2 REKLAME - pkb.rs · davac je du`an da proceni prirodu, nivo i trajawe izlo`enosti, odnosno donese...

REKLAME2

3

Izdava~:PKB Korporacija

Glavni i odgovorni urednik: Vesna Gaji}

Redakcija: Qiqana Ri|o{i}, Vera Ponti i Dejana To{i}

Fotoreporter i tehni~ki urednik: Du{an Miladinovi}

Telefon redakcije: 8871-661, 8871-664Faks: 8871-664Centrala: 8871-002i 8871-121Lokali: 142 i 155

e-mail:[email protected]

Adresa: 11213 Padinska Skela - Industrijsko naseqe bb

List izlazi jednom mese~no.Tira` 10.000 primeraka.

Priprema i {tampa: "[tamparija Borba", Beograd, Kosovska 26

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd

POQOINDUSTRIJA: list poslovnog sistema PKB,ISSN 2217 - 8465 - POQOINDUSTRIJA COBISS.SR-ID 19016706

SADR@AJ

4 DOGA\AJI

Na trideset~etvrtoj vanrednoj sed-nici Skup{tine PKB Korporacijea.d. Beograd, odrànoj 10. okto-bra, izabran je predsednikSkup{tine Dru{tva i doneta Od-luka o izboru ovla{}enog revi-zora za vr{ewe revizijefinansijskih izve{taja za 2017.godinu.Za predsednika Skup{tineDru{tva izabran je Goran Batak,diplomirani ekonomista izBeograda. Imenovani je na predlog

Ministarstva privrede RepublikeSrbije ovla{}en za predstavnikaRepublike Srbije u Skup{tini ak-cionara privrednog dru{tva PKBKorporacije, da u ime RepublikeSrbije moè preuzimati svepotrebne radwe radi ostvarivawaprava glasa sadrànog u akcijamakoje Republika Srbija poseduje uakcionarskom dru{tvu i isto ost-varuje na sednicama Skup{tine ak-cionara privrednog dru{tva PKBKorporacije a.d. Beograd.

tus kompanije, prinosi po kulturama,obim proizvodwe mleka i sistemi zanavodwavawe.Nakon prezentacije gosti su sadoma}inom Tomi}em obi{li Centarza sto~arstvo, farmu krava sa slo-bodnim sistemom dràwa na “Parti-zanskom prelazu” i fabriku za doradusemena “Agroseme”. Gosti nisu krili odu{evqeweveli~inom kompanije i proizvodnimrezultatima, koji mogu da se mere sawihovim. V. G.

U organizaciji ambasade KraqevineDanske u Srbiji, 30. oktobra u posetiPKB-u boravila je delegacija koju su~inili predstavnici 35 danskih kom-panija. Poqoprivredna delegacijaobi{la je kompanije iz oblasti pri-marne proizvodwe i prera|iva~ke ka-pacitete u Srbiji. Osim predstavnika kompanija ifarmera, u delegaciji su bili i pred-stavnici investicionog fonda IFU.Oni u svom sklopu imaju posebnu je-dinicu za investicije u poqoprivredu,

uz jasan danski interes. Ciq posetebio je upoznavawe srpske poqo-privrede i iznalaèwe mogu}esaradwe dveju zemaqa.Prilikom posete goste u PKB-udo~ekali su Radi{a Nikoli}, direk-tor za plan, razvoj i kontroling, RatkoTomi}, direktor za proizvodwu iMiloje Kur}ubi}, glavni tehnolog zabiqnu proizvodwu. O istorijatu i ka-pacitetima kompanije prisutne je up-oznao Radi{a Nikoli}. Goste izDanske interesovao je vlasni~ki sta-

POQOPRIVREDNA DELEGACIJA DANSKE

SKUP[TINA

POSETILI SU NAS

IZABRAN PREDSEDNIK DRU[TVA

PRIVREDNA KOMORA SRBIJE

HRANA I POQOPRIVREDNI RESURSI ZA 21. VEK

Skup{tina je donela i odluku kojomje vr{ewe revizije Pojedina~nog iKonsolidovanog finansijskogizve{taja PKB Korporacije a.d. za2017. godinu povereno Revizorskojkompaniji KPMG d.o.o Beograd.Revizorsku kompaniju KPMGSkup{tini je, u skladu sa odred-bama dru{tva, predloìlaKomisija za reviziju PKB Korpo-racije. Prema mi{qewu Komisijeza reviziju, ova revizorska ku}a saPKB Korporacijom sara|uje od

2012. godine, tako da posedujezna~ajno poznavawe poslovawakompanije i wenih zavisnihdru{tava. Tako|e, raspolaè ikadrovskim kapacitetima kojiposeduju veliko iskustvo iz revi-zorske prakse, tako da moè naje-fikasnije i u najkra}em roku dapripremi i uradi reviziju finan-sijskih izve{taja PKB Korporacijeza teku}u godinu, u skladu sa pozi-tivnim zakonskim propisima Re-publike Srbije. V. G.

U Privrednoj komori Srbije ne-davno je u saradwi sa srpskompodru`nicom Rimskog kluba odrànopredavawe “Hrana i poqoprivredniresursi za 21. vek”. Skupu je pris-ustvovao veliki broj predstavnikanau~nih institucija, udruèwa,zadruga i lokalnih samouprava.U ime Privredne komore Srbijedoma}in skupa bila je dr Danica

Mi}anovi} iz Sektora poqo-privrede, koja je istakla da su tem-atski skupovi jako va`ni, pre svega uciqu kvalitetnog i pravovremenoginformisawa, umreàvawa,razmene iskustva i znawa. Na-glasila je zna~aj poqoprivrede uBDP-u i izvozu, i potencijalima u tojoblasti koji su nedovoqnoiskori{teni.

O istorijatu, aktivnostima Rimskogkluba u re{avawu konkretnih glob-alnih pitawa, prisutne je upoznao drNeboj{a Ne{kovi} sa InstitutaVin~a. Pa`wu prisutnih privuklo jepredavawe profesora dr RadmilaPe{i}a sa Poqoprivrednog fakul-teta Univerziteta u Beogradu i~lana srpske podru`nice Rimskogkluba, na temu “Potreba ~ove~anstva

za hranom i poqoprivredni resursiu 21 veku.”U~esnici predavawa ukazali su na de-mografsko zaostajawe za svetom i re-gionom, na prilago|avawe klimatskimpromenama, boqe upravqawe vodnimresursima, promenu postoje}e agro-tehni~ke prakse i racionalnuupotrebu hrane, energije i drugihprirodnih resursa. V. G.

DR@AVA BLAGOSTAWAKraqevina Danska sme{tena jeizme|u Severnog i Balti~kogmora, na poluostrvu Jiland i navelikom broju ostrva. Najmawaje dràva Skandivanije, deo EU,a broji 5,5 milona stanovnika.Sastavqena je od dvesamoupravne teritorije,Farskih ostrva i Grenlanda.Glavni grad je Kopenhagen.Poznata kao najsre}nija zemqana svetu, dràva blagostawa ipo kapitalisti~koj privredi, sajakim javnim i privatnim sek-torom. Zemqa bicikla, peciva ivetrewa~a, sa najefikasnijompoqoprivrednom proizvodwom.Godi{we izveze hrane u vred-nosti od 13 milijardi evra. Posledwih godina Danci ulaùu organsku proizvodwu. Imaju300 organskih farmi, kojegodi{we proizvedu vi{e od 500miliona litara sveèg mleka.Prose~na zarada u Danskoj jeve}a od 3.000 evra. U woj jero|en ~uveni pisac Hans Kris-tijan Andersen.

DOGA\AJI 5

SRBIJI USKORO SREDSTVA IZ IPARDFONDOVA

NS PKB PROSLAVIO KRSNU SLAVU

ZELENO SVETLO DO KRAJA GODINE

Nezavisni sindikat radnika PKB Korporacije31. oktobra obeleìo je svoju krsnu slavu,Svetog apostola i jevan|elistu Luku, jednog odprvih propovednika hri{}anstva, piscajevan|eqa i osniva~a ikonopisa, koji je u nar-odu slavqen kao isceliteq i za{titniklekara. Slavski obred obavqen je u Hramu Saborasrpskih svetiteqa u Padinskoj Skeli. Nakonslu`be, koju je drào stare{ina hrama, pro-tonamesnik otac Zoran Pani} i lomqewaslavskog kola~a, mnogobrojni gosti sindikatapridruìli su se doma}inima na slavskomru~ku koji je organizovan u restoranu FidelsKo u Bor~i.Pozdravqaju}i goste, ~lanove, prijateqe iposlovne partnere sindikata, doma}in slave,predsednik sindikata Nikola Lazi}, podsetioje prisutne da je sindikat osnovan na dan Sve-tog Luke pre 22 godine i poèleo im dobrozdravqe i uspe{an rad. Tom prilikom su~lanovima sindikata koji odlaze u penzijuuru~eni prigodni pokloni. D. T.

Na drugom zasedawu Odbora za pra}ewe imple-mentacije pretpristupnog programa za ruralnirazvoj za period 2014-2020. (IPARD Odbor zapra}ewe), odrànom 3. oktobra, re~eno je da biSrbija u novembru mogla da dobije zelenosvetlo od EU za po~etak realizacije IPARD sred-stava u iznosu od 175 miliona evra. Osim~lanova odbora zasedawu su prisustvovali ipredstavnici Generalnog direktorata Evropskekomisije za poqoprivredu i ruralni razvoj,Delegacije EU u Srbiji, Ministarstva finan-sija, Ministarstva za EU integracije i Kance-larije za reviziju sistema upravqawasredstvima EU. Na skupu je re~eno da politika ruralnog razvojaEvropske unije, ~ije }e temeqe Srbija putemIPARD II programa postavqati u narednim godi-

nama, predstavqa alat za probleme sa kojimase suo~avaju poqoprivredni proizvo|a~i una{oj zemqi, naro~ito oni u podru~jima saoteànim uslovima rada.Nezavisni evropski spoqni revizor je jo{ 14.avgusta zapo~eo drugu spoqnu reviziju srpskihstruktura za sprovo|ewe instrumenta za pret-pristupnu pomo}. Mi{qewe revizora je pre-duslov za ponovno podno{ewe zahteva Evropskojkomisiji za prenos upravqa~kih i kontrolnihovla{}ewa, odnosno akreditaciju. Nakonponovnog podno{ewa dokumentacije za akred-itaciju, revizori Generalnog direktorataEvropske komisije za poqoprivredu i ruralnirazvoj }e posetiti Srbiju i izvr{iti proverukompletne operativne infrastrukture od 20. do25. novembra, kako bi utvrdili da li sa Srbi-

jom moè da se zakqu~i Finansijski ugovor oIPARD programu. Bespovratna pomo} (grantovi) iz IPARD pro-grama }e doneti direktnu korist srpskim poqo-privrednicima, privrednim dru{tvima iruralnim zajednicama. Procewuje se da }e 175miliona evra vredne bespovratne pomo}i izIPARD-a dovesti do ukupne investicije u poqo-privredu od oko 400 miliona evra. Kandidatiza dobijawe bespovratnih sredstava }e mo}i daiskoriste ta sredstva za do 70 odsto oprav-danih tro{kova.Vlasti u Srbiji su odabrale {est glavnih merakoje }e se podràvati grantovima EU: investi-cije u poqoprivredna gazdinstva proizvo|a~amleka, mesa, vo}a i povr}a i drugih useva, in-vesticije u preradu i plasman poqoprivrednihproizvoda za mikro, mala i sredwa preduze}akoja se bave preradom mleka, mesa, vo}a ipovr}a, investicije u organsku poqoprivredu,lokalni razvoj u ruralnim sredinama od stranelokalnih akcionih grupa (naro~ito javno-pri-vatnih partnerstava), diverzifikaciju poqo-privrednih gazdinstava i poslovni razvoj zaprivatne objekte seoskog turizma i tehni~kupomo}.Prvi pozivi za kori{}ewe IPARD sredstava zapoqoprivrednike bi mogli da budu objavqeni dodecembra ili januara. U prvom ciklusu inve-stira}e se u opremu i mehanizaciju za primarnuproizvodwu i prera|iva~ku industriju. Sred-stva za preradu }e obuhvatiti sva ~etiri sek-tora - mleko, meso, vo}e i povr}e. D. T.

INTERVJU6

DIPL. IN@. DRAGAN MILETI], RUKOVODILAC SLU@BE ZA ZA[TITU ZDRAVQA I BEZBEDNOST NA RADU

BOQA ZA[TITA MLADIH,TRUDNICA, PORODIQA

I DOJIQANa osnovu Zakona o bezbednosti i zdravqu naradu nedavno su usvojeni pravilnici kojipropisuju Preventivne mere u vezi sabezbedno{}u i zdravqem na radu mladih, za-poslenih èna za vreme trudno}e i zaposlenihkoje doje dete.O kakvim merama je re~, na koji na~in oneobavezuju poslodavca ali i kategorije za-poslenih na koje se odnose, razgovarali smosa Draganom Mileti}em, rukovodiocemSlu`be za za{titu zdravqa i bezbednost naradu PKB Korporacije.* [ta propisuje pomenuti pravilnik omerama kada je re~ o zaposlenimènama za vreme trudno}e,porodiqama i ènama koje doje dete?- Pravilnikom o merama za bezbedan i zdravrad zaposlene ène za vreme trudno}e,porodiqe i zaposlene koja doji dete, utvr|ujuse zahtevi koje je poslodavac duàn da ispuniu obezbe|ivawu primene mera za bezbedan izdrav rad sa ciqem spre~avawa, otklawawa ismawewa, na najmawu mogu}u meru, rizika pobezbednost i zdravqe pomenute kategorije za-poslenih. Zaposlena èna za vreme trudno}eje èna koja o trudno}i dostavi poslodavcupotvrdu lekara. Porodiqa je zaposlena ènakojoj od poro|aja nije pro{lo vi{e od 12meseci i koja o tome, tako|e dostavi potvrdulekara. Zaposlena èna koja doji dete je za-poslena majka deteta do navr{ene prve godineìvota deteta koje doji, a koja o tome obavestiposlodavca.* Kakve su obaveze poslodavca u ovomslu~aju i da li je u obavezi da doneseodre|ena akta, kojima se ova oblastreguli{e?- U skladu sa pomenutim pravilnikom, koji je uprimeni od 28. decembra 2016. godine,neophodno je da za sva radna mesta u radnojokolini na kojima postoji mogu}nost izlagawa{tetnostima, procesima ili radnim uslovima,izvr{i procenu svih rizika po bezbednost ilizdravqe na radu i svih posledica na trudno}uili dojewe koje mogu imati zaposlene. Poslo-davac je duàn da proceni prirodu, nivo itrajawe izloènosti, odnosno donese Akt oproceni rizika, radi utvr|ivawa na~ina imera za otklawawe ili smawewe rizika.Poslodavac je duàn da o donetom aktuobavesti navedene zaposlene i wihove pred-stavnike za bezbednost i zdravqe na radu, kaoi merama koje se preduzimaju u ciqu otk-

