2 REKLAME - pkb.rsnosti jesu klimatske promene, koje danas ozbiqno prete ~ove~anstvu. Postoje veoma...

REKLAME2

3

Izdava~:PKB Korporacija

Glavni i odgovorni urednik: Vesna Gaji}

Redakcija: Qiqana Ri|o{i}, Vera Ponti i Dejana To{i}

Fotoreporter i tehni~ki urednik: Du{an Miladinovi}

Telefon redakcije: 8871-661, 8871-664Faks: 8871-664Centrala: 8871-002i 8871-121Lokali: 142 i 155

e-mail:[email protected]

Adresa: 11213 Padinska Skela - Industrijsko naseqe bb

List izlazi jednom mese~no.Tira` 10.000 primeraka.

Priprema i {tampa: "[tamparija Borba", Beograd, Kosovska 26

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd

POQOINDUSTRIJA: list poslovnog sistema PKB,ISSN 2217 - 8465 - POQOINDUSTRIJA COBISS.SR-ID 19016706

SADR@AJ

4 DOGA\AJI

U Sportskoj hali „Padinska Skela” 1.decembra KUD PKB odrào je tradi-cionalni godi{wi koncert. Predvi{e od 600 posetilaca, 150izvo|a~a, od najmla|eg ansambla doveterana, uz virtuoznu pratwu Velikognarodnog orkestra, izvelo jedvo~asovni program.Izvedene su igre od Banata preko[umadije, do Vrawa i Biqaninihizvora na Ohridu. Ukupno 14 kore-ografskih celina. Pored standardnogprograma, Prvi ansambl je nakon

visokom ocenom – kaè Bojan Blond,dr vet.med.spec. predsednik UVVPS.Udruèwe su osnovali 2015. godineveterinari prakti~ari, u interesuza{tite, unapre|ewa i podizawaugleda veterinarske struke u Sr-biji. Iz dosada{weg rada najve}einteresovawe na terenu jeste za or-ganizacijom tematskih skupova i ra-dionoca. Tako da }e Udruèwenastaviti sa organizacijom istih{irom zemqe. - Odràvawem radionica stvorilibismo trajnu povezanost izme|u

U organizaciji Udruèwa veteri-nara velike prakse Srbije,pro{log meseca u Beogradu odrànje Drugi simpozijum sa me|unarod-nim u~e{}em pod imenom“Zdravstvena za{tita i reproduk-cija papkara”. - Skup je okupio preko pet stotinakoleginica i kolega iz zemqe i in-ostranstva. Kongresna sala “Avala”u Hotelu “M” bila je ispuwena doposledweg mesta. Prisutni su moglida ~uju predavawa eminentnihdoma}ih i stranih stru~waka.

Pa`wu gostiju privukao je okruglisto na temu “Velika praksa danas”.U~esnici okruglog stola sloìli suse sa ~iwenicom da svojim u~e{}emveterinarska struka daje veliki do-prinos u re{avawu ogromnog brojaproblema na terenu i podièva`nost struke. Sumirali smorezultate regionalnog rada tokomcele godine i definisali daqepravce rada Udruèwa. Iskoristiobih priliku i zahvalio se svimsponzorima skupa, koji su u~inilida kolege i koleginice ocene skup

~lanova i predava~a, za budu}euvo|ewe novih tehnika, protokola,sa ciqem pruàwa {to savre-menije, kompletnije i boqe veteri-narske usluge krajwim korisnicima.Oràvawe radionica zavisi}e odzainteresovanosti kolega sa terenada u~estvuju u wima. ̂ lanovi UVVPS}e tako|e po povla{}enim cenamamo}i da u~estvuju u radionicama.Na sajtu www.uvvps.rs moète seprijaviti za radionicu i izabratièqenog realizatora - kaè Blond.

V. G.

ZDRAVSTVENA ZA[TITA I REPRODUKCIJA PAPKARA

GODI[WI KONCERT KUD-a PKB

UDRU@EWE VETERINARA VELIKE PRAKSE SRBIJE

SKORO POLA VEKA NA SCENI deset godina ponovo odigrao “Igre izTimo~ke krajine”, kao i “Ciganskeigre”, dok je De~iji ansambl prvi putna sceni prikazao “Igre iz Lev~a”. Skoro pola veka na sceni KUD u zemqii inostranstvu, dostojanstveno pred-stavqa svoju zemqu i PKB. Na tribi-nama me|u posmatra~ima bili sunekada{wi igra~i KUD- a, koji subudno pratili svaki korak svojih unukana sceni. Sve je proteklo u skladu sasloganom. “U mladosti do starosti, ustarosti do veka”. V. G.

DOGA\AJI 5

OSNOVANA AGRARNA KOMORA SRBIJE

U PKB-u SPROVEDENA AKCIJA DOBROVOQNOG DAVAWA KRVIU direkciji PKB Korporacije 23. no-vembra sprovedena je tre}a dobrovo-qna akcija davawa krvi ove godine.Akciji se odazvalo 67 potencijalnihdavalaca. Krv je dalo 63, dok je~etvoro odbijeno iz zdravstvenih ra-zloga. Me|u davaocima je bilo 17èna, a dvoje zaposlenih je dragocenute~nost dalo prvi put.Svojim ~inom humanosti zaposleni sui ovaj put doprineli pove}awu rez-erve krvi neophodne za le~ewe naju-groènijih sugra|ana u predstoje}emzimskom periodu, koji je karakter-isti~an po smawenom odzivudavalaca. D. T.

Poqoprivrednici su kona~no dobili svoju komoru.U Agenciji za privredne registre 7. novembra reg-istrovana je Agrarna komora poqoprivrednihproizvo|a~a Srbije (AKPPS). Komora }e poredjavnog zastupawa poqoprivredno-{umarskih gazdin-stava i stru~ne podr{ke u razvoju projekata raditii na povezanosti sa poqoprivredno-{umarskim sis-temima u Evropskoj uniji i {ire.

Kako navode u saop{tewu stru~ne slu`beAKPPS-a, komora }e javno zastupati poqo-privredno-{umska gazdinstva (fizi~ka ipravna lica) tako {to se oni prvo udruùju nanivou administrativnih okruga i zatim zajednosa drugim razvojnim subjekatima u poqo-privredi i zelenoj ekonomiji (zadruge, klas-teri) ostvaruju {ire horizontalno povezivawe

na teritoriji Srbije.Organizovawem savetovawa proizvo|a~a urazli~itim administrativnim okruzimazapo~e}e rad na unapre|ewu wihove svesti ozna~aju zajedni~kog javnog nastupa i konkretnepodr{ke u projektima i kori{}ewu podstica-jnih sredstava pod okriqem Agrarne komore.

D. T.

INTERVJU6

DR RADMILO PE[I], REDOVNI PROFESOR POQOPRIVREDNOG FAKULTETA U BEOGRADU

POQOPRIVREDNIRESURSI U 21. VEKU

Nedavno je u Privrednoj komori Srbije u saradwisa srpskom podru`nicom Rimskog kluba odrànopredavawe “Hrana i poqoprivredni resursi za21. vek.” Pa`wu prisutnih privuklo je predavaweprofesora dr Radmila Pe{i}a sa Poqo-privrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu i~lana srpske podru`nice Rimskog kluba, na temu“Potreba ~ove~anstva za hranom i poqo-privredni resursi u 21. veku”. Na ovu i druge temevezane za proizvodwu hrane razgovarali smo saprofesorom za na{ list.* Koje su osnovne determinante rastatra`we za hranom?- Za hranu i energiju moèmo re}i da odre|uju sud-binu ~ove~anstva. Budu}nost koja je pred nama jeneizvesna kada govorimo o tim resursima. Presvega zbog demografskog rasta koji se o~ekuje unarednom periodu, zbog promene strukturestanovni{tva, ekonomske aktivnosti, na~inaìvota, promene privrednog sistema, ekonomskograsta i porasta dohodaka i nakraju, zbog promene svesti~ove~anstva o zna~aju zdravstvenihi socijalnih kriterijuma. To susamo neke determinante kojeodre|uju kako }e se u budu}nostikretati tra`wa za hranom. Velikaneizvesnost je nau~no tehni~kiprogres. Mi danas ne znamo {tanas ~eka, kakva nas otkri}a mogusa~ekati u energetici,biotehnologiji, pronalasku novihmaterijala. Sve to uti~e naproizvodwu hrane. Isto tako, nezna se kako }e se politi~kasituacija u svetu razvijati do krajaovog veka.Posebno zna~ajan faktor neizves-nosti jesu klimatske promene, kojedanas ozbiqno prete ~ove~anstvu.Postoje veoma ozbiqni scenarijikoji ukazuju na drasti~ne promeneklime koje }e uticati na ̀ ivot qudina planeti, na proizvodwu hrane ipotro{wu energije, na zdravstvene i sve ostalesegmente ìvota. * Kaète za nau~no tehni~ki progres daje neizvesnost, za{to?- Jo{ je Karl Poper ~etrdesetih godina ukazao naneizvesnost nau~nog progresa. Velika neizvesnostu nauci je to {to ne znamo kakve }e mogu}nostidoneti da re{i probleme, a ne znamo ni za opas-nosti koje donosi. Pogotovo danas, kada se temporazvoja ubrzava i u rukama je onih koji imajunovac. Mnogo je primera da se za neka nau~nadostignu}a kasnije ispostavi da su opasna poqude. Studentima ~esto dajem primer insekticida

DDT. Pedesetih godina pro{log veka, u vreme ve-like zelene revolucije, kada je re{en veliki brojpitawa vezanih za hranu u zemqama u razvoju, po-javio se preparat koji je u smawio gubitke hrane.Taj preparat bio je promovisan kao sredstvo kojespasava qude od gladi. Se}am se reklame uudarnim terminima na tv kanalima u Americi“DDT dobar za mene i tebe”, slika zadovoqnogfarmera sa porodicom. Kasnije se ispostavilo daje DDT vrlo opasan i zabrawena je wegovaproizvodwa. Da ne govorim o GMO, o kojoj sudtreba da daju lekari, geneti~ari, oni moraju dakaù kakve komplikacije po qude mogu da nastupeupotrebom GMO. I to se ispolitizovalo, sa jednestrane imate Ameriku za i Rusiju protiv. * Kakva su predvi|awa demografskihkretawa i koliki je wihov uticaj naproizvodwu hrane?- Demografija ima svoju putawu. Danas se uglavnomsvi slaù da su projekcije Ujediwenih nacija

ura|ene po~etkom ovog veka ta~ne. Najizvesnija jeprojekcija po kojoj se o~ekuje da }e 2100. godinemaksimalan broj qudi na planeti biti 11 mili-jardi, posle ~ega se o~ekuje smawewe brojastanovnika. Scenario visokog rasta, koji govorio pove}awu broja stanovnika za 10 milijardi uodnosu na sada{wi broj, najmawe je izvestan. Tobi zna~ilo da krajem ovog veka broj stanovnika naplaneti bude 17 milijardi. Stope globalnog demografskog rasta opadaju ve}skoro 50 godina, od kasnih {ezdesetih, sa oko 1,9odsto godi{we, na 1,2 odsto 2015. godine. Ovajpad }e se nastaviti, ali ne u svim regionima pod-

jednako i to je su{tina kada se predvi|aju potrebeza hranom. Upravo tamo gde ima najmawe hrane,predvi|a se i najve}a stopa prirasta brojastanovnika, a to su Azija i Afrika, dok }e uEvropi i Latinskoj Americi opadati brojstanovnika. Severna Amerika stabilizuje broj stanovnika,Evropa stari, a demografski rast }e se usporitii u Aziji, pre svega mislim na Kinu i Indiju, gdese o~ekuje da negde oko 2030. }e biti dostignutmaksimum fertilnih, starosti od 15 do 24 godine,da bi se posle toga trend preokrenuo i do{lo dopada.* Kakve su posledice po kinesku popu-laciju nakon perioda zabrane ra|awavi{e od jednog deteta?- U Kini kao patrijalhalnom dru{tvu je, kada jedonela odluku da bra~ni par moè da ima samojedno dete, do{lo do izobli~ewa demografskeslike, parovi su ve{ta~kom oplodwom dobijali

mu{ko potomstvo. Zato je sadau Kini problem ne samostarewe stanovnika, nego iveliki broj mu{karaca uodnosu na broj èna, tako dave} 25 miliona mladih Kinezane moè da na|e partnerku. UKini je to veliki problem, pasu napustili tu politiku.* Kakva je situacija u Sr-biji po pitawu de-mografske slike?- Mi smo u ozbiqnoj de-mografskoj recesiji, jednasmo od najstarijih nacija nasvetu. Depopulacija, starewestanovnika, napu{tawe sela -sve to je dovelo dodramati~nog opadawa brojastanovnika u pojedinim de-lovima zemqe. * Da li je globalni trendda se sela prazne agradovi postaju tesni?

- Po prvi put od kada se prati demografska slika,mnogo je vi{e stanovnika u gradovima nego u se-lima. Po~etkom dvadesetprvog veka desila se taglobalna promena i sada 54 odsto stanovnikasveta ̀ ivi u gradovima, {to }e dovesti do toga daimamo sve vi{e potro{a~a a mawe onih kojiproizvode. Smawewe ruralnog a pove}awe brojagradskog stanovni{tva }e mewati i tra`wu ipunudu za hranom. Gradsko stanovni{tvo traì}ekoncentrovanu i prera|enu hranu, hranu izdalekih predela. A gde god imate dug put od wivedo trpeze, imate i velike gubitke. Urbanizacija }edovesti do pove}awa koli~ina gubitaka hrane.

