UNIVERZITET UNIONFAKULTET ZA POSLOVNO INDUSTRIJSKI MENADMENT

SEMINARSKI RAD

Predmet: MenadmentTema: Pojam menadmenta

Mentor: Student:

Uvod

Menadment kao fenomen se detaljno razmatra zbog toga to se on ne bavi samo obavljanjem poslova i postizanjem organizacionih ciljeva ve i pitanjem efikasnijeg obavljanja posla. Samo definisanje termina menadment je izvreno pomu slediih pristupa: funkcionalni, menaderske uloge, socio-tehniki sistem i situacioni (kontigencijski). Definisae se i vienivovska struktura industrijskog menadmenta. Pojasnie se menaderski poslovi i menaderske funkcije. Posebno e se pojasniti odnos menadmenta i preduzetnitva. Takoe, definisae se i ocenjivanje menadera i menadmenta koristei kriterijume efektivnosti i efikasnosti.

MENADMENT

Uloga oveka u proizvodnji se menjala sa vremenom. U zanatskoj proizvodnji zanatlija se individualno aktivirao u proizvodnom procesu. Pojavom i razvojem industrijske proizvodnje nastalo je naglo omasovljenje uea ljudskog potencijala kako u proizvodnji (neposredni proizvoai) tako i oko nje (reijski radnici). Sve to je zahvaljujui, pored ostalog, razvoju komunikacija i transporta bilo direktno proporcionalno stvarnim trisnim potrebama i/ili potrebama drutva. Nauno-tehnoloki progres je doprineo velikim promenama, kako u ivotu oveka tako i u domenu proizvodnje industrijskih proizvoda.

Prof. Bulat tvrdi da "Kvalitativne i kvantitativne promene unutar preduzea u interakciji sa odgovarajuim promenama u okruenju iznedrile su potrebu za svojevrsnim okvirom - organizacijom, i u tom kontekstu potencijalom za inspirisanje, aktiviranje i integrisanje ljudi - menadmentom". To znai da se u PPS-u organizacija pojavljuje kao sredstvo menadmenta za njeno svrsishodno oivotvorenje kao strukture odnosa, uloga i aktivnosti.

POJAM MENADMENTA

Stvarnost poslovnog sistema (dalje: PS) karakteriu stalne promene. PS i njegova organizacija su ono to menadment treba da dri u vitalnom stanju i stalno unapreuje ukoliko eli da opstane na hirovitom tritu. U tom smislu je neophodno : dati vremensko i prostorno odreenje ciljeva, aktuelizovati i konretizovati zadatke po organizacionim jedinicama, odnosno radnim mestima, prilagoditi organizaciju izmenjenim uslovima uz obezbeenje ljudi za izvrenje radnih zadataka, pokrenuti, usklaivati, kontrolisati i regilusati rad ljudi.

Menadment se, najee, definie kao upravljanje i rukovoenje odreenim poslom, odrenim stanjem, odreenom organizacijom, procesom, ili kolektivom (timom).

Detaljno objanjenje pojma menadment, po mnogima, predstavlja efikasno i efektivno koordinisanje aktivnosti vezanih za posao, s ljudima i uz pomo drugih ljudi. Ve znamo da je koordinisanje rada drugih ono to odvaja funkciju menadera od zaposlenih koji ne pripadaju menaderima. Meutim to ne znai da menaderi mogu da rade sve to ele kad god poele, bilo kada i na bilo koji nain. .Po prof. Bulatu : menadment je i nauka i vetina, s tim da se granice csijencifikacije pomeraju, postupno, ali postojano.Rezultat rada menadera treba da bude efikasnost, koja se odnosi na izvlaenje maksimuma uz minimalna ulaganja. Kako menaderi, po pravilu, raspolau nedovoljnim sredstvima ukljuujui resurse kao to su ljudi, novac i oprema, oni se bave efikasnim korienjem tih resursa.

