Pi{e:OleksandrAleksandrovi~, ambasador Ukrajine u Republici Srbiji

Po{tovani ~itaoci,Ukrajina ovih dana obele`ava 26. godi{njicu svoje nezavisnosti. Da li je tomnogo ili malo? Istori~ari isti~u da na{a dr`avnost poti~e od davnoruskihkijevskih kne`eva, odnosno od pre hiljadu godina. Ukrajinski vojnici kojive} tri godine brane ro|enu zemlju od ruskog agresora re}i }e da se na{aistinska nezavisnost stvara upravo sada. U pravu su i jedni i drugi. Bezistorije dr`avotvornosti ne bi bilo ni savremene Ukrajine. Bez dana{njeborbe i pobede ne}e biti na{e budu}nosti.

Ukrajinci vode borbu na dva glavna fronta. Prvi front povezan je s obnovom na{eg suvereniteta na Krimu i

delu isto~ne Ukrajine, koji ~ine sedam odsto teritorije i 20 odstodru{tvenog proizvoda. Suprotstavlja nam se regularna ruska armija sdesecima hiljada vojnika i hiljadama komada oru`ja. Na istokuUkrajine vodi se stvarni rat u kojem svakog dana ginu ljudi. To nemo`e da se zaboravlja ni u Srbiji, ni u ostalim evropskim zemljama. Jer,Ukrajinci ratuju i za va{u sigurnost i slobodu.

Drugi front ti~e se mnogih pozitivnih promena u ukrajinskojpolitici, ekonomici, kulturi i dru{tvu, koje su se dogodile samo uposlednje tri godine i o kojima }ete mo}i da ~itate u ovoj publikaciji.

Najva`niji domet u politici je iskorenjivanjekorupcije iz svih oblasti ivota. Ko je uzeo iliprimio mito, ko nije uskladio tro{kove sasvojom imovinom, ko je ukrao dr`avni novac -ide iza re{etaka, bez obzira na funkciju. Upolitici ima manje la i i cinizma, vi{eodgovornosti i efikasnosti.

Najva`niji domet u ekonomici je njenospasavanje i rast od tri odsto u uslovima kadse izdvajaju velika sredstva za odbranu. Ipored toga rastu i plate, i penzije, i trgovina, ineposredne strane investicije. U tome nam jeveoma pomogao Sporazum o pridru`ivanju

s Evropskom unijom, u okviru kojeg deluje zona slobodne trgovine.Pored toga, Ukrajina je izvr{ila stvarnu diversifikaciju u energetici: mi ve}dve godine ne kupujemo ni kapi gasa od Rusije, uspostavili smootvoreno tr`i{te gasa i elektroenergetike. Izvoz poljoprivrednihproizvoda pove}an je za 30 odsto. Grade se ne samo auto-putevi,metroi i rakete, ve} i de~ji vrti}i, {kole i bolnice.

Najzna~ajniji domet u kulturi je obnavljanje ljubavi i po{tovanja premasvemu ukrajinskom - jeziku, knjizi, filmu, slikarstvu, muzici. Kao lingvistamogu da vam ka`em da je ukrajinski jezik bli i srpskom nego ruskom. Kao{to stotine godina strane okupacije nisu na~inile od Srba drugi narod, takoi stotine godina ruske okupacije nisu Ukrajince pretvorile u Ruse. HiljadeUkrajinaca koji su govorili ruski danas svesno prelaze na ukrajinski jezik, ne`ele}i da govore jezikom agresora. Hiljade vernika pravoslavne crkveMoskovskog patrijarhata pristupaju ukrajinskoj pravoslavnoj crkvi, jer ne`ele da budu deo „ruskog sveta“, koji ne donosi ni{ta osim bede i ru{evina.U poslednje tri godine snimljene su desetine novih ukrajinskih igranih icrtanih filmova koji dobijaju prve nagrade na evropskim festivalima.Svedoci smo istinskog preporoda ukrajinske kulture.

Najva`niji domet u dru{tvu je njegovo zajedni{tvo, volonterstvo iopredeljenje za evropske vrednosti. Svi Ukrajinci postali su prijatelji:poma`u jedni drugima, idu u goste u druge regione, rade punimsrcem, smeju se, vole se i - {to je najva`nije - nikud ne be`e iz svojezemlje. Bezvizni re`im izme|u Ukrajine i EU, koji je stupio na snagu 11. juna ove godine, nije doveo do masovnog odliva stanovni{tva.Ljudi putuju, ali se vra}aju ku}i kako bi izgra|ivali svoju zemlju. A to jenajbitnije, jer najve}a vrednost svake zemlje su ljudi: ljubazni,gostoljubivi, marljivi, socijalno aktivni. Takvi koji tu|e ne}e, a svoje nedaju. Takvi su Ukrajinci. Takvima smatram i Srbe.

U II-IV veku na{e ere, u vreme velike seobe naroda, deo Slovena steritorije dana{nje Ukrajine preselio se na Balkan. Zbog toga danasUkrajinci i Srbi imaju mnogo zajedni~kih naziva mesta, sela, gradova,planina. Nekad smo bili zajedno u sastavu slovenskog etnosa. Danassmo zajedno u ujedinjenoj demokratskoj Evropi. Dr`imo se zajedno.Po{tujemo one zajedni~ke demokratske vrednosti koje nam poma`uda ostanemo to {to jesmo i da upoznajemo jedni druge.

an nezavisnosti je dr`avni pra-znik Ukrajine koji se svake godi-ne obele`ava 24. avgusta, u ~astse}anja na dan kada je Vrhovna

rada Ukrajinske SSR prihvatila „Akt progla{e-nja nezavisnosti Ukrajine“, {to se smatra datu-mom stvaranja savremene ukrajinske dr`ave.

Istorija Ukrajine ra~una se po pravilu odvremena stvaranja Kijevske dr`ave u IX ve-ku. Posle propasti ove dr`ave i njenog ras-pada na sitne kne`evine koji je usledio, uXVII veku stvara se koza~ko-hetmanska dr-`ava, koja je postojala do kraja XVIII veka, anakon nje nezavisna ukrajinske dr`ava nijepostojala sve do XX veka.

Posle Oktobarske revolucije 1917. godi-ne u Ukrajini po~inje da buja nacionalni po-kret, koji je doveo do „Tre}eg univerzala“Centralne rade 20. novembra 1917. i progla-{enja Ukrajinske Narodne Republike - UNR.Univerzalom je progla{ena sloboda govorai {tampe, veroispovesti, okupljanja i {trajko-va i ukinuta je smrtna kazna.

Nakon {to je ukrajinska vlada odbila ulti-matum bolj{evi~kog Sovjeta narodnih ko-mesara, kojim se zahtevala dozvola da nje-gova vojska u|e u Ukrajinu, kao i da se nepropu{taju na Don „beli“ oficiri i kozaci, po-~inje ukrajinsko-bolj{evi~ki rat. Ratni uspesibolj{evika primorali su rukovodstvo UNR dazatra`i pomo} od Nema~ke. Od sredine1918. po~inje zajedni~ki napad nema~kih iukrajinskih trupa na teritoriju koju su osvo-jili bolj{evici. Do aprila iste godine ~itavaUkrajina bila je oslobo|ena od bolj{evi~ke

okupacije, ali se fakti~ki na{la pod nema~-kom - Nema~ka je nasilnim putem dovelana vlast svog poslu{nika. Usledio je gra|an-ski rat i niz intervencija, {to je trajalo do mar-ta 1919. Tada je u Kijevu na Sveukrajinskomkongresu sovjeta prihva}en ustav „nezavi-sne Ukrajinske Sovjetske Socijalisti~ke Repu-blike (USSR)“

28. decembra 1920. USSR i Ruska Sovjet-ska Federativna Socijalisti~ka Republika(RSSFR) potpisale su „Radni~ko-selja~ki sa-vezni ugovor o vojnoj i privrednoj saradnji“,koji je u~vrstio zavisnost USSR od RSFSR. Sle-de}a prilika za nezavisnu ukrajinsku dr`avuukazala se tek krajem XX veka, posle raspa-da SSSR-a.

Dan nezavisnosti Ukrajine prvi put je bioobele`en 16. jula 1991. u znak se}anja na toda je godinu dana ranije, 16. jula 1990, Vr-hovna rada Ukrajine usvojila „Deklaraciju odr`avnom suverenitetu Ukrajine“. Vrhovnarada USSR 16. jula 1990. usvojila je i odluku„O Danu progla{enja nezavisnosti Ukrajine“.U njoj se isti~e:

„Polaze}i od volje ukrajinskog naroda injegove vekovne te`nje ka nezavisnosti, po-tvr|uju}i istorijski zna~aj usvajanja Deklara-cije o dr`avnom suverenitetu Ukrajine 16. ju-la 1990. godine, Vrhovna rada Ukrajinske So-vjetske Socijalisti~ke Republike odlu~uje: 16.jul smatra se Danom progla{enja nezavisno-sti Ukrajine i svake godine obele`ava se kaodr`avni op{tenarodni praznik Ukrajine“.

Kasnije, 18 juna 1991. donete su odgova-raju}e promene ~l. 73 Kodeksa zakona o ra-du Ukrajinske SSR, usled ~ega se na spiskuprazni~nih dana pojavio i tekst: „16. jul - Dannezavisnosti Ukrajine“.

Po{to je Vrhovna rada Ukrajinske SSR 24.avgusta 1991. proglasila „Akt progla{enjanezavisnosti Ukrajine“, koji je 1. decembra1991. narod potvrdio na op{teukrajinskomreferendumu, nastala je potreba da se pro-meni datum praznovanja Dana nezavisno-sti Ukrajine. Zbog toga je 20. februara 1992.Vrhovna rada Ukrajine donela odluku „ODanu nezavisnosti Ukrajine“. U njoj se isti~e:

„Polaze}i od volje ukrajinskog naroda injegove vekovne te`nje ka nezavisnosti,potvr|uju}i istorijski zna~aj usvajanja Aktaprogla{enja nezavisnosti Ukrajine 24. av-gusta 1991. godine, Vrhovna rada Ukrajineodlu~uje:

1. Da se 24. avgust smatra Danom neza-visnosti Ukrajine i da se svake godine obele-`ava kao op{tenarodni dr`avni praznik uUkrajini.

2. Smatra se neva`e}om Odluka Vrhovnerade Ukrajinske SSR „O danu progla{enjanezavisnosti Ukrajine“ od 16. jula 1990.“

uvodna re~

Vreme preporoda

Najzna~ajniji domet ukulturi je obnavljanjeljubavi i po{tovanjaprema svemuukrajinskom - jeziku,knjizi, filmu, slikarstvu,muzici, a u dru{tvu -ja~anje zajedni{tva,volonterstvo iopredeljenje zaevropske vrednosti

Dan nezavisnostiUkrajine

Praznovanje u pojedinim mestimaKIJEV /// Centralno obele`avanje praznika na dr`avnom nivou odvija se u Kijevu, gde predsednik Ukrajine tradicionalnoprire|uje prijem povodom Dana nezavisnosti. Tako|e, prve li~nosti dr`ave pola`u vence na spomenike istaknutihUkrajinaca (pre svega na spomenike Vladimira Velikog, Bogdana Hmeljnickog, Mihajla Gru{evskog i Tarasa [ev~enka)i u~estvuju u molitvi za Ukrajinu, koja se tradicionalno odvija u Crkvi svete Sofije u Kijevu uz u~e{}e predstavnika svihkonfesija koje deluju u Ukrajini.Povodom Dana nezavisnosti u glavnom gradu Ukrajine odr`avane su vojne parade (1998, 1999, 2001, 2008, 2009), or-ganizovani su sve~ani koncerti i sli~ne manifestacije. Redovna atrakcija u Kijevu je Gradska izlo`ba cve}a u Pe~erskomparku, ~iji bre`uljci su u to vreme prekriveni jarkim cvetnim bojama koje formiraju predstave povezane s praznikom.U okviru praznovanja odr`ava se i veliki sve~ani koncert, a krunu predstavlja sve~ani ve~ernji vatromet.Me|utim, 2010. nije odr`ana vojna parada u Kijevu. Bilo je nesporazuma i oko sve~anog vatrometa, po{to su mediji na-javljivali da ga ne}e biti, a Ministarstvo odbrane kasnije je izdalo dozvolu za njegovo odr`avanje. Praznovanje Dananezavisnosti 2010. Ukrajinci su zapamtili i po tome {to tada prvi put posle mnogo godina nije bilo zajedni~kog bo-goslu`enja u Crkvi sv. Sofije u prisustvu predsednika i predstavnika razli~itih konfesija, ve} su se za Ukrajinu molili urazli~itim crkvama.

LAVOV /// Na Dan nezavisnosti ve}ina `itelja Lavova tradicionalno obla~i vezene ko{ulje, tako da grad ve} ujutru„procveta“ od raznovrsnih boja i vezova, u kojima su {ifrovani pradavni znaci-simboli zdravlja i dobrobiti, {to je i na-jaktuelnije u vreme praznika. Obele`avanje praznika traje nekoliko dana, po{to se na njega nadovezuje me|unarod-ni festival folklora „Etnovir“, festival nezavisnog filma „Kinolav“, sve~ani koncerti, parada vezova, de~je smotre.Po~ev od 2008, u Lavovu na Dan nezavisnosti „obla~e“ vezene ko{ulje kipovima starogr~kih bogova, koji ukra{avajufontanu na trgu Rinok.

HARKOV /// U tom gradu organizuju se mnoge sve~ane manifestacije. Na centralnom Trgu slobode uve~e se tradi-cionalno odr`ava koncert estradnih zvezda uz obra}anje dr`avnih funkcionera, a sve se zavr{ava vatrometom. Danuo~i praznika u Harkovu se obele`ava Dan grada, pa se tog dana prire|uju najmasovnije sve~anosti.

POLTAVA /// Na Dan nezavisnosti taj grad sav blista od nasmejanih lica i vezenih ko{ulja. Ljudi se okupljaju kodspomenika Tarasa [ev~enka da bi se poklonili ovom slobodarskom pesniku i polo`ili cve}e. Tradicionalne sve~anostinastavljaju se pored spomenika Koza~ke slave, gde ljudi iskazuju po{tovanje poginulim borcima za Otad`binu.

D

^ E T V R TA K , 2 4 . a v g u s t 2 0 1 7 .

^ E T V R TA K , 2 4 . a v g u s t 2 0 1 7 . 3^ E T V R TA K , 2 4 . a v g u s t 2 0 1 7 .2

Ukrajinaevropskadr`avaUkrajinci su evropski narod, abudu}nost Ukrajine je u Evropi.Ovim re~ima @an Klod Junkera,predsednika Evropske komisije,nema se {ta dodati.Geografski posmatrano, Ukrajina seu potpunosti nalazi u Evropi.Mentalno gledano - Nebeska ~eta,Revolucija dostojanstva i Majdanpotvr|uju `elju Ukrajinaca da `ive uporodici evropskih naroda u kojoj sepo{tuju ljudske vrednosti ifundamentalne slobode. Politi~ki,ovo je bilo potvr|eno rezultatimapredsedni~kih i parlamentarnihizbora te formiranjem {irokeproevropske koalicije u ukrajinskomparlamentu.Ukrajina je prvi put izrazila `elju zapristupanje evropskimintegracijama jo{ 2. jula 1993,deklaracijom Vrhovne rade „Oosnovnim pravcima spoljne politike

Ukrajine“. Kasnije, 1. jula 2010.politika Ukrajine {to se ti~e izgradnjeodnosa s Evropskom unijompotvr|ena je u zakonu „O osnovamaunutra{nje i spoljne politike“. Prema~l. 11 tog zakona jedan od osnovnihciljeva spoljne politike Ukrajine jeste„obezbe|enje integracije Ukrajine uevropski politi~ki, ekonomski ipravni prostor s ciljem ~lanstva uEvropskoj uniji“.Zahvaljuju}i pobedi Revolucijedostojanstva u Ukrajini, 21. marta i27. juna 2014. u Briselu je potpisanSporazum o asocijaciji izme|u

Ukrajine i EU, {to je predstavljaloprelazak na novi nivo odnosa naosnovu politi~ke asocijacije iekonomske integracije. Sporazum su16. septembra te godine sinhronoratifikovali Vrhovna rada Ukrajine iEvropski parlament. Tokom potpisivanja Sporazuma oasocijaciji predsednik Ukrajine PetroPoro{enko izjavio je da potpisivanjeovog Sporazuma Ukrajina smatrakorakom napred ka postizanjukona~nog cilja, a to je sticanjepunopravnog ~lanstva u Evropskuuniju.

Dan diplomatske slu`be

Govor predsednika Ukrajine Petra Poro{enka povodom stupanjana snagu bezviznog re`ima izme|u Ukrajine i EU

Vra}amo se uevropsku porodicu

Ukrajina zauzima pogodan geopoliti~ki polo`ajizme|u Zapada i Istoka. Ipak, taj polo`aj sam posebi ne obezbe|uje automatski pogodnosti zadr`avu. To mora da ~ini spoljna politika dr`ave.

Od trenutka progla{enja nezavisnosti Ukrajinase opredelila za sticanje statusa vanblokovske ibezatomske dr`ave. U prvoj etapi posle sticanjanezavisnosti to joj je obezbedilo podr{ku svetskejavnosti i distanciranje od Rusije. Vrhovna radaUkrajine utvrdila je 2. jula 1993. „Osnovne pravcespoljne politike Ukrajine“. Taj dokument isti~eosnovne nacionalne interese Ukrajine i zadatkenjene spoljne politike, te sadr`i na~ela na kojima sezasniva spoljnopoliti~ka aktivnost na{e dr`ave.

Osnovni zahtev u ostvarivanju spoljne politikeUkrajine je {to potpunije i {to efikasnijeobezbe|ivanje nacionalnih interesa dr`ave.Nacionalni interesi Ukrajine u sferi me|unarodnihodnosa mogu se svrstati u tri osnovne grupe:

- strate{ki i geopoliti~ki interesi povezani sobezbe|enjem nacionalne bezbednosti Ukrajine iza{titom njene politi~ke nezavisnosti;

- ekonomski interesi, povezani s integracijomekonomije Ukrajine u svetsku privredu;

- regionalni, subregionalni i lokalni interesipovezani s obezbe|enjem razli~itih specifi~nihpotreba unutra{njeg razvoja Ukrajine.

Osnovi spoljne politike Ukrajine definisani su i uUstavu (Osnovnom zakonu) Ukrajine. U Odeljku 1.~l. 18 isti~e se: „Spoljnopoliti~ka delatnost Ukrajineusmerena je ka obezbe|ivanju mirne i uzajamnokorisne saradnje s ~lanicama me|unarodnezajednice i op{teprihva}enim principima inormama me|unarodnog prava“.

Ukrajina sprovodi aktivnu, elasti~nu,uravnote`enu spoljnu politiku na slede}imosnovnim pravcima:

1. Razvoj dvostranih me|udr`avnih odnosa;2. Pro{irenje u~e{}a u evropskoj regionalnoj

saradnji;

3. Saradnja u okvirima Zajednice NezavisnihDr`ava;

4. ^lanstvo u OUN i ostalim me|unarodnimorganizacijama.

Prioritetni strate{ki pravci u oblasti dvostranihodnosa su aktivan razvoj politi~kih, ekonomskih,nau~no-tehni~kih, kulturnih i ostalih odnosa saslede}im grupama dr`ava:

1. Dvostrani me|unarodni odnosi:a) susedne dr`aveb) zapadne dr`ave - ~lanice EU i NATOc) dr`ave Azije, Azijsko-pacifi~kog regiona,

Afrike i Latinske Amerike.2. Regionalna saradnja u EvropiSpoljnopoliti~ki napori Ukrajine trajno su

usmereni ka razvoju evropske regionalne saradnje usvim sferama s ciljem ja~anja dr`avne nezavisnosti iefikasnog obezbe|enja nacionalnih interesa.

Prioritetan regionalni pravac spoljne politikeUkrajine je njena delatnost u okvirima Organizacijeza bezbednost i saradnju u Evropi.

3. OUN i univerzalne me|unarodne organizacijeU~e{}e Ukrajine u svetskim me|unarodnim

organizacijama stvara realne mogu}nosti zauzajamno delovanje prakti~no sa svim dr`avamasveta u okvirima mnogostrane diplomatije.^lanstvo u njima dopunjuje i pro{iruje dvostrane iregionalne mehanizme za obezbe|ivanjefundamentalnih nacionalnih interesa Ukrajine,omogu}avaju}i pristup svetskim iskustvima,informacijama, statistici, ekspertskim uslugama,izvorima tehni~ke i finansijske pomo}i. Svetskeme|unarodne organizacije doprinose ja~anju ulogeukrajinske dr`ave u svetu. Putem ~lanstva u njimaUkrajina uzima u~e{}e u formiranju arhitekturenovog svetskog poretka, re{ava problemegarantovanja svoje nacionalne bezbednosti.

Prioritetni pravac delatnosti Ukrajine u svetskimme|unarodnim organizacijama je aktivno u~e{}eu OUN i njenim specijalizovanim ustanovama.

Interesi i prioriteti spoljne politikeD

ostig

nu}a

1. OBLAST POLITIKE

1. 1. Reforma dr`avne slu`beZakon Ukrajine „O dr`avnoj slu`bi“ stupio je na

snagu 1. maja 2016. godine. Zakon odre|ujeosnove politi~ki nezavisne dr`avne slu`be,jednaku dostupnost do nje, kao i transparentnostu sprovo|enju konkursa i zapo{ljavanju.

1. 2. Borba protiv korupcijeDeluju novoformirane antikorupcijske

institucije: Nacionalni antikorupcijski biro (NABU),Specijalizovano antikorupcijsko tu`ila{tvo,Nacionalna agencija za spre~avanje korupcije iNacionalna agencija za pitanja otkrivanja, traganjai upravljanja aktivima koji su ste~eni putemkorupciona{kih i ostalih krivi~nih dela.

Nacionalna agencija za pitanja spre~avanjakorupcije uspostavila je potpuno elektronskodeklarisanje prihoda ~inovnika od 1. septembra2016. godine. Delovanjem NABU 2016. jeotkriveno 280 krivi~nih dela, u dr`avni bud`etvra}eno je vi{e od 100 miliona grivni.

Prva etapa e-deklarisanja imovine, prihoda itro{kova dr`avnih ~inovnika zavr{ena je 30.oktobra 2016. Od 1. januara 2017. obaveznoelektronsko deklarisanje uvedeno je za svekategorije dr`avnih ~inovnika bez izuzetaka.

Javnosti je otvoren pristup registru pravavlasni{tva na nekretninama i registru vlasni{tvasaobra}ajnih sredstava. Time su stvorene dodatnepoluge kontrole gra|ana nad nezakonitimboga}enjem ~inovnika.

2. OBLAST BEZBEDNOSTI

2. 1. Reforma pravoza{titnih organaEfikasno se sprovodi Zakon Ukrajine „O

nacionalnoj policiji“. 32 grada u Ukrajini ve} sudobila novi sastav policije.

2. 2. Reforma sudskog sistemaPredsednik Ukrajine potpisao je 13. juna 2016.

zakon „O ustrojstvu sudova i statusu sudija“ kojimsu ustanovljena nova eti~ka na~ela rada,profesionalni i kvalifikacioni zahtevi premasudijama. Usvojena je Strategija reforme sudskogsistema i odgovaraju}ih pravnih institucija od2015. do 2020. Zapo~eto je „restartovanje“Vrhovnog suda.

2. 3. Nacionalna bezbednost i odbranaSprovodi se Koncepcija razvoja sektora

bezbednosti i odbrane Ukrajine. Odbrambenibud`et Ukrajine je udvostru~en. Sklopljeno je petsporazuma o standardizaciji NATO-a. Sprovodi se12 NATO standarda. Armija postaje profesionalna:70 hiljada lica potpisalo je ugovor s ukrajinskimOru`anim snagama (OS).