500 hektara. Da to bude proizvodwa sa masovnomupotrebom dronova, satelitski navo|enih ma{ina,da se proizvodi GMO. Za razliku od ovogameri~kog, evropski koncept budu}eg razvoja poqo-privredne proizvodwe bazira se na konceptumulti - funkcionalne poqoprivrede, koja }e imatizadatak da zadrì stanovnike u ruralnimpodru~jima, da sa~uva prostor i sa~uva gradove odzagu{ewa. Ruralna podru~ja su kolevke o~uvawaeti~kog kodeksa, sistema vrednosti, ìvot u seluvas u~i potrebi da sara|ujete sa drugim qudima isa prirodom. To je dodatni smisao multi-funkcionalane poqoprivrede za kakvu se zalaèEvropa. Taj princip podràvaju Italija, Fran-cuska, [panija, Nema~ka, Holandija I mnogi drugi.êsi su napravili bum u razvoju organske poqo-privrede. Za razliku od ameri~ke “haj tek” pri~eimamo multifunkcionalnu ekolo{ki podobnu po-qoprivredu. * Kakav je uticaj ekonomskog rasta naproizvodwu hrane?- Ekonomski rast, pogotovo u zemqama koje su doju~e bile gladne a sada postaju veliki proizvo|a~iali i uvoznici i potro{a~i hrane, dove{}e dopromene strukture tra`we za hranom. To su presvih Kina, Indija, Brazil, zatim to su zemqe kojese brzo razvijaju kao {to su Rusija, Meksiko,Turska, Tajland, Ju`na Afrika, Venecuela, Ar-gentina, Vijetnam, Saudiska Arabija. Ali }edovesti i do velikih ekolo{kih problema.Pove}ani broj stanovnika dove{}e do pove}anetra`we za mesom i prera|evina od mesa, {to }edovesti do negativnih efekata po ̀ ivotnu okolinu,pove}anu emisiju gasova i efekta staklene ba{te.Po nekim predvi|awima Svetskog fonda za za{tituìvotne sredine, do 2050. godine }e se u morimai okeanima na}i ve}a masa plastike od teìneriba. Ribe koje su sada deficitarne, a koje se in-tezivno izlovqavaju }e polako nestajati. Ozbiqnepromene do}i }e i usled sve mawe potro{weìtarica, {to }e imati posledice po klimu, poqo-privredne resurse i okruèwe. Po FAO-vom scenariju do 2050. godine o~ekuje seglobalni rast BDP sa visokom stopom rasta od 2,7odsto, {to }e dovesti do porasta BDP po glavistanovnika na planeti. To }e dovesti do promena utra`wi za hranom kako globalno, tako i region-alno.* Ko najvi{e investira u poqoprivredu?- Najbogatije zemqe }e i daqe biti najve}i investi-tori u poqoprivredi i industriji hrane, dok }e onekojima najvi{e treba, subsaharska Afrika, ju`naAzija, slabo investirati. U~e{}e investicija u agrar u odnosu na ukupnebruto investicije, podeqeno sa u~e{}em poqo-privrede u BDP (koeficijenat investicija) je jo{uvek znatno mawe od jedan u velikom delu sveta.O~ekuje se da }e se ovaj odnos zadràti. Zemqe sa najrazvijenijom poqoprivredom imajumalo u~e{}e poqoprivrede u BDP. A zemqe u ko-jima poqoprivreda dominira u BDP su zemqe kojestagniraju u razvoju, nemaju razvijenu ni poqo-privredu ni industriju.* Koliki je problem degradacija

zemqi{ta?- U najrazvijenijim zemqama degradacija zemqi{taje najve}i problem, pa su formirani su fondovi

* Koliki su trenutno ti gubici?- Godi{wa svetska proizvodwa hrane kre}e se oko~etiri milijarde tona. Ra~una se da se oko mili-jardu i trista miliona tona baci. Gubici kre}u jo{na wivi, pa u transportu, preradi, kod krajwihpotro{a~a, u doma}instvima i restoranima. Kodbogatih se najvi{e gubi na kraju, u doma}instvima.Kod krajweg potro{a~a se od 1/3 ba~ene hraneizgubi 12,6 odsto ukupno proizvedene hrane. Kodsiroma{nih do gubitaka dolazi jo{ na wivi. Nemadobrih ma{ina, lo{i su transport i skladi{ta. Procewuje se da poqoprivreda i prehrambena in-dustrija danas tro{e oko 30 odsto svetske energije.U izgubqenoj proizvodwi leì oko 38 odsto odukupne potro{we energije u proizvodwi hrane. Toukazuje da se u izgubqenoj hrani krije oko 10 odstosvetske potro{we energije.Ako znamo da se 70 odsto svetske vode slije u po-qoprivredu, a ako izgubite tre}inu te proizvodwe,to je ba~eno preko 20 odsto svetske vode.

* [ta se mora, a {ta moè da se u~ini ?- Mora se promeniti na~in proizvodwe,skladi{tewa, prerade i transporta hrane.Neophodno je skra}ivawe puta do krajwegpotro{a~a, orijentacija na doma}u proizvodwu.Godi{we se emituje oko 300 kilograma ugqen-dikosida za proizvodwu prose~ne koli~ine hranepo stanovniku. Proizvodwa vegeterijanske hranetro{i najmawe energije. Zato je neophodna prom-ena na~ina ìvota, uvaàvawe zdravstvenih iekolo{kih kriterijuma. Sa dana{wom proizvodwom hrane moèmo danahranimo 8,8 milijardi qudi. Problem nije ne-dostatak hrane, ve} politi~ki faktori isiroma{tvo. Samo tamo gde su ratovi postoji glad,zbog nemogu}nosti transporta.Danas je u svetu 700 miliona stanovnika ispodlinije siroma{tva. Dobro je da se broj ekstremnosiroma{nih smawuje, ali problem ostaje i malo jeverovatno da }e se re{iti do 2030. godine, uprkosvelikim nadama i naporima.Prema jednoj ameri~koj studiji, poqoprivreda ubudu}nosti treba da bude iskqu~ivo visoko inus-trijalizovana, proizvodwa velikog obima na preko

7

Vesna GAJI]

za za{titu ìvotne sredine, kako u Americi takoi u Evropi, zbog potrebe sanirawa. Industrijskirazvoj doveo je do uni{atavawa zemqi{ta, to supre svega hemijska zaga|ewa. Rekultivacija iremedijacija su procesi “le~ewa” degradiranihpovr{ina koji su veoma skupi. Degradacija nastajei na povr{inskim kopovima gde ostaju jalovi{ta.Mi ih imamo na povr{inskim kopovima Kolubarai Kostolac. U svetu je trend da se jalovi{ta pret-varaju u akumulacije vode. Mi u Srbiji imamoozbiqne probleme vezane za zemqi{te usled iz-gradwe saobra}ajnica, izduvnih gasova, ubrzaneurbanizacije, ratnih dejstava I drugog.Sre}om, zbog relativno male upotrebe hemijskih|ubriva imamo jo{ uvek zdrava zemqi{ta.

* Vodni resursi?- Voda je oskudan resurs. Od ukupnih koli~ina vodena zemqi, 97,5 odsto je slano. Svega 2,5 odsto jevoda koju moèmo koristiti, od ~ega je u ledu 68odsto, 30 odsto u podzemnim slojevima zemqe, ustalnom ledu je 0,8 odsto. Od 2,5 odsto vode 0,4odsto je na povr{ini i u atmosferi, u jezerima,rekama, zemqi{noj vlagi. Najve}i potro{a~ je po-qoprivreda, koja potro{i 68-70 odsto vode,doma}instva 20 odsto, dok se za proizvodwu strujepotro{i oko 11 odsto.Prema podacima Svetske banke, potro{wa vode pokilogramu mesa je velika. Tako za proizvodwu kilo-grama june}eg mesa treba potro{iti 15,5 hiqadalitara vode, za kilogam sviwetine 4,880 litara,piletine 3,900 litara, za proizvodwu litre mlekatreba 1.000 litara, dok za kilogram krompiratreba 900 litara vode.

INTERVJU

PKB JE KU]NO SREBROPrivatizacijom poqoprivrednih kombinatadevedesetih godina, vra}awem zemqe biv{imvlasnicima, uni{tili smo brojne kombinate.Tako smo upropastili tehnoekonomske celinea novi vlasnici nisu imali motiva da obra|ujuzemqu. Rezultat takve privatizacije bio je dasu tajkuni za male pare kupili od novih vlas-nika zemqu. Umesto da smo restituciju uradilipodelom akcija ili hartija od vrednostiagroindustrijskih kombinata i tako nadokna-diti biv{e vlasnike i wihove naslednike. Iod PKB su odvojene profitabilne celine, os-tala je primarna proizvodwa. Morali smo dabudemo pa`qiviji sa ku}nim srebrom, a PKBje kao ku}no srebro. Ku}no srebro ne trebaprodavati da bi od para koje dobijemo za wegapolirali zar|alo gvo`|e. Privatizacija u Sr-biji u poqoprivredi i ostalim privrednimgranama je bila zapravo prodaja ku}nog sre-bra. Za novac od privatizacije skidali smor|u sa firmi koje su ve~iti gubita{i.

UTICAJ POQOPRIVREDE NA KLIMUOvih dana je u Bonu klima aktuelna tema. Odukupne emisije {tetnih gasova, 24 odsto jeiz poqoprivrede, {umarstva i ostalih vi-dova upotrebe zemqi{ta. Samo iz poqo-prirede oko 10 -12 odsto.O~ekuje se da u budu}nosti najvi{e {tetnihgasova, posle energetike poticati iz sao-bra}aja. Ina~e, elektri~ni automobili suvelika zabluda, jer elektri~nu energiju kojasluì za wihovo napajawe treba neko i daproizvede. Problem su tako|e litijumskebaterije, a litijuma ima veoma malo nazemqi. I ako bismo i{li na masovnuproizvodwu vozila sa litijumskim bateri-jama, wima bi cena oti{la gore, i zbog cenabaterija. Tako bi elektri~na vozila izgu-bila konkurentnost. Sada je glavni zadatakproizvesti bezlitijumsku bateriju, laku,trajnu. Struja za puwewe baterija bi se na-jverovatnije proizvodila u nuklearnimelektranama. Danas se svaki drugi kilovati daqe dobija iz ugqa. Solarni paneli, ve-trewa~e, obnovqivi izvori energije nisudovoqni da proizvedu elektri~nu energijupotrebnu za masovnu upotrebu elektri~nihautomobila. Ipak to ne zna~i da }e tako iostati. Napredak nauke moè drasti~no dapromeni sliku, pre svega u energotehnici.Ali ne smemo zaboraviti da je on jedan odglavnih faktora neizvesnosti.

8 EKONOMIJA

USVOJEN BUXET ZA 2018. GODINU

SA TELEKSA...

SRBIJA VELIKI POTRO[A ̂STRUJEDoma}instva u Srbiji tro{e pet putavi{e struje po jedinici dru{tvenogproizvoda nego {to je to slu~aj uEvropskoj uniji, a dva do tri putavi{e nego u zemqama u okruèwu.Prose~na potro{wa doma}instva uSrbiji oko 400 kilovata, a u Evropi250, {to zna~i da gra|ani u Srbijitro{e 60 odsto struje vi{e od onihkoji ̀ ive u zemqama EU.Osnovni razlozi za velikupotro{wu elektri~ne energije podoma}instvu su siroma{tvo i niskacena struje, koja je u Srbiji nià negou ve}ini evropskih zemaqa. Premapodacima Eurostata (kancelarija zastatistiku EU), cena struje u Danskoj,na primer, iznosi 30 evrocenti pokilovat satu, u Francuskoj 17,Sloveniji 16, Poqskoj 13,5,Hrvatskoj 13, dok }e u Srbiji poslenovog poskupqewa cena biti 6,64evrocenta.

U razvijenim zemqama osnovni za-datak struje je da sluì za stvarawenovog proizvoda, odnosno daomogu}ava nesmetan i produktivanrad industrije. Ono {to preostane,na usluzi je doma}instvima. U Srbijiindustrija jedva da postoji, a struja

dini, investicije }e u slede}oj godiniprvi put biti trideset odsto ve}e iiznosi}e preko 180 milijardi di-nara na nivou op{te dràve, odnosno

Vlada Srbije usvojila je 29. novem-bra Predlog zakona o buxetu za 2018.godinu, kojim su planirani prihodi uiznosu od 1.178 milijardi dinara.Buxetski rashodi iznosi}e 1.207 mil-ijardi dinara, tako da je planiranifiskalni deficit na nivou republikeza slede}u godinu 28,4 milijarde di-nara, odnosno 0,6 odsto BDP-a, {toje 40,7 milijardi niè od deficitaplaniranog buxetom za 2017. godinu. Buxet za narednu godinu planiran jena osnovu prognoze da }e u 2018. go-dini realni rast BDP-a iznositi 3,5odsto uz BDP deflator od 2,8 odsto iindeks potro{a~kih cena na malo od2,7 odsto. O~ekuje se da prihodi buxeta od

naplate poreza budu 988,6 milijardidinara, od ~ega je naplata PDV-a503,4 milijarde.U odnosu na realizaciju u teku}oj go-

128 milijardi dinara na nivou re-publike.Ministarstvo finansija je saop{tiloda su osnovni ciqevi buxeta zanarednu godinu fokusirani naodràvawe postignutemakroekonomske stabilnosti i nas-tavak primene mera fiskalne konsol-idacije, kao i daqe smawewe u~e{}ajavnog duga u BDP- zapo~eto u 2016.godini. Prioritet ostaje daqe un-apre|ewe poreskog sistema. Na istoj sednici Vlada Srbije usvo-jila je i Fiskalnu strategiju za 2018.godinu sa projekcijama za 2019. i2020, koja predstavqa okvir zaizradu Predloga zakona o buxetu za2018. godinu.