MENADMENT KAO FENOMEN

Veina definicija termina menadment je emprijskog karaktera i najee se zasniva na analizi stanja na najviem nivou. Njih ine sledei pristupi: funkcionalni, koji se vezuje za Henri Fajola i njegov koncept administrativne funkcije, od pet elemenata: predvianje, organizovanje, komandovanje, koordinacija i kontrola , koji se i danas koristi, sa manjim dopunama, za definisanje menadmenta kao procesa, menaderske uloge, koje je izloio Henri Mintzberg istiui tri kategorije i deset osnovnih uloga mnadera (tabela 1.1). - socio-tehniki sistem, koji fokusira proizvodnju, administrativno- tehnike poslove u sklopu odnosa ljudi i tehnikih sistema i zanemaruje ostale menaderske sadraje pa ne moe posluiti za kompleksno razumevanje menadmenta kao fenomena, i situacioni (kontigencijski), kao plod sinteze raznovrsnih naunih i praktinih tekovina, koji uvaava situaciju i situacione faktore, koje treba identifikovati i utvrditi njihove meusobne odnose da bi se dolo do rezultante u odnosu na menadment.

Tabela 1.1. Prikaz osnovnih uloga menadera po Mintzbergu

Osnovne uloge menadera

Meuljudske ulogeInformacijske ulogeUloge donosioca odluka

- predstavlja preduzee,- voenje i saradnja sa podreenima I- odnosi izmeu organizacionih jedinica.- prikuplja informacije o dogaajima, - disemenira informacije interno - prua informacije van preduzea.- kao preduzetnik,- razreava potekoe u poslovanju,- rasporeuje sve vrsteresursa i- pregovara u domenumenaderskih delatnosti.

Prof. Bulat je iz ovih zadataka menadment definisao kao proces planiranja, organizovanja i kontrolisanja rada ljudi u datim uslovima radi postizanja ciljeva. Uz to on naglaava da je taj proces proet komuniciranjem, motivacijom, voenjem i odluivanjem, koji predstavljaju subjektivnu podrku i jezgro uloge menadera.

VIENIVOVSKA STRUKTURA MENADMENTA

Dugi niz godina u poslovnoj praksi ivele su tradicionalno uspostavljene organizacije i najee opisane u obliku piramide. U skladu sa vienivovskom strukturom radnih procesa formira se organizaciona struktura prikazana na slici 1.1. U takvoj organizaciji broj zaposlenih je najvei na najniim mestima, tj. na dnu piramide, dok je manje glavnih menadera zaposlenih na vrhu. Menaderi se u takvim uslovima dele u tri kategorije i to: vrhunski (top) menadment (Top Management, Senior Management (VM), srednji sloj menadera (middle managers- (MSN), i menader prve linije (first level managers-M). (slika 1.1. i slika 1.2.)

Slika 1.1. Vienivovska struktura radnih sistema i menamenta(VM-vrhunski menader, MSN-menader srednjeg nivoa, M-menaderi prve linije)

Na najniem nivou menadmenta su Menaderi prve linije (First-Line Managers) - "Operativni menadment iji je zadatak da upravljaju radom zaposlenih, koji su direktno ili indirektno ukljueni u proizvodnju ili kreiranje proizvoda PS-a. Njih esto nazivaju supervizori, operativci, menaderi smene, menaderi po oblastima, sektorski menaderi, menaderi firmi ili ak predradnici, brigadiri i sl. Oni predstavljaju najnii nivo u okviru koga zaposleni ostvaruju odnose sa funkcijom menadmenta. Naime oni kontroliu rad zaposlenih i pred njima se pojavljuju kao predstavnici vieg nivoa menadmenta i kao osobe preko kojih radnici mogu stupiti u kontakt sa viim menadmentom. Potrebno je da imaju specijalistika i ua struna znanja o tehnolokim procesima, racionalizaciji i organizaciji rada.

Vienivovski nivo menadmenta

Menaderi srednjeg nivoa ukljuuju sve nivoe menadementa izmeu najniih (menadera prve linije) i najviih nivoa funkcija (top menadmenta) u PS-u. Oni upravljaju radom menadera s niom funkcijom i njihova zvanja mogu biti na primer regionalni menader, voa projekta, ef pogona ili menaer odeljenja. Postojanje Menadera srednjeg nivoa (Middle Managers) - "Taktiki menadment" vezuje se za srednje i velike PS. Osnovna odgovornost im je usmeravanje aktivnosti kroz koje se ostvaruje politika organizacije i "balansiranje" izmeu zahteva nadreenih mendera sa mogunostima podreenih . U vremenu kada nisu postojali kompjuteri, posao menadera srednjeg nivoa se obino sastojao u prikupljanju informacija od menadera prve linije, organizovanju informacija i njihovom prosleivanju top menadmentu.Vrhunski (top) menaderi se nalaze na vrhu PS-a. Menaderski vrh - "Strateki menadment"je zaduen za integraciju ukupnog menadmenta u organizaciji. Odgovoran je za ukupno upravljanje organizacijom. Njega sainjava relativno mala grupa menadera. Njihova osnovna odgovornost je pronalaenje efektivnih razvojnih strategija, kao i upravljanje meuljudskim odnosima.Vanost menadera za PS ogleda se u njihovoj obavezi da postavljaju ciljeve, planove, mere koje treba postii i standarde ponaanja. U najuspenijim PS, oni sve to rade linim primerom, uz podsticaj i naglaavanje demokratskog, a ne autokratskog naina ponaanja. Zato im je neophodno da poseduju odgovarajue sposobnosti koje e ih uiniti efikasnim i efektivnim u savremenom trinom ambijentu : da bolje sagledaju stvari, da imaju dobru koncentraciju, paralelnog razmiljanja i povezivanja stvari, sluanja, smisla za humor, fleksibilnosti, preuzimanja rizika, da budu skromni i velikoduni.

