VEVEŽBANJAŽBANJA

Uvod u neuropsihologiju 1-14Uvod u neuropsihologiju 1-14

FASPER 2008/09FASPER 2008/09

UVOD U NEUROPSIHOLOGIJU teme za ispit:1. podela na režnjeve

2. funkcionalne oblasti (neurol.podela)3. projekcije u/iz svake od funkc.oblasti

4. Lurija blokovi – podela, funkcija5. Lurija zone – podela, funkcija

6. korespodencija Lurijine i klasične neurol. Podele7. def. citoarhitektonike

8. funkcije strijatuma9. funkcije talamusa

10. funkcije cerebeluma11. nivoi cerebralne organizacije/analize

12. def. strukturna vs. funkcionalna organizacija (onda: neurološka vs. kognitivna)

13. specif. vs. nespecifični sistemi14. neuronske mape i mreže

15. topografski organizovane oblasti16. lamine

17. kolumne18. koncept paralelne obrade podataka

19. koncept hijerarhijske obrade podataka20. principi neuronskog povezivanja

21. vrste veza/projekcija kortikalnih neurona22. disocijacija

23. dvostruka disocijacija24. asocijacija

25. kognitivni poremećaji kod žarišnih O, P, T i F lezija (fokus na sekundarnim i tercijernim areama)

26. anatomska asimetrija hemisfera (fokus na „mikroskopskoj“)27. funkcionalna asimetrija hemisfera

28. teorija Semsove29. teorija Efron i Serdžent

30. teorija Goldberga i Koste31. (osnovni) elementi vizuelnog sistema

32. organizacija sekundarnih vizuelnih oblasti33. ventralni vs. dorzalni vizuelni sistem

34. def. globalna amnezija 35. pojam antrg vs. retrg amnezije

36. osnovne disocijacije kod globalne amnezije37. Skvajerov eksperiment i teorija postupne reorganizacije

38. n-psi model pamćenja39. neurološka osnova svake od komponenti modela

40. projekcije u/iz hipokampalne oblasti41. tok aktivacije kod epizodičkog upamćivanja/prisećanja

42. efekat primovanja43. kratkoročno pamćenje

44. Bedlijev model radne memorije45. Lurijina teorija PF funkcija (povezati sa kliničkim podacima)

46. Lermitova teorija PF funkcija (povezati sa kliničkim podacima)47. Šelisova teorija (model SSP)48. Funkcionalna podela PF kore

49. projekcije u/iz svakog od tri PF sistema50. pojam egzekutivnih funkcija (EF)

51. eksperimenti Milnerove i Petridesa52. uloga EF u pamćenju (pov. klin podatke i teorije PFf/EF)

53. uloga EF u mišljenju54. uloga EF u ponašanju

55. uloga EF u kontroli emocija56. mehanizam inhibicije

Više kognitivne funkcije obezbedjuje:retikularna formacijamoždano stablolimbički sistemkora velikog mozgaMaterijalnom osnovom mentalne reprezentacije danas tipično smatramo:neuronsemantičku mrežukortikalnu kolumnusistem hijerarhijski kodiranih elemenata informacijeRazličiti kortikalni regioni su medjusobno povezani:komisuralnim vlaknimadugim asocijativnim vlaknimakratkim asocijativnim vlaknimaprojekcionim vlaknimaPovezanost neke kognitivne funkcije i njenog neurološkog supstrata najteže je zaključiti iz:fokalnih lezijalateralizovanih lezijageneralizovanih lezijaograničenih lezijaTopografske mape nalazimo u kortikalnim_____________ oblastima:primarnimtercijernimasocijativnimanalognim

1/41/4Primer 1.Primer 1.

