Donaldson Stiven RAT ZLOZEMLJA Prevod: Ja i Zoran Donaldson Stephen ILLEARTH WAE (THE), 1977. asa Kovenanta Neverni a" (2) RUNE 1990. Prvi deo: VESELKAMEN 1. "SNOVI LJUDI" Do trenut a ada je Tomas Kovenant stigao do ue, teret onoga to ga je zad esilo ve je postao nesno ljiv. Kada je otvorio vrata, ponovo se na ao u artografisanoj urednosti dnevne sobe. Sve je bilo upravo ona o a o je i ostavio - ba ao da se ni ta nije desilo, ao da nije proveo poslednja etiri sata u omi ili na drugom svetu na ome mu je bolest bila poni tena i pored injenice da su ta ve stvari nemogue, nemogue. Prsti na ru ama i nogama bili su mu u oeni i hladni; njihovi nervi bili su mrtvi. To se ni je moglo ni ada promeniti. Njegova dnevna soba - sve njegove sobe - bile su ta o organizovane, zastrte i postavljene da mo e bar da po u a da oseti bezbednost pred opasno u od udaraca, pose otina, ope lina, modrica oje bi ga mogle smrtno povredit i zbog toga to nije bio u stanju da ih oseti, da sazna da su se dogodile. Tamo, o stavljena na stoiu za afu ispred sofe, nalazila se njiga oju je itao prethodnog dana. itao ju je do je po u avao da odlui da li da rizi uje odlaza do grada. I dal je je bila otvorena na strani oja je za njega pre samo etiri sata imala potpuno drugaije znaenje. Govorila je: "...obli ovanje ne oherentne i vrtoglave tvari od oje su sat ani snovi predstavlja najslo eniji zadata oga se ove mo e poduhvatiti.. ." A na drugoj stranici pisalo je: "... snovi ove a pripadaju bogu..." Ti nije mogao podneti. Bio je iznuren ao da se pohod za ezlom za ona zaista odigrao - ao da je upravo pre iveo te a is u enja po ata ombama i na planins oj padini i odigrao nevol jnu ulogu u otimanju ezla za ona od ludog sluge poglavara Kletni a. Ali za njega bilo je samoubistvo da poveruje da su se te stvari desile, da se ta ve stvari mo gu de avati. Bile su nemogue, poput zdravlja ivaca oje je osetio do su se dogadjaj i odigravali o o njega ili unutar njega. Njegov opstana zavisio je od odbijanja da prihvati nemogue. Zbog toga to je bio iznuren i to nije imao druge odbrane, oti ao je u postel ju i usnio poput mrtvaca, bez snova i sm. Onda se to om dve nedelje teturao roz ivot od dana do dana ao u ne oj v rsti transa. Nije znao oli o mu je esto telefon zvonio, oli o esto su ga neprija teljs i raspolo eni ljudi zvali da bi mu pretili, napadali ga i psovali zbog toga t o se usudio da ode u grad. Obavio je prazninu o o sebe poput zavoja i nije inio n i ta, nije mislio ni ta, prepoznavao ni ta. Zaboravio je le ove i zanemario VPE (vizua lni pregled e stremiteta - tehni u nepre idnog samoposmatranja, ia o su ga do to ri nauili da mu od nje ivot zavisi). Najvei deo vremena provodio je u revetu. I do nije bio u revetu, u su tini je spavao. Do je hodao po sobama, nepre idno je t rljao prste o ivice stolova, dovrat e, naslone stolica, name taj, ta o da je delov alo ao da po u ava da obri e ne to sa ru u. Sve to bilo je ao da se s riva - ao da je za ao u emocionalnu hibernacij u ili pani u. Ali le inars a rila line nedoumice nepre idno su tu la po vazduhu u potrazi za njim. Telefons i pozivi postajali su be nji i vi e osujeeni; njegova nemu ta zatvorenost samo je podbadala one oji su ga zvali, us raivala im sva o delotvor no pra njenje neprijateljstva. A dubo o u srcu njegovog sna ne to poe da se menja. Sv e e e i e e budio se sa turobnim ubeenjem da je sanjao ne to ega se nije mogao setiti, nije usuivao da se seti. Posle dve nedelje njegov naroiti polo aj ponovo ga jae obuze. Prvi put je sa gledao svoj san. Bila je to mala vatra - ne oli o plamenova bez polo aja ili znaenj a, ali ne a o ista i apsolutna. Do je gledao u njih, oni preo e u blesa , po ar. A on je lo io vatru papirima - stranicama svojih ru opisa, tampanog bestselera i novog romana na ome je radio ada mu je ot rivena bolest. To je bila istina; spalio je oba dela. Po to je saznao da je gubav, po to se Serija "Letopisi Tom ena, D oana, razvela od njega i odvela mladog sina, Rod era, iz dr ave, po to je proveo e st meseci u leprozarijumu - njegove njige inile su mu se toli o slepe i samozado voljne, toli o razorne po njega, da ih je spalio i o anio se pisanja. Ali sada, do je gledao tu vatru u snovima, prvi put je osetio bol i oaj t o vidi delo svojih ru u uni teno. Uz trzaj, probudio se razrogaenih oiju i znojav i ot rio da jo uje puc etavu glad plamenova. D oanine tale bile su u po aru. Na mestu gde je ne ada dr ala onje nije bio me secima, ali znao je da tamo nema niega to se moglo upaliti samo od sebe. Bio je to vandalizam, osveta; eto ta je poivalo iza svih onih preteih telefons ih poziva. Suvo drvo mahnito je gorelo, bacalo se navi e u tamni bezdan noi. A u njemu on vide Viti Drvograd u plamenu. U seanju mogao je da oseti zadimljena mrtva nas elja na drvetu. Mogao je da oseti a o ubija Jamni e, spaljuje ih nemoguom silom oja ao da je besnela iz belog zlata njegove burme. Nemogue! Pobegao je od po ara, banuo nazad u uu i u ljuio sva svetla ao da su mu pr oste ele trine sijalice jedina za tita pred ludilom i tamom. Odmeravajui bedno oracima bezbednost dnevne sobe, setio se ta mu se desil o. I ao je - gubavac, neist pro a ena! - u grad sa farme Utoi te, na ojoj je iveo, da plati telefons i raun, da ga plati lino u zna potvrde svoje proste ljuds osti, nasuprot neprijateljstvu, odbojnosti i crnom milosru bli njih sugraana. Do je to in io, pao je ispred policijs ih ola... I na ao se na drugom svetu. Na mestu oje ni a o nije moglo postojati i na oje ni a o nije mogao otputovati a i da je postojalo; na mestu gde se gubavcim a vraalo zdravlje. To mesto nazivalo se "Domaja". Tamo su se prema njemu odnosili ao prema juna u, zbog njegove slinosti sa Bere om Troprstom, legendarnim poglavarem-rodio cem - i zbog njegovog prstena od belog zlata. Ali on nije bio juna . Izgubio je poslednja dva prsta desne ru e ne u borbi, ve u hirur om zahvatu; bili su mu amput irani zbog gangrene oja je do la sa poet om bolesti. A prsten mu je dala ena oja s e razvela od njega zato to je gubavac. Ni ta nije moglo biti manje istinito od Doma jinog verovanja u njega. A zbog toga to je bio u la nom polo aju, pona ao se sa pri riv enom neis reno u od oje se sada sav grio. Ni o od tih ljudi nije zaslu ivao njegovo nepo tenje. U sva om sluaju ne pogl avari, uvari zdravlja i lepote Domaje; ne Srdosolja Penosled, d in oji se sprijate ljio s njim; ne Atiaran, dru benica Trelova, oja ga je bezbedno dovela do Vesel a mena, planins og grada u ome su iveli poglavari; i ne, oh, ne njena er a Lena, oju je silovao. Lena! - ri nu on u sebi protiv svoje volje, udarajui obamrlim ru ama o b o ove do je oraao. Ka o sam ti mogao to uiniti? Ali znao je a o se to dogodilo. Zdravlje oje mu je dala Domaja iznenad ilo ga je. Posle meseci impotencije i potisnutog besa, nije bio spreman na iznen adni nalet vitalnosti. A ta vitalnost imala je i druge posledice. Zavela ga je u nepre idnu saradnju sa Domajom, ia o je znao da je ono to mu se de ava nemogue, san . Zbog tog zdravlja, odneo je poglavarima u Vesel amenu poru u usuda oju mu je dao najvei neprijatelj Domaje, poglavar Kletni Opa i. I po ao je sa poglavarima na pohod za ezlom za ona, Bere ovim ezlom sa runama, oje je izgubio vrhovni poglava r Kevin, poslednji drevni poglavar, u bit i protiv Opa og. Novi poglavari smatra li su da im je to oru je jedina nada protiv neprijatelja; i on im je protiv svoje volje, bez vere, pomogao da ga nanovo zadobiju. A onda se gotovo bez i a vog prelaza na ao u revetu grads e bolnice. Samo je etiri sata pro lo od nezgode sa policijs im olima. Njegova gubavost bila je ne izmenjena. Zbog toga to se inilo da je u osnovi nepovreen, do tor ga je poslao naza d ui do farme 'Utoi te'. A sada, prenut iz letargije, odmeravao je oracima osvetljenu uu ao da je ona ostrvo normalnosti u noi tame i haosa. Obmane! Bio je obmanut. Gadila mu s e i sama pomisao na Domaju. Zdravlje je za gubavce bilo nemogue; bio je to za on od oga mu je ivot zavisio. Nervi se ne regeneri u, a bez oseaja dodira nema odbrane pred povredama, infe cijama, raspadanjem i smrti - ni a ve odbrane osim nu nog za ona oji je nauio u leprozarijumu. Do tori su ga tamo nauili da bolest predstavlj a definitivnu injenicu