MENADERSKI POSLOVI I MENADERSKE FUNKCIJEKao to ni dve organizacije nisu iste, tako ni poslovi dva menadera nisu isti! Meutim, istraivanja o menadmentu su pokazala, posle mnogo godina analize, da postoje tri posebne grane koje opisuju ta menaderi rade: funkcije, uloge i vetine (sposobnost).Prema funkciji, menaderi rade odreene poslove ili zadatke dok efikasno i uspeno koordiniraju radom drugih. Poetkom XX veka, francuski industrijalac koji se zvao Henri Fayol prvi je predloio da svi menaderi obavljaju pet funkcija: 1. planiranje, 2. organizovanje, 3. komandovanje, 4. koordinaciju i 5. kontrolu.Neki autori tradicionalnim funkcijama se sve vie dodaju kadrovski menadment i liderstvo (slika 1.3).

Slika 1.3. Prikaz procesa menadmenta

Interesantno je napraviti strukturu angaovanosti po menaderskim funkcijama, a na osnovu analize poslova vrhunskih, srednjih i menadera prvog nivoa, koja je data u prethodnom poglavlju ove knjige (slika 1.4).

Slika 1.4. Struktura angaovanosti po menaderskim funkcijama(Pl. planiranje, Org. organizovanje, Ko- kontrolisanje)

Potrebna znanja, sposobnosti i vetine menadera (slika 1.5) su:1. struna (znanja i sposobnosti za primenu metoda i tehnika u specifinim menaderskim oblastima: tehnici, marketingu, finasijama, razvoju i dr.),2. u domenu meuljudskih odnosa (znanja i vetine za rad sa ljudima, motivaciju za rad, stvaranje pogodne radne atmosfere, razvoj timskog rada i usmeravanje zaposlenih za ostvarivanje ciljeva PS-a),3. konceptualne sposobnosti (shvatanje i vizuelizacija celine poslovanja PS-a, odnosa organizacionih celina meu sobom i sa celim PS- om, razumevanje poloaja PS-a sa privredom u celini i interakcija sa njom.)

Slika 1.5. Potrebna znanja, sposobnosti i vetine menadera

Menaderi u poslovno-proizvodnom sistemu (PPS) moraju posedovati i specifina struna znanja po svim organizacionim celinama. Mogui primer prikazan je na slici 1.6.

Slika 1.6. Potrebna specifina znanja, menadera(M - marketing, R - razvoj, T tehnika, Q kvalitet, K kadrovi, F - finansije)

ODNOS MENADMENTA I PREDUZETNITVA

Preduzetnitvo se, po mnogima, definie kao stvaranje promena u cilju korienja poslovnih potencijala. Svaki preduzetniki poduhvat prati poetni rizik. Rezultat poduhvata moe biti trojak: poduhvat zavren sa oekivanim uspehom, pa se kao posledica toga javlja procvat poslovnog sistema, poduhvat zavren sa beznaajnim promenama postojeeg stanja i to ne stvara vee potrese, i poduhvat neuspeno zavren, to moe dovesti i do steaja poslovnog sistema.Svaki ovek koji se bavi poslovima menadera moe biti i preduzetnik zavisno od svojih osobina, koje mogu biti: uroene osobine i steene osobine (slika 1.7).Svaka osoba (ovek) egzistira u svomokruenju (slika 1.8), koje moe biti eksterno (trite, konkurancija izaposleni) i interno (porodica). U kontekstu svih interakcija i meuzavisnosti determiniu se osobine svakog oveka, od kojih zavisi i njegov rad i reagovanje na pojedinane situacije. Tako pojedinac (osoba) crpi ideje iz okruenja i moe ih realizovati kao svoj preduzetniki poduhvat (slika 1.9).

