7/25/2019 2488-9425-3-PB

1/14

Struni rad UDK:621.316.933:661.847.2BIBLID:0350-8528(2012),22.p.195-207doi:10.5937/zeint22-2488

Karakteristike i mogunosti programskog alata za

izbor metaloksidnih odvodnika prenapona

Dragan orevi1, Zlatan Stojkovi

2, Aleksandar Ivanov

1

1Elektrotehniki institut Nikola Tesla, Univerzitet u Beogradu

Koste Glavinia 8a, 11000 Beograd, Srbijadragan.djordjevic@ieent.org2Elektrotehniki fakultet, Univerzitet u Beogradu, Bulevar kralja Aleksandra 73

11000 Beograd, Srbijazstojkovic@etf.rs

Kratak sadraj:U ovom radu se izlae postupak izbora metaloksidnihodvodnika prenapona formiran na osnovu uputstava datih u katalozimakompanija Siemens iABB, pri emu su potovane razlike u uputstvimadve kompanije. Nakon toga se prezentuju karakteristike i mogunostiprogramskog alata za izbor metaloksidnih odvodnika prenapona.Programski alat je razvijen prilikom izrade master rada pod nazivomAutomatizacija izbora metaloksidnih odvodnika prenapona. Naposletku

se daje primer izbora metaloksidnog odvodnika prenapona primenomrazvijenog programskog alata.

Kljune rei: metaloksidni odvodnik prenapona, izbor metaloksidnogodvodnika prenapona, programski alat

1. Uvod

Tokom eksploatacije metaloksidnog odvodnika prenapona (u daljemtekstu odvodnik) neminovno dolazi do promene njegovih karakteristika. Jedanod najvanijih uzroka degradacije odvodnika predstavlja nepravilan izborodvodnika (pogotovo nepravilan izbor naznaenog napona odvodnika). Iznavedenog razloga, pravilan izbor odvodnika je od izuzetne vanosti zaprojektovanje i eksploataciju visokonaponskih mrea i postrojenja. Postupakizbora odvodnika je poeljno automatizovati tako da se izbor odvodnikazasigurno vri na pravilan i pritom efikasan nain. Kao osnova za formiranjeprogramskog alata korieni su katalozi renomiranih svetskih proizvoaaodvodnika, Siemens-a i ABB-a. U okviru kataloga svakog od navedenihproizvoaa izloen je i sam postupak za izbor odvodnika. Iako se ovi

195

http://dx.doi.org/10.5937%2Fzeint22-2488mailto:dragan.djordjevic@ieent.orgmailto:dragan.djordjevic@ieent.orghttp://dx.doi.org/10.5937%2Fzeint22-2488

7/25/2019 2488-9425-3-PB

2/14

postupci meusobno u pojedinim takama razlikuju, ipak se primeuje dapodleu slinoj formi. Ovo je zgodno iskoristiti za opti prikaz pravilnog izboraodvodnika, pri emu e biti naglaene razlike u postupcima izbora odvodnikadva pomenuta proizvoaa.

2. Opti postupak za pravilan izbor odvodnika

Na slici 1 je u formi blok dijagrama prikazan tok izbora odvodnika.

Najvii napon

sistema (Um)

Trajanje kvara

(zemljospoja)

Uzemljenje

sistema

Privremeni

prenaponi

Trajni radni napon,

Naznaeni napon

Provera zatitnih

nivoa

Podnosivi

naponi izolacije

opreme

Oekivana struja

pranjenja kroz

odvodnik

Energija sklopnih

prenapona

(rastereenja voda)

Klasa rastereenja

voda

Prihvatljivi

zatitni nivoi

Nazivna struja

pranjenja

Nivo zagaenja

sredine

Struja kratkog spoja

na mestu ugradnje

odvodnika

Duina puzne

staze

Klasa zatite od

nadpritiska

Mehaniko

optereenje

Aktivni deo

odvodnika

Kuite

odvodnika

Konana

konfiguracija

odvodnikaprenapona

Da

Izaberite prvu veu

klasu rastereenja

voda

Ne

Slika 1. Blok dijagram postupka izbora odvodnika prenapona

Sa slike 1 se vidi da se izbor odvodnika sastoji od izbora dva osnovnadela odvodnika. To su izbor aktivnog dela odvodnika i izbor kuitaodvodnika.

