23132897-Master-1

Diplomski – Master rad Ljubica Kuljić

SADRŽAJ:

REZIME…………………………………………………………..........................2

I OSIGURANJE POJAM I DEFINICIJA……………………………………… 31.1. Nastanak osiguranja………………………………………………………...31.2. Funkcija osiguranja…………………………………………………………. 51.3. Elementi osiguranja………………………………………………………… 61.4. Ekonomska nacela u osiguranju …………………………………………..91.5. Subjekti osiguranja…………………………………………………………..121.6. Podela osiguranja…………………………………………………………... 13

II OSIGURANJE USEVA I PLODOVA…………………………………………142. Poljoprivredna proizvodnja………………………………………………….. 142.1. Biljna proizvodnja…………………………………………………………… 142.1.1. Predmet osiguranja…………………………………………....................152.1.2. Osigurane opasnosti (rizici)………………………………………………16

2.1.2.1. Grad……………………………………………………………… 252.1.2.2. Pozar…………………………………………………………….. 252.1.2.3. Grom…………………………………………………………….. 252.1.2.4. Oluja………………………………………………………………252.1.2.5. Mraz……………………………………………………………… 282.1.2.6. Poplava………………………………………………………….. 292.1.2.7. Susa i visoke temperature…………………………………...... 30

2.1.3. Pocetak I prestanak obaveze osiguravaca……………………………..322.1.4. Vidovi osiguranja…………………………………………………………..33

2.1.4.1. Osiguranje od osnovnih rizika………………………………… 332.1.4.2. Osiguranje od dopunskih rizika……………………………….. 33

2.1.5. Vrednost useva i plodova i suma osiguranja………………………….. 502.1.6. Pribava osiguranja………………………………………………………...522.1.7. Procena stete………………………………………………………………54

III OSVRT NA OSIGURANJE USEVA I PLODOVA NA TERITORIJI OPSTINE BACKA PALANKA…………………………………………………. 59

IV OSIGURANJE POLJOPRIVREDNOG GAZDINSTVA - PRAKTICNI PRIMER……………………………………………………………………… 67.

1


REZIME

Zadatak ovog diplomskog - master rada je da prvo sa teoretskog a zatim i praktičnog aspekta sagleda kretanje rizika u osiguranju useva i plodova kao grane osiguranja imovine. Tržište osiguranja je kod nas jos uvek nedovoljno razvijeno, ali se svakim danom sve vise razvija i počinje da prati trendove drugih, razvijenih zemalja, i sigurno značajnu ulogu u njegovom razvoju imaju sve veći broj osiguravajućih kuća koje se pojavljuju na našem tržištu i upoznavanje stanovništva sa prednostima osiguranja kojih je zaista mnogo.

Rad obuhvata nekoliko poglavlja. Na početku je dat mali osvrt na istorijski razvoj osiguranja, negov značaj i osnovne karakteristike osiguranja. U drugom i trećem delu posebna pažnja je posvećena rizicima u osiguranju njihovoj podeli upravljanju i klasifikacijama kao i upoznavanju sa osiguranjem useva i

plodova. U završnom delu rada je prikazan praktičan primer.

2


I OSIGURANJE POJAM I DEFINICIJA

Osiguranje je nauka koja se bavi proučavanjem delovanja ostvarenja rizika, ekonomskim posledicama istog, kao i izučavanjem načina za sprečavanje i umanjenje mogućnosti nastanka rizika. Osiguranje je zapravo institut društvene reprodukcije, koje deluje kao korektiv poremećaja nastalih zbog dejstva rušilačkih sila izazvanih prirodnom ili ljudskom destrukcijom.

Naučna osnova osiguranja počiva na saznanjima da u pogledu stihijskih događaja izazvanih prirodnim ili veštačkim rušilačkim silama i dešavanjima nesrećnih slučajeva, postoji i određena zakonitost (aktuarstvo zasnovano na računu verovatnoće)

U osiguranju se ostvaruje uzajamnost i solidarnost, odnosno aktuarski posmatrano vrši se izjednačavanje rizika, odnosno njegovo atomiziranje. To znači da štete koje nastaju dejstvom stihije ili nesrećnih slučajeva u određenom periodu po određenim grupama rizika koji su isti ili slični, padaju na teret svih onih kojima preti opasnost od istih rizika, a ne na pojedinca.

1.1. NASTANAK OSIGURANJA

Smatra se da je pojava privatne svojine uslovila organizovanu zaštitu imovine koja je bila preteča delatnosti osiguranja. Korene osiguranja nalaze se još kod Vavilonaca koji su pre četiri milenijuma primenjivali oblik osiguranja koji se sprovodio tako što se u slučaju gubitka broda njegovom vlasniku nadoknađivala šteta , ali koji je u slučaju da brod srećno stigne na svoju destinaciju bio dužan da isplati određeni deo svoje dobiti. Osiguranje odnosno njegovi elementi javljaju se i praksi kineskih trgovaca koji su pre 5000 godina prevozeći robu preko reke Jangce imali običaj da je podele u više čamaca čime su na jednostavan način delili rizik u slučaju prevoza preko opasnih mesta. Potonućem pojedinih čamaca biva uništen samo deo robe , dok je ostatak robe ukrcan na ostalim čamcima bio spašen. Pored toga, oni su zajednički snosili štetu propasti i pojedinih čamaca.

Pozitivan uticaj na širenje osiguranja je imalo okriće Amerike i do tada nepoznazih pomorskih puteva.Za pojavu osiguranja u Engleskoj zaslužni su italijani iz Lombardije, zbog čega je, i prva sačuvana polisa, napravljena u Engleskoj 20. septembra 1547. god., bila napisana na Italijanskom.

3


Pravo osiguranje u sadašnjem smislu se javilo tek kada su se, na bazi razvoja statističko matematičke nauke (pre svega računa verovatnoće) izravnavali rizici tako da se operacija na sastoji samo u tome da šteta prelazi s jednog pojedinca na drugog već se šteta razdeljuje na sve učesnike u operaciji.

Osiguranje je institucuja koja nadoknađuje štete nastale u društvu, njegovoj privredi ili kod ljudi, usled dejstva rušilačkih prirodnih sila ili nesrećnih slučajeva.Ono, ustvari, pruža ekonomsku zaštitu osiguranicima (pravnim i fizičkim licima) od štetnih dejstava i ekonomskih poremećaja do kojih dolazi kad nastane osigurani slučaj, odnosno kad se ostvari rizik u svim fazama društvene reprodukcije, ili u svakodnevnom životu ljudi.Pojmovi opasnosti, rizik, šteta, odšteta usko su povezani s pojmom osiguranja.Osiguranje predstavlja udruživanje svih onih koju su izloženi istoj opasnosti s ciljem da zajednički podnesu štetu koja će zadesiti samo neke od njih. Osnova osiguranja leži u načelu uzajamnosti i solidarnosti.

Osiguranje se javlja u tri vida, odnosno ima tri sastavna dela:

ekonomski tehnički pravni

Prvi tragovi osiguranja u Srbiji nalaze se u Zakoniku cara Dušana iz 1349. i 1354. godine a osiguranje u današnjem smislu reči u Srbiji se, kao privredna aktivnost, pojavljuje u 19. veku.

Prvo osiguranje u Srbiji pominje se 1839. godine. Te godine osigurao je u Beogradu neki Zuban svoju kuću. "Posle nekoliko dana kuća izgori i agent Tršćanskog osiguravajućeg društva, koji se nalazio u Zemunu i kod koga je bilo izvršeno osiguranje, isplati odmah osiguranu sumu od 175 talira", pisale su ’’Srbske novine ‘’.

Danas u Srbiji (prema podacima Narodne banke Srbije ) posluje 20 društava za osiguranje, 48 društava za posredovanje i zastupanje u osiguranju i vršenje drugih poslova u osiguranju, 103 preduzetnika (zastupnika u osiguranju), jedna turistička agencija koja se bavi posredovanjem u osiguranju i 3 banke koje imaju ovlašćenje za zastupanje u osiguranju.

4


Tehička osnova osiguranja

Ekonomski vid se izražava u cilju koji se postiže u osiguranju – to su funkcije osiguranja.Tehnički je onaj deo koji uređuje funkcionisanje osiguranja kao specifičnog mehanizma za izjednačavanje rizika.Pravni predstavlja uređivanje veoma brojnih pravnih odnosa koji nužno nastaju u osiguranju udruživanjem sredstava za obeštećenje svih osiguranika koje zadesi šteta.

1.2. FUNKCIJA OSIGURANJA

Osiguranje ima tri funkcije:

1. čuvanje (zaštita) imovine2. mobilizacija (prikupljanje) novčanih sredstava (finansijska funkcija)3. poboljšanje životnih uslova (socijalna funkcija)

Čuvanje (zaštita) imovine je osnovna funkcija osiguranja, što će reći da su dve druge uglavnom izvedene.

1. Čuvanje se osvaruje na dva načina : neposredno i posredno

Neposredno čuvanje se sastoji u predupređivanju, u sprečavanju nastajanja štete kroz šta se, u stvari, ide na otklanjanje uzroka za nastajanje stihijskih nedaća i nesrećnih slučajeva. To je tzv. preventivna funkcija osiguranja.

Posredno osiguranje čuva imovinu naknađivanjem štete, odnosno isplaćivanjem (u osiguranju lica) osiguranih suma iz sredstava prikupljenih uplatama premije.

2. Funkcija prikupljanja (mobilizacija) novčanih sredstava proizilazi iz pravila da se premije plaćaju unapred. Pošto se naknađivanje štete vrši sukcesivno tj. tokom godine kada nastaju štete u međuvremenu prikupljena sredstva se koriste kroz bankarski mehanizam u reprodukcionom procesu.

3. Socijalnu funkciju osiguranje ostvaruje ili neposredno kroz osiguranje lica ili posredno kroz:

- imovinska osiguranja (sprečavajući štete ili otklanjajući posledice usled nastalih šteta)

- ostvarivanje navedenih finansijskih funkcija ( koja doprinosi i povećanju proizvodnje i privrednom rastu – razvoju zamlje)

5


1.3. ELEMENTI OSIGURANJA

RIZIK

Jedan od bitnih elemenata bez kojeg osiguranje ne postoji jeste rizik. Pod rizikom se podrazumeva „nastupanje jednog ekonomski štetnog događaja“. Rizik je samo događaj (npr. požar, poplava, sudar, udar, i dr. ) koji dovodi do promene obaveze osiguravača da izvrši isplatu, tj. naknadu nastale štete pokrivene uslovima osiguranja.Kod osiguranja rizik se može posmatrati sa više stanovišta, ali kao osnovu možemo uzeti: rizik sa stanovišta osiguranika, rizik sa stanovišta prava i obaveza strane u ugovoru i rizik sa stanovišta osiguravača.Da bi u osiguranju postojao rizik, moraju postojati sledeći elementi:

- rizik mora biti moguć- nastupanje rizika izaziva ekonomsku štetu- rizik mora biti neizvestan- nastajanje rizika mora biti slučajno

PREMIJA OSIGURANJA

Premija osiguranja kao bitan element osiguranja, jeste cena rizika koja u sebi sadrži cenu koštanja osiguranja, tj. cenu usluga za određen iznos akumulacije.Premija osiguranja se sastoji od funkcionalne premije i režijskog dodatka. Dok je funkcionalna premija u neposrednoj funkciji osiguranja, režijski dodatak služi za pokriće svih troškova za sprovođenje osiguranja.Premija je iznos koji se uplaćuje u osiguravajući fond. Ona je bitan element osiguranja i u osnovi, predstavlja stvaranje novčanih sredstava za obnovu uništene imovine, odnosno za isplatu osiguranih suma. Premija je, moglo bi se reći, cena rizika.U osiguranju, strukturu cene koštanja premije osiguranja čine verovatni elementi, pa je ona proizvod dveju verovatnoća: verovatnoće nastanka štetnog događaja i verovatnoće intenziteta štete prilikom nastanka štetnog događaja.Premija osiguranja je cena rizika koja u sebi sadrži cenu koštanja osiguranja, odnosno cenu usluge uvećanu za određeni iznos rezerve sigurnosti i predstavlja se formulom:

P = Ck + Cu + R

Gde je P = premija, Ck = cena koštanja, Cu = cena usluga, a R = rezerve sigurnosti

6


Premija – cena osiguranja ne može biti pogođena između kupca i prodavca prilikom prodaje, odnosno kupovine osiguravajuće usluge, iz prostog razloga što je premija osiguranja, utvrđena tarifom premija, dobijena dugogodišnjim ostvarenim rezultatima – štetama na bazi aktuarske matematike, uz korišćenje statističkih podataka o proteklim, sadašnjim i budućim rizicima. Otud njeno formiranje počiva na zakonu velikih brojeva i računu verovatnoće.

OSIGURANI SLUČAJ

Osigurani slučaj je pretpostavka za izvršenje obaveze osiguravača da nadoknadi štetu koja je pokrivena uslovima osiguranja. „Osigurani slučaj je događaj čije nastupanje predstavlja ostvarivanje rizika koji je obuhvaćen osiguranjem. Drugim rečima, to je događaj unapred predviđen ugovorom o osiguranju, čijim nastupanjem nastaje glavna obaveza osiguravača da isplati naknadu iz osiguranja ili učini nešto drugo. Ovaj događaj povlači određene obaveze osiguranika, a osim toga od velikog je značaja za dalju sudbinu zasnovanih odnosa osiguranja.

SUMA OSIGURANJA

Pod sumom osiguranja podrazumevamo najveći mogući iznos naknade kod određenog imovinskog osiguranja. Suma osiguranja obično je jednaka vrednosti osigurane stvari. „ to je suma određena zakonom ili ugovorom o osiguranju, koja predstavlja gornju granicu obaveze osiguravača. Obaveza osiguravača može izneti najviše koliko iznosi svota osiguranje, ali nema svuda isti značaj“.

Osigurana suma ima najveći značaj kod osiguranja lica. Ovde se naknada štete, odnosno naknada iz osiguranja, izjednačava s naknadom koju osiguravač isplaćuje osiguraniku kada nastupi osigurani slučaj.

U osiguranju lica u slučaju nastanka osiguranog slučaja, osiguraniku odnosno korisniku osiguranja se isplaćuje osigurana suma koja je nezaobilazni tj. bitan element kod zaključivanja ugovora o osiguranju pri tome, nije bitno kolika je stvarna šteta niti se ona utvrđuje.

Opšteptihvaćen je stav da se naknada štete u imovinskim osiguranjima određuje u odnosu na tri osnovna elementa – suma osiguranja, visinu pretrpljene štete i vrednost osigurane stvari. Pri tome, visina naknade štete ne sme da pređe iznos pojedinačno ni iznos sume osiguranja, ni visinu pretrpljene štete, ni vrednost osigurane stvari. I dok je prilično ujednačeno shvatanje da visina naknade štete ne može da pređe vrednost osigurane stvari niti visinu stvarno pretrpljene štete, suma osiguranja, kao gornja granica obaveze osiguravača u odnosu na osiguranika u praksi se ponekad dovodi u pitanje, ukoliko nastupi osigurani slučaj.

7


FONDOVI OSIGURANJA

Osiguranje kao oblast ljudske aktivnosti koja svoje usluge pruža osiguranicima kako u sferi materijalne proizvodnje tako i van nje, uvek je spremno da nadoknadi štetu nastalu kao produkt osiguranog slučaja. Da bi tim svojim obavezama u svako doba moglo da odgovori, bez obzira na vreme i visinu nastale štete, osiguranje mora da poseduje određene fondove: početni fond sigurnosti, rezerve sigurnosti, matematičke rezerve, sredstva poslovnog fonda, fond masovnih katastrofalnih šteta, fond preventiva i dr.

Poplave, tornada , saobraćajne nesreće danas su već postali uobičajena pojava. Za pokrivanje šteta nastalih posle ovih katastrofa formiraju se fondovi, odnosno rezerve za katastrofe. One su, u stvari, deo tehničkih rezervi. Formiraju se na bazi tzv. pravilnika o rezervaciji za masovne i katastrofalne štete u dužem periodu.Utvrđivanje dela tehničke premije koji se izdvajaju za pokriće masovnih i katastrofalnih šteta vrši se u zavisnosti od:

vrste osiguranja, ostvarenih rezultata, visine rezervi sigurnosti, uobičajenog reosiguravajućeg pokrića, kao i katastrofalnih

reosiguravajućih pokrića drugih relevantnih činjenica

Osiguravajući fond služi da se u svako doba može nadoknaditi šteta koju su izazvale prirodne sile (poplava, požar) ili drugi rizici predviđeni, tj. pokriveni osiguranjem.

Rezerve sigurnosti se stvaraju kod imovinskih osiguranja a matematička rezerva kod osiguranja života, odnosno osiguranja od nezgoda.