I pored slo`ene situacije u zoni sprovo|enjaAntiteroristi~ke operacije (ATO), in`injerijsko-minerske jedinice nastavljaju aktivnosti narazminiranju. Od po~etka ATO od eksplozivnihnaprava o~i{}eno je vi{e od tri hiljade i sto hektarateritorije u Donjeckoj i Luganskoj oblasti, te 1 116km puteva i putnih pravaca. Uni{teno je 155.300eksplozivnih predmeta.

Doma}i vojnoindustrijski komplekspreusmeren je na proizvodnju savremenihborbenih sistema za potrebe Oru`anih snagaUkrajine, {to podrazumeva ne samo bespilotneletelice, ve} i kopnene komplekse. Doma}istru~njaci naro~ito su razradili i predstavilibespilotni BRT „Fantom“.

Krajem 2016. nadvodna komponenta flote prviput posle mnogo godina dopunjena je novimborbenim jedinicama. U sastav Vojnopomorskihsnaga OS Ukrajine uklju~ena su dva mala

blindirana artiljerijska ~amca (tipa „girza“),„Akerman“ i „Berdjansk“. Trenutno se grade jo{~etiri ~amca ove serije i dva desantno-juri{na~amca tipa „kentaur“.

Marta 2017. prvi put je poleteo novi avion DP„Antonov“ An-123D, koji je u potpunostiproizveden bez delova iz Rusije.

3. SOCIJALNO-EKONOMSKA OBLAST

3.1. Ekonomski rastPorast DBP 2016. iznosio je 2,2 odsto u odnosu

na prethodnu godinu.Ukrajina je napredovala na svetskim rejtinzima:- za 32 mesta u rejtingu Svetske banke

„DoingBusiness/Vo|enje biznisa“- za 25 mesta u rejtingu OUN o razvoju

elektronske uprave (E-GovernmentDevelopmentIndex);- za 16 mesta u StrengthofInvestorsProtection/

Za{tita investicija globalnog indeksakonkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma.

3.2. DecentralizacijaStvoreno je 367 ujedinjenih teritorijalnih

zajednica. Mesni bud`eti porasli su za 50 odsto.3.3. DeregulacijaSredstva deregulacije smanjila su za 40 odsto

koli~inu dozvola sovjetskog tipa i za 87 odstokoli~inu neophodnih sertifikata.

Od 1. avgusta 2016. sve dr`avne nabavke uUkrajini sprovode se isklju~ivo preko sistemajavnih elektronskih nabavki ProZorro. Premastanju na dan 1. januara 2017. u{teda bud`etskihtro{kova zahvaljuju}i ProZorro dostigla je 10,2odsto ukupnog iznosa nabavki.

Od 1. avgusta sistem upro{}enog„jedinstvenog {altera“ uveden je na carini.

Usvojen je prednacrt zakona o penzijskojreformi, koji predvi|a a`uriranje penzija ilikvidaciju diskriminacije gra|ana prema godiniodlaska u penziju; uvo|enje pravednih i za svejednakih uslova odlaska u penziju; pove}anjeminimalne penzije na 1.373 grivni; ukidanje 15-procentnog smanjenja penzija penzionerimakoji rade; likvidaciju deficita Penzijskog fonda.

Ukrajina spada u elitnu devetoricu dr`ava kojeimaju zatvoreni tehnolo{ki ciklus proizvodnjeaviotehnike.

Ukrajina spada me|u pet dr`ava koje imajuzatvoren ciklus proizvodnje kosmi~kih raketa.Doma}a preduze}a primenjuju 17 od 22 u svetupoznate tehnologije i u~estvuju u 50me|unarodnih projekata.

Ukrajina kao IT hub (koli~ina ukrajinskihstartapa pove}ana je za 237 odsto u odnosu na2014. Tehnolo{ka inovaciona re{enja „Made inUkraine“ u sferi menad`menta, sajberbezbednosti, bankarskih i finansijskih operacijaveoma su tra`ena na globalnom tr`i{tu).

4. LISTA ^ETIRI KLJU^NA DOSTIGNU]A (PO MI[LJENJU ME\UNARODNIH PARTNERA) U KOJIMA JE UKRAJINAOSTVARILA SU[TINSKI PROGRES:

- sni`enje stope rente za izvla~enje gasa;- pove}anje transparentnosti i efikasnosti

sistema dr`avnih nabavki, izme|u ostalog izahvaljuju}i sistemu ProZorro i pristupanjuUkrajine Sporazumu o dr`avnim nabavkama uokvirima STO (GPA);

- napredak u ostvarivanju zahteva programakreditiranja MMF i dobijanje tre}e milijarde uokviru kreditnih garancija vlade SAD;

- napredak u reformi sistema administriranjaPDV.

Dan diplomatske slu`be Ukrajine svake go-dine obele`ava se 22. decembra, na osnovuUkaza predsednika br. 1639/2005. od 21.novembra 2005. godine. Tog dana 1917.vlada Ukrajinske Narodne Republike formi-rala je Generalni sekretarijat za me|unarod-ne poslove.Spoljnopoliti~ka slu`ba Ukrajine ima dugutradiciju, zasnovanu jo{ na diplomatskom is-kustvu Kijevske Rusije, koja je odr`avala ak-tivne odnose s Vizantijom, Svetom stolicom,nema~kim carstvom, Poljskom, Ugarskom,Francuskom i skandinavskim dr`avama. Di-plomatski odnosi bili su naro~ito dinami~ni irazgranati u vreme vladavine Jaroslava Mu-drog (1019-1054).Posle raspada srednjovekovne dr`ave ukra-jinska diplomatija primetno o`ivljava u Ko-

za~kom dobu. Godine 1594. Zaporo{ka Se~aprvi put u svojoj istoriji postaje punopravniu~esnik me|unarodne koalicije, po{to je sa„Svetom ligom“ potpisala sporazum o za-jedni~koj borbi protiv Otomanske imperije.Me|unarodni kontakti kozaka zna~ajno sepro{iruju u vreme hetmana Bogdana Hmelj-nickog. Posle njega zna~ajan doprinos raz-voju ukrajinske diplomatije daju hetmaniIvan Vigovski, Ivan Mazepa i Pilip Orlik. Na-rednu priliku ukrajinska diplomatija dobijatek kroz dvesta godine.Stvaranje i razvoj Ministarstva inostranih po-slova Ukrajine kao punopravne dr`avnestrukture povezano je sa stvaranjem Ukra-jinske Narodne Republike 1917. Vlada UNRje 22. decembra te godine donela „Zakon ostvaranju Generalnog sekretarijata za me-

|unarodne odnose“. Dolaskom na vlast 28.aprila 1918. hetmana Pavla Skoropadskognastavljena je izgradnja nacionalne spoljno-politi~ke slu`be. Nakon formiranja Druge republi~ke vlade(Direktorije) u decembru 1918. diplomatskikontakti prethodnih vlada su ne samo o~u-vani, ve} i pro{ireni.Nezaobilaznu stranicu u istoriji ukrajinske di-plomatije ~ini spoljnopoliti~ka delatnost Za-padnoukrajinske Narodne Republike.Istovremeno, po~ev od jula 1919. odvija se i for-miranje dr`avnih struktura Sovjetske Ukrajine. Najzna~ajnija tekovina ukrajinske diploma-tije u godinama nezavisnosti jesu pozitivnirezultati u svim oblastima, kao i uspostavlja-nje osnovnih koncepcijskih principa spoljnepolitike Ukrajine.

Sporazum o asocijaciji Ukrajine i EUPregovori o novom baznom ugovoru izme|uUkrajine i Evropske unije (EU) koji bi zamenio va`e-}i Sporazum o partnerstvu i saradnji po~eli su mar-ta 2007. (naredne godine strane su usaglasile na-ziv budu}eg sporazuma - Sporazum o asocijaciji).Zavr{na 21. runda pregovora o sklapanju Sporazu-ma o asocijaciji odr`ana je 11. novembra 2011. uBriselu. Tokom nje usagla{eni su svi stavovi tekstaSporazuma.

Tokom 15. samita Ukrajina - EU (19. decembra2011 u Kijevu) lideri Ukrajine i EU zvani~no su saop-{tili da su zavr{eni pregovori o Sporazumu o asocija-ciji. 30. marta 2012. {efovi pregovara~kih delegacijaparafirali su Sporazum u Briselu.

Potpisivanje Sporazuma o asocijaciji izme|uUkrajine i EU odvijalo se u dve etape. 21. marta 2014.za vreme vanrednog samita Ukrajina - EU potpisanje politi~ki deo Sporazuma i Zavr{ni akt samita.

Posebno su potpisani preambula, ~lan 1, odeljciI „Op{ti principi“ i II „Politi~ki dijalog i reforme, poli-ti~ka asocijacija, saradnja i konvergencija u sferispoljne i bezbednosne politike“ i VII „Institucionalni,op{ti i zavr{ni stavovi“ Sporazuma. Na samitu je, ta-ko|e, objavljena izjava da }e obaveze Ukrajine kojeproisti~u iz ~l. 8 Sporazuma o asocijaciji u vezi s rati-

fikacijom Rimskog statuta Me|unarodnog krivi~nogsuda iz 1998. godine biti ispunjenje posle uno{enjaodgovaraju}ih izmena u Ustav Ukrajine.

Tokom susreta Ve}a EU s predsednikom Ukraji-ne Petrom Poro{enkom 27. juna 2014. i s ~elnicimaEU i predsednicima dr`ava i vlada 28 zemalja-~lani-ca EU potpisan je ekonomski deo Sporazuma -odeljci III „Pravda, sloboda i bezbednost“, IV „Trgo-vina i pitanja povezana s trgovinom“, V „Ekonomskai granska saradnja“ i VI „Finansijska saradnja i stavo-vi o borbi protiv prevara“.

Vrhovna rada Ukrajine i Evropski parlament 16.septembra 2014. sinhrono su ratifikovali Sporazumo asocijaciji izme|u Ukrajine i EU.

Ukrajinska strana predala je depozitariju ratifika-cione povelje i na taj na~in zavr{ila sve unutardr`av-ne procedure.

Sporazum o asocijaciji izme|u Ukrajine i EU stu-pi}e na snagu posle ratifikacije od svih strana, odno-sno prvog dana drugog meseca posle predaje na~uvanje Generalnom sekretarijatu Ve}a Evropskeunije poslednje ratifikacione povelje ili poslednjegdokumenta o potvr|ivanju.

Trenutno traje proces ratifikacije Sporazuma odstrane dr`ava-~lanica EU.

Dragi Ukrajinci, ja sam Ukrajinac i volimslobodu! To je danas ono {to ose}a svakiUkrajinac.

Po{tovani predstavnici diplomatskog kora!Ovo se kona~no dogodilo. Dugo, veoma dugoi{li smo prema ovom danu, dugo smo i{~ekivalitaj dan. Ali, nismo sedeli skr{tenih ruku. ^itavazemlja, sav ukrajinski narod naporno je radio,menjaju}i svoju zemlju. Pribli`ili smo taj dankad smo iza{li na Majdan i izveli Revolucijudostojanstva. Mi, Ukrajinci, za neverovatnokratko vreme stvorili smo Oru`ane snageUkrajine, ukrajinsku armiju, ukrajinsku vojsku,odbranili smo svoju slobodu, svoju zemlju,svoju volju i demokratiju od ruske agresije i odruske najezde, brane}i oru`jem svaki deli}ukrajinske zemlje.

Ostvarili smo i primenili Plan vizneliberalizacije, a gospodin ambasador mo`e dapotvrdi da je on sadr`ao gotovo 150 ta~aka ~ijeispunjenje je iziskivalo veoma naporan rad. I -mi smo to uradili.

Mi smo to uradili s ~vrstom nadom da }emosvakako polo`iti taj te{ki ispit. Neki su o~ekivali -kako na istoku, tako i unutar zemlje - da tone}emo mo}i i da ne}emo uspeti, i unapred sutrljali ruke kad su produ`avani rokovi. Ali, mismo ~vrsto verovali da }emo odr`ati re~ akosmo se ve} dogovorili s na{im evropskimpartnerima.

Sad, na kraju krajeva, mo`emo da ka`emo dauklju~ujemo povratno odbrojavanje. Povratnoodbrojavanje nepovratnih promena. To }e bitiposlednje „zbogom“ ruskoj imperiji, a re~i „backin the USSR“ ~u}emo samo slu{aju}i Bitlse.

Nikad vi{e ne}emo da se vratimo u SovjetskiSavez, zato {to se mi, ponosna i slobodnademokratska nacija, vra}amo u porodicuevropskih naroda.

Ponosan sam {to smo u tome uspeli. Mislimda se sada tome raduju i heroji Nebeske ~ete nanebesima, i heroji ukrajinske vojske koji su dali`ivote za na{u slobodu, na{u nezavisnost, na{udemokratiju i za taj trenutak povratka u Evropu.

Kroz 12 sati zvuk odbrojavanja unazadobele`i}e ostvarenje na{ih nada. On }e obele`itipad ako ne betonskog Berlinskog zida, a onopapirnate zavese koja je mnogo godinaodvajala Ukrajince od evropske porodice.Danas, ta~no u pono}, kad nastupi istorijskidatum, 11. jun, ta papirnata granica }e dapadne.

@eleo bih danas da podsetim na re~i velikogEvropljanina - nema~kog kancelara Vilija Branta:„Ono {to je jedna celina od danas }e se nazivati- jedna celina.“ Jedna celina: Evropa, Evropskaunija i na{a fantasti~na dr`ava Ukrajina.

Ovim re~ima `elim da uklju~im odbrojavanje~asovnika do uklju~ivanja bezviznog re`imaizme|u Ukrajine i Evropske unije. To je izuzetna~ast.

Ju~e u Harkovu, posle susreta spredsednikom Litvanije Dalijom Gribauskajte,rekli smo da to nije kraj, ve} sna`an nastavakreformi. Verujem da }e Ukrajina biti u NATO,verujem da }e Ukrajina biti u Evropskoj uniji i danas niko, ni{ta i nikad ne}e zaustaviti.

Jo{ jednom vam ~estitam, dragi Ukrajinci,ovaj izuzetan doga|aj!

Slava Evropi i slava Ukrajini!

[ta se dogodilo 1. januara 2016? Izme-|u Ukrajine i Evropske unije (EU) po~e-la je da deluje „duboka i sveobuhvatnazona slobodne trgovine“. U granicamaove zone ukidaju se carine i koli~inskaograni~enja u uzajamnoj trgovini.

EU je u su{tini otvorila svoje grani-ce za ukrajinske robne jo{ u maju 2014.Sada }e Ukrajina da na~ini analogni ko-rak. Danas ukrajinske carine iznose 10odsto za prehrambene proizvode i petodsto za industrijske proizvode. One }epostepeno biti sni`avane.

Pored toga, potpisivanjem Spora-zuma o asocijaciji Ukrajina se obavezu-je da prihvati pravila unutra{njeg tr`i-{ta EU koja se ti~u tehni~kih standarda,sanitarnih i fitosanitarnih pravila, dr-`avnih nabavki, konkurencije i intelek-tualnog vlasni{tva.

Kakve mogu}nosti ukrajinski biznis dobija Sporazumom o asocijaciji?1. Mogu}nost da pru`a usluge

evropskim potro{a~ima.2. Pristup dr`avnim nabavkama u

Evropskoj uniji.3. Bescarinsku trgovinu sa EU.4. Jedinstvene proizvodne standarde.5. Pojednostavljivanje kretanja ka-

pitala.

Da li }e evropska roba pojeftiniti u Ukrajini?U principu, odgovor je pozitivan.

Po{to }e carine biti ukinute ili bitnosmanjene, robe }e biti jeftinije. Ne-znatno mogu da pojeftine uvozni sire-vi i ostali prehrambeni proizvodi, belatehnika, kancelarijska tehnika i mobil-ni telefoni. Zasad se ne zna ko }e biti nadobitku - potro{a~ ili uvoznik.

Pored toga, u EU postoji praksa sti-mulacije poljoprivredne proizvodnje iprehrambenih proizvoda. Me|utim, uSporazumu o asocijaciji s Ukrajinom po-stoji saglasnost da }e ti proizvodi iz EUstizati na na{e tr`i{te bez evropskih iz-voznih stimulacija. Drugim re~ima, iz-vozne supsidije ne}e se davati za evrop-ske prehrambene proizvode koji }e sti-zati na ukrajinsko tr`i{te. To }e u odre-|enoj meri izjedna~iti polo`aj doma}ihproizvo|a~a i evropskih izvoznika.

Da li }e evropske kompanijekoje dolaze na ukrajinsko tr`i{te uni{titi slabe doma}eproizvo|a~e?Ne, ne}e da ih uni{te. Zona slobod-

ne trgovine delova}e asimetri~no. Tozna~i da }e EU sniziti tarife za robu izUkrajine, dok }e Ukrajina sni`avati ta-rifu za robe iz Evrope postepeno, to-kom narednih 3-10 godina.

Primera radi, na izvoz jabuka, kru-{aka, stonog gro`|a i vi{e vrsta povr}aUkrajina }e u narednih pet godina sni-ziti carinu sa 10 na pet odsto, ili }eustanoviti nultu tarifu. Me|utim, zaputni~ke automobile carina }e se pla-}ati narednih 15 godina, ~ime }e da se{titi od konkurencije mitski ukrajinskiproizvo|a~ automobila.

EU je pristala da odlo`i potpunoukidanje carina obzirom na te{ko sta-nje i nisku konkurentnost ukrajinskeekonomije. Na taj na~in }e ukrajinskaekonomija imati vremena za adaptaci-ju na standarde i zakonodavstvo EU.

Ho}e li ukrajinski proizvo|a~iodmah mo}i da izvoze na tr`i{te EU?Da bi izvozila svoje proizvode u EU,

Ukrajina mora da usaglasi svoje stan-darde s tehni~kim pravilnicima i siste-mima standardizacije EU. Radi togatreba izmeniti oko 350 zakonodavnihakata. Tek nakon toga ukrajinske kom-panije mo}i }e da trguju s Evropljanimapo istim uslovima kao i oni unutar EU.

Ako Rusija zatvori svoje tr`i{te za Ukrajinu, ho}e liukrajinska preduze}a imati katastrofalne gubitke?Kada po~ne da deluje ZST sa EU,

Ukrajina }e izgubiti povlastice i prefe-

rencijale u trgovini s Rusijom. Predsed-nik Ruske Federacije Vladimir Putinpotpisao je ukaz kojim se od 1. januara2016. obustavlja dogovor o zoni slo-bodne trgovine s Ukrajinom „u vezi sizuzetnim okolnostima koje poga|ajuinterese i ekonomsku bezbednost RF“.Ipak, ovo ne zna~i da se Rusija u potpu-nosti odrekla ukrajinskih proizvoda.Radi se samo o tome da }e oni od sadabiti carinjeni.

Ukrajina ne treba da se navikava natrgovinske ratove, kakve Rusija redov-no progla{ava. Kremlj je svojevremenove} uvodio zabranu za ukrajinske mle~-ne proizvode, slatki{e, krompir, soko-ve, de~ju ishranu. Sva ta ograni~enjabila su osveta za evrointegracijske te-`nje Ukrajine.

Koliko }e ukrajinska ekonomija izgubiti od uvo|enjacarine od strane Rusije?Prema nekim procenama, uvo|e-

nje ruskog embarga na ukrajinske po-ljoprivredne i prehrambene proizvodesmanji}e ukrajinski izvoz za oko mili-jardu dolara. Najnoviji podaci govoreda je robna razmena s Rusijom danaspala na 13 odsto ukupne razmene. Sdruge strane, robna razmena izme|uUkrajine i EU porasla je na preko 30 od-sto ukupne razmene.

Zbog ~ega je pristupanje ZST korisno za Ukrajinu?Mogu}nosti. Oni ukrajinski proizvo-

|a~i koji }e uskladiti svoje standarde sevropskima dobi}e pristup na najve}etr`i{te na svetu, koje ima preko 510miliona potro{a~a s godi{njim prihodi-ma od 24 hiljade evra po glavi stanov-nika, a ukupna proizvodnja tog tr`i{taje 2014. iznosila blizu 14 triliona evra,{to je 12 puta vi{e nego u Rusiji.

Ekonomija. Prema prethodnimprora~unima EU, zbog ukidanja carineukrajinski izvoznici }e svake godine dau{tede 487 miliona evra. U{teda izvo-znika iz EU iznosi}e 391 milion evra go-di{nje.

Kvalitet. Uvo|enje evropskih stan-darda i unifikacija evropskog zakono-davstva pove}a}e kvalitet proizvodnjena unutra{njem tr`i{tu u Ukrajini, aistovremeno }e doprinositi stvaranjupozitivnog imid`a Ukrajine na svet-skim tr`i{tima kao proizvo|a~a kvali-tetnih proizvoda.

Ekonomski rast. Prema podacimaSvetske banke, posle raspada isto~nogbloka ~etiri susedne dr`ave koje su po-stale ~lanice EU zabele`ile su prose~nigodi{nji rast iznad tri odsto (1992-2013. realni godi{nji rast u Poljskoj iz-nosio je 4,2, u Slova~koj 4,1, u Rumu-

niji 2,2 a u Ma|arskoj 1,7 odsto, dok jeBDP u Ukrajini godi{nje opadao u pro-seku za po 0,7 odsto.

Izlazak na svetska tr`i{ta. U EU ve}deluju sporazumi o slobodnoj trgovini s33 trgovinska partnera. Takvi ugovori sjo{ 23 partnera (SAD, Kanadom, Japa-nom) trenutno su u pripremnoj fazi.Primena evropskih standarda i harmo-nizacija ukrajinskog zakonodavstva sevropskim omogu}i}e Ukrajini da iza-|e na svetska tr`i{ta.

Investicije. Harmonizacija ukrajin-skog zakonodavstva omogu}i}e da in-vestitori iz zemalja EU u raznim sekto-rima ekonomije imaju u Ukrajini istotakvo zakonodavno polje za delatnostkao i u EU. S jedne strane, to ukrajin-skim kompanijama pru`a mogu}nostda steknu me|unarodni status, dok }es druge strane pove}ati dotok stranihinvesticija u Ukrajinu.

Modernizacija. Usvajanje normi istandarda EU, zajedno s bescarinskomtrgovinom, doprine}e privla~enju inve-stitora i prenosu tehnologije iz evrop-skih i ostalih vode}ih ekonomija. Na tajna~in Ukrajina }e se od izvoznika siro-vina i poljoprivrednih proizvoda pre-tvoriti u proizvo|a~a kvalitetnijih pro-izvoda, koji }e biti tra`eni na svetskimtr`i{tima.

Prednosti slobodne trgovine sa Evropom

Stvaranje zone slobodne trgovineizme|u Ukrajine i Evropske unijeVa`an elemenat Sporazuma o asocijaciji izme|u Ukrajine iEU su stavovi o stvaranju produbljene i sveobuhvatne zoneslobodne trgovine (ZST). Njima je predvi|ena bitna liberal-izacija trgovine (ukidanje tarifa ili kvota) izme|u strana, har-monizacija zakonodavstva i normativno-regulatorne baze.