Slika 1.7. Osobine oveka

Slika 1.8. Okruenje i njegovi sastavni elementi

Izmeu menadmenta i preduzetnitva postoje odreene slinosti, ali i mnogo bitnih razlika i to:preduzetnitvo prethodi menadmentu, preduzetnitvo je izvorna funkcija; svaki preduzetnik moe u isto vreme da bude i menader, ali svaki menader ne moe biti i preduzetnik; preduzetnitvo je vezano za vlasnitvo; a menadment za upravljanje tuim kapitalom; preduzetnika delatnost ima svoje zakonitosti; izvori preduzetnika i menadera su razliiti; i reduzetnik je onaj koji trai i angauje menadera.

Slika 1.9. Trijada osoba-okruenje-ideja

Razlike izmeu preduzetnika i menadera sistematizovane su u tabeli 1.2.Preduzetniki menadment je po mnogo emu karakteristian (slika 1.10). Njega odlikuju:preduzetnitvo, strategija, liderstvo, znanje menadmenta, inovacije i kreativnost, marketing, kultura i uee organizacija. On se razlikuje od tradicionalnog menadmenta (tabela 1.3) po tome to prvenstveno:1. podstie viziju, inovativnost, traenje ansi, kooperaciju,strategisanje, stvaranje veza unutar PS-a i van njega, preuzimanje i neprijatnih promena, i2. tolerisanje neizvesnosti i preuzimanje rizika.Menaderi i preduzetnici se meusobno razlikuju, ali nisu konkurencija jedni drugima u nekom PS-u niti se njihovi poslovi meusobno konfrontiraju. Najbolje poslovne rezultate trino orijentisan PS moe ostvariti u sinerginom sadejstvu aktivnosti preduzetnika i menadera.

Tabela 1.2. Razlike izmeu preduzetnika i menadera

Slika 1.10 . Svojstva preduzetnikog menadmenta

EFEKTIVNOST I EFIKASNOST

Menadment se danas ocenjuje preko dva kriterijuma i to: efektivnost i efikasnost.

Tabela 1.3. Uporedni pregled karakteristika tradicionalnog i preduzetnikogmenadmentaTradicionalni menadmentPreduzetniki menadment

Podsticanje kontrolisanja.Podsticanje disciplinePodsticanje uniformnostiPodsticanje efikasnostiefektivnostiPodsticanje dugoronog planiranjaNastojanje da se postigne sigurnost i izbegne neizvesnostIzbegavanje rizikaPodsticanje funkcionalnog menadmentaVienje promena kao efikasnostiPodsticanje obuke-treningaNemanje strogog kontrolisanjaPodsticanje inovativnostiPodsticanje vizijaPodsticanje stvaranja veza unutar i van PS-aPodsticanje strategisanja na svim novoima PS-aPreuzimanje i neprijatnih promenaTolerisanje neizvesnostiPreuzimanje rizikaPodsticanje da se trae anse.Podsticanje kooperacije

Kao pravi pokazatelj efikasnosti danas se uzima Totalna produktivnost , koja pokazuje da li menadment omoguava postizanje ciljeva na pravi nain, a izraunava po sledeem obrascu: = ostvareno/ukupno utroeni resursi

Komplementarni pokazatelji sa Totalnom produktivnou su:-rentabilnost, koja pokazuje da li se u PS-u ostvaruje dobit-profit ili ne, i stopa povraaja kapitala, kao pokazatelj mere opravdanosti uloenog kapitala i dobijanja signala kada se moe ponovo ulagati.

ZAKLJUAK

Menadment kao nauna disciplina je poeo da se izuava 1911.godine, a kod nas tek 1990.godine.Pod menadmentom se najee podrazumeva skup znanja o upravljnju preduzeem kao organizacionim sistemom. Menadment je proces odluivanja o ciljevima organizacionog sistema i naina njegovog ostvarenja. Menadment je proces rada sa ljudima uz ukljuivanje ostalih organizacionih resursa. Meri Parker Fole je dala definiciju menadmenta koja glasi:Menadment je vetina obavljanja posla preko drugih ljudi. 17