Poseban problem u osiguranju predstavlja mogućnost nastanka većeg broja šteta od očekivanog ili posebno velikih katastrofalnih šteta. Kako bi se obezbedilo da i ove štete budu pokrivene, u osiguranju se kombinuju različite tehnike, među kojima bitnu ulogu imaju rezerve sigurnosti.

8


PRIHODI I RASHODI

Da bi se stekao celovit uvid u način poslovanja osiguravajućih društava, potrebno je sagledati način na koji se definišu prihodi i rashodi osiguravajućih organizacija i, shodno tome, utvrđuje godišnji obračun, godišnji izveštaj o poslovanju, kao i načini utvrđivanja i rasporeda rezultata, utvrđivanja i pokrića gubitaka.

Prihodi osiguravajuće organizacije određeni su kao sledeći:1. premije osiguranja2. premije aktivnih poslova saosiguranja i reosiguranja3. drugi prihodi od poslovanja osiguranja4. prihodi od finansija5. vanredni prihodi 6. kapitalni dobitci

Rashodi osiguravajuće orgnizacije su :

1. rashodi za štete i ugovorene sume osiguranja2. rashodi za štete po osnovu aktivnih poslova saosiguranja i reosiguranja3. rashodi za premije po osnovu pasivnih poslova saosiguranja i

reosiguranja4. rashodi za preventivu drugi rashodi od poslova osiguranja5. rashodi za obavljanje delatnosti osiguranja i reosiguranja6. rashodi finansiranja7. vanredni rashodi8. kapitalni gubici

1.4. EKONOMSKA NAČELA U OSIGURANJU

Osiguranje kao jedna od karika u lancu tokova društvene reprodukcije svoju uspešnost i razvoj bazira, pre svega, na ekonomskim načelima poslovanju. Ova načela, očigledno, zavise od mnoštva faktora, ali u svakom slučaju baziraju se na veličini i snazi portfelja osiguranja.

Pod portfeljom osiguranja podrazumevamo celokupan posao, odnosno grupe poslova koje je osiguravač preuzeo od svojih osiguranika. Prema tome, portfelj obuhvata čitav kompleks rizika koji mogu da se podele na dve velike grupe: portfelj imovinskih osiguranja i portfelj osiguranja lica, i sve to u zavisnosti od osiguranog predmeta koji konstituiše osnov za koji se obezbeđuje zaštita.

9


Celokupno osiguranje se bavi sa četiri osnovne usluge

naknadom gubitka vrednosti naučnim tretmanom snošenja rizika pravednom raspodelom troška između osiguranika isovremenim izbegavanjem gubitka putem sistematske preventive i

zaštite vrednosti

Imajući u vidu da osiguranje svoju poslovnu politiku i uspešnost bazira na ekonomskim načelima kao što su: sigurnost, likvidnost, ekonomičnost, rentabilnost i produktivnost

Sigurnost

Sigurnost poslovanje osiguravajućih društava jedno je od osnovnih postulata ekonomskih načela. Uslovi osiguranja i cena rizika mogu u potpunosti biti izgrađeni na ekomomskin načelima, uz pretpostavku korišćenja osnovnih naučnih postulata i relevantnih faktora koji se zasnivaju na teoriji zakona velikih brojeva, tj. statističko-matematičkim modelima.Sigurnost osiguravača, odnosno osiguravajućeg društva, znači mogućnost da sve štete po broju iznosu, bez obzira na njihovu pojedinačnu i ukupnu visinu, može bez teškoća nadoknaditi osiguranicima. Načelo sigurnosti omogućava osiguravaču da i u vrlo nepovoljnom kretanju šteta u određenoj poslovnoj godini posluje pozitivno. Ono je vrlo značajno kod osiguranja s vrlo heterogenim svotama i tamo gde se javljaju viškovi rizika u velikim iznosima, kao, npr. kod osiguranja brodova, aviona velikih industrijskih objekata i sl.

Likvidnost

Likvidnost u osiguranju je jedno od najvažnijih ekonomskih načela ona je proizvod, pre svega, dobro koncipirane ekonomske politike osiguravača, kroz pravilno utvrđenu naplatu premije osiguranja. Premija osiguranja se, po pravilu, naplaćuje unapred za određeni period osiguranja, a štete kod velikog broja ugovora nastaju od prvog do poslednjeg dana razdoblja za koje je naplaćena premija osiguranja. U tržišnim i veoma stabilnim ekonomijama, kod pravilno koncipirane ekonomske politike, zasnovane,pre svega, na teorijskim i praktičnim postulatima, likvidnost ne bi trebala doći u pitanje. Jedan od najvećih protivnika likvidnosti osiguravajućih društava kod zemalja u razvoju, pa prema tome i kod nas, nesporno je inflacija.

1


Problemi koji nastaju zbog inflacije nisu samo povezani sa stopom rasta cena nego zavise i od relativnog zastoja prilagođavanja prihoda. Između relativnih faktora koji se mogu istaći su:

zastoj u prilagođavanju premija zastoj prihoda od plasmana zastoj kod modifikovanja šteta zastoj kod modifikacije troškova poslovanja

Rentabilnost

Rentabilnost, kao jedan od faktora ekonomskog načela poslovanja osiguravajućih kompanija, retko se koristi. Ona se obično primenjuje kod ocene poslovanja pojedinih segmenata, delova ili, bolje reći, vrsta osiguravajuće zaštite.

Rentabilnost poslovanja društva predstavlja odnos između ostvarenog finansijskog rezultata i ukupno ostvarenog prihoda sredstava osiguranja. Ukoliko je u toku jedne godine ostvaren negativan finansijski rezultat, posmatrajući ga u kontekstu viška rashoda nad prihodima, tada je društvo poslovalo nerentabilno.Ukoliko je, pak ostvaren pozitivan finansijski rezultat, tj. višak prihoda nad rashodima, društvo je poslovalo, normalno, rentabilno, što znači da se rentabilnost u osiguranju meri ostvarenom stopom finansijskog rezultata.

1


1.5. SUBJEKTI OSIGURANJA

Kao subjekti osiguranja kod nas i u svetu javljaju se fizička ili pravna lica koja, direktno ili indirektno, pokazuju interes za pružanje ili korišćenje zaštite iz osiguranja.U subjekte koji pružaju osigurvajuću zaštitu imovine i lica ubrajamo organizacije, kao što su akcionarsko društvo za osiguranje, ili društvo za uzajamno osiguranje, odnosno pulovi za osiguranje i reosiguranje.

OSIGURAVAČIFunkciju osiguranja i reosiguranja u svetu, i kod nas, obavljaju osiguravajuća društva, zavodi, odnosno akcionarska društva i sl. Osiguravač je pravno lice koje se ugovorom o osiguranju obavezuje da će naknaditi štetu, tj.isplatiti ugovorenu vrednost osiguranja kada nastane osigurani slučaj.Osiguravače možemo podeliti na:

osiguravači životnih osiguranja osiguravači imovinskih i osiguranja odgovornosti osiguravači životnih i imovinskih osiguranja

Možemo ih podeliti i prema obliku organizovanja: osiguravajuća akcionarska društva osiguravajuća društva na osnovi uzajamnosti LLoyd’s udruženja

POSREDNICI I ZASUPNICI U OSIGURANJUPosrednici u osiguranju su posebna pravna lica koja dovode u vezu osiguravača i osiguranika radi pegovaranja o zaključenju ugovora o osiguranju.Zastupnici u osiguranju su pravna ili fizička lica koja u ime i za račun društva za osiguranje sklapaju ugovore o osiguranju.

OSIGURANIKKao osiguranik može se pojaviti svako fizičko ili pravno lice koje ima poslovnu sposobnost i interes za osiguranjem. Poslovna sposobnost za osiguranje izjednačava se s opštom poslovnom sposobnošću za zaključivanje ugovora.

UGOVARAČ OSIGURANJAUgovarač osiguranja je lice koje ima imovinski interes nad stvarima koje su predmet osiguranja, te na osnovu toga stiče pravo ugovaranja osiguranja.

KORISNIK OSIGURANJAKorisnik u osiguranju je ono lice kome je osiguravač obavezan da isplati naknadu iz osiguranja kada se ostvari osigurani slučaj. Korisnik osiguranja najčešće je osiguranik, bilo da se radi o fizičkom ili pravnom licu.

1


1.6. PODELA OSIGURANJA

Osiguranje se može podeliti zavisno od načina posmatranja, vrsta osiguranja, zakona, itd.Međutim osnovna podela osiguranja svuda u svetu je na dve velike grupe:

1. životna osiguranja2. neživotna osiguranja (stvari odnosno imovina i odgovornost)

Vrste životnih osiguranja su: osiguranje života rentno osiguranje dopunsko osiguranje uz osiguranje života dobrovoljno penzijsko osiguranje druge vrste životnih osiguranja

Vrste neživotnih osiguranja su:

osiguranje nezgode dobrovoljno zdravstveno osiguranje osiguranje motornih vozila osiguranje šinskih vozila osiguranje vazduhoplova osiguranje plovnih objekata osiguranje robe u prevozu osiguranje imovine od požara ostala osiguranja imovine osiguranja autoodgovornosti osiguranje odgovornosti vazduhoplova osiguranje kredita osiguranje jemstva osiguranje finansijskih gubitaka druge vrsta neživotnih osiguranja

Osiguranje takođe možemo deliti na:

dobrovoljna obavezna

1


II OSIGURANJE USEVA I PLODOVA

2. POLJOPRIVREDNA PROIZVODNJA

Pod poljoprivrednom proizvodnjom ne smatra se samo gajenje kulturnih biljaka, nego i životinja, jer je i njihovo držanje, doduše posredno, vezano za polja. Naime, u lancu proizvodnje hrane, od zemljišta pa do krajnjeg potrošača, čoveka, biljke i biljni proizvodi predstavljaju samo prvu, a životinje i njihovi proizvodi drugu kariku. Mogla bi se ovde dodati i treća karika, prerada hrane, odnosno prehrambena industrija, ali ona nije predmet naseg interesovanja. Poljoprivredna proizvodnja, dakle, obuhvata dve osnovne delatnosti:

-gajenje biljaka, ili biljnu proizvodnju i-gajenje životinja ili stočarsku proizvodnju

Zajedničko za jednu i drugu delatnost je da su predmet rada živa bića,odnosno biljke i životinje zbog toga su ove delatnosti povezane u jednu celinu koja se samo ponekad, i to veštački, može razdvojiti. Naime,biljna proizvodnja stočarskoj obezbedjuje neophodnu stočnu hranu, i obratno, stočarska proizvodnja biljnoj proizvodnji vraća neophodna organska djubriva, dakle biljna hraniva. Time se biološko kruženje zatvara.

2.1. BILJNA PROIZVODNJA

Osnovno obeležje biljne proizvodnje je da je sredstvo proizvodnje zemljište, da je predmet proizvodnje biljka i da su faktori proizvodnje čovek i priroda.Zemljište kao sredstvo proizvodnje razlikuje se po vrstama i kvalitetu, medjutim, osnovna podela u biljnoj proizvodnji ne zasniva se na vrsti zemljišta nego na biljnoj vrsti koja se gaji. Po tom osnovu biljna proizvodnja se deli na četiri osnovne grane: ratarstvo, povrtarstvo, voćarstvo i vinogradarstvo.Za razliku od drugih oblasti privredne delatnosti, biljna proizvodnja se odvija na otvorenom prostor, odnosno polju. Zbog toga je ona u stalnom I neposrednom dodiru sa nizom prirodnih sila,čije je ponašanje teško ili nemoguće predvideti, a još teže kontrolisati I usmeravati. Uticaj prirode I prirodnih sila je trajan, ali se ne ispoljava uvek u istoj meri. Ako se ispoljava prekovremeno, onda je to opasnost, a posledica je šteta. Čovek nastoji da se bori protiv opanosti I da spreči njeno nastajanje, a ako se opasnost ostvari, da umanji njene štetne posledice. Protiv opasnosti i njenih posledica čovek se bori merama koje mu daje tehnika, agrotehnika ili biologija. U slučajevima kada se ove mere ne sprovode dovoljno efikasno, čovek pribegava ekonomskoj zaštiti proizvodnje. Ova zaštita se naziva osiguranjem.

1


U praksi se za ovu granu osiguranja ustalio naziv “osiguranje useva I plodova”, koji je nepotpun zato što reč “ usevi '' označava poljoprivredne kulture koje se svake godine ponovo zasejavaju, a reč ''plodovi'' plodove višegodišnjih zasada. Pri tome mnoge druge kulture ovim izrazom nisu obuhvaćene. U ovoj prilici ćemo za ovu granu osiguranja koristiti izraz osiguranje useva i plodova, zato što je ušao u upotrebu, ali će se pri tome imati u vidu njegovo šire značenje tj. osiguranje celokupne biljne proizvodnje.

2.1.1. PREDMET OSIGURANJA

Predmet osiguranja mogu biti sve poljoprivredne kulture bez obzira da li su jednogodišnje ili višegodišnje, bez obzira da li su one glavni usevi, podusevi ili postrni usevi.Predmet osiguranja mogu biti svi ratarski i povrtarski usevi, ali i višegodišnji zasadi, kao što su: voćnjaci, vinogradi, hmelj, maline ili kupine, a zatim voćni i lozni sadni materijal. Osigurati se mogu i neke biljne vrste iz oblasti hortikulture, kao što je: cveće i ukrasno šiblje, zatim neke šumske kulture, na primer mlade šumske kulture do šeste godine starosti, ili topola i vrba za pletarstvo. Osigurati se mogu čak i biljne vrste koje nisu predmet gajenja, koje rastu slobodno u prirodi, ali ih čovek koristi, kao što je trska.

Kod biljaka, bez obzira da li su višegodišnje ili jednogodišnje, osigurava se njihov jednogodišnji rod. To je najčešće plod, ali se biljke šesto gaje zbog drugih svojih delova, kao što su: cvet, stablo, list ili koren, pa se onda osigurava taj biljni proizvod. Kod nekih biljaka postoje i po dva jednako važna proizvoda, ili pak glavni i sporedni proizvod. Svi se ti proizvodi mogu osigurati, ako je za njih plaćena odgovarajuća premija, već prema njihovoj vrednosti.

Poljoprivredne kulture i njihovi proizvodi koji se mogu osigurati:

kod žitarica, uljanih biljaka i kultura ostavljenih za seme samo zrno (seme); kod žitarica se može osigurati i stabljika (slama-kukuruzovina), a kod sirka metlica, ukoliko se to posebno ugovori;

kod korenastog i krtolastog bilja – koren i krtola; kod povrtarskog, aromatičnog, začinskog, lekovitog i ukrasnog bilja

– prema svrsi gajenja kod paprike i paradajza za seme – seme, a ako se posebno ugovori

osiguranjem proizvodi za seme, samo seme; kod konoplje za seme osiguranjem se može obuhvatiti i stabljika,

ukoliko se to posebno ugovori; kod lana – stabljika i seme; kod hmelja – plod (šišarka); kod pamuka – plod (čaura);

kod maka – seme i opijum; kod duvana – list; ako se proizvodi i za seme, onda i seme ukoliko

se to posebno ugovori;

1


kod krmnog bilja i livadskih trava – zelena masa, a kada se proizvodi za seme – samo seme;

kod rasada – biljka; kod voćnjaka i vinograda samo rod, odnosno plod, a ako se

posebno ugovori, osigurati se može i stablo, odnosno čokot; kod mladih voćnjaka i vinograda pre stupanja u rod – stablo,

odnosno čokot kod mladih šumskih kultura – stablo; kod voćnog, loznog i šumskog sadnog materijala – podloge,

kalemovi, reznice i sadnice, kao i kalem grančice kod voćaka i lastari (vioke) kod vinograda – samo umatičenih zasada;

kod vrbe za pletarstvo – pruće; kod trske – stabljika.

Postrni usevi, podusevi i medjuusevi su obuhvaćeni osiguranjem samo u slucaju ako su na polisi posebno osigurani i ako je za njih plaćena posebna premija.Usevi i plodovi, koji su već oštećeni od rizika od kojih se vrši osiguranje, ne mogu biti osigurani.

Ako se posle zaključenja ugovora o osiguranju utvrdi da je osigurani usev, odnosno plod pre zakljucenja ugovora o osiguranju bio oštećen od rizika koji je obuhvaćen ovim osiguranjem, osiguravač može zahtevati poništenje ugovora.

U slucaju poništenja ugovora o osiguranju iz razloga navedenog u prethodnom stavu, osiguravač zadržava naplaćenu premiju i ima pravo zahtevati naplatu premije za period osiguranja u kome je zatražio poništenje ugovora.