Rad na stvaranju ZST obuhvati}e izme|u ostalog: - ukidanje od strane Ukrajine i EU uvoznih carina na ve}inu

roba koje se uvoze na uzajamna tr`i{ta;- primenu pravila obele`avanja porekla roba, koja su jedan

od elemenata primene trgovinskih preferencijala;- usagla{avanje od strane Ukrajine s evropskim standardima

njenih tehni~kih pravila, procedura, sanitarnih i fitosanitarnihpostupaka i postupaka koji se ti~u bezbednosti prehram-benih proizvoda, zahvaljuju}i ~emu ukrajinskim industrijskimproizvodima te poljoprivrednim i prehrambenim proizvodi-ma ne}e biti potrebna dodatna sertifikacija u EU;

- obezbe|ivanje od obe strane najpovoljnijih uslova dostup-nosti na njihovim tr`i{tima usluga;

- primena od strane Ukrajine pravila EU u sferi dr`avnihnabavki, {to }e omogu}iti da se za Ukrajinu postepenootvori tr`i{te dr`avnih nabavki EU;

- upro{}avanje carinskih procedura te upozoravanje na pre-

vare, {verc i sli~na kr{enja zakona u sferi prekograni~nogprevoza roba;

- ja~anje od strane Ukrajine za{tite prava intelektualnog vlas-ni{tva.

Stvaranje ZST izme|u Ukrajine i EU odvija}e se postepenotokom 10 godina. Rezultat uvo|enja ZST izme|u Ukrajine iEU bi}e tesna ekonomska integracija, stvaranje prakti~no is-tih uslova za trgovinu izme|u Ukrajine i EU kakvi vladaju utrgovini unutar Saveza, pobolj{anje investicione klime itransparentna pravila vo|enja biznisa u Ukrajini, pove}anjeizbora, povi{enje bezbednosti i kvaliteta roba, sni`enje cenaza ukrajinske potro{a~e, mogu}nost pristupa ukrajinskih pre-duze}a, osim na tr`i{te EU, i na tr`i{ta tre}ih zemalja uvezi sprelaskom na standarde prihva}ene u celom svetu.Jo{ pre stupanja na snagu Sporazuma o asocijaciji EU je prime-nila za Ukrajinu re`im autonomnih trgovinskih preferencija -jednostrano (od strane EU) ukidanje uvoznih carina koje seodnosi na 94,7 odsto ukupnog obima industrijskih proizvoda i83,4 odsto poljoprivrednih proizvoda i prehrambenih proizvo-da koje EU uvozi iz na{e dr`ave (rok va`i do 1. januara 2016).

^ E T V R TA K , 2 4 . a v g u s t 2 0 1 7 . 5^ E T V R TA K , 2 4 . a v g u s t 2 0 1 7 .4

Pro{la godina bila je odlu~uju}a za po~etakobimne sudske reforme. Usvojene su ustav-ne promene, doneti su novi zakoni „O ure-|enju i statusu sudova“, „O visokom ve}upravosu|a“, dva zakona o izvr{enju sudskihodluka. Po{to su stupili na snagu, Visokakvalifikaciona komisija sudija raspisala jekonkurs za novi Vrhovni sud.

Novi Vrhovni sud

U skladu sa zakonom, do kraja marta ovegodine treba da bude imenovano najmanje65 sudija novog Vrhovnog suda. Na polo`ajsudija najvi{e sudske ustanove pretendujune samo sudije, ve} i nau~nici-pravnici iadvokati. Na konkursu, koji sprovodi Visokakvalifikaciona komisija sudija, u~estvuje 653pretendenata. Kandidate proverava i Dru-{tveno ve}e ~asti, koje su formirale uglednedru{tvene organizacije. Po~etkom 2017. za-klju~ci Dru{tvenog ve}a o ~asti kandidatadobili su ve}u te`inu - sada su za njihovo od-bijanje potrebni glasovi dve tre}ine sastavaVisoke kvalifikacione komisije (11 od 16).

Od novog Vrhovnog suda o~ekuje se ve-oma mnogo. On treba ne samo da zamenitri visoka specijalizovana suda i postoje}i Vr-hovni sud, ve} i da izvr{enjem kasacionihovla{}enja postavi visoke standarde pravo-su|a za ~itav sudski sistem. Kona~no re{e-nje predmeta mo}i }e da se dobije br`e, jer}e tre}a instanca biti i kona~na (sada ima-mo ~etiri instance).

Kvalifikaciono ocenjivanje

U skladu s ustavnim promenama, svi su-dovi treba da pro|u kvalifikaciono ocenji-vanje - proveru kompetentnosti, ~asti i pri-dr`avanja eti~kih standarda. Neprelaznaocena je osnova za otpu{tanje sudije. Zbogvelikog broja sudija, ovaj proces potraja}enekoliko godina.

Zna~ajno je to da su tokom 2017. takvoocenjivanje pro{le sudije koje su ranije ime-novane na pet godina i sudije apelacionihsudova. Postoji i mogu}nost da se zapo~neproces reorganizacije apelacionih sudova ida se novi apelacioni sudovi formiraju pu-tem konkursa, na kojem }e mo}i da u~e-stvuju ne samo sudije. Treba po~eti s formi-ranjem rezervnih kandidata za polo`aj su-dija lokalnih sudova, po{to je prethodna re-zerva, formirana jo{ u vreme Janukovi~a, ume|uvremenu iscrpena.

U proceduri ocenjivanja sudija i kandi-data na polo`aj sudija tako|e }e u~estvova-ti Dru{tveno ve}e ~asti.

Uvo|enje antikorupcionih sudova

Zakon „O ure|enju i statusu sudova“predvideo je stvaranje Visokog antikorup-cionog suda, ali je rok za njegovo usposta-vljanje produ`io do usvajanja novog zako-na. Pored Visokog antikorupcionog sudakao suda prve instance, treba da bude for-mirano i specijalno odeljenje u Vrhovnomsudu za apelaciono razmatranje, a kasnije}e mo`da biti potrebno i stvaranje nekolikoregionalnih antikorupcionih sudova.

Zakon treba da odredi posebnu proce-duru izbora sudija tih sudova, kako odlu~u-ju}i glas ne bi imali politi~ki organi, ve} me-|unarodne organizacije i predstavnici jav-nosti. Sudije antikorupcionih sudova mora-ju da budu ne samo profesionalci, ve} i ne-pomirljivi protivnici bilo kojeg vida korup-cije. Pored toga, treba predvideti i dodatnegarancije za za{titu i li~nu bezbednost sudi-ja i ~lanova njihovih porodica.

Elektronski sud

Elementi elektronskog suda ve} su pri-menjeni u sudstvu: onlajn pla}anje sudskihtaksi, dobijanje obave{tenja o kretanjupredmeta u sudu, mogu}nost dobijanja odsuda informacija i kopija re{enja elektron-skom po{tom, SMS-informisanje, dostup

do tekstova sudskih presuda putem jedin-stvenog dr`avnog registra sudskih odluka,onlajn prenos pojedinih sudskih procesa iodvijanje video-konferencija izme|u sudo-va, a tako|e sa istra`nim zatvorima.

Sud porotnika

U uslovima kad vlada op{te nepoverenjeu vlast uop{te, a pogotovo u sudove, {ireuklju~ivanje javnosti mo`e da postane efika-san instrument za obnovu tog poverenja. Usudskom procesu postoji institucija porotni-ka. Danas ona deluje samo u predmetima ko-ji se odnose na zlo~in, ali u su{tini to je isti sudkao i nekad - dvojica sudija i troje narodnihpredstavnika, koji odlu~uju kako o pitanju fa-kata, tako i o pitanju prava. Me|utim, klasi~nimodel predvi|a `iri porotnika, koji na osno-vu dokaza odbrane i optu`be odlu~uje o pi-tanju krivice optu`enog, a s druge strane su-diju koji na osnovu odluke porotnika osloba-|a ili osu|uje optu`enog i odre|uje kaznu.

O~igledno, postalo je neophodno da seuvede upravo takav model suda porotnika.Tako|e, treba da se pro{iri sfera njegove pri-mene, kako ne bi bio ograni~en samo napredmete gde licu preti do ivotno li{enje slo-bode. Naravno, to }e da iziskuje ve}e izdatkeza takve sudove i ne}e biti mogu}e da se touradi naredne godine. Me|utim, sasvim jemogu}e stvoriti zakonodavnu osnovu zauvo|enje suda porotnika 2017. godine.

S druge strane, uvesti instituciju porot-nika radi re{avanja komercijalnih sporovasasvim je mogu}e ve} ove godine, pogoto-vo {to se takva mogu}nost pominje o zako-nu „O ure|enju i statusu sudova“.

Privatni izvr{itelji

Od 5. novembra 2015. na snazi su dva za-kona koji obezbe|uju izvr{enje sudskih re{e-nja. Jedan od njih predvideo je, pored dr`av-nih, instituciju privatnih izvr{ilaca. Privatni iz-vr{itelji }e obezbe|ivati sprovo|enje sudskihodluka istim proceduralnim pravilima kao idr`avni. Ali, onaj ko je dobio spor ima}e pra-vo izbora - da se opredeli za dr`avnu izvr{nuslu`bu ili za privatnog izvr{itelja. U uslovimakonkurencije kvalitet izvr{enja }e se pove}a-ti, a uslovi za korupciju bi}e smanjeni.

*Vrhovna rada je nakon dugotrajnih na-

tezanja 2. juna 2015. usvojila dva dokumen-ta - izmene Ustava koje se ti~u pravosu|a inovi zakon o ure|enju i statusu sudova.

Ukrajinci }e, kao prvo, delovanje refor-me primetiti na primeru korumpiranih su-dija - one mogu da budu uhap{ene na me-stu zlo~ina. S druge strane, sudije su dobilepove}anje plate. Uz to, ~eka ih masovnapreatestacija, konkursi i stvaranje najuticaj-nijih grana sudske vlasti od ~iste hartije.

Samo profesionalni advokati

Zna~ajna novina je i uvo|enje isklju~noprofesionalne advokature u sudovima. Dru-gim re~ima, optu`ene }e u sudovima mo}ida brane samo advokati s odgovaraju}omlicencom. Izuzeci su mogu}i samo u sporo-vima povodom radnih odnosa, socijalnihprava i u izbornim sva|ama. Dosad su inte-rese pred sudom mogli da zastupaju i ljudibez advokatske licence, ali s pravnim isku-stvom. Deo eksperata takvu novost naziva„monopolom advokata“ i ograni~avanjemprava obi~nih gra|ana, koji ne mogu uvekda anga`uju profesionalnog advokata. Dru-gi se pozivaju na evropsko iskustvo i ukazu-ju da }e norma o advokatima omogu}iti bo-lju odbranu. Dodu{e, ta norma za Vrhovnisud postaje obavezuju}a 1. novembra 2017,za apelacione sudove 1. januara 2018, a zaprvostepene sudove tek 1. januara 2019.

Preatestacija

Sudska reforma predvi|a ukidanje niza su-dova i stvaranje umesto njih novih, uz izbor su-

dija na konkursima. Pored toga, na lokanomnivou u prvostepenim sudovima, kojima segra|ani naj~e{}e obra}aju, zapo~e}e preate-stacija sudija, odnosno kvalifikaciono ocenjiva-nje. Proveravanje }e sprovoditi Visoka kvalifi-kaciona komisija sudija Ukrajine, a negativnaocena mo`e da bude razlog za otpu{tanje.

Zakon je propisao niz antikorupcionihmehanizama za sudije, pre svega obavezu dasvake godine, pored deklaracije o prihodima,podnose i deklaraciju o porodi~nim vezama io po{tenju. Uvodi se mehanizam trajnog mo-nitoringa na~ina ivota sudija i nivoa njihovihtro{kova. Jedna od novih osnova za otpu{ta-nje sudija mo`e da bude i odbijanje da doka-`u zakonitost izvora sticanja imovine.

Ve}e plate

Uporedo s preatestacijom i reorganizaci-jom sudskih organa, sudije }e dobiti i zna-~ajno ve}e plate. Sudije lokalnih sudova do-bija}e mese~no najmanje 30 minimalnihplata, {to prema podacima za kraj 2016. iz-nosi 46,5 hiljada grivni. Sudija apelacionogvi{eg specijalizovanog suda ima}e 50 mini-malaca - 77,5 hiljada grivni. Sudije Vrhovnogsuda, koji }e fakti~ki ~initi vrh sudskog siste-ma zemlje, ima}e osnovu platu u iznosu 75minimalaca, {to }e iznositi 116,2 hiljade griv-ni mese~no. Trenutno sudije najni`ih sudo-va dobijaju samo 10 minimalnih plata, a naj-vi{ih - 13. Sudije Vrhovnog suda dobijaju no-vu platu od 1. januara 2017, sudije ostalihsudova postepeno u toku nekoliko godina.

Kadrovsko osve`enje i iskustvo

Sudska reforma mo`e da uklju~i u si-stem i pravnike koji ranije nisu imali iskustvau sudskom sistemu. Od sada sudije moguda postanu gra|ani Ukrajine ne mla|i od 30godina i ne stariji od 65. Sudsko iskustvo ni-je obavezno, izuzev za apelacione sudove,tako da mogu da konkuri{u i advokati, na-u~nici i pravobranioci. Potrebno je visokopravno obrazovanje i profesionalni sta` upravnoj oblasti od pet godina (ranije je bilotri), a za Vrhovni sud - 10 godina.

Do`ivotno su|enje

Sudije vi{e ne}e biti imenovane na probnirok od pet godina, ve} odmah bez ograni~enjamandata. To su odavno zahtevale mnogeevropske institucije, koje su ukazivale da sudijeza vreme probnog termina mogu da budu za-visne od razli~itih organa vlasti. Sudije bez ogra-ni~enja mandat ne}e imenovati Vrhovna rada,kao {to je bilo dosad, ve} predsednik na osno-vu predloga Visokog ve}a pravde. Pomenutove}e bi}e transformisano u Visoko ve}e pravo-su|a, uz potpunu izmenu njegovog sastava.

Reforma pravosu|a li{ava predsednikaprava da on formira sudove. To }e raditi Vr-hovna rada na osnovu posebnog zakona.

Antikorupcioni sud

Radi razmatranja antikorupcionih pred-meta u pravosudnom sistemu predvi|enoje i stvaranje Visokog antikorupcionog su-da, koji }e biti formiran putem javnog kon-kursa. Bi}e formiran i poseban Visoki sud zapitanja intelektualnog vlasni{tva. Tim sudo-vima gra|ani }e se obra}ati neposredno,zaobilaze}i lokalne sudove, a njihove odlu-ke mo}i }e da preispituje samo Vrhovni sud.

Rimski statut

Ustavne promene omogu}avaju ratifi-kaciju od strane Ukrajine Rimskog statuta,kako bi ona priznala jurisdikciju Me|una-rodnog krivi~nog suda, uklju~uju}i i su|e-nje za ratne zlo~ine. U Osnovnom zakonustoji da „Ukrajina mo`e da prizna jurisdikci-ju Me|unarodnog pod uslovima koji su od-re|eni Rimskim statutom“. Brojni pravobra-nioci zahtevaju da se Ukrajina pridru`i tomsistemu, kako bi imala mogu}nost da sudiratne zlo~ince u konfliktu na Donbasu.

Reforma policijeU Kijevu je 4. jula 2015. po~ela da radi nova patrolna policija. Do kraja godine nova patrolna policija stupi}e na du`nost i u Odesi, Lavovu,Harkovu i Dnjepropetrovsku.

ministar unutra{njih poslova obe}ao je da }e policija stizati na poziv za 4-7 minuta;na ulice Kijeva iza{lo je oko dve hiljade policajaca, izabranih izme|u 33 hiljade kandidata;70 odsto policajaca ima visoko obrazovanje, njihova srednja starost je 24 godine;`ene ~ine blizu 27 odsto sastava nove patrolne policije;ukrajinske patrolne policajce trenirali su, izme|u ostalih, pripadnici patrolne policije Kalifornije;plata patrolnog policajca iznosi 8-10 hiljada grivni;u Kijevu je svakog dana na du`nosti 200 automobilskih i 100 pe{a~kih patrola

Oprema policajca: pi{tolj „Fort-17“, gumena palica, individualni eton policajcai kamera na grudima. Kamera omogu}ava da se zabele`i video i audio informacija.GPS ure|aji obezbe|uju pra}enje kretanja patrola i operativno upravljanje;Svaka patrola ima tablet pomo}u kojeg popunjava zapisnike;Uniforma je sa{ivena po uzoru na policiju Njujorka. U kompletu su dve ko{ulje,dva para pantalona, cipele, majica Polo i funkcionalna jakna.Vatreno oru`je policajci dobijaju nakon specijalne obuke.

Zadaci policije:Patroliranje na odre|enoj teritoriji (pe{ice, patrolnim kolima, ostalim vozilima) iobezbe|ivanje za{tite javnog poretka i bezbednosti gra|ana;Davanje informacija pe{acima i voza~ima saobra}ajnih sredstava;Provera i bele`enje bilo kakvih kr{enja zakona, ispisivanje kazni;Reagovanje na kr{enje zakona, izlazak na lice mesta, provera `albi gra|ana;Reagovanje na pozive o kr{enju reda (porodi~no nasilje);Pru`anje neodlo`ne pomo}i stradalima od dru{tveno opasnih postupaka,nesre}nih slu~ajeva, licima s ograni~enim fizi~kim mogu}nostima i licima koja suizgubila mogu}nost samostalnog kretanja;Obezbe|ivanje i regulisanje putnog saobra}aja;Provera voza~kih dozvola i ostalih neophodnih dokumenata, vizuelna kontrola uslu~aju sumnje da je na~injen prekr{aj;Organizacija obezbe|enja na mestu saobra}ajne nesre}e, sastavljanjeneophodnih dokumenata, pru`anje prve pomo}i unesre}enima;Sprovo|enje operativno-istra`nih radnji s ciljem otkrivanja i spre~avanja zlo~inai ostalih kr{enja zakona;Doprinos u istrazi povodom zlo~ina u granicama ovla{}enja.

Patrolni policajac mo`e da bude

Dr`avljanin UkrajineStariji od 18 godinaNivo fizi~ke spremnosti koji odgovara zahtevima MUPTokom godinu dana nije nijednom prekr{ajno odgovaraoNikad nije bio osumnji~en niti optu`enNije zavisan od alkohola i narkotikaPro{ao je specijalnu proveru uz upotrebu poligrafa

MotivisanostKomunikativnost, ljubaznostUme da argumentovano izra`ava svoje mi{ljenjeDisciplinovanost, ose}aj odgovornostiSposobnost da donosi re{enja i deluje u ekstremnim situacijama

U sastav nacionalne policije ulaze:

Kriminalna policijaPatrolna policijaZa{titna policijaSpecijalna policijaPolicija za posebne zadatke

Sudska reformaPro{le godine u Ukrajini se dogodila tihadigitalna revolucija. Savremenici }e uskorozapaziti bitne promene u oblasti spre~avanjaomrznute korupcije. Posebno je zna~ajnopokretanje platforme ProZorro, na kojoj moguda se vide potpune informacije o toku bilokojeg tendera, te portala E-data, gde se bele`esva pla}anja iz dr`avne kase. Na osnovu togapred sudovima kao pe~urke posle ki{e ni~unovi predmeti.

Zanimljiv primer toga je slu~aj iz glavnoggrada. Vode}a kompanija za opslu`ivanjestambenog fonda Dnjeprovskog rajonadecembra 2015. sklopila je ugovor s DOO„Aksion LTD“ o rekonstrukciji Centra zapru`anje administrativnih usluga naHarkovskoj magistrali. Kroz nekoliko danazvani~na lica primila su tobo`e izvr{enaradove i odobrila isplatu preko 2,2 milionagrivni. To je odmah registrovano na E-data. Ufebruaru 2016. policija je prekontrolisala

zgradu, ali nije na{la nikakvog tragarekonstrukcije. Zanimljivo je i to da je napitanje da li je obavljena unutra{nja kontrola ida li je neko pozvan na disciplinskuodgovornost zbog fiktivnih radova ~elnikDnjeprovske rajonske administracije PetroOnofrij~uk citirao ~l. 62 Ustava o na~eluprezumpcije nevinosti.

Identi~an slu~aj zabele`en je u Harkovu.Tamo{nji Departman stambeno-komunalnogpreduze}a jo{ u vreme kad je guverner bio IgorRajnin, koji je sada na ~elu Administracijepredsednika, pro{le godine sklopio je ugovor sDOO „Akvadia“ o kapitalnom remontu sistemaza snabdevanje vodom u mestu Pe~enigi.Administracija je za te radove platila polamiliona grivni. Kad je policija do{la unavedeno mesto, ustanovila je da nikakvogremonta nije bilo. Ekipa Julije Svitli~ne, koja jenasledila Rajnina, odbila je da komentari{eslu~aj i da preduzme bilo kakve mere prema

rukovodiocima pomenutog Departmana.Re~eno je samo toliko da obra}anje~inovnicima treba da bude formulisano uskladu sa Zakonom o predstavkama gra|ana.Lokalni novinari, pak, tvrde da ljudi koji suprikrivali mahinacije na bu{otinama i daljemirno sede na svojim mestima.

U susednoj oblasti Uprava za kapitalnegra|evine i putnu privredu Sumskog gradskogve}a tokom 2015-16. isplatila je 26,4 milionagrivni privatnoj formi „JUMO“ za rekonstrukcijukolektora, koja fakti~ki nije zavr{ena. Taj iznosje za {est odsto vi{i od ugovorenog. Umesto dazahtevaju zavr{etak radova, ~inovnici nisusmislili ni{ta pametnije, ve} su sklopili noviugovor, ovaj put na 24,4 miliona grivni s ve}pomenutim preduze}em, osniva~ki kapitalkojeg iznosi - hiljadu grivni. Trenutno sesprovodi kompleksna gra|evinsko-tehni~ka imaterijalna ekspertiza. Vitalij [ilov, koji je ve}deset godina na ~elu Uprave, uz to i odbornik

Gradskog ve}a na listi partije „Otad`bina“, napitanje o sankcijama prema podre|enimaprotiv kojih je pokrenuta istraga lakonskiodgovara: „Odgovorne osobe nisu pozvane nadisciplinsku odgovornost. Traje sudska istraga“.

U ^erkaskoj oblasti je oblasna upravaStambeno-komunalnog preduze}a krajem2015. sklopila ugovor s DOO „Vest-Bud 2014“o rekonstrukciji bu{otina u mestu Smila.Nakon obra}anja gra|ana, koji su analiziraliinformacije sa E-data, lokalni istra`iteljiustanovili su da su rukovodioci izneli la`nepodatke o vrednosti gra|evinskih radove itime su prouzrokovali gubitak od 447 hiljadagrivni. Predstavnici oblasne dr`avneadministracije izjavili su da }e biti primenjenemere prema licima koja su ume{ana uskandal, ali tek posle istrage.

Po~etkom ove godine po~ela je da efikasnodeluje saradnja izme|u aktivista i medija. Ujanuaru su mediji objavili vest o astronomskim

cenama nabavki sanatorijuma za siro~ad„Smaragdni gradi}“ u Svjagorosku u Donjeckojoblasti. U sistemu ProZorro objavljen je spisakprehrambenih proizvoda koji su pla}eni triputskuplje nego na tr`i{tu. Nakon objavljivanja umedijima policija je zapo~ela istragu.

U socijalnim mre`ama danas se ~estopostavlja retori~ko pitanje: da li je mogu}ezaustavljanje reformi? Mogu}e je u tom slu~ajuako poreski obveznici ne budu koristili noveinstrumente za kontrolu nad vladom, koji supostali dostupni posle revolucije. A kako se vidiiz navedenih primera spore reakcije ~elnihlokalnih ~inovnika na signale o korupciji,vlastima je jo{ kako neophodan nadzor dru{tva.

(Istra`ivanje je obavljeno u okvirimaprojekta Centra za lokalnu samoupravu

„Bez korupcije“ uz finansijsku pomo}programske inicijative „Demokratska praksa“

me|unarodnog fonda „Preporod“. Izvor:https://reforms.censor.net.ua/m3021451)

Tiha digitalna revolucija

Reanimacioni Paket reformi izdvojio je najbolje reforme od 2014. Njegovi eksperti sastavili su Top-17dostignu}a reformi od navedene godine. Ovo javlja CenzorReform.