lawawa rizika. Prilikom procene rizikamora uzeti u obzir i efekte na bezbednost izdravqe trudnica i dojiqa i da o rezultatimaprocene, u pismenoj formi, obavesti trudnicei dojiqe. Tako|e je neophodno standardizovatipropisano obave{tewe za navedene zaposlenei obavezati poslodavca da ga koristi.* Pravilnikom je predvi|ena isveobuhvatnija za{tita mladih. U ~emuse ona ogleda i na koga se konkretnoodnosi?- Pravilnikom o preventivnim merama zabezbedan i zdrav rad mladih, koji je u primeniod 28. decembra 2016. godine, propisuju se za-htevi koje je poslodavac duàn da ispuni uobezbe|ivawu primene preventivnih mera.Wihov ciq je otklawawe ili svo|ewe na naj-mawu mogu}u meru rizika od nastankao{te}ewa zdravqa mladih na radu, a posebnou vezi sa wihovim duhovnim i telesnim razvo-jem. Ovaj pravilnik primewuje se na mlade kojisu u radnom odnosu kod poslodavca, kao i namlade koji po bilo kom osnovu obavqaju radkod poslodavca, |aci, lica koja rade preko om-ladinskih zadruga, maloletnici na odsluèwukazne. U mlade, u smislu ovog pravilnika,spada svako lice starosti od najmawe 15, anajvi{e 18 godina. Poslodavac je duàn da zasva radna mesta u radnoj okolini, na kojimarade mladi izvr{i procenu rizika od nas-

tanka povreda i o{te}ewa zdravqa prepo~etka obavqawa poslova. Zatim jeneophodno izvr{iti delimi~nu izmenu i dopunuAkta o proceni rizika, ukoliko je do{lo dopromene u obavqawu poslova, odnosno pojavenovih opasnosti i {tetnosti, a {to je sve uPKB-u ve} ura|eno.* Koje mere se preduzimaju u slu~aju dapostoji neki od pomenutih rizika?- Ako se u postupku procene rizika utvrdi dapostoji rizik za bezbednost, fizi~ko ilipsihi~ko zdravqe ili razvoj mladih, poslo-davac je duàn da obezbedi finansijska sred-stva za pra}ewe zdravstvenog stawa mladih.Pra}ewe se vr{i na na~in, po postupku i urokovima kao i prethodni i periodi~nilekarski pregledi zaposlenih na radnim mes-tima sa pove}anim rizikom. Poslodavac jeduàn da obezbedi da zaposleni mladi, wihovizakonski zastupnici, roditeqi ili starateqi,budu u pismenoj formi obave{teni o rezulta-tima procene rizika na radnom mestu, kao i omerama kojima se rizici otklawaju u ciqupove}awa bezbednosti i zdravqa na radu.* Kojim rizicima mladi ne smeju bitiizloèni?- Zabraweno je da se radno angaùju mladi naradnom mestu u radnoj okolini na kojima seobavqa rad koji je objektivno iznad wihovihfizi~kih ili psiholo{kih sposobnosti. Nesmeju biti izloèni opasnim materijama kojesu otrovne, kancerogene, izazivaju naslednagenetska o{te}ewa, o{te}uju plod ili na bilokoji na~in hroni~no uti~u na qudski razvoj. Topodrazumeva i {tetno izlagawe zra~ewu,rizik od povrede, za koje se moè pret-postaviti da ih mladi ne mogu prepoznati iliizbe}i zbog svoje nedovoqne pa`we, ne-dostatka iskustva ili osposobqenosti. Kadapostoji rizik za wihovo zdravqe, mladi nesmeju biti izloèni ni ekstremnoj hladno}iili vru}ini, buci i vibraciji.* Koje su konkretno obaveze PKB Kor-poracije, kao poslodavca kojizapo{qava mlade i u kojoj veliki brojstudenata i u~enika obavqa stru~nupraksu?- U skladu sa pravilnikom u PKB Korporacijije obezbe|eno da zaposleni mladi, wihoviroditeqi ili starateqi, budu u pismenojformi obave{teni o rezultatima procenerizika na radnom mestu i o merama kojima serizici otklawaju, a u ciqu pove}awa bezbed-

zapo{qavali decu na zabrawenim zanimaw-ima, kazne ne}e biti blage. Inspektor radamoè pokrenuti zahtev za pokretaweprekr{ajnog postupka i zapre}ena kazna zaposlodavca sa svojstvom pravnog lica je od800.000 do 1.000.000 dinara, a za poslo-davca koji je privatni preduzetnik od 400.000do 500.000 dinara, navodi se u saop{tewuMinistarstvu rada.Kao opasne okolnosti za decu vode se: radispod zemqe, prekovremeni rad, rad na sao-bra}ajnicama, van mesta prebivali{ta dece

nosti i zdravqa na radu. U skladu sa rezulta-tima procene rizika izra|ena su posebnapisana uputstva, obave{tewa i informacijesa kojima se upoznaju mladi, wihovi roditeqiili starateqi, uz potpis. Zatim vaqa jasnodefinisati, odnosno izdati zabranu rada naradnim mestima na kojima postoje rizici prikojima mladi ne smeju da rade, a u skladu saprocenom rizika. Za rad na konkretnimposlovima mora da postoji nalaz zdravstvenogorgana o zdravstvenoj sposobnosti mladih. UPravilniku o sistematizaciji poslova moramodefinisati poslove na kojima se moguangaòvati mladi, kao i poslove na kojimanikako ne smeju biti. ̂ im za poslove ne postojiuslov VI i vi{eg stepena stru~ne spreme,neophodno je precizirati i urediti mogu}eu~e{}e mladih. S druge strane, zakonski jedozvoqeno da za neka radna mesta ne primamodecu na praksu ili da primamo mawi broj vansezone. U skladu sa ovim donet je novi Pravil-nik o bezbednosti i zdravqu na radu PKB Ko-rporacije. Omladina, odnosno zaposleni od18 do 29 godina, se ne spomiwu u pravilniku.Me|utim, potrebno je i za tu kategorijuizvr{iti odgovaraju}i analizu i predvidetineke posebne mere pri wihovom angaòvawu.Mislim na na{e zaposlene na sezonskimposlovima.* Od 1. januara 2018. godine na snagustupa nova Uredba o utvr|ivawuopasnog rada za decu, koja predstavqalistu poslova koje deca nikako ne bismela da rade. Ko je nadleàn za wenosprovo|ewe i kolike su zapre}enekazne za poslodavca koji je ne po{tuje?- Sprovo|ewe uredbe }e kontrolisatinadle`ne inspekcije, rada, zdravstvena iprosvetna, Inspekcija socijalne za{tite. Zaone poslodavce koji uprkos zabrani budu

7

Qiqana RI\O[I]

mla|e od 15 godina ìvota, u sku~enim pros-torima, na visini ili dubini, sa opasnimma{inama, ure|ajima i o{trim predmetima,kao i rad u nefiziolo{kom poloàju tela priradu, dugotrajno stajawe, kle~awe, povijenpoloàj…Deca ne smeju da budu izloèna nepovoqnimklimatskim ili mikroklimatskim faktorima,visokoj ili niskoj temperaturi, visokojvla`nosti, te{kim psihi~kom ili fizi~kom na-poru, visokom nivou nejonizuju}eg zra~ewa,buci, vibraciji, duvanskom dimu.* U kojim konkretnim delatnostimadeca mla|a od 15 godina ne mogu bitiangaòvana?S obzirom na telesni i duhovni razvoj decemla|e od 15 godina ìvota, pored ostalih,posebno su nagla{ene i dodatne opasne delat-nosti radi obezbe|ivawa wihove za{tite.Tako se me|u zabrawenim zanimawima na{aoi rad na wivi, ~ak i kao pomo} roditeqima.Opasne delatnosti za decu su rad uprera|iva~koj industriji, gra|evinarstvu, naskupqawu otpada, uzgoj ìvotiwa, delatnostpripremawa i posluìvawa hrane i pi}a, us-luge odràvawa objekata, prawe i hemijsko~i{}ewe tekstilnih i krznenih proizvoda, de-latnost frizerskih i kozmeti~kih salona, de-latnost doma}instva koja zapo{qava poslugu.Izuzetak u ograni~enom obimu postoji kada jeu pitawu stru~no obrazovawe dece. U~enicisredwih stru~nih {kola, kada su na praksi,mogu biti izloèni pojedinim {tetnostima iokolnostima, ali maksimalno do jedne tre}ine,odnosno jedne petine mese~nog vremenapredvi|enog za rad odraslih.

INTERVJU

8 EKONOMIJA

TRGOVINA I INVESTICIJE

SA TELEKSA...

EU I DAQE NAJVE]I EKONOMSKI PARTNER

sirovo ili poluobra|eno drvo. Sdruge strane, Kinezi nama izvoze 391milion dolara u name{taju. Uvoz izKine je u pro{loj godini iznosio 1,5milijardi dolara, a skoro isto tolikoiznosi i deficit.Robna razmena sa Rusijom se svodiuglavnom na izvoz hrane i uvoz gasa inafte. Od izvezene robe za 795 mil-iona dolara u 2016. godini, 282 mil-iona dolara ~inila je hrana, dok su oduvezenih 1,5 milijardi dolara, 815miliona mineralna goriva. U razmenisa Rusijom je ostvareno velikosmawewe deficita, ~ak za 41 odsto uodnosu na 2012. godinu. Razlog tomenije izvoz, koji je smawen za osamodsto u ovom periodu, ve} pojefti-wewe nafte i gasa, {to je uzrokovalosmawewe uvoza za 27,7 odsto.Srbija beleì veoma dinami~nu raz-menu sa Turskom. Od 2012. godineizvoz u Tursku je pove}an za 44,6odsto, a uvoz iz ove zemqe za 50odsto. Ipak, u pro{loj godini razmenanije dostigla ni milijardu evra.Izvezeno je robe u vrednosti 270, auvezeno za 657 miliona dolara.Izvoz hrane u Tursku je svega ~etirimiliona evra. Sa izvozom hrane uKinu je jo{ gore, jer je izvezeno zasvega 605.000 evra.[to se investicija ti~e, kako pokazujupodaci Narodne banke Srbije, nekezemaqe u posledwih pet godinapove}ale su ulagawa za vi{e desetinaputa. Kina je, recimo, 2016. uloìlau Srbiji ~ak 69 puta vi{e nego 2012.godine. Prevedeno u novac to,me|utim, nije impresivno, jer je iznosinvesticija pove}an sa jednog miliona

Srbija je u periodu od 2012. do 2016.godine zna~ajno popravila izvoz, dokje uvoz ostao na istom nivou. Premapodacima Zavoda za statistiku, izvozje sa 11,2 milijarde dolara u 2012.sko~io na 14,9 milijardi dolara, auvoz je zadràn na oko 18,9 milijardi,{to zna~i da je deficit u robnoj raz-meni skoro prepolovqen sa 7,7 mili-jardi na ~etiri milijarde dolara. Uspoqnoj trgovini dominira razmenasa EU, koja ~ini maltene dve tre}inerobne razmene Srbije. Pro{le godine je Srbija imaladeficit sa 28 EU zemaqa od preko dvemilijarde evra. Pre pet godinadeficit u razmeni je iznosio 4,6 mil-ijardi dolara. Ovaj jaz je smawen

uglavnom zbog rasta na{eg izvoza u EU,koji je pove}an za 43 odsto u ovom pe-riodu, nasuprot rasta uvoza od svega3,6 odsto. U na{em izvozu dominirajuma{ine i transportni ure|aji sa 3,6milijardi evra, a unutar toga putni~kiautomobili sa 1,15 milijardi evra upro{loj godini. Uvoz ma{ina i trans-portnih ure|aja iz EU iznosio tako|e3,6 milijardi evra. Drugi po veli~iniizvozni proizvod Srbije u EU je hrana,gde dominiraju sirovine, kao {to jekukuruz.Nakon EU, najve}i trgovinski partnerSrbije su zemqe CEFTA-e (BiH, CrnaGora, Albanija, Moldavija i Kosovo)sa kojima imamo izuzetan bilans.Pro{le godine je u trgovini sazemqama CEFT-a ostvaren suficit odskoro dve milijarde evra. U posledwihpet godina imamo rast izvoza uokruèwe za 7,7 odsto i smaweweuvoza od 22 odsto.Procentualno, najve}i rast izvoza jeu Kinu, od ~ak 300 odsto, ali preve-deno u novac to i nije ba{ impre-sivno, jer je izvoz pove}an sa 6,3miliona na svega 25,2 milionadolara. Skoro polovinu ovog izvoza ~ini

na 69 miliona evra, {to je mawe od~etiri odsto ukupnih neto stranih di-rektnih investicija koje su u{le u Sr-biju. I Turska je usedmostru~ila iznosulagawa za posledwih pet godina, sadva na 15,5 miliona evra. S drugestrane, investiciona aktivnost Rusijeje ~etiri puta smawena u ovom peri-odu. Sa 233 miliona evra u 2012. go-dini, direktna ulagawa su pala na 60miliona evra u pro{loj godini. Kako podaci govore, investicije ovihvelikih i ekonomski mo}nih zemaqa uSrbiju su skoro bezna~ajne upore|ewu sa ulagawima Evropskeunije. Iz Evropske unije stiè 81odsto od ukupno 1,8 milijardi evrauloènih u Srbiji u 2016. godini. Uposledwe dve godine iz EU stiè oko1,5 milijardi evra godi{we po osnovustranih direktnih investicija, {to jeskoro tri puta vi{e nego 2012. go-dine, kada su iznosile 551 milionevra. Veliki deo investicija dolazi izHolandije i Luksemburga. U pro{lojgodini je iz Luksemburga uloèno 252miliona, a iz Holandije 277 milionaevra, a i prethodnih godina situacijaje bila sli~na. S obzirom da se radio poreskim rajevima unutar EU, mnogesvetske kompanije imaju filijale reg-istrovane u ovim zemqama, odakleulaù u tre}e zemqe, a izme|u ostalogi u Srbiju. To zna~i da su mnoge inves-ticije koje na~elno dolaze iz ovih ze-maqa, zapravo ulagawa ruskih,ameri~kih i kompanija iz drugih ze-maqa Evropske unije i sveta, pa jestvarna slika porekla stranih direk-tnih investicija druga~ija.

25,4 odsto stanovni{tva, dok se 38,7odsto wih nalazilo u riziku odsiroma{tva i socijalneiskqu~enosti, {to je duplo vi{e nego{to je prosek za ~lanice Evropskeunije.

