DRAGA

Vitka, na pesku toplog leta, leži dragaIma otvorene oči zagnjurene u neboZagonetno osmehnuta čuva svoju tajnu

Dođem, opružim se pored nje i čekamDa i u moje oči uđe parče letaČekam čitavu večnost i više

Nisam srećan srećna je moja dragaOna se sva pretvori u ljubav iZagrcne se od smeha neobjašnjivog

Kad zaželi zapali usnom novo sunceI tankim ga rukama skine s visina3

4

BELEŠKA O DEVOJČICI

Telo ti more devojčice a ruke valoviOči boja vode iz kojih nevinost zračiČitav maj u kosi spava cvetni krugoviOd tvog daha meni se u svesti mrači

Gledam: iz dlanova ti izleću galeboviU tvojim mišicama oboreno sunce dremaMiruju srne u polju tvojih rečiZa tobom procvetavaju stabla bagrema

Telo ti more devojčice a u tvom stasuDiše mala košuta dalekih predelaIma nešto u pesku ima nešto u talasu

Od tvojih koraka i od tvoje nemirnoćeTi bi sad odjednom mala moja biti htelaZrela ko narandža ko južno voće

5

ZVEZDE NA UZGLAVLJU

Ta razdvojenostLepota godina u strukuPoljupci koji traju

Bleda u iščekivanjuSledi ona moj pogledI put ruku

Znam taj nagoveštajTajni znak ljubaviRamena stisnutihOčiju ispod laticaPrijatni strah u telu

Bela kao vodeni cvetToliko mlada i nežnaNi u pesmu ne smem Da je uvedem

Ostaju samo noćni poljupciI kasne zvezde na uzglavlju

6

SLAP

Ostavljamo prozor otvoren noću i srceGodinama. Kao bogovi utišani gledamoGore zvezde bremenite dok se svetlostStropoštava u more bez zvuka koji biMogao da zalebdi nad kamenjem žala.Svetli jedno oko na nebu, drugo nePoznajem, nesanice nas muče dok starimoMisleći na smrt i put. Još smo prividno srećniMislimo na zvezde i ostavljamo prozorOtvoren da bismo gledali gore.

Mi često i ne slutimo u toj tišini slapMesečine, kao ljupkost žene kad se ukažeS mekim crtama tela, kažem, mi i neSlutimo slap svetlosti koji nasZloslutno zanosi i uništava.

7

MIR, MORE, SAN

Čas samoće. Bez toplog daha žene.Soba nad morem, kupicama pene.Lice na dlanovima, odlutale zene: Sto, knjige, jabuke, tragovi sene.

Čas tišine. Svetlost predmete zlati:Šuma, ptica, polje, uskovitlane vlatiTo davna je slika koju misao vrati,Na trenutke što su znali lepše sjati.

Maleno srce izvijeno u ljubav, vitki mostSvetlost utišana na mahove ga prskaNemoćnu ruku zarasta prah, šaš, trska.

Mir. Iščupana iz tela luta kost.Narasta od bola ljubičasta kula:Zapaljeno oko, drhtaj, ogrubela čula.

8

OČI MOJE DRAGE DOK ME ISPRAĆA

Draga moja ima oči kao kapi kiše u ružiDok me ispraća na pragu našeg domaPod krovom naših godina igra tamno sunceU damarima našim sevaju munje očaja

Preko brda ljubičastih klizi topli sutonI ulazi u moju dragu kao kradljivac mirisaDraga moja stavlja uvo na školjku i neČuje ništa samo udar talasa morskih

Ona maše rukama kao lastavica ne vidimViše ništa ali ljubim dragu u oko ljupkoI slutim gorke godine odsutnosti pusto jeU svim stvarima ostaje srce napuklo

9

DEVOJČICA SKUPLJA SVOJA KOLENA

Devojčica skuplja svoja bela kolenaDva grumena svetlosti, dve kaplje nežnostiCvetove koji se u latice razlažuSmerna, voli ona moje dlanove na njima.