1) Tri nove antikorupcione institucije: Nacionalni antikorupcioni biroSpecijalno antikorupciono tu`ila{tvoNacionalna agencija za pitanja spre~avanja korupcije

2) Elektronski sistem deklarisanja aktiva, prihoda i tro{kova dr`avnih ~inovnika i politi~ara.3) Sistem javnih elektronskih nabavki ProZorro.4) Ministarstvo za{tite zdravlja prenelo je 2015. nabavku lekova u okviru 12 dr`avnih programa na tri me|unarodne organizacije: UNICEF, PROON i CrownAgents.

LISTAREALNIHDOSTIGNU]AUKRAJINSKIHREFORMI01

2015. OSNOVANE SU TRIANTIKORUPCIONE INSTITUCIJE

Nacionalni antikorupcioni biro Ukrajine (NABU)Specijalno antikorupciono tu`ila{tvo (SAT)Nacionalna agencija za pitanja spre~avanjakorupcije

Prema stanju od septembra 2016, odnosno zadeset meseci rada NABU i SAT pokrenuto je208 istraga. Podneto je 100 prijavaosumnji~enih, protiv 25 lica podignute suoptu`nice. Prema podacima iz septembra2016. konfiskovano je i vra}eno dr`avi 45miliona grivni, a optu`ena su dva lica(postignuta je saglasnost o priznanju krivice).

02

Ukrajina je 2016. uvela ELEKTRONSKI SISTEMDEKLARISANJA AKTIVA, PRIHODA I TRO[KOVADR@AVNIH FUNKCIONERA I POLITI^ARAOd 1. septembra do 30. oktobra 2016. Vi{e od103 HILJADE FUNKCIONERA deklarisalo jesvoje aktive, u prvom redu predsednikUkrajine, ~lanovi vlade, sudije i tu`ioci. Godine2017. svi dr`avni funkcioneri bi}e du`ni dapodnesu deklaracije.

03

Tokom 21 meseca rada SISTEMA JAVNIHELEKTRONSKIH NABAVKI PROZORRO taj sistem koristilo je 15 510 dr`avnih naru~ilaca; ogla{eno je 295.970 nabavki o~ekivane vrednosti155,56 milijardi grivni. Potencijalna u{tedaiznosi 6,06 milijardi grivni (12,52% odsto)Potencijalna u{teda iznosi 3,04 milijardi grivni(12,2 %)Sistem ProZorro dobio je me|unarodnunagradu u oblasti javnih nabavkiProcurrement Leader AwardOd 1. septembra 2016. sve dr`avne nabavkesprovode se preko ProZorro.

04

Tokom 2015. MINISTARSTVO ZA[TITEZDRAVLJA PRENELO JE NABAVKU LEKOVA UOKVIRU 12 DR@AVNIH PROGRAMA NA TRIME\UNARODNE ORGANIZACIJE. UNESKO,PROON I CROWN AGENTS.Kao rezultat nabavke lekova protiv

tuberkuloze koju je PROON ostvario 2015.godine u{te|eno je 7,48 miliona dolara (uodnosu na tro{kove 2014).Britanska kompanija Crown Agents 2015.nabavila je lekove za onkolo{ke potrebe uproseku za 45% jeftinije nego Ministarstvoza{tite zdravlja 2014. godine. Ukupna u{tedaiznosi 20 MILIONA DOLARA (u pore|enju stro{kovima 2014).

REANIMACIONI PAKET REFORMI

Tokom 2015-16. godine usvojeno je iprimenjeno niz zakonodavnih inicijativa naosnovu kojih je objavljeno nekoliko dr`avnihbaza podataka, {to ima veliki dru{tvenizna~aj (informacije o dr`avnim nabavkama,dr`avni registar pravnih i fizi~kih lica -preduzetnika s navo|enjem kona~nogbeneficijarnog vlasnika, gra|evinskadokumentacija).Jedinstveni portal kori{}enja javnihtro{kova, na kojem su objavljene informacijeo tome kako dr`avne ustanove te dr`avna ikomunalna preduze}a tro{e bud`etskasredstva.Od aprila 2016. televizijski kanali i radio-stanice u Ukrajini objavljuju informacije osvojim krajnjim vlasnicima.Stvaranje patrolne policijeU okvirima reforme tu`ila{tva jula 2015.otvoreno je 100 centara za besplatnu pravnupomo}, kako bi se tu`ioci oslobodili od funkcije predstavljanja gra|ana pred sudom.Zakonodavstvo u sferi decentralizacije.Smanjenje obima potro{nje ruskog gasa.

05

DOSTUPNOST NEKOLIKO DR@AVNIH BAZAPODATAKA u vidu otvorenih podataka Dr`avni registar pravnih i fizi~kih lica-preduzetnika (uz ukazivanje na kona~nogbeneficijarnog vlasnika)gra|evinska dokumentacijainformacije o vlasnicima ili ostalim nosiocimastvarnih prava nad pokretnom i nepokretnomimovinom i zemlji{tem (uz mogu}nostpretra`ivanja po imenu lica)

06

Stvoren je JEDINSTVENI PORTAL KORI[]ENJAJAVNIH TRO[KOVA http//spending.gov.ua. Odseptembra 2015. na portalu se svakodnevnoobjavljuju sve transakcije Dr`avne blagajneUkrajine. Prema stanju od oktobra 2016. na sajtu jeobjavljeno 30 MILIONA TRANSAKCIJA Dr`avneblagajne. Slu`bene kabinete na portalu ima45% svih korisnika bud`etskih tro{kova.

07

TELEVIZIJSKI KANALI I RADIO-STANICEOBJAVLJUJU INFORMACIJE O SVOJIMKONA^NIM VLASNICIMASvake godine moraju da se objave podaci ovlasni~koj strukturi (uklju~uju}i i strana pravnalica), promene u toj strukturi koje su sedogodile u toku godine.

08

Od jula 2015. nova PATROLNA POLICIJA po~elaje da radi u tri oblasti - Lavovskoj, Kijevskoj iHarkovskoj - i 32 grada Ukrajine (uklju~uju}i igradove u zoni rati{ta - Kramatorsk, Slovjansk,Mariupolj). Pored toga, patrolna policija brinese o bezbednosti saobra}aja na putevimame|unarodnog zna~aja u Odeskoj, Rovenskoj,Lavovskoj, Kijevskoj i @itomirskoj oblasti.

09

U julu 2015. otvoreno je 100 CENTARABESPLATNE PRAVNE POMO]I kako bi seobezbedilo osloba|anje tu`ilaca od funkcijezastupanja gra|ana u sudu. Septembra 2016.otvoreno je jo{ 402 biroa za pravnu pomo}, kojipru`aju besplatne pravne konsultacije. Ovipravni centri imaju gotovo 8 MILIONAPOTENCIJALNIH KLIJENATA.

10

U okviru REFORME DECENTRALIZACIJE putemmehanizma dobrovoljnog udru`ivanjateritorijalnih zajednica stvorene su 184UDRU@ENE ZAJEDNICE. U decembru }e seodr`ati izbori teritorijalnih ve}a u jo{ 184udru`ene zajednice.Novostvorene zajednice dobile su dodatnasredstva: 60 odsto od poreza na dohodakfizi~kih lica, poreza na zemlji{te, jedinstvenog

poreza i akciza. Za prvu polovinu 2016. prihodibud`eta teritorijalnih zajednica pove}ani su zatri puta u odnosu na prvu polovinu 2015. (s418 miliona grivni na 1,324 mlrd. grivni).

11

Ukrajina je drasti~no SMANJILA OBIMPOTRO[NJE RUSKOG GASA.Udeo ruskog gasa u ukrajinskom uvozu:

2013. 2014. 2015. 2016. (jan-okt)92 % 74 % 37 % 0 %

Smanjena je razlika u ceni izme|u privrednih iostalih potro{a~a. Do 1 aprila 2017. planira sepotpuno odustajanje od administrativnogregulisanja cena i prelazak na tr`i{ne cene.

Sprovo|enje dr`avnog programa naknadedela kredita za postupke energoefikasnostiza privatne zgrade i kolektivne zgrade izUdru`enja vlasnika stambenih zgrada.Kontrola nad dr`avnim preduze}ima (DP).Sni`enje takozvanog „jedinstvenogsocijalnog osiguranja“.Zapo~injanje sudske reforme.Uvo|enje elektronskog obra}anja ielektronske peticije.Ukrajinska armija prolazi kroz procesmodernizacije - u Oru`anim snagama ve} seprimenjuje 68 odsto standarda NATO.

12

Radi popularizacije O^UVANJA ENERGIJE UUKRAJINI sprovodi se dr`avni programnaknade dela kredita (30-40%) za sredstva zaenergetsku efikasnost privatnih zgrada ikolektivnih stambenih zgrada. Prema stanju uoktobru 2016. Ukrajinci su uzeli „toplekredite“ za energomodernizaciju zgrada uiznosu od 2 MILIJARDE GRIVNI.U julu 2016. Vlada Ukrajine usvojila jekoncepciju Fonda energoefikasnosti, kojipo~inje da deluje u prvoj polovini 2017.

13

Ukrajina je BITNO SMANJILA GUBITKEDR@AVNIH PREDUZE]A - sa 3 117 MILIJARDIGRIVNI 2014. GODINE NA 16 MILIJARDI GRIVNI2015. zahvaljuju}i pove}anju transparentnosti ikontrole.

14

Jo{ jedno bitno dostignu}e u oblastiekonomije je ZNA^AJNO SNI@ENJEJEDINSTVENOG SOCIJALNOG OSIGURANJA(JSO), jednog od najslo`enijih i najvi{ih uoblasti radnih poreza. Postojalo je 80 stavkiovog poreza, on je obi~no iznosio vi{e od 40%plate. Parlament je 2015. usvojio predlogzakona kojim je odre|ena jedinstvena stopaovog poreza u iznosu od 22%. Premapredvi|anjima, do kraja 2016. prihod bud`etabi}e pove}an za 7,4 MILIJARDE GRIVNI.

15

Parlament je usvojio IZMENE USTAVA UKRAJINEU DELU O USTROJSTVU SUDOVA I NOVUREDAKCIJU ZAKONA O SUDSKOM SISTEMU USTATUSU SUDOVA. Usled toga blizu hiljadu sudijadobrovoljno je podnelo ostavku, oslobodiv{imesto za nove stru~njake. U novembru 2016.Visoka kvalifikaciona komisija sudija oglasila jeizbor sudija za novi Vrhovni sud.

16

DEMOKRATIZACIJA POLITI^KOG SISTEMAuvo|enjem elektronskog obra}anja ielektronske peticije. Gra|ani Ukrajine imajumogu}nost da iniciraju i podr`avaju peticije oaktuelnim pitanjima Predsedniku Ukrajine(25 hiljada potpisa), Kijevskom gradskom ve}u(10 hiljada potpisa) i ostalim institucijama.Uvedeno je obavezno poimeni~no glasanjeodbornika gradskih ve}a i objavljivanjerezultata glasanja, {to podsti~e pove}anjeodgovornosti odbornika pred bira~ima.

17

U Oru`anim snagama ve} je primenjeno 68STANDARDA NATO-a.2016. godine 4.000 VOJNIKA i{kolovano je uskladu sa standardima NATO-a.Tro{kovi na oblast nacionalne bezbednosti iodbrane pove}ani su do 5%.Od januara 2016. sve nabavke za Oru`anesnage sprovode se kroz sistem PROZORRO, {toje Ministarstvu odbrane omogu}ilo u{tedu od780 miliona grivni. Tokom 2014-2016. godine broj vojnikaOru`anih snaga Ukrajine je udvostru~en idostigao je 250 000 LICA.Vojska je dobila znatno savremenije i mo}nijenaoru`anje kako bi se suprotstavila ruskojagresiji.

^ E T V R TA K , 2 4 . a v g u s t 2 0 1 7 .6 7

U svetskom vrhu^etiri ukrajinska univerziteta nalaze se na listi hiljadunajboljih svetskih univerziteta koju sastavlja uglednabritanska publikacija TimesHigherEducation. Na toj listisu Kijevski nacionalni univerzitet „Taras [ev~enko“,Nacionalni univerzitet „Lavovska politehnika“,Nacionalni tehni~ki univerzitet „Kijevski politehni~kiinstitut Igor Sikorski“ i Harkovski nacionalni univerzitet „VKarazin“.

Prvo mesto zauzima Oksfordski univerzitet, sledeKalifornijski tehnolo{ki institut i Univerzitet Stenford. Izanjih su Kembrid`, Masa~usetski tehnolo{ki institut iHarvard. Najvi{e mesta na listi zauzimaju univerziteti izSAD (148) i Velike Britanije (91). RejtingTimesHigherEducation sastavlja se na osnovu 13kriterija. Osnovni pokazatelji su me|unarodnamobilnost studenata i predava~a, broj me|unarodnihstipendijskih programa, nivo nau~nih istra`ivanja,doprinos inovativnosti, citiranost nau~nih radova, nivoprosvetnih usluga itd.

anas se ~esto mo`e ~uti daukrajinska nauka pala na niskegrane, da u Ukrajini jednostav-no nema umova koji bi bili

sposobni da izmisle bilo {ta vredno ili kori-sno. Najbolji umovi, tobo`e, odavno rade uinostranstvu. Ipak, uprkos sumornom ras-polo`enju i skepsi, Ukrajinci i danas izmi{lja-ju aparate, postrojenja i proizvode koji sna-`no menjaju svet. Kao i pre 50 ili 80 godina,dr`ava trenutno odbacuje ideje koje izgle-daju fantasti~no, pa nau~nici moraju da tra-`e pomo} izvan granica svoje zemlje. Takoje bilo s Jurijem Kondratjukom (pseudonimOleksadnra [argeja), ~iji prora~uni su po-mogli da ~ovek stupi na Mesec; tako je bilosa saradnicima Harkovske filijale Lenjin-gradskog fizi~ko-tehni~kog instituta Vikto-rom Maslovim i Vladimirom [pinelom, kojisu 1940. Birou za pronalaske Vlade SSSRuputili prijavu za patent uranijumske bom-be; razmatranje njihove prijave je odlo`eno,autorsko pravo priznato im je tek 1946.

Me|u pronalascima koji }e biti li{eni„ukrajinskog porekla“ mogla bi se na}i i da-na{nja ostvarenja najboljih doma}ih umo-va. Godine 2011. nau~nici Lavovske politeh-nike napravili su superkondenzator - hibridkondenzatora i hemijskog izvora struje - pri-klju~en na sun~ane baterije. Projekat jeostvaren pod rukovodstvom doktora fizi~-ko-matemati~kih nauka, prof. Grugorija Ilj-~uka. Istra iva~ki primerak bio je u stanju dapuni mobilni telefon, a cilj je bio da napajarazboje. Kinezi su bili br i i finansirali su pro-nalazak koji se 2011. na{ao me|u sto naj-zna~ajnijih. Tamo se pojavio i prototip, tamo}e ni}i i prve fabrike na sun~evu energiju.

U zna~ajne pronalaske dana{nje Ukrajinespada i pronalazak Andrija Hudorskog iz Pol-tave i njegovog dede. Taj jedinstveni izumnekoliko puta pove}ava osvetljenje puta, ane zaslepljuje voza~e iz suprotnog pravca.Izum je primenjiv za sve vrste automobila.Autor je radio na njemu od 14. godine, a dorezultata je stigao u 16-oj. Tajna je uglu kojimsu dodatni farovi okrenuti prema putu. Faro-vi Andrija Hudorskog ko{taju najvi{e 1200grivni, a pove}avaju osvetljenje 2,5 puta. Po-re|enja radi, sistem adaptiranog svetla s bik-senovim lampama ko{ta 5-10 puta vi{e.

Godine 2005. u Sevastopolju kandidatibiolo{kih nauka Hanna Pirkova i LjudmilaLadigina prona{li su na~in uzgoja gigant-skih ostriga u Crnom moru. Njihovo otkri-}e izazvalo je pravu buru u nau~noj zajed-nici. Pirkova je za njega dobila zlatnu me-dalju Svetske organizacije za intelektualnusvojinu pri UN u nominaciji „@ena prona-laza~ godine“. Gigantske ostrige Crasso-strea gigas u prirodi `ive u Tihom okeanu.U Ukrajini danas postoji niz farmi za gaje-nje ove vrste ostriga. One brzo rastu i do-bro se razmno`avaju.

Godinu dana kasnije na konkursu zapronalaske i novatorske ideje koji je u Kije-vu organizovala kompanija Philips zabli-stao je Igor Dido{in iz Kijeva. On je u svojka~ket - ispod {irme - smestio MP3-plejer,radio-stanicu u predajnik Bluetooth. Sveradi na sun~ane baterije, koje se tako|enalaze ispod {irme, a svi elementi kon-strukcije stanu na dlan. Dido{in je svoj pro-nalazak nazvao jednostavno - Digicap. Onse nadao da }e kroz dve godine svi koristi-ti njegov izum. Me|utim, ima samo pa-tent. Masovne proizvodnje zasad nema.

U neku duboku fioku odlo`en je jo{ je-dan pronalazak sa izlo`bi Philipsa. To je za-mena za tastature i mi{a na personalnimkompjuterima. Georgij Dernovij iz Harkovaizumeo je dve konstrukcije koje li~e na napr-stak koje se stavljaju na palce. Njegov izumdobio je prvu nagradu na konkursu 2006.

Po{to se Philips ne bavi kompjuterima, bu-du}nost Georgijevog izuma nije jasna.

Gotovo neverovatnim mo`e se nazvatiizum Vitalija Zapeke iz Poltave - hirur{ki {av-munja. Nema ni gnoja, ni o iljaka, ni igala, nipoveza. Sama munja lepi se na telo pomo-}u lepljive perforirane folije poput flastera,kako bi ko`a u zoni lepljenja mogla da di{e.Patent na svoj Sapek pronalaza~ je dobio jo{2002, ve}e interesovanje izazvao je tek 2005.Pronalaza~ smatra da je njegov {av neopho-dan prilikom saobra}ajnih nesre}a, kao i nave`bama na poligonu, jer zaustavlja nearte-

rijsko krvarenje za samo nekoliko sekundi.Taj {av mo`e da postavi i ~ovek bez specijal-ne obuke, pa i sam nastradali. Zatim se ~o-vek prebacuje kod hirurga, koji uradi svojposao i ponovo zalepi {av, kako bi rana zara-sla ravno i s minimalnim tragovima. Mladi in-`enjer po~eo je da razvija svoj projekat jo{1996, kad mu je hirurg {io stomak bez ane-stezije. Po njegovim re~ima, ukrajinske ban-ke odbijaju da daju zajam za klini~ko istra i-vanje s du im rokom otplate, pa je zatra iopodr{ku u inostranstvu. Revolucionarna ide-ja zainteresovala je stru~njake u 24 zemlje.

Anatolij Malihin iz Harkova zadu`io jesvet tako|e medicinskim otkri}em. On jeuspeo da analizira krv - bez krvi. Elektronskisenzori fiksiraju se na stomak i {iju pacijen-ta i oni analiziraju njegovo telo, daju}i vi{estotina pokazatelja zdravlja. Patent je kupi-la ukrajinska privatna kompanija, aparat seve} nekoliko godina proizvodi u Ukrajini iprodaje se u inostranstvu, a u na{oj zemljiga nema. Te{ko je shvatiti zbog ~ega je ta-ko. Ovaj aparat koristi hitna pomo} u Kini,^e{koj, Emiratima. Nedavno je u Ma|arskojnapravljena ~itava fabrika za proizvodnju

izuma ovog Ukrajinca, a u zemlji se za nje-ga zainteresovalo samo nekoliko bolnica.

Doktor medicinskih nauka Evgen Su-slov uspeo je da dijagnostikuje rak naosnovu pljuva~ke. Metod je jeftin, efikasan,bezbedan i bezbolan. Rezultat se dobijadoslovce nakon nekoliko sati. Departmanza intelektualnu svojinu uvrstio je ovaj me-tod dijagnostike me|u deset najzna~ajni-jih izuma u Ukrajini, ali ~inovnici Ministar-stva za{tite zdravlja ne `ure da „propuste“ovaj metod i ko~e izdavanje patenta Suslo-vu. Naravno, doktor je spreman da ga pa-tentira u Zapadnoj Evropi kao jeftin na~inza spasavanje miliona `ivota. Te{ko je ob-jasniti oklevanje ukrajinskih ~inovnika.

Pronalazak koji zvu~i kao oksimoron, akoji bi mogao da podigne sport na vi{i ni-vo i uklju~i u njega vi{e gra|ana su „bom-bone za mr{avljenje“. Radi se o tri vrstebombona - „Drajv“, „Impuls“ i „Energija“- zarazli~ite ciljeve. Njihovu efikasnost dokaza-la je olimpijska reprezentacija Ukrajine istudentska rukometna reprezentacija. Da-nas se taj proizvod mo`e kupiti u nekim ve-}im ukrajinskim gradovima. Ideja pripadadoktoru tehni~kih nauka Luganskog naci-onalnog univerziteta „Taras [ev~enko“Ljudmili Senogonovoj. Dijetolozi joj pred-vi|aju Nobelovu nagradu ukoliko proizvoddoka`e efikasnost i na ostalim sportistima.

Mada je propustila ~itav niz medicin-skih otkri}a, Ukrajina ipak mo`e da posta-ne otad`bina novog svetskog ~uda - pre-hrambenog spasioca planete. Semiramidi-ni vise}i vrtovi, koje su saradnici fonda„Novoteh“ nazvali „Superklimatron“, pred-stavljaju staklenu ba{tu na vi{e nivoa.Ovalna struktura visine 100 metara i povr-{ine ne{to manje od dva hektara za godi-nu dana mo`e da obezbedi prinose ravneonima koje daju 100 hektara obradive ze-mlje. Rod u toj ba{ti je pod strogom kon-trolom, ne ugro`avaju ga ni paraziti ni ne-pogode. Jo{ jedan plus ove konstrukcije jenjena mobilnost. Mo`e lako da se demon-tira i preuredi u kancelarije ili hotelske pro-storije, {to pro{iruje spisak kompanija ko-je su se zainteresovale za „Superklimatron“- od proizvo|a~a hrane do farmaceutskihkompanija i sfere usluga.

Nauka se razvija brzim tempom i ukra-jinski nau~nici nastavljaju da iznena|ujusvet neverovatnim razradama i tehnologi-jama koje mogu da spase milione `ivota.Mnogi su uvereni da ukrajinska medicinana postoji i da najbolji umovi prodaju svojepronalaske Zapadu, odnosno da su se ras-pr{ili po svetu. Ali, nije ba{ tako. I pored te-{ke ekonomske situacije, lo{eg finansiranja,okupacije Krima i rata na istoku zemlje,ukrajinska nauka je poslednjih godina stvo-rila mamograf i jedinstvenu titansku prote-zu. Ukrajinski pronalaza~i napravili su apa-rat koji je u stanju da „najavi“ infarkt i jedin-stveni aparat „Trenar“ koji omogu}ava da seza maksimalno kratko vreme pokrenu o{te-}eni ili paralisani mi{i}i. Na tom spisku je isredstvo koje zaustavlja krvarenje prilikomte{kog ranjavanja i jo{ mnogo toga.

Ve}ina Ukrajinaca mogla je da ni ne ~u-je za ove i mnoge druge pronalaske. Me-|utim, 16. januara 2016. Ukrajina je pono-vo iznenadila svet. Starijoj nau~noj sarad-nici Instituta za molekularnu biologiju i ge-netiku u Kijevu dr Olgi Brovarec mnogipredvi|aju Nobelovu nagradu. O njoj pi{unajpoznatiji svetski nau~ni ~asopisi, najve-}e evropske zemlje pozivaju je pod kojimgod uslovima `eli.