*****Srbija je jedina evropska zemqa ukojoj se privreda gotovo iskqu~ivooslawa na komercijalne banke kaoizvor spoqweg finansirawa. To jezato {to ne postoje alternativni

Procewuje se da ~ak 29 odsto firmii preduzetnika u Srbiji posluje usivoj zoni, a jedan od kqu~nih razlogaza to su visoke dràvne da`bine.Preduzetnik koji sebi ispla}uje min-imalnu zaradu, u Srbiji za porez idoprinose daje ~ak 44,22 odsto ukup-nih prihoda. U Hrvatskoj je to 25odsto, u Ma|arskoj od 25 do 35 odsto,a u Nema~koj samo 21,13 odsto.

*****Mikro, mala i sredwa preduze}a uSrbiji ve} ~ine 99,5 odsto od ukupnogbroja kompanija, zapo{qavaju 65odsto qudi, ali kreiraju skromnih 32odsto bruto doma}eg proizvoda. U

Bugarskoj ona u BDP-u u~estvuju sa 60,u Hrvatskoj sa 51 odsto, dok je proseku Evropskoj uniji 58 odsto.

*****Evropska mreà za siroma{tvo jesaop{tila da statisti~ki podacipokazuju da je u Srbiji u 2016. godinibilo 3,6 odsto ekstremnosiroma{nih i 7,3 procentasiroma{nih ~ija je potro{wa podoma}instvu bila ispod 11.694 di-nara. U riziku od siroma{tva bilo je

izvori finansirawa, poput fondovaza socijalno preduzetni{tvo.

*****Prose~na neto zarada u septembruiznosila je 48.212 dinara i bila jeza dva odsto ve}a nego u avgustu. Sep-tembarska bruto zarada iznosila je66.438 dinara, {to je i nominalno irealno za dva procenta vi{e nego uavgustu. U pore|ewu sa septembrompro{le godine, zarade su sada nomi-nalno uve}ane 3,6 odsto, dok realnopove}awe u prethodnih 12 meseciiznosi 0,4 odsto. (Podaci RZS)

Stranu pripremila: Dejana TO[I]

sme{tali u obor. Sve ovo smo ~inili kako bismopoboq{ali mikroklimatske faktore, jer je poz-nato da je visoka temperatura bitan stresogenifaktor. Pored toga, nastojali smo da se dva putanedeqno peru pojilice. Planirani obrok je biopodeqen, tako da su grla dobijala 40 odstoobroka u jutarwi satima, ve} u pet ujutru, a pre-ostalih 60 odsto uve~e, da bi lak{e konzumiralai varila hranu. Dva dana smo zbog nedostatkavode grla napajali iz cisterni. Sada mogu re}ida su grla koja su se letos otelila, pro{lakriti~ni period i od wih o~ekujemo dobruproizvodwu, kao i od grla koje }e se tek teliti“.Podmladak i tovna grla, sme{tena na lokaciji„Aerodrom“, su zdrava i u dobroj kondiciji.Naime, odnedavno je formirana grupa mu{keteladi za tov, {to zna~i da narednih sedam doosam meseci telad sa ove farme ne}e na tov bitislata na druge farme, ve} }e ostajati ovde. Ob-jekat za sme{taj ove nove proizvodne grupe ve}postoji, na wemu su, bez ve}ih ulagawa, ura|enemawe adaptacije. Po~etkom septembra na farmije bilo 18 mu{ke teladi u kategoriji do ~etirimeseca starosti i 20 u tovu. Na farmi „Padinska skela“, u saradwi sa Cen-trom za sto~arstvo PKB, u toku je izdvajawebikovskih majki. Tokom prvih mesec dana rada, dopo~etka septembra, izdvojeno je pet grla, a ovajposao se nastavqa i ubudu}e.Uprkos smawenom prinosu gotovo svih ratarskihkultura, za potrebe sto~nog fonda na ovoj farmipripremqene su dovoqne koli~ine kabastihhraniva zadovoqavaju}eg kvaliteta.Uskladi{teno je 10.300 tona silaè. Sena iz~etvrtog otkosa lucerke je bilo vi{e nego dovo-qno za potrebe ove farme, tako da je 330 tonaeksterno prodato.

nom i kakve je posledice ostavila na zdravqe ikondiciju grla, Dragan Jakovqevi}, rukovodilacsto~arske proizvodwe, kaè:- Visoko proizvodne krave, grla u avansu, for-sirnoj grupi i prvotelke, tokom leta smo smestiliu otvorene {tale. U zatvorenim objektima su bileprore|ene, bilo je popuweno po pola objekta. Dabismo imali dovoqno slobodnog prostora uzatvorenim objektima i mogu}nosti da ovako or-ganizujemo grla, pre toga smo krave u zasu{ewu

Tokom septembra na farmi „Padinska skela“proizvedeno je, po grlu na godi{wem nivou, 6.815litara mleka. Prema re~ima Svjetlane [poqar,tehnologa na sto~arstvu, na ovoj farmi je ost-varena najboqa proizvodwa mleka po grlu uodnosu na ostale farme PKB Korporacije. Nadrugom mestu po proizvodwi je farma „Mladost“,na kojoj je ostvarena devet litara mawaproizvodwa, 6.804 litra. Dnevno su u prosekuproizvodili 18.889 litara mleka, a mlekaripredavali 17.794 litra. Tokom septembra ukupnoje proizvedeno 533.830 litara mleka.Dobra proizvodwa mleka na ovoj farmi nijekarakteristi~na samo za prvi jesewi mesec jer sunajboqu proizvodwu mleka po grlu ostvarivalitokom svih devet meseci ove godine. U tom perioduostvarena je prose~na proizvodwa od 7.503litra po grlu na godi{wem nivou, dok je na„Lepu{nici“, drugoplasiranoj farmi popostignutim rezultatima u proizvodwi mleka,prose~na mle~nost po grlu 7.220 litara. Za devetovogodi{wih meseci na farmi „Padinska skela“ukupno je proizvedeno 5.992.627 litara neko-rigovanog mleka.Koliko mleka }e pote}i kroz mlekovode na ovojfarmi do kraja godine, zavisi od velikog brojaparametara proizvodwe, a jedan od wih je isteonost. Za sedam meseci potvr|ena je steonost237 junica i 405 krava.[to se ti~e izlu~ewa krava, u septembru supostignuti dobri rezultati, izlu~eno je 84,6odsto od planom predvi|enog broja.Kako su se na farmi borili sa leto{wom vreli-

9STOÂRSTVO

GRLA U DOBROJ PROIZVODNOJ KONDICIJI

FARMA „PADINSKA SKELA“

Qiqana RI|O[I}

GRA\EVINARIMA PUNE RUKE POSLAMahom stari gra|evinski i infrastrukturni objekti na farmama PKB-a, zahtevajui ~este intervencije gra|evinara. Na ovoj farmi, na lokaciji „Aerodrom“,neophodno je bilo betonirawe ispusta u {tali 18 i jasala u 17. {tali. U krugugazdinstva, oko silo jama, pro{irivani su putevi i plato ispred silosa. U pripremije betonirawe platoa kod objekta 12, gde su sme{tena telad, bolnica i zasu{enagrla. U toku je i sanacija {tete izazvane olujnim nevremenom sredinom septembra.Tada su stradali uglavnom krovovi gotovo svih {tala u krugu gazdinstva i na lokaciji„Aerodrom“. Re~ je o sanaciji velikog broja objekata.

PROIZVODWA10

NA POQIMA PKB-a

SUNCOKRET PRKOSIO SU[INa poqima PKB-a su{a je ubrala vi{e od polovineroda, pa ne}e biti dovoqno soje i kukuruza zasto~nu hranu. Ratari porede godinu sa su{nom2012. mada su neke kulture jo{ vi{e podbacile.Padavine su odre|ivale gde }e biti vi{e letine.Na ju`nim gazdinstvima, gde je bilo vi{e ki{e(“Mladost”, “Lepu{nica”, “Kovilovo” i “PadinskaSkela”) prinosi su boqi nego naseveru, gde su znatno mawi od plani-ranih. Su{ni period trajao je do sredineoktobra, zemqa je bila suva, a orawei nicawe useva usporeno i oteàno.Od 20. oktobra do kraja meseca paloje u proseku 46 litara po kvadratnommetru, {to }e omogu}iti p{enici ije~mu brè nicawe, a ratarima boqeuslove za pripremu setve. Priprema za jesewu setvu je pri kraju.Zbog suvog zemqi{ta najve}i deoobavqen je podrivawem, a neke mawepovr{ine su poorane. Ukoliko tovremenski uslovi dozvole, u Ritu }e u naredna dvameseca biti poorano 8.500 hektara. Jesewim kul-turama bi}e zasejano 6.900 hektara, a do sada jeposejano 79 odsto povr{ina. Posejana je lucerka,uqana repica, tritikale i je~am. Preostala jesetva raì i p{enice na 1.500 hektara, a usloviza setvu su dobri.

Najboqi rezultat ostvarili su ratari na “Kovilovu” sa 6, 4 tone merkantilnog kukuruza i ~etiri tone merkantilnog suncokreta

Su{u je najboqe podneo suncokret. Prose~an pri-nos merkantilnog suncokreta je 2,3 tone po hektaru. - Najboqi rezultat ostvarili su ratari na“Kovilovu”, koji su kao u najrodnijim godinamapo`weli ~etiri tone merkantilnog suncokreta pohektaru, {to je izuzetno dobar prinos. [to se ti~eètve soje, prose~an rod je 1,76 tona po hektaru, a

najboqi rezultat od 2,5 tona ostvaren je na“Lepu{nici”. Ve}i prinos merkantilnog kukuruzaostvaren je na ju`nim gazdinstvima. Najboqi je na“Kovilovu“ 6,4 tone, Jabu~kom 5,7 “Lepu{nici” 4,8i “Skeli” 4,3 tone po hektaru – kaè MilojeKur}ubi}, glavni tehnolog biqne proizvodwe uPKB-u.

Po~etkom novembra ubiraju se posledwi plodovileta. U toku je ètva merkantilnog kukuruza, aprose~an prinos je 4,1 tona po hektaru. Pre-ostalo je da se obere 500 hektara u Sur~inu. Odmakla je i kampawa {e}erne repe. Do 31. ok-tobra izva|eno je 57 odsto povr{ina, a kampawudiktiraju {e}erane (“Sunoko” i “[ajka{ka

@abaq”). Prinos plative repe je32 tone po hektaru, a prose~na digestija 16, 1 proce-nat. - O~ekujemo da }e prinos biti ve}ido kraja kampawe jer su preostaleparcele gde je repa boqe rodila.U po~etku kampawe na severnimimawima imali smo mawi prinosslatkog korena, a digestija je bilave}a, sad je situacija obrnuta, ve}ije prinos a mawa digestija –obja{wava Kur}ubi} kako serezultati mewaju tokom kampawe.Na 1.050 hektara u ritu rastureno

je 98.000 tona stajwaka. Sa oko hiqadu hektara za potrebe “Hortikulture”i gazdinstava izbalirana je sojina slame, avi{ak je prodat. Zavr{en je peti otkos lucerke,a ukoliko to vremenski uslovi dozvole bi}e i{estog otkosa, ali na mawoj povr{ini.

V. P.

MLADOST

DOKTOR ZA BIQE NA TERENUSun~anog 13. oktobra, u dru{tvu inèweraza{tite biqa na imawu “Mladost”, Bojane Karak-laji} i Boìdara Markovi}a, glavnog inèweraza melioracije, obi{li smo parcelu br 23. zase-janu uqanom repicom. Parcela je jedna od udaqeni-jih, nekoliko desetina kilo-metara od direkcije. Vozilismo se “ladom nivom” letwimputevima po ritu, pre{li prugui magistralni put Beograd –Pan~evo. - Lep je dan, suv je put, tako damoèmo da obi|emo parcelu ividimo da li je i koliko niklauqana repica. Uqana repicaje kultura kojom smo po~eli je-sewu setvu. Ovu wivu smo za-sejali pre mesec dana. Suva jezemqa i nicawe je usporeno.Bilo bi dobro da padne ki{a.Ina~e, na imawu ukupno podrepicom smo zasejali 95 hek-tara. Ovo je jedna od ve}ih

parcela - kaè Bojana, kojoj je ovo tre}a sezonana imawu.Ovo je doba godine kada za{titar pregleda kakoje nikao usev i da li treba uraditi graminicidnitretman, videti da li ima pojave buva~a i atalije.

Uqana repica je zasejana na strni{tu koje jepripremqeno u avgustu mesecu.- Ova godina je, {to se ti~e za{tite useva, bilamnogo lak{a, sve smo odradili na vreme. Pro{legodine je ~esto padala ki{a, pa nismo mogli da

ulazimo u parcele onda kadaje trebalo. Ovo je doba godinekada se sezona za{titeprivodi kraju, pored repiceostaje nam da postavimomamke u luceri{tima - kaèBojana.Ina~e, na imawu, kao i nasvim drugim imawima u PKB,privode se kraju setvap{enice i ètva kukuruza.Prinosi merkantilnog kuku-ruza su me|u najboqima uRitu, na pojedinim parcelamavi{e od 7,4 tone po hektaru.Kosi se peti otkos lucerke abi}e i {estog. Kampawa{e}erne repe se privodikraju. V. G.

doma}em trì{tu prvi put pre{la 10.000setvenih jedinica.Zahvaquju}i dobrom radu komercijalista naterenu, PKB-ova semenska roba se moè kupitina celoj teritoriji Srbije, u 400 poqoprivred-nih apoteka. PKB seme seje se i u Makedoniji, aimaju novog poslovnog partnera u BiH, u Br~kom.O~ekuju da }e slede}e godine biti vi{e zan-teresovanih stranih kupaca. Nova proizvodwa u“Agroekonomiku” zasnovana je na pribli`no istojpovr{ini kao i pro{le godine, na 240 hektarapod strnim ìtima.

Berba jabuka u “Agroekonomikovom” vo}waku,koji je u ovoj proizvodnoj godini tri puta biopogo|en gradom, po~ela je sredinom septem-bra. Do 17. oktobra prodato je 400 do 450tona jabuke. U odnosu na pro{lu godinukoli~ina roda je ne{to mawa.- Ima dosta o{te}ewa na plodovima.Angaòvali smo iskusnu grupu bera~a koju kon-troli{e vo}arska slu`ba Instituta, na ~elusa Zoranom Jankovi}em. Uspeli su da posle{tete spasu najkvalitetnije plodove. Jabukeprodajemo poznatom kupcu i na na{em malo-prodajnom mestu, na kapiji Instituta – kaèMarkovi}. Najkrupnije jabuke koje grad nije o{tetio, oko15 do 20 odsto “Agroekonomikov” kupac }everovatno izvesti u Rusiju. Ostali plodoviprodava}e se u trgovinskim lancima kaokonzumna jabuka.

trì{tu, pa su se sto~ari okrenuli tritikaleukoji se tako|e koristi u ishrani stoke.Proizvo|a~i pogo|eni su{om i velikim gubicimau proizvodwi soje, suncokreta i kukuruza, pri-morani su da svoju zaradu prona|u u setvi strnihìta. Zbog toga je za 30 odsto pove}ana prodajasemenskog tritikalea - “ PKB vo`da” i “PKB kar-dinala”, a zabeleèna je i ve}a prodaja je~ma“PKB pivan”.

