26. ŠTEDNJA, INVESTICIJE I FINANSIJSKI SISTEM

26 ŠTEDNJA,

INVESTICIJE I FINANSIJSKI

SISTEM Copyright © 2006 Thomson Learning

Finansijski sistem

•  Finansijski sistem se sastoji od grupe institucija

u privredi koje pomažu da štednja jedne osobe odgovara investiciji neke druge osobe.

•  Finansijski sistem usmerava retke privredne

resurse od štediša ka zajmotražiocima.

FINANSIJSKE INSTITUCIJE

•  Finansijski sistem čine finansijske institucije

koje koordiniraju aktivnosti štediša i zajmotražilaca.

•  Finansijske institucije mogu da se grupišu u dve

kategorije: finansijska tržišta i finansijski posrednici.


•  Finansijska tržišta • Tržište akcija • Tržište obveznica

•  Finansijski posrednici • Banke • Investicioni fondovi


•  Finansijska tržišta su institucije preko kojih

štediše direktno nude sredstva osobama koje traže zajam.

•  Finansijski posrednici su finansijske institucije

preko kojih štediše indirektno nude sredstva onima koji traže zajam.

Finansijska tržišta

•  Tržište obveznica • Obveznica je potvrda o zaduženosti u kojoj su

navedene obaveze zajmoprimca prema imaocu obveznice (finansiranje dugom).

• Karakteristike obveznice: •  Rok: vremenski period nakon kojeg obveznica dospeva.

•  Kreditni rizik: verovatnoća da zajmoprimac neće uspeti da

isplati deo kamate ili glavnicu duga.

•  Poreski tretman: način na koji poreski zakoni tretiraju

kamatu ostvarenu od te obveznice. •  Primer: obveznice lokalnih organa izuzete su od saveznih poreza u SAD



•  Tržište akcija • Akcija predstavlja pravo na određeno učešće u

vlasništvu nekog preduzeća, a time i pravo na profit koji to preduzeće ostvari.

• Prodaja akcija radi prikupljanja dodatnog novca

zove se finansiranje akcionarskim kapitalom ili dokapitalizacija.

•  U poređenju sa obveznicama, akcije znače veći rizik, ali i

potencijalno veći prinos.

• Akcijama se trguje na organizovanim tržištima koja

se nazivaju berze Copyright © 2006 Thomson Learning


•  Tržište akcija •  Većina dnevnih novina objavljuje tabele akcija koje sadrže

sledeće informacije: •  Cena akcije •  Obim trgovanja (broj akcija prodatih prethodnog dana) •  Dividenda (deo profita isplaćen akcionarima) •  Odnos cene i prihoda po akciji (P/E≈15)

Finansijski posrednici

•  Finansijski posrednici su finansijske institucije

preko kojih štediše mogu indirektno da nude sredstva onima koji traže zajam.


•  Banke • primaju depozite od onih koji žele da štede, a te

depozite koriste za odobravanje kredita onima koji žele da dobiju zajam.

• plaćaju deponentima kamatu na njihove depozite, a

zajmoprimcima naplaćuju nešto višu kamatu na odobrene zajmove.


•  Banke • Banke pomažu da se kreira sredstvo razmene tako

što omogućavaju ljudima da napišu čekove koji se realizuju isplatom sa njihovih depozita.

•  Sredstvo razmene je takav predmet koji ljudi mogu lako da

koriste u transakcijama (ranije pomenuti kreditni novac).

• To olakšava kupovinu dobara i usluga.


•  Investicioni fondovi • Investicioni fond je institucija koja prodaje akcije

širokoj javnosti i koristi tako dobijen novac da kupi portfelj (jedan skup) raznih vrsta akcija, obveznica, ili i jednih i drugih.

•  Omogućava ljudima koji poseduju malu sumu novca da na

jednostavan način diversifikuju svoja ulaganja.

•  Pomoć u upravljanju investicijama (?)


•  Ostale finansijske instuticije • Kreditno-štedne zadruge (i štedionice) • Penzioni fondovi

• Osiguravajuće kompanije • Lokalni zelenaši (!)

ŠTEDNJA I INVESTICIJE U RAČUNIMA NACIONALNOG DOHOTKA

•  Videli smo kako finansijski sistem i njegove

institucije koordiniraju štednju i investicije

•  Znamo da su štednja i investicije važne determinante dugoročnog rasta BDP-a i životnog standarda

•  Sada možemo da sagledamo štednju i investicije na nivou cele privrede uz pomoć tzv.

makroekonomskih računa


ŠTEDNJA I INVESTICIJE U RAČUNIMA NACIONALNOG DOHOTKA

•  Podsetimo se da bruto domaći proizvod (BDP)

istovremeno predstavlja i ukupne dohotke i ukupne izdatke za kupovinu dobara i usluga u jednoj privredi: Y = C + I + G + NX

Nekoliko važnih identiteta

•  Pretpostavimo primer zatvorene privrede koja

nije uključena u međunarodnu trgovinu:

Y = C + I + G


•  Oduzećemo C i G od obe strane jednačine: Y – C – G = I

•  Leva strana jednačine predstavlja ukupan

dohodak u ekonomiji koji preostaje pošto se plate potrošnja i državni izdaci; taj iznos se zove nacionalna štednja, ili samo štednja (S).