*****Iako je rok za okon~awe privati-zacije davno istekao, na sajtuMinistarstva privrede jo{ uvekse nalaze 142 preduze}a kojao~ekuju novog vlasnika.

*****Devizne rezerve Narodne bankeSrbije na kraju oktobra iznosilesu 10.760,4 miliona evra, ~ime seobezbe|uje pokrivenost vi{e od

Zakqu~no sa 21. novembromukupna dràvna dugovawasmawena su sa 24,11 na 23,6 mil-ijardi evra.

*****Za posledwih pet meseci u Srbijije formirano 180 poqoprivred-nih zadruga.

*****Prose~na neto zarada u Srbijiispla}ena u oktobru 2017.iznosila je 46.879 dinara (393evra), {to je nominalno mawe za2,8 procenata, a realno mawe zatri odsto u odnosu na septembar.

*****Srbija je u prvih sedam meseciove godine imala 1,2 milijardeevra direktnih stranih investi-cija.

*****Srpsku privredu i daqe najvi{emu~i dugo ~ekawe na naplatu is-poru~ene robe ili usluge.Prose~ni rokovi naplatepotraìvawa su 140 dana.

{est meseci uvoza robe i usluga,{to je dvostruko vi{e od stan-darda kojim se utvr|uje adekvatannivo pokrivenosti uvoza robe iusluga deviznim rezervama,saop{tila je NBS.*****Potro{a~ke cene u oktobru, upore|ewu sa istim mesecomprethodne godine, pove}ane su 2,8odsto, dok su u pore|ewu sa decem-brom 2016. godine pove}ane triodsto.

Stranu pripremila: Dejana TO[I]

se uglavnom koristi za zagrevawe ihla|ewe stanova. Kako su alterna-tivni vidovi zagrevawa stanovaskupqi, gra|anima ~ija su primawaprili~no niska najvi{e se isplati dase greju upravo na struju, kako biu{tedeli. Dakle, gra|anima je

upotreba struje za grejawe jedan vid{tedwe, a drugi je taj {to {tede isamu struju. Podaci govore da ~ak 81odsto doma}instava u Srbiji {tedielektri~nu energiju, jer im je skupa isa tako niskom cenom u odnosu naevropske. O energetskoj efikasnostiodnosno neefikasnosti da i ne govo-rimo. Zbog lo{e izolacije insta-lacija „baci” se vi{e od 50 odstoenergije koju tro{imo i na godi{wemnivou izgubi oko pola milijardeevra. Ali energetsku efikasnist neteba posmatrati kao {tedwu, jer{tedwa podrazumeva odricawa. En-ergetska efikasnost ne naru{avakvalitet ìvota, ve} smawujetro{kove i ~uva ìvotnu sredinu.Odnosi se na upotrebu tehnologije za~iji rad je potrebno mawe energije.Od toga je Srbija jo{ uvek daleko,ali bismo, za po~etak, barem moglisvi da koristimo {tedqive sijalice.

vanih zadruga.- Zadrugarstvo je na~in ìvqewa, a najboqiprimeri za to su Italija i [panija. Obnovazadrugarstva nije posao za jednu vladu, za jednogministra ili stru~ne qude ove generacije, to jeposao za vi{e generacija, a mi smo uspeli samozato {to smo otvorili ovo pitawe, istakao jeKrkobabi}.Milo{ Milovanovi}, predstavnik Svetskogpokreta za hranu FAO, je istakao da ta organi-zacija u Srbiji ima angaòvan portfolio projekatu vrednosti oko 3,5 miliona dolara, da jeangaòvana u razli~itim sektorima proizvodwe,prerade i plasmana mesa, mleka, vo}a i povr}a.Prema wegovim re~ima, zadruge i zadrugarstvo su

odli~an odgovor izazovima globalizacije, sa ~imese susre}u i poqoprivrede mnogih zemaqa sveta.Trì{te poqoprivrednih proizvoda Srbije je u ve-likoj meri liberalizovano, a sa druge strane, Sr-bija se nalazi pred vratima Svetske trgovinskeoraganizacije, {to je sasvim sigurno jo{ jedan vidpritiska na doma}e proizvo|a~e. Organizovawepoqoprivrednih proizvo|a~a u zadruge olak{a}eim proizvodwu i plasman, naglasio je Milo-vanovi}. Iskustva zadru`nog organizovawa u [paniji, skupuje prezentovala Ivana \uranovi}, zaposlena u am-basadi [panije u Srbiji. Ona je navela da u[paniji posluju 3.762 zadruge, sme{tene u pet re-giona. Posledwih godina trend je ukrupwavawezadruga, mawe zadruge se udruùju i formirajuzadruge drugog reda. Sve vi{e rade na zajedni~kimmarketin{kim nastupima i izvozno su orijentisane.Pored vo}a i povr}a [panija je vode}i svetskiproizvo}a~ sviwa, sviwskog mesa i {unke.U~esnicima skupa svoja iskustva iz zadrugarstvapreneli su i predstavnici iz Hrvatske, Slovenijei Makedonije.

u~estvovali su i Milo{ Milovanovi}, predstavnikSvetskog pokreta za hranu FAO i Evropske bankeza obnovu i razvoj, Havijer Alvares, {ef Ekonom-skog odseka ambasade [panije, predstavnici am-basade Italije, Ministarstva poqoprivrede,predstavnici zadru`nih saveza zemaqa uokruèwu, veliki broj poqoprivrednihproizvo|a~a, zadrugara i drugi gosti. Konferenciju je otvorio Nikola Mihailovi},predsednik Zadru`nog saveza Srbije, koji je is-takao da je saradwa Zadru`nog saveza Srbije sazadrugarima na visokom nivou, jer Srbijaraspolaè zna~ajnim potencijalima u oblasti po-qoprivrede, koji }e se u narednom periodu krozsistem zadru`nog udruìvawa i stvarawa

konkurentnog proizvoda, ponuditi potencijalnimkupcima. Od velikog zna~aja su i nove tehnologije,osvajawa novih trì{ta, proizvodwa zajedni~kogproizvoda, u~e{}a na me|unarodnim projektima uoblasti poqoprivrede i zadrugarstva. Mihailovi}je u pozdravnom govoru posebno pozdravio MihajlaAvramovi}a, praunuka istoimenog osniva~a prvezadruge davne 1894. godine, a koji je ve} slede}egodine osnovao i prvi Zemqoradni~ki savez.

ZADRUGARSTVO NAÎN @IVQEWAMinistar Krkobabi} je izme|u ostalog rekao da }eSrbija u~initi sve da zadruge ponovo postanustoèr sela, a da proizvodi seqaka postanu roba.Osnov za obnovu sela bi}e zadruge i razli~itevrste kooperativa, uz transfer tehnologije iznawa. Pored toga naglasio je da je Vlada spremnada uz podr{ku eminentnih stru~waka Odbora zaselo SANU, kona~no da vetar u le|a zadrugarstvu.Za posledwih pet meseci formirano je 180 zadrugai tako razbijeno nepoverewe u ideju obnavqawazadrugarsva. Ali bez novca nema razvoja zadru-garstva ni sela. U buxetu Republike i lokalnimop{tinama moraju se izdvojiti dodatna sredstvaza poqoprivredu, apelovao je ministar Krkobabi}.Problemi malinara, sto~ara, ratara mogu seuspe{no re{avati samo formirawem specijalizo-

Na Beogradskom sajmu od 22 do 25. novembraodràn je 12. Sajam etno hrane i pi}a.Pokroviteqi manifestacije bili su Ministarstvopoqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede Repub-like Srbije i Grad Beograd. Na {tandovima re-gionalnih privrednih komora, zadru`nih saveza,gradskih i op{tinskih uprava i pojedina~no velikibroj proizvo}a~a tradicionalnih proizvodaizloìo je svoj asortiman.U okviru sajma u organizaciji Zadru`nog saveza Sr-bije uz podr{ku FAO i EBRD, 22. novembraodràna je konferencija “Me|uzadru`na saradwazamaqa regiona”. Na {tandu Grada Beograda 24.novembara odràna je prezentacija “Najboqesrpske kobasice”. Posetioci sajma imali su pri-liku da degustiraju srpske kobasice triproizvo|a~a, koji su pro{le godine u~estvovali natakmi~ewu “Odabir najboqe srpske kobasice” idobili titulu “najboqe”. To su kobasice koje suproizveli UVEREKSPORT, AD “ Ba~ka” Ba~kaPalanka, ZZ “Trli}” Ub i IM ”Gombit” Beograd.Tradicionalne nagrade Diplome “Etno hrana ipi}e – robna marka iz Srbije” dodeqene suproizvo|a~ima ~iji proizvodi su po oceni ìrijanajkvalitetniji.

SRPSKA KOBASICA - NACIONALNIBREND

Na promociji “Najboqe srpske kobasice” VeqkoJovanovi}, direktor Sektora poqoprivredePrivredne komore Srbije izme|u ostalog rekao jeda je ciq promocije izgradwa brenda srpske koba-sice i unapre|ewe konkurentnosti. Ideja je da seistakne potpuno novi proizvod, da doma}a koba-sica vi{e ne bude proizvod mesne industrijeslabijeg kvaliteta, ve} da postane proizvod koji }enositi ime nacionalni, a to zna~i da mora biti na-jkvalitetniji suhomesnati proizvod, u wemu morada ima najmawe 70 odsto mesa, da je proizveden pounapre|enoj recepturi, uz po{tovawe procedura obezbednosti HACCP, u skladu sa standardomkvaliteta ISO 9001.U~esnici konferencije “Me|uzadru`na saradwazemaqa regiona” najpre su obi{li sajam. Saizlaga~ima razgovarao je Milan Krkobabi}, min-istar zaduèn za regionalni razvoj i koordinacijurada javnih preduze}a u Vladi Republike Srbije.Na konferenciji u sve~anoj sali Beogradskog sajma

9DOGA\AJI

ETNO HRANA I PI]E – ROBNA MARKABEOGRADSKI SAJAM

Vesna GAJI]

STOÂRSTVO10

NA FARMAMA PKB

RASTE BROJ STEONIH KRAVAPro{le godine na farmama PKB Korporacijeoteqeno je ukupno mu{kih i ̀ enskih teladi 7.579.Odnos polova je blizu pola-pola. Za desetmeseci ove godine broj prinova je 5.571, do krajagodine o~ekuje se jo{ teladi.- Nakon letwih meseci, od septembra brojsteonih krava i junica je u porastu. Najboqi re-produktivni rezultati beleè se na farmi “Par-tizanski prelaz”, gde su krave u slobodnomreìmu dràwa. Dobri reproduktivni rezultatisu na farmama "Padinska Skela" i "Lepu{nica".Pored wih na farmama imawa “Kovilovo” i“Mladost” beleì se poboq{awe reproduktivnihrezultata. Na farmi “Mladost” angaòvali smo prof. Ti-homira Petrujki}a sa Veterinarskog fakulteta

Od po~etka novembra do sada ojagwile se 122 ovce, od toga 92 na svet su donele po jedno, a 30 po dvoje jagwadi

da svojim iskustvom pomogne na{im veterinarimai veterinarskim tehni~arima u poboq{awu re-produkcionih rezultata. Za osemewavawe koris-timo zamrznuto i nativno seme iz Centra zasto~arstvo PKB – kaè Mirjana Kova~evi}, di-rektor Veterinarske stanice PKB D.O.O. Grla koja su u jesewem periodu osemewena na svet}e doneti prinove u letwim mesecima. Najve}ibroj teladi oteli se u najtoplijim mesecima. Vi-soke temperature ne prijaju ni sveè oteqenimkravama, ni teladima. Ve}i je procenat ugi-wavawa krava i pojave bolesti kod teladi. Krave su homeotropne ìvotiwe. Imaju stalnutelesnu temperaturu. Naro~ito su osetqive navarijabilnosti spoqa{we temperature, posebnoekstremno visokih temperatura. Istraìvawa

pokazuju da kada spoqne temperature pre|u 21stepen Celzijusa u objektu visokomle~ne kraveisto~nofrizijske rase proizvode mawe mleka. Tonije slu~aj kod drugih rasa, koje podnose temper-ature i iznad 24 stepena. Naro~ito su osetqivekrave sa dnevnom proizvodwom preko 30 litaramleka.

- Ambijentalni uslovi, temperaturni {okovi, neuti~u samo na smawewe proizvodwe mleka, ve}dovode do smawene reprodukcije. Tokom letwihmeseci pri ekstremno visokim teperaturama, in-deks osemewavawa se pove}ava, mawi broj grlaostane steono a dolazi i do ve}eg brojapova|awa kod krava. Kada je u trenutku oseme-wavawa temperatura u rektumu preko 39, 5 ste-peni, to dovodi do smawewa stepena koncepcijeposle osemewavawa. Kao posledica toplotnogstresa dolazi do uginu}a embriona sedam ili 14dana nakon nidacije. Ukoliko do|e do pregrevawauterusa u periodu graviditeta, dolazi dosmawewa protoka krvi kroz placentu, tako da jeishrana ploda oteàna i u toj situaciji ~estodolazi do gubitka ploda - kaè Kova~evi}.