njegovog postojanja, i da e, u oli o se u potpunosti, srcem , umom i du om, ne posveti sopstvenoj za titi, neizbe no postati obogaljen i smrdljiv pre nego to mu doe gnusni raj. Taj za on sadr avao je logi u oja je sada delovala nepogre ivije nego i ad. Bio je zaveden, oli o god uslovno, samoobmanom; a posledice su bile smrtonosne . Sada je ve dve nedelje pro lo ot a o je u potpunosti izgubio ontrolu nad s vojim pre ivljavanjem, ot a o nije uzimao le ove, nije izveo nijedan VPE niti bilo oju drugu ve bu, nije se a ni brijao. Vrtoglava munina grila se u njemu. Do se proveravao, ne ontrolisano se tr esao. Ali inilo se da je ne a o izbegao povrede. Na puti mu se nisu videle ogre botine, ope otine, uboji, nijedna od obnih ru iastih taa a nanovo probuene gubavosti . Dahui ao da je upravo pre iveo zaranjanje u u as, dao se na posao da povrati ontrolu nad svojim ivotom. Brzo, sa hitnjom, uzeo je veli u dozu le a - DDS-a, diamino-difenil-sulf ona. Onda je oti ao u beli fluorescentni sjaj upatila, nao trio na ai u stari brija i prislonio duga o, o tro seivo uz vrat. Brijanje na ta av nain, sa seivom stegnutim sa dva prsta i palcem desnice, bilo je lini obred ome se nauio da bi disciplinovao i naterao na zamiranje svoju nepopustljivu ma tu. To ga je smirivalo gotovo nasuprot njemu samom. Opasnost od brit og metala oga je ta o nesigurno dr ao pomagalo mu je da se usredsredi, da se otarasi varljivih snova i nadanja, samozavaravanja i samoubila ih plodova svoga uma. Nije mogao zanemariti za on sopstvene gubavosti ada je bio toli o blizu to ga da se povredi, da zada sebi povredu oja bi mogla nanovo probuditi usnulo tru ljenje njegovih nerava, izazvati infe ciju i slepilo, glodati mu meso sa lica sv e do ne postane previ e gnusan za gledanje. Kada je obrijao dvonedeljnu bradu, na trenuta se prouavao u ogledalu. Ug leda sivog, mr avog ove a u pozadini ijih oiju je jahala guba poput u nog broda na hla dnom moru. Taj prizor mu dade obja njenje za njegovo samoobmanjivanje. Bilo je to delo njegovog podsvesnog uma - slepa posledica oajanja ili u avilu a mozga li enog svega emu je ne ada pridavao znaenje. Gnu anje njegovih bli njih ljuds ih bia nauilo ga je da se gnu a sebe, a taj samoprezir potpuno ga je obuzeo do je bio bespomoan pos le nesree sa policijs im olima. Znao je naziv za to: bila je to elja za samouni ten jem. Delovala je u njemu podsvesno da bi izbegla posledice bolesti, zbog toga to mu je svesni um bio toli o tvrdo orno posveen opstan u. Ali sada nije bio bespomoan. Bio je budan i upla en. Kada jutro onano do lo, pozvao je svog advo ata, Megan Roman - enu oja mu je vodila ugovore i starala se o finansijs im poslovima - i re ao joj ta se desil o sa D oaninim talama. Pre o veze la o je mogao da razabere njenu nelagodnost. " ta elite da uradi m, gospodine Kovenante?" "Ne a policija pone istragu. Ne a nau o je to uinio. Ne a se potrude da se to vi e ne ponovi." utala je to om jednog dugog, neprijatnog trenut a. Onda je re la: "Polici ja to nee uiniti. Nalazite se na teritoriji erifa Lajtona, a on ni prstom ne bi mrd nuo za vas. On je jedan od ljudi oji misle da vas treba najuriti iz o ruga. Ve d ugo je erif i poeo je da se pona a prilino za titni i prema svom 'o rugu'. Smatra da ste vi pretnja. Meu nama govorei, ne mislim da u njemu ima ma ar i malo vi e ovenosti neg o to mu je apsolutno neophodno da bi sva e dve godine bio ponovo izabran." Govorila je brzo, ao da eli da ga sprei da bilo ta a e. "Ali mislim da ga m ogu naterati da uradi ne to za vas. A o mu zapretim - a o mu a em da ete doi u grad d a dignete tu bu - mogu da ga primoram da se postara da se ova o ne to vi e ni ada ne d esi. Zna on svoj o rug. Mo ete da se ladite da ve zna o vam je potpalio tale." D oanine tale, odgovori Kovenant nemo. Ne volim onje. "Mo e da sprei te ljude da uine bilo ta vi e. A to e i uiniti - a o ga dobro zap a im." Kovenant prihvati to to mu je re la. inilo se da nema izbora. "Ne i ljudi iz o oline sluajno su po u avali da nau ne i legalni nain da vas nateraju da se odselite. Ja sam im govorila da je to nemogue - ili bar da e ih pom uiti vi e nego to vredi truda. Mislim da mi je do sada veina verovala." Spustuio je slu alicu uz drhtanje. Napravio je pa ljiv VPE, proveravao telo od glave do pete ne bi li na ao zna ove opasnosti. Onda se dao na posao da povrati sve samoza titne navi e. To om ne ih nedelju dana, napredovao je. Koraao je artografisanom uredno u svoje ue poput robota neobino svesnog ma inerije unutar sebe, oji i pored ogranieni h programs ih fun cija traga za dobrim odgovorom na smrt. A ada bi napustio uu, po ao do puta da uzme namirnice ili satima lutao po umi po raj Rajterovog poto a i za farme 'Utoi te', retao se sa izuzetnom pa njom, proveravao sva i amen, granicu i dah vetra ao da sumnja da s rivaju ne a vo zlo. Ali postepeno je poeo da se obazire, i do je to inio deo njegove odlunosti poe da posustaje. April se spustio po umi - prvi znaci prolea oji je trebalo da m u izgledaju divno. Ali u neoe ivanim trenucima prizor ao da bi se naglo pomraio t ugom ada bi mu u seanje do lo prolee Domaje. U poreenju sa tim mestom, gde je samo z dravlje so ova i pupolja a bilo vidljivo, opipljivo, razaznatljivo po dodiru, mi risu i zvu u, uma ojom je sada oraao delovala je tu no izve taeno. Drvee, trava i breg ovi bili su bezu usni, bez dubine lepote. Mogli su samo da ga podsete na Andelej n i u us alianthe. Onda i druga seanja poe e da ga progone. Ne oli o dana nije mogao da istera iz misli enu oja je poginula za njega u bici od Vitog Drvograda. Ni ada joj nij e ni ime saznao, a je nije ni pitao zbog ega mu se posvetila. Bila je poput Atiar an, Penosleda i Lene; uzimala je za svr en in da on ima pravo na ta ve rtve. Poput Lene, o ojoj je razmi ljanja ret o ad mogao da podnese, naterala g a je da oseti stid; a sa stidom doe gnev - stari, poznati bes gubavca od oga je zavisio toli i deo njegove izdr ljivosti. Nisu imali prava na to! Ali potom se bes orisnost njegove strasti usmeri protiv njega i bio je prisiljen da recituje seb i ao da ita atehizam svoje bolesti: zaludnost je osobina oja odreuje ivot. Bol j e do az postojanja. U rajnjosti svoje moralne usamljenosti, nije imao drugih od govora. U ta vim trenucima nalazio je gor u utehu u psiholo im studijama u ojima je subje at bio li en svih ulnih ulaza, bio je uinjen slepim, gluvim, nemim i nepo retnim, a posledica je bila da je poeo da do ivljava najjezivije halucinacije. U ol i o se svestan, normalan ove ili ena mogao toli o prepustiti na milost i nemilost sopstvenom unutarnjem haosu, jedan odbaeni gubavac u omi sva a o bi imao san o ji je gori od haosa - san posebno stvoren da ga otera u ludilo. Ono to mu se desi lo bar nije u potpunosti prevazilazilo poimanje. Ta o je, na ovaj ili onaj nain, pre ivljavao dane do blizu tri nedelje posl e po ara. U pojedinim trenucima bio je gotovo svestan da nerazre ena napetost unutar njega narasta u smeru rize; ali ponovo i ponovo je potis ivao to saznanje, oda gnavao tu ideju besom. Nije verovao da bi mogao da pre ivi jo jedno is u enje; toli o se lo e sna ao sa prvim. Ali a ni oncentrisani vitriol njegovog besa nije bio dovoljno moan da ga bes onano dugo brani. Jednog etvrt a izjutra, ada se suoio sa sobom u ogledalu da bi se obrijao, riza se naglo uzdi e u njemu i ru a poe da mu se trese toli o o tro da je morao da baci brija u lavabo da bi izbegao da ne presee aortu. Dogaaji u Domaji nisu bili dovr eni. Zadobijanjem ezla za ona, poglavari su uinili tano ono to je poglavar Kletni i eleo da uine. To je bio samo prvi ora u Kl etni ovim splet ama - mahinacijama oje su poele ada je prizvao Kovenantov prste n od belog zlata u Domaju. On nee zavr iti do ne zadobije mo nad ivotom i smru na itav oj Zemlji. A da bi to uinio, Kletni u je bila potrebna divlja magija belog zlata. Kovenant je oajno gledao u ogledalo i po u avao da odr i zahvat nad sopstveno m stvarno u. Ali u svojim oima nije video ni ta to bi ga odredilo. Bio je obmanut jednom. To se moglo desiti ponovo. Ponovo? - ri nu on, glasom toli o oajnim da je zvuao poput plaa napu tenog d eteta. Ponovo? Nije mogao da ovlada ni onim to mu se desilo u prvoj samoobmani; a o je mogao ma ar da pre ivi