Krv je moja iznese pred čudesnu svetlostAli ne otvara čvrste katance ljubavneNe pomažu tu ni poljupci ni plamičciKoji se pale potajno u zenicama dubokim

Belina je njena razastrta u aprilu mlada telaNišta nisam naučio od prvog poljupca vidimSamo je glad postala veća kroz godineJutro dočekujemo u travi i svetlost u daljini.

10

POLJUBAC

Vatra koju želim iz mirisa i nežnosti ženeIz najdivnije rane koja se uz mene privijaNa vrhovima prstiju ko na talasima peneMala se žiška na usnama ko rumen cvet razvija

Trešnja raspolućena pa mekoća pa slatkoćaKako je nevino to lice u velikoj letnjoj noćiDok ljubim i u poljupcima ubirem slatka voćaDišu male ptice u njenim grudima ko u samoći

Svete kako si lep kad smo u toplom poljupcuI ova reka i ovo drvo i ova izmišljena pticaU vazduhu iznad ruku u ružičastom nepcu

Dok to traje zaboravljamo na bol i neki metakLjubavi moja nevinosti očiju i plavih viticaAko me voliš ne znamo poljupcu kraj i početak

11

DEVOJČICA

Njene su grudi kao dve majušne pticeStidljivo skupljene u haljini ko u rosiKao boja bakra svetlost joj u kosiDok prolazi nemirnim korakom devojčice

Ona ima oči pogleda bistrog bez tajniI ruke nevine kao nežne cvetove jutraDok stoji tako na pločniku i posmatraTaj svet koji se miče svet sjajni

Žalim je što će jednom ipak da spoznaDa život nije bajka mladost i ljubavŠto će jednom i za gorčine da dozna

Kad ode dan prvog korza prvog plesaPrvog poljupca koji joj se učinio ubavKad se na sve to iznenada spusti zavesa

12

DUNJA ILI ŽENA

Što dunja nisi, miris njen, otisak svežineBoja koja zavodi oko i misao vodi dalekoGolo meso odenuto u maglu čežnje, tiBokovi ispod haljine u naborima vetra

Mišljah, kako da te nacrtam nestvarnuDok trčiš površinom mora i gubiš seDaleko u jednoj tački bele puti kao galebBežao sam iz samog sebe čupao iz duše

I ispisivao boju tvojih zenica mišlju svojomOdlazio u nepoznato i istraživao malo srceDunje sa mog stola sledio okom tragRaskošni oblik tvog tela ko rumen njene kore

13

DOLAZIŠ S MIRISOM BILJA

Dolaziš: u stopalima ti miris biljaU kolenima krunica ljiljana rumenaNebo ti u očima jato zvezda pratiljaMokra ti haljina razbuktava ramena

Žedan sam umoran od duge besaniceMoje se misli odmaraju na cvetuTebe ljube ptice tebe ljube bele kruniceJa nesrećni jelen umro sam u davnom letu

Dolaziš: na mojim ćeš rukama usnutiSan je opasna prevara san je pola istinaJa sam zora ja ću ti na usnama svanuti

Ja sam to nemoguće pesma voda travaNa svemu stara zelenkasta patinaJa sam stražar tvog nagog tela dok spava

14

LJUBAV DEVOJČICE

U južnoj bašti meseca u kom trešnje cvetajuNemuštim jezikom govore ptice o tvojoj lepoti

Na nežnim stablima breza plavooki dečaci Oštrim noževima urezuju tvoje lepo ime devojčice

I dok ti u dolini berem bele cvetove trešnjeLežiš gledajući kako iza jasenova dolaze oblaci

Vojnici koji prolaze pored bašte pune mirisaLuduju za tvojim očima i mekom prolećnom halji-nom

U južnoj bašti meseca u kom trešnje cvetajuVolim te nežno iza stabala slatka devojčice