2.1.2. OSIGURANE OPASNOSTI (RIZICI)

Osiguranje useva ima zadatak da pruži efikasnu zaštitu od rizika koje poljoprivedni proizvodjač ne može da kontroliše. Većinu ovih rizika predstavljaju rizici delovanja nepovoljnih meteoroloških pojava: grad, oluja, mraz, poplava, suša... Osiguranje je postalo nezamenljivo u procesu risk-menadžmenta velike većine poljoprivrednih proizvodjača u razvijenom svetu. Od svojih početaka, pre više od 200 godina do danas, osiguranje useva je, nastojeći da što bolje odgovori na potrebe poljoprivrednih proizvodjača, razvilo nekoliko grupa proizvoda: osiguranja od šteta prouzrokovanih imenovanim rizicima, osiguranja na bazi prinosa, osiguranja na bazi prihoda, osiguranja na bazi indeksa.

Sa svega oko 2% površina pod usevima u vlasništvu fiziških lica koji imaju neki vid osiguranja, Srbija je na samom začelju medju evropskim zemljama. Brojni su razlozi za tako nešto: od generalno lošeg stanja u poljoprivredi, tradicionalnog nepoverenja poljoprivrednika u finansijske institucije, do neadekvatne ponude programa osiguranja... Osiguranje useva, zajedno sa poljoprivredom uopšte, u Srbiji a naročito u Vojvodini, može biti

1


rastući posao tako što će poljoprivrednim proizvodjačima pružiti adekvatnu i pouzdanu zaštitu pod prihvatljivim uslovima.

Biljna proizvodnja je izložena uticaju mnogobrojnih prirodnih činilaca koji može biti pozitivan ili negativan, i od njega zavisi krajnji ishod proizvodnje, tj. prinos. Osiguravač je u obavezi da plati naknadu iz osiguranja za štete prouzrokovane oštećenjem ili uništenjem osiguranih useva i plodova od osnovnih opasnosti: grada, požara i groma. Ako se ugovori i dopunsko osiguranje po posebnim uslovima i plati odgovarajuća dopunska premija, osiguravač je u obavezi da plati naknadu iz osiguranja i za štete koje nastanu od dopunskih opasnosti:

kod svih useva i plodova – od oluje, poplave i prolećnog mraza, kod semenskog kukuruza – od jesenjeg mraza.

Osiguranje od dopunskih opasnosti može se zaključiti za useve i plodove pravnih lica, a ako je na kolektivnoj osnovi, i individualnih poljoprivrednih proizvodjača. Pod pojmom kolektivnog osiguranja podrazumeva se osiguranje kojim je obuhvaćeno najmanje 10 osiguranika sa svim površinama pod odredjenom kulturom na teritoriji jednog naseljenog mesta.

Osiguravač je u obavezi da plati naknadu iz osiguranja za štete u gubitku količine prinosa, a ne i u kvalitetu, osim kod:- konoplje i lana za vlakno,- sirka za metle,- voćnog, loznog i šumskog sadnog materijala i sadnog materijala ukrasnog bilja,- vrbe za pletarstvo,u kojim slučajevima se naknadjuju i štete u gubitku kvaliteta.

Osiguravač je u obavezi da plati naknadu iz osiguranja i za štete koje nastanu i gubitkom kvaliteta kod:- useva i plodova za proizvodnju semena,- voća,- stonog grožda,ako je ugovoreno dopunsko osiguranje po posebnim uslovima od gubitka kvaliteta i ako je plaćena odgovarajuća dopunska premija.

Osiguranje od dopunskih rizika može se zakljućiti samo ako se prethodno zaključi osiguranje od osnovnih rizika, izuzev ako je osigurani usev, odnosno zasad, zaštićen mrežom protiv grada.

2.1.2.1. Grad

1


Medju štetne i za poljoprivredu nepovoljne vremenske pojave spada i grad, ili tuča kako se još naziva. U našoj zemlji poljoprivreda trpi ogromne štete od grada, jer se uglavnom javlja počev od polovine maja pa sve do kraja avgusta, odnosno u onom vremenskom periodu kada je za poljoprivredne kulture najštetniji. Naime, većina kultura su gotovo za sve vreme vegetacionog perioda izložene gradu. Padanje grada je vremenski veoma kratko, ali je dovoljno svega nekoliko minuta pa da bude uništena sva letina poljoprivrednika.

U klasifikaciji osiguranih slučajeva u osiguranju biljne proizvodnje ovaj rizik se stavlja na prvo mesto, s obzirom na učestalost pojave i na težinu posledica. Grad je oblik padavina koji u vidu sledjenih sfernih čestica ili ledenih komadića, najčešće prečnika između 5 – 50 mm, pada iz oblaka. Proces stvaranja ledenih zrna u oblacima odvija se tako što se topao i vlažan vazduh uzdiže i hladi, pa se oko pogodnih jezgara (čestice gari, peska, prašine) vrši sublimacija vodene pare u kristale leda. Ovi kristali, povećavajući svoju veličinu i težinu, počinju da padaju prema zemlji. Sve se to odvija u oblacima nepogode koji, nodjeni vazdušnim strujama, prelaze sa jednog područja na drugo. Brzina kretanja oblaka iznosi između 50 – 100 km/h, dok je pravac kretanja naješće pravolinijski, iako može pod uticajem vetra da skreće od prave linije ili da bude izlomljen. Na ovoj putanji izlučuje se grad i ostavlja trag oštećenja. Širina traga oštećenja najčešće odgovara veličini oblaka nepogode i kreće se od nekoliko stotina metara, pa do desetak kilometara. Dužina traga odgovara dužini putanje oblaka, a ova zavisi od razlike u vazdušnim pritiscima dva područja. Dužina traga višestruko je veća od širine i iznosi od nekoliko kilometara, pa do nekoliko stotina kilometara. Pravac dolaska grádobitnih nepogoda odredjen je opštim vremenskim i klimatskim uticajem, a on kod nas dolazi sa Atlantika, dakle sa zapada. Naosnovu navedenog može se zaključiti da je grád, bez obzira na veličinu zahvaćene površine, ipak lokalna pojava.

Stepen opasnosti od gráda, grádobitnost, iskazuje se preko većeg broja elemenata:

- gustina zrna po jedinici površine,- veličina zrna,- trajanje nepogode,- učestalost padanja, i- trajanje gradobitnog perioda.

Gustina, veličina zrna i trajanje nepogode naziva se intenzitetom grada. U daljem tekstu će se pobliže objasniti samo dva poslednja elementa, učestalost padanja i trajanje grádobitnog perioda, kao najvažnija sa stanovišta osiguranja.

Gradabitni period predstavlja vremenski interval od pojave prvog do zadnjeg gráda u toku jedne godine. Za Vojvodinu u celini taj period u proseku iznosi

1


150 dana, ali može biti I znatno duži. To znači da se gradobitni period poklapa sa vegetacionim periodom većine gajenih biljnih vrsta.

Prosecan broj dana sa gradom Prosecna dužinaapril maj juni juli avgust septembar ukupno gradobitnog perida2 10 18 16 11 3 60 150

Tabela prosečnog broja gradobitnih dana u Vojvodini

Slika:1

Oštćenja od grada i posledice

Grad nanosi štete svim poljoprivrednim kulturama i gotovo u svim fazama njihovog razvoja. Da li će čteta od grada biti veća ili manja zavisi od jačine

1


grada, vrste kulture i faze razvoja. Suv, gust i krupan grád praćen olujom i dužeg trajanja nanosi najveće štete. Sve poljoprivredne kulture nisu jednako osetljive prema grádu niti grád svima nanosi istu štetu.Najosetljivije prema grádu su vinova loza, voćke i pojedine vrste povrća.

Oštećenja na vinovoj lozi i posledice

Vinova loza je osetljiva prema grádu u svim fazama razvoja, počev od izbijanja lastara pa sve do sazrevanja groždja. Ona gotovo za svo to vreme može biti oštećena od gráda. Oštećenja se javljaju u vidu iscepanog i otkinutog lišća, preloma, plićih ili dubljih ozleda lastara, otkinutih ili oštećenih celih grozdova ili bobica itd. Pri jačem oštećenju, pored gubitaka u prinosu ikakvoći groždja u dotičnoj godini, štete se gotovo redovno nastavljaju i u idućoj godini. Takva loza teško sazreva, nedovoljno je obezbedjena rezervnim materijama i lako izmrzava pri jačim zimskim mrazevima. Oštećeni delovi loze podložni su napadu raznih gljivica, parazita i truljenju.

Oštećenja na voćkama i posledice

Na granama i grančicama stvaraju se pliće ili dublje ozlede, a pri jačem grádu koji je praćen olujom mogu nastati i prelomi. Cepanje i otkidanje lišća je takodje redovno oštećenje pri pojavi gráda. Najveće štete od gráda nastaju na cvetu i plodovima. U periodu cvetanja i zametanja plodova, grád prouzrokuje otkidanje cvetova i mladih plodova. Zbog povreda na peteljkama plodova, u ovom periodu dolazi do sušenja i otpadanja plodova. Najveće štete zbog povreda na peteljkama nastaju na trešnjama, višnjama i kruškama. U periodu porasta plodova zbog gráda može doći do njihovog otpadanja ili ozleda i probijanja pokožice ploda. Kao posledica povrede pokožice, može lako doći do truljenja plodova (trešnja i višnja). Kod druge vrste voća, na mestu ozlede ploda obrazuje se sundjerasto plutasti deo (jabuka i kruška), usled čega se smanjuje kakvoća plodova. Ozlede na peteljkama prouzrokuju nepravilne oblike I zaostajanja njihovog porasta zbog sprečavanja kretanja sokova na mestima povrede. Plodovi su najosetljiviji prema grádu u periodu sazrevanja. Jaki i duboki udarci imaju za posledicu truljenje celog ploda. Najveće štete od gráda u fazi sazrevanja plodova nastaju na voću sa mekanim mesom, naročito na trešnjama, kod kojih se truljenje sa jednog oštećenog ploda brzo širi i na ostale plodove.

Pored gubitka u prinosu i kakvoći plodova, voćke jako oštećene od gráda podložne su napadu biljnih bolesti i štetočina. One su nedovoljno obezbedjene hranljivim materijama i zbog toga osetljivije prema zimskim mrazevima. Posledice od gráda zapažaju se u narednoj godini, jer jače oštećene voćke daju slabiji rod.

2


Oštećenja na ratarskim kulturama i posledice

Razne ratarske kulture različito su osetljive prema grádu. Među najosetljivije spadaju strna žita. Veću osetljivost pokazuju već u fazi klasanja, cvetanja i početka nalivanja zrna. Pored preloma i ozleda na stablu i oštćenja lišća, grád tada nanosi štete i na samom klasu i cvetovima.Zbog toga na klasu nastaju proredi, a nalivanje zrna je znatno smanjeno, što ima za posledicu i smanjenje prinosa. U fazi sazrevanja žita štete zbog preloma su sve manje, ali tada nastaju neposredne štete na zrnu, tako da jači grád u fazi punog zrenja nanosi velike štete istiskivanjem zrna iz klasa. Na kukuruzu veće štete od gráda nastaju takodje u fazi cvetanja i mlečnog zrenja. Pored preloma i prebijanja stabljike, grád u toj fazi razvoja nanosi neposredne štete, jer se pored delimično nezametnutih zrna u klipu, zbog jačih udaraca u sam klip oštećuju zrna, usled čega nastaje plesnivost.Suncokret je vrlo osetljiv prema grádu u periodu od nicanja do stvaranja cvetnih glavica. Tada je vrlo krt i malo jači grád može sve strukove izlomiti i pribiti uz zemlju. Kasnijim očvršćavenjem stabljike, otpornost prema prelomu se povećava. Ali u fazi cvetanja i zametanja zrna štete mogu biti osetne, isto kao kod kukuruza. Zrna oštećena u početku zametanja ostaju štura, a ako posle gráda nastane kišovito vreme, usled ozleda na cvetnoj glavici može doći do njenog truljenja. Štete su sve manje kada se glavice počnu povijati prema zemlji. i na ostalim ratarskim kulturama usled raznih oštećenja vegetativnih delova (lišće, stablo) i plodonosnih organa (cvet, seme, plod) grád utiče na smanjenje količine i na kakvoču proizvoda.

2


Slika:2

Slika:3

2


Slika:4

Oštećenja na povrću i posledice

Povrće spada u grupu kultura koje su veoma osetljive prema grádu. Pored toga što razne vrste oštećenja vegetativnih delova imaju za posledicu smanjenje prinosa, grád još veće štete nanosi povrću oštećenjem cvetova i plodova. Veliku osetljivost na povrede od gráda imaju krastavci. Ukoliko pojedini plodovi zbog gráda nisu potpuno odbijeni od strukova, na njimausled mehaničkog oštećenja najčešće nastaje proces truljenja. Takvi plodovi ili potpuno propadnu ili toliko izgube u kakvoći da se teško mogu iskoristiti za ishranu. Propadanje plodova zbog truljenja je veće ako oštećenje nastane u fazi sazrevanja plodova.

2


Slika:5

Slika:6

2


2.1.2.2. Požar

Štete od požara na usevima su retke i nastaju uglavnom u fazi zrenja, pre svega na strnim žitima, a zatim i na kukuruzu i na suncokretu. Uzrok štete su najčešće radne mašine na istoj njivi, ili neoprezno spaljivanje biljnih ostataka na susednim njivama.

2.1.2.3. Grom

Štete od groma obično nastaju na višegodišnjim zasadima: vinovoj lozi, voću, hmelju, malinama i kupinama. Štete nastaju direktnim udarom groma u stablo, ili indirektno udarom preko stubova i žice. Oštećenja prouzrokuje strujni udar koji za posledicu ima visoku temperaturu koja izaziva uvenuće biljke ili požar.

2.1.2.4. Oluja

Opasnost od oluje kao, uostalom, i opasnost od mraza i poplave, karakteristična je za područje bez prirodnih prepreka, za ravnicu kakva je Vojvodina. U osiguranju useva i plodova opasnost od oluje definisana je graničnom brzinom vetra, s tim što se pod ovim rizikom smatra horizontalno kretanje vazdušnih masa brzinom većom od 17,2 m/s. Za razliku od gráda, štete od oluje su frontalne i zahvataju daleko veće područje. Olujnom vetru naročito su izložena područja oko reka u Vojvodini, Podunavlje i Potisje – ali i neka druga područja, kao što je južni Banat.Broj dana sa olujom bribližan je broju dana sa grádom i za Vojvodinu iznosi oko 50 u toku vegetacionog perioda.Kada je u pitanju štetno dejstvo vetra onda se pod takvim vetrom podrazumevaju oni koji, pre svega, više svojim mehaničkim dejstvom nanose štete, kao što su olujni vetrovi, ili pak oni koji pojaćavaju isparavanje vode iz biljaka i zemljišta, kao što su suvi vetrovi.

Štetno dejstvo vetrova

Štetno dejstvo vetra u toku zime

Jaki vetrovi mogu još u toku jeseni nepovoljno uticati na pravovremeno obavljanje radova oko pripreme zemljišta i izvodjenje jesenje setve. Naime, ako je zemljište zbog nedostatka padavina dosta suvo, tada se, ako preovladjuju vetrovi, njegovo stanje u pogledu vlažnosti još više pogoršava. Time se otežava izvodjenje setve, sa njom se zakašnjava, ali ako je setva izvršena, posejano seme nema uslova za klijanje i nicanje. Zbog toga ozimi usevi u ovakvim područjima ulaze u zimski period nedovoljno razvijeni i nepripremljeni za prezimljavanje, odnosno neotporni prema zimskim mrazevima, a to se, ako je uz to zima oštra i bez snega, nepovoljno odražava na prinos. Vetrovi u toku jeseni nanose štete i na voćkama, naročito otresanjem plodova poznih sorti krušaka i jabuka.

2


U toku zime jaki vetrovi nanose štete ozimim usevima i voćkama jer svojim mehaničkim dejstvom odnose snežni pokrivač sa otvorenih i uzvišenih mesta i nagomilavaju ga na niskim položajima i uvalama kao snežne nanose. Na taj način su ozimi usevi izloženi štetnom dejstvu mrazeva, a sa druge strane oštećenjima koja nastaju usled visokog snežnog pokrivača. Isti slučaji sa voćkama jer vetar, odnoseći sneg, omogućava dublje zamrzavanje zemljišta, a samim tim oštećenja od mraza na korenu. U vinogradarskim područjima jaki vetrovi u toku zime odnose zemljišne čestice sa humki kojima su bili pokriveni nadzemni delovi čokota i time ih izlažu takodje štetnom dejstvu mrazeva. Uticajem jakih vetrova, naročito u toku besnežne zime, često dolazi i do sušenja nadzemnih delova ozimih useva. Do sušenja dolazi zbog toga što vetrovi utiču na isparavanje vode iz nadzemnih delova biljaka, te ako je zemljište jače i dublje zamrznuto, tada je onemugućeno pristizanje vode putem korena iz zamljišta. Ozimi usevi su zbog toga dosta proredjeni, žute i najzad uvenu. Do sličnih oštećenja dolazi kod voćaka pred kraj zime, kada nastane otopljavanje i kretanje sokova. Tada često nastaje sušenje i propadanje cvetnih pupoljaka voćaka, jer se gubitak vode iz njih, usled pojačanog isparavanja pod dejstvom vetrova, ne nadoknadjuje zbog zamrznutosti zemljišta. U Vojvodini najveće štete na poljoprivrednim kulturama u toku zime nastaju od dobro poznatog vetra košave, koja se javlja u Podunavlju, a dopire čak i do Kraljeva i Niša. Košava ima osobinu da duva na mahove sa vrlo jakim udarnim dejstvom. Pored oštećenja koja nastaju ozimim usevima i voćkama, kao i isušivanja zemljišta, košava utiče i na pojavu erozije zemljišta. Poznata je i po raznošenju peska u Banatu, naročito sa Deliblatske peščare i drugihpeščanih terena.