drugu? Bio je na granici da pozove do tore u leprozarijumu - da ih pozove i pre linje ih! - ada je povratio deo nepomirljivosti gubavca. Ne bi toli o pre iveo d a nije posedovao ne u vrstu temeljne sposobnosti da odbije poraz, a o ve ne oaj, i ta sposobnost sada ga zaustavi. ta bih mogao da im a em da mi poveruju? - zare a on . Ni sam ne verujem... Ljudi Domaje zvali su ga Neverni . Sada je ot rio da e morati da zaslu i ta j naziv postojala Domaja u stvarnosti ili ne. To om sledea dva dana upinjao se da ga zaslu i uz mranu odlunost oja je bila onoli o blizu hrabrosti oli o mu je to uop te bilo mogue. Napravio je samo jedan ompromis: po to mu se ru a toli o tresla, brijao se aparatom za brijanje, grubo g a je gurao pre o lica ao da po u ava da preobli uje crte. Izuzev toga, nije prizn avao ni ta. Nou mu je srce toli o primetno drhtalo da nije mogao da spava; ali je s tezao zube i snalazio se bez sna. Izmeu sebe i samoobmana postavio je zid DDS-a i VPE-a; ad god bi samoobmana zapretila da probije odbrambene linije, odagnao bi je psov ama. Ali subotnje jutro doe, a on jo nije mogao da uut a u as od oga su mu se ru e tresle. Onda najzad odlui da rizi uje jo jedan odlaza meu bli nja ljuds a bia. Bila m u je neophodna njihova stvarnost, njihova potvrda realnosti oju je shvatao, a i njihovo gnu anje prema njegovoj bolesti. Nije znao ni za a av drugi protivotrov za samoobmanjivanje; vi e nije mogao da bude sm suoen sa nedoumicom. 2. TROPRSTAli ve i sama ta odlu a bila je puna straha i on nije poradio na njoj do nije palo vee. Najvei deo dana proveo je u i enju ue, ao da ne oe uje da e se vrati u nju. Onda se asno po podne obrijao ele trinim brijaem i pa ljivo istu irao. Zarad o preznosti, navu ao je par vrstih farmer i i u nirao na noge te e izme; ali pre o maji ce obu ao je o ulju, ravatu i sports u ja nu, ta o da mu ni o ne zameri neformal nost farmer i i izama. Novani - obino ta o bes oristan da ga nije nosio - smestio je u d ep ja ne. A u d ep pantalona gurnuo je mali, o tri perorez - no oji je iz navi e nosio sa sobom za sluaj da izgubi ontrolu nad odbrambenom oncentracijom i da mu zatreba ne to opasno to e mu pomoi da se ponovo usredsredi. Najzad, do je sunce z alazilo, po ao je duga im prilazom do puta, gde je isturio palac da stopira u smeru suprotnom od grada. Sledee mesto niz put nalazilo se na deset milja od farme "Utoi te" i bilo je vee od grada u ome je do iveo nesreu. Po ao je tamo jer je verovatnoa da e ga tamo pre poznati bila manja. Ali prvi problem bio mu je da obezbedi sigurnu vo nju. A o ga opazi ne i lo alni motorista, bie u nevolji od samog poet a. To om prvih ne oli o minuta ola su prolazila bez zaustavljanja. Putnici su piljili u njega ao da je ne a sitna na aza, ali nijedan voza nije usporio. K onano, do je poslednje svetlo sunca tonulo a smiraju, ogromni amion poe prema n jemu. Mahnuo je palcem, a amion se zaustavi odmah iza njega uz glasno si tanje vazdu nih onica. Popeo se do vrata, a voza mu po aza da ue u abinu. ove je va ao crnu, debelu cigaru, a vazduh u abini bio je gust od dima. Ali roz mranu izmaglicu Kovenant vide da je voza rupan i zdepast, sa otrombeljen im trbuhom i te om ru om oja se retala nad volanom poput lipa i la o o retala amion. Imao je samo tu jednu ru u; desni ru av bio mu je prazan i spojen pribad aom za rame. Kovenant je shvatao ta znai sa aenje i osetio je nalet saoseanja prema v ozau. "Kuda, bao?" upita rupni ove opu teno. Kovenant mu ree. "Nema problema", odvrati on na o levajui prizvu Kovenantovog tona. "Idem pravo tuda." Kada automats i menja stade da zavija roz zupani e, on ispljunu cig aretu roz prozor, onda pusti volan da se vrati na mesto i pripali novu cigaru. Do mu je ru a bila zauzeta, dr ao je volan trbuhom. Zeleno svetlo instrument-tabl e nije mu dosezalo do lica, ali ar cigarete obasjavao je masivne crte sva i put ada bi udahnuo. U naletu crvenila, lice mu je liilo na hrpu stenja. Sa pripaljenim novim dimom, polo io je ru u na volan poput sfinge i naglo poeo da pria. Imao je ne to odreeno na umu. " ivi u o olini?" Kovenant nemarno ree: "Da." "Koli o dugo? Zna ljude?" "Na ne i nain." "Zna onog gubavca - onog Tomasa, a o li se zva e - Tomasa Kovenanta?" Kovenant se lecnu u tami abine. Da pri rije uznemirenost, prome oljio se u sedi tu. Zatim nespretno upita: " ta te zanima?" "Mene? Ni ta mene ne zanima. Samo sam u prolazu - vuem dupe tamo gde mi a u da odvezem teret. Ni ada pre nisam bio ovde. Ali tamo u gradu gde sam ruao uo sam da priaju o tom tipu. Pa ti lepo priupitam cavu za tezgom, a ona samo to mi nije u i probila. Jedno jedino pitanje - i odmah dobijem lepetu u uz ompletan obro . Zna t a je to gubavac?" Kovenant se prome olji. "Na ne i nain." "Bogami, gadno je to, ja da ti a em. Moja stara sve vreme ita te stvari u Bibliji. Prljavi prosjaci. Neist. Nisam znao da ima ta vih na aza po Americi. Ali to nam se pi e. Zna ta mislim?" " ta misli ?" upita Kovenant slaba no. "Mislim da ti gubavci treba da ostave po ten narod na miru. Recimo, tu cav u za tezgom. Ona je o ej, ma ar i sa motornja ustima, ali eto ti je, sva se upi a la zbog ne og tamo bolesnog opilana. Taj tip Kovenant treba malo da prestane da misli samo na sebe. Drugima nisu potrebni ta vi problemi. Treba da se nosi sa s vim ostalim gubavcima i da ostane sa somom, a po ten narod da pusti na miru. To ti je ista sebinost, da oe uje da se obini ljudi ao ti i ja nose sa svim tim. Zna ta mi slim?" Dim cigare u abini bio je gust poput tamjana i Kovenantu se od njega za vrte u glavi. Nepre idno se me oljio, ao da mu je neprijatno da sedi zbog neis r enosti polo aja. Ali od govora i slaba ne vrtoglavice poe da se osea osvetoljubivo. Na trenuta zaboravi saoseanje. Silovito je o retao burmu o o prsta. Do su se prim icali predgrau, on ree: "Po ao sam u noni lub - samo malo dalje uz put. Hoe da mi se p ridru i za pie?" Bez o levanja, amiond ija ree: "Bao, ima me. Ni ada ne propu tam fraj pience." Ali jo su se nalazili ne oli o semafora dale o od luba. Da popuni ti inu i zadovolji radoznalost, Kovenant upita vozaa ta mu se desilo sa ru om. "Izgubio je u ratu." Zaustavio je amion pred semaforom do je name tao ci garu meu usnama i rmanio stoma om. "Bili smo u patroli i u etali pravo na jednu od onih nagaznih mina. Rasturila je do avola itav vod. Morao sam da otpuzim do logor a. Trebalo mi je dva dana - malo sam ga ao ot aio, razume ? Nisam ba uve znao ta ra dim. Kad sam stigao do do e, bilo je pre asno da mi spasu ru u. Ma, do avola, i ne treba mi. Bar moja stara a e da mi ne treba - a ona do sada treba da zna." Za i otao se. "Za to ti ne trebaju dve ru e." Kovenant ma tovito upita: "Jesi li imao problema da dobije dozvolu za vo nju ove lae?" "Zeza se? Mogu ja bolje da teram ovo bepe stoma om nego ti sa etiri ru e i trezan." Na liberio se o o cigare, u ivajui u sopstvenoj duhovitosti. ove ova dobrodu nost dirnu Kovenanta. Ve je alio zbog svoje dvolinosti. Ali st id je u njemu uve izazivao bes, tvrdoglavost - uslovni refle s gubavca. Kada se amion par irao iza nonog luba, otvorio je vrata abine i s oio na zemlju ao da mu se uri da ute ne od ompanjona. To om vo nje po mra u zaboravio je oli o je viso o nad zemljom. Zahvati g a trenuta vrtoglavice. Sleteo je nespretno, gotovo pao. Stopala mu nisu osetila ni ta, ali s o izazva dodatni bol u lancima. Do je trajala vrtoglavica, zau vozaa a o govori: "Zna , s ontao sam da si ve uhvatio fore u piu ispred mene." Da bi izbegao ove ov ameni, radoznali pogled, Kovenant poe ispred njega o o nonog luba prema ulaznim vratima. Kada je zaobi ao ugao, Kovenant se gotovo sudario sa ne im otrcanim starce m sa tamnim naoarima. Starac je stajao leima oslonjen o zgradu, izgrebanog alajis anog aneta pru enom a prolaznicima i sluhom im sledio po rete. Dr ao je glavu viso o, ali je ova blago podrhtavala na tanu nom vratu; i pevao je "Bla enu zahvalnicu" pop ut napeva. Pod jednom ru om nosio je tap belog vrha. Kada se Kovenant povue od nje ga, on neodreeno mahnu anetom u njegovom smeru. Kovenant je izbegavao prosja e. Seao se otrcanog fanati a oji mu se obra tio za uvod ili pripremu neposredno pre poet a halucinacije. Seanja ga uini e svesnim iznenadne napetosti u noi. Kroio je bli e