TCH. ua sabrao je naj~udesnija otkri}aUkrajinaca tokom poslednjih decenija, ko-ja su dala nemerljiv doprinos svetskoj me-dicini.

POLITI^KA DECENTRALIZACIJA- Ustavni amandmani, neophodni za sprovo|enje politi~ke decentralizacije, osta-li su „blokirani“ u parlamentu jer uklju~uju odredbe o specijalnom statusu Do-njecka, u skladu se nepopularnim sporazumima iz Minska, postignutim 2014. i2015. Nezvani~no, vladini zvani~nici naveli su da postoji mogu}nost razdvajanjave}ine odredbi o decentralizaciji u amandmanima od onih koji se odnose na spe-cijalni status, imaju}i u vidu da postoji sna`an konsenzus u parlamentu o potrebisprovo|enja reformi u oblasti decentralizacije.

FISKALNA I ADMINISTRATIVNA DECENTRALIZACIJA

- Tokom 2016. godine formirano je 366 novih pro{irenih zajednica, nastalihudru`ivanjem manjih administrativnih jedinica, koje su izabrale rukovodstvo i sa-vetnike. Ovaj proces bi}e zavr{en formiranjem jo{ 47 zajednica 2017. godine.

- Zahvaljuju}i fiskalnoj decentralizaciji, 159 pro{irenih zajednica, formiranih2015, uve}alo je bud`etske prihode za 49,5 odsto.

- Parlament je usvojio zakone kojima se drugim naseobinama dozvoljava da sepridru`e ve} oformljenim zajednicama (hromadama) i formiranje tih zajednicadu` postoje}ih administrativnih granica. Zakonom je definisana vlast gradona-~elnika pro{irenih zajednica i „starostatosa“, novouvedene funkcije za pro{irenezajednice.

- Decentralizacija je imala pozitivan uticaj na sektore obrazovanja i zdravstva,budu}i da je pove}an pristup uslugama, kao i njihov kvalitet, a nov~ani izdaci supostali efikasniji. Vlada je usvojila pravila o osnivanju bolni~kih distrikta, koji supotom uspostavljeni u 11 od 25 oblasti, kao i u gradu Kijevu.

- Reforma u domenu decentralizacije dobila je {iroku podr{ku me|unarodnihdonatora. Godine 2016, EU, Nema~ka, [vajcarska, Sjedinjene Dr`ave i drugi bila-teralni donatori, pokrenuli su zna~ajne programe kako bi pomogli u sprovo|e-nju ove reforme.

Decentralizacija je bila me|u prvim, najbr`im i najopse`nijim reformama ko-je je zapo~ela nova proevropska vlada 2014. i tada{nji potpredsednik, a dana{njipremijer Vladimir Grojsman... Lokalne vlasti sada ubiraju ve}e prihode preraspo-delom poreskih prihoda iz centralnog bud`eta na ra~une op{tina i zajednica. Pri-mera radi, tokom 2015. godine vrednost lokalnih bud`eta uve}ana je 42 odsto uodnosu na prethodnu godinu - sa 70, 2 milijarde grivni (oko 2,5 milijardi evra) na99,8 grivni (oko 3,5 milijardi evra). Godine 2016. prihodi lokalnih zajednica dodat-no su uve}ani za 49 odsto, tako da su dostigli 146,6 milijardi grivni (pet milijardievra), {to zna~i da su zaradile 16 odsto vi{e od po~etnih projekcija. Ovo neo~eki-vano uve}anje lokalnih prihoda, naro~ito putem pla}anja poreza na li~ni doho-dak, bilo je rezultat ne samo inflacije, ve} i novih „formula“ oporezivanja, koje sumotivisali kompanije da uredno pla}aju poreze, a ne da se „izvla~e“ tako {to }edeliti plate u kovertama. Istovremeno, novi model raspodele sredstava iz bud`e-ta osmi{ljen je kako bi se pove}ala podr{ka slabije razvijenim regionima i konku-rentnost me|u lokalnim zajednicama.

Drugo, da bi se unapredili institucionalni i finansijski kapaciteti lokalnih zajed-nica, Vlada je inicirala proces dobrovoljnog ujedinjavanja malih zajednica u dale-ko sna`nije i ve}e jedinice - pro{irene teritorijalne zajednice. Ve} do kraja 2016.uglavnom dobrovoljni proces udru`ivanja dao je impresivne rezultate. Na sop-stvenu inicijativu i bez ikakvog pritiska „odozgo“, ali uz finansijske podsticaje, na-stalo je 366 pro{irenih teritorijalnih zajednica. Osim dobijanja novih nadle`nosti,pro{irene teritorijalne jedinice dobile su dodatna bud`etska sredstva i direktnedr`avne subvencije za razvoj infrastrukture, unapre|enje zdravstvenog sistema isprovo|enje obrazovnih projekata. Zahvaljuju}i novim prihodima, 159 pro{ire-nih zajednica, formiranih 2015, vi{e nego {estostruko je uve}alo svoje bud`ete uprvih devet meseci 2016, u pore|enju sa istim periodom prethodne godine. Dru-gi cilj decentralizacije i zajedni~kog dono{enja odluka jeste omogu}avanje pro-{irenim zajednicama da privuku ve}e investicione projekte.

Ve}ina Ukrajinaca ve} je po~ela da prime}uje rezultate decentralizacije. Pre-ma istra`ivanju Kijevskog me|unarodnog instituta za sociologiju, 46 odsto Ukra-jinaca uvi|a pozitivne promene proistekle iz novih fondova na lokalnom nivou,dok 43 odsto njih ne vidi nikakve izmene, a pet odsto smatra da se situacija pogor-{ala. Tako|e, 25 odsto ispitanika istaklo je da su unapre|ene javne usluge u nji-hovim zajednicama. Dok ve}ina Ukrajinaca, njih 64 odsto, podr`ava decentrali-zaciju i davanje ve}ih nadle`nosti lokalnim vlastima, 62 odsto nije zadovoljnotempom sprovo|enja reformi.

Po~etkom ove godine reforme u domenu decentralizacije u{le su u klju~nu fa-zu, ~ije obele`je predstavlja nedavno dono{enje nekoliko zakona, da bi se podsta-klo udru ivanje u ve}e zajednice. Takav uspeh budi nadu da }e biti nastavljen impre-sivan napredak. Decentralizacijom je ve} unapre|en finansijski polo`aj mnogih lo-kalnih zajednica u razli~itim regionima Ukrajine i postavljen je temelj za bolji `ivotUkrajinaca koji ive izvan bogatijih metropola poput Kijeva, Odese i Harkova.

primeri decentralizacije

Obnova i razvoj BaturinaJedan od glavnih zadataka Baturinske udru`ene zajednice u^ernjigovskoj oblasti jeste sre|ivanje zgrada institucija koje sefinansiraju iz bud`eta. Sve one za sedam godina treba da postanuenergetski efikasne. U kratkoro~ne planove spada obnova spoljnihmre`a do {kole te zamena dotrajalih drvenih prozora na {kolskomzdanju. Pored toga, u novoj {kolskoj godini decu }e u centralnu {kolu uBaturinu voziti novi {kolski autobus. Razvija}e se i obnovljena zgradade~jeg vrti}a, gde trenutno boravi sedamdesetoro dece, a uskoro }e bitiotvoreno jo{ jedno odeljenje.

Baturinska zajednica razvija se u svim pravcima. Jedan odprioritetnih je turizam. Osniva se informativni centar, koji }e se prete`nobaviti promocijom turisti~kog blaga baturinske zajednice. Izuzetanpotencijal predstavlja kulturno-istorijski spomenik „Hetmanskaprestonica“. U zgradi u kojoj je bilo sedi{te hetmana turisti odskoramogu da vide vo{tane figure trojice prvih ukrajinskih hetmana -koza~kih vrhovnih zapovednika. Nova postavka otvorena je zahvaljuju}isponzorima, a za Dan nezavisnosti dopunjena je s jo{ dva lika - PetraDoro{enka i Ivana Samojlovi~a.

Naravno, nije sve u Baturinu. Mnogo toga menja se i u selima kojapripadaju zajednici. Obnavlja se sedi{te Matijivskog seoskog ve}a.Nakon obnove u zgradi }e biti sme{tena i ambulanta s porodili{tem ibiblioteka. A u nedalekom selu Gorodi{~e zavr{avaju se radovi na zgradiambulante. Sagra|ena je pre 20 godina i u njoj je bio de~ji vrti}. Sad }etu biti seoska ambulanta i stacionar s ~etiri kreveta. Pod istim krovomsme{ten je i stomatolo{ki kabinet. Raspisan je konkurs za upravnika.Mladog lekara koji bude primljen ~eka veliki stan u istoj zgradi.

^elnik ove zajednice Leonid Du{a i njegova ekipa ula`u velikenapore da ostvare zacrtane ciljeve.

Berezdov: Vlastitim snagamaBerezdovska udru`ena zajednica u Hmeljnickoj oblasti iskoristila jemogu}nosti koje pru`a decentralizacija. Zajednicu je stvorilo 27naseljenih mesta. Njihovih 11 hiljada `itelja ubrzo se uverilo da suizabrali pravi put. Zahvaljuju}i subvencijama iz dr`avnog bud`eta ivlastitim sredstvima, za godinu dana postigli su vi{e nego nekad zadesetak godina. Oblasna vlada ranije nije odvi{e marila za sela na severuoblasti, pa je tamo novac stizao izuzetno retko. Danas je druga~ije...

Selo privla~i lekareZajednica okupljena oko sela Bilozirja u ^erkaskoj oblasti stvorila jegotovo idealne uslove za lekare. U ~emu je tajna? Obezbe|ena im jeplata od 10 hiljada grivni i besplatan stan. Trenutno je zaposleno trojeporodi~nih lekara, potrebno je jo{ toliko. ^im je raspisan konkurs, stiglesu desetine prijava. Javljaju se mahom specijalisti iz velikih gradova, izsvih krajeva Ukrajine. Kad se ho}e, mo`e se.

Obrazovanje u Ukrajiniza strane dr`avljane Stranci u Ukrajini mogu da dobiju obrazovanje na ukrajinskom,ruskom ili engleskom jeziku, zavisno od predlo`enih programai nivoa znanja jezika. Strani studenti imaju mogu}nost na stu-diraju u vi{e od 240 vi{ih {kolskih ustanova i da dobijaju obra-zovanje po razli~itim smerovima. Svake godine univerzitetiUkrajine primaju studente iz 150 zemalja sveta.

Ukrajinske vi{e {kolske ustanove predla`u studije na tri ni-voa vi{eg obrazovanja:

Prvi nivo vi{eg obrazovanja: - mla|i bakalavr- bakalavr (magister)

Drugi nivo: - masterTre}i nivo: - doktor filozofije

- doktor nauka.

Na ukrajinskim univerzitetima predaju iskusni profesori ko-ji rade sve na formiranju atmosfere za {to bolje studiranje kodstudenata.

Glavni izvor informacije o vi{em obrazovanju u Ukrajini sastrance jeste Ukrajinski dr`avni centar me|unarodnog obrazo-vanja Ministarstva prosvete i nauke Ukrajine. Centar je jedinazvani~na dr`avna platforma koja se bavi informisanjem o mo-gu}nostima sa studiranje. Na zvani~nom sajtu Ukrajinskog dr-`avnog centra me|unarodnog obrazovanja www.study-inukraine.org.ua studenti mogu da dobiju op{tu informaciju oprogramima, proceduri upisa i neke prakti~ne savete. Osim to-ga, studenti mogu da podnesu i onlajn zahteve za upis na bilokoji univerzitet Ukrajine na sajtu www.studyinukraine.org.ua.

Usluge koje pru`a Ukrajinski dr`avni centar me|unarodnogobrazovanja - proveravanje dokumenata za upis, pomo} u iz-boru univerziteta i fakulteta, pomo} u podno{enju zahteva zaupis, izdavanja pozivnog pisma na studiranje, pomo} u dobi-janju vize, organizacija do~eka na aerodromu.

Pronalasci u vreme nezavisnosti Ukrajine

Doprinos svetskoj nauciD

KROVOSPAS Ukrajinski nau~nici-volonteri stvorili su 2015. jedinstvenina~in za zaustavljanje krvarenja. Doma}i „Krovospas“ postao je jeftina al-ternativa uvoznom „Celoksu“, koji je veoma potreban na{im vojnicima. Pro-nalaza~i su izjavili da preparat obezbe|uje stvaranje jedinstvene guste ma-se koja bezbedno prekriva ranu, a ~iji sastav omogu}ava lako uklanjanje sarane. Preparat obezbe|uje hemostazu za manje od tri minuta. Pronalaza~ika`u da je preparat proizveden tako da ga na rati{tu mo`e primeniti bilo koukoliko nije mogu}a kvalifikovana medicinska pomo}. Analogni strani pro-izvod ko{ta mnogo vi{e, najni`a cena na internetu iznosi 40 evra. „Krovo-spas“ }e ko{tati nekoliko puta manje, isti~u volonteri. U maju 2016. prepa-rat je dobio zvani~ni sertifikat i time je omogu}ena serijska proizvodnja.„Krovospas“ mo`e da se koristi kako na frontu, tako i u svakodnevnom ivo-tu, u medicini katastrofa, u slu`bi hitne pomo}i, traumatologiji i hirurgiji.

TITANSKA ENDOPROTEZA Nau~nici iz Nacionalne akademije naukaUkrajine predstavili su 2015. endoprotezu za kuk napravljenu od titana.Proizvod je zna~ajno jeftiniji od identi~nih na Zapadu. Pronalaza~i obja-{njavaju da su titanske endoproteze najbolje re{enje za implantaciju uorganizam, jer je taj materijal izuzetno prilagodljiv i tkivo ljudskog telaga na odbacuje, za razliku od ~esto kori{}ene legure kobalta, hroma i mo-libdena. Prednost ukrajinskog pronalaska je i u tome {to je mnogo izdr-`ljiviji: tro{i se {est puta sporije nego bilo koji savremeni analogni proiz-vod, a lomljenje je apsolutno isklju~eno. Tokom istra`ivanja, odnosno„prolaska“ puta trenja duga~kog 200 km nau~nici nisu otkrili nikakveznakove tro{enja. Pored toga, njihov proizvod omogu}ava ~oveku da seslobodno kre}e, njegovi pokreti nisu ograni~eni i ne ose}a nelagodnost.

EKO-INJEKCIJSKI [PRIC Godine 2013. nau~nik s invaliditetom IvanBondarenko rodom iz Donjecka napravio je inovativni pronalazak - eko-injekcijski {pric koji u svom sastavu nema plastike i stakla, pa ne zaga|u-je sredinu, a sadr`i i specijalni element koji smanjuje rizik od side i hepa-titisa C. Prema re~ima ovog nau~nika, igla se lomi i ne mo`e da se koristivi{e puta. [pric je izazvao znatnu pa`nju, zainteresovali su se za njega ve-liki inozemni proizvo|a~i. Ovaj {pric omogu}ava ne samo spasavanjemnogih `ivota, ve} i da se sa~uva ekolo{ko stanje zemlje.

MAMOGRAF Iste godine nau~nici iz Donjeckog fizi~ko-tehni~kog in-stituta „O.O. Galkin“ napravili su novi tip mamografa. Ovo postrojenje jejedinstveno zbog toga {to dijagnostikuje tumor indikatorom koji pru`aveoma preciznu termosliku ~itave mle~ne `lezde, otkrivaju}i na osnovulokalno povi{ene temperature i najsitnije izrasline. Pored toga nisu po-trebne nikakve dodatne analize. Taj metod omogu}io je da pregled gru-di bude potpuno ne{kodljiv, jer se ne koristi rentgensko zra~enje, a omo-gu}eno je otkrivanje tumora u ranim stadijumima. Ministarstvo za{titezdravlja nalo`ilo je da se taj mamograf koristi u svim dr`avnim medicin-skim ustanovama Ukrajine. Autorski kolektiv prodao je licencu Zavodu zamedicinske aparate u Nji`inu, gde je i organizovana proizvodnja.

FAZAGRAF Nau~nici iz Kijeva razradili su aparat fazagraf, koji omo-gu}ava da se otkrivaju sr~ani problemi u po~etnom stadijumu i da se bla-govremeno dijagnostikuje infarkt. Fazagraf proverava stanje zdravlja zajedan minut i ne zahteva specijalno znanje. Ve} je isproban u klini~kojpraksi, u dijagnosti~kim centrima i preduze}ima s tehnogenim rizikom, usrednjim op{teobrazovnim ustanovama i u sportskim organizacijama.

TECHNOEYES - RUKAVICA ZA LJUDE S O[TE]ENIM VIDOM De~akiz Luganska Ivan Seleznjov predstavio je na me|unarodnom konkursu„Intel International Science and Engineering Fair“ svoj projekat: „Novoose}anje: ultrazvu~na rukavica za prostornu orijentaciju ljudi s o{te}enimvidom“. Ova naprava mo`e da bude veoma korisna za orijentaciju u pro-storu. TechnoEyes je infracrveni senzor za daljinu - omogu}ava ljudima so{te}enim vidom da se lak{e kre}u ulicama. Ovaj izum mladog Ukrajincau{ao je me|u tri vode}a pronalaska u svetu 2013. godine.

HIDROSKALPEL Mladi nau~nici iz Nacionalnog univerziteta avijaci-je i Aerokosmi~kog instituta 2012. godine izradili su hidroskalpel. Naosnovu tehnologija koje se koriste u avioindustriji, oni su pod rukovod-stvom prof. Viktora Bo~arova proizveli skalpel od mlaza te~nosti kojiomogu}ava operacije na jetri i `elucu te odstranjivanje zlo}udnih tumo-ra - a bez o{te}enja krvnih sudova. „Usled visokog pritiska nemi{i}na tki-va odstranjuju se prakti~no bez o{te}enja sistema krvnih sudova, odno-sno uz minimalni gubitak krvi i sni`enje operacionog rizika“, isti~e pro-fesor. Direktor Centra za hirurgiju prof. Vladimir Skiba ka`e da je ovaj skal-pel pouzdaniji od analognih na Zapadu, jeftiniji je i mo`e da se koristi vi-{e puta.

PERSONALNI TRENA@ER „TRENAR“ Nau~nici Nastavno-nau~nogcentra za informacione tehnologije i sisteme napravili su 2009. ~udesniaparat koji ljudima koji su pre`iveli {log, imaju oboljenja centralnog iliperifernog nervnog sistema, boluju od cerebralne paralize i sli~nih bole-sti {to uti~u na mi{i}e i aparat za kretanje. „Trenar“ doista radi kao pravitrener, pa i ono {to ne „umeju“ skuplji aparati iz inostranstva. Aparat po-mo}u elektroimpulsa ne samo „u~i“ o{te}ene mi{i}e da prave pokreteprema zadatim programima, ve} i imitira njihove pokreta prilikom tre-niranja. Masovna proizvodnja „Trenara-01“ zapo~ela je 2010, sada se ko-risti u 13 klinika i sanatorijuma {irom Ukrajine. Kasnije je napravljen i slo-`eniji „Trenar-02“. Cena je 5-7 puta ni`a od analognih uvoznih aparata.

ANTIBIOTIK „BATUMIN“ Nau~nici Instituta za biologiju i virusologi-ju NAN Ukrajine stvorili su 2005. novi antibiotik koji je izuzetno aktivanprema svim vrstama stafilokoka. Po svom hemijskom sastavu on nemaanalogija u svetu. Ispitivanja su trajala 30 godina. Batumin deluje na svevrste stafilokoka, ~ak i na te koje drugi preparati nisu uni{tavali. Ipak, na-kon uspe{nog razvoja preparat je prodat u Belgiju, gde je zapo~ela ma-sovna proizvodnja.

^ E T V R TA K , 2 4 . a v g u s t 2 0 1 7 . 9^ E T V R TA K , 2 4 . a v g u s t 2 0 1 7 .8

iti volonter zna~i po-magati ne tra`e}i ni-{ta zauzvrat. U Ukra-jini je re~ „volonter“

poslednjih godina dobila novismisao. Volonterski pokret uUkrajini najve}i uspon do`iveo je2012, u vreme kad je odr`avanoEvropsko prvenstvo u fudbalu.Sada volontera ima neuporedivovi{e. Oni poma`u pre svega armi-ji, ali i jo{ jednoj kategoriji ljudi -onima koji su se zbog oru`anihdejstava na{li daleko od svojihdomova. Volonteri ne tra`e ni{taza sebe. Tra`e za druge.

Volonteri u Harkovu organizo-vali su nekoliko centara za pru`a-nje pomo}i kom{ijama iz Donjec-ke i Luganske oblasti. Julija Pime-nova, volonterka iz „Stanice Har-kov“, ka`e: „Ima ljudi koji dolazesa petoro, sedmoro, pa i deveto-ro dece. Oni mesecima nemajunikakvih primanja. Nemaju nov-ca da iznajme stan. Da bi se regi-strovali, moraju da imaju nekoboravi{te, jer tek posle prijave bo-ravka mogu da predaju zahtev za

pomo}. Mi im olak{avamo da re-{e te probleme.“

Hiljade gra|ana Harkova po-ma`u armiji na razli~ite na~ine.Kupuju vojnicima najneophodni-je stvari, popravljaju tehni~kasredstva, idu sve do prvih borbe-nih linija kako bi im odneli po-

mo}. Mnogi volonteri rade i u Har-kovskoj vojnoj bolnici. Mnogiobi~ni gra|ani pletu za{titne mre-`e ili pripremaju hranu za vojnike.

Irina Kuznjecova deluje u „Har-kovskom volonterskom centru“ve} nekoliko godina. Ima sedmo-ro dece, najmla|em su ~etiri godi-ne. Ipak, u njenom domu na{lo semesta i za izbeglice, kad je bilopotrebno. Ona ka`e: „Kad ~ovekvidi invalide koji su i pored patnjipuni energije i volje za `ivotom,kad vidi ostale nevoljnike - morada zaboravi na li~ne probleme.“

Harkovski centar volontera po-stoji ve} osam godina. Njegovi ak-tivisti poma`u i socijalno neza{ti-}enim kategorijama. U dobrotvor-ne aktivnosti uklju~eni su ne samoodrasli ve} i deca, koja na razli~itena~ine poma`u vr{njacima.

Volodimir Grinevi~, zamenik

predsednika oblasnog ve}a vetera-na, uklju~en je u dobrotvorne aktiv-nosti od mladih dana. On navodi triprincipa volonterstva koji se nisumenjali tokom decenija: „Penzio-neri poma`u penzionerima, pogo-tovo susedima. Drugi princip je kadstariji ljudi poma`u deci i omladini,a tre}i - kad omladina poma`e sta-rijim ljudima. Ako ni{ta drugo, po-ma`e i topla re~, savet, saose}anje.“

Majke sa vi{e dece, menad`eri,pravnici, ekonomisti, muzi~ari... Sto-tine hiljada ljudi svih zanimanja, raz-li~itih pogleda na svet. Sve njih uje-dinila je te`nja da poma`u drugima.Pro{le godine predstavnici volonte-ra postali su savetnici u vladi, neki suu{li u sastav ministarstava. Oni kon-troli{u dr`avne nabavke, zahtevajuzakonodavne promene i predla`u{ta konkretno treba da se menja...

Izvor: http://objectiv.tv

Ministarstvo kulture Ukrajine izdaloje uredbu o odre|ivanju objekatanematerijalnog kulturnog nasle|a.Na spisku se trenutno nalazi {estobjekata nematerijalnog nasle|a.