Štetno dejstvo vetra u toku leta

Najveće štete, kako na ozimim i jarim usevima tako i na voćkama i vinovoj lozi, nastaju od vetra u toku leta. Tada se, počev od proleća pa sve do jeseni, nekih godina češće a nekih redje, javljaju olujni vetrovi odnosno oluje. Pošto su oluje šesto praćene jakom grmljavinom i grádom, zahvatajući pojedina uža ili šira područja, one nanose znatne štete. Pored olujnih vetrova poljoprivrednim kulturama u letnjem periodu godine vrlo velike štete nanose i suvi vetrovi.

Štete od olujnih vetrova Nema gotovo nijedne poljoprivredne kulture kojoj olujni vetar ne nanosi veće ili manje štete. Svakako da su na većem broju kultura štete najveće kada olujni vetar nastane u periodu sazrevanja plodova. Olujni vetar može naneti strnim žitima obilne štete već u fazi klasanja. Tada, ako je vetar praćen kišom, ili ako je pre toga zemljište bilo vlažno, najčšće dolazi do njihovog poleganja. Kasnije, u fazi sazrevanja zrna, pored poleganja dolazi i do preloma stabla, najčešće ispod klasa, a u fazi potpune zrelosti, pored ovih šteta, olujni vetar utiče i na istresanje zrna iz klasa. Olujni vetar praćen kišom takodje je uzrok poleganju kukuruza, suncokreta, grahorice i nekih drugih na poleganje osetljivih kultura. Sem poleganja kod suncokreta i kukuruza dolazi i do preloma stabla.

2


Najozbiljnije štete olujni vetrovi u toku leta nanose voćkama i vinovoj lozi. Kada nastane vremenska nepogoda sa jakom olujom, ma i najkraćeg trajanja, dolazi do otresanja plodova, lomljenja većih grana, a ponekad i do izvaljivanja celih stabala. Štete su naročito osetne kada su plodovi u fazi sazrevanja, jer tada dejstvom oluje vrlo lako otpadaju. Na vinovoj lozi zbog oluje nastaje lomljenje i povreda lastara. Naročito velike štete izazivaju olujni vetrovi na peščanim terenima, jer zrna peska nanose oštećenja lastarima i lišću loze. Isto tako na takvim terenima dejstvom oluje nastaje premeštanje peska, usled čega se na jednom mestu ogoljuju podzemna stabla i delovi korena, a na drugom mestu se čokoti zasipaju peskom.

Štete od suvih vetrova Suvi vetrovi imaju štetno dejstvo na razvoj poljoprivrednih kultura jer povećavaju isparavanje vode iz biljaka i iz zemljišta. Ako se gubitak vode u biljkama ne može nadoknaditi ni iz dubljih slojeva zemljišta, biljka najpre pokazuje znake uvenuća, te ako ovakvo stanje traje duže vreme najzad se i osuši. Suvi vetrovi, s obzirom na to da donose topao i suv vazduh, štetni su u svim fazama razvoja biljaka. Tako u fazi cvetanja biljaka zbog dejstva suvih vetrova nastaje sušenje žiga I onemogućava se oplodnja. Česta pojava suvih i toplih vetrova u fazi vlatanja strnih žita nepovoljno utiče na obrazovanje klasa. Takvi klasovi su sa manjim brojem klasaka. U fazi cvetanja žita pojava suvih vetrova nepovoljno utiče na oplodnju, te pojedini klasci ostaju bezzametnutih zrna. Najveće štete zbog suvih vetrova na staju u fazi nalivanja zrna žita, kada uticajem suvih i toplih vetrova nastaje isušivanje klasa, zbog čega se dobijaju čtura i smežurana zrna. I na ostalim poljoprivrednim kulturama suvi vetrovi utiču na smanjeje prinosa i kvaliteta plodova.

slika 7

2.1.2.5. Mraz

2


Pod mrazom se smatra pad temperature vazduha ispod 0° C, tj. ispod tačke smrzavanja vode. Prema uslovima nastanka mrazevi mogu biti dinamički i statički. Dinamički mrazevi nastaju prodorom hladnog vazduha sa područja koje je već imalo temperaturu ispod 0°C, najčešće sa severa. Ovi mrazevi se još nazivaju i frontalni, zahvataju široko područje, ali su retki. Statički mrazevi nastaju hlađenjem vazduha na licu mesta, najčešće noću, na nižem terenu, odnosno depresijama. Statički mrazevi su lokalnog značaja, zahvataju uže područje, ali su češći. Do navedenog pada temperature može doći tokom celog zimskog perioda, tada govorimo o zimskom mrazu koji je izvestan, nema dakle karakteristike rizika pa se od njega i ne može zaključiti osiguranje. Osiguranje se može zaključiti od kasnog prolećnog ili od ranog jesenjeg mraza koji se javljaju na početku ili na kraju vegetacije, koji se javljaju povremeno i čija je pojava neizvesna. Broj dana sa pojavom kasnog prolećnog i ranog jesenjeg mraza se u Vojvodini kreće oko 10. Oštećenja od mraza nastaju tako što se voda u biljkama smrzava, pa se stvaraju kristali koji razaraju ćelije i tkiva, što dovodi do uvenuća. Mraz može naneti štetu svim biljnim vrstama, mada kod većine čovek može izbeći ovu opasnost izborom odgovarajuãeg roka setve ili berbe. Veću opasnost mraz predstavlja za višegodišnje zasade, pre svega za voće, na čiji period vegetacije čovek uglavnom ne može da utiče. Najšešće štete na voću nastaju u vreme cvetanja I oplodnje.

Osetljivost poljoprivrednih kultura prema mrazu

Poljoprivredne kulture nisu podjednako osetljive prema mrazu. Njihova osetljivost zavisi od količine vode i hranljivih sastojaka u njima, zatim od starosti i doba uzrasta, a u toku vegetacionog perioda i od pojedinih faza razvoja. Biljke sa većom količinom vode i manjom sadržinom hranljivih sastojaka pokazuju veću osetljivost prema mrazevima, i obrnuto. Sadnice voćaka i mlade voćke osetljivije su prema mrazevima od starijih voćaka. Isti je slučaj i sa vinovom lozom. Mlade, tek iznikle ili rasađene biljke znatno su osetljivije prema mrazevima nego u kasnijem periodu razvoja. Isto tako ni svi delovi pojedinih kultura ne pokazuju istu osetljivost prema mrazevima. Cvet je, na primer, osetljiviji od pupoljka i predstavlja najosetljiviji organ u biljaka i upravo je cvet voćaka najviše izložen opasnostima od mraza. Poljoprivrednim kulturama najviše štete nanose jaki zimski I pozni prolećni mrazevi.

2.1.2.6. Poplava

2


Poplavom se smatra stihijsko, neočekivano plavljenje zemljišta usled bujica, izlivanja vode iz korita reka i kanala, i usled provale odbrambenih nasipa i brana. Ostali slučajevi plavljenja, izazvani prekomernim kišama ili podzemnim vodama, ne smatraju se poplavom. Pošto je zemljište u Vojvodini najvećim delom zaštićeno nasipima, opasnost od poplave je mala. S druge strane, usevi na nezaštićenom zemljištu ne mogu ni biti predmet osiguranja, pa se zbog toga ovo osiguranje retko zaključuje. Štete od poplava uglavnom nastaju zbog poremećaja vodno-vazdušnog režima zemljišta, pri čemu dolazi do istiskivanja vazduha. Kako je vazduh u zemljištu, isto kao i voda, neophodan za život biljaka, dolazi do njihovog postepenog izumiranja. Visina štete zavisi od trajanja poplave i od temperature vode.

Štete od bujica i poplava

Vrlo štetne posledice za poljoprivredne kulture nastaju u slučaju pojave bujica ili plavljenja zemljišta. Do pojave plavljenja i bujica najčešće dolazi u proleće kada nastane naglo topljenje snega. Tada se u brdovitim terenima voda sliva niz nagibe sa viših ka nižim položajima. Suvišna voda skuplja se u podnožju nagiba gde dolazi do plavljenja zemljišta, a time i kultura koje se nalaze na njemu. Ako su ovakva zemljišta bez useva, onda se na setvu mora čekati dok se voda na njima ne ocedi. Do plavljenja zemljišta i poljoprivrednih kultura dolazi i na ravničarskim terenima kada se voda od otopljenog snega i čestih kiša zbog nepropustljivosti zemljišta zadržava na površini. Plavljenje zemljišta nastaje i izdizanjem podzemnih voda na površinu, takodje na nižim terenima, kada je visok vodostaj reka. Najzad, najveće štete nastaju kada je teren poplavljen izlivom reke iz svog korita. Štete od jakog površinskog oticanja vode odnosno bujica su ogromne, jer voda svojim mehaničkim dejstvom vrši spiranje – odnošenje zemljišta, a ako se na njemu nalaze zasejani usevi onda su oni na prostoru prolaza vode ili iščupani iz zemljišta, ili povaljeni ili zamuljeni tako da su redovno potpuno uništeni. Štete zbog plavljenja zemljišta obično nastaju na ozimim usevima, jer su niži tereni najčešće poplavljeni u jesen ili u proleće. Zbog suvišne vlažnosti zemljišta dolazi do ugušivanja, jer voda sprečava pristup vazduha u zemljište te korenovi biljaka ostaju bez kiseonika. Ugušeni usevi zbog suvišne vlage dobijaju mrku boju, kao i pri ugušivanju pod debelim snežnim pokrivačem ili ledenom korom. Ozimi usevi su otporniji na plavljenje u toku jeseni nego u proleće. Tako oni u jesen pri dovoljnoj svetlosti mogu izdržati 25 – 30 dana. Medjutim, u proleće, kada počne vegetacija, već posle 10 dana dolazi do znatnog uginuća biljaka. Radi smanjenja štete od suvišne vode koja se zadržava na nižim terenima potrebno je preduzeti mere koje doprinose otklanjanju vode. Katkad je dovoljno plugom povući dublju brazdu ili prokopati plići jarak pa da se odvede suvišna voda. Ove mere treba preduzeti pre nego što nastane plavljenje, ili bar odmah u početku, jer ih je kasnije mnogo teže izvršiti, a u izvesnim

2


slučajevima možda bi već došlo do ugušivanja. Inače, sejanjem na bankove i đubrenjem useva fosfornim i drugim đubrivima može se doprineti smanjenju šteta. Ukoliko zbog konfiguracije terena nije moguše odvođenje vode brazdama ili kanalima, onda na najnižem delu parcele treba iskopati veću jamu u koju će se slivati suvišna voda.

2.1.2.7. Suša i visoke temperature

Iako kod nas sada suša nije rizik koji je predmet osiguranja, u budućnosti će sigurno biti deo široke lepeze rizika koje će savremene osiguravajuće kompanije preuzimati u svoj portfelj, i zbog toga će se u daljem tekstu dati značaj uzrocima i uslovima nastanka suše, kao i njenom štetnom dejstvu na poljoprivredne kulture. Suša je jedna od najštetnijih meteoroloških pojava koja povremeno nanosi ogromne štete privredi uopšte, a naročito poljoprivredi. Teško je ukratko reći šta je suša, obahvatajući u objašnjenju istovremeno i njeno štetno dejstvo. Tako, ako nedostatak vlage za jednu kulturu predstavlja sušu, za drugu vrstu to mogu biti baš povoljni uslovi. Ali i pored toga može se smatrati da suša predstavlja duži ili kraći period vremena bez padavina (kiše ili snega), praćen u letnjem periodu još i visokim temperaturama.

Uzroci suše i uslovi koji je pojačavaju

Do pojave suše koja obuhvata veća prostranstva dolazi zbog narušavanja normalne cirkulacije atmosfere. Tom prilikom hladne vazdušne mase sa severa, koje se odlikuju suvim vazduhom, prodiru na teritorije južnih širina. U ovim, toplim krajevima, vazduh se zagreva i pretvara u suv i topao „tropski“ vazduh. Osim suša izazvanih poremećajima u atmosferi, pojava suše u nekom užem području zavisi i od ukupne količine padavina (kiše i snega) u toku godine, zatim od njihovog rasporeda odnosno od vremena kada padaju, njihovog karaktera, tj. da li su u obliku pljuskova ili dugotrajne sipeće kiše, kao i od osobina i stanja zemljišta. U našim klimatskim uslovima, u Vojvodini, uzroci suše ne leže u ukupnim godišnjim količinama padavina koje iznose 500 – 1000 mm na jedan metar kvadratni i koje bi bile dovoljne za obezbeđenje dobrih prinosa kulturnih biljaka kada bi one u celini stajale na raspolaganju biljkama. Uzrok suše je, pre svega, što samo jedan deo tih padavina biljke mogu da iskoriste. Koliki će taj deo biti zavisi od jačine isparavanja i od sposobnosti zemljišta da upija I drži vodu. Visoke temperature u toplom delu godine dovode do pojačanog isparavanja vode iz zemljišta i biljaka, čime se gubi veliki deo primljene količine vode. Osim toga, u najtoplijim mesecima kiše obično padaju u obliku pljuskova. Zemljište tada nije u stanju da takvom brzinom upija vodu, pa najveći deo otiče ili ispari. Najpovoljniji uslovi za porast i razvoj kulturnih biljaka u to vreme su češće i umerene, sipeće kiše, tako da je zemljište sposobno da najveći deo vode upije. Tada ni visoke temperature nemaju onakav štetan uticaj kao kada je zemljište suvo.

3


U činioce koji takođe pojačavaju uslove za pojavu suše spadaju i korovi. Oni su u stanju da utroše ogromne količine vode ne samo iz površinskog nego i iz dubljih slojeva zemljišta, tako da od njihove brojnosti zavisi koliko će vode u zemljištu ostati za kulturne biljke.

Štetno dejstvo suše i visokih temperatura na poljoprivredne kulture

Pored ostalih meteoroloških činilaca, voda ima najveći značaj za razvoj biljaka. Visina žetvenih prinosa pored pune primene agrotehničkih mera zavisi i od obezbedjenja zemljišta dovoljnom količinom vode. Kolika je potreba za vodom u razvoju biljaka može se videti iz podataka o količini vode koja je potrebna da prodje kroz biljku da bi se obrazovala jedinica suve mase. Tako je za obrazovanje jednog kilograma suve materije pšenice potrebno 450 – 600 litara vode, kukuruza 250 – 300 litara, suncokreta 500 – 600 litara, raznog povrća 500 – 800 litara vode, itd. Kao što se vidi, za razvoj biljaka potrebne su ogromne količine vode. Potrebnom količinom vode biljke se obezbedjuju preko korena iz zemljišta, a sa njom koriste i rastvorene mineralne sastojke. Biljke gube vodu isparavanjem (transpiracijom) preko lišća. Isparavanje je utoliko veće ukoliko je temperatura vazduha viša i vlažnost vazduha niža.Sve dok zemljište sadrži dovoljnu količinu vlage dostupne biljci, ravnoteža izmedju isparene vode i upijene preko korena neće biti poremećena i biljke će se nesmetano razvijati. Medjutim, ako je količina isparene vode veća od primljene iz zemljišta, tada nastaje zastoj u porastu i razvoju biljaka.Nedostatak vode u biljkama pokazuje se u vidu uvenuća. Naime, kada u zemljištu nema dovoljne količine vode, onda u toku dana ispari veća količina vode nego što se primi iz zemljišta. Međutim, u toku noći, kada je isparavanje znatno manje, nedostatak vode u biljci se u izvesnoj meri nadoknađuje, odnosno biljka se noću oporavlja. U ovom slučaju nastaje privremeno uvenuće biljke, pri kome se lišće i vršni delovi biljke povijaju. Uvenuće biljaka ima za posledicu smanjenje prinosa, jer se povremeno prekida njihova ishrana, ali sama biljka nije izgubila životne funkcije. Međutim, ako je nedostatak vlage toliki da se ona ne nadoknađuje ni u toku noći, onda prestaju sve životne funkcije biljke. Lišće tada usisava vodu iz drugih organa sve do korena, zbog čega se on suši i time nastaje i sasušenje cele biljke. Štetno dejstvo suše, bilo zemljišne bilo vazdušne, kao i veoma visokih temperatura, odražava se pre svega na smanjenje žetvenih prinosa gajenih kultura, a sem toga i na njihovu kakvoću. Štete su najveće za vreme letnjih suša. One su naročito velike kada sušni period duže traje i ako je zemljišna suša praćena vazdušnom sušom i visokim temperaturama, a s druge strane ako je ona nastala u onom periodu razvoja biljaka kada su one najosetljivije na nedostatak vlage ili visoke temperature. Medjutim, nisu sve poljoprivredne kulture podjednako osetljive prema suši. U istom sušnom periodu posledice će biti znatno manje na kukuruzu ili prosu nego na pšenici ili nekom drugom žitu. Kukuruz dobro izdržava sušu iako nedostatak vlage znatno utiče na smanjenje njegovog prinosa. Poznato je da se za vreme sušnih i sparnih dana lišće kukuruza i prosa uvija I time smanjuje površina isparavanja preko lišća. Ni sve vrste voćaka nisu podjednako

3


osetljive prema suši i visokim temperaturama. Tako badem, breskva i kajsija bolje podnose suvo i toplo vreme nego jabuka, kruška, trešnja i dr.