KUPCI POHVALILI SEME DORA\ENO U“AGROSEMENU”

- Treba pomenuti i odli~an i rekordan plasmanPKB hibrida na doma}em trì{tu u prole}e, nez-abeleèn u posledwih 15 godina. Pro{irili smo distributersku mreù i podiglinivo poverewa kod kupaca, pa se to odrazilo naprodaju u jesen. Kupci su pohvalili kvalitetnodora|eno seme. Ranom ponudom PKB-ovih sorti,ve} po~etkom septembra, a zahvaquju}i blagovre-menoj doradi “PKB Agrosemena”, uspeli smo daprodamo sve {to smo proizveli. Cena p{enice umaloprodaji porasla je na trì{tu doma}ihsorti i varirala od 31 do 33 dinara po kilo-gramu. Cena je~ma i tretikalea je izjedna~ena ikretala se od 40 do 42 dinara – kaè MarkoMarkovi}, rukovodilac Komercijalne slu`be In-stituta „PKB Agroekonomik”.Kupci su zadovoqni kvalitetom semenske robedora|ene u Agrosemenu, ali i prinosima kuku-ruza namewenog za silaù, za berbu u zrnu iklipu, koji je ove godine dobro podneo su{u.

GRAD ODNEO DEO RODA U VO]WAKU U “Agroekonomiku” su zadovoqni plasmanom se-menskog kukuruza. O~ekuju da u 2018. godini pro-daju malo vi{e PKB-ovih hibrida u inostranstvu.Pro{le godine je prodaja semenske robe na

I pored toga {to je od po~etka septembra do 5.oktobra prodata sva semenska roba koja jeproizvedena u “Institutu PKB Agroekonomik”,kupci su tokom oktobra zvali i traìli jo{ pako-vawa semenske p{enice. Kao i prethodnih godinanajtraènije PKB-ove sorte p{enice su “talas”i “PKB ratarica”. U ovoj godini prodato je 650tona semenske robe (p{enice, je~ma i tri-tikalea), a toj cifri treba dodati i pro{lo-godi{wu zalihu od 15 tona, dvadesetak tona oddrugog dobavqa~a, pa su magacini prazni.

U ponudi je bilo pet sorti p{enice, jedna sortaje~ma, dve sorte tritikalea i jedna sortap{enice belije - “PKB pahuqice”- jedine doma}ebelije na teritoriji Srbije. Mawe je kukuruza na

11PROIZVODWA

Najkrupniji plodovi jabuke koje grad nije o{tetito, oko 15 do 20 odsto roda, odlazi u Rusiju

SU[A POVE]ALA PRODAJU TRITIKALEA I JE^MA

PORASLA POTRA@WA ZA “AGROEKONOMIKOVOM” P[ENICOM

Vera PONTI

DOBAR PRINOS I OD DOMA]EG SEMENA

Na~in prodaje PKB-ove p{enice ikukuruza promewen je u posledwihnekoliko godina. Po{to je prekinutasaradwa sa kupcima, preduze}em “Dra-gan Markovi}” iz Obrenovca i “PIKTami{em“, otvorena su nova prodajnihmesta.- Najva`niji su dobar kvalitet i povo-qna cena semenske robe, naro~ito usu{nim godinama. Doma}i proizvo|a~imogu sa niòm cenom doma}eg sorti-menta da dobiju dobre prinose. Pri-nosi PKB semena i hibrida bili su nanivou zemunopoqskih, novosadskih istranih semena i hibrida. I poredtoga {to su jeftiniji od nekih stranihhibrida, vojvo|anski proizvo|a~i dajuprednost stranim sortama i hib-ridima, dok su PKB hibridi traènijiu uòj Srbiji. Bilo bi dobro kadabismo imali ne{to vi{e sredstava dauloìmo u marketing, jer bi ikvalitetna reklama pomogla pove}awuprodaje - zakqu~io je Markovi}.

Marko Markovi} u“Agroekonomiku”

Jabuke u magacinu Instituta

Eko-Lab je osnovan 1957. godine i od tadarazvija i unapre|uje sistem kvaliteta. Razvijasvoje procese rada, utvr|uje, analizira ipreispituje zahteve i potrebe korisnika usluga,a sve u ciqu zadovoqewa zahteva i potreba svihu~esnika u lancu proizvodwe, prometa, nadzoranad trì{tem i potro{a~a, u skladu sa vaè}imzakonskim propisima.Eko-Lab je, prema re~ima direktorke, mrSweàne Pupavac, laboratorija za ispitivawehrane, hrane za ìvotiwe, zemqi{ta, otpadnihvoda i kvaliteta i zdravstvene ispravnosti se-mena poqoprivrednog biqa.- Proizvod na{eg rada su usluge koje pruàmoprivrednim subjektima i potro{a~ima na wihovzahtev, kroz mikrobiolo{ko i fizi~ko-hemijskoispitivawe i ispitivawe bezbednosti hranekoja se koristi u svakodnevnoj ishrani. Poredtoga, Eko-Lab sara|uje sa inspekcijskim organ-ima i vr{i kontrolu hrane koja se uvozi i hranekoja se nalazi na trì{tu u dnevnoj upotrebistanovni{tva ili se koristi kao sirovina zadobijawe gotovih proizvoda. Sam naziv labora-torije, Eko-Lab, govori o tome da se u svom radubavimo i ispitivawem zemqi{ta i otpadnihvoda, a na zahtev poslovnih partnera, koji sebrinu o wihovoj za{titi i ure|ewu i na tajna~in uti~u na wihov kvalitet, racionalnokori{}ewe i poboq{awe. Tako|e, laboratorijase bavi i ispitivawem kvaliteta i zdravstvene

Akreditacijom se potvr|uje kompetentnost labo-ratorije za oko 300 metoda ispitivawa. Is-tovremeno se proverava stru~nost osobqa, kaoi svi ostali resursi i oprema koju koriste usvom radu. Pravila srpske akreditacije su us-agla{ena sa svim op{tim zahtevima vaè}ihstandarda, pravila i preporuka Evropskekomisije za akreditaciju EA (European Cooper-ation for Accreditation) i Me|unarodnogudruèwa akreditovanih laboratorija ILAK-a(International Laboratory Accreditation Coopera-tion). Da bi sve postoje}e resurse stavili ufunkciju trì{ta, Eko-Lab poseduje iOvla{}ewa za rad od strane Ministarstva po-qoprivrede, {umarstva i vodoprivrede i Min-istarstva zdravqa Republike Srbije.- Eko-Lab danas, sa 54 stalno zaposlenih, svojimobimom rada predstavqa zna~ajnu kariku ulancu stru~nih slu`bi i specijalizovanih us-tanova na na{em trì{tu i daje zna~ajan dopri-nos razvoju i stru~nom usavr{avawu svihu~esnika u lancu proizvodwe i prometa bezbed-nih proizvoda, neophodnih za ishranu i op{tezdravstveno stawe qudi i ̀ ivotiwa i to }e nas-taviti da razvija i u budu}nosti – nagla{ava Pu-pavac.Magistar Dragica Bengin, rukovodilac Slu`beza kvalitet, isti~e da su u toku pripreme zapredstoje}e, drugo nadzorno ocewivawe, nakonredovnog ocewivawa, odnosno reakreditacije

sprovedene 2016. godine.- Prate}i zahteve korisnika na{ih usluga,svake godine smo pro{irivali obim akred-itacije. Ove godine o~ekujemo pro{ireweobima akreditacije za vi{e metoda, od kojih jeispitivawe pesticida jedna od najzahtevnijih -kaè Bengin.

JUBILEJ12 JUBILEJ 13

Laboratorija za upravqawe kvalitetom Eko-Lab, ove godine obeleàva {est decenijauspe{nog rada. U wihovom izdawu, a pod gener-alnim pokroviteqstvom mati~ne kompanije, PKBKorporacije, tim povodom bi}e izdata pub-likacija.

ispravnosti semena poqoprivrednog biqa, nazahtev svih klijenata koji proizvode seme po-qoprivrednog biqa za daqu setvu, doradu istavqawe u promet- kaè Pupavac.Sve ove aktivnosti laboratorija sprovodikroz jasno definisane procedure, uputstva iprotokole, a u skladu sa Politikom kvaliteta.

postaje mali za weno funkcionisawe. Za potrebelaboratorije 1967. godine sazidana je novazgrada, u kojoj se laboratorija i danas nalazi.Centralna laboratorija 1972. godine prerastau Zavod za laboratorijska istraìvawa i svojimpotencijalom zadovoqava sve potrebe u nau~no-istraìva~kom radu i celokupnoj analiti~koj kon-troli tada{weg PKB-a.Nov naziv MP „PKB EKO-LAB“ DD dobija 22. maja1993. godine.MP „PKB EKO-LAB“ DD je 1. jula 1995. godineregistrovan u sudu pod punim nazivom kao EKO-LAB DOO za upravqawe kvalitetom.Eko-Lab je prvi put akreditovan od straneSaveznog zavoda za standardizaciju (YUAL) 10.juna 1998. godine, koji je izdao Potvrdu o akred-itovawu pod brojem 039. Od 11. decembra 2002.godine Eko-Lab je akreditovan od strane JUAT-a,a od 9. juna 2006. godine od strane Akredita-cionog tela Srbije (ATS), do danas, bez prekida,prema standardu ISO/IEC 17025:2006.

Na predlog rukovodstva Poqoprivredne Korpo-racije „Beograd“ pre {est decenija formirana jeCentralna laboratorija „PKB“-a. Laboratorijaje bila sme{tena u zgradi direkcije PKB-a i bilaje opremqena neophodnim aparatima za ispiti-vawe zemqi{ta, kabaste i koncentrovane sto~nehrane, ìtarica, {e}erne repe... Razvojem PKB-a rasla je potreba za pro{irewemanaliza za ispitivawe kvaliteta semena poqo-privrednog biqa, a razvojem prera|iva~kog kom-pleksa mleka i mle~nih proizvoda 1962. godineformirano je Mikrobiolo{ko odeqewe.Godine 1965. pu{ten je u rad pogon uqare. Samimtim po~ele su da se vr{e analize kvaliteta sun-cokreta, kao sirovine, i sirovog uqa, kaoproizvoda. Pored toga laboratorija razvija imetode za ispitivawa mesnog, ko{tanog i mesno-ko{tanog bra{na, tehni~ke masti i tutkala zapotrebe novoformiranih fabrika „Protein“ i„Glutin“.U ovom periodu intenzivnog razvoja PKB-a po~elaje sa radom fabrika sto~ne hrane „Inshra“, za~ije potrebe laboratorija nastavqa da razvijametode ispitivawa, a prostor u kome je sme{tena

Qiqana RI\O[I]

LABORATORIJA EKO-LAB

PUT USPEHA

[EST DECENIJA RADA I USAVR[AVAWAPRIZNAWE ZAUNAPRE\EWE

STANDARDIZACIJE

Institut za standardizaciju Srbijenedavno je Eko-Lab-u dodelio priz-nawe, kao svojevrsnu potvrdukvaliteta rada laboratorije.Eko-Lab je ~lan Skup{tine insti-tuta duè od 10 godina. Kroz radkomisija za dono{ewe standarda,preko svojih predstavnika, aktivnou~estvuje i daje svoj doprinos uprevo|ewu i usvajawu standarda izoblasti kojima se bavi i za kojezapo{qava kompetentno osobqe.Prema oceni Organizacionog odb-ora za obeleàvawe Dana Insti-tuta za standardizaciju Srbije,Eko-Lab u svom radu i razvoju ko-risti potrebne standarde i {irisvest o wihovom zna~aju,promovi{u}i primenu standarda usve oblasti. Eko-Lab promovi{e iu~estvuje u razvoju infrastrukturekvaliteta u Republici Srbiji, itime doprinosi lak{em i boqemposlovawu svih zainteresovanihstrana.

U SLU@BI UNAPRE\EWA KVALITETA: zaposleni ispred laboratorije

Mr Sweàna Pupavac, direktorka laboratorije

Eko-Lab

Mr Dragica Bengin,rukovodilac Slu`be

za kvalitet

naru{avaju proizvodne performanse. Softverskiprogram prepoznaje pticu i povezuje je sa wenimpotrebama za taj dan, uz informaciju koliko je togdana jela i da li su wene potrebe zadovoqene.Ukoliko je ptica lak{a nego {to treba, sistem jojomogu}ava da dobije dodatnu hranu u potrebnojkoli~ini. Ako je ptica normalne telesne mase,bi}e uklowena iz boksa bez dodatnog hrawewa.Na ovaj na~in autori su dobili idealnu uniform-nost eksperimentalnog jata i o~ekivali su 10odsto pove}awe produktivnosti ali ovaj ciq jo{uvek nije ostvaren jer o~igledno postoje drugi fak-tori koji su bitni da bi sistem precizne ishranefunkcionisao.

PUT DO PRAVIH REZULTATARezultati prvih projekata za primenu preciznesto~arske proizvodwe (PSP) nisu ostvarilio~ekivawa ali se ovaj koncept kontinuirano un-apre|uje. Prema mi{qewu eksperata, razlog je utome {to nove tehnologije jo{ uvek nisu dovoqno

prakti~ne, pa za {irupopulaciju nisu dovoqnoprihvatqive.Jedan od problema jeskupa oprema, alistru~waci procewuju daje padom cena opreme isenzora, ovaj problemmogu}e prevazi}i.Farmeri ne vide direk-tnu finansijsku koristod primene PSP, pa jepotrebno raditi na kon-stantnoj edukaciji ifarmera i potro{a~a.Drugi problem je {toprikupqa enormno ve-liki broj podataka, arezultati dobijeniobradom podataka se~esto nalaze u oblikukoji je te{ko razumqiv i

nije koristan za farmere pri dono{ewu odluka.Mnogo vi{e pa`we se posve}uje senzorima iprikupqawu podataka, a nedovoqno konvertovawupodataka i pove}awu wihove upotrebne vrednosti.Tako|e, ustanovqeno je da farmeri imaju zna~ajanstepen nepoverewa prema tome kako }e seupotrebiti podaci sa wihovih farmi.Autori zakqu~uju da precizna poqoprivrednaproizvodwa ima najvi{e {ansi za uspeh uzemqama gde je radna snaga skupa, gde postoji wennedostatak i u kojima je potro{a~ima veoma stalodo dobrobiti ìvotiwa. Interesantna je i zazemqe u kojima postoji nedostatak resursa, ali sobzirom na cenu opreme za PSP i na potrebannivo tehnolo{ke razvijenosti, po svemu sude}i na-jplodnije tlo za primenu precizne poqoprivredesu za sada razvijene evropske zemqe.

