ZAJEDNIKA DOBRA MEUNARODNI STATUS

Kome pripadaju prirodna bogatstva planete Zemlje itavom oveanstvu, dravama u kojima se nalaze ili pojedincima?

U uslovima vaeeg meunarodnog poretka, drave su se izborile za nacionalno vlasnitvo i suverenitet nad prirodnim resursima koji se nalaze na njihovoj teritoriji, ili za individualno vlasnitvo u okviru nacionalnog sistema imovinskog prava.

Zato bi Amerikanci i Kanaani posedovali plodno poljoprivredno zemljite Great Plains? Pitanja razmetaja vlasnikih prava irom Zemlje:Zbog ega bi relativno mali broj Arapa posedovao veinu svetskih rezervi nafte? Zato bi Junoafrikanci posedovali veinu svetskih nalazita zlata i dijamanata?

Po nekim miljenjima, ovi prirodni resursi treba da budu dostupni celom oveanstvu i ravnomerno rasporeeni na osnovu kolektivne odluke.M e u t i m . . .

Konvencija o klimatskim promenama (Framework Convention on Climate Change, Rio de Janeiro, Brazil), 1992. godine.U preambuli Konvencije se kae da Drave imaju suvereno pravo da eksploatiu sopstvene resurse u skladu sa sopstvenom razvojnom politikom, i odgovornost da obezbede da aktivnosti unutar njihove jurisdikcije ili kontrole ne izazovu tetu po ivotnu sredinu ostalih drava ili podruja izvan granica nacionalne jurisdikcije.

Iako se veina biljnih i ivotinjskih vrsta nalazi u pojedinim dravama i stoga predstavlja nacionalne prirodne resurse, mnogi naunici smatraju da genetski materijal treba posmatrati kao zajedniko naslee oveanstva koje moramo posebno da zatitimo, jer ono predstavlja osnovu za dalju evoluciju. 1992. godine potpisana Konvencija o biolokom diverzitetu (Convention on Biological Diversity) - velike razlike izmeu zainteresovanih strana.

Zajednika dobra oveanstva - koncept se prostire izvan nacionalnog suvereniteta nad prirodnim resursima.Obuhvataju: Antarktik Svemir i atmosferu Okeansko dno Otvorena mora i ivi svet u njima

ANTARKTIK

Antarktik se jo uvek ne nalazi na visokom stepenu eksploatacije prirodnih resursa, zbog negostoljubivog i surovog okruenja i zbog kompleksnog politikog reima koji njime upravlja - Antarktika Konsultativna Grupa

1957./58. godine, 12 zemalja je uestvovalo u naunim istraivanjima na Antarktiku, 7 su tvrdile da imaju teritorijalna prava (Argentina, Australija, ile, Francuska, Novi Zeland, Norveka i Velika Britanija), a 5 drava nisu traile teritorijalna prava, niti su priznavale teritorijalna prava drugih drava (Belgija, Japan, Junoafrika Republika, SAD i Sovjetski Savez). 1959. godine je ovih 12 zemalja potpisalo sporazum o naunoj saradnji, koji je podrazumevao prostor juno od 60 geografske irine. Prema ovom sporazumu, podruje Antarktika je predvieno da se koristi samo u mirnodopske svrhe. 1961. godine je jo 30 zemalja pristupilo ovom sporazumu.

60-ih godina su IVI RESURSI Antarktika bili u prvom planu. 1964. godine je usvojen Paket mera za konzervaciju antarktike flore i faune.

1972. godine je odrana Konvencija o konzervaciji antarktikih foka.Ovo pitanje je razmatrano u irem kontekstu, zbog toga to su foke migratorna vrsta i ne predstavljaju resurs samo Antarktika.

Foke se ubijaju zbog genitalija, koje se u nekim azijskim zemljama smatraju afrodizijakom, kao i zbog omega-3 masnih kiselina, a mladunci se ubijaju zbog krzna.DA LI JE OVO ZAISTA NEOPHODNO? Da li je opravdano da pojedine zemlje, pod platom nacionalnog suvereniteta nad sopstvenim resursima unitavaju zajedniko dobro itavog oveanstva?!

NEIVI RESURSI Antarktika, naroito nafta i gas, bili su u centru panje 80-ih godina XX veka.1988. godine je konsenzusom usvojena Konvencija o regulisanju aktivnosti oko antarktikih rudnih resursa (skraeno CRAMRA). Prospekcija terena Istraivanje RazvojM e u t i m...