2.1.3. POČETAK I PRESTANAK OBEVEZE OSIGURAVAČA

Osiguranje useva i plodova je kratkoročno osiguranje, traje manje od jedne godine I vezuje se za period vegetacije. Početak obeveze osiguravača da plati naknadu iz osiguranja za štete nastale ostvarenjem osiguranog rizika vezuje se za početak vegetacije odnosne kulture. Prestanak obeveze vezuje se za žetvu, berbu ili vađenje odnosne kulture.

Obaveza osiguravača da plati naknadu iz osiguranja počinje po isteku 24-og časa dana koji je u polisi osiguranja označen kao početak osiguranja, ako je do toga dana plaćena premija, inače po isteku 24-og časa dana kada je plaćena premija osiguranja, ukoliko se plaćanje premije drukčije ne ugovori. Ako je ugovoreno plaćanje premije u odredjenim rokovima ili plaćanje premije virmanom, obaveza osiguravača da plati naknadu iz osiguranja počinje po isteku 24-og časa dana koji je u polisi osiguranja naznačen kao početak osiguranja. Pored ispunjenja gore navedenih uslova, obaveza osiguravača za naknadu iz osiguranja kod pojedinih useva i plodova počinje:

1) kod vinograda, maline i hmelja – po izbijanju lastara iz pupoljaka,2) kod voća – kada se sasuše, odnosno opadnu krunični listići sa 50% cvetova pojedine sorte,3) kod voćnog, loznog i šumskog sadnog materijala, ukrasnog šiblja i mladih šumskih kultura – od početka vegetacije, odnosno od momenta nicanja ili sadnje,4) kod povrća, duvana i cveća – od dana rasađivanja, a ako se povrće ili cveće proizvodi setvom na stalnom mestu – od momenta nicanja.5) kod ostalih useva koji nisu navedeni u tački 1) do 4) – od momenta nicanja.

Obaveza osiguravača za naknadu iz osiguranja kod pojedinih useva i plodova prestaje:

1) kod žitarica, uljanih biljaka, konoplje, lana, krmnog bilja i useva ostavljenih za seme – kad budu pokošeni, požnjeveni, ili na drugi nacin ubrani,2) kod korenastog i krtolastog bilja – kad se koren ili krtola izvadi iz zemlje,3) kod voća, grožda, hmelja i povrtarskog bilja – kad plod, odnosno rod bude obran,4) kod voćnog, loznog i šumskog sadnog materijala kao i kod mladih šumskih kultura, ukrasnog šiblja i vrbe za pletarstvo – po izvršenom vadjenju ili rezanju,

3


5) kod svih ostalih useva i plodova koji nisu navedeni u tacki 1) do 4), obaveza osiguravača za naknadu iz osiguranja prestaje po izvršenom ubiranju.

Za sve useve i plodove obaveza osiguravača za naknadu iz osiguranja prestaje najkasnije u 24 časa 31. decembra. Ova obaveza se može preneti i u narednu godinu, ali samo izuzetno, ako se vegetacije pojedine kulture proteže na dve kalendarske godine. Medjutim, ni u tom slučaju ne može trajati duže od godinu dana. Ako osigurani usevi, odnosno plodovi ne budu požnjeveni i obrani najkasnije u roku od 10 dana po završetku žetve, odnosno berbe u dotičnom mestu, obaveza osiguravača prestaje po isteku 24-og časa 10-og dana.

2.1.4. VIDOVI OSIGURANJA

Prema Uslovima za osiguranje useva i plodova prirodne opasnosti – rizici koji se mogu obuhvatiti osiguranjem, podeljene su na osnovne i dopunske i s tim u vezi utvrdjeni su i vidovi osiguranja: osiguranje od osnovnih rizika i osiguranje od dopunskih rizika. To, međutim, nisu jedini vidovi osiguranja useva i plodova jer postoje i druge mogućnosti.

2.1.4.1. Osiguranje od osnovnih rizika

Opasnost od gráda, s obzirom na učestalost pojave i težinu posledica, zauzima prvo mesto u biljnoj proizvodnji, prema tome i u osiguranju. Zbog toga se grád i naziva osnovnom opasnošću, odnosno osnovnim rizikom. Rizici požar i grom pridodati su uz rizik gráda, i zajedno sa njim čine grupu osnovnih rizika. Osiguranje od osnovnih rizika uređeno je Opštim uslovima za osiguranje useva i plodova.

2.1.4.2. Osiguranje od dopunskih rizika

Dopunskim rizicima u biljnoj proizvodnji smatraju se: oluja, prolećni mraz, jesenji mraz i poplava. Osiguranje za svaki od ovih rizika može se zaključiti nezavisno, ali uz uslov da se prethodno zaključi osiguranje od osnovnih rizika. Osiguranje od dopunskih rizika uredjeno je odgovarajućim Posebnim uslovima za svaki dopunski rizik. Usevi i plodovi mogu se osigurati i od nekih drugih opasnosti. Najčešće su to grupe rizika u raznim kombinacijama, ili su to već navedeni rizici, ali su u pitanju druge posledice, kao što je, na primer, gubitak kvaliteta. Ova osiguranja nazivamo dopunskim osiguranjima.

3


OSIGURANJE USEVA I PLODOVA OD OLUJE

Predmet osiguranja

Osigurani su usevi i plodovi koji se osiguravaju po Opštim uslovima za osiguranje useva i plodova.

Osigurane opasnosti (rizici)

Osiguravač je u obavezi da plati naknadu iz osiguranja za štete prouzrokovane oštećenjem ili uništenjem osiguranih useva i plodova od oluje. Pod olujom se smatra kretanje vazdušnih masa, odnosno vetar brzine 17,2 m/s i više. Ostvarenje rizika oluje dokazuje se izveštajem hidrometeorološke službe o brzini vetra ili podacima sa meteoroloških instrumenata instaliranih u osiguranom objektu. Ukoliko hidrometeorološka služba nije registrovala oluju u pojedinom mestu i ukoliko u osiguranom objektu nisu instalirani meteorološki instrumenti, kao dokaz da se ostvario rizik oluje može poslužiti karakter vetra po Boforovoj skali prema manifestacijama na prirodnim i veštackim objektima koji se nalaze u neposrednoj blizini osiguranog useva, odnosno zasada. U nedostatku drugih dokaza, kao dokaz da se ostvario rizikoluje mogu poslužiti direktna mehanička oštećenja na osiguranim usevima, odnosno zasadima kao što su prelamanja, otkidanje, čupanje i sl. Osiguravač nije u obavezi da plati naknadu iz osiguranja za štete koje nastanu od vetra manje brzine kao: istresanje zrna zbog prezrelosti, ometanje cvetanja i oplodnje, poleganje zbog bujnosti useva, prekomerne vlage ili biljnih bolesti itd. Osiguravač nije u obavezi da plati naknadu iz osiguranja za štete na zasadima koje nastanu kao posledica neispravne ili trule konstrukcije.

Uslovi za zaključenje osiguranja

Osiguranje od oluje uslovljeno je zaključenjem osiguranja od osnovnih rizika po Opštim uslovima za osiguranje useva i plodova, izuzev ako je osigurani usev, odnosno zasad, zaštićen mrežom protiv gráda.Osiguranje od oluje može se zaključiti:

- za strne žitarice do 15. maja- za ostale useve do 15. juna.

Višegodišnji zasadi koji se gaje na konstrukciji (metalnoj, betonskoj ili drvenoj) mogu se osigurati ukoliko je konstrukcija ispravna i zdrava. Zaključenje osiguranja od oluje osiguravač može usloviti prethodnim pregledom useva i plodova, kao i konstrukcije ukoliko se zasadi gaje na konstrukciji.

Primena Opštih uslova za osiguranje useva i plodova

Na osiguranja zaključena po ovim Uslovima, ukoliko nisu u suprotnosti sa njima, primenjuju se i Opšti uslovi za osiguranje useva i plodova.

3


OSIGURANJE USEVA I PLODOVA OD POPLAVE

Predmet osiguranja Osigurani su usevi koji se osiguravaju po Opštim uslovima za osiguranje useva I plodova.


Osiguravač je u obavezi da plati naknadu iz osiguranja za štete prouzrokovane oštećenjem ili uništenjem osiguranih useva i plodova od poplave. Pod poplavom se podrazumeva stihijsko, neočekivano plavljenje terena usled bujica, izlivanja reka iz korita, kanala i provale odbrambenih nasipa ili brana.Osiguravač nije u obavezi da plati naknadu iz osiguranja za štete koje nastanu:

- od drugih prekomernih voda (podzemne vode, kiše, procurivanja nasipa),- usled nefunkcionalnosti kanala za odvodnjavanje,- zbog namernog rušenja kanala i nasipa,- zbog izvršenja naredbe nadležnog organa izdate u vezi sa stanjem voda, osim ako je naredba izdata uz saglasnost osiguravača u cilju sprečavanja daljeg plavljenja I povećavanja štete na osiguranim usevima i plodovima.

Usevi i plodovi na močvarnim zemljištima, zemljištima izmedju reka i nasipa, kao i zemljištima koja su nezaštićena, odnosno nemaju odbrambene nasipe a redovno su plavljena –ne mogu biti predmet osiguranja.


Osiguranje od poplave može se zaključiti do početka setve ili sadnje, a za dugogodišnje zasade i višegodišnje kulture do 1. marta svake godine, ukoliko u vreme podnošenja ponude za osiguranje ne postoji neposredna opasnost od poplave. Osiguranje od poplave uslovljeno je zaključenjem osiguranja od osnovnih rizika po Opštim uslovima za osiguranje useva i plodova, izuzev ako je osigurani usev ili zasad zaštićen mrežom protiv grada. Osiguranik je dužan da osigura sve površine pod usevima i plodovima iste vrste.

Smanjenje i povćanje sume osiguranja i premije

Smanjenje ili povećanje sume osiguranja osiguranik može tražiti ako u medjuvremenu nije nastao osigurani slučaj i ako ne postoji neposredna opasnost od poplave. Osiguravač može usloviti smanjenje ili povećanje osiguranja prethodnim pregledom osiguranih useva i plodova, s tim što obaveza osiguravača na promenjenu sumu osiguranja stupa na snagu u 24 časa dana koga je postignut pismeni sporazum o povećanju ili smanjenju sume osiguranja.

3


Početak i prestanak obaveze osiguravača

Obaveza osiguravača da plati naknadu iz osiguranja za štete od poplave pocinje:

- kod useva od momenta završetka setve, odnosno sadnje,- kod ostalih kultura prema odredbama Opštih uslova za osiguranje useva i plodova.

Obaveza osiguravača za naknadu iz osiguranja za štete od poplave prestaje prema odredbama Opštih uslova za osiguranje useva i plodova.

Obaveza osiguranika pre i posle nastanka osiguranog slučaja

Osiguranik je dužan da tokom trajanja osiguranja, a naročito kada je izvesno da će nastati poplava, preduzme potrebne mere da se spreči ostvarenje osiguranog slučaja (podizanje, odnosno utvrđivanje nasipa, održavanje funkcionalnosti sistema za odvodnjavanje i dr.) Kada nastane osigurani slučaj, osiguranik je dužan da preduzme odgovarajuće mere u cilju sprečavanja povećanja štete (izbacivanje preostale vode, kopanje, razbijanje pokorice i dr.).

Primena Oštih uslova za osiguranje useva i plodova


OSIGURANJE USEVA I PLODOVAOD PROLEĆNOG MRAZA

Predmet osiguranja

Osigurani su usevi i plodovi koji se osiguravaju po Opštim uslovima za osiguranje useva i plodova.


Osiguravač je u obavezi da plati naknadu iz osiguranja za štete prouzrokovane oštećenjem ili uništenjem osiguranih useva i plodova usled izmrzavanja od prolećnog mraza.Pod prolećnim mrazom smatra se pad temperature vazduha ispod 0° C do koga dodje u vreme od 1. marta do 31. maja. Osiguravač nije u obavezi da plati naknadu za štete prouzrokovane nepovoljnim temperaturama od 0° C i iznad 0° C i drugim uzrocima koji ometaju oplodnju.

3


Ostvarenje rizika mraza dokazuje se podacima sa meteoroloških instrumenata instaliranih u osiguranom objektu, ili na osnovu karaktera oštećenja na osiguranim usevima I plodovima ili na biljkama koje se nalaze u neposrednoj blizini.

Uslovi za zakljčenje osiguranja Osiguranje od prolećnog mraza uslovljeno je zaključenjem osiguranja od osnovnih rizika po Opštim uslovima za osiguranje useva i plodova, izuzev ako je osigurani usev odnosno zasad zaštićen mrežom protiv gráda. Osiguranje useva i plodova od prolećnog mraza može se zaključiti tokom trajanja vegetacije, osim dugogodišnjih zasada, kod kojih se osiguranje može zaključiti do 1. marta svake godine. Zaključenje osiguranja od prolećnog mraza može se usloviti prethodnim pregledom useva i plodova za koje se traži osiguranje od ovog rizika.

Pocetak i prestanak obaveze osiguravaca

Obaveza osiguravača da plati naknadu iz osiguranja za štete od prolećnog mraza počinje desetog dana u 24 časa od dana koji je u polisi osiguranja označen kao početak osiguranja, ali ne:

-kod voća – pre nego se sasuše, odnosno opadnu krunični listići sa 50% cvetova pojedine sorte i ne pre 15. marta.-kod vinograda, maline i hmelja – pre nego izbiju lastari iz pupoljaka,-kod voćnog, loznog i šumskog sadnog materijala, ukrasnog šiblja i mladih šumskih kultura – pre nego poène vegetacija, i ne pre 1. marta,-kod povrća, duvana i cveća – ne pre 1. maja, izuzev za primorsko područje, gde obaveza počinje 15. aprila.-kod ostalih kultura – pre 1. marta.

Obaveza osiguravača za naknadu iz osiguranja za štete od prolećnog mraza prestaje 31. maja u 24 casa.

Primena Oštih uslova za osiguranje useva i plodova


3


OSIGURANJE SEMENSKOG KUKURUZA OD GUBITKASEMENSKOG KVALITETA OD JESENJEG MRAZA

Predmet osiguranja

Osiguran je kukuruz koji se proizvodi za seme

Osigurane opasnosti

Osiguravač je u obavezi da plati naknadu iz osiguranja za štete koje nastanu zbog gubitka semenskog kvaliteta semenskog kukuruza oštećenjem useva od jesenjeg mraza. Pod jesenjim mrazom smatra se pad temperature vazduha ispod 0° C do koga dodje u vremenu od 01. septembra do 10. novembra. Ostvarenje tog rizika dokazuje se izveštajem hidrometeorološke službe, ili se utvrđuje na osnovu karaktera oštećenja na osiguranom usevu ili na biljkama koje se nalaze u neposrednoj blizini, čija je vegetacija još u toku.


Osiguranje od jesenjeg mraza uslovljeno je:- prethodnim osiguranjem useva od osnovnih rizika po Opštim uslovima za osiguranje useva i plodova, izuzev ako je osigurani usev zaštićen mrežom protiv gráda,- završetkom setve majčinske linije do 10. maja tekuće godine.Osiguranik je u obavezi da osigura sve površine pod semenskim kukuruzom. Krajnji rok do koga se može zakljuciti ovo osiguranje je 01. juli tekuće godine.

Početak i prestanak obaveze osiguravča

Obaveza osiguravača da plati naknadu iz osiguranja pocinje 01. septembra, a prestaje 10. novembra u 24 časa.