NAUKA14

Priredila: Qiqana Ri|o{i}

Jedan od najve}ih izazova u 21. veku bi}e, premami{qewu autora rada „Primena precizne poqo-privrede u sto~arskoj proizvodwi - preciznaishrana ìvine“, dr Lidije Peri}, dr Mirjane\uki} Stoj~i} i dr Dragana @iki}a sa Poqo-privrednog fakulteta u Novom Sadu, da seobezbedi hrana za narastaju}u qudsku populaciju.Rad je nedavno prezentovan na 26. Savetovawuìvinara, odrànom na Tari.Prema mi{qewu autora, pored pove}awa brojastanovni{tva suo~eni smo i sa ograni~enimprirodnim resursima koji su iscrpqeni, a delomi uni{teni, usled neracionalnog pona{awa qudiuz primenu tehnologija koje nisu odrìve. Zbogtoga, odrìvost postaje imperativ za sve graneprivrede, pa i poqoprivredu. U slu~aju sto~arstvato zna~i da se mora obezbediti stabilan i odrìvizvor hrane za ìvotiwe, maksimalnoiskori{}avawe hrane i konverzija u proizvode,minimalan negativan uticaj na ìvotnu sredinu iproizvodwa zdravstveno bezbedne hrane za qude.Pri tome se iz prirode nesme uzeti vi{e nego {to jojse moè vratiti, {topredstavqa osnovuodrìvosti. Jedan od na~ina da se topostigne je i precizna po-qoprivreda, ~ije semetode primewuju i u ̀ iv-inarskoj proizvodwi, aneka re{ewa su autoriprikazali u ovom radu. Prema wihovoj defini-ciji, precizna ishranadoma}ih ìvotiwa pred-stavqa „efikasnokori{}ewe raspoloìvihresursa hrane sa ciqemdobijawa maksimalnogodgovora ìvotiwa nakonzumiranu hranu“.Osnovna ideja preciznepoqoprivrede je da farmeru obezbedi „dodatneo~i, u{i i ruke“, kako bi mogao boqe da uo~i sve{to se de{ava na farmi i da mu omogu}i da adek-vatno reaguje. Za to je, prema mi{qewu autora,neophodno povezati eksperte iz informacionetehnologije i veterinare, inèwere, tehnologe,ekonomiste i farmere, s ciqem da se pove}a pro-duktivnost i ekonomi~nost proizvodwe, boqeiskoriste postoje}i resursi uz o~uvawe ìvotnesredine, a sve uz maksimalno po{tovawe dobro-biti ìvotiwa.

OSNOVNI PRINCIPI ISHRANEMnogi autori poku{ali su da daju {to boqudefiniciju precizne ishrane, a prema mi{qewupojedinih principi precizne ishrane su: upotrebapreciznih matrica za odre|ivawe potrebaìvine, za odre|ivawe hranqivih vrednostihraniva, pravilna upotreba aditiva kojima sepove}ava iskoristivost i hranqiva vrednost

hraniva i uskla|ivawe sastava hrane sa potre-bama ìvotiwe. Kada se pogledaju ovi principi,autori kaù da se moè zakqu~iti da su to zapravoprincipi tradicionalne ishrane, uz malo ve}i na-glasak na preciznost prilikom odre|ivawapotreba. Prema wihovim re~ima, nove tehnologijemogu da pove}aju tu preciznost, ali je su{tina uukqu~ivawu drugih grana nauke kako bi se ishrana{to vi{e orijentisala ka pojedina~noj ìvotiwii wenim potrebama u datom momentu. Da bi se oviprincipi u potpunosti ispo{tovali, preciznaishrana u {irem smislu obuhvata i mnoge drugeoblasti kao {to su: razvoj kompjuterskih programaza balansirawe sme{a i pravqewe sto~ne hrane,striktna kontrola kvaliteta hraniva i ulaznihsirovina, redukovawe mikotoksina u hrani i {tet-nih posledica wihovog delovawa, primena saz-nawa o idealnoj svarqivosti pri odre|ivawupotreba u aminokiselinama, upotreba konceptaidealnog proteina prilikom formulisawaobroka. Pa`wu treba posvetiti i rukovawu {tet-

nim uticajima ambijenta na ìvotiwe, posebnotoplotnom stresu, primeni najnovijih saznawa izoblasti imunologije, molekularne genetike,odnosno ishrani ìvotiwa baziranoj na wenomgenetskom profilu, kontroli i preciznoj upotrebiaditiva, faznoj ishrani i ishrani odvojenoj popolovima.Jedan od primera realizovanih projekata indi-vidualne ishrane ìvine je program precizneishrane brojlerskih roditeqa koji razvija timprofesora dr Martina Zuidhofa na UniverzitetuAlberta u Kanadi. Poznata je ~iwenica da }e seod brojlerskih roditeqa, ~ija je telesna masaispod ili iznad proseka, dobiti mawe pili}a, teje ciq svakog odgoja te{kih roditeqa da se re-striktivnom ishranom wihova telesna masa odrìu optimalnim granicama. Me|utim, najve}i ne-dostatak restriktivne ishrane je u tome {to kom-peticija, takmi~ewe jedinki za hranu, dovodi dolo{e uniformnosti u jatu, ~ime se tako|e

ODR@IVOST PROIZVODWE IMPERATIV POQOPRIVREDE

PRECIZNA ISHRANA @IVINE

stava. Program ruralnog razvoja Slovenije od2014. do 2020. godine predvi|a da se prioritetda ve}oj promociji sindikata i masovnijemukqu~ivawa proizvo|a~a u sindikat. - Zadatak sindikata je da pratimo rad Min-istarstva poqoprivrede, dajemo predloge za un-apre|ewe proizvodwe, sugeri{emo, kritikujemo,iznosimo primedbe na zakone i uredbe. Na{ glasse ~uje. Pitaju nas za mi{qewe o tome {ta je na-jboqe da se uradi. ^lanovi smo Strate{kogsaveta. Sve politike Evropske komisije sada suusmerene na ekologiju. Sve mere odnose se naekologiju, a novac je usmeren u projekte za{titeìvotne sredine - kaè Anton i dodaje da je odulaska u EU svake godine sve mawe para u buxetuza poqoprivredu. Predvi|awa su da }e do 2020.godine za 30 odsto biti mawe para za poqo-privredu. Do ovakve situacije je do{lo posleBregzita. V. G.

15ISKUSTVA DRUGIH

PREDSEDNIK SINDIKATA, STOÂR ZA PRIMERU POSETI KOD SLOVENA^KIH FARMERA

Predsednik sindikata poqoprivrednikaSlovenije, Anton Medved, goste iz Srbije, koji sukrajem avgusta boravili u Sloveniji, u organi-zaciji Ekolo{kog dru{tva Draga~eva iz Gu~edo~ekao je svom domu u Kidri~evu nedaleko odPtuja. U radnom odelu, sa {e{irom na glavi odkoga se ovog leta nije odvajao.- Kod nas u Pomurju, na 240 metara nadmorskevisine, zima je bila jaka, izmzrlo je sve, potom jenastala su{a. Ki{e nije bilo mesecima. Ne{toje padavina bilo u maju, dok nas je u julu tukaograd, tako da {to se ti~e biqne proizvodweveoma je te{ka godina. Trave u prvom otkosu jebilo malo, drugi otkos je bio boqi, tre}eg otkosanismo imali. Mislim da se klima promenila i dasu i kod nas leta sve toplija – kaè Anton.Wegov radni dan po~iwe odlaskom na farmu. Ustajama ima 170 grla svih kategorija goveda,muznih grla, tovqenika i teladi. Pored wega nafarmi rade wegova supruga, sin i snaha. - Na godi{wem nivou moje krave daju 8.500litara mleka. Pro{le godine prodali smo 600tona mleka. Ove godine }emo imati nesto mawemleka zbog pote{ko}a sa reprodukcijom. Bile suvelike vru}ine dawu, a no}u i iznad 23 stepena.Mleko prodajemo mlekari u Austriji. Sveèmleko sa na{e farme svaki drugi dan cisternapoqoprivredne zadruge “Ho~e” preuzima iodvozi do jedne od najve}ih mlekara u Austriji.Tada uzimaju i uzorak mleka za analizu. Sazadrugom i mlekarom sara|ujemo od 2008. godine- kaè Medved.Deset godina se doma}instvo Medved uskla|ivalosa direktivama EU. Nekada su dnevnoproizvodili 100.000 litara mleka. Kvalitetmleka je u rangu austrijskih proizvo|a~a.Mlekara pla}a po osnovu procenta masti ibelan~evina. U proseku dobijaju od 35 do 36centi po litri, a to je za tri- ~etiri centa vi{anego u Sloveniji.- Nevoqe velikih proizvo|a~a mleka u Slovenijipo~ele su kada je francuski “Laktalis” kupio svemlekare koje su bile u sastavu “Qubqanske

mlekare”. Proizvo|a~i su na gubitku zato {to“Laktalis” farmerima pla}a najniù cenu mlekau Evropi - kaè Anton. Na farmi sve je u skladu sa EU direktivama. So-larni paneli izgra|eni su 2010. i 2012. godine,a finansirala ih je, ve}im delom EU. Investicijase isplatila. U {ali Anton kaè da je to wegova“zelena” penzija. U aprilu ove godine Nema~kakompanija Ba-es-ef izvela je ogled, finansiralaizgradwu postrojewa za razlagawe stajwaka, dote~ne faze. Ciq je da azot ne odlazi u vazduh ve}u zemqu. Prevashodno zbog za{tite ̀ ivotne sre-dine. Osoka se skupqa kanalskom mreòm nafarmi kapaciteta 1.000 kubnih metara te~nosti.Cisternom se stajwak razvozi na wive. Po hek-taru razbacanog stajwaka na ovakav na~inporodica dobija 97 evra po hektaru.Anton je predsednik sindikata poqoprivrednikaSlovenije i otkriva da okupqaju 3.000 gazdin-

}u imati tek 5 tona. Iako sam primeniosvu agrotehniku i posejao Pionirove hib-ride. I trave je bilo mawe, a ìta su namdobro rodila. Sva hraniva za stadospremimo na na{im poqima. Kupujemosamo minerale i vitamine koje dodajemo uobrok - kaè Janko.Svakodnevno mlekarskoj zadruzi u Ptujuprodaju 1.500 litara mleka. Proizvodwapo kravi je 8.800 litara. Cena mleka bimogla biti ve}a, kaè Janko i dodaje daproizvodwa mleka zahteva puno rada.Svakodnevno je angaòvano ~etvoro rad-nika, a pomo} stiè od svih uku}ana koji sudorasli poslovima. Ne planiraju dapro{iruju proizvodwu za sada, mo`da kadadeca odrastu ili ih put odvede na drugustranu. V. G.

DECA NAJVE]E BOGASTVOU DOMU JANKA BELANOVECA U KIDRIÊVU

U domu Janka Belanoveca i supruge Mojceu Kidri~evu najve}e bogastvo su wihovosedmoro dece. Najstariji sin ve} uvelikopomaè roditeqima u obavqawu radovana farmi i wivi. Najmla|a je beba odnekoliko meseci.Krenuli su skromno, kaè Janko. Suprugaje nasledila porodi~no imawe koje je biloveliko nekoliko hektara, a sada imaju 66hektara. U dvori{tu su parkirane na-jsavremenije ma{ine najja~ih svetskihproizvo|a~a. U stajama je u slobodnomsistemu dràwa sme{teno 145 grla crno-belih muznih krava, a muà se obavqa ro-tolaktorom.- Godina je bila te{ka. Su{a je odnela deoroda svih kultura. U rodnim godinamakukuruz da i po 15 tona po hektaru, a sada

Anton Medved sa {e{irom

Janko sa ènom i decom

cid, a priprema se tako {to se me{avina prokuva u10 litara vode u trajawu od 0,5 ~asova. Sutradanse rastvor profiltrira i nalije koli~ina isparenevode. U drugom slu~aju, kada me{avinu potopite u 10litara kqu~ale vode, i rastvor ostavite da kisne24 sata, a nakon toga procedite, dobijate insketicidslabijeg dejstva.

KOMPOSTIRAWE U PRIRODI Za osloba|awe duvanskog otpada od toksi~nih el-emenata, pre svega nikotina, proces komposti-rawa predstavqa optimalno re{ewe.Kompostirawe je biolo{ka razgradwa organskematerije delovawem bakterija, gqiva i drugihmikroorganizama. U laboratoriji i na oglednompoqoprivrednom dobru Poqoprivrednog fakul-teta u 2015. godini izvr{ena su tri ogleda. Uprvom duvanski otpad je pome{an sa ov~ijim ikoko{ijim izmetom, u drugom sa otpacima od ku-pusa, zemqom i suvim li{}em, a u tre}em sa ot-padom iz doma}instva (utvr|eno da potro{a~ibacaju 31 odsto kupqene hrane). Koli~inanikotina je opadala me{awem sa drugim otpadom,samo se dinamika redukcije nikotina razliko-vala. Rezultati eksperimenta su potvrdili da sekompostirawe duvanskog otpada moè uspe{novr{iti u kontrolisanim uslovima, ali i uprirodi, kada se smawuju tro{kovi transporta. Kroz proces kompostirawa mogu}e je od duvanskogotpada dobiti organsko |ubrivo, ali trebavoditi ra~una o koli~inama toksi~nog kadmijuma,koje su u eksperimentu bile znatno iznad dozvo-qene granice. To je zato {to kupus moè da ap-sorbuje ve}e koli~ine kadmijuma, pa su autorizakqu~ili da duvanski otpad treba me{ati sa|ubrivom koje ima nizak sadràj kadmijuma. Duvanski otpad je jeftiniji od drugog otpada, amoè se iskoristiti i u prozvodwi lakog betona.Put od pepeqare do biomase je dug i zavisi odmnogo faktora, a pre svega od ekolo{ke svesti.

