3.Привреда и друштво у средњовековној Србији

24
ПРИВРЕДА, ДРУШТВО И КУЛТУРА У СРЕДЊОВЕКОВНОЈ СРБИЈИ

description

3.Привреда и друштво у средњовековној Србији

Transcript of 3.Привреда и друштво у средњовековној Србији

Page 2: 3.Привреда и друштво  у средњовековној Србији

Привредни развитак Србије (12 – 15.век)

• Пољопривреда • Земљорадња

• Земљорадња је у Србији била главно занимање.

• Поред старих ратарских и повратарских култура хељде и проса, узгајане су и нове – пшеница, јечам, овас и раж, махунасте биљке (боб, сочиво, грашак) и

поврће (зеље, купус, лук, ротква, репа, тиква и бостан)

Page 3: 3.Привреда и друштво  у средњовековној Србији

• Сточарство Свако домаћинство је гајило стоку за сопствене потребе, а један слој сточара (Власи и Арбанаси) бавио се сточарством као главним занимањем.

• Сточари су производили сир, суво месо, кожу и грубе вунене тканине

Page 4: 3.Привреда и друштво  у средњовековној Србији

Рударство• Развоју укупне привреде допринели су

немачки рударски стручњаци Саси.

• Они су обнављали некадашње римске руднике и отварали нове:

• Брсково (код Мојковца на Тари), • Рудник, • Трепча, • Јањево,• Ново Брдо• Домаћи рудари, које су обучили Саси,

отворили су двадесетак рудника, већином сребра, олова и злата

Рудник Трепча

Page 5: 3.Привреда и друштво  у средњовековној Србији

Стари Рас је средњовековни комплекс споменика који се налази на месту на коме су се спајали путеви са запада и југа и водили даље ка истоку.

Током једног миленијума ту су се смењивале разне војске, државе, а значај града је временом растао и опадао.

Стари Рас

Page 8: 3.Привреда и друштво  у средњовековној Србији

Капије су биле улаз у утврдђење и њен најслабији део који често трпео најћешће ударе освајача.

Главна градска капија је била симбол града и чест је мотив на грбовима средњевековних утврђених насеља

Page 9: 3.Привреда и друштво  у средњовековној Србији

Ново Брдо је тврђава у Србији која се налази 20km источно од Приштине односно 30km—35km северно од Гњилана код истоименог насеља. Тврђава је подигнута почетком XIV века са циљем заштите богатог рудног подручија у коме се експлатисало гвожђе, олово, сребро и злато и које од средине XIV века(од 1349. године кује сопствени сребрни новац) постаје најзначајнији рудник у Србији.

Ново Брдо

Page 10: 3.Привреда и друштво  у средњовековној Србији

Смедеревска тврђава

Page 11: 3.Привреда и друштво  у средњовековној Србији

Градови

• Већина градова у Србији потиче из римског периода : Рас, Липљан,Призрен, Ниш, Скопље, Београд,Браничево.• Важну илогу имали су приморски градови:• Котор, Будва, Бар, Улцињ, Скадар.• Најважнији тргови соли били су :• Дријева на Неретви и • Св.Срђ на Бојани.• Рударски градови :• Трепча, • Брсково ,• Рудник и Ново Брдо.

• Ново Брдо (почетком 15.век имало је око 40 000 становнока)

Page 12: 3.Привреда и друштво  у средњовековној Србији

Трговина• Од средине 13. века развијају се занатство и трговина као

посебне професије• Главни извозни производи из Србије били су руде, метали,

сточарски производи(сир, суво месо, кожа,крзно) и восак.• Роба се транспортовала караванима.• Из примарских градова су се увозили луксузни производи и со

неопходна за људе и стоку• У градовима се развијау: ткачки, кројачки, обућарски, ковачки , златарски и други занати.

Page 13: 3.Привреда и друштво  у средњовековној Србији

Финансије владара• Финансије владара ковање

новца, рударство, тржне таксе и царине владарима су доносиле знатне приходе.

• Владару је плаћен рударски порез звани урбура у износу од 8 – 10 % руде и десетина вредности добијеног производа.

• Раст прихода владара у време краља Милутина.

Новац • До 13. века у српским земљама

је био у оптицају страни новац али како он није задовољавао потребе привреде, кован је домаћи.

• Најстарији сачувани новац је краља Радослава, кован од бакра

• Краљ Урош I је ковао сребрни новац (динар или грош) по угледу на венецијански.

Page 14: 3.Привреда и друштво  у средњовековној Србији

Крстасти динар краља Милутина (1282–1321)

За време краљевског периода српске средњовековне државе, владари, почев од краља Стефана Радослава, започињу ковање новца, који се израђује од сребра из домаћих рудника. Новац, чији је назив динар, представљао је једно од најбитнијих обележја самосталности српске државе у средњем веку. На новцу краљевског периода честа је представа владара и св. Стефана, о чему сведоче и крстасти динари краља Стефана Уроша II (Милутина).