Konsultativna Grupa je 1991. godine ipak postigla kompromis i zabranila korienje rudnih nalazita na Antarktiku u narednih 50 godina, kao i posle tog perioda, ukoliko najmanje zemalja - lanica Konsultativne Grupe ne bude glasalo suprotno. Ove ideje su ugraene u Protokol o zatiti ivotne sredine, koji je 1994. godine ratifikovalo 10 od 25 lanica Konsultativne Grupe.

ATS (Antarctic Treaty Secretariat) Sekretarijat antarktikog sporazuma (potpisan 1959. u Vaingtonu) osnovan 2004.

Meunarodni tim naunika - estonedeljno istraivanje na temu promena leda u okeanu ovog regiona usled klimatskih promena uz pomo specijalnih radara merili su debljinu leda i ispitivali ivi svet ispod povrine leda

Ovaj region sve vie je pod uticajem oveka nauka i turizam dovode sve vie posetilaca; Vie od 20.000 ljudi godinje poseti Antarktik.Prekomeran izlov, destrukcija stanitaProgrami zatite ivotne sredine Antarktika

Obezbeena sredstva za projekte za marinske sisare: Savremene tehnologije praenja dugonga, ispitivanje kretanja i stanitaProcena brojnosti i trenda populacija australijskih fokaAustralijski grbavi kit, procena statusa populacije i uticaja bukeRazvoj metoda za monitoring populacija morskog lava

Mada postoji sporazum da nema nacionalnog vlasnitva nad ovim regionom, od kako prirodni resursi postaju deficitarni, Antarktik je potencijalni izvor nafte i gasa

Antarctic Marine Living Resources Meeting - korak napred u zatiti ivotne sredine ove marinske oblasti dogovor o novim merama vezanim za tehnike ribolova, kao i ograniavanje sve zastupljenijeg izlova raia kojima se hrane pingvini, kitovi i foke

SVEMIR

Svemir - upotreba geostacionarnih i drugih orbita za telekomunikacije, meteorologiju, nadzor nad Zemljinim resursima ili prenos solarne energije do Zemlje Oktobra 1957. godine ruski vetaki satelit Sputnjik je postavljen u orbiti iznad Zemlje, to je u velikoj meri pokrenulo meunarodnu zajednicu.

Ujedinjene Nacije su 1967. usvojile Sporazum kojim se reguliu aktivnosti drava u korienju svemira, ukljuujui Mesec i druga nebeska tela.

Ovaj sporazum je potpisala 71 drava-lanica UN, ali ne i dve jedine drave koje su tada posedovale razvijenu svemirsku tehnologiju: SAD i Sovjetski Savez.

Ove dve zemlje su tek 1988. potpisale Bilateralni sporazum o saradnji u korienju svemira u mirnodopske svrhe.

70-ih godina prolog veka je izvestan broj zemalja u razvoju izrazio zabrinutost da su odreeni svemirski resursi ipak ogranieni, i da e razvijene zemlje prisvojiti postojee resurse po principu ko pre devojci.... Ove zemlje su naroito bile zabrinute zbog budueg ogranienog pristupa geostacionarnim orbitama i podele radio spektra (tj. frekvencija).

Geostacionarna orbita se nalazi na visini od oko 36000 km iznad ekvatora - znatno izvan nacionalnog vazdunog prostora. Uprkos opte prihvaenim normama za definisanje svemirskog prostora, 8 ekvatorijalnih Zemalja (od 11) je u Bogoti 1976. donelo Deklaraciju kojom je geostacionarna orbita proglaena delom njihove dravne teritorije, a da sateliti iznad njihove teritorije moraju da trae odgovarajue dozvole. (Meutim, u praksi je ovo u najveoj meri ignorisano.)

Nakon neuspelih pokuaja da se doe do zadovoljavajueg dogovora sa Kolumbijom, SAD su lansirale satelit iznad ove zemlje, uprkos snanim protivljenjima.