Posledice strasnog uìvawa duvana su nesagledive.Izaziva zavisnost, godi{we ubije 16.000 qudi uSrbiji, zagadi ̀ ivotnu sredinu, ali je malo poznatoda se moè iskoristiti u proizvodwi hrane.Stru~waci Poqoprivrednog fakulteta Uni-verziteta u Beogradu istraìvawem su pokazali daje duvanski otpad dobra sirovina za spravqawekomposta za gajewe gqiva, dobijawe insekticida zaza{titu biqa i organskog |ubriva - energetski,ekolo{ki prihvatqivog biogoriva. Nau~na studija “Mogu}nosti kori{}ewa duvanskogotpada kao biomase” predstavqena je ove godine u“Zborniku nau~nih radova”, na 31. Savetovawuagronoma, veterinara, tehnologa i agroekonomistau PKB-u. Autori studije, prof. dr Vesna Radoji~i},master Maja Malnar, master Nemawa Mandi} iprof. dr @eqko Dolijanovi}, istakli su da duvanskiotpad ~ini znatan procenat agroindustrijskog i ko-munalnog otpada u Republici Srbiji. êtiri fab-rike za proizvodwu cigareta i tri preduze}a zaobradu duvana u Srbiji stvaraju znatnu koli~inu ot-pada. Prema dostupnim podacima, samo jedna fab-rika duvana u Srbiji ostavi oko 50 tona otpadagodi{we (listova ili ostataka koji nisu zadovoqiliklasifikaciju prema vaè}im standardima). Ta~anpodatak nikada nije zvani~no objavqen.

ISPIRAWE NIKOTINA UMESTO SKUPIHPROCEDURA

Godi{wa koli~ina duvanskog otpada u svetu u 2005.godini iznosila je oko 1,25 miliona tona. Kod nassu uni{tavawe i reciklaà bili prepu{teni ini-cijativi pojedinih preduze}a. Osnovni ciq rada iistraìvawa u oblasti upravqawa duvanskim ot-padom su, pre svega, skretawe pa`we javnosti namogu}nosti reciklaè i dobijawa proizvoda kojiimaju upotrebnu vrednost. Duvanski otpad nastaje u svim procesima, odproizvodwe duvana na wivi, do proizvodwe ciga-

EKOLOGIJA16

DUVANSKI OTPAD NEISKORI[]ENI RESURS REPUBLIKE SRBIJE

Vera PONTI

PUT OD PEPEQAREDO BIOMASE

reta, nakon gajewa, obrade i prerade duvana, ali inakon konzumirawa duvanskih proizvoda (opu{ci,omoti, kartoni). Svrstan je u otpad koji nijetoksi~an, ali se ne moè odlagati na deponije beztretmana. Za razliku od wega ~vrst duvanski otpad,zbog visokog sadràja nikotina, predstavqa pretwuza ìvotnu sredinu, naro~ito zbog visokerastvorqivosti u vodi. Zbog toga se ne moè odla-gati zajedno sa urbanim otpadom, ve} se morauni{titi pod posebnim uslovima, {to je skup postu-pak. Malo je poznato da se duvanski otpad, nakon deniko-tizacije – ispirawa vodom, moè koristiti kaodobar insekticid. Organski ostatak bez nikotinamoè biti briketiran, upotrebqen kao gorivo ili

kao organski otpad za kompostirawe. Biqkezaraène biqnim va{ima mogu se tretirati insek-ticidom dobijenim od duvanskog otpada. Insektcidse dobija od me{avine duvanske sitwavine ipra{ine, u odnosu 50 prema 50. Priprema se nadva na~ina. U prvom slu~aju se dobija ja~i insekti-

Biqke zaraène biqnim va{ima mogu se tretirati insekticidom dobijenim od duvanskog otpada

BIOGORIVO OD STABQIKE DUVANASvake godine u Srbiji ostane 70.000 stabqikaduvana, koje duvanska industrija odbaci.Iskori{}avawe stabqika imalo bi ekolo{kizna~aj jer bi se na taj na~in re{ilo pitawe od-lagawa otpada. Jedan litar uqa za loèwemoè da se zameni sa tri kilograma p{eni~neslame ili 2,86 kilograma stabqika duvana.Stabqika duvana ima ve}u toplotnu mo} odp{eni~ne slame i kukuruznog klipa. Stabqikakrupnolisnog duvana sadrì oko 34 odsto celu-loze, {to je za oko 50 odsto vi{e u odnosu nasadràj u listovima duvana, pa duè gori.

obeleèn etiketom naranxaste bojesa posebnom oznakom S-A.Kvalitet sadnog materijala po-drazumeva odgovaraju}i habitusbiqaka koji se u prodaji ~esto nepo{tuje. Za podizawe zasada trebakoristiti jednogodi{we sadniceprve klase koje su dobro zdrvenele,koje imaju o~uvane pupoqke i us-pravno stablo. Korenov sistemtreba da ima najmawe pet skeletnihìla duìne preko 20 cm (kod sad-nica oraha i kru{ke dozvoqena sutri skeletna korena) i masom sitnihapsorpcionih ̀ ilica. Debqina sad-nice iznad korenovog vrata treba daje 10 cm. Visina nadzemnog dela sad-nica jabuke, kru{ke, duwe, {qive,tre{we, kajsije i badema mora daiznosi najmawe 1 metar, kod sadnicabreskve, vi{we, kru{ke na pod-logama duwe, leske i jabuke na slabobujnim vegetativnim podlogama naj-mawe 70 cm, a kod oraha 40 cm. Kodve}ine vrsta vo}aka od velikog jezna~aja postojawe prevremenihgran~ica, jer one omogu}avaju vrlobrzo stupawe zasada na rod. Na-jnovije kategorije sadnica koje suprisutne u prometu (knip i bibaum

RE^ STRU^WAKA 17

Novembar mesec je vreme po~etka se-zone prodaje sadnog materijalavo}aka i kalemova vinove loze una{im rasadnicima. Ministarstvopoqoprivrede Republike Srbije kaojednu od obaveznih mera agrarnepolitike sprovodi subvencionisawepodizawa vo}waka i vinograda usmislu obezbe|ewa 50 odstonov~anih sredstava za pripremuzemqi{ta i nabavku naslona isadnog materijala, kupqenog u akred-itovanim rasadnicima. S obzirom na prednosti koje donosijesewa sadwa, kao i na ~iwenicu daod kvaliteta sadnog materijala zav-isi i uspe{nost prijema sadnica,prilikom nabavke sadnog materijalaneophodno je obratiti pa`wu na nizdetaqa. Sadni materijal vaqa nabaviti izrenomiranog rasadnika savi{egodi{wom uspe{nom proizvod-wom, {to je garant kvaliteta (sort-nost i zdravstveno stawe sadnogmaterijala). Pri kupovini ve}ekoli~ine sadnog materijalaneophodno je od prodavca uzetipotrebnu dokumentaciju (sertifikat

i deklaraciju, uz etiketirane sad-nice) koja kupcu garantuje ispravnostbiqnog materijala i predstavqaneophodnu dokumentaciju za dobijawepovra}aja od dràve na imepodizawa vi{egodi{wih zasada.Zakonom o sadnom materijaluvo}aka, vinove loze i hmeqa, done-tom 2005. uvedene su ~etiri kate-gorije sadnog materijala, od kojih seslede}e dve pojavquju u prodaji una{im rasadnicima:- Sertifikovan sadni materi-jal - reprodukcioni materijal nas-tao od osnovnog sadnog materijala.Namewen je za proizvodwu serti-fikovanih sadnica ili zaproizvodwu standardnog sadnog ma-terijala. U prometu je ozna~en etike-tom plave boje;- Standardni sadni materijalje reprodukcioni materijal dobijenumnoàvawem materijala od serti-fikovanih sadnica, a koristi se zaproizvodwu standardnih sadnica;nosi etikete naranxaste boje. Stan-dardni sadni materijal, koji je nas-tao umnoàvawem materijala odstandardnih sadnica, u prometu je

KATEGORIJE SADNOG MATERIJALA

sadnice) omogu}avaju jo{ brè stu-pawe zasada u rod, {to je pra}enowihovom znatno ve}om cenom natrì{tu. Predmet prometa u rasadnicimamogu biti i dvogodi{we sadnice.One treba da imaju formiranukro{wu sa pet letorasta, a pre~nikovakvih sadnica ispod prve ramenegrane mora da bude najmawe 12milimetra. Korenov sistem treba daje dobro razvijen, sa 3-5 ìladuìne ve}e od 20 cm. Visina deblase kre}e u rasponu 40-120 cm, zav-isno od vrste, podloge i sorte. Jednogodi{wi lozni kalemovi Iklase treba da imaju 3-5 ìla ~ijadebqina pri osnovi ne sme da budemawa od 3 milimetra, dok pre~nikkorenovog struka treba da je 7-12milimetra.Na trì{tu su prisutne i druge vrstesadnog materijala za podizawe za-sada: razne vrste podloga, zatim oku-lanti, ̀ ivi}i jagode, izdanci malinei kupine, oìqene reznice ribizle,ogrozda, kao i razne vrste kontejn-erskog sadnog materijala za kasnuprole}nu sadwu.

Mr Dejan MARINKOVI]

Za one koji su zaboravili na svoje korene,ûrovi}eve rime su poput opomene, ikone kojutreba sa sobom nositi, da nam svetli u mraku novihtehnologija. Krepiti stihovima novi nara{taj dane zaborave da su od Svetog Save potekli, a da susvi moralni obziri samo jo{ u Wego{evoj poezijiopstali. V. P.

Kwièvnik i kwièvni kriti~ar, mr Slobodanûrovi} Apis, nastavqa borbu sa “vetrewa~ama”,zagovornicima novog “crnogorskog jezika”, u svojojnovoj zbirci poezije “Istraga Srba”. Kao {to je uWego{evom “Gorskom vijencu” sprovedena istragapoturica, tako ̂ urovi} razabira ko je ostao veransvojim precima, a ko je postao pokondirena tikva. Novi stihovi su poku{aj da se sa~uva, kako kaè,od nadolaze}ih krstolomaca i svetogonaca koji surazba{tinili srpski narod stvoriv{i novi jezikna razvalinama “zajedni~kog nasle|a”. Deo na{egnaroda stidi se }irilice i Svetog Save, nebeskogprinca. Zbog stida, neznawa i pomodarstvaWego{evu iskru su ugasili, prevodili ga sa srpskogna “crnogorski” i prozvali genocidnim pesnikom. “Istraga Srba” je poku{aj da se kovanicama, kojepostaju rime u prozi, povrati ba{tina, zabo-ravqena duhovnost, “salo debelog jera” (tvrdi imeki znak iz srpskoslovenskog jezika) koju je VukStefanovi} Karaxi} reformom srpskog jezika ipravopisa odbacio kao balast. ̂ urovi} ~uva korenre~i “srb” prkose}i Vukovoj reformi, za koju kaèda nas je odvojila Rusa i na{eg nasle|a. Kao danismo imali dovoqno slova u srpskoj }irilici pasu nova izmi{qali. [tampaju}i “Istragu Srba”starim slovima, na }irilici, za koju u manastiruKru{edol kaù da je stara devet vekova i da se svawena slova ~uvaju na Tibetu, ûrovi} vra}a dugSvetom Savi “jer nam je u o~i svjetlost nato~io”. Vra}aju}i na kwièvnu scenu zaboravqenuba{tinu, ûrovi} koristi gramati~ke, leksi~kearhaizme i lokalni govor. “Ne pla~ite Srbi natom pla~i{tu, na tom spaqeni{tu”, rimuje pesnikkovanice. Ali kao da nas nisu dovoqno ubijali kadsu nam jezik (staroslovenski) reformisali.Izbacivawem Svetog Save iz uxbenika u CrnojGori deo na{eg naroda ostao je bez kulturneba{tine. Apsurdima obiluju novi stihovi ûrovi}a koji

KULTURA18

“ISTRAGA SRBA” SLOBODANA ÛROVI]A APISA

BALADA O NEBESKOMPRINCU

BORBA SA POMISLIMA

opomiwu da ako ne u~imo iz Savinog pepeli{ta,nek budemo niko, nek budemo ni{ta, “ako nas jo{ima.” Pesnik se pita da li jo{ ima onih koji ~uvajunacionalna obele j̀a? I odgovara: “Jo{ nas ima”,samo se ne prepoznajemo, udaqili smo se od svojesu{tine kao jedini narod na svetu sa dva “ravno-pravna” pisma, }irilicom i latinicom. Wego{ je

na{, srpski i crnogorski, ali i hrvatski ibo{wa~ki, ukoliko prihvatimo termin “zajedni~kijezik”. Wego{ je, dakle, zajedni~ki, a da li smo miWego{evi potomci? Jesmo, ukoliko utehu i smisaopronalazimo u duhovnosti, na liturgiji nebeskogprinca, “koja nikad ne prestaje, kad sve zanijemi ikada sve zastaje.”

etiti ga, otkinuti ga, ostalo nije zanimqivo. Os-talo je rutina. Ali, ne moè se i}i putem Don @uana, misliarhimandrit Konanos. Neophodno je upoznati iulagati u osobu koju voli{, otkriti {ta ona voli,uga|ati joj, ne prepirati se sa wom, razgovaratii onda kada ti nije do razgovora, pobediti svojusujetu, umor, nezainteresovanost za potrebe dru-gog. Na~initi prvi korak i ~ekati, kao {to Gospod~eka gre{nika da se pokaje, sve do wegovogposledweg daha. V. P.