V. G.

NA FARMI OVACA U SURÎNU

PRINOVE DOLAZENa ov~arniku imawa “7. juli” iz Sur~ina uDowem poqu, u periodu od 30.10. do 03.11.2017. godine, izvr{en je ultarazvu~ni pregledovaca na sjagwenost. Pregled je izvr{en u or-ganizaciji Veterinarske stanice PKB. Naterenu su bili doktori veterinarske medicine:Marko Kati}, Predrag Ivan~ev, Stani{aMil~i}, Branislav Vilimonovi} i AleksandarKuruc.- Pregledano su 742 ovce. Od toga broja 469ili procentualno 63 odsto je bilo sjagweno. Zaponovni pregled ostavqena su 44 grla. Zaekonomsko izlu~ewe zbog starosti, istro{enihzuba, lo{eg stawa vimena, lo{e kondicije, ek-serijernih parametara van standarda rase idrugog, ukupno odvojeno 48 grla. Nije pre-

gledano 80 sveè ojagwenih ovaca - kaè Alek-sandar Furdek, DVM, glavni veterinar zazdravstvenu za{titu, program mera iobeleàvawa u Veterinarskoj stanici PKB.Stru~na slu`ba na ov~arniku od ovaca koje umomentu pregleda nisu na|ene kao sjagwene,odabrala je 54 najkvalitetnije koje su u gru-pama od {est do sedam grla u posebnim bokso-vima spojene sa umati~enim ovnovima. Ovnovisu na farmi stigli u avgustu.- Od po~etka novembra do sada ojagwile su se122 ovce, od toga 92 su na svet donele pojedno, a 30 dvoje jagwadi. Radi boqeg prihvata,prihrane i nege jagwadi, nabavqeno je posebnomleko u prahu kao zamena i dopuna kolostruma- kaè Furdek. V. G.

NOVEMBARSKAPROIZVODWA MLEKA

Tokom novembra na farmama PKB-a proizvedeno je 4,3 milionalitara mleka ekstra klase, korigo-vano na 3,6 odsto mle~ne masti.Dnevno oko 141.000 litara.Prose~no dnevno muzlo se 7.322grla, koja na godi{wem nivou daju7.022 litra.

SLEVA: Aleksandar Kuruc, Marko Kati} i Branislav

Vilimonovi}

11REKLAME

Ove godine na imawu nisu imali potrebe za se-zonskom radnom snagom jer nisu sejali semenskikukuruz. Sezonce }e angaòvati ukoliko seukaè potreba za uklawawem o{te}enihplodova {e}erne repe prilikom utovara ukamione. Oni su radili na PKB-ovom imawu“Lepu{nica”. Sme{teni su u nekada{wem Domukulture u Jabu~kom ritu, a topli obrok dobijalisu u menzi na imawu “Mladost.” - Na{i radnici su iskusni, pogotovu muza~i kojiimaju trideset i vi{e godina radnog staà i neidu tako ~esto na bolovawe. Ali, uvek je potreban jedan radnik vi{e. Danassu mnogi odsutni zbog obeleàvawa krsneslave, ali proizvodwa mleka ne sme zbog togada trpi. Sto~ari na Aran|elovdan imaju vi{eposla jer se norma od 70 grla po jednom muza~umora ispuniti i u vreme praznika. Traktoristinisu prekidali najva`niji jesewi posao nawivi - orawe, koje se odvija u tri smene, moglobi se re}i tokom cele godine. I oni su savesniradnici koji rade no}u, obavqaju teàk i na-poran posao, jer znaju da se osnovna obradazemqe mora zavr{iti na vreme - istakao je\umi}.

UQANA REPICA PONIKLA BOQE NEGO LANE

Od Vojislava Mitrovi}a, rukovodioca biqneproizvodwe na imawu, saznali smo da jeza{tita useva od bolesti i insekata obavqenana na 2.200 hektara.

- Za{titili smo uqanu repicu na 95 hektarai lucerku protiv buva~a, insekta koji o{te}ujelist, na 30 hektara. Ove godine su napadi glo-dara na pojedinim parcelama bili ve}i jer imje su{a pogodovala. Bilo je vi{e ki{e, pa jeuqana repica ponikla boqe nego pro{le go-dine. Pratimo kako napreduje usev p{enice,pa ako se pojave glodari, postavi}emo mamke- kaè Mitrovi}.

Do 21. novembra ratarima je ostalo da poorujo{ 444 hektara zemqi{ta i da zatvorebrazdu tawirawem zemqi{ta. U orawuu~estvuju dva “Brazdina” traktora i jedan saimawa. Ratari o~ekuju da }e preorati svepovr{ine za dvadesetak dana. Udaqenostparcela od gazdinstva, koja dostiè i po desetkilometara, dodatno oteàva organizacijuposla, raubuje ma{ine i tro{i vi{e goriva. Najudaqenije parcele od imawa nalaze se napotezu Reva - Ov~a sve do Pan~eva~kog puta.Oko 99 odsto zemqi{ta je ritska crnicate{ka za obradu. U novembru je palo oko 40litara ki{e po kvadratnom metru pa jezemqi{te pogodnije za obradu. Ratari ko-riste idealne uslove za orawe i nadaju se da}e sve parcele na imawu uskoro bitipoorane. V. P.

}e tempo rada zavisiti od vremenskih prilika. Akozemqi{te bude vla`no ~eka}emo prve mrazeve.Preostalo je da pooremo oko 3.500 hektara, a odtoga 1.900 hektara u Ritu i 1.600 u Sur~inu - kaèMiloje Kur}ubi}, glavni tehnolog biqneproizvodwe u PKB-u i dodaje da je ove godine os-novna obrada zemqi{ta mnogo brè tekla negolane.

PROIZVODWA12 PROIZVODWA 13

Krajem novembra ubiraju se posledwi jesewiplodovi zemqe na poqima PKB-a. Prose~an pri-nos merkantilnog kukuruza je 3,8 tona po hektaru,a ne{to vi{e rodilo je u Ritu, oko 4,6 tona, gde jezavr{eno i ubirawe {e}erne repe. Prose~anprinos plative repe je 30,5 tona po hektaru. Na-jboqi prinos ~iste repe od 39,8 tona po hektaruostvarilo je gazdinstvo “Padinska Skela” gde jebilo ne{to vi{e padavina, a ve}i deo useva jenavodwavan. Ove godine ima vi{e {e}era u ko-renu. Digestija se kre}e oko 15, 5 procenata, alinivo slatko}e nije onakav kakav su ratari o~eki-vali i kakav je bio po~etkom kampawe. Na nekimparcelama peo se i do 18 procenata. Jesewa setva zavr{ena je na 6.931 hektaru.Lucerka, uqana repica, p{enica, tritikale, raì je~am imaju dovoqno vlage za rast pa ratario~ekuju da }e zimu do~ekati u dovoqnom porastu.Uqana repica je na jednom delu zasnovanihpovr{ina tek po~ela da ni~e, pa joj pogoduju malovi{e temperature nego {to su sada. Strneìtarice su nikle ili su u fazi nicawa. Otpornijesu na niè temperature i ne zahtevaju mnogotoplote. Borba protiv glodara na parcelama je utoku, a prema prognozama za{titara biqa, bi}eih i tokom zime, pa je u toku rasturawe mamaka. U toku su najva`niji poqoprivredni radovi u poqu- duboko jesewe orawe i tawirawe. Orawe seodvija u tri smene, a tawirawe u dve.- Zemqi{ni uslovi za osnovnu obradu su za sadapovoqni, pa o~ekujemo da }e orawe biti zavr{enodo 30. decembra, ukoliko ne bude nekih obilnijihpadavina. Tawirawe }emo nastaviti u januaru, ali

Na Aran|elovdan, 21. novembra, posetilismo PKB-ovo gazdinstvo “Mladost” u nasequJabu~ki rit, koje se nalazi u banatskom deluop{tine Palilula, 23 kilometara od centraBeograda. Na obodima wiva uo~ili smogomile {e}erne repe za utovar u 40 do 50kamiona. Slatki koren ~ekao je na prevoz do{e}erane i preradu, posle koje }e zavr{itiu nekom rafu samoposuluge i na na{oj trpezi.Ove godine bi}e mawe slasti u korenu, odo~ekivanih 16, prosek na gazdinstvu kretao seoko 14,74 procenata.Naseqe je dobilo ime po obli`wem seluJabuka, a gazdinstvo jeje 27. decembra 1957. godine nazvano “Mla-dost”. To se desilo posle preimenovawa preduze}a Poqo-privredni kombinat “Pan~eva~ki rit” u Po-qoprivredni kombinat “Beograd”.Do izmene imena gazdinstva, koje se prvobitnozvalo “Jabu~ki rit”, do{lo je u vreme kada sumo~vare bile isu{ene. Ostvareni obimproizvodwe Kombinata izmenio je prvobitnikarakter i obele`ja ritskog zemqi{ta pa jepromena naziva bila neophodna.

VI[E POSLA NA ARAN\ELOVDANDanas “Mladost” deli sudbinu ostalih PKB-ovih imawa. Sve je mawe ìteqa Jabu~kogrita koji rade na imawu. I pored blizineradnog mesta oni biraju neki drugi, udaqenijiposao. To je zbog toga {to je te{ko raditi upoqoprivredi, pod otvorenim nebom, aposebno sa stokom, kaè direktor imawaNenad \umi}.

Ukoliko ne bude obilnijih padavina, ratari o~ekuju da }e orawe biti zavr{eno do 30. decembra

U “Agroekonomiku” prate nove tendencije u sto~arstvu, spremawe silaè od ̀ ita, pa rade na stvarawu novih sorti tritikalea i raì

Sve mawe ìteqa Jabu~kog radi na gazdinstvu “Mladost”. Izbegavaju te{ke poslove u poqoprivredi, naro~ito na sto~arstvu

NA POQIMA PKB-a

ORAWE U OPTIMALNIMUSLOVIMA

NA GAZDINSTVU PKB MLADOST

NAJVI[E SLATKOG KORENA U “SKELI”

PRIZNATA NOVA SORTA P[ENICE

“IMPERIJA” PARIRA STRANIM SORTAMA

Imaju}i u vidu starost mehanizacije koja u~estvujeu osnovnoj obradi zemqe, 19 traktora ore, a {esttawira, nema mnogo zastoja zbog kvarova naterenu. Treba pohvaliti trud i ve{te ruke majs-tora u PKB-u, koji su pored svih te{ko}a,kvalitetno remontovali pomenute poqoprivrednema{ine.

V. P.

promene u~inile su neizvesnom proizvodwu kuku-ruza, pa se sto~ari okre}u strnim ̀ itima - isti~edr Nenad \uri}, stru~ni nau~ni saradnik Insti-

Filmskim re~nikom re~eno “Imperija uzvra}audarac”, iz PKB-a stiù nove visokoprinosnesorte. U Institutu “PKB Agroekonomik” stvorenaje nova sorta p{enice “PKB imperija” koja }eprinosima parirati stranim sortama. Nedavnoje priznata kod nas, a zahtev za priznavawe u ze-maqama Evropske unije (EU) bi}e predat u 2018.godini. Zahvaquju}i nau~no istraìva~kom raduselekcionara u “Agroekonomiku” stvoreni sunovi hibridi i sorte. Od 30 sorti p{enice, petje registrovano u EU. - Pred nama je plejada visokoprinosnih sortikoje }e biti stvorene u “Agroekonomiku”. Ve}imamo kvalitetne sorte koje su u rangupoboq{iva~a bra{na, a sada smo usmerili se-lekciju u pravcu stvarawa visokoprinosnihsorti. Oslu{kuju}i trì{te u posledwih desetgodina po~eli smo da se bavimo i selekcijomje~ma i raì. Intenzivno radimo na selekciji{estorednog je~ma, sa ve}im sadràjem proteina,a sa mawe celuloze u stablu. Pratimo evropskitrend spremawa silaè od ìta. Klimatske

tuta “PKB Agroekonomik” koji je radio na selek-ciji “imperije”.Proces stvarawa nove sorte protegao se naosam godina. [est godina trajala je selekcija, adve godine upoznavawe sa novom sortom udoma}oj komisiji za priznavawe. Po prinosu“imperija” je bila za 10 odsto boqa od svihstandarda u komisiji, od novosadskih sorti:“pobeda” i NS 40 S. One su po prinosu u rangunajboqih stranih sorti p{enice. “Imperija” jeove godine na svim lokalitetima u Srbijipostigla prinos od deset tona po hektaru. Zrnoje bilo ne{to lo{ijeg kvaliteta od “pobede”, aboqeg kvaliteta od NS 40 S. U “Agroekonomiku” u 2018. godini o~ekuju priz-nawe jo{ jedne visokoprinosne sorte p{enice.Komisiji za priznavawe prijavili su i dve novesorte tritikalea. S obzirom na to da postoji ve-lika potra`wa za sto~nim je~mom, prijavili su ijedan {estoredi je~am, pa }e u dve naredne go-dine videti kakvi }e rezultati biti postignuti.

V. P.

POPRAVKA [TALE POSLE OLUJESto~ari na imawu pripremaju se za zimskeuslove proizvodwe. Stoka dobro podnosizimu, a muza~ima je najteè u hladnim dan-ima. I leti i zimi koriste HTZ opremu,gumene ~izme, radno odelo, a kada je hladnoi grudwak. Uzimqene su sve {tale,u{u{kane su slamom, kako bi se ublaìleniske temperature koje se o~ekuju tokom je-seni i zime. Po~ela je sanacija {tala kojesu o{te}ene 17. septembra, kada je olujnivetar dostigao snagu tornada. Oduvane sutable od salonita na ~etiri objekta. Jedankrov je saniran, a uskoro }e biti pokrivenii ostali.