Utvrdjivanje i procena štete i naknade iz osiguranja

Pravo osiguranika na naknadu iz osiguranja zbog gubitka semenskog kvaliteta usled ostvarenja osiguranog rizika utvrdjuje se na parceli, pre berbe osiguranog useva. Utvrdjivanje I procenu šteta vrše osiguravač i predstavnik stručne službe za kontrolu semenske proizvodnje, u prisustvu osiguranika. Ukoliko usev zbog ostvarenja osiguranog rizika izgubi semenski kvalitet, Na osiguranja zaključena po ovim Uslovima, ukoliko nisu u suprotnosti sa njima,primenjuju se i Opšti uslovi za osiguranje useva i plodova.

3


OSIGURANJE USEVA I PLODOVAPOSLE IZVRŠENE SETVE, ODNOSNO BERBE

Predmet osiguranja

Osigurani su usevi i plodovi koji se osiguravaju po Opštim uslovima za osiguranje useva i plodova čija proizvodnja zahteva dozrevanje posle izvršene žetve, odnosno berbe.


Osiguravač je u obavezi da plati naknadu iz osiguranja za štete prouzrokovane oštećenjem ili uništenjem osiguranih useva, odnosno plodova od rizika gráda, požara, groma, oluje i poplave.


Osiguranje useva i plodova posle izvršene žetve uslovljeno je zaključenjem osiguranja od osnovnih rizika po Opštim uslovima za osiguranje useva i plodova, izuzev ako je osigurani usev, odnosno zasad, zaštićen mrežom protiv gráda.


Obaveza osiguravača da plati naknadu iz osiguranja počinje po isteku 24-og časa dana koji je u polisi osiguranja oznacen kao početak osiguranja, ali ne pre izvršene žetve, odnosno berbe. Obaveza osiguravača za naknadu iz osiguranja prestaje po izvršenoj vršidbi, a najkasnije 15-og dana po izvršenoj žetvi, odnosno berbi, ako se vršidba obavlja na njivi. Obaveza osiguravača za naknadu iz osiguranja produžava se još za 15 dana, ako su usevi odnosno plodovi preneti na ekonomsko dvorište.

Obaveza osiguranika pre i posle nastanka osiguranog slučaja

Osiguranik je dužan da tokom trajanja osiguranja preduzme odgovarajuče zaštitne mere:

- da na parcelama koje se nalaze pored železničkih pruga i puteva sprovede mere obezbedjenja predvidjene propisima o protivpožarnoj zaštiti,- da stogove i kamare postavi na dovoljnom rastojanju radi obezbedjenja od požara i da ih zaštiti od prokišnjavanja,

Kada nastane osigurani slučaj, osiguranik je dužan da preduzme potrebne mere sprečavanja daljeg povećanja štete, a narocito sledeće:

- da rasturene snopove sakupi i ponovo složi u krstine, odnosno stogove i kamare

3


- da krstine i snopove koji su usled raznošenja prokisli, rasturi radi sušenja i nakon toga ponovo sadene.



OSIGURANJE USEVA I PLODOVA OD GUBITKASEMENSKOG KVALITETA

Predmet osiguranja

Osigurani usevi i plodovi koji se osiguravaju po Opštim uslovima za osiguranje useva I plodova, ako služe za proizvodnju semena i to priznate sorte, linije, odnosno hibridi.

Osigurane opasnosti (rizici) Osiguravač je u obavezi da plati naknadu iz osiguranja za štete zbog gubitka semenskog kvaliteta prouzrokovane:

- od osnovnih rizika po Opštim uslovima za osiguranje useva i plodovaod dopunskih rizika po Posebnim uslovima, ukoliko je od ovih rizika

izvršeno I osiguranje od gubitka semenskog kvaliteta.Štete zbog gubitka semenskog kvaliteta nadoknadjuju se samo ako su osigurani usevi i plodovi pre ostvarenja osiguranog rizika imali sve osobine semenskog materijala.


Osiguranje od gubitka semenskog kvaliteta uslovljeno je zaključenjem osiguranja od osnovnih rizika po Opštim uslovima za osiguranje useva i plodova, izuzev ako je osigurani usev, odnosno zasad, zaštićen mrežom protiv gráda.

Utvrđivanje i procena štete i naknade iz osiguranja

Pravo osiguranika na naknadu iz osiguranja zbog gubitka semenskog kvaliteta usled ostvarenja osiguranog rizika utvrdjuje se na parceli pre žetve ili berbe osiguranog useva. Utvrđivanje pocenu šteta vrše osiguravač i predstavnik stručne službe za kontrolu semenske proizvodnje u prisustvu osiguranika. Ukoliko usev zbog ostvarenja osiguranog rizika izgubi semenski kvalitet, naknada iz osiguranja utvrdjuje se u visini razlike izmedju sume osiguranja odnosno stvarne vrednosti semenskog useva i merkantilne, odnosno nove upotrebe vrednosti.


4



OSIGURANJE USEVA I PLODOVAU STAKLENICIMA I PLASTENICIMA

Predmet osiguranja

Osigurani su usevi i plodovi koji se osiguravaju po Opštim uslovima za osiguranje useva i plodova, a koji se gaje u staklenicima i plastenicima, ukoliko ovi objekti ispunjavaju sledece uslove:

- da imaju instalirane termografe u svakoj jedinici vecoj od 0,20 ha,- da plastična folija na plastenicima nije starija od jedne godine.

Osiguranje zaključeno u smislu ovih Uslova odnosi se i na ubrane plodove koji se nalaze u stakleniku – plasteniku za veme od berbe pa do isteka 24-og časa. Staklenici, plastenici, uređaji i pribor u njemu, saksije i zemlja nisu obuhvaćeni ovim osiguranjem.


Osiguravač je u obavezi da plati naknadu iz osiguranja za štete prouzrokovane oštećenjem ili uništenjem osiguranih useva i plodova od sledecih opasnosti: 1) mraza, odnosno izmrzavanja koje nastane kao posledica oštećenja ili uništenja staklenika, odnosno plastenika zbog gráda, požara, groma, oluje, nagomilavanja odnosno nakupljanja snega, leda, gráda i vode na stakleniku, odnosno plasteniku, klizanja ili odronjavanja tla, zemljotresa, snežne lavine, poplave, udara vlastitog motornog vozila ili radne mašine, 2) mraza, odnosno izmrzavanja koje nastane kao posledica zastoja u dovodu elektriène energije ili gasa zbog iznenadnog kvara ili oštećenja električnih ili gasovodnih instalacija I uredjaja koji su vlasništvo osiguranika, 3) mraza, odnosno izmrzavanja koje nastane kao posledica kvara na sistemu za zagrevanje, 4) mraza, odnosno izmrzavanja koje u staklenicima odnosno plastenicima koji nemaju sistem za zagrevanje nastane kao posledica pada spoljne temperature, 5) povišene temperature koja nastane kao posledica kvara na sistemu za zagrevanje I provetravanje, 6) gráda, požara, groma i oluje – direktne ili indirektne štete padom konstrukcije ili delova konstrukcije, 7) poplave, izlivanja vode iz vodovoda, toplovoda ili kanalizacije, 8) osiguravač je u obavezi da plati naknadu iz osiguranja i za štete prouzrokovane oštećenjem ili uništenjem osiguranih useva i plodova prilikom sprečavanja nastupanja osiguranog slučaja, odnosno spasavanja.

Osiguravač nije u obavezi da plati naknadu za štete od:

4


1) mraza, odnosno izmrzavanja koje nastane kao posledica nedostatka goriva za zagrevanje, redukcije potrošnje električne energije ili gasa, kvara ili oštećenja električnih ili gasovodnih instalacija i uredjaja koji nisu vlasništvo osiguranika, 2) ometanje oplodnje, odnosno nezametanja plodova,

Početak i prestanak obaveze osiguravča

Obaveza osiguravača da plati naknadu iz osiguranja počinje prema Opštim uslovima za osiguranje useva i plodova. Obaveza osiguravača za naknadu iz osiguranja prestaje po završetku berbe, odnosno vađenja osiguranih useva i plodova, ali najkasnije po isteku jedne godine od zaključenja Obaveza osiguravača za naknadu iz osiguranja za useve i plodove u staklenicima odnosno plastenicima koji nemaju sistem za zagrevanje počinje 15. marta, a prestaje 31. oktobra tekuće godine.

Obaveza osiguranja svih useva i plodova

Osiguranik je obavezan da osigura sve površine pod usevima i plodovima koji se gaje u staklenicima, odnosno plastenicima, uključujući sve jedinice staklenika i sve rokove setve, odnosno sadnje.

Pregled stanja useva i plodova, i objekata

Osiguravač ima pravo da pre zaključenja i u toku trajanja osiguranja vrši pregled useva i plodova, kao i objekat u kojem se usevi i plodovi gaje, radi utvrdjivanja stanja u vezi sa obavezama koje proističu iz ugovora o osiguranju.

Obaveze osiguranika

Osiguranik je obavezan da: 1) redovno evidentira podatke o proizvodnom procesu za useve i plodove koji se gaje u stakleniku, odnosno plasteniku, 2) osiguravaču odmah prijavi svako oštećenje, odnosno kvar na konstrukciji, staklenim odnosno plastičnim površinama, postrojenjima i instalacijama, kao i druge dogadjaje za koje se može pretpostaviti da bi mogli izazvati ili su već izazvali ostvarenje nekog od rizika obuhvaćenim osiguranjem, 3) trajno drži na zalihi rezervu materijala potrebnog za pokrivanje u količini koja čini 5% od ukupne zaštićene površine staklenika, odnosno plastenika, 4) preduzme sve mere potrebne da se spreči nastupanje osiguranog slučaja na osnovu Opštih uslova za osiguranje useva i plodova.

Utvrđivanje ostvarenja rizika

Ostvarenje rizika mraza utvrđuje se na osnovu podataka sa trake termografa i na osnovu karakteristike oštećenja na osiguranim biljkama. Ostvarenje rizika oluje utvrđuje se na osnovu izveštaja hidrometeorološke službe i na osnovu karaktera oštećenja na osiguranim biljkama i na objektima.

4


Ostvarenje ostalih rizika obuhvaćenih osiguranjem utvrdjuje se na osnovu karaktera oštećenja na osiguranim biljkama i na objektima. Ostvarenje rizika obuhvaćenih osiguranjem utvrdjuje se i uvidom u evidenciju koju vodi osiguranik.

Utvrdjivanje i procena šteta i naknade iz osiguranja

Kod utvrdjivanja visine naknade po ovim Uslovima ne primenjuje se odredba o integralnoj franšizi iz Opštih uslova za osiguranje useva i plodova.



OSIGURANJE STABALA VOĆAKA I ČOKOTAVINOVE LOZE – ZASADA U RODU

Predmet osiguranja

Osigurani su zasadi voćaka (voćnjaci) i vinove loze (vinogradi) u rodu. Osigurana su kod voćaka – stabla, a kod vinove loze – čokoti. Naslon, odnosno armatura (betonski i drveni stubovi, žica i dr.) nisu osigurani po ovim Uslovima.


Osiguravač je u obavezi da plati naknadu iz osiguranja za štete prouzrokovane uništenjem stabala i čokota od gráda, požara, groma, oluje, snežne lavine, nagomilavanja snega I leda u krošnji, odronjavanja i klizanja tla. Osiguravač nije u obavezi da plati naknadu za troškove saniranja tla koje se odronjava ili klizi. Osiguravač je u obavezi da plati naknadu iz osiguranja samo za potpuno uništena stabla, odnosno čokote.

Suma osiguranja

Stabla i čokoti osiguravaju se na iznos koji odredi osiguranik, s tim da on ne može preći neotpisanu knjigovodstvenu vrednost. Utvrdjuje se posebno za svaku godinu trajanja osiguranja. Suma osiguranja utvrdjuje se po jednom stablu ili čokotu, kao i za ukupnu površinu. Kod utvrdjivanja sume osiguranja

isključuju se troškovi osvajanja, odnosno osposobljavanja zemljišta za podizanje zasada, kao i troškovi koji otpadaju na naslon, odnosno armaturu.


4


Obaveza osiguravača da plati naknadu iz osiguranja počinje po isteku 24-og časa dana koji je u polisi osiguranja označen kao početak osiguranja, ukoliko su ispunjeni uslovi iz Opštih uslova za osiguranje useva i plodova. Obaveza osiguravača za naknadu iz osiguranja prestaje po isteku jedne godine od zaključenja osiguranja.

Utvrđivanje i procena štete i naknade iz osiguranja

Nastale štete se utvrðuju, odnosno procenjuju u odgovarajućim agrotehničkim rokovima, ali najkasnije do početka sledeće vegetacije. Procenom štete utvrdjuje se broj potpuno uništenih stabala, odnosno čokota na osiguranom zasadu, odnosno parceli. Potpuno uništenim stablima, odnosno čokotima smatraju se ona stabla, odnosno čokoti koji su se osušili ili postali nesposobni za dalju vegetaciju i proizvodnju. Ako je od ukupnog broja stabala ili čokota potpuno uništeno 50% i više, smatra se da je nastala potpuna (totalna) šteta na zasadu u celini. Naknada iz osiguranja utvrdjuje se u visini stvarne vrednosti, ali najviše do neotpisane knjigovodstvene vrednosti (sume osiguranja) i to:

- ako su potpuno uništena samo pojedina stabla ili čokoti, a njihov broj ne prelazi 50% od ukupnog broja stabala, odnosno čokota na osiguranom zasadu odnosno parceli – prema vrednosti uništenog broja stabala, odnosno čokota;

- ako je nastala potpuna (totalna) šteta na celom zasadu, odnosno parceli – prema vrednosti ukupnog broja stabala ili čokota na celom osiguranom zasadu, odnosno parceli. Kod utvrđivanja visine naknade po ovim Uslovima ne primenjuju se odredbe Opštih uslova za osiguranje useva i plodova o integralnoj franšizi i odbicima za neostvarene troškove proizvodnje.


Na osiguranja zaključena po ovim uslovima, ukoliko nisu u suprotnosti sa njima, primenjuju se i Opšti uslovi za osiguranje useva i plodova.

4


OSIGURANJE STABALA VOĆAKA I ČOKOTA VINOVELOZE – MLADIH ZASADA DO STUPANJA U ROD

Predmet osiguranja Osigurani su mladi zasadi voćaka (voćnjaci) i vinove loze (vinogradi) od zasadjivanja do stupanja u rod, odnosno do prevodjenja u osnovno sredstvo. Osigurana su kod voćaka – stabla, a kod vinove loze – čokoti. Naslon, odnosno armatura (betonski i drveni stubovi, žica i dr.) nisu osigurani ovim Uslovima.


Osiguravač je u obavezi da plati naknadu iz osiguranja za štete prouzrokovane oštećenjem ili uništenjem stabala i čokota od gráda, požara, groma, oluje, snežne lavine, nagomilavanja snega i leda u krošnji, odronjavanja i klizanja tla. Osiguravač nije u obavezi da plati naknadu za troškove saniranja tla koje se odronjava ili klizi. Osiguravač je u obavezi da plati naknadu iz osiguranja samo za potpuno uništena stabla, odnosno čokote. Za oštećena stabla, odnosno čokote osiguravać placa naknadu u visini vanrednih troškova spasavanja.

Suma osiguranja

Stabla i čokoti osiguravaju se na iznos koji odredi osiguranik s tim da on ne može preći troškove podizanja i nege zasada. Utvrdjuje se posebno za svaku godinu trajanja osiguranja, odnosno podizanja zasada. Suma osiguranja utvrdjuje se na bazi ukupnih troškova ulaganja, s tim što se kumuliraju troškovi ostvareni u prethodnim godinama, računajući od prve godine podizanja zasada, i na njih dodaju planirani troškovi za tekuću godinu. Utvrđuje se po jednom stablu ili čokotu, kao i za ukupnu površinu. Kod utvrđivanja sume osiguranja isključuju se troškovi osvajanja, odnosno osposobljavanja zemljišta za podizanje zasada, kao i troškovi koji otpadaju na naslon, odnosno armaturu.


Obaveza osiguravača da plati naknadu iz osiguranja počinje po isteku 24-og časa dana koji je u polisi osiguranja označen kao početak osiguranja, ukoliko su ispunjeni uslovi iz Opštih uslova za osiguranje useva i plodova.