•  Ako Y – C – G zamenimo sa S, poslednju jednačinu možemo napisati kao

S = I


•  Tada je nacionalna štednja (ili štednja) jednaka

S = I S = Y – C – G

S = (Y – T – C) + (T – G)

Iznos koji ubira država, porezi

Značenje štednje i investicija

•  Nacionalna štednja • Nacionalna štednja (štednja) je ukupni dohodak u

privredi koji preostaje pošto se plate potrošnja i državni izdaci.

•  Lična štednja • Lična štednja je dohodak koji domaćinstvima

preostaje pošto plate poreze i svoju potrošnju.

Lična štednja = (Y – T – C)



•  Javna štednja • Javna štednja predstavlja iznos poreskog prihoda

koji preostaje državi kada plati za svoje izdatke.

Javna štednja = (T – G)


•  Suficit i deficit • Ako je T > G, država (vlada) ima budžetski suficit,

jer dobija više novca nego što ga troši. • Višak T – G predstavlja javnu štednju. • Ako je G > T, država (vlada) ima budžetski deficit,

jer troši više novca nego što dobija u vidu poreskog prihoda.


•  Za privredu u celini, štednja mora biti jednaka

investicijama. S = I

•  Šta (ili ko) koordinira ljude koji hoće da štede i

ljude koji hoće da investiraju?

TRŽIŠTE ZAJMOVNIH SREDSTAVA (kapitala)

•  Finansijska tržišta koordiniraju štednju i investicije u jednoj privredi na tržištu zajmovnih sredstava.


•  Tržište zajmovnih sredstava je tržište na kojem

oni koji žele da štede nude sredstva, a oni koji žele da pozajmljuju radi investiranja traže sredstva. • Sada razmišljamo uz pretpostavku o samo jednom

tržištu (model)


•  Izraz zajmovna sredstva (ili zajmovni kapital)

odnosi se na celokupni dohodak koji su ljudi odlučili da štede i daju na zajam, umesto da ga troše na sopstvenu potrošnju.

Ponuda i tražnja zajmovnih sredstava

•  Ponuda zajmovnih sredstava potiče od ljudi koji

poseduju višak dohotka koji žele da uštede i daju kao pozajmicu.

•  Tražnja za zajmovnim sredstvima potiče od

domaćinstava i preduzeća koja žele da dobiju pozajmicu radi investiranja.


•  Kamatna stopa je cena zajma. •  Ona određuje iznos koji zajmoprimci plaćaju za

zajam i iznos koji zajmodavci stiču od svoje štednje.

•  Kamatna stopa na tržištu zajmovnih dobara je

realna kamatna stopa.

•  Realna kamatna stopa je nominalna stopa minus

očekivana stopa inflacije:

r = i - πe



•  Finansijska tržišta funkcionišu na isti način kao

i sva druga tržišta u privredi. • Ravnoteža ponude i tražnje zajmovnih sredstava

određuje realnu kamatnu stopu.

Slika 1 Tržište zajmovnih sredstava

Kamatna Stopa Ponuda

5%

Tražnja

0 $1.200 Zajmovna sredstva (milijarde dolara)


•  Vladine mere i politike koje utiču na štednju i

investiranje • Porezi i štednja

• Porezi i investicije • Deficiti državnog budžeta

Politika 1: Podsticaji za štednju

•  Porez na dohodak od kamate značajno smanjuje

buduće isplate od sadašnje štednje i kao rezultat toga smanjuje podsticaje za štednju.


•  Smanjenje poreza dovodi do povećanja podsticaja za domaćinstva da štede po bilo kojoj datoj kamatnoj stopi.

•  Kriva ponude zajmovnih sredstava pomera se na

desno. •  Ravnotežna kamatna stopa se smanjuje. •  Količina traženih zajmovnih sredstava se

povećava.

Slika 2 Povećanje ponude zajmovnih sredstava

Kamatna Ponuda,S 1 S2

stopa

1. Poreski podsticaji 5%

za štednju povećavaju ponudu zajmovnih

4% sredstava . . .

2. . . . što Tražnja smanjuje ravnotežnu kamatnu stopu . . .

0 $1.200 $1.600 Zajmovna sredstva (milijarde dolara)

3. . . . i povećava ravnotežnu količinu zajmovnih sredstava.