}erke. Glavni oslonoc Mojci u ku}nim poslovimaje wena majka koja je tu da pomogne kada je ku}apuna gostiju. A u vreme sajma u Gorwoj Radgoniku}a je puna. Doma}ica Mojca, pored poslova uku}i stigne da pripremi slatka, pekmeze, kompoteod raznog vo}a. Hrana je bila raznovrsna i

ukusna. Mnogo toga sesprema u ku}i a ostalenamirnice nabavqaju seod doma}instava iz sela.Za doru~ak je serviranovi{e vrsta doma}ih koba-sica, proizvodi od mleka,sirevi, namazi, kiselomleko. Ve~ere su po~iwalesa najmawe ~etiri vrstasupa, doma}im hlebom iraznim vrstama mesa a zakraj doma}i kola~i.U vinskom podrumu orga-nizuju se stru~ne de-gustacije razli~itihotvorenih i buteqiranihvina. Mojca je diplomi-rani inèwer poqo-privrede a ima i diplomusomelijera. Za goste izSrbije organizovana jedegustacija vina ve~e prepolaska ku}i. Bila je toprilika da se direktno iz

buradi to~i belo i crveno vino u ~a{u i ispija.Posebnu pa`wu izavalo je vino “Mu{katla” zbogimena, boje a i ukusa.Marjan se gostima obra}ao na srpskom jeziku kogaje nau~io na odsluèwu vojnog roka u Srbiji.

V. G.

ISKUSTVA DRUGIH14

Gosti iz Srbije i Republike Srpske, koji su krajemavgusta u organizaciji Ekolo{kog dru{tva izDraga~eva posetili Sloveniju, bili su sme{teniu seoskom doma}instvu, kmetiji „Pri kapeli”vlasnika Marjana i Mojce Druzovi~. Kmetija jeregistrovana za seoski turizam od 2012. godine,ima 60 kreveta, sobesu sa dva, tri i ~etirikreveta.Seoski turizamposledwih godina uSloveniji se inten-zivno razvija uzpomo} Ministarstavaza turizam i poqo-privredu. Broj reg-i s t r o v a n i hturisti~kih doma}in-stava prelazi 700.Razvojem seoskog tur-izma unapre|uje seo~uvawe tradicije, un-apre|uje ̀ ivot na selua sve radi opstankastanovnika u selima. Kmetija Marjana iMojce Druzovi~ senalazi u mestu Vito-marci, na kraju selaDrbetinci, na 15kilometara od Ptuja.Na breùqku odakle kada je lep dan pogled doseèdo Ptuja. Na ulazu u imawe nalazi se kapela pokojoj i doma}instvo nosi ime. Lepa prostranaku}a sa salama za prezentacije, kuhiwom, tr-pezarijom i vinskim podrumom. Dvori{te punosvakojakog cve}a, malim ribwakom a iza ku}e

vinograd i zasadi jabuka. Nedaleko od ku}ehladwa~a. Druzovi}i se bave proizvodwom vina,gaje vinovu lozu a imaju i vo}wak pod jabukama.- Zarada je u vi{im fazama prerade ili uskladi{tewu. ûvawu i prodaji kada je cena natrì{tu dobra. Dokle god smo proizvodili za

druge, nismo imali zaradu. U na{oj porodici gen-eracijama se bavimo proizvodwom gro`|a i vina.Otac je do skoro gajio krave i proizvodio mleko.Sada je brat pruzeo doma}instvo i opredelio seza proizvodwu vo}a - kaè Marjan.Bra~ni par Druzovi} su iz istog sela. Imaju dve

KMETIJA PRI KAPELI

od oko 50 kilograma gro`|a godi{we, od ~ega seproizvodi vino koje nije na prodaju, ve} se pije uprigodnim prilikama. Boce sa vinom od „stare trte”

se poklawaju visokim zvani-cama.Slovenci su od “stare trte”napravili pravu atrakciju imamac za turiste. Op{tinaMaribor ~esto poklawa kale-move ove loze kao simbol pri-jateqstva i dugove~nosti. USrbiji tri grada su dobila napoklon kalem loze Kraqevo,grad pobratim, Kru{evac iNi{. Kalem “stare trte” uNi{u posa|en je 2012. godine uporti Crkve Svetog Pantelej-mona.Kalemovi najstarije loze rastui u Rimu, u blizini Barselone,[tutgartu, Berlinu, Tel Avivu,u blizini Melburna i japanskoggrada Kutsuname. V. G.

Na na{oj mar{ruti do Gorwe Radgone na{ao se iMaribor. Grad vekova, raznobojnih doìvqaja,vina i kulinarstva. Grad u kome raste najstarija vi-nova loza na svetu “stara trta”.Pored reke Drave uz fasadujedne ku}e vi{e od ~etiristo god-ina raste autohtona slovena~kasorta ”modra kav~ina” ili“àmetna ~rnina”. Zvani~no“stara trta” upisana je u Ginisovukwigu rekorda kao najstarija vi-nova loza na svetu. Ovajprimerak uz fasadu jedne ku}e uMariboru zabeleèn je naslikama i gravurama Mariboraiz 1657. i 1681. godine, koje sedanas ~uvaju u Muzeju [tajerske uGracu.U ~ast vinove loze, u ku}i uz ~ijufasadu raste stara loza je muzej.Ta ku}a je po oceni stru~wakastarija od loze. Muzej je centarvinskih manifestacija u

Sloveniji, tu se mogu degustirati i kupiti veomakvalitetna vina.Iako stara vi{e od ~etiristo godina, loza da rod

KU]A STARE LOZEMARIBOR

padavina mogu smawiti proizvodwu kanarsketrave od koje se dobija biomasa. Zrna imaju ve-liku proteinsku vrednost pa se sve vi{e koristeu ishrani qudi. Od oqu{tenih zrna moè sepripremiti lako svarqiv dijetetski obrok. Odnadzemne biomase dobija se kabasta sto~nahrana, a ètveni ostaci i slama mogu biti pro-stirka ili posluìti kao sto~na hrana sredwegkvaliteta.

NAJVI[E SE GAJI U KANADIKanarska trava je pogodna za gajewe zbog malogulagawa u proizvodwu, a tolerantna je i nabioti~ki i abioti~ki stres, {to je posebno va`nou vreme klimatskih promena. Uspe{no se gaji i nalo{ijim zemqi{tima koja nisu pogodna za drugebiqne vrste.Prema podacima Svetske zdravstvene organi-zacije, godi{wa proizvodwa zrna kanarske traveu svetu moè nahraniti milion gladnih i zadovo-qiti wihove potrebe za skrobom. U [vedskoj semnogo radi na oplemewivawu ove trave i wenomuvo|ewu u komercijalnu proizvodwu.

Kanarska trava je poreklom sa Mediterana, akultivisane vrste nastale su oplemewivawem sa-moniklih biqaka. Gaji se kao jednogodi{wa ivi{egodi{wa biqna vrsta. Cveta od maja do sre-dine juna ili avgusta. Najvi{e je ima u Kanadi (70odsto ukupne svetske proizvodwe zrna), zatim uAustraliji, Rusiji, a znatno mawe u evropskimzemqama. Proizvo|a~i iz Amerike na evropskomtrì{tu svake godine prodaju oko 50.000 tonazrna kanarske trave. Prinosi biomase podesni su za daqu preradu ucelulozu i biogorivo, te opravadavaju relativnomala ulagawa u proizvodwu. Autori studijezakqu~ili su da je kanarska trava biqka predkojom je budu}nost, pa je treba uvrstiti u komer-cijalnu proizvodwu.

15NAUKA

PROTEINI ZA MILION GLADNIH

OSOBINE KANARSKE TRAVE NA ÊRNOZEMU

Oqu{tena zrna imaju veliku hranqivu vrednost i mogu se koristiti kao lako svarqivi dijetetski obroci

Priredila: Vera PONTI

Dao je Bog za sve, pogodna je za qudsku ishranu,sto~ni obrok, proizvodwu peleta i briketa – bio-mase, pokazala se i kao pouzdana sto~na pro-stirka, a neoqu{tena zrna koriste se u ishraniìvine i ptica, istakli su autori studije “Produk-tivne osobine kanarske trave - Phalaris ca-nariensis L. na ~ernozemu”, koja je ove godinepredstavqena na 31. Savetovawu agronoma, vet-erinara, tehnologa i agroekonomista, koje jeodràno u PKB-u. Autori studije su stru~waci saPoqoprivrednog fakulteta Univerziteta uBeogradu: nau~ni saradnik dr Jela Ikanovi}, re-dovni profesor dr Savo Vu~kovi}, docent drQubi{a @ivanovi}, vi{i nau~ni saradnik drSveto Raki} i docent dr Qubi{a Kolari}. Sa In-stituta za primenu nauke u poqoprivredi prof. drSneàna Jankovi} i sa Instituta za ratarstvo ipovrtarstvo dr Vera Popovi}. Jednogodi{we istraìvawe izvedeno je 2015. go-dine na zemqi{tu tipa ~ernozem u Staroj Pazovi.Posejana je sorta kanarske trave “novosadskosvetlo seme”, koja je selekcionisana u Institutuza ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.Primewena je standardna agrotehnika za gajewejarih ìta. Ogled je postavqen u pet ponavqawa.Sa svake parcele uzeto je po pet reprezentativnihbiqaka i izmerene su morfolo{ke produktivneosobine. Posle berbe izra~unati su prinosi zrnapo jedinici povr{ine.

DOBRO PODNOSI JARU I MRAZEVEPomenuta sorta ostvarila je u 2015. godini vi-soke prinose kvalitetnog zrna od 2,3 do tri tone,sa prose~nim prinosom od 2,60 tona po hektaru.

Duìna metlice u proseku iznosila je od 5,86 avisina biqaka 90,60 santimetra. Masa stabla uispitivanoj godini kretala se u proseku oko62,77 grama. Kanarska trava relativno dobro podnosimrazeve ali i visoke temperature vazduha iprekomernu vla`nost. Osetqiva je na su{u, alisamo dok biqke ne razviju sekundarni korenovsistem. Bez {tetnih posledica moè biti po-topqena mesec dana. Na osnovu rezultataistraìvawa utvr|eno je da moè uspe{no da segaji i u Srbiji. Ali, klimatski faktori, temper-atura, intenzitet svetlosti, koli~ina i raspored

BERBA U DVE FAZEZrelo seme kanarske trave lako seosipa iz ra{irenih cvasti. Poredtoga, kad je seme prezrelo mewaboju u tamnu, i tada nije podesno dase koristi u ishrani ku}nih qubi-maca. Zato berbu treba izvesti uoptimalnom roku, najboqe dvo-fazno, kosidbom biqaka i wihovimdosu{ivawem u snopovima.Vr{idba se obavqa vr{ilicamakad se poko{ena biqna masaprosu{i. Posle vr{idbe - berbe,zrna se ~iste od primesa, su{e dovla`nosti od deset do jedanaestprocenata. ûvaju se u jutanimvre}ama u skladi{tima za zrnasteproizvode.

Klas kanarske trave

prskawe pripremiti sve` preparat. Moè se de-siti da nema nikakvih rezultata ako se koristimleko iz tetrapaka koje je pripremqeno od mleka uprahu i vode. - SURUTKA KAO ZA[TITA OD PLESNIKada se surutka zagreje na 20-25 stepeni i razredivodom, koristi se u za{titi od plesni. Jedan litarsurutke treba razblaìti sa 10 litra vode i do-dati 10 kapi joda. Ovaj preparat je dobar zaza{titu krastavca, paradajza i tikvice. Za kras-tavce i vinovu lozu moè se upotrebiti i ner-azblaèna surutka.- \UBRIVO ZA KRASTAVCEMleko ubrzava rast krastavaca. Upotrebqava serazblaèno vodom u odnosu 1:2. \ubrewe trebaredovno ponavqati na svake dve nedeqe. - ZA[TITA OD BELE LEPTIRASTE VA[IMleko se razblaì vodom u odnosu 1:4-6 i prskadirektno na va{i. Va{i imaju nekoliko generacijagodi{we i u istom vremenskom periodu se nalazeu razli~itim stadijumima razvoja. U fazi larve ilutke imaju ja~i za{titni sloj, pa mleko, kao i os-

tala sredstva na bazi kalcijuma, teè deluje nawih.Pri suzbijawu va{iju veoma je vaò krenuti saza{titom ~im se pojave, jer veoma brzo obrazujukolonije i daju nove generacije. Zato ovaj postupaktreba primeniti {to ranije i ponavqati {to~e{}e tj. dokle god va{i prave zna~ajne {tete nabiqci.Kao za{tita od ove {teto~ine upotrebqavase i kiselo mleko: 250 ml kiselog mleka, litarvode i dve ka{ike bra{na. Ovim preparatomtreba dobro isprskati biqke, naro~ito dowustranu listova

.