Nastale štete su utvrdjuju, odnosno procenjuju u odgovarajućim agrotehničkim rokovima, ali najkasnije do početka sledeće vegetacije. Procenom štete utvrdjuje se broj potpuno uništenih stabala, odnosno čokota na osiguranom zasadu, odnosno parceli, kao i broj oštećenih stabala, odnosno čokota, i stepen njihovog oštećenja. Potpuno uništenim stablima,

4


odnosno čokotima smatraju se ona stabla, odnosno čokoti koji su se osušili ili postali nesposobni za dalju vegetaciju i proizvodnju. Ako je od ukupnog broja stabala ili čokota potpuno uništeno:

- u prvoj godini vegetacije 60%- u drugoj godini vegetacije 50%- u kasnijim godinama vegetacije 40%,

smatra se da je nastala potpuna (totalna) šteta na zasadu u celini.Delimičnom štetom smatra se takva šteta kod koje su stabla voćaka, odnosno čokoti vinove loze oštećeni, ali su ostali sposobni za dalju vegetaciju i proizvodnju. Visina naknade iz osiguranja utvrduje se:

- ako je nastala potpuna (totalna) šteta na celom zasadu, odnosno parceli – u visini troškova podizanja i nege zasada koji su ostvareni do momenta nastanka štete, ali najviše do sume osiguranja;- ako je šteta delimična – u visini vanrednih troškova potrebnih za spašavanje oštećenog zasada koji izmedu osiguranika i osiguravača budu dogovoreni i ostvareni od nastanka osiguranog slučaja do početka vegetacije u narednoj godini; ovi troškovi nadoknadjuju se najviše do 25% od sume osiguranja;- ako pored delimično oštećenih stabala ili čokota ima i potpuno uništenih, obračun se vrši po jednom stablu ili čokotu.

Kod utvrdjivanja visine naknade po ovim Uslovima ne primenjuju se odredbe Opštih uslova za osiguranje useva i plodova o integralnoj franšizi i odbicima za neostvarene troškove proizvodnje.

Primena opštih uslova za osiguranje useva i plodova

Na osiguranja zaključena po ovim Uslovima, ukoliko nisu u suprotnosti sa njima,primenjuju se i Opšti uslovi za osiguranje useva i plodova.

OSIGURANJE PLODOVA VOĆAOD GUBITKA KOLIČINE I KVALITETA

Predmet osiguranja

Osigurani su plodovi jabuka, krušaka i bresaka u intenzivnim zasadama.


Osiguravač je u obavezi da plati naknadu iz osiguranja za štete prouzrokovane gubitkom količine i kvaliteta prinosa od gráda.


Obaveza osiguravača da plati naknadu iz osiguranja za štete prouzrokovane gubitkom kvaliteta počinje po isteku 24-og časa onoga dana koji je u polisi osiguranja označen kao početak osiguranja, ali ne pre početka formiranja plodova, a za štete prouzrokovane gubitkom količine prema

4


odredbama Opštih uslova za osiguranje useva i plodova. Obaveza osiguravača za naknadu iz osiguranja prestaje po izvršenoj berbi.

Razredi oštećenja

U slučaju nastanka osigurane opasnosti plodovi se razvrstavaju u sledeće razrede oštećenja:

1) jabuke i kruške I razred oštećenja U ovaj razred razvrstavaju se grádom neoštećeni plodovi, kao i plodovi koji su neznatno površinski oštećeni (bez probijanja pokožice i bez površinskih uboja sa formiranim plutastim tkivom).II razred oštećenja U ovaj razred razvrstavaju se plodovi koji su grádom površinski oštećeni (sa formiranim plutastim tkivom ispod oštećenja), kao i plodovi sa oštećenjima sa probijanjem pokožice koja su kalusirala. Ukupna oštećenja ne mogu iznositi više od 0,5 cm2 površine ploda.III razred oštećenja U ovaj razred razvrstavaju se grádom oštećeni plodovi na kojima mogu biti površinska oštećenja (sa formiranim plutastim tkivom ispod oštećenja), kao i dubinska oštećenja (sa probijanjem pokožice). Ukupna oštećenja iznose i više od 0,5 cm2 površine ploda. U ovaj razred razvrstavaju se i svi ostali plodovi koji su oštećeni grádom, ali su još upotrebljivi.

2) Breskve i kajsijeI razred oštećenja U ovaj razred razvrstavaju se grádom neoštećeni plodovi, kao i plodovi koji su neznatno oštećeni (bez probijanja pokožice).II razred oštećenja U ovaj razred razvrstavaju se svi ostali plodovi koji su oštećeni grádom, ali su još upotrebljivi.

Utvrdjivanje i procena šteta

Procenom štete utvrduje se:- koliki bi prinos bio ostvaren da nije nastao osigurani slučaj,- koliki je preostali prinos posle nastanka osiguranog slučaja,- koliko je plodova ostalo u i razredu, a koliko je, uticajem osiguranog rizika, deklasirano u II, odnosno u III razred.

Ukoliko se prilikom procene štete utvrdi da je osiguranik posle nastanka štete a pre izvršene procene, vršio probirnu berbu, ubrani plodovi uzeće se kao plodovi I razreda.

Utvrdjivanje naknade iz osiguranja

Za plodove jabuka i krušaka deklasirane u II razred osiguravač plaća naknadu u visini 25% od osigurane cene, a za plodove deklasirane u III razred osiguravač plaãa naknadu u visini 80% od osigurane cene.

4


Za plodove bresaka i kajsija deklasiranih u II razred osiguravač plaća naknadu u visini 50% od osigurane cene.Procenat naknade i procenat uništenih plodova predstavljaju ukupnu naknadu iz osnova osiguranja. Ako ukupna šteta iznosi 5% ili manje, naknada iz osiguranja se ne plaća. Naknada iz osiguranja za potpune štete utvrdjuje se u smislu Opštih uslova za osiguranje useva i plodova.



OSIGURANJE STONOG GROŽÐAOD GUBITKA KOLIČNE I KVALITETA

Predmet osiguranja

Osigurano je stono groždje u intenzivnim zasadima.


Osiguravač je u obavezi da plati naknadu iz osiguranja za štete prouzrokovane gubitkom količine i kvaliteta prinosa od gráda.


Osiguranje stonog groždja od gubitka količine i kvaliteta može se zaključiti uz uslov da su osiguranjem obuhvaćene sve površine pod stonim grožđem jednog osiguranika.


Obaveza osiguravača da plati naknadu iz osiguranja za štete prouzrokovane gubitkom kvaliteta počinje po isteku 24-og časa onog dana koji je u polisi označen kao početak osiguranja, ali ne pre početka formiranja bobica, a za štete prouzrokovane gubitkom količine prema odredbama Opštih uslova za osiguranje useva i plodova. Obaveza osiguravača da plati naknadu iz osiguranja prestaje po izvršenoj berbi.

Razredi oštećenja

U slučaju nastanka opasnosti stono groždje se, u smislu ovih Uslova, razvrstava u sledeće razrede oštećenja:I razred oštećenjaU ovaj razred razvrstavaju se grádom neoštećeni grozdovi, kao i grozdovi koji su neznatno površinski oštećeni.

4


II razred oštećenjaU ovaj razred razvrstavaju se svi ostali grozdovi koji su oštećeni grádom, ali su još upotrebljivi.Grozdovi oštećeni uticajem neosiguranih rizika, kao i rehuljavi grozdovi, smatraju se, u smislu ovih Uslova, grozdovima I razreda.


Procenom štete utvrdjuje se:- koliki je procenat potpuno uništenih, odnosno odbijenih bobica i grozdova, tj. kolika je šteta u gubitku količine,- za ostatak prinosa utvrđuje se šteta u gubitku kvaliteta – za deo prinosa koji je deklasiran iz I i II razreda, osiguravač plaća naknadu iz osiguranja u visini 50% od osigurane cene,- zbir gore navedenih procenata procenata predstavlja ukupni procenat naknade iz osnova osiguranja.Ako ukupna šteta iznosi 5% ili manje, naknada iz osiguranje se ne placa. Naknada iz osiguranja za potpune štete utvrduje se u smislu Opštih uslova za osiguranje useva i plodova.



2.1.4.3. Eksperimentalna osiguranja

U osiguranju useva i plodova postoji mogućnost da se za pojedine biljne vrste ili pojedine opasnosti uvede eksperimentalno osiguranje. Ovo osiguranje primenjuje se za one biljne vrste ili one opasnosti koje se prvi put osiguravaju i kod kojih veličina rizika nije dovoljno poznata. Zbog toga je eksperimentalno osiguranje najčešće ograničeno prostorno i vremenski. Primer za takvo osiguranje je osiguranje semenskog kukuruza od gubitka semenskog kvalitetaod jesenjeg mraza. Ovo osiguranje je prethodno tokom nekoliko godina sprovodjeno kao eksperimentalno osiguranje, da bi zatim, nakon sagledavanja veličine rizika, bilo uvedeno kao redovno osiguranje.

2.1.4.4. Osiguranje prinosa

U razvijenim zemljama sa isto tako razvijenim sistemom osiguranja postoji jedan specifičan vid osiguranja useva i plodovakoji istovremeno obuhvata sve opasnosti koje ugrožavaju biljnu proizvodnju. Tu su uključene sve ranije navedene opasnosti uključujući i biljne bolesti i štetočine. To je, dakle, osiguranje očekivanog prinosa. Ovo je najpotpuniji vid osiguranja, jer poljoprivrednom proizvodjaču pruža potpunu ekonomsku zaštitu. To je istovremeno i najskuplje osiguranje čiju cenu poljoprivredni proizvodjači, čak i u razvijenim zemljama, ne bi mogli sami da plate, pa zato jedan deo troškova ovog osiguranja snosi država. Preduslov za sprovodjenje ovakvog vida osiguranja je ekonomski jaka država i ekonomski jak poljoprivredni proizvodjač. Preduslov je i masovnost u osiguranju koja doprinosi sniženju

4


cene osiguranja. Sve su to uslovi koji kod nas ne postoje, pa su zbog toga mali izgledi da se ovaj vid osiguranja u dogledno vreme uvede i kod nas. Ipak, ovaj vid osiguranja je cilj kome treba da težimo.

2.1.5. VREDNOST USEVA I PLODOVA I SUMA OSIGURANJA

Vrednost useva i plodova, odnosno njihovog roda, iskazuje se po jedinici površine (hektar, odnosno katastarsko jutro, za privatni sektor). Vrednost se izračunava na osnovu količine proizvoda po jedinici površine i cene proizvoda. Količina proizvoda iskazuje se najčešće težinski, ali ponekad i brojem komada, kao, na primer, kod proizvodnje voćnih sadnica.Za cenu se uzima tržišna cena, odnosno zaštitna cena ukoliko je određena, ili cena koja je ugovorena sa organizatorom proizvodnje.Suma osiguranja je iznos na koji je usev, odnosno plod osiguran. Iskazuje se po jedinici površine i predstavlja maksimalnu obavezu osiguravača. Sumu osiguranja odredjuje osiguranik, s tim da ona ne može preći vrednost koju će usevi, odnosno plodovi, imati u vreme ubiranja. Kao osnovica za odredjivanje sume osiguranja uzima se očekivani prinos i očekivana cena. Kako su uslovi proizvodnje i uslovi tržišta promenljivi, teško je u momentu zaključenja osiguranja prognozirati buduću vrednost useva i plodova. Zbog toga je osiguravač u uslovima osiguranja predvideo sledeće mogućnosti:1) Osiguranje useva i plodova može se zaključiti: -bez mogućnosti korekcije cena u vreme žetve – berbe (osiguranje useva sa fiksnom cenom), -uz mogućnost korekcije cena u vreme žetve – berbe (osiguranje useva sa promenljivom cenom).U prvom slučaju osiguranik u polisu osiguranja unosi fiksnu cenu iz koje proizilazi i fiksna suma osiguranja, koja istovremeno predstavlja i maksimalnu obavezu osiguravača. U drugom slučaju osiguranik u polisu takođe unosi cenu, ali uz polisu osiguranja zaključuje dodatak (aneks) kojim se reguliše primena buduće cene: tržišne ili zaštitne. Cena označena na polisi služi samo za privremeni obračun, dok se konačno utvrđivanje sume osiguranja i konačni obračun premije vrši po odredbama aneksa, tj. po ceni koja je na snazi u vreme ubiranja useva. Iz nove cene proizilazi i nova suma osiguranja koja predstavlja maksimalnu obavezu osiguravača i na osnovu koje se obračunava i naknada iz osiguranja.2) Tokom perioda trajanja osiguranja, sve dok ne dodje do ostvarenja osiguranog rizika, osiguranik može da menja osigurani prinos, naviše ili naniže, zavisno od uslova proizvodnje. Može, takođe, da raskine ugovor o osiguranju ako neki usev, koji je osiguran kasnije, uopšte ne bude zasejan, ili bude zasejan pa uništen događajem koji nije obuhvaćen osiguranjem. U svimovim slučajevima vrši se ispravka sume osiguranja, kao i novi obračun premije, što ima za posledicu doplatu ili povraćaj premije, delimično ili u celini.

5


2.1.5.1. Obaveza osiguranja svih useva i plodova iste vrste

Osiguranik je obavezan da osigura sve površine pod usevima i plodovima iste vrste. Ako se ne osiguraju svi usevi, odnosno plodovi iste vrste, naknada iz osiguranja će se isplatiti u srazmeri između osigurane i stvarne površine pod tim usevima i plodovima. Kada je ugovor o osiguranju zaključen po broju stabala ili čokota, naknada iz osiguranja se isplaćuje u srazmeri između osiguranog i stvarnog broja stabala ili čokota. Ako u toku trajanja osiguranja nastane promena u strukturi osiguranih površina, ugovarač osiguranja je obavezan da to bez odlaganja prijavi osiguravaču. Ukoliko ugovarač osiguranja ne udovolji svojoj obavezi prijave promene u strukturi osiguranih površina, pa se po nastanku osiguranog slučaja utvrdi neslaganje između osiguranih i stvarno zasejanih površina, odnosno izmedju osiguranog i stvarnog broja stabala ili čokota, naknada iz osiguranja će se isplatiti u srazmeri izmedju osigurane i stvarne površine pod tim usevima i plodovima.

2.1.5.2. Pregled stanja osiguranih useva i plodova

Da bi pomogao osiguraniku u utvrdjivanju stvarne vrednosti useva i plodova osiguravač povremeno vrši njihov pregled. Ovaj pregled može da se obavi pre zaključenja osiguranja, ali i za vreme njegovog trajanja. Pregledu se pristupa zavisno od ukazane potrebe, naročito ako u toku vegetacije usled nepovoljnih uslova dodje do izraženije razlike izmedju očekivanog i osiguranog prinosa. Pregled se obično vrši u određenim fazama razvoja useva, kao na primer:- strnih useva: u fazi vlatanja i klasanja, kada počinje opasnost od poleganja,- voća: u fazi cvetanja, jer od tada počinje obaveza osiguravača za naknadu, kao i u vreme samoproredjivanja plodova,- povrća i drugih useva koji se proizvode rasađivanjem: neposredno po rasađivanju- semenskog kukuruza: u vreme nicanja i oplodnje.Pregled useva vrši stručna služba osiguravača. Nakon izvršenog pregleda osiguravač može predložiti osiguraniku da poveća ili smanji prinos, odnosno sumu osiguranja, u zavisnosti od stanja useva i plodova.

2.1.5.3. Smanjenje ili povećanje sume osiguranja i premije

Ugovarač osiguranja ima pravo da traži smanjenje sume osiguranja, ako se tokom trajanja osiguranja smanji vrednost osiguranog useva ili ploda. Srazmerno smanjenju sume osiguranja, smanjuje se i premija osiguranja za vreme od dana podnošenja pismenog zahteva osiguravaču za smanjenje sume osiguranja, pa do isteka trajanja osiguranja. Ugovarač osiguranja ima pravo da traži povećanje sume osiguranja ako se tokom trajanja osiguranja poveća vrednost osiguranog useva ili ploda, i ako u međuvremenu nije nastao osigurani slučaj. Srazmerno povećanju sume osiguranja, povećava se i premija osiguranja. Smanjenje ili povećanje sume osiguranja i premije ugovarač osiguranja može pismeno da traži do početka ubiranja tog useva ili ploda. Ako neki od osiguranih useva uopšte nije zasejan, odnosno zasađen, te osiguravač nije nosio nikakav rizik, ugovarač osiguranja za taj usev ne plaća premiju osiguranja. U slučaju uništenja osiguranog useva ili ploda,

5


ugovarač osiguranja može podneti pismeni zahtev za otpis premije u roku od 15 dana računajuci od dana uništenja useva ili ploda.Ako osigurani usev ili plod bude uništen pre početka obaveze osiguravača za isplatu naknade iz osiguranja, ugovarač osiguranja za taj usev ne plaća premiju osiguranja. U slučaju da je osigurani usev ili plod za vreme trajanja osiguranja uništen štetnim dogadajem koji nije obuhvaćen osiguranjem, premija se smanjuje srazmerno vremenu od dana uništenja useva ili ploda, pa do dana kada bi prestala obaveza osiguravača za nošenje rizika.