196

7/25/2019 2488-9425-3-PB

3/14

2.1. Izbor aktivnog dela odvodnika

Aktivni deo predstavlja stub sainjen od metaloksidnih varistora (poredvaristora u aktivnom delu odvodnika prisutni su i aluminijumski odstojnici, kojiprilagoavaju duinu stuba duini samog kuita). Naravno, dimenzijeizabranog aktivnog dela utiu na izbor kuita.

Aktivni deo odvodnika se specificira prema: zahtevanom trajnom radnomnaponu i naznaenom naponu, nazivnoj struji pranjenja i klasi rastereenjavoda.

Trajni radni napon se definie kao efektivna vrednost maksimalnogradnog napona industrijske uestanosti na koji se odvodnik moe trajno

prikljuiti. Prema tome, ovaj napon zavisi od najvieg napona sistema i vrsteuzemljenja sistema. Naznaeni napon odvodnika opisuje sposobnostodvodnika da podnosi privremene prenapone. Ovaj napon se odreujeparalelno na dva naina pri emu se vea dobijena vrednost naponaproglaava za naznaeni napon. Prema Siemens-u [1], prvo se odreujeminimalno zahtevani trajni radni napon. Za efikasno uzemljene sistememinimalno zahtevani trajni radni napon treba da bude vei ili jednak najviemfaznom naponu (uveanom za 5%, ime se uzimaju u obzir vii harmonici kojimogu da uveaju amplitudu napona):

305.1min,

m

c

UU , (1)

gde je:

UC,min minimalno zahtevani trajni radni napon,

Um najvii (maksimalni) linijski napon sistema.

Za neefikasno uzemljene sisteme minimalno zahtevani trajni radni napontreba da bude vei ili jednak najviem meufaznom naponu (budui dazemljospoj kod ovih sistema moe da traje i vie sati):

mc UU min, . (2)

Siemens[1]predlae da se naznaeni napon na prvi nain odreuje tako

da se minimalno zahtevani trajni radni napon mnoi sa konstantnimkoeficijentom koji iznosi 1.25 (bez obzira na vrstu uzemljenja sistema):

min,1 25.1 cr UU , (3)

gde je:

Ur1 naznaeni napon odvodnika odreen na prvi nain.

197

7/25/2019 2488-9425-3-PB

4/14

ABB [2], sa druge strane, polazi direktno od odreivanja naznaenognapona odvodnika. Ovo se vri pomou tabele 1 iz koje se za poznatouzemljenje sistema, vreme trajanja kvara (pod ovim se podrazumevajednofazni zemljospoj) i najvii napon sistema jednostavno izraunavaminimalni naznaeni napon (na prvi nain).

Tabela 1.Odreivanje naznaenog napona premaABB-u

Uzemljenjesistema

Trajanje kvaraNapon sistema

Um(kV)Min. naznaeni napon

Ur1(kV)

Efikasno 1 s 100 0.8Um

Efikasno 1 s 123 0.72Um

Neefikasno 10 s 170 0.91Um

Neefikasno 2 h 170 1.11Um

Neefikasno > 2 h 170 1.25Um

Naznaeni naponse na drugi nain kod oba proizvoaa odreuje takoda odgovori na zahteve privremenih prenapona. Najee su to prenaponi kojinastaju pri nesimetrinom pogonu (pri nesimetrinim kvarovima ili prinesimetrinom prekidu napajanja u trofaznim mreama), mada postoje i druge

vrste. Dakle, za sve privremene prenapone za koje se smatra da se mogujaviti u pogonu na mestu ugradnje odvodnika, ako su poznati njihovi parametri(vrednost i vreme trajanja), odreuju se potencijalni naznaeni naponi uzpomodijagrama koji je prikazan na slici 2.

1.3

Slika 2. Dijagram faktora prenapona u funkciji vremena

t [s]0.1 1 10 100 1000

1.2

1.1

1.0

0.9

zagrejan na 40 C

zagrejan na 60 C i optereennaznaenom energijom

kTOV=U/Ur

0.8

198

7/25/2019 2488-9425-3-PB

5/14

Dijagram na slici 2 prikazuje faktor prenapona u funkciji vremena. Faktorprenapona predstavlja odnos dozvoljenog napona na odvodniku (za odreenovreme trajanja dejstva tog napona) i naznaenog napona odvodnika:

r

TOVU

Uk , (4)

gde je:

kTOV faktor prenapona,

U napon na prikljucima odvodnika,

Ur naznaeni napon odvodnika.