Najpribližniji sinonim za Lurijin III funkcionalni blok mozga je:anteriorna cerebralna koraunimodalna asocijativna koramultimodalna asocijativna koraposteriorna cerebralna koraLurijin koncept sekundarnih kortikalnih zona odgovara:senzomotornim oblastima koreretikularnoj formacijiunimodalnim asocijativnim oblastimamultimodalnim asocijativnim oblastimaTzv 'tercijerne' oblasti mozga su:modalno specifičneasocijativnei modalno specifične i asocijativneni jedno od prethodnogKognitivne funkcije koju dominantno kontroliše desna hemisfera su:jezikpažnjaemocionalna obradaegzekutivne f. praksijaLimbička kora je prvenstveno bitna za:prijem i obradu/integraciju informacijaemocionalnu obradu, pamćenje i pažnjuplaniranje, inicijaciju i organizaciju akcijamišljenje i kreativnost

2/42/4

Termin vizuelna agnozija se odnosi na:smetnje u prijemu vidne informacijeteškoće raspoznavanja vidnog stimulusapotpunu nemogućnost vizuelnog prepoznavanjateškoće pretraživanja vizuelne sceneGrafanesteziju svrstavamo u:agnozijeapraksijeasimbolijeamnezijeafazijePerseveracije su tipične za _____________ kortikalne lezijeanteriorneposteriornelevostranedesnostrane'Skladište' znanja o tome kako se vrši odredjena svrsishodna radnja oštećeno je kod:ideomotorne apraksijeoptokinetičke agnozijeBalintovog sindromaideatorne apraksijeDeficit vizuelne percepcije može rezultirati iz __________ lezija:prefrontalnihparijetalnihtemporalnihlimbičkih

3/43/4

Od navedenih, funkcijama deklarativnog pamćenja pripada:radna memorijainhibicijaskladištenjeprozopagnozijaBazalne ganglije učestvuju u:deklarativnom pamćenjuepizodičkom pamčenjusemantičkom pamćenjuproceduralnom pamćenjuZnakom 'frontalne amnezije' se smatra(ju):zaboravljanjedisocijacija prisećanja i prepoznavanjadisocijacija anterogradne i retrogradne amnezijeteškoće primovanjaZa levu hemisferu je karakteristično da (je):podobna za medjuregionalnu integraciju efikasnija u obradi pojedinačnih modaliteta i visoko kodiranih informacija efikasnija u obradi novih podataka povrede rezultiraju globlalnijim deficitima koji pogađaju više kognitivnih funkcijaKoristivši princip asocijacije, uz jednostrano zanemarivanje možemo očekivati:dezorijentaciju desno/levoagnoziju prstijuBrokaovu afazijuopštu prostornu dezorijentaciju

4/44/4

Obrada podataka u kori velikog mozga tece:a. ushodnim putevima b.nishodnim putevima c.hijerarhijskim tokovimad. ispod 50msec po cm2 e. ’feedback’ vezama d. paralelno distribuirano

Lurijine ’primarne zone’ su isto što i:a. cerebralna kora b.senzomotorna kora c. multimodalna asocijativna korad. limbička kora e.unimodalna asocijativna kora f.tercijarne oblasti

Organizacija kognitivnih funkcija u posebne ’module’ najvidjivija je u:a. neokorteksu b.limbičkom sistemu c.levoj hemisferid. desnoj hemisferi e.primarnim zonama f.tercijarnim zonama

Goldberg i Costa sazimaju razlike izmedju hemisfera prema:a.mikroskopskoj strukturi b.makroskopskoj stukturi c. morfologijid.stepenu analitičke obrade e.veličini sekundarnih zona f. načinu obrade podataka

Primer 2.Primer 2.

Slučajevi: 1. Slučajevi: 1.

Pacijent ima začepljenje leve posteriorne cerebralne arterije koje je dovelo do ishemičnog oštećenja vizuelne unimodalne asocijativne kore. Koji od sledećih poremećaja je najverovatniji?

simultanagnozijaprozopagnozijaaleksijadizegzekutivni sindromafazija

Slučajevi: 2. Slučajevi: 2.

