idopuna metodologije iz decembra 2010. godine koju je vodio GAP2 omoguavajupripremuzoningplana,novogifleksibilnijegnainaplaniranja.Republika Srpska je usvojila entitetski prostorni plan Plan prostornog ureenja RS2007. godine. U januaru 2012.,Ministarstvo prostornog ureenja Republike Srpske jezapoelo koordinaciju sa Ministarstvom lokalne samouprave radi modificiranja planakakobionvieuzimaouobzirpotrebeopina.Meutim,slinokaoiuFBiH,nedostatakdokumentacije o prostornom planiranju na opinskom nivou predstavlja ozbiljanproblem.

4.STANDARDIEVROPSKEUNIJEIPROSTORNAPOLITIKABOSNEIHERCEGOVINE

ObavezaBosnaiHercegovinaje,prijesvega,damorauskladitisvojuprostornupolitikusazakonskomregulativomEUkakobisteklauslovezalanstvo.BosnaiHercegovinasemorapridravatiprincipaprostornogplaniranjazaevropskikontinentkojisusadraniu ESDP European Commission's European Spatial Development Perspective1999 ivodeih principa CEMAT European Conference ofMinisters responsible for RegionalPlanning 2000, kao i ostalih direktiva Evropske Unije koje se tiu prostornogplaniranja.EvropskaUnija imanekolikoprogramakojinepokrivaju samogeografskopodrjeEUnego idu i preko njenih granica jer proirenje Evropske Unije postavlja noveorganizacione izazove a Bosna i Hercegovina bi trebalo da uestvuje u ovakvimprogramimaiinicijativama.

Svi faktori od znaaja za prostorni razvoj trebali bi potovati osnovne ciljeve i naelaprostornog razvoja EU ukorijenjenih u ujednaenom i odrivom razvoju kroz jaanjeprivredne i socijalne povezanosti, te prostorne povezanosti. Usklaivanje politikeprostornog razvoja Bosne i Hercegovine sa evropskim procesima zahtijeva novudravnu strategiju. Postojei okvir politike prostornogureenja trebapreusmjeriti i unjegovuprovedbuukljuitidonosioceodlukanasvimpostojeimnivoimauprave.

Sagledavanjem problematike prostornog planiranja u Bosni i Hercegovini uoava senekoliko sistemskih problema koji onemoguavaju pravilno odvijanje i provoenjeprostornogplaniranja iureenjanasvimnivoimaupraveuBosni iHercegovini.Meunajozbiljnije probleme spadaju oni vezani za pravna i finansijska ogranienja,organizaciju,standardizaciju,teraspoloivostljudskihresursa.

5.PLANSKA DOKUMENTACIJA STRATEKOG PLANIRANJA RAZVOJA SAOBRAAJA NALOKALNOMNIVOU

Studijska dokumentacija koja se direktno ili indirektno bavi pitanjima razvojasaobraajamoe biti razliitog nivoa, naziva i sadraja i to: Prostorni plan, Generalniurbanistikiplan,

Saobraajnastudijagrada,naselja,Studijapoboljanjasaobraaja,Transportnigeneralniplangrada,strategijaodrivograzvojasaobraajaislino.

8

ProstorniPlan iGeneralniurbanistikiplanGUPsuzakonskidefinisani. Saobraajnestudijegradailinaseljasuveomadetaljne inajeesusastavnidio iliprethodeizradiGUPa ili velikih infrastrukturnih projekata. Studija poboljanja saobraaja sa planomintervencija je oslonjena na odreena istraivanja, po obimu manja od saobraajnihstudija,alinudirjeenjauperioduod35godina.

Transportni generalni plan grada je osnov za dugoroni razvoj sistema. Veoma jedetaljan i slui kao osnov za vrednovanje rjeenja, ispitivanja varijantnih rjeenja,generisanje velikih i novih rjeenja i predstavljanajdetaljnijubazu za svadugorona isrednjoronaplaniranja.U odnosu na svu gore navedenu dokumentaciju, poloaj Strategije odrivog razvojasaobraaja, odnosno lokalnog sektorskog plana razvoja saobraaja, je krovni ihijerarhijski. Strategije odrivog razvoja saobraaja moraju biti polazni dokument.Strategije su zasnovane na principu utvrivanja neophodnih prioriteta i kroz Akcioniplanotvarajumogunostbrzogzapoinjanja izradeprojekata izoblastisaobraajakojiebrzodatipoetneefekte.