êsto se termin organska proizvodwa shvata kaogajewe biqke bez ikakve za{tite ili sa upotrebompreparata koje sami pravimo. Biqka se uglavnomprepu{ta sama sebi i prirodi. Organskaproizvodwa je daleko sloèniji proces i zahtevamnogo vi{e znawa i rada od ve} ustaqene klasi~neproizvodwe, koja uz adekvatnu primenuagrotehni~kih mera i primenu preparata za za{tituiz veoma {irokog asortimana fitofarmaceutskihproizvoda daje dobre rezultate. Za{tita biqa uovoj proizvodwi zasniva se na nepesticidnimmerama. Postoje mnogi prirodni preparati kojimase biqke mogu uspe{no za{tititi. Jedan od wih jemleko.Mleko se moè koristiti u ba{ti kao sredstvo zaza{titu i |ubrewe povrtarskih kultura. Sadrìhranqive materije koje su savr{eno izbalansiranei koje omogu}avaju biqkama optimalan rast ipoboq{avaju imunitet. Preventivnim tretirawem mleko {titi biqke odgqivica i virusa. Mle~ni {e}er - laktozu, ne moguda svare svi insekti, pa je zbog toga za{titno sred-

stvo od mnogih {teto~ina. Dobro je i za kompost, jerga oboga}uje hranqivim materijama i poboq{avamu mikrobiolo{ke aktivnosti. Zbog kalijuma jeodli~no u za{titi povr}a u vreme plodono{ewa.Mleko se moè koristiti i za sobne biqke, ali gatreba izbegavati kada je re~ o sukulentima, jer moèda izazove wihovo propadawe. Najboqe je upotrebqavati sirovo mleko, jer setokom termi~ke obrade gube mnogi vitamini i ostalihranqivi sastojci.Mleko se upotrebqava u za{titi paradajza, krom-pira, patlixana, krastavca, tikvica. Naj~e{}e sekoristi kao preventivna za{tita od plamewa~e u

EKOLOGIJA16

PRIRODNI PREPARATI U ORGANSKOJ PROIZVODWI

Dejana TO[I]

MLEKO KAO \UBRIVO I ZA[TITA ZA BIQEodnosu 1:10 (jedan deo mleka i 10 delova vode). U~istom obliku ne bi trebalo da se koristi.- MLEKO KAO DEZINFEKCIONO SREDSTVOPre rada u povrtwaku ruke i alatke opratirastvorom mleka i vode u odnosu 1:1.- MLEKO I SODA BIKARBONAPreparat pripremqen od jednog litra mleka, jednesupene ka{ike sode bikarbone i 10 litara vodeupotrebqava se preventivno za tretirawe povr}a,kako bi se spre~ila pojava plamewa~e i pepelnice.Koli~ina vode se moè smawiti na najmawe petlitara. Ovaj preparat je naro~ito dobar za preventivnotretirawe krompira. Za{titi}e nadzemnu masu odpojave plamewa~e i spre~iti pojavu krompirovezlatice, jer ona i wene larve ne mogu da svaremleko.- MLEKO I JODZa za{titu paradajza vrlo ~esto se koristipreparat od mleka i joda. Odnos mleka i vode je1:4 ili 1:5. U taj rastvor treba dodati 15 kapijoda. Ako èlite da izbegnete ubrzano sazrevawe

plodova, treba smawiti broj kapi joda na pet do{est. Dejstvo ovog preparata moè se poboq{atiako se kombinuje sa preparatom od belog luka.Za razliku od sode bikarbone koja stvara alkalnureakciju na listovima, mleko deluje zahvaquju}isvojim antibioti~kim svojstvima. Kravqe ili kozjemleko treba pome{ati sa vodom u razmeri 1:10(npr. jedan decilitar mleka na jedan litar vode).Ukoliko se koristi pasterizovano mleko, koli~inavode se moè smawiti do pet litara. Ovakopripremqen preparat treba odmah upotrebiti.Potrebno je prskati jednom nedeqno listove sasvih strana, naro~ito odozdo i za svako novo

Hranqive materije u mleku su savr{eno izbalansirane i omogu}avaju biqkama optimalan rast i poboq{avaju imunitet

standardnim odnosom elemenata zausev kukuruza formulacije NPK-1:1:1.Prihrana (dopunska ishrana):Obavqa se u procesu kultivacije.Treba odabrati odgovaraju}eazotno |ubrivo u odnosu na pH-vred-nost (hemijske reakcije zemqi{ta).Amonijum nitrat-AN ili kre~niamonijum nitrat-KAN. Prihraw-ivawe se izvodi u toku vegetacije ipo~iwe kada biqka ima 3-5 listova.Izvodi se u jednom ili dva navrata,a to zavisi od tipa zemqi{ta ikoli~ine padavina. Ako je zemqi{telak{eg mehani~kog sastava i imavi{e padavina, preporu~uju se naj-mawe dva prihrawivawa.Folijarno |ubrewe moèmoprimeniti za op{te zadovoqewepotreba useva, za specifi~nepotrebe i otklawawe nedostatakapojedinih elemenata (nedostatak uzemqi{tu ili nemogu}nost usva-jawa), i koristimo te~na folijarna|ubriva sa sadràjem jednog ili

RE^ STRU^WAKA 17

Tehnologija ishrane[ta je najva`nije da znamo?• Genetski potencijal savremenihhibrida kukuruza dostiè prinos od20 tona po hektaru. Uslov za na-jboqe iskori{tewe potencijala jeprimena potrebnih koli~inahraniva za date uslove.Kukuruz zahteva znatne koli~ineazota. Za postizawe visokih pri-nosa potrebno je obezbediti izme|u130 i 170 kilograma po hektaru~istog azota.Kukuruz ima visoke zahteve za fos-forom, naro~ito u po~etnim fazamarasta i razvi}a. U zavisnosti odraspoloìvih koli~inapristupa~nog fosfora u zemqi{tu io~ekivanog prinosa treba dodati od70-130 kilograma po hektaru.• Potrebe za kalijumom su izrazitovisoke, u nekim slu~ajevima ~ak i do30 kilograma za jednu tonu prinosa.To zna~i da za o~ekivani prinos uodnosu na koli~ine u zemqi{tu (kojeje na na{im prostorima dobro

obezbe|eno) treba dodati od 20-120 kilograma po hektaru. • Kukuruz je veoma osetqiv na ne-dostatak cinka, zato treba posebnoobratiti pa`wu na dostupnost cinkau zemqi{tu i na vreme obezbeditipotrebne koli~ine.• Folijarna prihrana ne sme daizostane iz tehnologije, posebno zapreventivno otklawawe ne-dostataka hranqivih elemenata,naro~ito mikroelemenata.Koje |ubrivo da koristimo?Osnovno ili startno |ubrewe(pred osnovnu obraduzemqi{ta):Upotrebqavati |ubriva sloèna,mineralna, kompleksna, gran-ulisana |ubriva sa mikroelemen-tima za ishranu ratarskih kultura.Ukoliko imate rezultate hemijskeanalize zemqi{ta, odaberite odgo-varaju}u kombinaciju prema pre-porukama za odgovaraju}u parcelu.Ukoliko niste radili analizuzemqi{ta, primenite |ubrivo sa

ISHRANA KUKURUZAvi{e mikroelemenata (na trì{tupostoji velika ponuda raznihpreparata za tu namenu) i moè seprimewivati uz za{titna sredstva.Kada primewujemo |ubrivo?• Osnovno |ubrewe: Obaviti ujesen pod jesewu brazdu ili uprole}e uz pripremu zemqi{ta presetve.• Startno |ubrewe: Istovre-meno sa setvom.• Prihrana useva: Tokom kulti-vacije u istom prohodu.• Folijarna prihrana (zajednosa pesticidima): Prva primena ufazi 4-8 lista, a druga primena ufazi nakon osam listova i zavisnood klirensa prskalice moè se ra-diti do pojave metlice. Radi posti-zawa visokog prinosa i racionalneproizvodwe, koli~inu i vrstu|ubriva treba odre|ivati samo naosnovu rezultata agrohemijskihanaliza zemqi{ta.

Zlatko VAMPOVAC,dipl.in`.

ni i klasi~nog metra u stihu. Koncentrisanost,za razliku od rasplinutog izraza nekih we-govih savremenika, najboqe se ogleda upore|ewu - naj~e{}em postupku Bodlerovogpesni{tva. “Spava u zaboravu kao ajkula nekaurowena u tamu”, naveo je prof. Kojen primerpore|ewa u prvoj strofi soneta “Radosni mrt-vac”. Ina~e, Bodlerovi stihovi bili su posve}enionima koje “patwa kao vu~ica doji”, a patwaje, prema mi{qewu pesnika, boànski lek zana{e niske slasti. Patio je zato {to je voleoneumereno, samoubila~ki, krvni~ki, nemilos-rdno i brutalno. Kako je priznao, progonio ga

je demon ve~nog bluda i pored toga {to mu jeumetnost bila na prvom mestu. Za razliku odbestidnih pisaca 20. veka, kako su okarakter-isali ameri~kog romanopisca ârlsaBukovskog, Bodler je na umetni~ki i odmerenna~in pisao o seksu i smrti. Ali, javno pomi-wawe tih tabua u 19. veku smatralo se skan-daloznim.“ûj me da bi me mogao voleti. Ne prezriteni~iju osetqivost. Osetqivost u svakoga jestewegov genije. Nadahnu}e je doista sestrasvakodnevnog rada jer bez hleba moè da seìvi tri dana, a bez poezije nikad”, poru~ivaoje Bodler svojim savremenicima koji ga nisurazumeli. Mnogi su osporavali wegov stvar-ala~ki duh, pa ~ak i poznavawe francuskogjezika.

“Qubitequ ìvota ceo svet je porodica, kao{to qubiteq slika ìvi u za~aranom svetusnova naslikanih na platnu”, citirao je na-jpoznatijeg francuskog kwièvnika prof. drLeon Kojen, prevodilac i publicista, na trib-ini Bodlerova zave{tawa posle 150 godina odsmrti i 160 godina od izdavawa wegove zbirke“Cve}e zla”. Predavawe je odràno na 62.Me|unarodnom sajmu kwiga u Beogradu. Ostremqewima prvog modernog pesnika, koja suodredila razvoj svetske lirike, svoje vi|ewe,pored prof. Kojena, iznele su i profesorkadr Vesna Elez sa Filolo{kog fakulteta Uni-verziteta u Beogradu i asistent na Katedri zaromanistiku Vawa \uri}. Profesor Kojen je otkrio u ~emu je paradoksBodlerove reputacije. Tek posle velikog loma,Prvog svetskog rata, preko no}i postao jeklasik. Pre toga dopadao se samo istan~animkriti~arima i qubiteqima poezije. Zbogvre|awa javnog morala sud je zabranio {estwegovih pesama iz zbirke “Cve}e zla”, a pes-nik je nov~ano ka`wen.

ZA ONE KOJE PATWA KAO VUÎCADOJI

- âk i wegovi savremenici, sa kojima je dru-govao, Teofil Gotje, kome je posvetio “Cve}ezla” i wegov rival na qubavnom planu, Teodorde Banvil, nisu verovali u wegov pesni~ki tal-enat. Za ìvota je bio neshva}en, na na~in kojise retko doga|a pesnicima i piscima wegovevrednosti i talenta. Situacija se promenilakada je na scenu stupila nova pesni~ka gen-

KULTURA18

BODLEROVA ZAVE[TAWA STO PEDESET GODINA OD SMRTI

Vera PONTI

ÛJ ME DA BI ME MOGAO VOLETI

eracija. Koliko god da su se razlikovaliVerlen, Rembo i Malarme, bili su potpuno jed-nistveni u proceni da je Bodler uneo novidrhtaj, ne{to su{tinski novo u francuskupoeziju, kako je rekao Viktor Igo u jednompismu Bodleru - istakao je prof. Kojen. Prelomnu novinu zbog koje je Bodler postaoprete~a i utemeqiteq modernizma, prof.Kojen prona{ao je u odlici wegovog pesni{tvakoju je nazvao te`wa ka koncentraciji izraza.Nije se na formalnom planu odrekao ni rime,

Patio je zato {to je voleo samoubila~ki, krvni~ki, nemilosrdno i brutalno, a patwa je boànski lek za niske slasti

VIRTUOZNOST PREVODIOCA

Povodom pomenutog dvostrukog jubileja u ovojgodini, izdava~ka ku}a “îgoja” objavila jeizabrane pesme [arla Bodlera “Pedesetcvetova zla”, u prevodu i izboru prof. drLeona Kojena. Tim povodom profesor Kojenuredio je i dva broja ~asopisa “Poetika”koja su bila posve}ena Bodleru. O ume}u prevodioca govorila je prof. Elez,koja je naglasila da je od osamnaest pesamaiz ciklusa “Pariske slike”, prof. Kojen pre-veo dvanaest. Najteè je bilo na}i odgo-varaju}i izraz i rime u pesmama “Osvit” i“Suton”. One govore o Bodlerovoj vir-tuoznosti. Neshva}eni pesnik divio se~oveku gomile, a wegov uzor bio je ameri~kipisac sete i duboke tuge Edgar Alan Po. Cik-lus ilustruje Bodlerove esteti~ke ideje, vezulepog i modernog.

XINOVKAU vreme kada zemqa u zamahu stadeda sve ~udovi{ta ra|a gorostasna,

o za{to ne ̀ iveh kraj xinovke mlade,ko uz kraqi~in skut ma~ka slados-

trasna.

Gledo bih joj telo gde sa du{om cvetai slobodno raste u igri poroka;odgonetao bih: da l' qubavna seta

stvara vla`nu maglu oko wenog oka;

pro{ao bih wena prostranstva golema, pewao se uz golet golemih kolena;a katkada, leti, kad je sunce sludi

pa je izmorenu prostre preko trava, snevao bih u senci wenih bujnih grudi, kao tiho selo {to kraj brda spava.

[arl Bodler, iz zbirke “Cve}e zla”

(S francuskog preveo Danilo Ki{)

Profesor Leon Kojen na Sajmu kwiga

19ZDRAVQE


Ne}ete se osloboditi vi{ka sala na stomakuukoliko ne naterate svoj organizam daproizvodi lipazu - enzim koji razlaè masti.Paradoksalno zvu~i ali ne}ete smawiti obimstruka ukoliko ne jedete slaninu, loj, sviwskumast, sir ili pavlaku, pripremqenu od presnognepasterizovanog mleka. O tome pi{e prof.dr Stani{a Stojiqkovi} u novoj kwizi “Mo} inemo} organizma – izvori ìvotne snage”, kojaje promovisana na ovogodi{wem Sajmu kwiga,na {tandu “Lagune”. Pomenute namirnice, pored presnog semenasusama, oraha, suncokreta, bundeve i lana, na-jboqi su izvor lipaze, koja se uni{tava natemperaturama vi{im od 40 do 45 stepeni. Tajenzim je veoma zna~ajan za na{e zdravqe,posebno kada su u pitawu poreme}aji masnogmetabolizma, kao {to su gojaznost i mr{avost,kardiovaskularne bolesti, dijabetes i degen-erativna oboqewa mi{i}a. Uti~e i na izgledkoè, nastanak autoimunih bolesti, raka, de-generativnih oboqewa mozga i nervnog sis-tema, kao i na podmla|ivawe i regeneracijuuop{te.