Slini problemi u meunarodnim pregovorima o dodeljivanju frekvencija radio spektra. Neophodna je meunarodna koordinacija u korienju radio frekvencija, kako bi se standardizovali signali i izbegle meusobne interferencije.Zemlje u razvojuRazvijene zemlje

1984.godine stupio je na snagu Meunarodni sporazum o Mesecu kojim je zabranjeno da postoji ljudski privatni posedi na nebeskim telima, ali nije ratifikovan ni od jedne drave koje imaju ili planiraju svemirski program

Na osnovu toga danas postoji prodaja parcela na Mesecu putem interneta (4000 m kvadratnih za 30 $)

Aktivisti SAD tvrde da bi SAD trebale da priznaju pravo na zemljine posede na drugim telima, to bi bilo znaajno za razvoj vanzemaljskih resursa i osnivanje ljudsih naselja u svemiru, meutim SAD su potpisnice sporazuma koji zabranjuje stvaranje kolonija na nebeskim telima. Mnogi tvrde da se njime zabranjuje kolonizacija dravama ali ne i privatnim korporacijama

NASA je lansirala 2011.godine mobilnog robota Curiosity iji je zadatak istraivanje postojanja ivota na Marsu Robot poseduje lasere koji e ispitati objekte iz daljine, sadri i hemijske instrumente, senzor za ispitivanje okruenja kao i za analiziranje sastava tla

OKEANSKO DNO

Okeansko dnoRanijih decenija se o okeanskom dnu mislilo kao o neopisivom bogatstvu rudnih/mineralnih resursa.

Tehnologija za ekspolataciju iz okeanskih naftnih buotina je razvijena i ve dui niz godina se primenjuje.Na pojedinim mestima na okeanskom dnu javljaju se tzv. noduli koji predstavljaju potencijalne izvore metala kao to su bakar, kobalt i mangan.

Generalna Skuptina UN je 1970. donela rezoluciju kojom se okeansko dno stavlja van nacionalne jurisdikcije bilo koje drave i proglaava se zajednikim nasleem oveanstva. Adekvatna tehnologija za omoguavanje istraivanja i eksploatacije okeanskog dna-skoncentrisana u svega nekoliko tehnoloki visoko razvijenih drutava, ime se koncept zajednikog dobra stavlja u pitanje.

Grupa 77 zemalja u razvoju - predloila da se eksploatacija okeanskog dna vri pod nadzorom meunarodne organizacije (International Seabed Authority), koja bi bila pod njihovom kontrolom. Eksploatacija bi se obavljala za potrebe svih zemalja, a tehnologiju i finansijska sredstva bi obezbedile razvijene zemlje.Kompromis UN - paralelni sistemM e u t i m . . .

Danas kada se ovladalo tehnologijama za eksploataciju, ini se da neopisivo bogatstvo mineralnih resursa okeanskog dna ipak nije toliko veliko, koliko se mislilo 70-ih godina prolog veka.Geolozi mora sve ee ukazuju da su rezerve metala relativno skromne i da e, dugorono posmatrano, prihodi od njihove ekspolatacije biti gotovo beznaajni i nedovoljni da obezbede finansijsku potporu za dalji razvoj industrije na dubokom okeanskom dnu.

IVI SVET MORA I OKEANA

Osnovni resurs iz mora i okena koji su ljudi tokom decenija najvie ekspolatisali je RIBA. U periodu od 1950-70. ukupni svetski ulov ribe je rastao 12% na godinjem nivou. Od 1970. godine ukupni ulov ribe u svetu opada ili je ostao na istom nivou. U meuvremenu je ljudska populacija nastavila da raste, a samim tim je rasla i potreba za dodatnim izvorima hrane.

Riblje populacije van granica nacionalnih jurisdikcija se smatraju zajednikim resursom i otvorene su za eksploataciju od strane bilo koje zemlje koja poseduje potrebnu tehnologiju.

Preterani izlov ribe u srednjem Pacifiku od strane Japanaca je izazvao burnu reakciju meu konzervacionistima iz drugih zemalja, itave vlade ulau otre proteste, ali sve do danas ne postoji sveobuhvatni meunarodni zakon koji bi titio iva bia mora i okeana.

injenica da ivi resursi okeana i mora sve vie osiromauju je pokrenula meunarodne inicijative sa ciljem da se resursi sauvaju za budunost. Poslednjih godina, koncept maksimalnog izlova ribe je zamenjen konceptom odrivog izlova. M e u t i m . . .

Sudbina KITOVA na najbolji nain odraava potrebu za zatitom prirodnih resursa okeana, ali u isto vreme ukazuje i na kratkovidost mnogih zemalja po ovom pitanju.