slepcu i zagledao mu se u oi. Prosja ova pesma nije izmenila ton, ali ovaj o renu uho prema Tomasu Kov enantu i gurnu ga anetom u grudi. Kamiond ija stade iza Kovenanta. "Do avola", zare a on, "ima ih na sve strane . Kao bolest. Doi. Obeao si mi pie." Pod sjajem uline svetilj e, Kovenant je video da posredi nije onaj drugi prosja , fanati . Ali ove ovo slepilo svejedno ga je pogodilo. Saoseanje sa osa aen ima nahrupi u njega. Izvu av i novani iz ja ne, izvadio je dvadeset dolara i gurnu o ih u alajno ane. "Dvadeset ila!" prasnu voza. "Jesi li ti malo udaren, ili ta? Ne treba te bi pie, bao. Tebi treba uvar." Ne pre idajui pesmu, slepac ispru i vornovatu ru u, zgu va novanice i sa ri ih negde u ritama. Onda se o renu i ravnodu no otap a niz ploni , bezbedan u privatnom misticizmu slepih - a do je i ao, pevao je o "predznacima slave bo ans e". Kovenant je gledao a o mu lea nestaju u noi, a onda se o renuo pratiocu. Voza je bio za glavu vi i od Kovenanta, a svoju masu postojano je nosio na stamenim nogama. Cigara mu je blistala poput o a Drula Stenotoca. Drul, priseti se Kovenant, ludi jamni i sluga ili pion poglavara Kletni a . Drul je prona a ezlo za ona, a ono ga je uni tilo, ili je zbog njega uni ten. Njegova smrt oslobodila je Kovenanta iz Domaje. Kovenant zabi obamrli prst u amiond ijina prsa, zalud po u avajui da ga dota ne, da o usi njegovu stvarnost. "uj", ree on, "bio sam ozbiljan u vezi sa onim pie m. Ali treba da ti a em..." on proguta, a zatim se prisili da to izgovori, "... j a sam Tomas Kovenant. Onaj gubavac." Voza fr nu o o cigare. "Ja ta, bao. A ja sam Isus Hrist. A o si de intiran, samo reci. Ali nemoj da mi prodaje to sranje o gubavcima. Blentav si, i to ti je to." Kovenant se jo trenuta mrgodio na ove a. Onda odluno ree: "Pa, u sva om slua ju, jo nisam vorc. Bar za sada. Doi." Zajedno su oti li do ulaza u noni lub. Zvao se "Vrata". Saglasno sa imenom , mesto je imalo iro u, gvozdenu apiju nali na ulaz u Had. Kapija je bila osvet ljena bolesno zelenom svetlo u, ali u njenom sredi tu, obasjan belim refle torom, bio je veli i poster oji je nosio rei: Veeras poslednji put Najnovija peva a senzacija Ameri e SUZI TARSTONTu je bila i fotografija oja je po u avala da pri a e Suzi Tarston to privlan ijom. Ali blistavi sjaj tampe ostario je do nejasnog sivila. Kovenant napravi nad sobom ovla ni VPE, podbode hrabrost i zae u noni lub, zadr avajui dah ao da ulazi u prvi rug pa la. Klub je bio rcat; opro tajna predstava Suzi Tarston bila je dobro poseena. Kovenant i njegov pratilac zauze e jedina sedi ta do ojih su mogli da dou - za mali m stolom u blizini pozornice. Za stolom je ve sedeo sredoveni ove u izno enom odelu. Ne to u nainu na oji je dr ao a u nagove tavalo je da pije ve ne o vreme. Kada ga je Kov nant upitao da li je slobodno, inilo se da ih nije primetio. Piljio je prema pozo rnici o ruglim oima i delovao sveano poput ptice. Voza ga odbaci rat im gestom, a zatim o renu stolicu i zavali se ao da oslanja te inu trbuha na naslon. Kovenant zauze preostalo mesto i privue se uz sto da bi smanjio opasnost da ga za ai ne o o prolazi izmeu stolova. Gu va na oju nije bio navi nut ispuni ga uznemireno u. Nepo retno je sedeo, povlaei se u sebe. Strah od izlaganja tu ao mu je bilom i on se o tro napre e, dubo o di ui ao da odoleva napadu vrtoglavice; o ru en ljudima oji nisu obraali pa nju na nje ga, oseao se ranjivo. Mnogo je rizi ovao. Ali bili su to ljudi po spolja njosti nal i njemu. Potisnuo je elju da pobegne. Postepeno poe da shvata da njegov ompanjon e a da narui pia. Oseajui se nejasno bolesno i nebranjeno, on di e ru u i privue pa nju elnera. Voza narui dupli vis i sa ledom. Uznemirenost na trenuta paralizova Kovenantov gl as, ali onda on prisili sebe da narui d in i toni . Smesta je za alio zbog te narud be; d in i toni bili su D oanino pie. Ali nije je promenio. Jedva da se uzdr ao da ne uzd ahne od ola anja ada je elner oti ao. Kroz stisa sopstvene napetosti oseti da je narud ba stigla gotovo udotvorn om brzinom. O renuv i se o o stola, elner polo i tri pia, meu ojima je bila i a a neega o je liilo na isti al ohol za sredovenog ove a. Voza di e a u, slisti polovinu svog pi rivi lice i promrmlja: " eerna vodica." ove sveanog izgleda jednim po retom izrui al ohol roz s a utavu Adamovu jabuicu. Deo Kovenantovog uma upita se da li e on na raju morati da plati za svu trojicu. Uz o levanje, o usio je d in sa toni om i gotovo se zagu io od provale naglo g besa. Limun u piu sna no ga podseti na alianthu. Patetino! - zare a on na sebe. Za aznu, ispio je ostata d ina i dao zna elneru da donese jo jedan. Iznenada je odl uio da se napije. Kada je stigla druga runda, elner ponovo donese tri pia. Kovenant je ru to gledao svoje ompanjone. Onda sva trojica ispi e pia ao da su se preutno u ljuili u nadmetanje. Bri ui usta nadlanicom, voza se na e napred i ree: "Bao, moram da te upozorim. R adi se o tvojoj lovi. Mogu da te natpijem sve do se ne sru i pod sto." Da pru i treem ove u prili u da ne to a e, Kovenant odvrati: "Mislim da e ovaj n a prijatelj izdr ati du e od obojice." " ta, ta av oveulja ?" U tonu amiond ije ulo se dobro raspolo enje, ponuda prija teljstva. "Nema izgleda. Nema ni a vih izgleda." Ali sveani ove nije priznao vozaevo prisustvo a ni treptajem oiju. Nepre id no je piljio u pozornicu ao u bezdan. Izvesno vreme, oseaj turobe pritis ao je sto. Kovenant ponovo narui, a par minuta asnije elner donese treu turu - jo tri pia. Ovaj put, voza ga zaustavi. alj ivim tonom, ao da na sebe preuzima odgovornost za Kovenanta, on tr e palcem a sr edovenom ove u i ree: "Nadam se da zna da za njega ne plaamo." "Jasna stvar." Kelner se dosaivao. "On ima stalnu narud bu. Plaa unapred." P rezir mu je s upio lice, spr ao ga poput pesnice oja mu se zatvara o o nosa. "Do lazi sva o vee samo da je gleda i da se naliva do ne ooravi." Onda mu ne o drugi dade signal i on nestade. Jedan trenuta , trei ove nije ni ta govorio. Lagano, svetla se pogasi e, a ti i na puna i e ivanja spusti se poput vela pre o rcatog luba. Onda usred ti ine ove ti ho za re eta: "Moja ena." Refle tor obasja pozornicu, a iza rila zavese pojavi se lubs i najavlj iva. Iza njega, muziari zauze e mesta - mali bend, nemarno odeven. Najavljiva zablista osmehom, zapoe priu. "Mene lino veoma rastu uje to veeras p edstavljam na u malu damu, jer to je poslednji put da je sa nama - to jest, bar za izvesno vreme. Poi e do mesta na ojima slavni ljudi postaju jo slavniji. Mi u 'Vr atima' neemo je s oro zaboraviti. Upamtite, najpre ste je ovde uli. Dame i gospodo , gospoica Suzi Tarston!" Svetlost refle tora obasja pevaicu do je izlazila nosei runi mi rofon. Bil a je odevena u o u - su nju oja joj je ostavljala noge gole i majicu bez ru ava na ojoj su se pre o grudi pru ale rese i isticale im po rete. Plava osa bila joj je rat o pod i ana, a oi tamne, o ru ene dubo im, upljim rugovima nali modricama. Im ala je punu i po eljnu figuru, ali lice ju je poricalo; imalo je izraz napu tenog de teta. istim, rh im glasom oji bi bio dobar za pre linjanje, pr osno je otpevala ne oli o ljubavnih balada ao da je re o protestnim pesmama. Pljesa posle sva e numere bio je gromoglasan i Kovenant se lecao na njegov zvu . Kada je sa grupom bilo gotovo i ada se Suzi Tarston povu la na pauzu, preznojavao se hladnim zno jem. inilo se da d in ne deluje na njega. Ali bila mu je potrebna ne a va pomo. S a oajni im izrazom, dade zna da se donese jo jedna tura. Na njegovo ola anje, elne r je brzo doneo pia. Kada je do usurio s o, voza se usredsreeno na e napred i ree: "Mislim da sam p rovalio tog opilana." Sveani ove nije opa ao susede za stolom. On ponovo bolno za re eta: "Moja a."enKovenant htede da sprei vozaa da ta o otvoreno govori o treem ove u, ali pre nego to je mogao da s rene temu, njegov gost nastavi: "On to radi iz inata, eto t a je." "Inata?" ponovi Kovenant bespomono poput je e. Propustio je vezu. Koli o je video, njihov sadrug - sva a o sreno, ili bar nerazdvojivo venan, sva a o bez d ece - ne a o je u sebi zaeo beznade nu strast prema eni-siroetu za mi rofonom. Ta ve stvari su se de avale. Rastrzan izmeu svoje sada ve tegobne vernosti i neuta ive elje, nije mogao ni