fotografija

Kompozicija je jednostavno rečeno oblikovanje i smještaj oblika, objekta u kadar

Kompozicija u likovnim umetnostima je svesno, misaono organizovanje estetskih elemenata u

celinu, u okviru odreĎenog prostora ili formata, kako bi se uspostavila jasna komunikacija izmeĎu onoga koji stvara i gledaoca

Ona je važna za ravnotežu same fotografije i vizualnu strukturu. Kompozicija slike sastoji se od: geometrije linije i forme, balansa

tonova, izreza i strukture elemenata.

Elementi kompozicije: Alatke

(sredstva)

Principi komponovanja: Pravila

Linija

Smer

Oblik

Veličina

Tekstura

Valer

Boja

Ravnoteža

Ritam, dinamika-ponavljanje istih ili sličnih elemenata ili

oblika, tonova ili boja

- repeticija ili ponavljanje: činioci su identični

- gradacija ili postupnost u promenama

Kontrast- uzajamno postavljanje dva ili više kvantiteta ili

kvaliteta

Harmonija-sklad sličnih ili istih elemenata u kompoziciji

Ravnozeža –harmoničan raspored elemenata

Proporcije

Dominacija- isticanje centra zbivanja, informacije

Jedinstvo

•Svako umetničko delo ima dva segmenta:

– formu

– sadržaj

•forma se odnosi na “formalne,”spoljne

aspekte (elementi i principi, materijali,

tehnika) – kako je delo nastalo

•sadržaj se odnosi na temu, poruku – šta

je delom predstavljeno i kontekst –

zašto ?

horizontalna,

vertikalna,

dijagonalna,

kružna,

Piramidalna

i slobodna kompozicija. Kombinaciju

više kompozicija na istom delu nazivamo

“dramskom kompozicijom”.

polovina

trećine

zlatni presek

ravnoteža

simetrična

asimetrična

Radijalna

optička

Kompozicija je prvi i najvažniji korak u

kreiranju svake vizuelne celine.

Možemo prikazivati scene i objekte koji

nas okružuju ili sami napraviti (režirati)

scenu koju želimo . U oba slučaja korisno

je pridržavati se osnovnih pravila

kompozicije, ali nikako slepo jer, ipak, je

svaka slika autorsko delo i trebalo bi da

predstavlja vid ličnog izraza.

Najosnovniji zadatak je da koncentriše pažnju na centar interesa slike.

Kompozicija koja vodi pogled posmatrača na deo slike

koji nije u odnosu sa idejom koju je umetnik hteo da izrazi, izgleda gore nego da je zaboravljena

Držanje pažnje posmatrača je značajna funkcija

kompozicije Najsloženiji i najprefinjeniji zadatak kompozicije je da

podrži emocionalnu visinu osećanja o objektu slike.

Kod režiranih fotografija imamo slobodu da

objekte i osobe postavimo na način koji nam

odgovara.- neophodno poznavanje načela

komponovanja

Kad fotografišemo objekte iz realnog života,

preostaje nam samo da pronaĎemo što bolji

ugao gledanja i da što adekvatnije kadriramo

fotogrfiju kako bi predstavili

najkreativnije zamisao

Odgovor na pitanje »Zašto se mučimo sa kompozicijom«?

Dobro komponovana slika je jasnija, efektnija i prijatnija Brzo i lako se čita/ jasna ideja I simbolika Ne sme posmatrača da davede do nejasne

informacije pogotovo kada se koristi u reklamne svrhe- brzo se čita

Umetnička fotografija, slika- dozvoljava slobodu tumačenja, likovni elementi moraju biti harmonično rasporedjeni

Svaki elemenat mora da ima smisao I razlog- nista nije

slucajno Svaki elemenat kompozicije se tumaci I ima znacaj

Umetnik izražava sebe ne samo izborom onoga

što slika, već isto tako i načinom koji je izabran

da gleda na objekat.

Odnos prema objektu može da se menja

Da li je informacija? Direktna- indirektna

Simbolika, skrivena znacenja zavise od svrhe I

namene dela I konteksta u koji je smestena

Često se govori da nema utvrĎenih zakona kompozicije i da mnoge fotografije ne poštuju ni osnovne zakone kompozicije. MeĎutim, zaboravlja se kada se zakoni ruše, da onda mora postojati stvarni razlog, vizuelan ili psihološki, da se to čini.

OSNOVNA PRAVILA kompozicije kojih se, manje-više, svi drže:

Izbegavajte tonsko mešanje. Jedna od najobičnijih grešaka u kompoziciji je zaboravljanje da se isti tonovi mogu pomešati. –nema kontrasta, voditi racuna o crno beloj fotografiji

Dajte samo jedan centar interesa. Ako ima više od jednog važnijeg objekta, odn. više centara interesa, slika moze zbuniti posmartača, pogotovo kada se slika koristi u primenjene svrhe

Uključivanje prednjeg plana pomaže da se stvori iluzija dubine.

Mnoge neplastične i neinteresantne slike mogu se lako spasiti

ubacivanjem prednjeg plana.

Centar slike ne sme biti i centar interesa. Centar interesa je

najznačajnija tačka na slici, to je mesto na koje oči odmah idu.

Efekat će se znatno smanjiti ako centar interesa bude i centar

slike.