Ove dijagrame (koji se nazivaju i TOV dijagrami od engleskog izraza zaprivremene prenapone Temporary Overvoltage) proizvoai odvodnikastandardno daju u svojim katalozima. Dakle, za poznato trajanje prenaponasa TOV dijagrama se oitava faktor prenapona, te se zatim za poznatuvrednost privremenog prenapona pomou izraza (5) dobija vrednostnaznaenog napona na drugi nain:

TOV

TOV

rk

UU 2 , (5)

gde je:

UTOV poznata vrednost privremenog prenapona,

Ur2 naznaeni napon odvodnika odreen na drugi nain.

Po pravilu kTOVse oitava sa krive koja odgovara stanju kada je odvodnikzagrejan do temperature od 60 C i pritom optereen naznaenom energijom(apsorbovao je naznaenu termiku energiju), to predstavlja najtei sluaj.Kada se uporede vrednosti dobijenih potencijalnih naznaenih napona (naosnovu vie privremenih prenapona), najvea vrednost od njih se zatim poredisa vrednou naznaenog napona koja je dobijena na prvi nain i veavrednost se uzima kao konaan naznaeni napon (naravno, ako u kataloguproizvoaa ne postoji takva standardna vrednost, uzima se prva vea). Trajniradni napon odvodnika e sada biti vrednost iz kataloga koja odgovaraizabranom naznaenom naponu.

Nazivna struja pranjenjase bira prema oekivanoj struji pranjenja krozodvodnik. Ova struja zavisi od vie faktora kao to su: sloenost postrojenja,broj prikljuenih vodova na sabirnice postrojenja, snabdevenost prilaznihvodova zatitnim uadima, udarna impedansa uzemljenja prilaznih stubova,podnosivi napon izolacije prilaznih vodova itd.

Klasa rastereenja voda prema IEC standardu predstavlja merilosposobnosti apsorpcije energije. Pojam klase rastereenja voda se zasniva

199

7/25/2019 2488-9425-3-PB

6/14

na pretpostavci da se na dugom vodu usled sklopnih operacija javlja sklopniprenapon, koji se zatim u obliku putujueg talasa rastereuje kroz prikljueniodvodnik. Relativno dugo trajanje sklopnog prenapona ini da ova vrstaprenapona postane najopasnija u smislu energetskog naprezanja. IECstandard [3]definie pet razliitih klasa rastereenja voda, koje se oznaavajubrojevima od 1 do 5. Pri ovome, vei broj oznaava bolju sposobnostapsorpcije energije. Koju klasu rastereenja voda odabrati mogue je odluitina osnovu iskustva, odnosno, oekivane energije sklopnih prenapona.Ukoliko iskustvo izostaje, proizvoai daju preporuke u obliku tabela kojeuparuju pojedine klase sa opsezima najvieg napona sistema.

Tabela 2.Predlog za izbor klase rastereenja voda od strane Siemens-a

Klasa rastereenja voda Usistema(kV)Prenik metaloksidnih

varistora (mm)

1 245 50

2 300 50 ili 60

3 420 60 ili 70

4 550 70 ili 80

5 800 80,100 ili 2 x 70 u paraleli

Tabela 3.Predlog za izbor klase rastereenja voda od straneABB-a

Tip odvodnikaKlasa rastereenja

voda

Sposobnostapsorpcijeenergije

(2 impulsa)kJ/kV (Ur)

Normalni opseg upotrebe(Usistema)

EXLIM R 2 5.0 170 kV

PEXLIM R 2 5.1 170 kV

EXLIM Q 3 7.8 170 420 kV

PEXLIM Q 3 7.8 170 420 kV

EXLIM P 4 10.8 362 550 kV

PEXLIM P-X 4 12.0 362 550 kVPEXLIM P-Y 4 12.0 330 550 kV

HS PEXLIM P 4 10.5 362 550 kV

EXLIM T 5 15.4 420 800 kV

HS PEXLIM T 5 15.4 420 800 kV

200

7/25/2019 2488-9425-3-PB

7/14

Iz tabele 2 se vidi da se kod Siemens-a [1] izborom klase rastereenjavoda posledino specificira prenik varistora u aktivnom delu odvodnika. Utabeli 3 ABB [2] praktino povezuje klase rastereenja voda sa konkretnimtipovima svojih odvodnika i sposobnou apsorpcije energije u kJ/kV (uodnosu na Ur).