2.1.6. PRIBAVA OSIGURANJA

Područje na kome posluje jedan osiguravač naziva se njegovim poslovnim područjem ili poljem osiguranja. Ono istovremeno predstavlja maksimum poljoprivrednih površina na kojima je moguće zaključiti osiguranje. Osigurane površine u odnosu na ukupne površine označavaju stepen obuhvaćenosti osiguranjem, odnosno obuhvat osiguranjem. Stepen obuhvaćenosti osiguranjem proizilazi iz objektivnih i subjektivnih potreba za osiguranjem. Na našem izrazito poljoprivrednom području objektivna potreba za osiguranjem je veoma izražena, jer biljna proizvodnja redovno, svake godine, trpi velike štete. S druge strane, subjektivna potreba za osiguranjem nije dovoljno razvijena, jer se kultura osiguranja, odnosno svest o potrebi i značaju osiguranja, nalazi na niskom stepenu. Otuda je i razvoj ove grane osiguranja još uvek daleko od stvarnih potreba i mogućnosti, pa ovo osiguranje nema onu ulogu i značaj, koje bi trebalo da ima. Stepen obuhvaćenosti poljoprivrednih površina osiguranjem zavisi od niza okolnosti.

Najvažnije od njih su:Struktura vlasništva, odnosno pripadnost državnom ili privatnom sektoruNajveći deo zemljišnih površina kod nas nalazi se u privatnom vlasništvu gde potreba za osiguranjem nije naročito razvijena. i pod najpovoljnijim uslovima, osiguranjem je obuhvaćeno manje od 10% zemljišnih površina u privatnom vlasništvu. Društveni sektor, kod koga je kultura osiguranja razvijena u većoj meri, poseduje svega 30% zemljišnih površina.

Struktura proizvodnje, odnosno zastupljenost pojedinih kultura ili grupa kulturaStepen obuhvaćenosti osiguranjem u značajnoj meri zavisi od strukture proizvodnje. Sve poljoprivredne kulture nisu u istoj meri osetljive na pojedine rizike. Iako je osiguravač uzeo u obzir ovu činjenicu i cenu osiguranja odredio u zavisnosti od vrste kulture, osiguranik i dalje vrši selekciju. On smatra da su strnine najosetljivije, pa njih osigurava u veãoj meri nego druge kulture. To znači – što je više strnina u strukturi proizvodnje, to je veći stepen obuhvaćenosti.

Ekonomski značaj pojedinih kultura za poljoprivrednog proizvodjačaNemaju sve poljoprivredne kulture jednak ekonomski značaj za poljoprivrednog proizvodjača. On se opredeljuje da osigura one kulture koje imaju veću vrednost, odnosno one koje čine osnov njegove proizvodnje. Vrlo često to su voće, vinogradi ili povrće, pri čemu se iz osiguranja izostavljaju

5


ekstenzivne kulture manje vrednosti, kao što su, na primer, kukuruz ili krmno bilje.

Ispoljavanje pojedinih rizika na pojedinom područjuNe ispoljavaju se svi rizici u istoj meri na celom području. Postoje mesta u kojima je grád češća pojava nego u drugim, postoje cela područja na kojima se u većoj meri ispoljava rizik oluje, a to se odnosi i na pojavu mraza. Osiguranik se opredeljuje za osiguranje prema stepenu ispoljavanja pojedinog rizika. Posle godina u kojima se pojedini rizik ispoljio u većoj meri osiguranje je masovnije, i obrnuto.

Stanje vegetacije, odnosno uslovi proizvodnje u pojedinoj godiniStanje vegetacije je takođe od značaja za stepen obuhvćenosti osiguranjem. Ukoliko usevi i plodovi pokazuju povoljniji razvoj u vreme zaključenja osiguranja, te se očekuje i veći rod, utoliko su proizvodjači više zainteresovani za osiguranje, i obratno.

Organizovanost i kapacitet službe osiguranja na pojedinom podrčjuPosao na zaključenju osiguranja useva i plodova otežan je zbog ograničenog vremena. Kampanja osiguranja traje od momenta setve pa do nicanja pojedine kulture, eventualno nešto duže, ako se u međuvremenu nije ostvario rizik od koga se zaključuje osiguranje, ali to vreme za sve kulture zajedno ne traje duže od dva meseca. Zbog toga je od velikog značaja za stepen obuhvaćenosti osiguranjem kako je organizovana i kakvi su kapaciteti službe osiguranja na odredjenom području. Poslovi na zaključenju osiguranja obično su podeljeni izmedju stručne službe i ovlašćenih predstavnika osiguravača. Osiguranje na društvenom sektoru najčešće zaključuju radnici stručne službe, dok osiguranje na privatnom sektoru zaključuju predstavnici osiguravača, poverenici i zastupnici, koji ne moraju biti poljoprivredni stručnjaci.Osiguranje na društvenom sektoru zaključuje se na individualnoj osnovi, što znači da svaki osiguranik pojedinačno sa osiguravačem zaključuje ugovor o osiguranju. Osiguranje na privatnom sektoru može biti individualno i kolektivno. Individualno osiguranje na privatnom sektoru je neracionalno, jer se radi o velikom broju osiguranika, a malim pojedinačnim površinama, što ga poskupljuje. Kolektivno osiguranje znači masovno, grupno osiguranje većeg broja osiguranika putem zajedničkog ugovora o osiguranju, posredstvom organizatora proizvodnje, na primer zadruge, ili posredstvom zastupnika. Kod kolektivnog osiguranja zaključuje se jedna polisa sa zajedničkim elementima – to su ista kultura i isti rizik – dok su na posebnom prilogu navedeni proizvodjači, osigurane površine i sume osiguranja. Ovakav vid osiguranja povoljniji je za obe ugovarajuće strane jer zbog masovnosti pojeftinjuje osiguranje, kako prilikom zaključenja, tako i prilikom procene šteta.U osiguranju useva i plodova postoji poteškoća vezana za identifikaciju osiguranog objekta, odnosno odredjene zemljišne površine. Zbog toga postoji mogućnost zloupotrebe, odnosno mogućnost da se osiguranje zaključi samo za jedan deo zemljišnog poseda, a da se kasnije, u proceni štete, ne može utvrditi koje su površine osigurane, a koje nisu. Tako bi se moglo dogoditi da se delimičnim osiguranjem obezbedi osiguravajuča zaštita za ceo zemljišni posed. Da bi se ovo izbeglo, osiguravač je za osiguranika predvideo dve obaveze:

5


- osiguranik nije dužan da osigura useve na celom svom zemljišnom posedu, ali je dužan da osigura sve površine pod usevom iste vrste.-osiguranik je dužan da prilikom zaključenja osiguranja pruži osiguravaču sve podatke neophodne za identifikaciju osiguranog objekta – broj ili naziv parcele, a na privatnom sektoru naziv atara i imena susednih vlasnika.

2.1.7. PROCENA ŠTETE

Kada dođe do ostvarenja osiguranog rizika, odnosno do štete, nastaju obaveze za obe ugovarajuće strane.

2.1.7.1. Obaveza osiguranika kad nastane osigurani slučaj

Kad nastane osigurani slučaj, osiguranik je dužan:

1) da odmah, a najkasnije u roku od tri dana po saznanju, prijavi osiguravaču da je nastao osigurani slučaj, s tim da, ako je prijava učinjena usmeno ili telefonom mora se odmah, a najkasnije u roku od tri dana, potvrditi pismeno,

2) u prijavi o nastalom osiguranom slučaju treba navesti dan i čas nastanka, na kojim je usevima odnosno plodovima i površinama nastala šteta, i to po vrstama useva i parcelama,

3) u slučaju da usevi, odnosno plodovi budu oštećeni za vreme žetve (berbe), osiguranike dužan da i pre procene štete izvrši žetvu ili berbu, a u cilju sprečavanja daljeg povećanja štete. Kada se oštećeni usev ili plod mora požnjeti ili obrati, a procena štete još nije izvršena, osiguranik je dužan da ostavi nedirnute (nepožnjevene, neobrane) kontrolne uzorke koji će poslužiti za procenu štete. Uzorci moraju imati veličinu od najmanje od 10 m2 oštećenog useva, kod vinograda najmanje 10 čokota, a kod voćnjaka nekoliko stabala na donjem, srednjem I gornjem kraju parcele, po dijagonali. Kod kultura kod kojih se žetva – berba vrši mašinski –kombajniranjem, osiguranik je dužan da ostavi kontrolne uzorke u vidu traka.

4) Osiguranik je dužan da osiguravaču pruži sve podatke i dokaze kojima raspolaže, a neophodni su za utvrđivanje uzroka, obima i visine štete.

5

Diplomski-Master rad Ljubica Kuljić

BROJ OSIGURANJA I PREMIJE NA TERITORIJI SRBIJE ZA PERIOD 2004.-2008.(usevi I plodovi)

5

GodinaBroj osiguranja Ukupna premija

osiguranjaTehnicka premija

osiguranja2004. 10.396 578.262 455.823

2005. 9.418 611.733 441.599

2006. 9.351 611.691 439.877

2007. 10.305 751.461 539.096

2008. 15.186 1.105.208 789.663


BROJ I IZNOS ŠTETA NA TERITORIJI SRBIJE ZA PERIOD 2004.-2008.(usevi I plodovi)

GodinaRezervisane (prijavljene a

neresene)31.12. pret. god.

Broj prijavljenih steta u tekucoj

godini

Resene (likvidirane) Rezervisane (prijavljene a

neresene)31.12. tek. god.

Broj (odbijenih I storniranih)

obracunateBroj iznos

Broj iznos broj iznos2004. 14 125 2.862 586 2.198 411.888 92 2.174

2005. 92 2.174 2.998 472 2.449 349.786 169 1.494

2006. 169 1.494 2.861 467 2.429 542.323 128 2.519

2007. 128 2.519 4.256 793 3.575 702.677 16 7.551

2008. 16 7.551 2.939 581 2.358 569.745 16 2.094

5


slika br.7

Protekle dve godine primećen je blagi porast broja osiguranja u grani osiguranje useva i plodova.

Slika br.8

Analizirajuci proteklih pet godina,u 2008.g. primecujemo najvecu ukupnu premiju uplacenu u grani osiguranja useva i plodova na teritoriji Srbije.

5


slika br. 9

Na osnovu slike br. 1 možemo zaključiti da je 2007. god. bio znatno veci broj prijavljenih šteta, zbog nepovljnih vremenskih uslova koji su bili prisutni te godine.

5


III OSVRT NA OSIGURANJE USEVA I PLODOVA NA TERITORIJI OPSTINE BACKA PALANKA U POSLEDNJIH

NEKOLIGO GODINA

5


PREGLED STANJA STETA NA USEVIMA I PLODOVIMA U 2004.NA TERITORIJI OPSTINE BACKA PALANKA

Osigurana povrsina

ha

OstecenaPovrsina

ha

Broj steta

Tehnicka premija din

Naknada din

Tehnicki rezultat

Pravna lica

13.178 4.541 52 29.611.061 27.123.660 92

Fizicka lica

4.893 979 219 5.421.667 2.612.518 48

Ukupno 18.071 5.520 271 35.032.728 29.736.178 85


Osigurana povrsina

ha

OstecenaPovrsina

ha

Broj steta


Naknada din

Tehnicki rezultat

Pravna lica

12.972 5.246 45 24.973.818 25.462.461 102

Fizicka lica

6.671 1.864 760 6.904.016 27.753.625 402

Ukupno 19.643 7.110 805 31.877.834 53.216.086 167

6



Osigurana povrsina

ha

OstecenaPovrsina

ha

Broj steta


Naknada din

Tehnicki rezultat

Pravna lica

9.494 3.143 52 21.216.188 16.724.277 88

Fizicka lica

6.853 874 103 9.497.037 4.070.850 43

Ukupno 16.347 4.017 155 30.715.215 20.795.127 74


Osigurana povrsina

ha

OstecenaPovrsina

ha

Broj steta


Naknada din

Tehnicki rezultat

Pravna lica

4.604 2.094 52 10.805.424 16.443.368 148

Fizicka lica

6.550 2.096 201 8.900.049 16.182.469 182

Ukupno 11.154 4.190 253 19.705.473 32.625.837 165

6


PREGLED STANJA STETA NA USEVIMA I PLODOVIMANA TERITORIJI BACKA PALANKA

slika br.10

Godine 2005. na teritoriji opstine Backa Palanka bio je najveci broj prijavljenih šteta zbog veceg broja dana sa gradom i olujnim vetrovima koji su znatno umanjili prinose.

6


UCESCE USEVA I PLODOVA U UKUPNOM OSIGURANJU NA TERITORIJI OPSTINE BACKA PALANKA U 2004. GOD

slika br.11

6

civil Industrija Usevi plodovi

Zivotinje Transport Kasko AO Nezgoda Zivot Ostalo

% 6 27 13 2 4 9 14 10 9 6


UCESCE USEVA I PLODOVA U UKUPNOM OSIGURANJU NA TERITORIJI OPSTINE BACKA PALANKAU 2005.GOD

slika br.12

6



% 5 21 12 2 1 11 18 11 11 8


UCESCE USEVA I PLODOVA U UKUPNOM OSIGURANJU NA TERITORIJI OPSTINE BACKA PALANKAU 2006. GOD

slika br.13

6



% 5 18 12 3 1 12 20 10 12 7


UCESCE USEVA I PLODOVA U UKUPNOM OSIGURANJU NA TERITORIJI OPSTINE BACKA PALANKAU 2007. GOD

slika br.14

6



% 4 20 7 2 1 13 23 10 12 8


IV OSIGURANJE GAZDINSTVA -PRIMER

Izvrsicemo simulaciju osiguranja jednog seoskog gazdinstva koje se I nalazi na teritoriji opstine Backa Palanka.

Dato seosko gazdinsvo u svom vlasnistvu obuhvata I osigurava sledece:

1. Zgrada sa prodavnicom i kancelarijom, stan sa ostavom u produzetku, supa i magacin.2. Radno vozilo: CLAAS DOMINATOR 1503. Traktor: JOHN DEERE 6620SE4. Soja:povrsine 80ha 57a5. Kruske:1h 0a

Pored toga gazdinstvo osigurava:

1. Stalne i sezonske radnike, kao i 2. Zalihe robe u prodavnici

Osiguranje datog gazdinstva vrsi se izradom polisa za svaki subjekt ponaosob.

Svaki osigurani slucaj ima i svoje uslove I klauzule u zavisnosti od tipa subjekta koji se osigurava kao i drugih faktora.Zbog toga cemo svaki osigurani slucaj prikazati polisom , koja nam najverodostojnije prikazuje sve velicine neophodne za osiguranje datog subjekta.

6


6


V ZAKLJUCAK:

Kako se ekonomija naše zemlje suočava sa brojnim poteškoćama od

kojih su neke bile i potpuno ne tržišne prirode, naša osiguravajuća društva

znatno zaostaju u odnosu na društva zapodnoevropskih zemalja.

Osiguranje svojim postojanjem igra značajnu ulogu u finansijskom sistemu

jedne države.

Na osnovu analize podataka koje je objavila Narodna banka Srbije o

poslovanju osiguranja u periodu od 2005. do 2008. godine može se zaključiti

da se nastavlja pozitivan trend stanja i razvoja na tržištu osiguranja

poljoprivrede tj. osiguranja useva i plodova:

prisutan je porast zakljčenih ugovora osiguranja useva i plodova

uplaćene premije su se u tom periodu povećavale i prisutan je i dalji

rast

učešće uplaćenih premija osiguranja useva i plodova u ukupno

uplaćenim premijama u Srbiji se povećalo za 5% u toku prethodne

četiri godine

sa rastom broja zaključenih ugovora osiguranja i uplaćenih premija

dolazi do porasta broja prijavljenih šteta

na osnovu prijavljenih šteta u protekle četiri godine može se zaključiti

da se svake godine, od ukupno prijavljenih šteta, 80% obračuna i nešto

manje od 20% su štete koje su odbijene

7


Rast tržišta osiguranja u Srbiji se, po prvi put, primakao stopama

rasta bankarskog sektora. Ukupni iznos premija osiguranja, svih 20

osiguravajućih kuća, koliko ih posluje u Srbiji, stigao je do sume od oko 630

miliona evra, što je povećanje od 16 odsto u odnosu na prošlu godinu. U

udruženju osiguravajućih kuća procenjuju da će stopa rasta u ovoj godini biti

između 15 i 20 odsto.

Iskustvo zemalja u tranziciji potvrđuje razvoj sektora osiguranja nakon

dolaska pouzdanih međunarodnih kompanija.

Obavljena istraživanja i analiza kretanja rizika u osiguranju poljoprivrede u

prehodne četiri godine predstavljaju dobru osnovu, i daju prostor, za dalju i

sveobuhvatniju analizu ovih rizika.

7

23132897-Master-1

Documents

Transcript of 23132897-Master-1