Tu su koza~ki obi~aji, tradicije,igre, plesovi i ve`be: majstorsko ruko-vanje bi~em, sabljom, kopljem, akro-batske ve`be na konju - ve{tine koji-ma su kozaci vladali u XV-XVIII veku.

Na spisku su i dva tradicionalnazanata: keramika sela Kosiv Karpat-skog regiona XVI-XXI veka i kerami-ka sela Opi{nja Poltavske oblasti.

Spiskom su obuhva}eni i tkanipe{kiri iz mesta Krolevec Sumskeoblasti, {irom sveta poznati crte`i izsela Petrikivka iz okoline Dnjipra (ne-

kada{nji Dnjepropetrovsk), a tako|euskr{nja jaja (pisanki), koja imajutradiciju na celoj teritoriji Ukrajine.

Ministarstvo je odredilo i ustano-ve odnosno institucije koje su du`neda obezbede stvaranje odgovaraju-}ih uslova za ~uvanje nematerijalnognasle|a. Taj zadak poveren je Nacio-nalnom kulturno-istorijskom spo-meniku „Hortica“, Nacionalnom mu-zeju ukrajinskog lon~arstva u Opi-{nom te upravama za kulturu Ivano-Frankivske, Sumsek i Dnjepropetrov-ske dr`avne oblasne administracije.

Keramika iz Kosova i crte`i iz Pe-trikivke nedavno su nominovani zaReprezentativni spisak nematerijal-ne kulture ~ove~anstva Uneska.

Dr`avni vazduhoplovnikoncern „Antonov“ predstavioje 20. decembra 2016. noviteretni avion AN-132D.Sve~anosti koja je uprili~enatim povodom prisustvovao je ipredsednik Petro Poro{enko.

On je naglasio: „Danas jeistorijski dan. Veoma malozemalja na svetu mo`e daobele`ava stvaranje novogaviona.“

Nova letelica proizvedenaje za godinu i po dana. Mo`eda ponese 9,2 tone tereta.Razmak krila iznosi 29,2,

du`ina 24,5 a visina 8,8 metara.Predsednik je istakao da AN-132D nastavlja slavnu linijuukrajinskih transportnihaviona me|u kojima sunajpoznatiji „Antej“, „Ruslan“ i„Ma{ta“. „Uvereni smo - rekao

je Poro{enko - da je pred timavionom velika budu}nost.Uvereni smo da imamo tr`i{teza 160-290 komada do 2035.godine.“

Novi avion predstavljausavr{enu verziju AN-32, a unjegovoj proizvodnji nisukori{}eni delovi iz Rusije.

Ostvarena je saradnja spartnerima iz Kanade, SAD,Velike Britanije, Nema~ke,Francuske i Saudijske Arabije,koja je i prvi kupac.

Poro{enko je naglasio:„Veoma je va`no da u vreme

ruske agresije protiv na{edr`ave, kad jedan odelemenata hibridnog ratapredstavlja i zatvaranje za nastr`i{ta Ruske Federacije,zaposleni u „Antonovu“ iukrajinska vlada nalaze nova,izuzetno perspektivna tr`i{taza ukrajinske proizvo|a~e.“

Ukrajinska vojska je postigla neketakti~ke uspehe u ratu na istoku ze-mlje, ali vojnu reformu ko~i otpor bi-rokratije i politi~ara. Situacija na isto-ku Ukrajine i dalje je zategnuta, uzsvakodnevno kr{enje prekida vatre,stalno dopremanje vojne opreme izRusije u Donjeck, koji je pod kontro-lom separatista, te pove}ano strada-nje ukrajinskih vojnika. Tokom 2016.stradalo je 208 vojnika, 258 civila, a

1.176 ljudi je ranjeno. Ukupan brojvojnika stradalih od po~etka ratadostigao je 2.629.

Godine 2016. u Kijevu je obe-lodanjen dugo o~ekivani Priru~-nik za strate{ku odbranu, kojimse predo~ava strate{ki plan za re-formu Oru`anih snaga. Ovaj do-kument osmi{ljen je u saradnji sastru~njacima i sledi najbolje me-|unarodne prakse. Reforma si-

stema odbrane u`iva {iroku jav-nu podr{ku u Ukrajini. Jedno is-tra`ivanje pokazalo je da 59 od-sto ispitanika podr`ava vojnu re-formu, dok 63 odsto veruje vojsci,{to predstavlja uve}anje za 18odsto, u odnosu na 2015. godinu.

Tro{kovi u sektoru odbrane sudvostruko uve}ani 2016, u pore|e-nju sa 2014. godinom, dok je brojaktivnih vojnika uve}an za 40 od-sto, i iznosi 250.000, pokazuju po-daci iz 2016. godine. Oformljene sunove jedinice za specijalne opera-cije, a vojni personal je dobio vojnuobuku od zapadnih stru~njaka udosad najve}em obimu. Ve}a ula-ganja omogu}ila su uspostavljanjenovog sistema elektronske nabav-ke, istra`ivanja i razvoj, te pove}a-nje proizvodnje vojne opreme.

Reformatori u Ministarstvu od-brane navode da i dalje treba ~ini-ti mnogo toga, kako bi se omogu-}ile sistematske promene, naro~i-to kada je re~ o upravljanju.

„Antonov“ je predstavio novi avion

Novi partneri i nova tr`i{taNacionalna bezbednost – efekti pove}anog ulaganja

Raste poverenje u armiju

Volonterski pokret u Ukrajini masovniji nego ikad

Pomo} vojnicima, ali i svim nevoljnicima

Volonteri na meti teroristaSna`na eksplozija uzdrmala je zgradu u centru Odese u no}i 10. decembra.Odjek se ~uo deset kilometara uokolo. Eksplozija je, prema saop{tenju po-licije, o{tetila levo krilo zgrade, gde su sme{tene prostorije nevladine or-ganizacije „Volonterska ~eta Dalije Severin“, koja prikuplja pomo} za bor-ce na istoku zemlje. U eksploziji koja je okvalifikovana kao teroristi~ki aktniko nije povre|en, policija je zapo~ela istragu. Dalija Severin ka`e da jeeksplozija o{tetila zgradu, ali i pakete namenjene borcima: zimsku ode}u,sredstva za higijenu, prehrambene proizvode i lekove. Volonterka isti~e danapadi ne}e odvratiti gra|ane od prikupljanja pomo}i: „Ne mo`emo daostavimo na cedilu momke kojima je na{a pomo} neophodna. Na{a orga-nizacije ima vi{e od 400 ~lanova. Mnoge od nas ve} poznaju na rati{tu“.

Diverzije protiv ukrajinskih volontera nimalo ne ~ude, po{to je volon-terska mre`a sve razvijenija i postala je ozbiljna snaga u borbi protiv agre-sora. „Agresori ratuju i protiv nas, jer ose}aju da predstavljamo pretnju. Oni~ak formiraju specijalne izvi|a~ko-diverzantske grupe ~iji osnovni zadatakje likvidacija volontera“, ka`e Rodion, ~lan organizacije „Vrati se `iv“.

„O ukrajinskom volonterskom pokretu s po{tovanjem govore ~ak i ge-nerali NATO-a. Volonteri su u stanju da operativno obezbede sve {to je ar-miji hitno potrebno. Zbog toga je volonterski pokret u Ukrajini jedinstve-na pojava“ - ka`e Oleksandr Ivanov, osniva~ organizacije „4army“.

Dmitro, jedan od branilaca donjeckog aerodroma, koje se trenutno le-~i u vojnoj bolnici u Kijevu od posledica ranjavanja, ka`e da bi vojnicima bi-lo neuporedivo te`e da nema volontera: „Na{a grupa odr`avala se pod va-trom samo zahvaljuju}i volonterima. Oni nisu mogli da se probiju do sa-mog aerodroma, pa su pomo} dostavljali u nedaleko selo. Donosili su hra-nu, sredstva za higijenu, ode}u i obu}u, najneophodniju opremu. Sve toslali su obi~ni gra|ani. Dr`ava nam nije davala ni{ta osim automata i mu-nicije. Imali smo i nekakve pancire lo{eg kvaliteta. Kasnije su nam gra|a-ni obezbedili normalne, 4. klase za{tite. Znali smo da ljudi misle na nas,ose}ali smo podr{ku naroda“.

Ponekad volontere do suza uzbude postupci obi~nih gra|ana. „Ima-mo jednu 75-godi{nju bakicu - ka`u u organizaciji „Krila Feniksa“. - Nemo`e da iza|e iz ku}e, le`i nepokretna. Ipak, od svake penzije izdvoji od-re|enu sumu za one u prvim borbenim redovima. Poziva borce, raspitu-je se kako im je i hrabri ih, zatim upla}uje na njihove mobilne telefone po30, pa i 50 grivni“...

„Da nije bilo volontera, Ukrajina ne bi mogla da uzvrati na udar agre-sora, jer je on napao u vreme kad dr`avne institucije nisu delovale“, ka`eTaras, dobrovoljac od prvih dana. „Volonteri nam obezbe|uju sve osimoru`ja i municije. Prvu uniformu od dr`ave, odnosno Ministarstva odbra-ne, dobio sam tek posle pola godine slu`be u zoni Antiteroristi~ke opera-cije. Da nije bilo pomo}i od gra|ana, pomrli bismo od gladi i hladno}e“.

Volonterstvo i dobrotvorna delatnost u Ukrajini dostigli su dosad ne-vi|ene razmere. Sociolozi na osnovu istra`ivanja tvrde da gotovo 78 od-sto Ukrajinaca na neki na~in poma`e borcima i raseljenicima. Tre}ina gra-|ana daje novac, ostali hranu, stvari, slobodno vreme, znanje i napore.

Volonterstvo u zemlji postoji od prve polovine 90-ih godina pro{logveka, a zvani~no je priznato vladinom odlukom 2003. godine. Oko 80 od-sto volontera su mladi od 15. do 19. godine; `ene ~ine gotovo tri ~etvrti-ne volontera. Za volonterski pokret prelomna je bila 2014. godina, odno-sno vreme Majdana, okupacije Krima i po~etka ruske agresije.

VOLONTERSKI HUMORUkrajinski volonteri u mnogim slu~ajevima deluju efikasnije nego dr`ava. Blo-geri pi{u da su oni tako povezani i organizovani da bi, u slu~aju da je za ko-na~nu pobedu neophodna, za dva sata ne samo obezbedili, nego i prebacili nafront ~ak i atomsku bojevu glavu, pride i ~aj za borce.Spremni su i da pomognu vladi. U vreme kad je predsednik Petro Poro{enkootezao s potpisivanjem zakona o lustraciji govorilo se da volonteri prikuplja-ju novac kako bi mu kupili nalivpero.Ukrajinci rado pri~aju ratne viceve i o „drugoj strani“, recimo o tzv. „humani-tarnoj pomo}i“ pobunjenicima iz Rusije. eka tako jedna bakica „humanitar-ni konvoj“ i pita: „A {ta }e nam pokloniti ovaj put?“ Pobunjenik ka`e: „Kao iuvek, bakice - masline, limune, sapun“. Bakica se ljutito obrecnu: „A ho}e lipored metaka, granata i eksploziva nekad sti}i i ne{to za jelo?“

B

BRA]A. POSLEDNJA ISPOVESTTo je psiholo{ka drama o dva brata Hu-cula. U njihovo selo u Karpatima dolaziknji`evnica koja u manastiru dr`i pre-davanje o svecima i jurodivima. Zbognepovoljnih okolnosti ena ne mo`e daotputuje iz sela i zbli`ava bra}u, koja 40godina nisu prozborila ni re~ jedan sdrugim. Film je dobio ~etiri nagrade name|unarodnim festivalima.

PLEMEDrama Miroslava Slabo{pickog o gluvo-nemim maloletnicima i njihovom te-{kom `ivotu u internatu. Film je sni-mljen jezikom gluvonemih bez dublira-nja i titlova, a glavni junaci nisu glumcive} obi~ni momci. Film je dobio brojnepohvale kritike, kao i Gran pri u okviruprograma „Nedelja kritike“ na Kan-skom festivalu. Ameri~ki ~asopis RollingStone pi{e da je to film koji s najsna`ni-jim utiskom na gledaoca 2015.

NESALOMIVAUkrajinsko-ruski istorijski ratni film oukrajinskoj snajperistkinji. Zasniva sena stvarnoj li~nosti - Ljudmili Pavli~en-ko, koja je pravo iz amfiteatra Kijev-skog univerziteta oti{la na front i po-stala `iva legenda. Kasnije je posetilaSAD i srela se sa Eleonorom Ruzvelt. Uameri~kom Kongresu odr`ala je vatre-ni govor. Dva meseca posle toga Save-znici su otvorili Drugi front. Muzi~kapodloga filma je pesma „Zagrljali“ po-znate grupe „Okean Elze“.

VODI^Istorijska drama Olesja Sanjina o tra-gi~noj sudbini ukrajinskih narodnih pe-va~a-kobzara u vreme staljinskih re-presija. Moto filma je: „Zatvori o~i - po-smatraj srcem“. Jednu od glavnih ulo-ga igra peva~ica D`amala, publici u Sr-biji poznata po nastupu na Pesmi Evro-vizije. Film je sna`no uticao na ose}a-nja gledalaca.

IVAN SILADe~ji film reditelja Viktora Andrijen-ka prema knjizi Oleksandra Havro{a„Neverovatni do`ivljaji Ivana Sile,najsna`nijeg ~oveka na svetu“. Re~ jeo Ukrajincu koji je zaista stekao titu-lu najsna`nijeg u XX veku. Glavnuulogu igra ukrajinski snagator Dmi-tro Halad`i.

PARAD@ANOVFilm o legendarnom ukrajinskom i jer-menskom re`iseru Sergeju Parad`ano-vu. Uprkos kritika sovjetske vlasti, pa iboravka u zatvoru, on je ostao veransebi i nastavljao je da stvara. Film je bionominovan za Oskara u kategoriji naj-boljeg stranog filma.

TAJ KOJI JE PRO[AOKROZ VATRURatna melodrama Mihajla Iljenka osudbini ukrajinskog pilota, koji je po-stao poglavica indijanskog plemena.Film ima bezbroj mitskih i bajkovitihscena.

SENKE ZABORAVLJENIHPREDAKAOmladinski triler Ljubomira Leviskog.Zasniva se na davnim ukrajinskim le-gendama, sniman je u Karpatima.

SAPFO. LJUBAV BEZ GRANICAUkrajinska erotika u re`iji Britanca Ro-berta Krombija. Provokativna pri~a o va-trenoj ljubavi i strasti dve `ene. Radnjase odvija na gr~kom ostrvu Lezbos 1926.Film je snimljen u studiju „Jalta film“.

AURORAMelodrama Oksane Bajrak o devoj~iciAurori, koja je stradala u ~ernobiljskojnesre}i. Rediteljka je dobila nagrade zanajbolji doma}i film, najbolji sajt i „Li~-nost godine u filmskom biznisu“.

PODZEMNA GALERIJAPrvi ukrajinski triler Ljubomira Levickog.Mnogo je kritikovan zbog banalnog sce-narija i lo{e glume. Glavne uloge igrajuprete`no mladi ukrajinski peva~i. Po{to jere~ o prvom doma}em trileru, ukrajinskigledaoci su maltene juri{ali na bioskope,pa je film zaradio 120 hiljada dolara.

ORAND@LAVUkrajinska melodrama Alana Badoje-va. Film o ljubavi dvoje mladih u bur-nim danima Narand`aste revolucije.Slogan filma glasi: „[a zna{ o ljubavi?Na {ta si spreman radi nje?“

SME[NA BAJKAPrvi ukrajinski film-bajka. Obnovljena iukrajinizovana verzija Romea i Julije, alisa sre}nim krajem. Posle bezbroj uzbu-dljivih, sme{nih, emotivnih, ponekad iopasnih do`ivljaja, dvoje zaljubljenihspaja Sudbina u li~nosti ~arobne devoj-~ice. Epizodnu ulogu igra grupa „OkeanElze“, u njenog lidera Svjatoslava Vakar-~uka zaljubljuje se Zla Kraljica.

ILUZIJA STRAHAUkrajinski triler prema motivima roma-na Oleksandra Tur~inova, danas sekreta-ra Ve}a za nacionalnu bezbednost i od-branu. Bio je ukrajinski kandidat za Oska-ra. Glavni junak je biznismen koji ivi dvaparalelna ivota i ne zna gde je stvarnost.

NARAND@ASTO NEBOJo{ jedan film o revoluciji 2004. Temaje ljubav studentkinje i guvernerovogsina, koji su se na{li na dve strane bari-kada. Snimljen je za samo 32 dana.

MOLITVA ZA HETMANA MAZEPUPrvi dugometra`ni visokobud`etniukrajinski film (12 miliona grivni) odprogla{enja nezavisnosti. Reditelj JurijIljenko izjavio je da se za taj film pripre-mao tokom ~itavog stvarala~kog ivota.Film je snimljen 2001, izazvao je burnekritike u Rusiji zbog „neispravnog“ pri-kaza li~nosti Petra Prvog. Dugo je bio u„bunkeru“ i u Ukrajini. Tek 2010. je dogledalaca stigla obnovljena verzija.

NEPOKORENRatna drama Olesja Jan~uka o vrhov-nom komandantu Ukrajinske ustani~-ke armije (antikomunisti~ke) Romanu[uhevi~u. Kritika smatra da je to uspe-li poku{aj da se umetni~kim sredstvi-ma saop{ti gledaocu istina o ratnim iposleratnim zbivanjima u ZapadnojUkrajini.

CRNO VE]EIstorijska drama po motivima roma-na Pantelejmona Kulji{a. U po~etku jesnimljena serija od devet epizoda, ka-snije je od njih izmontiran 144-mi-nutni film. Glavne uloge igraju zve-zde ukrajinskog pozori{ta i filma -Bogdan Stupka, Bogdan Benjuk i Ru-slana Pisanka.

SEDMA MAR[RUTAMelodrama Mihajla Iljenka. Glavni ju-nak je turisti~ki vodi~ koji radi sa stra-nim turistima. On radi {ale izmi{ljamar{rutu o malo poznatom pesniku.Ta „sedma mar{ruta“ prerasta u suro-vu istinu i tragediju neostvarenog ta-lenta.

IVAN I KOBILAPrva romanti~na komedija u istorijiukrajinskog filma u nezavisnoj dr`avi.Bila bi to klasi~na komedija o ljubav-nom trouglu da tre}i ugao nije - kobilaKasja. Iako je snimljen po~etkom kri-znih 90-ih godina, film je veoma pozi-tivan i zabavan.

MAMAJDrama Olesja Sanjina. Ukrajinizovanapri~a o Romeu i Juliji, za~injena ukra-jinskim i krimskotatarskim folklorom.Film je bio kandidat za Oskara. Kriti~a-ri su veoma visoko ocenili rad snima-telja Sergija Mihalj~uka.

KARPATSKO ZLATOIstorijska drama Viktora @ivoluba. Rad-nja se odvija u posleratnoj ZapadnojUkrajini. Do jednog mesta u Karpatimanastoje da do|u i Nemci i Sovjeti i ukra-jinski ustanici, po{to tamo navodnoima zlata. U filmu igraju tada sasvimmlade sestre Olga i Natalja Sumska.

LABUDOVO JEZERO. ZONAJo{ jedna drama Jurija Iljenka. Film jesnimljen prema scenariju Sergeja Para-d`anova (na fotografiji), koji je na sop-

stvenoj ko`i do`iveo {ta zna~i biti sovjet-ski politi~ki zatvorenik. Film je dobiomnogo me|unarodnih priznanja. NaKanskom festivalu dobio je nagradu Me-|unarodne asocijacije kriti~ara (Fispre-sci) i Nagradu omladinskog irija.

re}eg ~etvrtka umaju u Ukrajini sesvake godineobele`ava Dan

vezenih ko{ulja. Ove godineobele`ili su ga Ukrajinci u ~ak60 zemalja. Pod geslom„Vezena ko{ulja ujedinjujeUkrajince“ organizuju sekoncerti, {etnje, izlo`be,sajmovi, modne revije...

Ukrajinska vezena lanenako{ulja od davnina se smatrasimbolom zdravlja i lepote, sre}ei se}anja na pretke, ljubavi isve~anosti. Ona je i za{tita odzlog pogleda i zle re~i.

Danas vezena ko{uljado`ivljava preporod. Ukrajinci sudanas jedinstveniji nego ikad i svelikom ljubavlju neguju svojetradicije. Elementi ukrajinskihvezova sve ~e{}e se koriste udizajnu ode}e, rado ih koriste~ak i holivudske lepotice.Ukrajinska vezena ko{uljapredstavlja izraz patriotizma, aistovremeno je moderna, ~akekskluzivna. Ukratkopodse}amo na njen istorijat.

Kako pi{e Herodot, ve} Skitisu ukra{avali ode}u. U ^erkaskojoblasti prona|ene su srebrneposude s likovima mu{karaca izVI veka. Ukrasi na njima identi~nisu s ukrajinskim vezenim

narodnim no{njama iz XVIII-XIXveka.

Prve vezene ko{ulje bile sune samo ode}a ve} su, premanarodnim verovanjima, {titile odzla. Zbog toga su ko{uljeukra{avali na rukavima,kragnama i oko pojasa, tako daukras dodiruje telo. Za svakiritual postojala je posebnavezena ko{ulja. Deci je vezenako{ulja poklanjana odmah po

ro|enju, kako bi {titila od zlihduhova.

Prva {kola vezenja u KijevskojRusi otvorena je jo{ u XI veku.Osnovala ju je Ana, sestra knezaVladimira Monomaha. U njoj seovladavalo ve{tinom vezenjazlatom i srebrom.

Vezena ko{ulja (naro~itomu{ka) je simbol ljubavi ivernosti. Svaka devojka moralaje da izveze ko{ulju za budu}eg

mu`a. Ne samo da bi je imao,ve} da bi znala da li joj je veran iline. Ako je ko{ulja izgubila belinuposle prvog pranja, to je zna~iloda ~ovek nije veran.

Ukrajinski knji`evnik IvanFranko prvi je nosio ko{ulju uzsvakodnevno odelo, ispodsakoa. Tako je i predstavljen nanov~anici od 20 grivni.

Svaki ukrajinski region imasvoj specifi~an vez.

„Vi{ivanka“, ukrajinska nacionalna no{nja poznata {irom sveta

Simbol rodoljublja,zdravlja i lepoteT

Briga za kulturno nasle|e

Ukrajinski filmUkrajinci su dugo pod „svojim“ podrazumevali sovjetski ili ruski film. Otkad je po~eo rat na istoku, dramati~no se postavilopitanje ~ime da se zameni taj „svoj“ koji proizvodi zemlja-agresor. Tokom poslednjih godinu dana ukrajinski film na~inio jezna~ajan korak ka stvaranju novog, sopstvenog proizvoda. Ipak, ne treba zaboraviti da ukrajinski film ima stogodi{njuistoriju: doma}i filmovi snimani su i u surovim staljinskim vremenima i u za Ukrajinu burnim 90-im godinama.

^ E T V R TA K , 2 4 . a v g u s t 2 0 1 7 . 11^ E T V R TA K , 2 4 . a v g u s t 2 0 1 7 .10

Poreklojezika

tkud ukrajinski jezik u Kijevu?[ta ukrajinski ima zajedni~kosa sanskritom? Kako su raz-govarali davni Sloveni? Ka-

kav jezik se govorio u Ukrajini kad Ukraji-ne nije bilo? Kako je ro|en ukrajinski?

O poreklu ukrajinskog jezika napisanisu ~itavi fantasti~ni romani. Zbog nedo-statka popularne filolo{ke literature te-me su se latili entuzijasti, koji mahom ni-su stru~njaci za jezi~ka pitanja. Upravozbog toga su zadivljuju}e aktivni. Jedni„stru~njaci“ izvode ukrajinski maltene izsanskrita, drugi {ire mitove o tobo`njempoljskom ili ~ak ma|arskom uticaju, iakonaj~e{}e ne govore ni poljski ni ukrajin-ski, a pogotovo ma|arski.