15

LJUVENA

Ti si lepa ljubavi moja, ljubaviLjupkija od svake ljupkostiSavršenija od svih bogova

vatre tvojih usta ljubavi moja, ljubaviIzgaraju me svojom pomamomU nagosti tela tvog i grudi ukrutljivih

Na prevojima ti tela ljubavi moja, ljubaviMeđu dolinama vitkih i dugih noguGrudvicu mraka udom razgonim

A ti si lepa ljubavi moja, ljubaviI tvoja haljina, kosa gusta, ruke, mirisi u traviA ti si mi lepa ljubavi moja, ljubavi

16

PESMA KOJU PISAH VATROM USANA

Prosipam svoj dah po tvojoj koži ženoKao nevidljivo mastilo kao ljuvena slovaUtiskujem po tvom vratu reči koje nikoNeće odgonetnuti usana prepuklih od bola

Dovde, do ove žestoke vatre koja izbijaIz tebe ja sam dolazio i padao na kolenaGoreo i skakao u jezera očiju tvojihMeđu školjke i rakove do tajnih kapija

Prazna je danas moja duša sama na kraju letaGodine se ukrcavaju na morskoj obali i Odlaze na kraj sveta uzalud pokušavamUsnama napisati najlepšu ljuvenu pesmu

17

TELO ŽENE

Telo žene, od malo bakra i nežnosti, kao cvetKoji prvi put ugleda sunce, ono koje se nudiLjubavi i godinama, leži na pesku avgusta.Koliko snage i lepote u tim linijama! Volim

Te sene, taj napev ljupkosti skriven u dubinamaNjenih očiju, taj struk koji ima nešto od vitkostiSrne u propnju. Volim to telo u svojim rukamaŽestoko od nagona i želje da se daje. Volim te

Prozirne prste, vitke i meke, na svom licu, tuDaleku noć u Kostreni dok ljubičasti plaštSutona klizi preko morskih talasa. Beskonačna je

Moja glad posle svakog zagrljaja. U zatonima njenihOčiju vidim istu glad, u njenim staklenim grudimaOtkrivam čežnju a na usnama želju za poljupcima.

18

TOLIKO LETA NA BALKONU

Tačno u podne otvara vrataI izlazi iz tišine velikih soba

Toliko leta ima na tom balkonuU bilju kom ni ime ne znamToliko sete u malim rukama

Popodnevna razmišljanja slutnjaOčiju u potiljku koje je gledaju

Okrene se Usne koje mirujuPotom u bolno se jezero razlijuToliko leta na balkonu i rukama

19

ŽENA -TRSKA

Na jezeru je ljubih, a ličila mi na trsku.Sva treperila u svom smehu mladenačke nežnosti.Zaklinjala mi se u ljubav dok sam joj otvaraoMale ruke i kolena. Tražih istinu tih reči

U očima koje behu odsutne, tražih u toj ljupkostiNešto od moje buduće kćeri. Bejah žedanSve više žedan dok ispijah slast tih cvetnih usanaBejah daleko od sebe daleko u njoj samoj.

Skidoh joj haljinu, ukaza se telo žene-trskeBila je bela kao lopoč na jezeru. Njeno vitko teloNjeni dlanovi na mom licu. Pobijah se snage svoje muškostiOna je treperila u mojim očima kao trska kao trska.

20

MALA USTA

Mala usta koja svet potamneoOtvaraju i zatvaraju mirno

Ne iščezava bol, ništaĆute mnogo, ćute noć svojuOno što se godinama skupljalo

Jedna večnost, cela večnost prođeOd reči do reči

Pre će se sunce otkinutiOd krune neba nego što ću Slast malih usta osetiti

21

USNE

Usno vlažna, rumena pukotino, vatro!Ko pelud meka zriš u poljupcima,Dok sočna u zrncima tvoja krv plamsa.

Ti si mi to okovlje koje zarobljava,Čija se slast u me stopoštava, iSamo veru u nežnost vraća i pričinajva.