Kako sa~uvati iskru qubavi u braku ili u vezi,otkriva arhimandrit Andrej Konanos u kwizi“Bitka za qubav, kako sa~uvati brak”, koju je iz-dalo Misionarsko bratstvo manastira Svetogarhi|akona Stefana u Slancima. Recept je uborbi sa pomislima “uvredio me, prevario me,ja sam u pravu, ne mogu vi{e da trpim nepravdu,to je moje pravo”... Nije bitno ko je u pravu, ko jelo{, a ko dobar ~ovek, nego treba paziti nasebe, na svoje pomisli i sa~uvati brak. Zato {toqubav nikad ne odlazi, ne tro{i se, ona je uvek

tu, samo mi dopu{tamo da nas preplave mislimr`we, netrpeqivosti i neprijatnosti. - Don @uan je govorio da je samo jutro qubavidobro. Zaqubio si se i to je dobro. A zatimpo~iwe sva ta svakodnevica – a to ve} nijepotrebno. Don @uanu je va`no da otkine pupoqakose}awa koja se javqaju kada se jo{ ni{ta ne gov-ori, kada se ni{ta ne podrazumeva. Prosto sejavqa neki kontakt o~ima. Neko ose}awe,me|usobna zainteresovanost, neka iskra izme|udvoje. To je lepo! To je to, ono jutro quvavi! Os-

Jo{ nas ima, samo se ne prepoznajemo, udaqili smo se od svoje su{tine, kao jedini narod na svetu sa dva “ravnopravna” pisma

POKAJNI^KAMalo smo ti sve~e, premalo

pjevaliNa svetodavni Tvoj prah

zijevali. Krivim putem zlobne

slu{aliTvog mudrog zbora partijski

se gnu{ali.Ti si nas davno u krilo

savioI s ocem, ko sin svijetlom

javio.Mrak nas je gluve stalno

davioI |avo od |avola mu~ki

mamio.Oprosti, ako ima{ vi{e

komeOpet nam pam}ewe i ki~mu

lome.Tonemo opet u pogano stidnospasewu nas vodi na poqe

vidno. Slobodan ̂ urovi},

“Istraga Srba”

19ZDRAVQE

Vera PONTI

Ishranom se moè regulisati pojava lepqive krvi,smawiti wena gusto}a i tako onemogu}iti stvarawekrvnih ugru{aka i tromba. To se moè posti}i re-dovnim konzumirawem doru~ka savetuje zagovornikprirodne ishrane Georgij Nazarov, ro|eniMoskovqanin, stru~wak za zdraviji i kvalitetnijipristup ̀ ivotu, jedan od osniva~a Pokreta za zdrav-iju Srbiju. Autor je kwiga “Tajne zdravog srca”,“Kako se najlak{e ugojiti i oslabiti”, “Sedam ko-raka do optimalne teìne”, “Tajne ~i{}ewa mozga”,“Zdrava glava”... Prema wegovom mi{qewu, ukoliko ne preska~ete ju-tarwi obrok verovatno}a stvarawa trombasmawuje se za tri puta, a time i rizik od infarktai mo`danog udara. - Previsok nivo fibrinogena, proteina u krvi,moè da dovede do infarkta i mo`danog udara.Drìte stalno nizak nivo tog proteina i smawitekonzumirawe mesa, mle~nih proizvoda i jaja. Masnahrana kao {to su pavlaka, maslac, sir, punomasnomleko i masno meso uzrokuju pove}awe rizika odstvarawa krvnih ugru{aka. Ali i previ{e omega 6masnih kiselina iz suncokretovog i sojinog uqatako|e moè podi}i nivo fibrinogena u krvi i iza-zvati stvarawe tromba - upozorava Nazarov ipredlaè da tokom dve nedeqe izbacite pomenutemasno}e iz ishrane i o~istite krvne sudove.

QUTOM PAPRIÎCOM SPREÎTEINFARKT

Ishrana siroma{na zasi}enim i omega 6 masnimkiselinama moè smawiti sklonost krvi kaprekomernom zgru{avawu i to za 15 do 20 proce-nata tokom dve nedeqe nakon uvo|ewa posnogjelovnika. Ve}ina mo`danih i sr~anih udara, u 80 i 90 odstoslu~ajeva doga|a se zbog zakre~ewa krvnih sudova,pa treba dràti nivo fibrinogena niskim. Aspirin se koristi u svrhu razre|ivawa krvi, aliima dosta negativnih delovawa na organe zavarewe. Istovremeno, mnogo prirodnih namirnica

ima sli~an uticaj na razre|ivawe krvi ali bez{tetnih dejstava. Nazarov savetuje da redovnomupotrebom belog i crnog luka, |umbira i qute pa-prike smawite stvarawe krvnih ugru{aka, a takoujedno i opasnost od sr~anog i mo`danog udara.Umesto aspirina Nazarov predlaè konzumirawebelog luka. Neki wegovi sastojci deluju tako daspre~avaju nastanak tromba, a ja~i su ~ak i od delo-vawa aspirina. Tri ~ena bela luka dnevno imaju jakolekovito delovawe.- Gutawe belog luka nije delotvorno. Potrebno ga jedobro sa`vakati, a jo{ boqe delovawe ima ako gapre upotrebe sitno iseckate i izgwe~ite, te preli-jete s malo sveè ce|enog soka od limuna i masli-novog uqa. Tako postiète da wegovo lekovitodelovawe najboqe do|e do izraàja – obja{wavaNazarov kako na najboqi na~in iskoristiti lekovi-tosti belog luka.

BELI LUK DELOTVORNIJIOD ASPIRINA

GEORGIJ NAZAROV: KAKO ZAUSTAVITI STVARAWE TROMBA – KRVNIH UGRU[AKA

Sr~ana oboqewa i smrtnonosni krvni ugru{ci veoma su retka pojava me|u Tajlan|anima koji jedu veoma qutu hranu

Na{ sagovornik u svojoj ishrani koristi velikukoli~inu qutih za~ina. Kada je prvi put do{ao naTajland i probao wihovu mlevenu papriku, u istojkoli~ini u kojoj je on navikao da je konzumira, sh-vatio je {ta zna~i stvarno quto. TradicionalnoTajlan|ani spremaju vrlo qutu hranu, za~iwenuqutom paprikom. Verovatno je to glavni razlogza{to su sr~ana oboqewa i smrtonosni krvniugru{ci izuzetno retka pojava me|u ovim uvek nas-mejanim i gostoqubivim narodom. Nau~naistraìvawa su tako|e pokazala da nakon konzu-mirawa qutih papri~ica ili ~ilija razgradwaugu{aka u krvi intenzivira se u slede}ih pola sata. - Svakodnevno konzumirawe qute hrane dobro jere{ewe za redovno odràvawe dobre viskoznosti(unutra{weg trewa) krvi. Quta paprika sadrìkapsaicin, supstancu koja efikasno deluje naopu{tawe mi{i}a, dodatno poboq{ava cirku-laciju i uti~e na boqe raspoloèwe – otkrivaNazarov.

ISKUSTVO SA TAJLANDAPreterana lepqivost eritrocita i stvarawetromba ~esto se doga|aju kao posledica nedovoqnetelesne aktivnosti pa o tome treba posebno voditi

ra~una. Na{ sagovornik preporu~uje svakodnevnu{etwu u trajawu od pola sata, a po mogu}stvu trebauvesti i neki drugi oblik rekreacije. - Telesnim aktivnostima vrlo brzo }etepoboq{ati viskoznost krvi i cirkulaciju u svimdelovima organizma, ~ak i kroz krvne sudove kojusu ve} prili~no zapu{eni. Postepeno ~i{}ewe or-ganizma od holesterola omogu}i}e dodatnopoboq{awe cirkulacije. Podseti}u va{e ~itaocei na va`nost redovnog uzimawa vode i zdravih nap-itaka, najboqe na prazan èludac, zbogodràvawa optimalne viskoznosti krvi – savetujeNazarov.

ISHRANOM PROTIVTROMBOZE

Oni koji su skloni venskoj trombozitreba da izbegavaju hranu bogatu vit-aminom Ka koji uti~e na koagulacijukrvi. Nutricionisti savetuju osobamasa pro{irenim venama da izbegavajukupus, zeleno lisnato povr}e,brokoli, karfiol, keq, rotkvice,belu repu, avokado, borovnice, ma-jonez, gra{ak, tele}u i pile}u xiger-icu, ùmance i acidofilni jogurt(po{to wegove bakterije sameproizvode vitamin Ka). Preporu~enesu im namirnice koje reguli{u pro-tok i zgru{avawe krvi, kao {to sumorska riba i ribqe uqe iz masnihmorskih riba.

PRIRODOM PROTIV TROMBA: NAMIRNICE ZA RAZRE\IVAWE KRVI

tatak preliti preko {nicli. Os-taviti da preno}i u friìderu. Su-tradan pe}i na vrelom uqu.Ovo jelo moè se praviti od bilokoje vrste mesa.

BRZI KOLA^Ne treba vam vaga. Za meru sluì~a{a od dva decilitra. Izme{ajtesastojke mikserom, za {ta vam jepotrebno pet minuta, i pecite. Potrebno je: 1 ~a{a {e}era, 1 ~a{abra{na, 1 ~a{a mlevenih le{nikaili oraha, 1 ~a{a kisele pavlake,1/2 ~a{e kakaa, 1/2 ~a{e uqa, 1

vanilin {e}er, 1 pra{ak za pecivo,4 jaja.Sipati u mawi, dubok pleh, obloènpapirom za pe~ewe.Pe}i na 170 ste-peni oko 45 minuta. Na kraju ukra-siti ~okoladnom glazurom ili posuti{e}erom u prahu.

TIRAMISU MAFINIPotrebno je: 3 ka{ike instant kafe,80 ml uqa, 2 jajeta, 240 ml toplevode, 190 g bra{na, 200 g {e}era, 2ka{ike kakao praha, prstohvat soli,prstohvat soda bikarbone, 1ka{i~ica arome vanile, 3 ka{ikemleka, 1 kesica {lag krema odvanile, malo ~okolade uprahu.Priprema: Jaja, mleko, aromuvanile, {e}er i uqe dobro umutiti.U toploj vodi razmutiti instant kafui dodati prethodnoj smesi. Zatim do-dati sve ostale sastojke i laganoizme{ati da se sve sjedini. Sipatismesu u kalupe za mafine i pe}i uprethodno zagrejanoj rerni na 200stepeni, oko 20 minuta. Gotovemafine ukrasiti umu}enim {lag kre-mom od vanile i posuti ~okoladom uprahu.

TRPEZA20

ZA ZAPOSLENE DOMA]ICE

BRZO, JEDNOSTAVNO I UKUSNO

Priredila: Dejana TO[I]

KROMPIR U SLANINI Potrebno je: 5 sredwih krompira,100 g tanko izrezane slanine ili{unke, 1 ve}i luk, 20 g maslaca, 2,5dl supe od kocke, 1 dl kisele pavlake,nekoliko ka{ika pavlake za kuvawe,so, za~in. Biber, ka{ika bra{na. Priprema: Skuvati krumpir u qusci,oqu{titi i ostaviti da se maloohladi. Na dno vatrostalne posudestaviti nekoliko kapi maslinovoguqa i pore|ati koluti}e luka. Tankimkomadima slanine ili {unke umotatikrompire, pa ih stavqati preko luka.

Pe}i 10-15 minuta u pe}nici zagre-janoj na 200 stepeni. Dok se krompirpe~e, napraviti umak. U kqu~alu vodudodati kocku za supu. Dodati maslaci ka{iku bra{na. Uz me{awe kuvatinekoliko minuta, dok se ne zgusne, paskinuti sa vatre i dodati kiselupavlaku, pavlaku za kuvawe, so, za~ini biber i sve prome{ati. Izvaditikrompir iz rerne, preliti ga umakomi vratiti da se pe~e jo{ 15 minuta na200 stepeni. Po ̀ eqi posuti sa malositno naseckanog per{unovog lista.

ZAPEÊNI KUPUSPotrebno je (za 4 osobe): 700 gkiselog kupusa, 60 g pancete, 1 glav-ica luka, 1 dl vode, 3 para krawskih(ili nekih drugih) kobasica, 1 ka{ikasenfa, 2 ka{ike prezli, 1 ka{ikabra{na, oko 50 ml uqa, 2 ka{ikeza~ina. Za pire od krompira: 1 kg krompira,2 ùmanca, 20 g maslaca, 100 mlpavlake za kuvawe, so.Priprema: Kiseli kupus narezati narezance. Na uqu proprìti naseck-ani luk i slaninu, pa ume{ati ka{ikubra{na. Staviti kiseli kupus, posutiga za~inom i zaliti vodom. Dinstatioko 15 minuta na laganoj vatri.

Pire: propasirati kuvani krompir imaslac, dodati umu}eno ùmance,pavlaku i so i prome{ati. Dinstani kiseli kupus staviti u va-trostalnu posudu, dodati pire i po-biberiti. Kobasice koso narezati nadebqe plo{ke, premazati ih senfoms jedne strane i posuti prezlama, paih rasporediti po krompiru i svepoprskati preostalim uqem. Takopripremqeno jelo staviti u rernu za-grejanu na 200 stepeni i pe}i oko 15minuta. Posluìti u posudi u kojoj sepeklo.

Umesto kobasica moète upotrebitidinstanu sviwetinu ise~enu narezance.ZAPEÊNE PUWENE PAPRIKEPotrebno je: desetak paprikababura, 5-6 ve}ih krompira, 200 gka~kavaqa, malo kuvane piletine, 1crveni luk, uqe, so, biber, za~in. Priprema: Narendati sitno krompiri sir. Luk iseckati sitno. Piletinuise}i na komadi}e. Sve pome{ati i

za~initi. Puniti smesom paprike islagati u nauqen pleh. Preko pa-prika sipati uqe toliko da bududobro nauqene. Pe}i na 180 stepeni30-45 minuta. Po ukusu, moète ihzape}i prelivene kiselom pavlakom.Napomena: Piletina se moè izbac-iti ili zameniti nekim drugim mesom.Moète iskoristiti meso koje vam jeostalo od prethodnog dana ili mesoiz supe. U smesu moète dodati i nekodrugo povr}e (patlixan, tikvice,brokoli...), ali ga prethodno sitnoiseckajte i malo prodinstajte.

NEOBI^NE [NICLEPotrebno je: 500 g {nicli, 4 jaja, 3ka{ike bra{na, 1 ka{i~ica soli, 2ka{i~ice senfa, 2 ka{ike ke~apa, 1ka{ika aleve paprike, 1/2 ka{i~icebibera. Priprema: [nicle blago izlupati,jaja umutiti viqu{kom, dodatibra{no, senf, so, ke~ap, biber ialevu papriku. U tu smesu umakatisvaku {niclu i re|ati u ~iniju. Os-

mi{qewu, doprinelo rastakawu ve-likog sistema. Kako kaè, privatnik }e, kao {to jeu~iweno u svim razvijenimzemqama, razbiti uravnilovku -sistem podjednake raspodele ost-varenog dohotka, nezavisno odkvaliteta obavqenog posla.- Na imawu je bilo visokostru~nihkoji nisu umeli da prenesu znawe.

Ali, bilo je i direktora koji su gru-bim re~ima, pred radnicima,naru{avali ugled stru~waka –pri~a Trifkovi}.Veli da je PKB bio dràva u okvirubi{e Jugoslavije i da je delio sud-binu Srbije koja je najmawe mislilao svom napretku. Kako kaèTe{evi}, PKB je napredovao zah-vaquju}i radnicima koji suobavqali najteè poslove. Na“Dunavcu” je tada bilo mnogofizi~kih radnika, a najteè je bilomuza~ima jer se muà obavqalaru~no, pa je takvog radnika trebalovi{e stimulisati. Zbog tog stava ijavnog govora direktorMilivoj~evi} mu je prigovarao da jeuvek na strani opozicije, a Brka muje odgovorio da je samo prenosiomi{qewe “baze”.

NASEQE - ÂRDAK NI NANEBU NI NA ZEMQI

I pored toga {to je Te{evi}zavr{io samo ve~erwu osnovnu{kolu u Fo~i, nastavio je obrazo-vawe u sopstvenoj reìji, ~itao jekwige, novine... U~i i danas u deve-toj deceniji. Ne pro|e dan a da neprelista dnevne novine, a radopregleda i “Poqoindustriju”.

