General Leon Degrelle: Hitlerova drutvena revolucija

Jedna od prvih radnikih reformi, da se povlaste Nemaki radnici je bila uredba je bila uredba o godinjim plaenim odmorima. Francuski Socijalistiki Narodni Front je 1936. napravio nacrt pronalaenja koncepta plaenog odmora, krtog u osnovi, jer se odnosio na jednu nedelju godinje. Ali, Adolf Hitler je pokrenuo ideju za velikodunih dva ili tri p.uta godinje od prvog meseca njegovog dolaska na vlast 1933.

Svaki zaposleni u fabrici je od tada imao pravo na plaeni odmor. Do tada u Nemakoj, tamo gde je plaeni odmor primenjivan, on nije trajao due od etiri do pet dana, i skoro polovina mlaih radnika nije imala pravo na njega. Hitler je, s druge strane gledano, favorizovao mlae radnike. Odmori nisu davani na slepo, tako da je mlaim radnicima velikoduno podareno vie vremena.

To je bila zaista humana akcija; mlada osoba je imala veu potrebu za odmorom i sveim vazduhom za razvoj svoje snage i energije na ulazu u zrelo doba. Osnovno vreme za odmor je bilo dvanaest dana, a onda od dvadeset i pete godine se penjalo na osamnaest dana. Nakon deset godina u kompaniji radnici su dobijali dvadeset jedan dan, to je tri p.uta vie nego to su francuski socijalisti mogli ponuditi radnicima svoje zemlje u 1936.Ove cifre mogu biti nadmaene u sadanjosti, pola veka kasnije, ali te 1933., one su daleko prevazilazile evropske norme. Za prekovremen rad, radnici nisu bili vie plaeni samo kao regularno radno vreme, kao svugde u Eropi. Sam radni dan je bio sveden na tolerantnu normu od osam radnih sati, to znai etrdeset radnih asova nedeljno to je u Evropi bilo prvo pokrenuto od strane Hitlera. I nakon legalnog radnog limita, svaki dodatni radni sat je morao biti plaen po velikoj interesnoj stopi. Kao jo jedna inovacija i radne pauze su produene; dva sata svakog dana je bilo u slubi da radniku obezbedi odmor i da on iskoristi neku od sportskih zabava koje su traene da ih razvijena industrija sprovodi.

Otputanje radnika nije vie bila ostavljena da kao nekad bude jedina mogunost zaposlenog. U tom vremenu radnika prava na obezbeenost posla nisu postojala. Hitler je nagovesti da se takva prava moraju striktno naznaiti i uobliiti. Zaposlenom se moralo objaviti bilo kakvo otputanje etiri nedelje unapred. Zaposleni je zatim imao dva meseca da uloi protest. Otkaz je takoe mogao biti poniten od strane Tribunala asti Rada. ta je to bio Tribunal asti Rada? Takoe poznat i kao Tribunal Socijalne asti, to je bio trei od tri elementa u zatiti i odbrani povlastica svakog Nemakog radnika. Prvi je bio Savet Poverenja, a drugi je bio Radna Komisija.

Savet poverenja je bio zaduen praenjem uredbi i razvojem pravog duha zajednice izmeu vodeih struktura i radnog sveta. "U svakom poslovnom preduzeu", navodio je zakon Reich-a, "radnik i rukovodilac firme, zaposleni iz svih struktura tog preduzea, e raditi zajednikim snagama u cilju ispunjenja zadatka firme i postizanja opteg dobra nacije".Niti je vie smelo biti rtava drugih: niti radnik kao rtva samovolje poslodavca, niti poslodavac kao rtva ucene trajkom u politike svrhe.

lan 35. radnog zakonika Reich-a ka`e da: "Svaki lan arijevske preduzetnike zajednice mora preuzeti odgovornosti koje se od njega zahtevaju njegovim

poloajem". Drugim reima na elu kompanije ili preduzea treba biti iva, diua starateljska izvrna vlast, a ne vree novca zavisne od moi. "Interes zajednice moe zahtevati da nesposoban i bezvredan poslodavac bude osloboen svojih dunosti."