U slučaju unilaterlne, levostrane lezije 'tercijarne' parijetalne oblasti, najverovatniji kognitivni deficit će biti:

A. taktilna agnozijaB. jednostrano zanemarivanjeC. ideatorna apraksijaD. ideomotorna apraksijaE. amuzija

Slučajevi: 3. Slučajevi: 3.

Budna i uredno orijentisana pacijentkinja nije u stanju da se seti šta je doručkovala, niti sadržaja razgovora koji se odvijao sat vremena ranije. Koji oblik poremećaja pamćenja najbolje opisuje njeno stanje:

oštećeno kratkoročno pamćenjeoštećeno retrogradno pamćenjeoštećeno deklarativno pamćenjeoštećeno anterogradno pamćenjeoštećeno semantičko pamćenje

Slučajevi: 4. Slučajevi: 4.

Osnovni problem pacijenta su teškoće da prepozna lica svoje porodice i prijatelja, iako nije dezorijentisan u vremenu ni prostoru i ima urednu oštrinu vida. Pri ispitivanju pokazuje značajnu nesposobnost da identifikuje poznate ličnosti putem fotografija. Gde se najverovatnije nalazi lezija:

1.bilaterarno okcipitoparijetalno2.bilateralno prefrontalno

3.desno temporalno4.desno prednjeparijetalno

5.u talamusu

Slučajevi: 5. Slučajevi: 5.

Pacijenkinja opisuje svoje teškoće kao 'problem da natera ruke da rade ono što ona hoće'. Pri ispitivanju, pažnja, govor i pamćenje su uredni. Nije sposobna da 'imitira' pranje zuba niti da pokaže desnom kako se seče hleb desnom rukom, mada su njena motorna spretnost i koordinacija uredni. Najverovatnija lokalizacija moždane ozlede je:

dominantni parijetalni režanjnedominantni parijetalni režanjdominanti temporalni polnedominantni temporalni polnedominantni frontalni režanj

Slučajevi: 6. Slučajevi: 6.

Kod pacijenta sa znacima psihomotorne epilepsije i bilateralnom sklerozom hipokampusa najverovatniji kognitivni deficit će obuhvatiti:

A. jezikB. melokinetičku praksijuC. egzekutivne funkcije

D. pamćenjeE. pažnju

Slučajevi: 7. Slučajevi: 7.

Dr. Samjuel Džonson, poznati engleski leksikograf, proveo je popodne šesnaestog juna 1783 u ateljeu gospodjice Frensis Rejnolds, žalosno nedarovite sestre Ser Džošue Rejnoldsa, pozirajući za svoj portret. Nakon ovoga je, uprkos svojih 73 godina i znatne telesne težine, prepešačio priličan put do svoje kuće. Na spavanje je otišao u svoje uobičajeno vreme, da bi se probudio, po svom proračunu, negde oko tri sata posle ponoći. Na svoje iznenadjenje i užas, otkrio je da ne moze da govori. Odmah je pristupio testitanju svojih mentalnih sposobnosti time što je upešno sastavio molitvu u stihovima na latinskom. Iza toga, pokušao je da oslobodi moć govora popivši čašu vina. Medjutim, jedino što se dogodilo bilo je da je ponovo zaspao. Kada se nakon zore probudio, još uvek nije mogao da govori. Na svoje olakšanje, otkrio je da moze da razume druge i da je sposoban da piše. Ipak, rukopis i sastav su mu bili unekoliko oštećeni….

Džonson se obratio svojim lekarima, koji su ga posetili i detaljno pregledali. Prepisali su mu uzimanje amonijačnih soli i pijavice sa obe strane vrata sve do ušnih školjki. Jedan od njih, u to vreme vodeći londonski doktor, predvideo je brz oporavak. I zaista, bio je u pravu: terapijski režim je bio toliko uspešan da je Džonsonova moć govora počela da se vraća tokom sledećih dan ili dva. Oporavak je glatko tekao tokom sledećeg meseca, a iz pisanja su nestale i najblaže smetnje. Na kraju, Džonson je imao samo blagu mada stabilnu dizartriju koja se nije menjala sve dok sledeće godine nije preminuo iz nekih drugih razloga.