ta drugo nego da mui samog sebe u potrazi za pra njenjem, da se napija do beslovesnosti, piljei u stvar oju nije ni mogao ni smeo imati. Sa ta vim mislima o ompanjonu za stolom, Kovenant na trenuta ostade zb unjen vozaevom opas om. Ali veli i ove gotovo smesta nastavi. "Ja ta. ta si mislio, da je zabavno ada si gubav? Misli da e prosto da je razdeli na sve strane. Za to b i bio jedini, razume ta hou da a em? Eto ta opilan misli. Veruj mi na re, bao. Proval o sam ga ja." Do je govorio, njegovo stenovito lice uzdizalo se pred Kovenantov im poput hrpe nasumce razbacanog amenja. "Eto ti ta radi, vue se tamo gde ga ne p oznaju, pa se rije, opa , da ni o ne sazna da je bolestan. Ta o je iri; ni o ne zn a, pa ne obraaju pa nju, i onda odjednom imamo epidemiju. A Kovenant se na to smeje ao lud. Inat, a em ti. Veruj mi na re. Nemoj da se ru uje sa ljudima a o ne zna o je tip sa ojim se ru uje ." Turobno, trei ove ree: "Moja ena." Ste ui venani prsten ao da ovaj ima mo da ga za titi, Kovenant napeto ree: "Mo d nije to posredi. Mo da mu trebaju ljudi. Jesi li i ada bio usamljen - do si vozi o tu lau sasvim sm, sat za satom? Mo da taj Tomas Kovenant ne mo e da podnese ivot a d a tu i tamo ne vidi druga lica. Jesi li razmi ljao o tome?" "Pa onda ne a se dr i gubavaca. Ka vo pravo ima da uznemirava po ten svet? M uni malo glavom." Da munem malo glavom? - Kovenant gotovo povi a. Vatru mu pa lenu! Pa ta mi sli da radim? Misli li da mi se dopada to sam ovde? Grimasa oju nije mogao da ont roli e zahvati mu lice. Sav zapenu an, narui jo pia. inilo se da al ohol deluje naopa e da mu poveava napetost umesto da je opusti. Ali bio je previ e besan da bi znao da li postaje pijan. Vazduh je ipeo bu om posetitelja 'Vrata'. Bio je svestan lju di iza sebe ao da se unjaju poput pragrdana. Kada pia doo e, nagao se da opovrgne vozaeve za lju e. Ali zaustavi ga zamraiva nje svetla za drugi niz pesama Suzi Tarston. Ojaeno, njihov ompanjon za stolom ponovo zagro ta: "Moja ena." Glas je poe o da mu se muti po ivicama; ta god da je pio, onano je poelo da deluje. U trenut u tame pre nego to se najavljiva pojavio, voza odvrati: "Hoe da a e d je ta cava tvoja ena?" Na to, ove zajea ao u agoniji. Posle brzog uvoda, Suzi Tarston ponovo sede ispod refle tora. Uz pis avu pratnju benda, glas joj poprimi malo jeda i ona zapeva o neveri mu araca. Posle dve numere, iz tamnih rana njenih oiju poe e da se slivaju lagane suze. Od zvu a njenih gnevnih tu balica Kovenantu se ste e grlo. O tro je alio to nije pijan. Voleo bi da zaboravi ljude, ranjivost i tvrdoglavi opstana - da zaborav i i da zaplae. Ali sledea pesma ga sa e e. Glave ta o zabaene da joj je beli vrat blistao na svetlosti, ona zapeva pesmu oja se zavr avala reima: Pusti me, srce... Tvoja ljubav ini me sitnim u sopstvenim oima. Ne elim sada da ti zadam bol, ali ono to oseam deo je mene: ono to eli pretvara u prah sve to imam... I zato pusti me, srce. Aplauz pos oi za petama poslednje note, ao da je publi a bila pervezno g ladna njenog bola. Kovenant vi e nije mogao da izdr i. O amuen bu om, bacio je dolare nije ih ni brojao - na sto i odgurnuo stolicu da pobegne. Ali ada je po ao o o stola, pro ao je na pet stopa od pevaice. Ona ga iznena da ugleda. Ra iriv i ru e, ona radosno us li nu: "Beree!"Kovenant se sledi, prenera en i u asnut. Ne! Suzi Tarston bila je van sebe. "Hej!" povi a ona, ma ui ru ama da uti a aplau z. "S lanjaj refle tor odavde! Na njega! Beree! Beree, du o!" Sa ta e iznad pozornice, vrela, bela svetlost zabi se u Kovenanta. Obujml jen bles om, o renuo je lice pevaici, ustro trepui, bolan od straha i besa. Ne! "Dame i gospodo, dobri ljudi, htela bih da upoznate mog starog prijatelj a, divnog ove a." Suzi Tarston bila je uzbuena i vesela. "Nauio me je polovini pesa ma oje znam. Narode, ovo je Bere ." Ona poe da pljes a za njega ada je re la: " Mo da e nam pevati." Publi a se raspolo eno pri ljui njenom pljes u. Kovenantove ru e sa ato su mahale o o njega, tragale za osloncem. I pore d napora da se obuzda, piljio je u svoju izdajnicu lica punog bola. Pljesa mu j e odzvanjao u u ima, izazivao mu vrtoglavicu. Ne! Jedan dugi trenuta previjao se pod pogledom Suzi Tarston. A onda, poput naleta ola anja, sva svetla u sali se popali e. Zbunjeni amor i ome anje publi e nad jaa odseni povi zapovedni og glasa: "Kovenante." Kovenant se o rete ao da hoe da se odbrani od napada. Na vratima je ugle dao dva ove a. Nosili su crne ape i smee uniforme, pi tolje u crnim futrolama, sreb rne zna e; jedan od njih bio je vi i od drugog. erif Lajton. Stajao je sa pesnicama na bo ovima. Do je Kovenant piljio u njega, on ga pozva sa dva prsta. "Ti, Kove nante. Doi ovamo." "Kovenant?" za evta voza. "Ti si stvarno Kovenant?" Kovenant se nespretno o renu, ao da se nalazi ispod poderanog platna, n e bi li se suoio sa ovim novim napadom. Kada je usredsredio oi na vozaa, on vide da je lice rupnog ove a zajapureno od napetosti. Trpeo je za rvavljeni pogled to je hrabrije mogao. "Re ao sam ti da jesam." "Sada u i ja da je zaradim!" zare a voza. "Svi emo da je zaradimo. ta je tebi, do avola?" Posetioci "Vrata" dizali su se na noge da bi videli ta se dogaa. Iznad nji hovih glava, erif povi a: "Ne dirajte ga!" i poe da se gura roz gomilu. Kovenant izgubi ravnote u u pometnji. Sapleo se, dobio u o o ne to poput pal ca ili ivice stolice i pruio se ispod stola. Ljudi su vi ali i ome ali se o olo. erif je urlao zapovesti roz salu. Ond a je jednim zamahom ru e odbacio sto iznad Kovenanta. Kovenant je oajno gledao sa poda. Udareno o o obilno mu je suzilo i izobl iavalo sve nad njim. On obrisa suze nadlanicom. Trepui i usredsreujui se svom estinom, on razazna dva ove a nad sobom - erifa i dos ora njeg sadruga za stolom. Malo se ljuljajui na s upljenim olenima, sveani ove mirno se zagleda u Ko venanta. Zamuenim i napregnutim glasom on izrui svoju presudu. "Moja ena je najbolj a ena na svetu." erif odgurnu ove a, zatim se na e nad Kovenanta i unese lice puno zuba. "Dos ta je bilo. Samo tra im da ti ne to pri aim, i zato nemoj da mi pravi probleme. uje ? Di i se." Kovenant oseti da je preslab da bi se po renuo i nije mogao da vidi jasn o. Ali nije eleo tu vrstu pomoi oju bi mu erif mogao pru iti. O renuo se i digao sa poda. Na ao se na nogama, gadno naheren na stranu; ali erif nije ni mrdnuo da mu pru i oslonac. On se osloni o naslon stolice i pr osno pogleda po zamu lim posmatr aima. inilo se da je d in najzad poeo da deluje. On se uspravi, namesti ravatu dosto janstvenim zamahom. "Polazi", naredi erif sa svog vi eg polo aja. Ali Kovenant se jo jedan trenuta nije po retao. Ia o nije mogao da bude siguran ni u ta od onoga to je video, stajao je gde se zate ao i izveo na sebi VPE . "Polazi", ponovi Lajton ravnim glasom. "Ne diraj me." Kada je VPE bio gotov, Kovenant se o rete i tmurno ot oraa iz nonog luba. Napolju, na sve oj aprils oj noi, dubo o je udahnuo, primirio se. erif i nje gov zameni gonili su ga a slu benim olima. Njihovo crveno svetlo zlo obno je tr eptalo. Kada je bio za ljuan na zadnjem sedi tu iza za titne eline re et e, dva policajca sedo e u prednji deo. Do je zameni vozio u smeru farme 'Utoi te', erif je govorio roz re et u. "Dugo nam je trebalo da te naemo, Kovenante. Milerovi su prijavili da po u ava da stopira , pa smo za ljuili da namerava da oproba negde svoje tri ove. Samo nism o znali gde. Ali ovo je jo moj o rug, a ti si nevolja na dve noge. Nema za ona pr otiv tebe - ne mogu da te uhapsim zbog onoga to si uinio. Ali, bogami, to je bilo po vareno. Slu aj, zna . Meni je povereno da vodim rauna o ovom o rugu i nemoj to da zaboravi . Ne elim da te ova o lovim. Izvedi ponovo taj tos i ima da te or iram zbog naru avanja mira, neuljudnog pona anja i svega drugog to mogu da smislim. Kopa ?" Stid i bes borili su se u Kovenantu, ali nije mogao da nae nain da im da o du a. eleo je da povie roz re et u: Nije zarazno! Nije moja gre a! Ali grlo mu je bil o previ e stegnuto; nije mogao da pusti ri . Na raju je uspeo samo da promumla: "Pusti me napolje. Ii u pe e." erif Lajton odmeri ga izbliza, a zatim ree zameni u: "U redu. Pustiemo ga d a ide pe e. Mo da do ivi udes." Ve su bili dobrano van grada. Zameni zaustavi raj