Poslodavac vie nije bio nedostian i svemoan, autoritativno odreujui uslove zapoljavanja i otputanja svog osoblja. On je isto tako bio i subjekt radnih pravila koja je morao potovati, kao i svi njegovi radnici. Zakon ukazuje poslodavcu ast i odgovornost samo po njegovim linim zaslugama.Svako poslovno preduzee od dvadeset i vie osoba je moralo imati svoj Savet Poverenja. Od dva do deset lanova ovog saveta su birana iz osoblja od strane rukovodioca u preduzeu. Statut primene iz 1934. (10. mart) u vezi navedenog iz zakona dalje navodi: "Osoblje e biti pozvano od reda da odlui za ili protiv uredbe tajnim glasanjem i svi plaeni zaposleni ukljuujui i egrte od dvadeset i jedne godine pa navie e uzeti uee u glasanju. Glasanje e se obaviti stavljanjem broja ispred imena kandidata u radu prednosti."

Nasuprot poslovnim Savetima prethodnog reima, Savet Poverenja nije bio instrument klase, ve timski rad klasa sastavljen od delegata osoblja, kao i od vodeih struktura preduzea. Jedno ne moe delovati bez drugog. Primorani da koordiniraju interese, iako nekadanji rivali, oni sada zajednikim pristankom sarauju na pravima koja e odrediti radne uslove.

Belgijski autor Marcel Laloire, koji je razmatrao uslove u Reich-u iz prve ruke je napisao: "Savet je imao dunost da razvija uzajamno poverenje unutar preduzea. On e savetovati sve mere sluei unapreenju i nastavljanju rada firme i standardnih veza na polju generalnih radnih uslova, posebno onih koje se tiu namera da se pojaaju oseanja solidarnosti izmeu samih lanova, kao i radnika i samog preduzea; ili nameri poboljanja line situacije lanova zajednice, preduzea. Savet tako|e ima obavezu da intervenie u smirivanju prepirki. Mora se oglasiti pre nametanja globe bazirane na radnim pravilima."

Pre preuzimanja dunosti lanovi Radnog Saveta morali su da poloe zakletvu svim saradnicima da e "ispunjavati svoje dunosti samo za dobro preduzea i svih graana ostavljajui po strani bilo kakav lini interes i ivei takvim ponaanjem i manirima da e sluiti kao uzoran model preduzea (lan 10, paragraf 1 zakonika). Svakog tridesetog aprila na vee velikog nacionalnog praznika rada dunosti saveta se prekidaju i on se obnavlja odbacujui konzervatizam i ukruenost, i skraujui aroganciju velikodostojnika koji bi mogli pomisliti za sebe da su iznad kriticizma.Na Savetu Poverenja je ostajalo da isplauje lanove, kao da su zaposleni te radne oblasti i da preuzima sve trokove vezane za izvrenja dunosti Saveta.

Druga agencija koja je obezbe|ivala siguran razvoj novog Nemakog drutvenog sistema je bila institucija Radnikih Komesionara. Oni su uglavnom bili savetnici u izmirenjima i arbitri, tj. kad zakripe tokovi, oni su tu da ih podmau. Oni bi nadgledali da Savet Poverenja funkcionie besprekorno u osiguranju prava da preduzee sprovede do kraja poveren mu posao.Oni su bili podeljeni na trinaest velikih oblasti pokrivajui tako teritoriju Reich-a. Kao arbitri nisu zavisili ni od jednog posednika ili radnika. Imali su potpunu nezavisnost na

tom polju. Bili su naimenovani od strane drave i titili su interese svakog u preduzeu, kao i interese drutva uopte.

S obzirom da njihove odluke nisu smele biti neosnovane i samovoljne, morali su se oslanjati na savete KonsultujuegSaveta Strunjaka koji je inilo osamnaest lanova izabranih iz razliitih odeljaka ekonomije i koji su predstavljali razliite interese svake oblasti posebno.Da bi se bolje osigurala objektivnost njihovih arbitranih odluka bila je propisana i trea agencija nad Savetom Poverenja i trinaest Komisionara, a to je Tribunal Socijalne asti.