Page 15: 3.Привреда и друштво  у средњовековној Србији
Page 16: 3.Привреда и друштво  у средњовековној Србији

ДруштвоДруштво ии државадржава

Сељак иде у рат. Одећа и наоружање у XIV веку.

Изглед Влаха - сточара, према описима путописаца и живописа из тог времена.

Ниска од стаклене пасте пронађена на гробљу Матичане код Приштине. Датира из X-XI века.

Девојка са црвеном капом, према опису путописаца из XIV и XV века.

Page 17: 3.Привреда и друштво  у средњовековној Србији

Друштво

• ВЛАСТЕЛА – владајућа класа

• Владајући друштвени слој у Србији у почетку се састајао од војника и властеле.

• Настале су разлике међу властелом, која се поделила на велможе и властеличиће.• Основна дужност властеле било је ратовање (војна служба)

• Они који су се у рату истицали стицали су имања и највиша звања у војсци-војвода и велики војвода.

• Владари су заслуженим појединцима давали на доживотно коришћење који су се као и у Византији називали пронија

• Од проније су се разликовале баштина - породицно имање које власнику нико, па ни владар није могао одузети.

• Посебну врсту поседа чинила су црквена имања од којих је издржавано бројно свештенство

• Свештенички позив постао је престижно занимање и свештенство је престављало одвојени слој

Page 18: 3.Привреда и друштво  у средњовековној Србији

С ебризависно

становништво

• Међу Себрима најбројнији су били сељаци-земљорадници меропси, а следили су мајстори ( занатлије)

• и отроци.• Меропси су велможама морали да ,,работају’’ два дана у седмици ( сетва,

косидба,жетва)• Део обавеза плаћали су у натури (жито и стока)

• Мајстори ( занатлије ) су обрађивали манастирска имања, израдивали алатке, радили као послуга.

• Отроци су имали обавезе сличне меропсима.

• Поред себарског становништва у Србији су живели Власи, Дубровчани, Саси....Власи потомци староседелаца искључиво се бавили сточарством и транспортом робе., живели у планинским пределима и држави плаћали такозвани десетак.

• Дубровчани ( трговци) - данас у Јањеву живе потомци Дубровчана • Саси - посебна права и аутономију у рударским насељима и општинама • ( Њиховом заједницом управљао је кнез и12.грађана (пургара)

Page 19: 3.Привреда и друштво  у средњовековној Србији

Себри

Изглед средњовековног српског села из XIV века.

Манастир Дечани, црква Вазнесења Господњег - око 1345. године. Детаљ орања из циклуса "Стварање света". Сељак на фрески насликан је према античком узору, а не у тадашњој средњовековној одећи.

Page 20: 3.Привреда и друштво  у средњовековној Србији

ДржаваДржава

Page 21: 3.Привреда и друштво  у средњовековној Србији

Двор

• Двор у српским средњовековним земљама је означавао пребивалиште владара или другог достојанственика али и место одакле је вршена власт.

• Речју двор првобитно је означавана кућа уопште да би се тек касније њего значење ограничило на раскошна боравишта владара и властеле.

• Први српски владари ( Немањићи ) имали су скромне дворове

• Раскошан двор имао је краљ Милутин (византијски утицај )

• Установио краљевску канцеларију која је издавала повеље и хрисовуље црквама.

• (Модеран средњоевропски двор)

Page 22: 3.Привреда и друштво  у средњовековној Србији

Смедеревска тврђава, поглед из ваздуха; На слици је приказан Мали град где се налазио двор деспота Ђурђа Бранковића. Двор у Смедеревском граду припада типу урбаних резиденција карактеристичних за последњи период средњовековне српске државе.

Page 23: 3.Привреда и друштво  у средњовековној Србији

Државни сабор• Моћ владаоца је ограничавао државни сабор представничко тело у

коме су били заступљени племство и свештенство.• Одлучивао је о најважнијим питањима:

1. крунисање владара,

2. доношење закона,

3. објаву рата,

4. закључивање мира.

Page 24: 3.Привреда и друштво  у средњовековној Србији

Право• Обичајно право задржало се до краја 13.века.• У селима и жупама властела сама решавала спорове.• Градови имали пуну аутономију• Од времена цара Душана владаре заступају чиновници кефалије (главари)

са широким овлашћењима али и са великом одговорношћу.• Српска црква прва уводи писана правила• ( преводи византијског права )

• Врхунац српског законодавства у средњем веку представља

Законик цара Стефана Душана.