22

VATRE

On je usnama zapalio dve vatreNa njenim dojkama

Zatim je umro pod palmomOd snova i ljubavi neizmerneI usta mu zaplivaše u moru

Kao mrtve latice

Njoj se u zenicama rodišeDva svetla biseraI tu doveka ostadoše

23

TOPLE KAPLJICE MESIČINE

Sliva se miris bilja podrhtavajući na usnamaTople kapljice mesečine lepe se za liceI kao da liju mlečne kiše po malim rukamaHoda noć koju smo imenovali ružom devojčice

Odlazi more u neko drugo more ružičastoVeliku pesmu koju smo pisali malešnim slovimaI mastilo na stolu od mahagonija ljubičastoZove te u moje papire u plavi sjaj u očima

Ako beše to san: miris što otrova moju dušuI svetlost što mi se tiho skameni na usniVal što raznese moje prste u so i neku sušu

Ako beše to san: useliše u mene zgarišta letaNeka presahla mora voća što tiho dozrevajuUzeću ovo mastilo kao svoju krv da procveta

24

ISTRGNUTI RUKOPIS

Cvetovi iznikli iz očiju zemljeBuknuli u sjaj u vedrinuSvečanost jutra – zaneti ćutimo

Tako su i njene ruke procvetavaleU zvukove, ljubav, nežni ležajTajnu sakrivenu u uglovima njenih usana

Ptica u nebu, jezero pod namaTa goruća lepota ljupkog telaRukopis iz samih nas istrgnut

25

TRENUTAK ISTINA

Volim tvoje oči, modre latice,Ljubičasti sjaj duše.Volim narančastu kožu tvojih usta,Glas koji je uvek spreman da prepričaGodine naše mladosti.

Ali samo je ovaj trenutak istinit,Devojčice,Gladi moja nepresušna,Ovaj trenutak od sreće i teskobeKoja nas zatvara u svetle tamniceNepoznatih daljina, ovaj suton ispunjenMorem i poljupcima.

26

LABUD

Ona je mrtva i belaOn se bacio sa stene

Do juče zajednoOni su jezero presecaliLjubavlju svojom žarkom

Voda je pusta i zelenaVoda je kao ogledalo

Ne reci nikada ni u snuLjubavi je dosta, krajBelo je smrt kao sve boje

27

KUĆA KRAJ ŠUME

Postoji kuća kraj šume dalekoZvučni vetrovi izlaze iz tame

Nadnesen kao oblak u popodneMene zaboli mene nešto stegneSuzu jednu srebrnu pustim na krov

Naboden na zlatnu zraku suncaLeptir sam koji umire polako

Nikada nećeš srce prevariti, kažemUmirući vidim dečake krupnih očijuOni me nešto pitaju uz šum lelujav

28

LETO NA JEZERU

Satima nam u oku treperi jedna trskaObešeno o zlatnu nit sunce se njišeToplo je, avgust kožu prskaNa jezeru, gle, prve kapi kiše

Pljusak. Ali minut-dva potomOpet ista vatra žestinom paliMi zaljubljeni, sami, uspavani životomOpet smo lenjo u vodu zurit’ stali.

29

ZALJUBLJEN U ŠUMU

Niko me od ljubavi neće izlečiti.Ko lan treperav zaljubljen u šumu,Ležim pod stablima stoletnim. Mislim:Kako je svetlost lepa kad oči umiru.

Imam jezera u očnim dupljama zelena.U ševaru, među trske, galebovi neboRazapinju. Kroz dušu korenje raste.Kako je svetlost lepa kad oči umiru.

Niko me od ljubavi neće izlečiti.Nema me. Nisam više niti travaTopli drhtaj u telu dok probija drveta vrhKako je svetlost lepa kad oči umiru.

30

MLADE VITKE ŽENE

Mlade, vitke žene, s rekama bedara šuštavih,S tužnim očima, dubokim provalijama u koje padamo,S jezerima koja otkrivamo ispod trepavica...Šta će biti s njima kroz deset godina?