Na ovaj nain od 1933. Nemaki radnik ima na raspolaganju pravosudni sistem koji je kreiran posebno za njega i koji e presuditi svaki ozbiljan prekraj socijalnih dunosti baziranih na ideji Arijevske zajednice u preduzeu. Primeri ovih prekraja drutvene asti su sluajevi gde poslodavac zloupotrebljava svoju mo da pokae zlonamernost prema svom osoblju ili porie ast njegovih podreenih, sluajevi gde se osoblje odnosi sa zlovoljnom agitacijom prema radnoj harmoniji; kao i izdavanje neke poverljive informacije o nekom preduzeu od strane nekog lana saveta. Uspostavljeno je trinaest Tribunala Socijalne asti koji su saraivali s trinaest komisija.

Predsedavajui sudija nije fanatik - on je karijerista koji gleda da bude to manje neprilika. Dok je preduzee u procesu sudiji pomau dvojica pomonih sudija - jedan predstavlja upravnu strukturu, a drugi je lan Saveta Poverenja.Ovaj tribunal isti kao bilo koja druga sudska ustanova je imao znanje da iznudi reenje, ali su postojali izuzetci. Odluka je mogla biti ograniena prigovorom u lakim sluajevima. Takoe Tribunal je mogao nametnuti globu krivcu u iznosu i do deset hiljada maraka. Druge specijalne sankcije su odobrene u adaptiranim drutvenim uslovima: zamena zaposlenih, otputanje rukovodioca preduzea ili njegovog agenta koji nije ispunio svoje dunosti.

U sluaju sporne odluke, legalna rasprava moe zauzeti mesto u Vrhovnom Sudu sa seditem u Berlinu - etvrtom nivou zatite.

Od tada radnik je znao da ne moe biti dozvoljeno iskoritavanje njegove fizike snage u loe svrhe ili vreanje njegove asti. On je imao da izvrava izvesne obaveze prema zajednice, ali obaveze su imali da izvravaju i svi lanovi preduzea - od glavnog izvrioca, pa do kurira. Nemaki radnik je na kraju imao i kristalno jasno ureena socijalna prava koja su rasuivana od strane Radne Komisije, a primoravana od Tribunala asti. Iako je rezultiralo umerenou na polju pravde, bila je to revolucija.

Ovo je bio tek kraj 1933., a ve su se mogli osetiti prvi efekti. Fabrike i radnje, bilo velike ili male su bile popravljene i transformisane da se slau sa najstroijim kriterijumima istoe i higijene; unutranji prostori ponekad tako oronuli postali su vie osvetljeni, konstruisani su prostori za fiziko zabavne aktivnosti, a na upotrebu su predate prostorije kao{to su kafeterija za zaposlene, pristojne svlaionice i mesta gd se moglo priati i opustiti u radnim pauzama.U vremenu od recimo od recimo tri godine uspesi su dostigli takve dimenzije o kojima se ranije moglo samo sanjati. Vie od dve hiljade fabrika je bilo iznova opremljeno i

ulepano, dvadeset tri hiljade radnih mesta modernizovano, osam stotina zgrada projektovano samo za susrete, hiljadu dvesta igralita, trinaest hiljada sanitarnih objekata sa tekuom vodom i sedamnaest hiljada kafeterija. Osam stotina inspektora ministarstva i sedamnaest hiljada tri stotine lokalnih inspektora su potpomagali i blisko i konstantno nadgledali ova ranoviranja i instalacije.Velikim industrijskim ureenjima je osim toga bila data obaveza da pripreme oblasti podesne ne samo za sportske aktivnosti, ve i za opremljenost bazenima. Nemaka je prela dug put od mrtvih umornih radnika ostarelih pre vremena sa nemogunou higijene na poslu i sabijenih u prljavim dvoritima za vreme radne pauze.U skladu sa obezbeivanjem prirodnog razvoja radnike klase institucionalizovani su edukativni kursevi za mlae radnike: osam hiljada takvih je bilo organizovano. Tehnika obuka je bila posebno naglaavana sa stvaranjem sa stvaranjem stotina radnih kola, tehnikih kurseva i ispitivanjem profesionalne strunosti, i takmienjima za najboljeg radnika gde su bile dodeljivane velike nagrade.