Pokret neka ima prostora ispred sebe

Akcija ili pokret ma koje vrste vodi oči u pravcu kretanja. Ovo

isto važi i za portret I figuru

JEDNOSTAVNOST JE KLJUČ ZA KOMPOZICIJU

Čista ili neutralna pozadina pomaže da se objekat lepše istakne.

Ekspozicija i osvetljenje takoĎe pomažu da se reducira

konfuznost i prenatrpanost. Ako vam nisu potrebni detalji u

senci, tj. mogu nepotrebno da privlače pažnju, onda ćete kraće

eksponirati i dobićete crnu senku. Snimanje sa male daljine je

najefektniji i najlakši način da se isključe nepotrebni detalji i

da se istakne ono što je najvažnije na slici.

Oštrinom odn. neoštrinom slika se takoĎe pojednostavljuje-

DUBINSKA OSTRINA

Osim toga već kada gledate motiv izbacite sve što je nepotrebno.

KADAR- horizontalan, vertikalan. –utiče na osnovni i prvi

utisak koju slika daje

Svaki vizuelni kvalitet mora se objasniti

svojom okolinom u prostoru

Vizuelni sklop ima tačku oslonca i težište Okvir se okreće oko odreĎenog sklopa Ne postoji racionalni princip koji će da zameni

intuitivni smisao za ravnotežu Težište slike uglavnom se poklapa sa središtem

okvira Ravnotežu odreĎuju : 1.Veličina 4.Tezina 2.Boja 5.Oblik 3.Smer 6.Mesto

Matematički rečeno, ravnoteža označava jednak (uravnotežen) odnos leve i desne strane znaka jednakosti. Dakle: 3 = 3

Ali, isti odnos možemo izreći i drugačijim brojevima: 3 = 2 + 1 3 = 1 + 1 + 1

Vidimo da količina brojeva s leve i s desne strane nije jednaka, ali odnosi su zadržani. Prema količinama vrednosti s obe strane ravnotežu delimo na: 1) simetričnu ravnotežu 2) asimetričnu ravnotežu U likovnom izražavanju 3) optičku ravnotežu

1) Simetrična ravnoteža Za simetriju su nam potrebna najmanje dva oblika koji zadržavaju udaljenosti meĎu tačkama. Ako kao primer uzmemo dva geometrijska lika, trougla, vidimo da su moguće tri vrste simetrične ravnoteže, zavisno kako preslikavamo lik s jedne strane na drugu: a) simetrija -ogledalo b) translacija c) rotacija- radijalna

Smireno, dostojanstveno

Asimetrija nastaje upotrebom elemenata nejednake veličine i težine. Na klackalici će dvoje dece s jedne strane prevagnuti ako je s druge strane samo jedno dete, dakle: 1 < 1 + 1

Za uspostavljanje ravnoteže levo nam treba dvostruko teža osoba: 2 = 1 + 1

Umesto odrasle osobe i dece možemo na jednu stranu staviti kilogram gvoždja, a na drugi kilogram perja; težina će biti ista, ali količina i veličina će biti bitno različita

Asimetrična ravnoteža deluje dinamično i nemirno.

Optička se ravnoteža može gledati samo vizualno, ne i matematički. OdreĎena je psihološkim utiskom koje stvara delovanje pojedinih likovnih elemenata, zavisno od oblika, boje.... i njihovom mestu na ravni.

OBLIK Trougao će delovati teže od četvorougla. Trougao s vrhom okrenutim nadole deluje teži od

trougla okrenutog prema gore. Obli oblici djeluju lakši od uglastih. Pravilni oblici su teži od nepravilnih Kompaktnost mase oko svog središta stvara težinu Vertikalno usmerene forme teže su nego iskošene Teži oblici činiće se u kompoziciji manjim od lakših

zbog izjednačavanja težine –znanje

- .

BOJA

Primarne boje deluju teže od sekundarnih.

Topli tonovi djeluju teže od hladnih,

svetli od tamnih,

intenzivne boje teže od degradiranih,

crvena teža od plave

GORE I DOLE Donji deo teži od gornjeg ( gravitacija ) predmet deluje lakše kada se smesti u gornji deo

kompozicije Težina u donjem delu obezbeĎuje stabilnost Moderna umetnost zbog težnje ka apstrakciji retko

primenjuje nejednako rasporeĎivanje masa DESNO I LEVO Slike menjaju značenje kada okrenu lik u ogledalu Svaki predmet čini se teži na desnoj strani ( čita se sa

leva na desno ) Sve što je sa leve strane dobija veću važnost Bitne pozitivne stvari se dešavaju levo

LOKACIJA Elemenat koji leži u sredini ili blizu njega ima manju

kompozicionu težinu od elemenata koji leže van glavnih osi Težina jednog predmeta povećava se srazmerno sa njegovom

udaljenošću od središta ravnoteže ( činioci lokacije ) Što su dalje od posmatrača predmeti smešteni, to imaju veću

težinu

VELIČINA veći predmet teži ( samom svojom veličinom ) manji predmet teži (manji teži kada je znatno izdvojen od

okoline)

Izdvojenost doprinosi težini ( sunce ili mesec biće teži na praznom nebu, na pozornici je izdvojenost sredstvo za isticanje, osvetljenost takoĎe ističe predmet ili situaciju )

http://likovna-

kultura.ufzg.unizg.hr/ucimogledati/biljez

nica/master.swf