Kitovi su u prolosti ubijani zbog ulja koje se koristilo u lampama za osvetljenje. Ve 20-ih godina XX veka je uoeno smanjenje broja kitova u svetskim okeanima, kao posledica intenzivnog lova.Meunarodna komisija za izlov kitova (International Whaling Commission, IWC) je osnovana 40-ih godina sa ciljem nadgledanja i ograniavanja izlova kitova. SAD su 1972. donele Akt o zatiti morskih sisara, a zatim su u IWC pokrenule izglasavanje meunarodnog moratorijuma na ulov svih vrsta kitova.

Moratorijum je stupio na snagu 1986. godine, uz protivljenje etiri zemlje Japana, Norveke, Perua i Sovjetskog saveza (Peru je kasnije povukao svoj prigovor).M e u t i m . . .MORATORIJUM JE I DANAS NA SNAZI.

MINKE KIT (Balaenoptera acutorostrata) je srodnik plavog kita, ali znatno manji. Dostie duinu od najvie 8-9 metara. Procenjuje se da ima oko 800.000 minke kitova u svetskim okeanima. Ovoj vrsti ranije nije pretila nikakva opasnost, jer su ribolovci uglavnom lovili velike kitove.Danas je minke na meti japanskih i norvekih ribolovaca, pre svega, zbog svoje velike brojnosti.

...veina zemalja lanica IWC nije podrala predlog Japana, i inilo se da se na meunarodnoj sceni ipak potuju odreene regulative i odredbe. ...samo 25 dana kasnije, japanska vlada je poslala 6 brodova-kitolovaca u Severni Pacifik da sprovedu nauno istraivanje minke kitova, to je znailo ovo . . .

BRUTALNO UBIJANJE

Te godine su Japanci ubili 6514 minke kitova, ne obazirui se na proteste meunarodne zajednice.

Potrebno je da se zakoni zaista sprovode, u suprotnom od njih nema nikakve koristi. Danas je mogue samo vriti kontrolu izvoza, a to je u nadlenosti Konvencije za meunarodnu trgovinu ugroenim vrstama (Convention for International Trade in Endangered Species, CITES).Glavni konzumenti kitovog mesa su upravo Japanci, koji pored domaeg ulova, pokuavaju da jo dodatno na ilegalne naine uvezu ovo meso.

U 2007. godini IWC su se pridruile sledee zemlje: Urugvaj, Gvinea Bisao, Laos, Grka, Ekvador, Kipar, Hrvatska i Slovenija2009.g. - Gana, Dominikanska Republika, Bugarska2011.g. KolumbijaDanas 89 zemalja!!!

Od kada je moratorijum na snazi, IWC izdaje brojne dozvole za izlov kitova u naune svrhe2003. 2010. dozvole se izdaju Japanu i Islandu1995. 2002. samo Japanu1986. 1994. Japanu, Islandu i Norvekoj

Saradnja IWC (International Whaling Commission) i CITES (Convention for International Trade in Endangered Species) nova stavka u rezolucijiCITES prepoznaje IWC kao meunarodno kompetentnu organizaciju za konzervaciju i menadment populacija kitova i kao znaajan izvor informacija neophodnih za adekvatnu kontrolu internacionalne trgovine mesom i drugim proizvodima

Sudbina nekih vrsta DELFINA takoe zaokuplja panju meunarodne javnosti. Naroito u Istonom Pacifiku, neke vrste tune se esto nalaze u grupi sa velikim brojem delfina. Posledica veliki broj delfina nastrada u mreama koje ribolovci koriste za izlov tune.

Posebno ogorenje irom sveta, meu konzervacionistima i predstavnicima brojnih humanitarnih organizacija, izazivaju POKOLJI DELFINA koje sprovode japanski ribari.

Dosadanja iskustva su pokazala da su zajedniki resursi oveanstva podloni brzoj i destruktivnoj eksploataciji, ukoliko ne postoje odreene restriktivne mere.

Svest o moguim posledicama takvog neracionalnog eksploatisanja resursa je dovela do stvaranja meunarodnih institucija, sa ciljem da se sprei ili ispravi takvo ponaanje.

Ipak, uspeh je esto vrlo neizvestan, zbog nespremnosti pojedinih zemalja da se odreknu neposrednog i trenutnog blagostanja, u korist dugoronog boljitka itavog oveanstva.