(Rosner, 1974)

Slučajevi: 8. Slučajevi: 8.

“...Ne sećam se ničega, baš ničega! Postoje samo rasparčani delovi informacija za koje osećam da su vezane za jednu ili drugu oblast. Ali to je sve! U stvari, nemam znanje ni o jednom predmetu. Sva moja prošlost je izbrisana!Pre povrede sam mogao da razumem sve što su drugi ljudi govorili i lako sam savladavao sve nauke. Posle sam zaboravio sve što sam o nauci naučio. Sve moje obrazovanje je nestalo.Znam da sam išao u osnovnu školu, da sam iz srednje izašao sa svim nagradama, da sam završio tri godine studija na Politehničkom univerzitetu u Tuli. Znam da sam pohađao napredni kurs iz hemije i da sam sve obaveze završavao pre roka. Znam da sam bio na Zapadnom frontu i da sam ranjen 1943, kada smo pokušali da probijemo nemačku odbranu u bitci kod Smolenska. I znam da posle ovoga više nisam mogao da ponovo sastavim svoj život. Ne sećam se šta sam radio ni šta sam učio, ni nauka kojima sam se bavio, ni koje predmete sam imao. Zaboravio sam sve. Iako sam učio nemački šest godina, ne sećam se ni jedne jedine reči, ne mogu da prepoznam ni jedno slovo. Takodje se sećam da sam učio engleski tri pune godine na Institutu. Ali sada ne znam reč ni od njega. Potpuno sam zaboravio ove jezike, kao da ih nikada nisam ni učio. Reči kao trigonometrija, geometrija čvrstih tela, hemija, algebra i slične dolaze mi u misli, ali nemam ideju šta one znače...”

(Ljova Saletski; u Lurija, 1972)

Slučajevi: 9. Slučajevi: 9. “...Dok sam učio kako da živim sa oštećenjem mozga, otkrio sam, kroz pokušaj i pogrešku, da neke stvari mogu mnogo da mi pomognu, dok neke druge otežavaju moje suočavanje sa zahtevima sredine. Da bih mogao da naučim i upamtim nove podatke, pokušavam da u najvećoj mogućoj meri eliminišem distraktore i skoncentrišem svu svoju mentalnu energiju na zadatak koji imam. Za mene je od vitalnog značaja da imam struktuiranu, rutiniranu, dobro organizovanu i mirnu atmosferu u kući, kao i, koliko je to mogućno, na poslu. U prošlosti je moj životni stil bio prilično haotičan i uživao sam u tome, dok sada želim “mesto za sve i sve na svom mestu”. Sa teškoćama u pamćenju, red i navika mi čine dnevne tokove mnogo lakšim.Nisam sposoban da kontrolišem ljutnju kao što sam mogao pre. Bes više ne leži u meni tik ispod površine samo čekajući da plane kao što je to bilo ranije tokom mog oporavka. Ipak, kao što se dogadja i drugim ljudima, javljaju se situacije koje me prilično razbesne. Ranije mi je bilo potrebno mnogo da planem, tako da se i danas sporo ljutim. Razlika je u tome što sada kada sam ljut nisam u stanju da “povučem kočnice” i ovo direktno povezujem sa mozdanim oštećenjem. Veoma me uplaši kada se nadjem u ovakvom stanju i za njega još nisam našao zadovoljavajuće rešenje, sem što se trudim da izbegnem provocirajuće situacije ili da ih zaustavim pre nego što postane prekasno.Izgleda da mi moj jednosmerni um pomaže da svaki dan prihvatim onakvim kakav jeste i bez previše briga, za šta nikada ranije nisam bio sposoban. Takodje, čini mi se da sam sada bolji terapeut, pošto se držim suštine i imam više empatije za druge no što sam imao ranije...”

(Frederick Linge, 1980)