Kojim jezikom su razgovarali Praslo-veni? Taj jezik postojao je od I hiljadugo-di{ta pre nove ere do sredine I hiljadugo-di{ta nove ere. Naravno, nije to bio neka-kav celovit jezik u dana{njem zna~enjutog pojma. Pogotovo nije bilo knji`ev-nog jezika. Radi se o bliskim dijalektimakoji su imali zajedni~ka obele`ja. Pojedi-ni nau~nici smatraju da je substratni zaPraslovene, koji je „aktivirao“ zakon otvo-renog sloga, bio indoevropski jezik Tripi-ljaca, koji su `iveli na dana{njim ukrajin-skim zemljama (supstratni jezik - „progu-tan“ jezik koji je ostavio fonetske i ostaletragove u jeziku-pobedniku). On nijepodnosio nagomilavanje konsonanata,njegovi slogovi uvek su se zavr{avali vo-kalima. I upravo od Tripiljaca su do nas,navodno, do{le re~i nepoznatog poreklaza koje su karakteristi~ki otvoreni slogo-vi sa strogim rasporedom zvukova (kon-sonant - vokal), kao {to su mo-gi-la, ko-bi-la i mnoge druge. Ukrajinski je navod-no od tripiljskog jezika - preko drugih je-zika i praslovenskih dijalekata - naslediosvoju melodiku i neke fonetske karakteri-stike (na primer smenjivanje u-v, i-j, kojedoprinosi da se izbegne nemilozvu~nidodir zvukova). Na `alost, ova hipotezane mo`e ni da se odbaci ni da se potvrdi,jer nisu sa~uvani verodostojni podaci ojeziku Tripiljaca (kao ni o jeziku Skita).Istovremeno, poznato je da je substratna odre|enoj teritoriji (fonetski i ostalitragovi pobe|enog jezika) zaista veomavitalan i da mo`e da se prenosi tokomnekoliko jezi~kih „epoha“, ~ak i preko je-zika koji nisu pre`iveli do dana{njih da-na. Relativno jedinstvo praslovenskih na-re~ja postojalo je do V-VI veka na{e ere.

Nije sasvim poznato ni gde su `iveliPrasloveni. Smatra se da je to bilo severnood Crnog mora - u Podnjeprovlju, Podu-navlju, u Karpatima ili izme|u Visle i Odre.Sredinom prvog milenijuma usled burnihmigracionih procesa praslovensko jedin-stvo se raspada. Sloveni se naseljavaju uCentralnoj Evropi - od Sredozemnog doSevernog mora. Od tog vremena po~injuda se formiraju prajezici savremenih slo-venskih jezika. Po~etna ta~ka stvaranjanovih jezika jeste propast zakona otvore-nog sloga, jednako zagonetna kao i nje-gova pojava. Ne znamo {ta je prouzroko-valo ovu propast - naredni supstrat ili ne-kakav unutra{nji zakon jezi~ke evolucije,koji je po~eo da deluje jo{ u vreme praslo-venskog jedinstva. Ipak, zakon otvorenogsloga nije opstao ni u jednom slovenskomjeziku, iako je u njima ostavio duboke tra-gove. Fonetske i morfolo{ke razlike izme-|u tih jezika u velikoj meri svode se na tokoliko se razlikuju refleksi uslovljeni pada-njem otvorenog sloga u svakom od njih.

Kako su se pojavili savremeni sloven-ski jezici? Pomenuti zakon nije propadaoravnomerno. U nekim jezicima pevljiv iz-govor („tra-ta-ta“) o~uvao se du`e, u ne-kim se fonetska „revolucija“ dogodila br-`e. Usled toga je praslovenski jezik dao tripodgrupe dijalekata: ju`noslovenski (da-na{nji bugarski, srpski, hrvatski, makedon-ski, slovena~ki); zapadnoslovenski (poljski,~e{ki, slova~ki); isto~noslovenski (savre-meni ukrajinski, ruski, beloruski). U dav-nim vremenima svaka podgrupa sadr`a-la je brojna nare~ja koja su imala odre|e-ne zajedni~ke karakteristike {to su ih razli-kovale od drugih podgrupa. Ta nare~ja nepoklapaju se uvek sa savremenom pode-lom slovenskih jezika i raseljavanjem Slo-vena. Veliku ulogu u jezi~koj evoluciji urazli~itim periodima odigrali su dr`avo-tvorni procesi, uzajamni uticaji slovenskihnare~ja, kao i elementi tu|ih jezika.

Dakle, raspad praslovenskog jezi~kogjedinstva mogao je da se dogodi na sle-de}i na~in. Prvo su se od ostatka pleme-na teritorijalno „otkinuli“ ju`ni (balkanski)Sloveni. To se obja{njava time {to se unjihovim jezicima zakon otvorenog slo-ga odr`ao najdu`e - ~ak do IX-XII veka.

Kod plemena koja su postala preci Isto~-nih i Zapadnih Slovena, za razliku od bal-kanskih, sredinom prvog milenijuma je-zik je do`iveo kardinalne promene. Pro-past zakona otvorenog sloga obele`ila jepo~etak razvitka novih evropskih jezika,od kojih mnogi nisu do`iveli do na{egvremena. Nosioci praukrajinskog jezikabili su pripadnici razli~itih plemena, sva-ko od njih govorilo je na svom nare~ju.Poljani su govorili poljanski, Drevljanidrevljanski, Severjani severjanski, Uli~i iTiverci po svome itd. Me|utim, sva ta na-re~ja imala su jednake posledice nestan-ka otvorenog sloga. Drugim re~ima, ka-rakterisale su ih zajedni~ke osobine kojei danas razlikuju ukrajinski od ostalih slo-venskih jezika.

Otkud znamo kako se govorilo u Ukra-jini u davna vremena? Postoje dva izvorana{ih dana{njih znanja o davnoukrajin-skim nare~jima. Prvi su pisani spomenici,najstariji od kojih su napisani u X-XII veku.Na`alost, uop{te ne postoje zapisi na tomjeziku kojim su govorili na{i preci. Knji`ev-ni jezik Kijeva bio je „starobugarski“ (cr-kvenoslovenski) jezik, koji je do nas stigaosa Balkana. To je jezik na koji su u IX veku]irilo i Metodije preveli Bibliju. On nije biorazumljiv Isto~nim Slovenima, po{to je sa-~uvao davni zakon otvorenog sloga. Unjemu su, izme|u ostalog, postojali kratkivokali posle konsonanata, koji su obele`a-vani slovima „Í“ i „†“. U Kijevu je tak jezikpostepeno ukrajinizovan: kratki zvuci ni-su se ~itali, a neki vokali zamenjeni su do-ma}im - ukrajinskim. Primera radi, nazalnivokali koji su dosad sa~uvani u poljskom,izgovarani su kao obi~ni; „starobugarski“

diftonzi (dvoglasni vokali) ~itani su naukrajinski na~in. ]irilo i Metodije bili bi ve-oma za~u|eni kad bi ~uli „svoj“ jezik u ki-jevskoj crkvi. Zanimljivo je da su neki na-u~nici, polaze}i od davnih kijevskih tek-stova, poku{ali da rekonstrui{u tako zvani„davnoruski jezik“ koji je tobo`e bio zajed-ni~ki za sve Isto~ne Slovene. Ispadalo je dase u Kijevu maltene govorio „starobugar-ski“ jezik, {to nikako nije u skladu s istorij-skim ~injenicama. Davni tekstovi moguda se koriste za prou~avanje jezika na{ihpredaka, ali na veoma specifi~an na~in. Toje u~inio prof. Ivan Ogijenko u prvoj polo-vini XX veka. On je istra`io gre{ke (tzv„opysky“) kijevskih autora i prepisiva~a,koji su nehotice prenosili uticaj `ivog na-rodnog jezika. Kasnije su pisari namerno„prera|ivali“ re~i i „starobugarske“ grama-ti~ke forme, kako bi bile razumljivije.

Drugi izvor na{ih saznanja su savre-meni ukrajinski govori, naro~ito oni kojisu dugo ostali izolovani i zbog toga sudo`iveli malo uticaja. Na primer, potom-ci Drevljana i danas `ive na severu @ito-mirske oblasti, a Severjana na severu er-njigovske oblasti. U mnogim govorimasa~uvane su davnoukrajinske fonetske,gramati~ke i morfolo{ke forme koje sepoklapaju sa gre{kama kijevskih pisara ipisaca. U nau~noj literaturi mogu da sena|u druga~iji datumi propadanja krat-kih vokala kod Isto~nih Slovena - XII i XIIIvek. Takvo „produ`avanje ivota“ zakonaotvorenog sloga te{ko da je osnovano.

Kad je ro|en ukrajinski jezik? Odbro-javanje mo`e da po~ne od sredine prvogmilenijuma, kad se nestali kratki vokali.Upravo to prouzrokovalo je pojavu ukra-jinskih jezi~kih obele`ja, kao, uostalom, ikod ve}ine slovenskih jezika. Nabrajanjetih obele`ja, koja su razlikova na{ praje-zik od ostalih jezika, moglo bi da budesuvi{e dosadno za nestru~njake. Ipak, na-vodimo neka od njih.

Kako su drugi jezici uticali na formira-nje ukrajinskog? Ukrajinski jezik spada u„arhai~ne“ jezike po svom jezi~kom fon-du i gramati~koj strukturi (kao, recimo, li-tvanski i islandski). Ve}ina ukrajinskih re-~i je nasle|ena iz indoevropskog prajezi-ka, kao i iz praslovenskih nare~ja. Mnogere~i do{le su do nas iz susednih plemenana{ih predaka, koja su s njima trgovala iratovala - Gota, Grka, Turaka, Ugra, Ri-mljana (korabel†, miska, mak,kozak, hata i dr.). U ukrajinskom ima ipozajmica iz „starobugarskog“ (na pri-mer: oblast†, blago, predok), polj-skog ({pargalka, zabavniy,{abl®) i ostalih slovenskih jezika. Me-|utim, nijedan od tih jezika nije uticao nina gramatiku ni na fonetiku (zvu~nustrukturu) jezika. Mitove o poljskom uti-caju {ire, po pravilu, nestru~njaci kojiimaju veoma nejasnu predstavu kako opoljskom, tako i o ukrajinskom jeziku, ozajedni~kom poreklu svih slovenskih je-zika. Ukrajinski jezik neprestano se popu-njava engleskim, nema~kim, francuskim,italijanskim ili {panskim re~ima, {to je ka-rakteristi~no za sve evropske jezike.

Volodimir Ilj~enko, profesor filologije

OLEKSANDR MIHEDPo izlasku njegovih knjiga mnogim ukrajinskim~itaocima su se promenile predstave o ukrajin-skoj knjizi. Mihed ne smatra sebe piscem u obi~-nom smislu te re~i, ve} u svom razgranatom po-slu spaja knji`evnost, film i umetnost u jedno.Mladi umetnik je sa svojih 27 godina ve} posti-gao nezamislive uspehe: objavljuje u vode}imukrajinskim i stranim medijima, njegov proje-kat „Amnezija project: otvorena platforma“u{ao je u izbor sedam najboljih svetskih pesni-ka. Preporu~ujemo: „Astra“, „Pontijizam“,„AmneziJA“.

SERGIJ @ADAN^esto ga zovu „Glas Istoka“, ne samo zato {to jerodom iz Luganske oblasti, ve} zato {to njego-va knji`evnost ima ukus „proletarijat{~ine“, tru-le sovjetizacije u svesti izmu~enih ljudi. Esteti-ka knjiga i njihov demokratski sadr`aj svedo~eo otvorenom i iskrenom piscu. Govor je pun te-{kih re~i, ali ko }e pore}i da takav nije ukupansavremeni ukrajinski jezik. U njegovim knjiga-ma se mo`e prona}i portret Ukrajinaca, ali nekroz foto{op, ve} prljav, iskren do koske i otvo-ren. Preporu~ujemo: njegova prazna dela„Mesopotamija“, „Voro{ilovograd“, „Big Mak“,„Himna demokratske omladine“, „Anarchy inthe UKR“ i pesni~ka: „@ivot Marije“, „Vatreni ino`evi“, „Etiopija“. Preporu~ujemo i da poslu-{ate zajedni~ki album sa grupom „Psi u kosmo-su“: „Boj se za nju“.

LES PODERVJANSKI^ovek koji harmoni~no spaja u sebi dve razli~iteli~nosti: uva`enog umetnika i pisca koji {okira ipravi skandale. On ne razmi{lja preterano oodabiru slova, {ta je razgovorni, a {ta knji`evnijezik. Zato oprez: necenzurisana leksika. Ali nje-gov pristup je poseban, a sve psovke ve{to regi-struje u svakom tekstu. Njegovo stvarala{tvo jejarki slika na{ih poroka, grehova, nacionalnihosobina, kompleksa i problema. Preporu~uje-mo: „Kretanje `ivota ili Dinamo“, „Heroj na{egdoba“, „Hamlet“, „Pavlik Morozov“.

OLEKSANDR IRVANECIrvanec je jedan od ~lanova grupe Bu-Ba-Bu.Njegove pesme prevedene su na engleski, ne-ma~ki, francuski, {vedski, poljski, beloruski i ru-ski. Po njegovom mi{ljenju ukrajinska poezija jeprezasi}ena minornim bele{kama, zato i stvaranjenu potpunu suprotnost. „To je alopojka nadsobom, a to je ru`no. @elim ne{to svetlo i opti-misti~no“, smatra Irvanec. Svojevremeno je biopredava~, a sada se aktivno bavi prevo|enjem.Preporu~ujemo: „Moj krst“, „Satirikon - XX?“,„O~amimrja: Povest i pri~e“.

TARAS PROHASKOProhasko je tako|e predstavnik „stanislavskogfenomena“. On izbegava bu~nu publiku, aliostaje jedan od najzanimljivijih pisaca sada{nji-ce. Njegova proza se odlikuje posebnom stilisti-kom: on poredi ~oveka sa biljkama, ukra{avasvoje si`ee ~injenicama iz autobiografije {to sve-mu daje posebnu otvorenost i ose}ajnost. Onsmatra da je glavna odgovornost pisca u fikcija-ma. A njegovo stvarala{tvo je fikcija stvarnosti,one stvarnosti koju on vidi oko sebe. Preporu-~ujemo: „Leksikon tajnih znanja“, „O Frankiv-sku“, „BotakE“, „NeprOsti“, „Spaljeno leto“.

JURIJ ANDRUHOVI^Smatraju ga `ivim klasikom savremene ukra-jinske knji`evnosti. Njegovo stvarala{tvo je je-dan od najboljih primera postmodernizma uukrajinskoj knji`evnosti. U svojim romanimaprimenjuje intertekstualnost. Tradicionalnimlikovima i si`eima daje novi smisao i menjaakcente. Upravo je on uveo popularnu karne-valsku prozu u ukrajinsku knji`evnost. U nje-govim tekstovima nema kanona, {to muomogu}ava da prika`e mno{tvo pogleda nasvet, apsurdnost savremenog postojanja i ne-stvarnost bitisanja. Preporu~ujemo: „Mo-skovijada“, „Rekreacije“ (prevedena na srp-ski), „Pisma u Ukrajinu. Izabrano“, „Ovde jesahranjen Fantomas“.

LJUPKO DERE[On je verovatno jedan od najzagonetnijih i naj-egzoti~nijih pisaca Ukrajine. Prvu knjigu je na-pisao kad mu je bilo 15 godina. Zbog toga gazovu „fenomenom ukrajinske knji`evnosti“.Stvarala{tvo Dere{a tera ~oveka na razmi{ljanje,na prou~avanje sebe, sveta i svog mesta u sve-tu. Njegove knjige je te{ko nazvati slu~ajnim, aodvojiti ~itaoca od ovakvog pisca je gotovo ne-mogu}e. Preporu~ujemo: sinajski ciklus „Mi-rotvorac“, „Poslednja ljubav Asure Maharad`e“,„Pesme o ljubavi i ve~nosti“.

LINA KOSTENKOOna ve} mnogo godina dr`i po~asno mesto napoetskom Olimpu Ukrajine. Nju zovu i „neodgo-netnuto ~udo“, „neverovatna ptica“, „glas na-roda“, „hodo~asnik ve~nosti“. Najprepoznatlji-vija crta njenog stvarala{tva je intelektualizam.U svojim pesmama tra`i klju~ za tajnu postoja-nja, otkriva i analizira istoriju. Objavila je knjigu„Zapisi ukrajinskog si{av{eg s uma“ u kojoj jejarko ilustrovala `ivot prose~nog Ukrajinca sasvim njegovim eljama i dostignu}ima. U ovomromanu }e svaki ~italac prona}i svoje mesto.Preporu~ujemo: „Zapisi ukrajinskog si{av{egs uma“, „Madona raskr{}a“, „Genije u uslovimablokirane kulture“.

OKSANA ZABU[KOJo{ jedna predstavnica `ive klasike. Jedna odmalobrojnih ukrajinskih knji`evnica koja mo`eda ivi od knji`evnih honorara. Stekla je me|u-narodno priznanje, posebno u Srednjoj i Isto~-noj Evropi, a njene pesme prevedene su na ne-koliko desetina stranih jezika. Svojevremeno jepredavala na ukrajinskim i na stranim fakulte-tima (Harvard, Jejl, Kolumbija). Njen roman„Terenska istra`ivanja ukrajinskog seksa“ jekultni i predstavlja jedno od najboljih dela ukra-jinske knji`evnosti poslednje decenije. Prepo-ru~ujemo: „Terenska istra`ivanja ukrajinskogseksa“, „Ovde bi mogla da bude va{a reklama“,„Muzej ostavljenih tajni“, „Let my people go“.

JURIJ VINI^UKNa~in pisanja Jurija Vini~uka je lako prepozna-tljiv, jer se dosta razlikuje od onoga na {ta smonavikli. Mnogi smatraju da je on otac crnog hu-mora u ukrajinskoj knji`evnosti. Voli britke re~i ine izbegava ih u svojim delima. ^esto istupa umedijima s polemi~kim i provokativnim teksto-vima. Posle objavljivanja pesme „Ubij p?d*rasa“u vreme predsednika Viktora Janukovi~a, polito-log Vladimir Bondarenko se preko narodnog de-putata Leonida Gra~a obratio Ministarstvu unu-tra{njih poslova i Generalnom tu`ila{tvu sa zah-tevom da se istra`i stvarala{tvo Vini~uka, jer „sa-dr`i aluzije na sada{nju vlastima i poziv da seona ukloni unelagalnim sredstvima“, a uz to je ipornografsko. Preporu~ujemo: tragikomedijau jednom ~inu „Poslednji bunker“, „Bljesak“,„Prozori zgru{anog vremena“.

MARIJA MATIOSPosebna figura u ukrajinskoj knji`evnosti, jer jeupravo njeno stvarala{tvo nagovestilo kraj vla-davine postmodernizma i prelaz ka novoj epo-hi. Njen kredo je: potraga za ukradenom sre}omnacije i ~oveka. U svojim tekstovima se obra}a~oveku, njegovom pona{anju i motivaciji. Knji-`evno nasle|e savremene spisateljice ~inemnogobrojne zbirke pesama i knjige sa pri~a-ma. Ve}ina njenih dela prevedena je na ruski,kineski, hrvatski, japanski i druge jezike. Pre-poru~ujemo: „Armagedon se ve} dogodio“,„^etiri `ivotna doba“, „Nacija. Otkrovenje“.

VASILJ [KLJARKriti~ari ga zovu ocem ukrajinskog bestselera.Nemogu}e je na}i negativne komentare na nje-govo stvarala{tvo. Najve}u pa`nju kriti~ara skre-nuo je njegov roman „Crni gavran“, koji je obja-vljen 2009. Ovo delo osvetljava tragi~ne straniceistorije na{e dr`ave, ustani~ku borbu naroda pro-tiv estoke okupatorske vlasti dvadesetih godina20. veka. Roman je poprili~no nejednozna~an, alizaslu`uje da se pro~ita. Preporu~ujemo: „Crnigavran“, „Proba Sotone“, „Elemental“.

avov je grad veli~anstvenihspomenika arhitekture,rasko{nih hramova, davnihtrgova, tihih uli~ica, muzeja

i galerija s jedinstvenim blagom izraznih epoha svetske civilizacije, pazbog toga i turisti~ki centar. U gradukoji je dobio ime po Lavu, sinu DanilaRomanovi~a, jedinog kraljasrednjovekovne ukrajinske dr`ave,pa`ljivo se ~uvaju tekovine davnihvekova. Istovremeno, grad seprilago|ava novovremenim zahtevima.Lavov je prvi u Ukrajini odustao od{ablonskog obele`avanja praznika iprihvatio je novi format kulturnog`ivota, organizuju}i raznovrsnefestivale.

Starinske uli~ice i tajnovitaatmosfera minulih vekova zaustavljenihu kamenu zra~e nevidljivim ali veomadelotvornim dahom. Lavov je pozori{ni,muzi~ki i likovni centar koji stvarabezbroj pravaca savremene kulture iumetnosti, ali i centar razonode izabave, s 50 raznovrsnih festivala.

Za{to ba{ toliko? Prema davnimverovanjima, brojka „5“ simbolizujesna`nu energiju, entuzijazam,pozitivnost, snagu, otkrivanje novihpojava, napredak, rizik i sklonost kaneobi~nom. Brojka „0“ je simbol

poverenja, stabilnosti, uravnote`enosti,odmerenosti, samouverenja. Spajanjepetice i nule u broj 50 - a upravo tolikofestivala ima u Lavovu - predvi|a itradicionalne umetni~ke akcije ipo~etak novih poduhvata, {to stvarajedinstvenu, magi~nu, nestandardnurasko{nu ornamentiku festivalskogLavova, koja }e zadovoljiti svaki ukus. Uovom ~udesnom romanti~nom gradustalno se ose}a prazni~na atmosfera. Usvako doba godine goste u Lavovuo~ekuju nezaboravni umetni~kido`ivljaji, jer on je zaista festivalskaprestonica Ukrajine.

Pominjemo neke od neponovljivihmanifestacija: Bo`i} u Lavovu,LvivWeddingFestival, Lavovska nedeljamode, Nacionalni praznik ~okolade,Festival uskr{njih jaja, Praznikvina i sira,Me|unarodni festival jevrejskogfolklora „LvivKlezFest“, Smotra starihautomobila, Festival orgulja{ke muzike„Dijapazon“, Lavovski forum izdava~a,Dani evropskog nasle|a, pozori{nifestival „Zlatni lav na ulici“,Me|unarodni festival savremenemuzike „Kontrasti“, Festival savremenedrame „Drama. UA“, Me|unarodnifestival „JazzBez“, brojne manifestacijepovodom Dana nezavisnosti Ukrajine iDana grada.

SAVREMENI PISCIKvalitetna savremena ukrajinska knji`evnost poma`e da se shvate nijanse na{eg vre-mena. Jer upravo pisac, kao niko drugi, ima snage i volje da hrabro pogleda u o~i stvar-nosti i da ne sakriva istinu. Nudimo jedan od mogu}ih izbora knji`evnika ~ija dela otkri-vaju Ukrajinu i njene ljude iz razli~itih uglova.