Nakon to se aktivni deo odvodnika specificira pomou pomenutihkriterijuma, potrebno je proveriti da li on ispunjava zatitne karakteristike.Preciznije reeno, potrebno je proveriti da li je preostali napon na krajevimaodvodnika pri proticanju struje pranjenja standardnog talasnog oblika(zatitni nivo) dovoljno nii od standardnog podnosivog napona izolacijetienog elementa (ovo se odnosi i na atmosferski i na sklopni podnosivinapon izolacije). Ovo se proverava pomou sledeih izraza [1]:

4.1

SPAUN

az

UU , (6)

gde je:

Uaz atmosferski zatitni nivo (preostala vrednost napona na odvodnikupri protoku strujnog impulsa standardnog talasnog oblika 8/20s/s),

USPAUN standardni podnosivi atmosferski udarni napon izolacije tienogureaja,

15.1

SPSUN

sz

U

U , (7)

gde je:

Usz sklopni zatitni nivo (preostala vrednost napona na odvodniku priprotoku strujnog impulsa standardnog talasnog oblika 30/60s/s),

USPSUN standardni podnosivi sklopni udarni napon izolacije tienogureaja.

Vei sigurnosni koeficijent kod provere atmosferskog zatitnog nivoa uodnosu na sklopni je potreban zbog toga to usled talasnih procesa,induktivnog pada napona na prikljucima odvodnika i struje vee od

nominalne vrednosti napon na prikljucima tienog ureaja moe dadostigne veu vrednost od napona na samom odvodniku.

Ukoliko su zatitne karakteristike zadovoljene aktivni deo je potpunoodreen. Meutim, ukoliko se pokae da zatitne karakteristike nisuadekvatne, potrebno je ili sniziti naznaeni napon (ali tako da se ne ugrozitrajni rad) ili poveati klasu rastereenja voda (na ovaj nain se dobijapljosnatija volt-amperska karakteristika odvodnika).

201

7/25/2019 2488-9425-3-PB

8/14

2.2. Izbor kuita odvodnika

Kuiteodvodnika se specificira prema: duini puzne staze, klasi zatiteod nadpritiska i mehanikom optereenju koje moe delovati na odvodnik uradu. Ve je reeno da dimenzije aktivnog dela utiu na dimenzije samogkuita.

Duina puzne staze predstavlja duinu kuita odvodnika (izolatora)merenu po spoljanjoj naboranoj povrini. Ime puzna staza je nastalo popuzajuem pranjenju koje je poetni stadijum preskoka po povrini izolatora.Naborana povrina izolatora vetaki uveava duinu odvodnika i takooteava nastanak puzajuih pranjenja. Prema IEC standardu [4], duina

puzne staze se bira prema nivou zagaenja sredine u kojoj se planiraugradnja odvodnika. Navedeni standard definie etiri nivoa zagaenja

sredine prema kojima se bira specifina duina puzne staze lako, srednje,teko i vrlo teko zagaenje sredine (tabela 4). Ovim nivoima su pridruenevrednosti specifine duine puzne staze u mm/kV (u odnosu na najvii naponsistema Um).

Tabela 4.Nivoi zagaenja sredine prema IEC standardu

Nivo zagaenja Specifina duina puzne staze (mm/kV)

I (lako zagaenje) 16

II (srednje zagaenje) 20

III (teko zagaenje) 25

IV (vrlo teko zagaenje) 31

Klasa zatite od nadpritiska predstavlja ustvari merilo sposobnostiodvodnika da podnese struju kratkog spoja bez pojave tekih posledica (npr.eksplozije kuita). IEC standard [5] stoga klasifikuje odvodnike premamaksimalnoj podnosivoj struji kratkog spoja, odnosno naznaenoj strujikratkog spoja, i to na 5, 10, 16, 20, 31.5, 40, 50, 63, i 80 kA. Potrebno jeodabrati prvu veu vrednost od one koja se oekuje na mestu ugradnjeodvodnika.