Prolaze one ulicama s telima gipkih srna,Devojčice još, i uleću u naše poglede čežnjive.Kao godine otvorene su njihove duše rascvetale,Dok zanosno lelujaju kukovima oblim u hodu.

Kao talasi morski prodrlo je proleće mekoU te grudi, u te grlice koje se bude.Rodite sutra devojčice, kažemo, da vas gledamoU njima probuđene kao bele cvetove na vodi.

31

NEPOZNATA SEMENKA

Vidimo je ime joj ne znamoNe znamo šta će iz nje niknuti

Nemušta puna neke tajneZagonetno se osmehuje na dlanovima

Gde da je posejemo s koliko suncaTišine s koliko kapi da je napojimo

Hoće li cvet mirisa ili trn otrovaDa pusti oko sjajem da ispuni

Sasečena u kolenima zelenimDa li će novi pustiti list

32

JABUKA

Ja vidim zrnca suncaPretočena u njenu koru.

Sva se ljupkost skupilaU luku njenog rumenila.Tišina dalekog gorjaKroz peteljku ušla.

Kao da je sad dotrčalaU ruke, knjige...Pohotno se ko ljubavnica nudi,Dok leži na tanjiru.

Tajnim ključevima otvara ustaI sitni pesak sunca prosipa

33

BLEDSKO JEZERO

Na jezeru prve kapi kiše.Pljusak, pa sunce opet toči.Sjaj u meni nevidljivo piše, Lepotu od koje zabole oči.

Kao da sapra umor i prah -Kotrljaju se vodom zlatna zrna.Ulepša sliku na mah,Devojka protrčavši ko srna.

U duši opet romori slap.Osluškujem: tišina, ptica, kapPodiže me ova nečujna jeka

Iz bola i sna daleka.Zaista, zračna i čista lepotaVraćaju veru u smisao života.

34

SKRIVENO MORE

Iza svakog brdaTražim more

Kaže onaNe bez tugeU glasuČujem

A ja vidim moreProsutoU njenim dubokim očima

35

SVETLOŠĆU PRESEČENI

Trenutak je kada tišina sleđenana tajni znak sazrevaA krv u svoju poludelost raste

Svetlošću presečeniNaše umorne ruke na stoluPljuskovi suncai jesen u jabukama crvenim

Svakog minuta jedno se okoNa zlatnu nit nadeneDok usne nebo ispijajurazdavaja nas Ljubavi tužna

Ovaj lopoč na vodiI udar krila ptičjeg

36

LEPŠI JE SVET IZNUTRA

Lepši je svet iznutra, čujem tihi šapat.Digni se u vazduh, dragocen je trenutak.

Stoleća se zaboravljaju za čas u brdimaNad jezerima gde se šume ogledaju u nama.

Dolazi od vode miris i šum i vetlostKoja kaplje u beskonačnu dubinu čoveka.

Preskačemo godine. Za velikim stolomOd hrastovine čitamo lepe pesme uz poljupce.

Ključ je tu negde. Puštaju nas čuvari svetlostiDa uđemo u detinjstvo kao u ruke matere.

37

KUDA JE OTIŠLA SVETLOST

I kada se okrenuh više nije bilo suncaSamo me šuma breza dozivala nemo sebiŠiroko polje maslačaka moja krhka ženaMoja mala i nežna igračica na dlanu

I kada okrenuh se videh kako ljubavniciKrišom promiču za stabla nabreklih telaU postelju od prostrtih zvezda juna - Nisam primetio kuda je otišla svetlost

38

UĐI KROZ ZELENU KAPIJU APRILA

Uđi kroz zelenu kapiju aprilaI prostri senzreluMeđu stabla što dišu noć

Vidim te gde promičeš tihoObnažena i sva bela, žurimA nikako da te stignem

Izmičeš mi za jedan korakKao da si već tu na dlanuNikako da dosegnem tvoju kožu

Evo ti krv moja uzavrela i divljaZapali od nje baklju na breguI pređi tu razadaljinu teskobe.