Primjer studijske dokumentacije iz domena saobraaja na lokalnom nivou obuhvatadokumentaoureenjuprostoraipreporuenadokumentaizoblastisaobraaja.

Prostornoureenje Preporuenastudijskadokumentacijaizoblastisaobraaja

Naziv NazivPriblinatrajnostugodinama

PPProstorniplanGUPGeneralniurbanistikiplan Saobraajnastudija TrajanjeGUPA

RPRegulacioniplanoviUPUrbanistikiprojekti

Studijailiprojekatpoboljanjasaobraajasaprijedlogommjera 3do57

AUPAktouslovimaureenjaprostora

Studijaorganizacijeilieksploatacijesistemaupravljanjasaobraajem 5do10

Transportnigeneralniplan 10do20Strategijaodrivograzvojasaobraaja do10

Primjer projektne dokumentacije iz oblasti saobraaja na lokalnom nivou obuhvataprojekteizoblastisaobraajaiorjentacionirokvanosti.

Nazivprojekta PriblinatrajnostugodinamaIdejniprojekatgraevinski,saobraajni,elektro do1,5

Glavniizvoakiprojekatgraevinski,saobraajni,elektro do1

ProjekatizvedenogstanjailiArhivskiprojekat pozavretkugradnjeAnalizauticaja prijeizvoenja

9

6.STRATEGIJARAZVOJASAOBRAAJA

Strategija lokalnog odrivog razvoja je opti strateki plan grada/opine koji definiesmjerniceikljuneaktivnostizabuduirazvojgrada/opine.Onamorabitidefinisanauskladusnacionalnimiregionalnimplanovimaistrategijama.Osnovniprincipimetodologijeprimijenjeniuprocesuizradeplanova:

- Jedinicalokalnesamoupravevodiiupravljaprocesom- Pristupjeparticipativanuzirokoueesvihzainteresovanihstrana- Procesjeorganizovanupetfazakojeseponavljajuudesetogodinjimciklusima

1. Pripremnafaza2. Analizasektor3. Stratekiokvir4. Akcioniplan5. Pripremaimplementacije

Dokument koji predstavlja Lokalnu strategiju razvoja saobraaja lokalne samouprave,moe biti organizovan na razliite naine. U nastavku dat je primjer poglavljadokumenta.

1. Uvod2. Opeinformacijeogradu/opini3. Analiza stanja saobraaja 1. Osnovna ulina mrea i raskrsnice; 2. Postojei

reim saobraaja i stanje signalizacije; 3. Upravljanje saobraajnim tokovimaputemsvjetlosnihsignala;4JavnimasovniprevozputnikaJMPP;5.Parkiranje;6.Biciklistikisaobraaj;7.Pjeakisaobraaj;8.Zatitadjeceuzonamakola;9.Bezbjednost saobraaja; 10. Zakonska regulativa; 11. Saobraajni tokovi namrei;12.Finansiranje;13.SWOTanaliza

4. Stratekiokvir5. Akcioniplan6. Monitoringievaluacija.

Osnovnikoraciusprovoenjuanalizestanjasu:- Definisanjevremenskogobuhvataiprostorakojiserazmatra- Upoznavanjeipregledpostojeedokumentacije.

Naosnovuizvreneanalizedajeseocjenapostojeegstanjaito:- uodnosunauspostavljeneindikatore- uodnosunautvreneinjeniceproizaleizanalize.

Ocjena se daje kao opta ocjena stanja posmatranog podruja i ocjena postojeihkritinihdijelovamreeilidijelovakojiepostatikritiniuposmatranomperiodu.

Indikatorizaanalizuipraenjestanjasu:- Efikasnostsaobraaja- Bezbjednostusaobraaju- Ekonominost- Pristupanost- Udobnostkomfor- Zatitaivotnesredine.

Do odreenih indikatora je mogue doi samo istraivanjem miljenja korisnikaodnosnostavovagraanatejepotrebnosprovestiodgovarajuuanketu.