Da ujedini i mlado i staro u elanu mladosti Hitler je naredio uspostavu gigantske organizacije za odmor. Stotine hiljada radnika je bilo u mogunosti da svakog leta ide da se odmori na moru. Napravljeni su velianstveni krstarei brodovi. Specijalni vozovi bi odvozili turiste do planina i morskih odmaralita. Lokomotive koje su vukle nebrojano mnogo radnika turista su za samo par godina putovanja po Nemakoj prele put ekvivalentan cifri od 44 p.uta oko sveta!!

Kotanje ovih ekskurzija je bilo skoro beznaajno zahvaljujui izvanradno smanjenim ratama utvrenim od strane Reichs banke, a da li je ovim reformama manjkalo neto? Da li je postojala poneka pukotina od izvesnih greaka.? Mogue je, ali ta je sve to znailo naspram neizmerne koristi.Da li su ove transformacije traene od vlasti? Da, upravo tako.Ali Nemakom Narodu je bilo dosta socijalizma i anarhije koja ga je zamarala. Uopte im nije smetala injenica da im se komanduje, ustvari Narod je uvek voleo da ima jaku linost da ih vodi. Jedna stvar je zasigurna, a to je da se svest radnike klase koja je 1933. inila dve treine ne nacional-socijalista potpuno promenila.

Belgijski autor Marcel Laluire je zapisao: "Kad putujete kroz gradove Nemake i zaete u radnike kvartove, proete kroz fabrike ili konstruktorska drutva, biete zapanjeni pronalazkom toliko mnogo radnika na poslu punih elana Hitlerovom pronicljivou, gledajui toliko mnogo zastava s Svastikom, crnih na jasno crvenoj pozadini, u najmnogoljudnijim kvartovima. Radni Front koji je Hitler propisao svim radnicima i poslodavcima Reich-a, je primljen sa velikom blagonaklonou.

I ve su se mogle videti eline lopate upornih mladih drugova Narodne Slube Rada kako sjaje pored puteva. Narodnu Slubu Rada je stvorio Hitler da za nekoliko meseci u potpunoj jednakosti ujedini u istoj uniformi sinove milionera i sinove iz najsiromanijih porodica. Svi su imali da rade isti posao i bili su subjekt iste discipline, ak i istih zadovoljstava i fizikog i moralnog razvoja. Na istim radnim mestima i u istim ivotnim prostorijama oni su postali svesni njihovog zajednitva, poeli su da razumeju jedan drugog i odbacili su stare predrasude o kastama i klasama. Nakon ove prepreke u narodnoj slubi rada oni su poinjali iveti kao istinski drugovi, radnici sa saznanjem da sin bogataa nije monstrum, a mladii iz imunih porodica da sin radnika ima ast kao bilo koji drugi mladi koji je ekonomski malo vie favorizovan na roenju. Socijalna mrnja je nestala, a roen je drutveno ujedinjen Narod.

Hitler je mogao da ide u fabrike, to niko iz takozvane desnice pre njega nije mogao da ini bez rizika po svoju bezbednost, u masu radnika i to desetine hiljada u isto vreme, kao naprimer u Simensu. "Suprotno od Von Papena i ostale gospode", govorio bi im tada, "ja sam u svojoj mladosti bio radnik kao i vi. I u mom srcu i seanju podseam se ta sam bio." U njegovoj dvanaestogodinjoj vladavini ni jedan incident se nije dogodio dok je Adolf Hitler bio u obilasku. Kada je Hitler bio meu ljudima, on je bio kod kue, i bio je primljen kao najuspeniji lan porodice.