Odvodnici prenapona u toku radnog veka bivaju izloeni raznimmehanikim optereenjima kao to su naleti jakog vetra, zemljotresi itd. Priizboru odvodnika potrebno je proveriti da li on zadovoljava kriterijume upogledu podnosivih sila (momenata) koji mogu da deluju na odvodnik u tokurada.

202

7/25/2019 2488-9425-3-PB

9/14

Nakon specificiranja kuita izbor odvodnika prenapona je kompletiran.Potrebno je samo u katalogu proizvoaa pronai odvodnik koji zadovoljavapostavljene kriterijume.

3. Opis programskog alata

Kao programsko okruenje za formiranje programskog alata [6]odabranje Microsoft Access. Na ovu ideju dolo se zbog toga to su podaci ukatalozima proizvoaa u nekim delovima dati tako da ih je zahvalno podelitiu posebne celine i potom referencijalno povezati, to ustvari predstavlja jednu

od glavnih odlikaAccess-a. Pored ovoga,Access ima mogunost elegantnogformiranja ulazno/izlaznog grafikog interfejsa pomou tzv. obrazaca (Forms).Na slici 3 prikazana je ulazna maska (interfejs) programskog alata.

Slika 3. Ulazna maska programskog alata za izbor odvodnika prenapona

Sa slike 3 se moe uoiti da se ulazna maska sastoji od niza okvira, kojiustvari predstavljaju korake postupka izbora odvodnika. U gornjem levom ugluse nalazi okvir u kom se specificira vrsta odvodnika prenapona. Pod ovim sepodrazumeva izbor proizvoaa odvodnika, izbor vrste materijala od koje je

203

7/25/2019 2488-9425-3-PB

10/14

izraeno kuite odvodnika, kao i izbor mesta montae odvodnika, odnosno,izbor namene odvodnika. Kako je energetski transformator u najveem brojusluajeva tieni element, odvodnik moe da ima ulogu zatite izolacijeizmeu faze i zemlje ili izmeu neutralne take i zemlje, to je upravopredvieno podokvirom zatita izolacije (montaa).

Ispod okvira za specifikaciju vrste odvodnika nalazi se okvir u kom sespecificiraju naponski kriterijumi. Unutar ovog okvira bira se nazivni, odnosnonajvii napon sistema, zatim tu je podokvir za izbor vrste uzemljenja sistema(efikasno ili neefikasno uzemljen sistem). Pored toga tu se nalazi i podokvir ukom se podeavaju parametri zemljospoja (misli se na jednofazan zemljospoju mrei gde se odvodnik ugrauje). Faktor zemljospoja (odnos naponazdrave faze pri zemljospoju i napona te faze u normalnom radu) je ve

automatski podeen na vrednost 1.4 za efektivno uzemljene sisteme (korisnikmoe da ga podesi na manju vrednost), odnosno 1.73 za neefikasnouzemljene sisteme. Trajanje zemljospoja je neophodno uneti preko tastature.Pored prethodno navedenog, u okviru naponski kriterijuminalazi se i podokvirza podeavanje parametara dodatnog privremenog prenapona (ve seobrauje privremeni prenapon usled zemljospoja) sa pripadajuim checkbox-om kojim se ovaj okvir ostavlja kao opcija koju korisnik moe a opet nemora da koristi.

Gore desno se nalazi okvir za pomokorisniku pri radu sa programskimalatom. Tu se nalazi polje napomena u kojem se ispisuje poruka kojakorisnika navodi na ispravan unos kriterijuma. Pored toga, ovde postojelinkovi ka uputstvima proizvoaa ukoliko korisnik ima potrebu da ih

konsultuje.Naredni okvir u nizu je okvir u kom se specificira sposobnost apsorpcije

energije odvodnika. To se vri preko izbora nazivne struje pranjenja i klaserastereenja voda.

Okvir za specifikaciju mehanikih kriterijuma sadri polja za izbor nivoazagaenja sredine, maksimalnog mehanikog optereenja vrha odvodnika ipolje za izbor klase zatite od nadpritiskaodnosno naznaene struje kratkogspoja. Ovde treba napomenuti da je za kriterijum mehanikog optereenjaodabrana sila koja moe u toku rada da deluje na vrh odvodnika (nijepogodno raditi sa momentima zbog razliitih visina odvodnika). Specifikacijapomenute sile je problem budui da su retko poznate vrednosti sila koje moguda nastupe. Meutim, da bi se izdvojili odvodnici za teke uslove rada (u

mehanikom smislu) potrebno je na ovom mestu uneti vrednost sile iz opsegaod 5000 N do 10 000 N. Za odvodnike od kojih se ne zahteva odolevanjeveim mehanikim optereenjima dovoljno je uneti vrednost ispod 1 000 N.