10

7.MJEREPOBOLJANJAPROSTORNOGUREENJAUBOSNIIHERCEGOVINI

VjerujemodasuuciljupoboljanjaprostornogureenjauBosniiHercegovinipotrebneslijedeemjere:

1. Stvarati i jaati kapacitete i institucije prostornog planiranja i ureivanja nadravnomnivou,

2. Po potrebi dopunjavati zakonsku regulativu radi obezbjeivanja redovnije iblagovremenijepripremeprostornoplanskedokumentacijenasvimnivoima,

3. Pojednostaviti kriterije za urbanistike institute koji neopravdano ograniavajuraspoloivostorganizacijakvalifikovanihzaizraduiauriranjeprostornoplanskedokumentacije,

4. Uvoditi mjere profesionalnog licenciranja u cilju poboljanja kvaliteta izradeprostornihiurbanistikihplanova,

5. Kroz pravilnike i zakonsku regulativu ustanoviti ili bolje definisati postojeestandardeza:

- provoenjezoningplaniranja,- mjerekojepodravajuevropskanaelaprostornograzvoja,- uspostavuprostornihbazapodataka,- razmjenuidistribucijuprostornihpodataka,- reorganizacijunainaradaslubiiinstitucijazaduenihzaprostornoureenjena

svimnivoima,6. Jaatiinstitucionalnekapacitetekrozpodrkuuvoenjaprostornihinformacionih

sistema i digitalizacije prostorno planskih podataka za praenje koritenjaprostora,odnosnoprovoenjeplanovaprostornogureenja,

7. Uvoditimehanizmekontroleprovoenjapostavljenihciljevaprostornograzvoja.

Iakoovemjerenetretirajusveaktuelneproblemeizoblastiprostornogureenja,onesesvakakoodnosenaprioritetnapitanjazaplaniranjesaobraajnogsistemana lokalnomnivouuBosneiHercegovine.

8.ZAKLJUCIIPREPORUKE

IzizloenogmoesezakljuitidaplaniranjesaobraajnogsistemauBosniiHercegovininijenazadovoljavajuemnivouidatrebautokraemrokupoduzetimjereisprovestiaktivnostikojeeplaniranjesaobraajastratekitretiratiinalokalnomnivou.

Izanalize stanjauBosni iHercegovini, iskustavazemaljauokruenju iEU,nameesepotreba definisanja postupka stratekog planiranja razvoja saobraaja na lokalnomnivou, a kojeg e se pridravatai jedinice lokalne samouprave koje namjeravaju daunaprijede planiranje razvoja saobraaja na njihovim teritorijama, kao i regionalneinstitucije i agencije, nacionalne institucije i organi i meunarodne organizacije idonatorskiprogramiaktivniuoblastisaobraaja,transportaikomunikacija.

Strateki dokumenti vezani zaplaniranje razvoja saobraajanameunarodnomnivouistiu potrebu da se prvenstveno smanji potreba stanovnika za kretanjem kroz boljeplaniranjeprostornograzvoja.Integracija s politikom prostornog planiranja i razvoja privrede znai da se ciljeviusklade na praktinoj osnovi, tako da se privreda i prostorni razvoj usmjere da nestvarajudodatnupotrebuzakretanjem.

11

Investicije u razvoj saobraajamoraju se poklapati s investicijamau razvoj privrede isvegapotrebnogzanormalnofunkcionisanjestanovnitva.Politike koje se odnose na lokalni razvoj trebalo bi pripremati u skladu s principimaodrivograzvoja.Participativna priroda izrade stratekih dokumenta obezbeuje panel za razmjenumiljenjaiinformacijapotrebnihzaizradusvihstratekihdokumenata.

LITERATURA1. Mehanovi,M.:Planiranjeponudeuslugaugradskomprometuputnika,Fakultet

zasaobraajikomunikacijeSarajevo,2011.g.2. Guiding Principles for Sustainable Spatial Development of the European

Continent,12thSessionoftheEuropeanConferenceofMinistersresponsibleforRegionalPlanningCEMAT,September2000,Hanover

3. GAP1i2GovernanceAccountabilityProjectProjekatupravneodgovornostiuBosni i Hercegovini BiH projekt pod zajednikim pokroviteljstvomUSAIDa iSIDAe

4. PolitikauoblastiprostornogplaniranjaBiH,GAP5. Zakonom o prostornom ureenju i koritenju zemljita FBiH Sl.n. FBiH 2/06,

izmjeneidopuneu2007.,2008.itriu2010.godini6. ZakonoureenjuprostoraigraenjuRS,Sl.gl.br.55/10.

UDRUENJE INENJERA SAOBRAAJA I KOMUNIKACIJA

U BOSNI I HERCEGOVINI

UISKuBiHUISKuBiH

Naslovna strana zbornika.pdfPage 1