puta, a erif pusti Kovenanta. Na trenuta , stajali su zajedno u noi. erif ga je ibao pogledom ao da po u ava da mu odmeri sposobnost da ini zlo. Onda Lajton ree: "Idi ui. Ostani tamo." Vratio se u ola. Ova buno, ripav o o renu e i pojuri e prema gradu. Trenuta asnije, Kovenant is oi na put i vi nu za zadnjim svetlima: "Gubavac, neist pro a ena!" U tami bila su crvena poput rvi. inilo se da njegov ri nije nagrizao ti inu. Nedugo potom, on se o rete fa rmi 'Utoi te', oseajui se maju an, ao da mu se ono ne oli o zvezda na ote alom, crnom ne bu podsmeva. Imao je da pe ai deset milja. Staza je bila pusta. Kretao se roz prazni mu nali pre idu u njegovoj o olini; ia o se vraao roz otvoreni predeo, nije uo ni a vih zvu ova, nije bilo n onog dozivanja ptica ili inse ata. Od ti ine oseao se ao da je ogluveo i usamljen, ranjiv pred urnim le inarima iza lea. Bila je to halucinacija! Digao je taj protest poput pr osa; ali a i u nj egovim u ima ovaj je imao uplji prizvu oajanja, podjedna udeo poraza i inata. Kroz njega, mogao je da uje a o devoj a vie: Beree! poput sirene o mara. Onda put poe roz s upinu drvea oje odsee slabu svetlost zvezda. Nogama ni je oseao stazu; bio je u opasnosti da izgubi put, da upadne u ne u rupu ili da na leti na drvo i povredi se. Po u avao je da odr i ritam ora a, ali rizi je bio prev eli , i on najzad doe do toga da je mahao ru ama pred sobom i proveravao uda gaz i poput slepca. Do nije stigao do raja umar a, retao se ao da luta izgubljen u snu, obliven znojem i utrnuo od hladnoe. Posle toga, on zada sebi o tar ritam ora a. Podbadali su ga rici oji su hitali za njime: Beree! Beree! Kada je najzad, ne oli o dugih milja asnije, stig ao do prilaza farmi 'Utoi te', gotovo je trao. U svetili tu svoje ue, popalio je sva svetla i za ljuao vrata. Organizovana istoa njegovog ivotnog prostora o ru ivala ga je dogmom oja mu nije pru ala ni a vu u tehu. Pogled na sat u uhinji ree mu da te to je pro la pono. Novi dan, nedelja - da n oji su drugi ljudi obo avali. S uvao je afu, s inuo ja nu, ravatu i o ulju, za tim odneo olju oja se pu ila do dnevne sobe. Tamo je zauzeo mesto na sofi, namesti o D oaninu sli u na stoiu za afu ta o da je gledala pravo u njega i napeo se da pre grmi rizu. Bio mu je potreban odgovor. Izvori snage bili su mu potro eni i nije mogao vi e da produ i dosada njim putem. Beree! Devojin povi , sna ni pljesa publi e, amiond ijin bes, odje ivali su u njem u poput prigu enih drhtaja zemlje. Samoubistvo se nadnosilo nad njega iz svih prav aca. Bio je zarobljen izmeu luda e halucinacije i tegobnog pritis a bli njih ljuds i h bia. Gubavac, neist pro a ena! Dograbio se za ramena i obujmio sebe da bi primirio jeanje srca. Ne mogu to da podnesem! Ne a mi ne o pomogne! Iznenada, telefon zazvoni - presee ga o tro poput letve. Ras limatano, pop ut labave zbir e izlomljenih ostiju, on s oi na noge. Ali onda zastade. Nedostaj ala mu je hrabrost da se suoi sa neprijateljstvom, letvama. Telefon ponovo zapis a. Dah mu zadrhta u pluima. inilo se da ga D oana pre oreva iza sta la uramljen e sli e. Jo jednom zvonjava, uporna poput pesnice. Zateturao se prema telefonu. Dograbio je slu alicu i pritisnuo je uz uvo d a bi je primirio. "Tome?" uzdahnu slaba ni, tu ni glas. "Tome - ja sam, D oana. Tome? Nadam se d a te nisam probudila. Znam da je asno, ali morala sam da zovem." Kovenant zastade, uspravan i rut, olena sastavljenih da ne bi pao. Vil ice su mu se micale, ali ni a av zvu nije izlazio. Grlo mu je bilo nateeno i zat voreno, zapretano oseanjima, a plua poe e da ga bole od nedostat a vazduha. "Tome? Jesi li tamo? Halo? Tome? Molim te, reci ne to. Moram da razgovaram sa tobom. Bila sam ta o usamljena. Nedo... nedostaje mi." Mogao je da uje napor u njenom glasu. Grudi su mu se te o nadimale, ao da se gu i. Iznenada probi blo u grlu i dubo o udahnu, a to je zvualo ao da je do tada jecao. Ali i dalje nije mogao da natera rei da izau iz njega. "Tome! Molim te! ta ti se de ava?" inilo se da mu je glas uhvaen u samrtni stisa . U oajnoj elji da ras ine sti sa , da odgovori D oani, obgrli njen glas, zadr i je na liniji, digao je telefon i p o ao nazad prema sofi - u nadi da e po ret ola ati gr oji ga je stegao, pomoi mu da n anovo uspostavi ontrolu nad sopstvenim mi iima. Ali o renuo se u pogre nom smeru i telefons i abl omotao mu se o o lan a. Kada se trgao napred, sapleo se i poleteo glavom prema stoiu za afu. elo mu tresnu pravo u ivicu stoia. Kada je pao na pod, inilo mu se da osea a o ovaj pos a uje. U trenut u, vid mu se zamrai. Ali i dalje je dr ao slu alicu uz uvo. To om tr enut a prazne nepominosti, jasno je uo D oanin glas. Postajala je uznemirena, besna. "Tome, ozbiljno govorim. Nemoj da mi ini ovo jo te e nego to ve jeste. Zar ne s hvata ? elim da govorim sa tobom. Potreban si mi. Reci ne to. Tome. Tome! Pro let bio , reci ne to!" A onda silovito urlanje u njegovim u ima zbrisa njen glas. Ne! - ri nu on . Ne! Ali bio je bespomoan. Nalet zvu a sti e poput mrane plime i odnese ga sa sobom . 3. PRIZIVANJE Silovita ri a lagano se uobliavala, menjala prazninu njegovog vidnog polj a. Ka o je zvu nadirao, potez sivo-zelene boje stade da se uzdi e sve do ga nije pre rivao poput obmotanog pre rivaa. Nijansa zelene bila mu je muna i on oseti a o se gu i u njenom blis om, slat astom, vla nom zadahu - mirisu ru ine esencije. Ali ton oji mu je ispunjavao u i postajao je usredsreeniji i sve vi i. Kapljice zlata r varile su na vidno polje roz zelenilo. Onda zvu postade me i i vi e nali napevu, i dalje viso , da bi se pretvorio u tiho ljuds o zapevanje. Zlato prisili zelen ilo da se povue. Ubrzo mu oi ispuni topli, poznati sjaj. Ka o se zvu sve vi e pretvarao u ens u pesmu, zlato se irilo i produbljival o - ljulju alo ga ao da ga blago nosi bujicom tog glasa. Melodija je preplitala svetlost, davala joj te sturu i obli , vrstinu. Nemoan da uini drugo, obgrlio je zv u , usredsredio se na njega usta rastegnutih u pobuni. Lagano, grlo oje je pevalo otvori se. Njegove harmonije postado e o trije, zahtevnije. Kovenant oseti a o ga sada ne to vue napred, goni plimom pesme. Bremen ita znaenjima, ona poprimi rei: Budi to jesi, Nevernie... Odgovori na zov. Jer ivot je onaj to daje: smrt o onava sve. Obeanje je istina, a obi nestaju pred odr anim obeanjima: ali dubo a je letva du e pred pre r enim zavetom i bezvernim su njevanjem, jer usud tmine po riva sve. Budi to jesi, Nevernie... Odgovori na zov. Budi to jesi. Pesma ao da je posezala u njegovu unutra njost, budila seanja, prizivala l jude za oje je ne ada, u jednom od svojih proro ih raspolo enja, smatrao da imaju pravo da pred njega postavljaju zahteve. Ali odupirao se. utao je, uzdr avao se. Melodija ga je uvlaila u toplo zlato. Najzad svetlo poprimi obli . Sada je mogao da odredi njegov polo aj pred s obom; zapljus ivalo mu je vidno polje ao da gleda u sunce. Ali na poslednje rei pesme, svetlost izblede, izgubi blistavost. Do je glas pevao: "Budi to jesi", pr atilo ga je mnogo grla: "Budi to jesi!" Ta naredba protezala ga je poput zatezanj a strune do njenog onanog tona. Onda se izvor svetlosti u lopi u sli u i on je mogao da vidi iza njega. Prepoznao je mesto. Nalazio se u Zabranu, poglavars oj sali za veanje u s rcu Vesel amena. Njegovi redovi sedi ta pru ali su se iznad njega na sve strane prem a granitnoj tavanici dvorane. Iznenadilo ga je to se zate ao uspravan na dnu Zabrana. Taj polo aj pomeo m u je oseaj ravnote e i on se zatetura napred prema jami sa oblu om, izvoru zlatne sv etlosti. Oganj- amenovi goreli su pred njim, ne tro ei se pri tom, punili su vazduh mirisom sve e is opane zemlje. Sna ne a e uhvati e ga za obe ru e. Kada su ga zadr ali da ne padne, apljice rvi prsnu e na ameni pod na rubu jame sa oblu om. Povratio je ravnote u i grubo ri nuo: "Ne dirajte me!" Vrtelo mu se od zbunjenosti i besa, ali suspregao se do je prinosio ru u elu. Prsti mu se odvoji e od njega, pre riveni rvlju. Gadno se pose ao na ivici stoia. Na trenuta , piljio je u crvenu ru u. Kroz njegovu prenera enost, tih, vrst glas ree: "Ne a si dobro do ao u Domaju, prapoglavaru Tomase Kovenante, Nevernie i Prsteno o. Ja sam te pozvala do nas. Na a potreba za tvojom pomoi je silna." "Ti