Nakon to se specificiraju svi kriterijumi izbora odvodnika prenaponadovoljno je kliknuti na dugme izbor odvodnika da programski alat predloiodvodnik (ili vie njih) koji zadovoljava postavljene kriterijume.

204

7/25/2019 2488-9425-3-PB

11/14

4. Primer primene programskog alata

Kao primer primene programskog alata prikazae se izbor odvodnika zamreu nazivnog napona 110 kV. Iskoristie se to to je na slici 3 u sklopuopisa programskog alata ve prikazana ulazna maska sa specificiranimkriterijumima za izbor ABB-ovog 110 kV odvodnika sa polimernim kuitem,namenjenog da titi faznu izolaciju efikasno uzemljenog sistema. Programskialat kao rezultat klika na dugme izbor odvodnika otvara izlaznu masku sapodacima o predloenom odvodniku. Na slici 4 prikazana je odgovarajuaizlazna maska.

Slika 4. Izlazna maska programskog alata za izbor odvodnika prenapona(prikaz osnovnih podataka)

Moe se videti da se izlazna maska sastoji od dva jezika. Unutar jednogse nalaze osnovni podaci(slika 4) a u okviru drugog dodatni podaci(slika 5).Ako se pogleda donji levi ugao izlazne maske moe se primetiti da jeprogramski alat predloio dva odvodnika (ovde se prikazuju samo podaciprvog predloenog odvodnika). Pregled drugih predloenih odvodnika vri sepomou dugmia sa oznakom strelice.

205

7/25/2019 2488-9425-3-PB

12/14

Slika 5. Izlazna maska programskog alata za izbor odvodnika prenapona

(prikaz dodatnih podataka)

5. Zakljuak

Pravilan izbor metaloksidnih odvodnika prenapona je vrlo vaan zaprojektovanje i eksploataciju visokonaponskih mrea i postrojenja. Razvijeniprogramski alat predstavlja jednu vrstu automatskog kataloga budui dasadri bazu podataka formiranu na osnovu stvarnih kataloga dva proizvoaaodvodnika prenapona. Prema tome, moe se zakljuiti da programski alatpored toga to izbor odvodnika vri na pravilan nain u postupak izbora unosi

i efikasnost ime se postie uteda vremena u procesu projektovanjaelektroenergetskih postrojenja.

Literatura

[1] V. Hinrichsen, Metal-Oxide Surge Arrester, Fundamentals, 1st ed. SiemensAG, Berlin, Germany, 2001.

206

7/25/2019 2488-9425-3-PB

13/14

[2] 1HSM 9543 12-00en, Surge Arresters Byuers Guide, Edition 8, 2010-12,ABB AB, Ludvika, Sweden.

[3] International Electrotechnical Commission, International Standard, IEC60099-4, Second Edition 2004-05, Geneva, Switzerland.

[4] International Electrotechnical Commission, IEC Report, Publication 815,First Edition, 1986, Geneve, Switzerland.

[5] International Electrotechnical Commission, International Standard, IEC60099-1, Ed. 3.1, 1999-12, Geneva, Switzerland.

[6] D. orevi, Z. Stojkovi, Automatizacija izbora metaloksidnih odvodnikaprenapona, master rad, Elektrotehniki fakultet, Beograd, 2011.

Abstract.This paper presents a procedure for the selection of metal-oxide surge arresters based on the instructions given in the Siemensand ABB catalogues, respecting their differences and the characteristicsand possibilities of the software tool. The software tool was developedduring the preparation of a Masters thesis titled, "Automation of Metal-Oxide Surge Arresters Selection". An example is presented of theselection of metal-oxide surge arresters using the developed softwaretool.

Keywords: metal-oxide surge arrester, metal-oxide surge arrestersselection, software tool

Characteristics and Possibilities of Software Tool

for Metal-Oxide Surge Arresters Selection

207

7/25/2019 2488-9425-3-PB

14/14

208