REPORTA@A 21

Javno izgovorena re~ uvek imateìnu, misli i danas TrifkoTe{evi} Brka (81), biv{i trak-torista na gazdinstvu “Dunavac”, saiskustvom lokalnog politi~ara. Bioje ~lan Sku{tine PKB-a, sekretarpartije, ~lan Radni~kog saveta...Nekada ve{t govornik na svimskupovima u Kombinatu, koji je zbogbrige za op{te dobro znao da “za-greje” srca onih u proizvodwi ali iadministraciji. I danas veruje da}e privatizacija doneti boqitakPKB-u. Kako kaè, to je jedini na~inda se stane na put birokratiji,odvoji neradnik od radnika irentabilno posluje bez podizawakredita i stalnog zaduìvawa kodbanaka. - Oti{ao sam u penziju 2000. go-dine, sa 37 godina radnog staà, anisam do~ekao da vidim doma}egprivatnika koji dopu{ta mladomstru~waku da organizuje posao,uvaàvaju}i mi{qewe iskusnog rad-nika, a o tome sam sawao. Da smomalo vi{e mislili o op{tem dobru,da je bilo politi~ke voqe, ne biPKB rasipao kapital po celoj

Borba protiv birokratije bila je glavna preokupacija Brke, kako su Te{evi}a zvali Ze~evi} i svi biv{i direktori PKB-a

biv{oj Jugoslaviji, nego bismo prvouloìli u svoju ku}u. Kad sam 1964.godine stigao u Rit, èleo sam daradim i nastavim {kolovawe, alinije bilo prevoza do Skele. Infra-struktura u mom zavi~aju, u okoliniFo~e, brè se razvijala nego unaseqima PKB-a – pri~a Te{evi},kao da i daqe drì govor, ali prviput o svom ìvotu.O nasu{noj potrebi ritskog rad-nika da se preveze do PadinskeSkele i Beograda, raspravqao je saZe~evi}em, generalnim direktoromPKB-a, ali bez rezultata. Trebaloje zakucati na mnogo vrata,potro{iti mnogo vremena iistro{iti |onove da gradski auto-bus stigne do naseqa...

PRIVATNIK RAZBIJAURAVNILOVKU

- Da smo postavili temeq, spojilisva imawa u jedno, danas bismoimali jednu veliku farmu, potrebnuinfrastrukturu i veliko naseqe, sa{kolama, domom zdravqa, bolni-com, a mo`da i gimnazijom - otkrivaTrifkovi} {ta je, prema wegovom

Vera PONTI

TRIFKO TE[EVI], PENZIONER SA ISKUSTVOM LOKALNOG POLITIÂRA

SAWAO SAMPRIVATIZACIJU

Neretko, kao vispren ~ovek, zna da~ita i izme|u redova. I poredmnogo pro~itanih kwiga, za sebetvrdi da je ostao nepismen jer, kakokaè, ~ovek do kraja ìvota morada u~i, bez obzira na stru~nuspremu. Na prigovore ~lanova op{tinskogkomiteta, da radnici blizu PKB-ovih kanala uzgajaju povr}e i gaje

doma}e ìvotiwe u nasequ, odgo-varao je citiraju}i Tita, da svakipedaq zemqe treba obra|ivati.Ali je vremenom uvideo da jeMar{al, wegov omiqeni politi~ar,ispraznio sela, a seqake poslao ufabrike da pune tu|i xep. Tako suPKB-ova naseqa ostala negdeizme|u sela i grada, kao ~ardak nina nebu ni na zemqi. Zbog toga nekistanovnici naseqa danasdoìvqavaju PKB-ovo imawe kaosvoje sopstveno, pa misle da mogu daberu plodove dràvne zemqe, bezkazne, bar onog gore {to sve vidi.Ne znaju da je to isto kao da otimajuod udovice ili od siro~adi... - Uvek smo o~ekivali od direktoraimawa da nam pomogne da pooremona{e ba{te, da nam da traktor daprevezemo drva i druge stvari, paje tako ostalo do danas. Lo{a ko-munikacija izme|u radnika irukovodioca uvek je bila predmetspoticawa i negativno je uticala naproizvodwu, ali }e nas samostru~an rad i racionalno tro{ewesa~uvati od gubitaka - zakqu~io jeTe{evi}.

SATNICA I SAVEST - Moja supruga Jelica i ja stekli smo penziju u PKB-u, adavali smo i za izgradwu stanova u Ritu, odbijalo nam seod plate. Najve}i poslovni uspeh PKB-a jeste {to jehiqadama radnika izgradio stanove i obezbedio krov nadglavom. Neki od wih, sa dve godine radnog staà, prigo-varali su mi da je meni lako jer sam dobio stan. Nisu znalida sam bio jedan od onih koji su radili po savesti, a ne posatnici, mada su oni koju su motikom podigli PKB izmo~vare mnogo vi{e izgarali. Pou~en wihovom `rtvomradio sam sve dok je bilo posla. Ustajao sam i u 12 satino}u, pa sednem u “ferguson” i krenem put “Imleka” dadovezem mleko za telad na “Dunavcu” - podvla~i Trifkovi}razliku izme|u onih koji rade po savesti i onih koji sesamo pridràvaju satnice.

TU, OKO NAS22

Umetni~ka vizija Ilije Dankovi}a,nekada{weg rukovodioca sto~arstvana “Dunavcu”, stara pet decenija,ponovo }e zasijati starim sjajem.Sredinom oktobra po~elo je ure|eweparka u nasequ Dunavac, okospomenika hlebnom ìtu, simbolaratarske proizvodwe, ra|awa, plod-nosti i blagostawa. Organizatori suìteqi naseqa, koji su se za pomo}obratili direktoru gazdinstva NikoliLazi}u. On je obezbedio potrebnumehanizaciju, angaòvao radnike idogovorio prevoz 30 sadnica ~eti-nara i li{}ara iz “Hortikulture”.Akcija je po~ela se~om rastiwa koje jezaklawalo obelisk, kako je Dankovi}nazvao svoje delo, najpre makazama,motorkom, a korewe je i{~upanopomo}u traktora sa gazdinstva. Jelke,javor, hrast, ginko, smr~a i nekolikotuja, posadili su me{tani uz pomo}

PKB-ove mehanizacije. Zasa|eno je120 sadnica raznobojnih jesewihruà, koje je kupqeno u obli`wemrasadniku, a novac za cve}e dali suskoro svi Dunav~ani. Akcija je jo{ uveku toku, pa su novi prilozi za cve}e do-brodo{li. Me{tani su izrazili èqu da vrateprvobitni izgled parka i u tome seposavetuju sa idejnim tvorcemDankovi}em. Ostalo je da se izbe-tonira prsten oko spomenika, uredestazice, vrati ~esma i prefarbaobelisk. Iz Op{tine Palilula stigloje obe}awe da }e “ìto” biti os-vetqeno reflektorima, a park few-erima. Tako }e Wego{evi stihovi upodno j̀u: “Mlado ìto navijajklasove, pre|e roka do{la ti jeètva” postati vidqivi i ~itqivi zasve qubiteqe kwièvnosti i najve}egsrpskog pesnika i filozofa. V. P.

Wego{evi stihovi u podno j̀u spomenika postali su vidqivi zasve qubiteqe kwièvnosti

@ITO ]E DASVETLI UMRAKU

POÊLO URE\EWE PARKA NA DUNAVCU

23TU, OKO NAS

je E{li Vens u kwizi “Tesla, Spejs eks i potragaza fantasti~nom budu}no{}u”, koja je objavqena u“Laguninoj” ediciji “Netropija”. Glavni junak jeIlon Maks (46), milijarder, vizionar,pronalaza~, saradnik NASA. On ne krije da sumnoge wegove vizije materijalizovane pod uticajempisca nau~ne fantastike Isaka Asimova. Sawa da}e jednog dana uspeti da po{aqe qude na Mars jerveruje da je to jedini na~in da qudska rasapreìvi.Filozofija je intelektualni slatki{, lek za du{u,a ideja je svetlost, pi{e filozof dr Lu Marinofu delu “Platon a ne prozak”. Misli da je znaweobezvre|eno, ponièno, ~ak neretko i nepoèqno.Izazov je da se ne udavite u moru informacija, a

PRE@IVETI SUTRA UZ LITERATURU

BIBLIOTEKA “MILUTIN BOJI]” NA SAJMU KWIGA

NOVA IZDAWA NA 62. ME\UNARODNOM SAJMU KWIGA

“KOVILOVO”

Kqu~ za razre{ewe svih nedoumica koje imatejeste u kwigama, bilo je {ire obja{wewe sloganaovogodi{weg beogradskog Me|unarodnog sajmakwiga, koji je odràn od 22. do 29. oktobra. In-spirisani Sajmom kwiga u Frankfurtu organiza-tori su predstavili “êtiri zemqe i jedan jezik”,literaturu napisanu na nema~kom jeziku, ob-javqenu u Nema~koj, Austriji, [vajcarskoj i Li-hten{tajnu. U ìì javnosti bilo je stvarala{tvoNemice ro|ene u Rumuniji, Herte Miler, dobit-nice Nobelove nagrade za kwièvnost 2009. go-dine. U romanu “@ivotiwa srca” ona upozoravada “re~ima koje izlaze iz na{ih usta gazimo qudeba{ kao nogama travu, ali i }utawem”.Da literatura moè postati stvarnost potvrdio

Kqu~ za razre{ewe svih nedoumica koje imate jesteu kwigama, bilo je {ire obja{wewe slogana ovo-godi{weg beogradskog Me|unarodnog sajma kwiga,koji je odràn od 22. do 29. oktobra. InspirisaniSajmom kwiga u Frankfurtu organizatori su pred-stavili “êtiri zemqe i jedan jezik”, literaturunapisanu na nema~kom jeziku, objavqenu u Nema~koj,Austriji, [vajcarskoj i Lihten{tajnu. U ììjavnosti bilo je stvarala{tvo Nemice ro|ene u Ru-muniji, Herte Miler, dobitnice Nobelove nagradeza kwièvnost 2009. godine. U romanu “@ivotiwasrca” ona upozorava da “re~ima koje izlaze izna{ih usta gazimo qude ba{ kao nogama travu, alii }utawem”.Da literatura moè postati stvarnost potvrdio jeE{li Vens u kwizi “Tesla, Spejs eks i potraga zafantasti~nom budu}no{}u”, koja je objavqena u“Laguninoj” ediciji “Netropija”. Glavni junak jeIlon Maks (46), milijarder, vizionar, pronalaza~,saradnik NASA. On ne krije da su mnoge wegovevizije materijalizovane pod uticajem pisca nau~nefantastike Isaka Asimova. Sawa da }e jednog dana

uspeti da po{aqe qude na Mars jer veruje da je tojedini na~in da qudska rasa preìvi.Filozofija je intelektualni slatki{, lek za du{u,a ideja je svetlost, pi{e filozof dr Lu Marinofu delu “Platon a ne prozak”. Misli da je znaweobezvre|eno, ponièno, ~ak neretko i nepoèqno.Izazov je da se ne udavite u moru informacija, auslov je da imate duhovnu vertikalu, da ne budetematerijalista.Kako “Preìveti do sutra” pripoveda kwièvnicaGrozdana Oluji} u novom poetsko-istorijskom i presvega porodi~nom romanu, koji je objavqen u izdawuSrpske kwièvne zadruge, u “Plavom kolu”, najs-tarijoj srpskoj ediciji iz 1892. godine. Zanimqivoje da je roman napisan pre pola veka i da je stajaou fioci radnog stola na{e spisateqice ~ekaju}i62. Sajam kwiga da iza|e na svetlo dana. JovanDu~i} je znao magiju kwièvnosti i da u jednom ro-manu ima vi{e qubavi nego u jednom velikom gradu.Svi romani G. Oluji} pripovedaju o qubavi koja nestari i koja umire kao dete, daje krila, ali ih ipotkresuje. V. G.

CVE]E ZA OKO I DU[Uraju}i po bojama. A mnogo toga donesem i odku}e. Ima se vremena za sve. Nije to neki ve-liki posao. Va`no je zalivati ga u vreme leta -kaè Sla|a.A cve}e vole i wene kolege sa kojima se mewau smeni. U vreme kada je Sla|ana na odmoru onivode brigu o wemu.- Kada krenem na godi{wi kolegama samo kaèmda ho}u, kada se vratim, da ba{ta bude jo{lep{a. I bude lep{a, i oni podjednako vodebrigu. U {ali mi kaù „Sneò da li je ba{ta uredu?” Poznajemo se dugo i uìvamo kada stu-denti i drugi gosti uìvaju u cve}u - kaèSla|a.U svom domu Sla|ana ima supruga, sina Darka,}erku Nata{u i unuku od sina Ninu. Najvi{e nasvetu voli unuku pa cve}e. V. G.

Na farmi imawa “Kovilovo” radnike i gosteodmah iza kapije do~eka ba{ta puna raznobo-jnog cve}a. Cve}e cveta i du` staze do direkcijena imawu, ima ga u starim traktorskim gumamana mnogim mestima na farmi.Tu kadifice, be-gonije, petunije, plamenko…O cve}u se brine Sla|ana Anti}, radnikobezbe|ewa. Ona je u PKB- u ve} 36 godina, odtoga 21 godinu je radila u porodili{tu naimawu “Lepu{nica”. Na “Kovilovu” je ve} 15godina. Posao u obezbe|ewu je odgovoran.Sneàna ima i no}nu smenu, gde sa kolegama~uvarima vodi ra~una o stadu i imovini farme.- Svakog prole}a sa direktorom imawa BojanomSpiridonovi}em odemo u na{u “Hortikulturu”i kupimo cve}e. Ja volim cve}e. Ono me opu{ta,le~i. Izaberem od svakog odre|en broj bi-

Izazov je da se ne udavite u moru informacija, a uslov je da imate duhovnu vertikalu, savetuje dr Lu Marinof uslov je da imate duhovnu vertikalu, da ne budetematerijalista.Kako “Preìveti do sutra” pripoveda kwièvnicaGrozdana Oluji} u novom poetsko-istorijskom ipre svega porodi~nom romanu, koji je objavqen uizdawu Srpske kwièvne zadruge, u “Plavom kolu”,najstarijoj srpskoj ediciji iz 1892. godine. Zan-imqivo je da je roman napisan pre pola veka i daje stajao u fioci radnog stola na{e spisateqice~ekaju}i 62. Sajam kwiga da iza|e na svetlo dana.Jovan Du~i} je znao magiju kwièvnosti i da u jed-nom romanu ima vi{e qubavi nego u jednom ve-likom gradu. Svi romani G. Oluji} pripovedaju oqubavi koja ne stari i koja umire kao dete, dajekrila, ali ih i potkresuje. V. P.

2 REKLAME - pkb.rs · davac je du`an da proceni prirodu, nivo i trajawe izlo`enosti, odnosno donese...

Documents

Transcript of 2 REKLAME - pkb.rs · davac je du`an da proceni prirodu, nivo i trajawe izlo`enosti, odnosno donese...