si me pozvala?" za re eta on. "Ja sam Elena", odvrati glas, "vrhovni poglavar po izboru Vea i nosioc ezl a za ona. Ja sam te pozvala." "Ti si me pozvala?" On lagano podi e oi. Gusta vlaga te la mu je iz oiju, a o da plae rvlju. "Ti si me zvala?" Osetio je a o se u njemu ne to lomi, ao da pr s a stenje, i njegovo samosavlaivanje se rasprsnu. Glasom tihog besa, on ree: "Raz govarao sam sa D oanom." Nejasno je video enu roz rv u oima. Stajala je iza amenog stola jedan n ivo nad njim i dr ala duga o ezlo u desnoj ruci. Za stolom je bilo i drugih ljudi, a iza njih, na galeriji Zabrana, nalazilo ih se jo mnogo. Svi su ga gledali. "Sa D oanom, da li shvata ? Govorio sam sa D oanom. Ona me je pozvala. Posle t oli o vremena. Kada mi je bila potrebna - potrebna. Nemate pravo." Pri upio je s nagu poput olujnog vetra. "Nemate pravo! Razgovarao sam sa D oanom!" Povi ao je sv om snagom, ali to nije bilo dovoljno. Glas mu nije mogao uta iti oseanja. "Sa D oanom ! Sa D oanom! Da li me ujete? Bila mi je ena!" ove oji je stajao po raj vrhovne poglavar e pohita o o iro og, otvorenog stola u obli u slova "C" i sti e do Kovenanta na ni em nivou. Kovenant prepozna ove ovo o ato lice, sa obilicom nosa izmeu izvijenih, ovenih usana i o trih, zlatom poprs anih, opasnih oiju. Bio je to poglavar Mhoram. Polo io je a u na Kovenantovu ru u i blago re ao: "Prijatelju moj. ta ti se dogodilo?" Kovenant divlja i zbaci poglavarevu ru u. "Ne diraj me!" stade on da besn i u Mhoramovo lice. "Jesi li i gluv ao to si slep? Razgovarao sam sa D oanom! Pre o telefona!" Grevito se trgao, upinjui se da zahvati slu alicu iz praznog vazduha. " Potreban" - grlo mu se naglo ste e i on grubo proguta - "re la je da sam joj potre ban. Ja!" Ali glas nije imao snage da sa rije pla njegovog srca. Pljesnuo se po rvi na elu, po u avajui da obri e oi. U sledeem trenut u, dohvatio je u pesnicu Mhoramovu nebes i plavu odoru i prosi tao: "Po alji me nazad! Jo ima vremena! Samo a o budem mogao da se vratim do voljno brzo!" Iznad njega, ena pa ljivo progovori: "Prapoglavaru Kovenante, alosti me to uje m da ti je na e prizivanje nanelo zlo. Poglavar Mhoram re ao nam je sve to je znao o tvom bolu i mi ga ne poveavamo svojom voljom. Ali sudba nam je ta va da moramo. Nevernie, na a potreba je silna. Uni tenje Domaje nadnelo se nad nas." Odgurnuv i Mhorama da bi se suoio sa njom, Kovenant se penio: "Ba me briga z a tu pro letu Domaju!" Rei su mu stizale ta vom dahtavom brzinom da nije mogao ni da ih vie. "Ba me briga za to ta vam je potrebno. Mo ete svi da pocr ate to se mene t ie. Vi ste halucinacija! Bolest moga uma. Ne postojite! Po aljite me nazad! Morate me poslati nazad. Do jo ima vremena!" "Tomase Kovenante." Mhoram progovori autoritarnim tonom oji o rete Kove nanta. "Nevernie. Saslu aj me." Onda Kovenant vide da se Mhoram promenio. Lice mu je i dalje bilo isto blagost njegovih usta jo je uravnote avala nagove taj opasnosti u njegovim du icama po prs anim zlatom - ali sada je bio star, dovoljno star da bude Kovenantov otac. O o oiju i usta bile su mu bore, a osa mu je bila zapra ena sedim. Kada je progovor io, usne mu se is rivi e od samoprezira, a dubine njegovih oiju nespo ojno se us om e a e. Ali izdr ao je oganj Kovenantovog pogleda bez uzmicanja. "Prijatelju moj, ada bi izbor bio na meni, smesta bih te vratio na tvoj svet. Odlu a da te prizovemo bolno je donesena i ja bih je rado ra inio. Domaji ni je potrebna usluga oja se ne daje rado i dobrovoljno. Ali, prapoglavaru..." On dohvati Kovenantovu ru u da bi ga primirio, "... prijatelju moj, ne mo emo te vrat iti." "Ne mo ete?" zajea Kovenant sve vi im, histerinim tonom. "Nemamo znanstva za otpu tanje bremena. Ne znam a o je u tvom svetu - del uje neizmenjeno u mojim oima - ali etrdeset godina je pro lo ot a o smo zajedno staja li na padinama Planine Groma i ot a o si ti oslobodio ezlo za ona za na e ru e. To om dugih godina upinjali smo se da..." "Ne mo ete?" ponovi Kovenant o trije. "Upinjali smo se da upotrebimo silu ojom nismo mogli zagospodariti i zn anstvo u oje nismo uspeli da prodremo. etrdeset godina bilo je potrebno da nas d ovede dovde, da bismo mogli tra iti tvoju pomo. Do li smo do granice onoga to mo emo uini ti." "Ne!" o renuo se u stranu jer nije mogao da podnese is renost oju je vi deo na Mhoramovom licu i dre nuo na enu sa ezlom: "Po alji me nazad!" Na trenuta gledala je ravno u njega i odmeravala rajnjost njegovog zah teva. Onda je re la: "Pre linjem te da shvati . Pouj istinu u na im reima. Poglavar Mh oram govorio je otvoreno. ujem bol oji smo ti naneli. Nisam nedirnuta." Nalazila se na dvadeset ili trideset stopa od njega, iza jame sa oblu om i iza amenog st ola, ali glas joj se jasno prenosio do njega roz ristalnu a usti u Zabrana. "A li ne mogu ra initi tvoje prizivanje. A i ada bih imala tu mo, Domajina nevolja bi mi protivureila. Poglavar Kletni Opa i..." Zabaene glave, irom razmahnutih ru u, Kovenant zaurla: "Nije me briga!" Prisiljena na o tar ton, vrhovna poglavar a ree: "Onda se sam vrati. Ima mo. Ti nosi belo zlato." Uz ri , Kovenant po u a da je napadne. Ali pre nego to je mogao da napravi i ora , ne o ga uhvati otpozadi. Otimajui se i o reui, on se nae u zahvatu Banora, veno budnog rvnog gardiste oji ga je uvao to om prethodne halucinacije. "Mi smo rvna garda", ree Banor svojim bezvunim, tuins im naglas om. "Briga za poglavare u na im je ru ama. Ne dozvoljavamo ni a vo ugro avanje vrhovnog poglav ara." "Banore", pre linjao je Kovenant, "bila mi je ena." Ali Banor je samo gledao bez ijednog treptaja saoseanja. Divlja i se bacajui svom te inom, uspelo mu je da se o rene u monom zahvatu rvnog gardiste, sve do ponovo nije bio suoen sa Elenom. Krv mu se rasipala sa ela do se baca ao. "Bila mi je ena!" "Dosta", naredi Elena. "Po alji me nazad!" "Dosta!" Udarila je o pod rajem ezla za ona o ovanim u gvo e i odjednom pla vi oganj briznu itavom njegovom du inom. Plamen je ivo bu tao, poput rascepa u t ani ni zlatne svetlosti, i dopustio s rivenoj moi da sine roz njega; a silina plamen a baci Kovenanta nazad u Banorove ru e. Ali njena ru a, tamo gde je dr ala ezlo, bi la je nedirnuta. "Ja sam vrhovna poglavar a", ree ona vrsto. "Ovo je Vesel amen Poglavarev Kona , a ne Kletni ov Tabor. Dali smo Zavet mira." Na njeno limanje glavom, Banor pusti Kovenanta i on se zatetura unatrag , a zatim se srui u hrpu po raj oblu a. Na trenuta je le ao na amenu i o tro dahtao. Onda se uzdigao u sedei polo aj. inilo mu se da mu je glava lonula od poraza. "Dob iete mir", zagro ta on. "Sve e vas uni titi. Jeste li re li etrdeset godina? Preostal o vam je jo samo devet. Ili ste zaboravili njegovo proroanstvo?" "Znamo", ree Mhoram tiho. "Mi ne zaboravljamo." Sa is rivljenim osmehom, on se na e da pogleda Kovenantovu ranu. Do je Mhoram to inio, vrhovna poglavar a Elena zagasi oganj ezla i ree oso bi oju Kovenant nije mogao da vidi: "Moramo se sada pobrinuti za ovo, u oli o el imo da se ma ar malo nadamo belom zlatu. Ne a dovedu zarobljeni a." Poglavar Mhoram ne no obrisa Kovenantovo elo, zaviri u pose otinu, a zatim ustade i poe da se dogovori sa ne im. Ostavljen nasamo, sa najveim delom rvi obri sanim iz oiju, Kovenant usredsredi bolni pogled da bi utvrdio gde se nalazi. Ne i jo neuga eni poriv za samoodr anjem natera ga da po u a da odmeri opasnosti o o sebe. Nalazio se na najni em nivou odaje sa sedi tima, a viso a, zasvoena tavanica uzdizala se nad njim, osvetljena zlatnim odsjajem oblu a i sa etiri veli e, bezdimne ba lj e lilianrila u zidovima. O o sredi ta Zabrana, na sledeem nivou, nalazio se ameni poglavars i sto za veanje u vidu tri etvrti ruga, a nad stolom i iza njega bila s u nanizana sedi ta galerije. Dvojica rvnih gardista stajala su na viso im, masivn im vratima glavnog ulaza, oja su d inovi napravili ta o da budu dovoljno veli a z a d inove, iznad i naspram sedi ta vrhovne poglavar e. Galerija je bila aroli o popunjena ratnicima ratovnije, znanstvozornicima iz Znanstvigora, sa ne oli o ezlono a i obluara odevenih u tradicionalne ogrtae, odn osno tuni e, i jo ne oli o rvnih gardista. Viso o iznad vrhovne poglavr e sedela su dva ove a oji se Kovenantu uini e poznati - obluar Torm, srdoni Poglavarevog