NATERATI ORGANIZAM DA MR[AVIMnoge korisne materije u organizmu trans-portuju se po organizmu zahvaquju}i mastima iuqima, a neke od wih rastvorqive su u mas-tima. Organizam ne moè da ih iskoristi akonema masti. Ali, pre nego {to posegnemo zatabletama koje tope masti, prof. Stojiqkovi}savetuje da sami sebi postavimo pitawe.“Za{to na{ organizam ne stvara lipazu u or-ganima koji su zaduèni za to, ve} moramo daje unosimo?”- Najboqi izvor lipaze je na{ organizam.Treba ga dovesti u stawe da je sam stvara. Ne-govawem koè i vra}awem wenih zakr`qalihfunkcija stvaraju se uslovi za ravnoteù li-paze u organizmu. Kada crevni trakt ne radidobro, tada po~iwemo sa ~i{}ewem orga-

nizma, oporavkom crevne flore i sa odgo-varaju}om vrstom hrane koja ukqu~uje prijate-qske bakterije. Detoksikacija se preporu~ujeosobama sa genetskim ili ste~enim ne-dostatkom lipaze. Oni te{ko mogu da nadok-nade wenu optimalnu koli~inu iz presne hrane– istraìvao je prof. Stojiqkovi}, autor In-tenzivnog programa detoksikacije, koju jeprezentovao u [koli javnog zdravqa prejedanaest godina.

[ARGAREPA I CIKORIJA UBRZAVAJUMETABOLIZAM

Ukoliko imamo usporen metabolizam, organi-zam koji te{ko razlaè masti, prof. dr Sto-jiqkovi} savetuje da u svoj jelovnik uvrstimopresnu {argarepu, u obliku salate, ili da jecedimo i pijemo sok. Tom spisku treba dodatii krastavac (koji sadrì organski silicijum),radi~, masla~ak i cikoriju (stimuli{e sistemeza izlu~ivawe). Metabolizam }e ubrzati ijagode (~iste organizam deluju}i na jetru ibubrege), plavi patlixan (stimuli{e stvaraweù~i), {qiva (koju treba jesti sveù, a tokomzime usalamurenu u morskoj soli), rotkvice,crvenu papriku, ~aj i kafu. Profesor Stojiqkovi} savetuje da metabo-lizam ubrzamo sa dve {oqice kafe ili ~ajadnevno, zbog sadràja kofeina i teina kojideluju na razgradwu rezervnih materija i nastimulaciju lipolize - razgradwu masti. Jedanod teìh na~ina za stvorimo lipazu u orga-nizmu jeste da ograni~imo unos hrane i dapravimo razmake izme|u dva obroka, od pet ivi{e sati. - Ako nismo jeli vi{e sati, lipaza u masnim}elijama razgra|uje trigliceride i osloba|aih u krvotok. Oni tada bivaju vra}eni u jetru,ili ih druge }elije koriste za proizvodwu en-

PRESNO MLEKO TOPI SALOPROF. DR STANI[A STOJIQKOVI]: KAKO SE OSLOBODITI VI[KA MASNO]A U KRVI

Ako nismo jeli vi{e sati, enzim u masnim }elijama razgra|uje trigliceride i osloba|a ih u krvotok, a to je jedan od na~ina da stawimo struk

ergije. To je jedan od na~ina da se oslobodimovi{ka masno}a u krvi – zakqu~uje prof. Sto-jiqkovi}.

Umerenost u jelu i pi}u moè da bude jedan odna~ina da stvorimo lipazu. Ravnoteà tog en-zima suzbija neraspoloèwe i depresiju. Jerkako je rekao Plinije, rimski pisac i nau~nik“zar moè da meri stvari onaj koji nema meruza sebe”.

@VAKAWE SPASAVA @IVOTLipazu moète da nadoknaditetabletama pankreatina, ali jeefikasnije da pankreatin koris-tite u vidu praha pome{anog sahranom pre gutawa. Potvr|eno jeda pomenute tablete mogu da pod-staknu rak pankreasa, dok je prahsastavqen od gqivi~nih enzima,prethodno pome{an sa hranom, po-mogao pacijentu da preìvi. Akoste samo progutali kapsule iliribqe uqe, ili vitamin E, sve tomoè da ostane nerazgra|eno.Ne}e biti apsorbovano jer lipazane moè da probije grudvicu uqaili masti. Zato pre nego {toprogutate nerafinisana uqa ilimasti, mu}kajte ih u ustima ili`va}ite s drugom hranom.

PRESAN PUTER UMIRUJEPSORIJAZU

Presan puter sadrì lipazu i ko-risti se za smirivawe psorijaze,dok je puter dobijen od pasterizo-vanog mleka izaziva ilipogor{ava. Isto vaì za sr~anetegobe i oboqewa jetre koji suuzrokovani ili pogor{ani konzu-mirawem sira i maslacanapravqenog od pasterizovanogmleka. Psorijaza i sr~ana obo-qewa nisu prime}eni kodstanovnika Kavkaza i Bugarske jeroni jedu mnogo proizvoda odpresnog mleka.Holesterol nije nikome na{tetiodo pre nekoliko decenija, kada sukori{}eni proizvodi od presnogmleka. Presno mleko je bilo sred-stvo za suzbijawe tuberkuloze, alije vrlo verovatno, misli prof.Stojiqkovi}, da je pasterizovanomleko izaziva.

Prof. dr Stani{a Stojiqkovi} na ovogodi{wem Sajmu kwiga

pe~enog susama, 100 g {e}erca, 5kiselih krastav~i}a, 3 ka{ike aj-

vara.Tuwevinu i margarin izmiksati ublenderu, pa dodati susam, kuvani{e}erac, seckane krastav~i}e i ajvar.Oblandu staviti izme|u dve mokrekrpe i omek{ati je. Naneti fil na ob-landu, urolati i ostaviti da se stegne.

KUGLICE OD KREKERAPotrebno je: 3 kesice slanih krekera,100 g susama, 100 g kikirikija, 1 mar-garin.Priprema: Krekere i kikiriki sam-leti (secko ili blender). Margarinpenasto umutiti, dodati mlevenekrekere i kikiriki. Oblikovatikuglice i uvaqati ih u prethodnoproprèn susam. Prilikom prèwasusama voditi ra~una da ne pregori.Kuglice servirajte u korpicama od pa-pira.

TRPEZA20

Nekada su se na posnoj slavskoj trpezi nalazila samo tradicionalna jela. Danas se trudimo da pored tradicije ubacimo ne{tonovo. Probajte neke od ovih recepata.

POSNE TORTE, PITE I ROLATI

Priredila: Dejana TO[I]

SLANA ROZEN TORTA Potrebno je: 1 pakovawe kora zarozen tortu, 1/2 margarina, 150 gajvara, 150 g posnog dimqenogka~kavaqa ili tofu sira, 300 g{ampiwona, 4-5 ka{ika spana}a, 6ka{ika gustina. Priprema: skuvati1/2 l vode sa 6 ka{ika gustina imalo soli. Kada se smesa prohladidodati 1/2 umu}enog margarina,dobro izme{ati i podeliti na tridela. U prvi deo dodati 150 g aj-vara, u drugi deo dodati 150 g ren-danog ka~kavaqa i u tre}i deododati 300 g {ampiwona. Posebnoskuvati 4-5 ka{ika spana}a ipome{ati sa malo bra{na. Filovawe: Kora, prvi fil, kora,drugi fil, kora, tre}i fil, spana},kora, tre}i fil, kora drugi fil,kora, prvi fil.

POSNA TORTA OD SPANA]APotrebno je (za tri kore): 23ka{ike bra{na, 200 g barenogspana}a, 1 dl uqa, 1 dl kisele vode,1 dl piva, 1 kesica pra{ka zapecivo, so.Fil: 200 g posnog majoneza, 150 gbarenog pirin~a, 100 g margarina,4 kisela krastav~i}a, 2 ka{ikesenfa, 50 g pe~enog susama (za deko-raciju torte) biber, so , per{un. Kora: U posudu za me{ewe stavite20 ka{ika bra{na pome{anih sapra{kom za pecivo. Dodajte uqe,kiselu vodu i pivo pa umesite testo.Zatim dodajte sitno seckan bareni

spana} i so po ukusu, pa jo{ malomesite. Testo podelite na tri jed-naka dela. Pecite kore u papiromza pe~ewe obloènom ~etvrtastomplehu. Gotove kore ostavite da semalo prohlade pa ih filujteslede}im filom. Fil: Margarin penasto umutite pamu dodajte majonez, senf, dobrooce|en bareni pirina~, seckaniper{un i seckane krastav~i}e,za~inite po ukusu i sve jo{ malo mu-tite da se sjedini. Filujte svakukoru, a odozgo pospite pe~eni susam.

POSNI ROLAT SA AJVAROMPotrebno je : 8 ka{ika bra{na, 2dl kisele vode, 4 ka{ike ajvara, 1ka{i~ica pra{ka za pecivo, so,biber. Sve sastojke sjediniti i iz-mutiti, pa sipati u pleh obloèn pa-pirom za pe~ewe. Gotovu koru uvitiu vla`nu krpu, ostaviti da se ohladipa filovati. Fil: 300 g pe~uraka, 1 mawipraziluk, 70 g barenog pirin~a, 3kisela krastav~i}a, 3 male kuvane{argarepe, 3 ka{ike posnog ma-joneza, 2 ka{ike rendanog posnogka~kavaqa, 1-2 ka{ike doma}e veg-ete.Pe~urke i praziluk sitno iseckati,za~initi po ukusu, pa prodinstati nauqu. Kad je gotovo ostaviti da semalo prohladi, pa dobro ocediti odvi{ka te~nosti. U oce|ene pe~urkedodati seckane krastav~i}e, seckanukuvanu {argarepu, bareni pirina~,ka~kavaq, majonez i dobroprome{ati. Ako je potrebno, do-datno za~initi po ukusu. Filovatiprohla|enu koru, uviti je u rolat istaviti u friìder da se stegne.Dekorisati po èqi.

POSNA PROJA SAPRAZILUKOM

Potrebno je: 500 g kukuruznogbra{na 150 g praziluka (ili mladogcrnog luka) 6 dl kisele vode, 150 mluqa, so, pra{ak za pecivo.Priprema: Sitno iseckajtepraziluk, malo ga posolite iproprìte ga na 50 ml uqa. Ubra{no pome{ano sa pra{kom zapecivo i ka{i~icom soli sipajtekiselu vodu i dobro prome{ajte. Do-dati praziluk i dobro sjediniti.Smesu izliti u kalupe za mafine ipe}i 20-30 minuta u rerni zagre-janoj na 200 stepeni.

TROBOJNA OBLANDAPotrebno je: 250 g margarina, 100 gprepe~enog susama, 250 g posnog ma-joneza, 50 g senfa, sok od jednoglimuna, soli po ukusu.Priprema: Margarin dobro umutiti,pa mu dodati majonez, senf, limunovsok i susam. Umu}enu masu podeliti natri jednaka dela. U prvi deo dodati dve

ka{ike ajvara, u drugi 50 g seckanogkikirikija, u tre}i 50 g seckaneobarene blitve ili spana}a.Filovawe: oblanda, fil sa ajvarom,oblanda, fil sa blitvom, oblanda,fil sa kikirikijem. Na kraju posutisusamom.Oblandu je najboqe napraviti dva-tridana ranije, kako bi omek{ala.Napomena: ko ne voli ukus kikirikija,u fil moè da stavi tuwevinu iz konz-erve ili prepe~eni susam.

ROLAT SA TUWEVINOM IAJVAROM

Sastojci : 2 lista oblande, 1 konz-erva tuwevine, 100 g margarina, 50 g

Iz Iraka, Gane, Zambije, Perua,Meksika i drugih mawe razvijenihzemaqa dolazili su da se uvere{ta je sve uradio PKB i da us-postave poslovnu saradwu. Ali,dolazili su i iz bogatih zemaqa saZapada gde je razvijena farmerskaproizvodwa sa najsavremenijimtehnologijama. Ministar poqo-privrede SAD, Erl Bats je nave~eri u zgradi SIV-a, nakon obi-laska Kombinata, izrekao zdrav-icu:- Nisu velesile Amerika i SSSRkoje poseduju naoruàwe, prava

HRONIKA 21

U poglavqu “Ukorak sa svetom”, ukwizi “Zemqa bo`ja-vera teà~ka”,iz 2001. godine, autora RadenkaStani}a, tada glavnog i odgovornogurednika “Poqoindustrije”, pi{eda je Poqoprivredni kombinat“Beograd” nekad bio model zauspe{nu kompaniju koja je bila uzorcelom svetu. Nekoliko kwiga uti-saka ~uva se u protokolu preduze}a.Na engleskom, francuskom, ruskom,{panskom, kineskom, arapskom,japanskom i bugarskom jezikuuvaèni posetioci upisivali susvoje utiske. Dolazili su gosti

raznih dràva, partija i sindikata,poslovni partneri i stru~waci dase uvere u ono {to su ~uli o gigantu.Spisak zvani~nika iz zemqe i svetaje impresivan. Vi{e od 50 pred-stavnika dràva i vlada, krunisaneglave, prestolonaslednici i min-istri sa svih kontinenata. Pre-duzetni~ka praksa potvrdila se kaoispravna, ̀ ivotna i realna. Mnogiposetioci koji su boravili u Ritunisu samo iz kurtoazije zabeleìlisvoja zapaàwa. Senator iz Mek-sika Rosel Guilermo iskazuje svojedivqewe:

Kad bi se tako organizovali i radili, svetu ne bi pretila glad, zapisao je ameri~ki ministar poqoprivrede Erl Bats

- Re{ewe integracije trinomasunce-voda-vazduh u dijalekti~kojharmoniji sa u~e{}em ~oveka idru{tva zasluùje na{e divqewe i~estitke...