•  Ukoliko bi se promenom poreskih zakona

podstakla veća štednja, rezultat bi bile niže kamatne stope i veće investicije.

Politika 2: Podsticaji za investicije

•  Poreskim olakšicama na investicije povećava

se podsticaj za uzimanje sredstava na zajam.

•  Povećava se tražnja za zajmovnim sredstvima.

•  Kriva tražnje se pomera udesno. •  Dolazi do povećavanja kamatne stope i

povećavanja štednje.

Politika 2: Podsticaji za investicije

•  Ukoliko bi se promenom poreskih zakona

podstaklo veće investiranje, rezultat bi bile više kamatne stope i veća štednja.

Slika 3 Povećanje tražnje za zajmovnim sredstvima

Kamatna stopa Ponuda

1. Poreske olakšice na investicije povećavaju

6% tražnju za zajmovnim sredstvima . . .

5%

2. . . . što dovodi do povećavanja D2 ravnotežne kamatne stope . . . Tražnja,

1

0 $1.200 $1.400 Zajmovna sredstva (milijarde dolara)

3. . . . i povećavanja ravnotežne količine zajmovnih sredstava.

Politika 3: Deficiti i suficiti državnog budžeta

•  Kada država troši više novčanih sredstava nego

što prikupi putem poreskih prihoda, tada kažemo da postoji budžetski deficit.

•  Svi prethodni akumulirani budžetski deficiti

nazivaju se državni (ili javni) dug.


•  Uzimajući pozajmice kako bi finansirala budžetski deficit, država smanjuje ponudu zajmovnih sredstava koja stoje na raspolaganju domaćinstvima i preduzećima za finansiranje njihovih investicija.

•  Taj pad investicija zove se istiskivanje. • Država istiskuje privatne zajmotražioce koji

pokušavaju da finansiraju svoje investicije.



•  Budžetski deficit smanjuje ponudu zajmovnih

sredstava. • Kriva ponude se pomera ulevo.

• Ravnotežna kamatna stopa se povećava. • Ravnotežna količina zajmovnih sredstava se

smanjuje.

Slika 4 Efekat deficita državnog budžeta

Kamatna S2 Ponuda,S 1 stopa

1. Budžetski deficit 6%

smanjuje ponudu zajmovnih

5% sredstava . . .

2. . . .što dovodi do porasta ravnotežne Tražnja kamatne stope. . .

0 $800 $1.200 Zajmovna sredstva (milijarde dolara)

3. . . . i smanjenja ravnotežne količine zajmovnih sredstava.


•  Kada država smanjuje nacionalnu štednju usled

deficita, kamatna stopa raste, a investicije opadaju.


•  Budžetski suficit povećava ponudu zajmovnih

sredstava, smanjuje kamatnu stopu i stimuliše investicije.

Slika 5 Državni dug SAD

Procenat BDP-a

120

II svetski rat 100

80

60 Revolucija

Građanski rat I svetski rat

40

20

0 1790 1810 1830 1850 1870 1890 1910 1930 1950 1970 1990 2010

Rezime

•  Finansijski sistem čini mnogo različitih vrsta

finansijskih institucija, kao što su tržište obveznica, tržište akcija, banke i investicioni fondovi.

•  Zadatak svih tih institucija jeste da usmere

sredstva domaćinstava koja žele da uštede deo

svog dohotka u ruke domaćinstava i preduzeća koja žele da uzmu zajam.


Rezime

•  Identiteti u računima nacionalnog dohotka

otkrivaju neke važne međusobne odnose između makroekonomskih varijabli.

•  Konkretno, u slučaju zatvorene privrede,

nacionalna štednja mora da bude jednaka investicijama.

•  Finansijske institucije predstavljaju mehanizam

kroz koji ekonomija povezuje štednju jedne osobe sa investicijama druge osobe.


Rezime

•  Kamatnu stopu određuju ponuda i tražnja za

zajmovnim sredstvima. •  Ponuda zajmovnih sredstava potiče od

domaćinstava koja žele da uštede jedan deo svog dohotka.

•  Tražnja za zajmovnim sredstvima potiče od

domaćinstava i preduzeća koja žele da uzmu zajam radi investiranja.


Rezime

•  Nacionalna štednja jednaka je zbiru lične

štednje i javne štednje. •  Deficit državnog budžeta predstavlja negativnu

javnu štednju, pa prema tome, smanjuje nacionalnu štednju kao i ponudu zajmovnih sredstava.

•  Kada deficit državnog budžeta istiskuje

investicije, on smanjuje rast produktivnosti i smanjuje rast BDP-a.


26. ŠTEDNJA, INVESTICIJE I FINANSIJSKI SISTEM

Documents

Transcript of 26. ŠTEDNJA, INVESTICIJE I FINANSIJSKI SISTEM