O

Lavov – prestonica festivala

Neponovljivi spoj petice i nuleL

BER\ANSK (ZAPORO[KA OBLAST) U ovaj grad turisti dolaze radi odmora na moru.Priroda je ovde formirala jedinstvene mogu}-nosti za odmor i le~enje: toplo more ~ije vode le-ti dosti`u 26 stepeni, kilometri ~istih pla`a, sul-fidna lekovita blata i mineralne podzemne vo-de. ^itava isto~na i ju`na obala Ber|anske kose(oko 20 kilometara) je jedna velika pla`a. Upra-vo tamo je naj~istije. Oni koji vole zabavu na vo-di, ovde imaju najve}i u Ukrajini akva-park „Lu-ka dobre nade“. Od kulturnih znamenitosti po-minjemo pet muzeja. Puno pozitivnih emocijavam pru`a i zoolo{ki vrt u Berdjansku. Grad imasvoje arhitektonske bisere. Jedna od najstarijihgra|evina je signalni toranj visok 23 metra, iz-gra|en 1837. Godine 1869. izgra|en je talasni{tit od 640 metara koji {titi grad i luku od talasa.On izgleda kao kamena gra|evina sa dve kule ipredstavlja stvarni ukras luke. Pojam „turisti~-ka sezona“ u Ber|ansku ne postoji. Atmosferapraznika ovde ne prestaje nikada i zato su gostiuvek dobrodo{li.

ZGRADA SA HIMERAMA (KIJEV) Zgrada sa himerama je valjda najpoznatija gra-|evina u Kijevu. Izgradio ju je arhitekta Le{ekGorodecki. Zgrada je izgra|ena u stilu moderne.Zanimljiva je pri~a o njenoj izgradnji. Ka`u da suse 1902. u jednom restoranu na{le tri arhitekte:Oleksandr Kobeljev, Vladimir Leontovi~ i Goro-decki. Tokom razgovora ispostavilo se da je Go-rodecki kupio jeftini plac u ulici Bankova i name-ravao da tamo izgradi ku}u. Znaju}i da je ta pro-stor neprikladan za gradnju, kolege su bile veo-

ma iznena|ene i kladile su se da on ne}e uspetida izgradi zgradu za dve godine. Gorodecki je touspe{no uradio. Preko puta nje danas je zgradaAdministracije Predsednika Ukrajine, ali ona neprivla~i ni blizu toliko turista. Zgrada s himera-ma bila je prva gra|evina u Kijevu izgra|ena ko-ri{}enjem cementa. Spolja je ukra{ena skulptu-rama `ivotinja, a unutra sve ove `ivotinje supredstavljene kao lova~ki trofeji. Stanovnici Ki-jeva izmislili romanti~nu pri~u o njoj. Ka`u da jeGorodecki izgradio zdanje u znak se}anja na svo-ju }erku, koja se utopila u Dnjepru, da li zbog ne-sre}ne ljubavi ili zbog nesre}nog porodi~nog i-vota. U stvarnosti, }erka Gorodeckog do`ivela jestarost i imala je ~ak i unuke.

VODOPAD [IPIT (ZAKARPATSKA OBLAST) Na severnim brdima Bor`ave pored planine Gem-ba nalazi se vodopad [ipit (u prevodu: {apat). Po-red njega se svake godine organizuje festival sup-kultura. Praznici pored [ipita po~inju od prvog da-na jula i zavr{avaju se na Ivana Kupala. Pored vo-dopada nalazi se selo Pilipec gde se mogu kupitisuveniri i kuvano vino zimi, a hladno osve`enje le-ti. Postoji jedna legenda o vodopadu. Nekaddavno zaljubila se jedna devojka iz bogate po-rodice u siroma{nog momka. Roditelji su biliprotiv takve ljubavi i zato su se zaljubljeni tajnosastajali u brdima. Ali, jednog dana majka je vi-dela }erku i momka kako {apu}u i po~ela da seurla. Odmah je stiglo nevreme, voda se slila splanina i potopila je zaljubljene. Majka je svakidan dolazila kod tog vodopada i ~inilo njoj se daje ~ula {apat }erke.

ULICA SRPSKA (LAVOV) Njen najstariji naziv je „Fori pecorum platea“,{to zna~i sto~na pijaca. Takav naziv se pojavlju-je u dokumentima 1491. Trgovci su mahom bi-li Jevreji i predstavljali su ozbiljnu konkurencijulavovskim mesarima. Godine 1523. ulica dobi-ja naziv - [kotska. Dugo se smatralo da taj na-ziv poti~e od nekoliko {kotskih porodica koje su`ivele tamo, ali to nije bilo potvr|eno doku-mentima. Jedan deo ulice sve do centralnog tr-ga izgra|en tek posle uni{tenja gradskih zidovana po~etku 19. Veka, kada je kroz ba{tu mona-ha bernadinaca napravljen put koji je spojio uli-cu Srpsku sa Gali~kim prigradskim naseljem.Smatralo se da je u 18. veku ovde ivelo nekoli-ko srpskih porodica.

KANJON DNJESTRA Kanjon Dnjestra po~inje u selu Ni`niv Ivano-Frankivske oblasti sa unikatnim slojevima iz pe-rioda jure, i zavr{ava se blizu sela Trub~in, Ter-nopoljske oblasti sa najve}im slojem silurijskihminerala na svetu. Flora i fauna su jedinstvene.Na njegovim obalama mogu da se vide brojniprirodni i rukotvorni spomenci, izme|u ostalihostaci ^ervonogradskog, @vaneckog i Rakovec-

kog zamka, hrama Vaznesena Marije. Na obala-ma Dnjestra sa~uvano je puno pe}ina. Nekadasu u njima `iveli monasi (blizu sela Rukomi{,Stinka, Monastirok). A jo{ ranije, barem premalegendama, tamo su bili `rtvenici paganskih

bogova. Najlep{a panorama Dnjetra sa visine vi-di se s Crvene gore. Ta planina se nalazi na 150metara iznad reke i to je najtopliji deo Dnistrov-skog kanjona. Na njoj se nalaze izuzetno retkevrste stepskih i planinskih biljaka.

CRKVA SVETE SOFIJE (KIJEV)Crkva Svete Sofije je svetski poznat arhitektur-ni i istorijski spomenik iz prve polovine XI veka.Izgra|ena u vreme kijevskog kneza JaroslavaMudrog, sina Vladimira Velikog. Kompleks okonje bio je kao socijalni, politi~ki i kulturni centar

Kijevske Rusi. Tu su primali ambasadore, potpi-sivali ugovore, pisali hronike, tu je bila bibliote-ka koju je osnovao ovaj knez. Crkva je 1707. go-dine rekonstruisana u stilu ukrajinskog barokasa tipi~nim okruglim kupolama. U dana{njomizgledu crkve spojeni su XVII, XVII i XIX. Crkva jepoznata po svojim mozaicima i freskama, kojesu izradili vizantijski majstori. Do danas je sa~u-vano oko 300 tako zvanih sofijskih grafita, kojioslikavaju `ivot tada{nje Kijevske Rusi.

PIROGIVMuzej narodne arhitekture i zanata pru`a jedin-stvenu mogu}nost da se za jedan dan pro{eta-te najzanimljivijim regijama Ukrajine, da viditeiznutra `ivot ukrajinskog naroda u XVII-XX ve-ku, da upoznate privredu i zanate. Muzej predstavlja izlo`bu na otvorenom etno-grafskih regiona Ukrajine, tako da je ~itava teri-torija zemlje predstavljena nekom gra|evinom.Osnovan je 1969, ali prve posetioce je do~ekaotek 1976. Na teritoriji muzeja danas mo`ete dasretnete ljude i saradnike muzeja u narodnimno{njama, ljudi koji neguju davne zanate - ple-tu, prave }ilime, vajaju posu|e i drugo. [etnjeuz ukrajinsku narodnu muziku pru`aju nezabo-ravan ose}aj. Tokom narodnih praznika na ovojteritoriji odr`avaju se specijalne pozori{ne pred-stave, igre, skokovi kroz vatru, pevanje.

Turisti~ki biseri Ukrajine

12 ^ E T V R TA K , 2 4 . a v g u s t 2 0 1 7 .

UKRAJINA Danas / Posebno izdanje lista Danas / Urednici: Marija Stojanovi} i Mihal Rama~, tekst: Ambasada Ukrajine u Srbiji; korektura: Ana Ron~evi}; Prelom: Zoran Spahi}

Vilkovo – turisti~ki biser, koji li~i na VenecijuUmesto puteva ovde su kanali, umestoautomobila - ~amci. Grad je sagra|en na72 ostrva. Oko 45 odsto povr{ine gradaje pokriveno vodom, a du`ina kanala jeoko 100 kilometara.

Soledar – grad slanih rudnika gde seodr`avaju simfonijski koncertiVeli~ina tih rudnika je fascinantna - dosti-`e ~ak 200 kilometara, a visina rudnika jeoko 30 metara. U ovim rudnicima jeotvoren ~itav gradi}, gde ima banja, cr-kava i koncertna sala. U slanim rudnicimaje odli~na akustika i zato ovde nastupajusimfonijski orkestri.

Endi Vorhol – Lemko koji je sproveo revoluciju u umetnostiKralj pop-arta Andrij Vargola (pravo ime)napravio je visoku umetnost dostupnuobi~nim ljudima. Najpoznatija je metodasvile-grafije, kojom je umetnik oslikavaosvoje slike raznim bojama. Tri njegove sli-ke su na spisku 25 najskupljih remek-de-la sveta.

Ukrajinac ~ije kompjuterske igre su pokorile svetNajpoznatija ukrajinska kompanija zaproizvodnju video-igara je GSC Game

World, koju je osnovao Sergej Grigorovi~u Kijevu. Njeno najpoznatije delo je seri-ja igara pod nazivom „S.T.A.L.K.E.R.“ - se-rija o igrama u ^ernobiljskoj zoni.

Ukrajinka Rokselana je pokorila jednog od najve}ih rukovodilaca u svetuRokselana, omiljena supruga sultanaOtomanske imperije, muza za pesnike iumetnike i pri tome iskusan diplomata ipoliti~ar. Istorija Ukrajinke Nastje Lisov-ske, koja je ukrala srce jednog od najsna-`nijih rukovodilaca Otomanske imperije,puna je legendi. U istoriji Otomanske im-perije to je bio prvi put da robinja posta-ne supruga sultana.

Pronalazak genijalnog Ukrajinca danas koristi 200 zemalja svetaRe~ je o PayPal - elektronskom sistemupla}anja. I mada ideja nije nova, Ukraji-nac je uspeo prvi da izmisli sigurnu za{ti-tu od napada hakera. Danas je Maks Lev-~in jedan od najpopularnijih programe-ra u Silikonskoj dolini. Godine 2012. on jepostao jedan od direktora Yahoo.

Ukrajinac Volodimir Horovic – osvaja~ 25 „Gremija“Volodimir Horovic je upisao muzi~ki kon-zervatorij kad je imao samo devet godi-na. Od 1962. do 1989. godine je dobio 25nagrada „Gremi“. Od 1995. godine u Ki-jevu se odr`ava Me|unarodni konkurspijanista „Volodimir Horovic“.

^ak i Pikaso se divio radovima ukrajinske slikarkeRadovi ove slikarke su kao vizitkarticaUkrajine. Po imenu ove slikarke su nazva-li malu planetu 14624, a UNESKO je 2009.godinu proglasio za godinu Marije Pri-ma~enko.

Pronalazak Ukrajinca je promenilosvet medicine, umetnosti, fizikeRendgen - ure|aj za saradnike aerodro-ma, restauratore slika, astronome, biofizi-~are - ima ukrajinsko poreklo. Ukrajinski fi-zi~ar je sam napravio staklene kugle za is-tra`ivanje elektri~ne energije u vakuumu,a njegova lampa je imala svojstvo da sve-tli kroz predmete. Jo{ 1892. godine IvanPuljuj je prvi put u svetskoj praksi napra-

vio rendgen slike za svoju k}erku. Njegovkolega je u to vreme bio Vilhelm Rendgen,kome je Puljuj iz svoje gluposti pokloniojednu od lampi. Godine 1901. Nobelovkomitet je dodelio prvu Nobelovu nagra-du za rentgen Vilhelmu, a ne Puljuju.

Ukrajinka Vita Kin je pretvorila vi{ivanke u modni trendDizajnerka je naterala svetsku modu danau~i te{ku re~ „vi{ivanka“. Godine 2015.njeni radovi su postali prava senzacija usvetu mode, zahvaljuju}i nacionalnim or-namentima.

„[~edrik“ – ukrajinska bo`i}na pesma koja je postala simbol Bo`i}au ~itavom svetuPrvi put melodija pesme, koju je obradioMikola Leontovi~, predstavljena pre 100godina, ali i danas ~itav svet do~ekujeBo`i} uz ovu pesmu.

Gasna lampa je izmi{ljena u LavovuIzgleda kao da nema tu ni{ta zanimlji-vog u gasnoj lampi, ali u 19. veku onaje napravila preokret u `ivotu ~ove-~anstva.

Ana Jaroslavna (1025-1075) -Poznata i kao Ana Kijevska,}erka kijevskog kneza Jaro-slava Mudrog. Kao suprugafrancuskog kralja Anrija ro-dila je 10 kraljevi}a. Postalaje rodona~elnica dve evrop-ske dinastije - Burbona i Valoa.Bila je visoko obrazovana, pisala jepesme i komponovala, govorila je i pisalana nekoliko jezika. Anu Jaroslavnu u Francuskoj i danas po-{tuju kao odlu~nu, upornu i nesebi~nu vladarku koja je iz-menila tok istorije.

Pilip Orlik (1672-1742) - Najva`nije delo ukrajinskog het-mana Pilipa Orlika je ugovor koji je sklopio s koza~kim sta-re{inama, koji je u istoriju u{ao kao prvi ustav na svetu -„Ustav prava i sloboda Vojske zaporo{ke“. U tom dokumen-tu prvi put u Evropi razra|en je model slobodne, nezavisnedr`ave zasnovane na prirodnom pravu na slobodu i samo-opredeljenje. Ustav Pilipa Orlika je prvi ustav moderne za-padne civilizacije.

Ilja Me~nikov (1845-1916), otac teorije imuniteta. Ovajnau~nik smatra se osniva~em evolucione embriloogije, mi-krobiologije i imunologije. Prvi ukrajinski dobitnik Nobe-love nagrade ro|en je u Harkovskoj oblasti. Nau~ni rad ukojem je postavio temelje fagocitnog mehanizma imuni-teta napisao je u vreme kad u nau~nom svetu nije ni naslu-}ivana pojava imuniteta. ]elije koje je on opisao kasnije sunazvane leukocitima. Ime Me~nikova ulazi u skup genija~ija otkri}a su u velikoj meri pojednostavila i produ`ila ljud-ski `ivot.

Vladimir Havkin (1860-1930) Zahvaljuju}i ovom pozna-tom bakteriologu i mikrobiologu svet se spasao od kuge ikolere, koje su besnele u XIX veku. Stvorio je prve uspe{nevakcine protiv tih bolesti i prvo ih isprobao na sebi. Njego-ve vakcine prvo su primenjene u Indiji, njihova pobolj{anavarijanta koristi se i danas. Zvali su ga „veliki filantrop“i„dobrotvor ~ove~anstva“.

Boris Paton (1918) - genije u oblasti elektrolu~nog zava-rivanja. Razvio je istra`ivanje i uvo|enje u svemirske teh-nologije procesa zavarivanja koje kosmonauti vr{e u tokuorbitalnih letova u otvorenom kosmosu. Pod njegovim ru-kovodstvom razvijen je i metod povezivanja mekih tkivatokom hirur{kih intervencija pomo}u visokofrekventnogelektri~nog udara. Ovaj metod {iroko se primenjuje u gine-kologiji, urologiji, hirurgiji, oftalmologiji, onkologiji itd.

Igor Sikorski (1889-1972), konstruktor aviona. Ro|en je uKijevu, ve} kao 19-godi{nji student na Kijevskoj politehni-ci po~eo je da konstrui{e prve avione. Marta 1919. seli se uSAD, gde je osnovao avio-kompaniju Sicorski Air Enginee-ring i napravio 15 modela aviona. Njegovi helikopteri prvisu preleteli Atlantski i Tihi okean. Smatraju ga ocem kon-strukcije aviona i helikoptera.

Sergij Koroljov (1906-1966) - Osniva~ prakti~ne kosmo-nautike. Bio je glavni konstruktor Sovjetskog Saveza u vremenajve}ih dostignu}a u osvajanju kosmi~kog prostora. Pod nje-govim rukovodstvom SSSR je 1957. lansirao prvi ve{ta~ki sa-telit, a 12. aprila 1961. ~ovek je prvi put poleteo u kosmos.Pod njegovim rukovodstvom napravljena je prva balisti~karaketa P-1, kasnije i P-2. Koroljov je predvideo prakti~nu pri-menu kosmonautike. Prvi sateliti za prenos radio, televizij-skih i telefonskih signala napravljeni sujo{ u njegovo vreme.

Oleksandr Dov`enko(1894-1956) - Filmski stva-ralac i pisac, osniva~ „po-etskog“ filma, poznat jepo filmovima „Zvenigora“,„Arsenal“ i „Zemlja“, kao ipo nerealizovanim scenarijimakoji su prvo postali poznati kaoknji`evna dela: „Ukrajina u plamenu“ i „Za~arana Desna“. Name|unarodnoj izlo`bi u Briselu 1958. progla{enje za jednogod deset vode}ih umetnika u svetu kinematografije za 60godina njenog postojanja. Njegov film „Zemlja“ tada je uvr-{ten u 25 najboljih filmova svih vremena.

Mikola Mikluho-Maklaj (1846-1888) - Bio je putnik-avanturista i antropolog ukrajinskog porekla, neumorni is-tra`iva~. Radio je na Kanarskim ostrvima i u Maroku, naobali Crvenog mora u Egiptu, u Saudijskoj Arabiji, na ostr-vima Indonezije, u Ju`noj Americi, Australiji i na ostrvimaTihog okeana. Svetsku slavu stekao je tokom boravka naPapua Novoj Gvineji. Istra`ivao je i opisao svakodnevicu iobi~aje tamo{njih stanovnika, ali se i dru`io s ljudima, bra-nio njihova prava i odlu~no istupao protiv aneksije ostrvaod strane Nema~ke.

Agatangel Krimski (1871-1942) - Orijentalista svetskogglasa. Bio je arabista, iranista, semitolog, istaknuti slavista.Iz principa je govorio samo maternji ukrajinski jezik. Izu~a-vao je i jezik, knji`evnost i kulturu krimskih Tatara. Bio jeautor najzna~ajnijih ~lanaka posve}enih kulturi naroda Bli-skog istoka u poznatoj enciklopediji Brokhauza i Efrona.Prema nepotpunim podacima objavio je 870 monografija,~lanaka, recenzija, 164 prevoda isto~nja~kih knji`evnih de-la (me|u njima u Korana), pisao je poeziju i prozu na ukra-jinskom. UNESKO je njegovo ime uneo u spisak najistaknu-tijih li~nosti Evrope XX veka.

Oleksandr Mura{ko (1871-1942) - Umetnik koji je uveoukrajinsku umetnost u Evropu. Impresionisti~ki slikar, ro-dio se i stvarao u Ukrajini, njegov stil bio je jedinstven uEvropi. Imao je izlo`be u Berlinu, Kelnu, Diseldorfu, Vene-ciji, njegove slike kupovale su i kraljevske porodice. U Ne-ma~koj je pre svega cenjen kao portretista. Njegova najpo-znatija dela „Portret devojke u crvenom {e{iru“ i „Seoskaporodica“ doprinela su da ukrajinsko slikarstvo po~etkomXX veka dostigne svetski nivo.

Ser` Lifar (1905-1986) - Poznati baletan i koreograf ro-dom iz Kijeva po~eo je da se bavi baletom od 17. godine.Bio je prijatelj Pikasa, Dalija, Koko [anel. „Ja sam Ukraji-nac i ponosim se time“ - rekao je Lifar kad mu je francu-ski predsednik De Gol ponudio dr`avljanstvo Francuske.Lifar je obnovio francuski balet kao osniva~ novog pravca- neoklasicizma. Zvali su ga „bog plesa“ i „dobri duh bale-ta XX veka“.

Kvitka Cisik (1953-1998)- Glas ove peva~ice ukra-jinskog porekla bio je po-znat {irom Amerike. Kaostudentkinja, pod pseudo-nimom Kejsi, oprobala se umnogim muzi~kim stilovima.Sara|ivala je s d`ez, pop i rok zve-zdama. Pevala je igrala u vi{e filmova, u~estvovala u mno-gim komercijalnim projektima korporacija ABC, NBC, CBS,Burger King, McDonald’s, American Airlines, Delta Air Lines,Coca-Cola, Pepsi-Cola i drugih. Po~etkom osamdesetih bi-la je jedna od najskupljih i najpopularnijih izvo|a~a u SAD.Pevala je u filmu „You Light Up My Life“ koji je 1978. dobioOskara za najbolju pesmu. Zbog pravnih zavrzlama to pri-znanje pripalo je drugoj peva~ici. U Ukrajini se i danas radoslu{aju njene nezaboravne interpretacije narodnih pesama.

Bogdan Gavrili{in (1926-2016) - Ekonomista i humani-sta, 18 godina bio je na ~elu Me|unarodnog instituta za me-nad`ment u @enevi. Bio je ~lan Rimskog kluba, Me|unarod-ne akademije za menad`ment, po~asni doktor sedam uni-verziteta u Kanadi i Ukrajini, savetnik mnogih vlada i me|u-narodnih kompanija. Osnovao je Me|unarodni centar zaperspektivna istra`ivanja, Me|unarodni institut za menad`-ment u Indiji. Bio je jedan od osniva~a Evropskog foruma uDavosu, koji je prerastao u Svetski ekonomski forum.

Jan Kum (1976) - Ameri~ki programer i preduzetnik ukra-jinsko-jevrejskog porekla. Ro|en je u Kijevu, po~etkom 90-ihzajedno s majkom emigrirao je u SAD. On je samouk, ve}inuinformacija u po~etku je sticao iz pozajmljenih ud`benika.Kao mladi} pridru`io se hakerskoj grupi w00w00 i vi{e putauspeo je da slomi server kompanije Silicon Graphics. Bio jedobar prijatelj osniva~a poznatog muzi~kog servisa Napster[ona Feninga. Zajedno s programerom Igorem Solomen~i-kovim kreirao je posebnu mobilnu aplikaciju za komunikaci-ju koja uzima u obzir karakteristike pametnih telefona i ve-zana je za broj telefona - WhatsApp. Kasnije je svoju kom-paniju prodao Marku Zakerbergu za 16 milijardi dolara.

Ponos Ukrajine Ukrajina ima mnogo talentovanih li~nosti i duga~ku istoriju, {to je doprinelo tome da zemlja ima na {ta da bude ponosna. Ovde mo`ete da saznate malo o Ukrajincima i njihovim dostignu}ima koji su fascinirali svet, dostignu}ima kojima se ponosi Ukrajina.

Trembita – ukrajinski muzi~ki instrument, koji je u{ao i Ginisovu knjiguTrembita je najdu`i muzi~ki instru-ment na svetu, njegova du`ina je odtri do osam metara. @ivot me{tanaKarpata ne mo`e da se zamisli beztrembite, kojom su zvali ovce na pla-ninama, obele`avali ro|enje deteta,zvali na svadbu.

Ukrajinka koja je osvojila najpoznatija pozori{ta svetaUkrajinku Solomiju Kru{eljnicku jo{za njenog ivota su priznali kao naj-talentovaniju peva~icu sveta! Itali-janski kompozitor \akomo Pu~inije bio toliko fasciniran njenim izvo-|enjem glavne uloge u operi „Ma-dam Baterflaj“ da joj je posle pred-stave poklonio svoj portret sa nat-pisom „Divnoj Baterflaj“. Solomijaje postala prima Lavovske, Var{av-ske opere kao i najpoznatije italijan-ske „La Skala“.