NAUKA VA@AN DEOKOMBINATA

Ministar poqoprivrede AlìraSalim Sadi zapisao je:- Bio sam vrlo impresioniranovom krupnom organizacijom, kojapredstavqa interesantan modelrazvoja modernog poqoprivrednogsektora.


IZ KWIGE UTISAKA O NEKADA[WEM GIGANTU

PKB JE BIO VELESILA,A NE AMERIKA I SSSR

velesila je PKB. Kad bi se svi takoorganizovali i tako radili, svetune bi pretila glad. Nekada{wi predsednik Min-istarskog saveta SovjetskogSaveza, Aleksej Kosigin, ostavqasvoje impresije:- O vama sam dosta saznao i prenego {to sam ovde do{ao. O PKB-u se zna i u Moskvi... Svi|a mi se{to je kod vas u celom proizvod-nom lancu prisutna nauka.Postavili ste sebi zadatak daqegpovezivawa proizvodwe, preradei prometa. To re{ewe je pravilno.

OSLAWATI SE NA SOPSTVENE SNAGE - USLOV

OPSTANKABankar Robert Maknamara,predsednik Me|unarodne banke zaobnovu i razvoj, zapisao je: - Hvala na vrlo interesantnomobja{wewu agrarno uspe{nog isna`nog preduze}a. Posada kineskog aviona ostavqaporuku:- U~imo se od PKB-a duhuoslawawa na sopstvene snage iduhu pohoda prema modernizaciji. Profesor sa Jelskog univerzitetaiz Kalifornije u Kwigu utisaka za-pisuje:- Zahvaqujemo veoma mnogo za pri-liku da podelimo va{ veliki uspehs vama. SAD imaju mnogo da nau~eod vas.Svojim originalnim konceptomPKB je imao jak uticaj naprivredne tokove. Povodom 50 godina od osnvawaKombinata dugogodi{wi generalnidirektor Novosadskog sajma JovanNe{in izrekao je:-Dominacija PKB-a u poqo-privrednoj proizvodwi i prehram-benoj industriji obeleàva jednozna~ajno razdobqe razvoja na{ezemqe u mnogim privrednim idru{tvenim tokovima. Taj uticajispoqavan je, i jo{ uvek se vidi,na priredbama Novosadskog sajmana kojima je ovaj gigant uproizvodwi hrane ostavio ne-sumwiv pe~at. I ne samo to. PKB jeu znatnoj meri doprineo da sa-jamske priredbe sa poqoprivred-nom tematikom iz godine u godinubudu sve poslovnije i da daju pot-puniju sliku na{eg agrara.

SPOMENIK RADUMisao meksi~kog senatora Moralesa Giminesa jedna je odnajlep{ih pohvala PKB-u. Ona glasi:- Smatram da je ovo spomenik radu, spomen koji se stalnoobnavqa. I istaknuti umetnici bili su gosti Kombinata. Me|u wimai operski peva~ Miroslav ̂ angalovi}, koji je svojim glasomstizao na sve velike svetske operske scene. Bio je zahvalani sre}an kad je imao priliku da svrati u PKB. U jednojre~enici kao da je iskazao sve. - Uvek sam ponovo, ovde, impresioniran rezultatimaqudske voqe, znawa i qubavi za zemqu i ~oveka.

Erl Bats, ministar poqoprivrede SAD, u poseti PKB-u

TU, OKO NAS22

Biblioteka „Milutin Boji}” nastavqa da nizom man-ifestacija, obeleàva 100 godina od smrti i 25 go-dina od ro|ewa velikog pesnika po kome nosi ime.Tako je 8. novembra, na dan kada je pre 100 godinau bolnica u Solunu preminuo Milutin Boji}, u atri-jumu Narodne biblioteke Srbije predstavqenzbornik radova „Poetika Milutina Boji}a”. Pro-gram su organizovali Institut za kwièvnost iumetnost u Beogradu i Biblioteka „Milutin Boji}“.Ovo je prvi zbornik nau~nih radova posve}en ovomprerano preminulom srpskom pesniku. U izradiZbornika u~estvovali su Biblioteka „MilutinBoji}” iz Beograda, Institut za kwièvnost i umet-nost u Beogradu i Du~i}eve ve~eri poezije u Tre-biwu. Uredni~ki posao uradili su prof. dr JovanDeli} i dr Svetlana [eatovi}. Poetika MilutinaBoji}a sastoji se iz 32 rada, podeqena u sedampoglavqa na 635 strana.Prostor atrijuma je bio mali da primi sve za-qubqenike Boji}evog stvarala{tva. U holu jeotvorena i izlo`ba „100 godina Plave grobnice”,autorke Olge Je~menice. Pored brojnih eksponataposetioci su mogli da vide izloèn originalrukopisa „Plave grobnice” iz 1917. godine,prona|en pre tri godine, koji se ~uva u Biblioteci„Milutin Boji}”.îtaoci Zbornika mo}i }e da upoznaju Milutinovcelokupni rad za koji se do sada malo znalo. Nau~nestudije kwièvnih prou~avalaca iz Srbije, Repub-like Srpske i Italije usmerene su na poeti~ka i

„100 GODINA PLAVE GROBNICE”BIBLIOTEKA „MILUTIN BOJI]”

ànrovska pitawa (poezija, drama, prevodi i po-zori{na kritika) u sveukupnom opusu ovog umetnika,ali se bave i komparativnim pitawima i veoma zan-imqivim problemom recepcije. Na kraju zbornikaurednici su smestili i 32. rad koji predstavqaprilog biografiji Boji}a koji je priredio JovanPej~i}.Na nedavno odrànom Sajmu kwiga u Beogradu, najednom od udarnih mesta bila je potavqena izlo`ba„100 godina Plave grobnice”, a na {tandu bib-lioteke bile su predstavqene dve kwige, fototipskoizdawe antologijske Boji}eve kwige „Pesme bola iponosa” i upravo objavqeni zbornik radova „Po-etika Milutina Boji}a”.Krajem oktobra biblioteka je predstavila „Pesmebola i ponosa” u Gr~koj, na ostrvu Vido kod Krfa, uprisustvu u~enika beogradske êtvrte gimnazije igimnazije „Sveti Sava”. Tako|e u Dru{tvu gr~ko-srp-skog prijateqstva na Krfu predstavqena je iizlo`ba „100 godina Plave grobnice.”Biblioteka }e do kraja godine zavr{iti rad na dveod ukupno ~etiri kwige sabranih dela MilutinaBoji}a. U prvoj kwizi }e biti objavqene wegovepesme, ukqu~ju}i i nekoliko pesama koje dosad nisuugledale svetlo dana, a koje su nedavno prona|eneu Arhivu Srbije. U drugoj kwizi sabrane su Boji}evedrame. Ovaj poduhvat ura|en je uz podr{ku Min-istarstva kulture i informisawa Republike Sr-bije, a prire|iva~ je dr Bojan \or|evi}, professorna Filolo{kom fakultetu u Beogradu. V. G.

23TU, OKO NAS

sa wim i abdicirao. Na presto se vratio 310.godine, ali ga je zbacio legitimni vladar Kon-stantin I, posle ~ega je Maksimijan izvr{iosamoubistvo.Galerije (Gaj Galerije Valerije MaksimijanAvgust). Ro|en je u Feliks Romulijani (Gamzi-grad) oko 260. godine. Vladao je od 305. do311. godine uz Konstancija, Severa, Konstan-tina i Likinija. Podigao je Feliks Romulijanuu blizini dana{weg Zaje~ara.

Sever II (Flavije Valerije Sever Avgust).Ro|en je u Naisusu (dana{wi Ni{). Vladao jeod 306. do 307. godine, kada ga je Maksentijezarobio i primorao da izvr{i samoubistvo.Konstantin I Veliki (Flavije Valerije Au-relije Konstantin Avgust). Ro|en je u(dana{wem) Ni{u 27. februara 272. godine.Vladao je od 306. do 337. godine, a ostao jezapam}en po Milanskom ediktu iz 313. godine,~ime je hri{}anstvo postalo zvani~na veracarstva.

RIMSKI CAREVI SA SRPSKOG TLAZANIMQIVOSTI

U tre}em veku Rim je doìveo krizu. Tad je samo~udo spasilo rimsko carstvo od propasti.Odnosno, propast je odloèna za dva veka. Utom nestabilnom periodu, smewivao se velikibroj careva. Od prvog rimskog cara ro|enogna naj{irim prostorima, pa do propasti rim-skog carstva, ukupno je 17 imperatora ro|enona teritoriji Srbije.Trajan Decije (Gaj Mesije Kvint Trajan De-cije). Ro|en je oko 201. godine u Budaliji,blizu Sirmijuma (dana{wi Martinci kodSremske Mitrovice). Vladao od 249. do 251.godine, kada je postao prvi rimski car koji jeubijen u bici.

Hostilijan (Gaj Valens Hostilijan MesijeKvint Avgust). Ro|en je oko 230. godine u Sir-mijumu (dana{wa Sremska Mitrovica). Bio jemla|i sin Trajana Decija, a vladao je samo parmeseci, preminuo od kuge.Klaudije Gotski (Marko Aurelije ValerijeKlaudije Avgust). Ro|en je u Sirmijumu10. maja210. godine. Vladao je od 268. do 270. godine,kada je preminuo od kuge. Poznat je po egzeku-ciji Svetog Valentina.Kvintil (Marko Aurelije Klaudije KvintilAvgust). Ro|en je u Sirmijumu oko 212. godine.Bio je ro|eni brat Klaudija Gotskog i vladaoje nekoliko meseci pre nego {to je ubijen 270.godine.Aurelijan (Lucije Domicije). Ro|en je u Sir-mijumu 9. septembra 214. godine. Vladao je od270. do 275. godine, kada ga je ubila pretori-janska garda na putu ka Maloj Aziji.Prob (Marko Aurelije Prob Avgust). Ro|en jeu Sirmijumu 19. avgusta 232. godine. Vladao jeod 276. do 282. godine. Kao i Aurelijana,ubila ga je wegova vojska.Maksimijan (Marko Aurelije Valerije Mak-simijan Herkulije Avgust). Ro|en je blizu Sir-mijuma oko 250. godine. Vladao je zajedno saDioklecijanom do 305. godine, kada je zajedno

âk 17 imperatora najve}eg carstva ikad stvorenog na prostorima Evrope, ro|eno je na teritorijama koje danas pripadaju SrbijiMaksimin Daja (Gaj Valerije Galerije Mak-simin Daja Avgust). Ro|en je blizu Feliks Ro-mulijane, kod dana{weg sela [arkamen.Vladao je tokom gra|anskog rata koji je trajaood 311. do 313. godine, kada ga je pobedioLikinije I.Likinije I (Gaj Valerije Likinijan LikinijeAvgust). Ro|en je oko 263. godine blizu FeliksRomulijane, vladao je zajedno sa Konstantinomvelikim od 308. do 324. godine, kada ga je Kon-stantin zbacio i pogubio.Konstancije II (Flavije Julije KonstancijeAvgust). Ro|en je u Sirmijumu 7. avgusta 317.godine kao drugi sin Konstantina Velikog.Vladao je sam od 350. Do 360. godine, dok jepre toga, od 337. do 340. Delio presto sa Kon-stantinom II i kasnije od 340. do 350. sa na-jmla|im bratom Konstansom.

Vetranio (Flavije Vetranio Avgust). Ro|enje negde na teritoriji dana{we Srbije, vladaoje sa Konstancijem II tokom 350. godine.Jovijan (Flavije Jovijan Avgust). Ro|en uSingidunumu (dana{wi Beograd) oko 331. go-dine. Izabran je za cara nakon smrti Julijana.Vladao je nepunih godinu dana, od juna 363. dofebruara 364. godine.Gracijan (Flavije Gracijan Avgust). Ro|en jeu Sirmijumu 359. godine. Bio je car od 375. do383. godine. U wegovo vreme hri{}anstvo jepostalo dominantna vera u carstvu. Pod Am-brozijevim uticajem, Gracijan je zabranio pa-ganske kultove u Rimu i naredio je da se izrimskog senata ukloni oltar bogiwe pobede.

Konstancije III (Flavije Konstancije Avgust).Ro|en u Naisusu, imao je briqantne vojnepobede, ali je umro posle samo godinu danaprovedenih na prestolu. Wegov sin Valentini-jan III je posledwi zna~ajniji vladar zapadnogRimskog carstva.

Nata{a ILI]âsopis „Enigma”

2 REKLAME - pkb.rsnosti jesu klimatske promene, koje danas ozbiqno prete ~ove~anstvu. Postoje veoma...

Documents

Transcript of 2 REKLAME - pkb.rsnosti jesu klimatske promene, koje danas ozbiqno prete ~ove~anstvu. Postoje veoma...