Kon a a; i Kvan, bojni sto erni oji je pratio pripadni e pohoda za ezlom za ona. Sa n jima bila su jo dvojica - jedan od njih bio je ezlono a, sudei po drvograans om ogrtau i veniu od li a o o glave, verovatno drugi srdoni ; a jedan je bio meni rvnih gardist a. Kovenant se nejasno upita o je zauzeo taj polo aj ada su izgubili Tuvora u a ta ombama ispod Planine Groma. Pogled mu je lutao po Zabranu. Za stolom je stajalo sedam poglavara, ne raunajui vrhovnu poglavar u i Mhorama. Kovenant nije poznavao nijedno od njih. Mor a da su svi pro li probe i u li u Vee to om poslednjih etrdeset godina. etrdeset godina ? - nejasno se upita on. Mhoram je ostario, ali nije delovao etrdeset godina star ije. A Torm, oji jedva da je bio malo vi e od nasmejanog deaia ada ga je Kovenant u poznao, sada je izgledao dale o mlai nego to bi trebalo za srednje godine. Krvni g ardisti nisu se uop te izmenili. Razume se, zajea Kovenant u sebi, prisetiv i se ta se prialo o njihovoj starosti. Samo je Kvan po azivao uverljivu starost: bela, pror eena osa davala je ne ada njem sto erni u izgled ao da je prevalio ezdeseto ili ezdes et peto leto. Ali vrsta, zapovedni a ramena nisu mu bila pogrbljena. A otvorenost njegovog dr anja nije se promenila; mrgodio se na Neverni a sa potpuno jedna im, o tvorenim neodobravanjem a vog se Kovenant seao. Nigde nije video Prothala. Prothal je bio vrhovni poglavar to om pohoda i Kovenant je znao da je pre iveo poslednju bit u na padinama Planine Groma. Ali i sto ta o je znao da je Prothal bio dovoljno star da za etrdeset godina umre priro dnom smru. I pored bola, ot ri da se nada da je ne ada nji vrhovni poglavar preminu o ao to je i zaslu io, u miru i uz poasti. Uz gor o mentalno sleganje ramenima preselio je ispitiva i pogled na jedn og ove a za poglavars im stolom oji nije stajao. Ta osoba bila je odevena ao ra tni , sa viso im izmnama me ih potpetica pre o crnih uvijaa, crnom bluzom bez ru a va ispod titni a za grudi is ovanog od ne og utog metala i sa utom tra om o o glave ; ali na titni u nalazila mu se dvostru a dijagonalna ozna a oja ga je predstavl jala ao vrhovni a, zapovedni a ratovnije, poglavars e vojs e. On nije gledao ni u oga. Sedeo je na amenom sedi tu, spu tene glave i oiju po rivenih jednom ru om, ao da je usnuo. Kovenant se o rete i pusti pogled da mu nasumce luta po Zabranu. Vrhovna poglavar a Elena tiho se dogovarala sa poglavarima po raj sebe. Mhoram je staja o i e ao po raj iro og stepeni ta oje je vodilo do glavnih dveri. A usti a dvorane prenosila je izme ane glasove sa galerije do Kovenanta, ta o da mu je vazduh amorio o o glave. Obrisao je rv pri upljenu na elu i pomislio na smrt. Vredelo bi, razmi ljao je. Na raju rajeva, vredelo bi pobei. Nije bio dov oljno vrst da se odr i ada su se a i snovi o retali protiv njega. Trebalo bi da pr epusti ivot ljudima oji su sposobni za to. Ah, vatru mu pa lenu, uzdahnu on. Vatru mu pa lenu. uo je iz daljine a o se veli e dveri Zabrana otvaraju. amor u vazduhu sme sta se pre ide; svi se o renu e i pogleda e prema vratima. Prisiljavajui se da utro i d eo snage oja je ilila, Kovenant se o rete da bi video o dolazi. Prizor ga grubo o inu, inilo se da mu oduzima i poslednje ostat e vrstine iz ostiju. Gledao je o rvavljenim oima a o dvojica rvnih gardista silaze niz stepe ni te i dr e uspravno izmeu sebe sivo-zeleno stvorenje sa oga je strah curio na sve strane. Ia o se nisu odnosili grubo prema njemu, stvorenje se treslo od u asa i gae nja. Njegova bezdla a o a bila je lizava od znoja. Imalo je op te ljuds e crte, al i telo mu je bilo neobino duga o, a udovi rat i, svi podjedna e du ine, ao da je p rirodno tralo na sve etiri roz nis e peine. Ali udovi su mu bili is rivljeni i bes orisni - izvitopereni ao da su mnogo puta lomljeni, a potom nisu sastavljeni. A ostata tela po azivao je zna e jo gorih povreda. Glava mu je bila najmanje ljuds a od svih crta. Na goloj lobanji nije bi lo oiju. Nad neravnim prorezom usta, na sredi tu lica, nalazile su se dve iro e, vla n e nozdrve oje su prepla eno drhturile po rubovima do je stvorenje mirisalo svoj polo aj. A itav zadnji deo njegove glave nestao je. Nad razderotinom bila je zelena membrana poput o ilj a, oja je pulsirala uz preostale delove mozga. Kovenant je smesta znao ta je to. Video je jednom ranije ta vo stvorenje - itavog tela, ali mrtvo, pru eno na tlu svog putevni a sa gvozdenim ilj om roz src e. Bio je to Putnim. Demonijs i soj, poput pragrdana. Ali za razli u od crn ih, monih srodni a, Putnimi su posvetili znanstvo slu bi Domaje. Ovaj Putnim bio je o rutno muen. Krvni gardisti doneso e stvorenje do dna Zabrana i prine e ga Kovenantu. I p ored dubo e slabosti, prisilio se da se digne na noge i zadr avao se dr anjem za zid sledeeg nivoa. inilo se da ve poprima ne e od dodatnih dimenzija vida tipine za Dom aju. Mogao je da prozre u unutra njost Putnima, da oima oseti ta mu je uinjeno. Video je muenje i izuzetni bol - video zdravo telo Putnima zgrabljeno pesnicom zla i v eselo zdrobljeno do tog obogaljenog obli a. Prizor mu je vreao oi. Morao je da ste gne olena da bi se odr ao na nogama. Hladna izmaglica letargije i oaja ispuni mu g lavu i bilo mu je drago zbog rvi oja mu je ispunjavala oi; tedela ga je pogleda na Putnima. Kroz maglu, uo je Elenu a o govori: "Prapoglavaru Kovenante, neophodno j e da te opteretimo ovim prizorom. Moramo te uveriti u na u nevolju. Prisila na e u nj e ostavlja nam malo izbora. Prapoglavaru, ovo jadno stvorenje dovelo nas je do odlu e da te prizovem o. Godinama smo znali da Opa i priprema svoju silu za mar protiv Domaje - vreme d ato njegovih proroanstvo postajalo nam je sve rae. Ti si nam preneo proroanstvo, a poglavari Vesel amena nisu sedeli s r tenih ru u. Od dana ada je poglavar Mhoram doneo ezlo za ona i drugi Krug Kevinovog Znanstva u Poglavarev Kona , trudili sm o se da iziemo na raj sa usudom. Uvi estruili smo ratovniju, prouavali svoju odbranu, uve bavali se u svim ve tinama i moima. Nauili smo ne e naine upotrebe ezla. Znanstvigo r je sa svom mudro u i posveeno u prouavao drugi Krug. Ali za etrdeset godina nismo ste i znanje o namerama poglavara Kletni a. Posle preotimanja ezla za ona od Drula St enotoca, oblije Opa og napustilo je Kiril Trendor na Planini Groma i ubrzo se usto liilo u veli oj prestonoj dvorani Ridd e Toma, Kletni ovog Tabora, sred drevnog do ma Sivog Krvni a. Od tada, na i izviai nemoni su da prodru na teritoriju poglavara Kl etni a. Tamo deluju sile - sile i zlo - ali nismo mogli saznati ni ta o tome, ia o se poglavar Mhoram lino poduhvatio tog zadat a. Nije mogao da probije odbojnu mo Opa og. Ali po itavoj Domaji do lo je do mranih i opominjuih ome anja. Kre i sa isto a i Pragrdani sa Planine Groma, grifoni i ostala gnusna stvorenja sa Sarangravs e r avnice, Jamnici, slabo znani stanovnici Davilje, veli e movare - uli smo se da su se svi zaputili prema Ubojnim Zaravnima i Kletni ovom Taboru. Oni nestaju iza Lo mni -bregova i vi e se ne pojavljuju. Nije nam potrebna veli a mudrost da nas podui da Opa i priprema vojs u. Ali nam je ipa nedostajalo jasnije znanje. Onda nam je najzad znanje do lo. To om leta, na i izviai uhvatili su ovo stvorenje, ove slomlje ne ostat e Putnima, na zapadnim ivicama Grimerdors e ume. Doneseno je ovde da bis mo mogli po u ati da saznamo novosti od njega." "I zato ste ga muili da biste ot rili ta zna." Kovenantove oi bile su leplj ive od rvi i on ih je dr ao zatvorene, prepu tajui se bes orisnom gnevu i izmaglici. "Zar veruje da smo to uinili?" Vrhovna poglavar a zvuala je povreeno. "Ne. M i nismo Opa i. Ne bismo izdali Domaju na ta av nain. Postupali smo sa Putnimom to smo bla e mogli, a da ga ne pustimo. Re ao nam je svojom voljom sve to smo eleli da znamo. Sada nas pre linje da ga ubijemo. Nevernie, poslu aj me. Ovo je delo ru u po glavara Kletni a. On poseduje amen Zlozemlja. Ovo je delo te obi." Kroz sivilo svog uma, Kovenant zau a o se vrata ponovo otvaraju. Ne o sie niz stepeni te i stade da se do aptava sa Mhoramom. Onda Mhoram ree: "Vrhovna poglav ar o, donesena je glina vidar a za Neverni a. Pla im se da se njegove rane prote u m nogo dublje od te proste pose otine. Drugo je zlo na delu u njemu. Mora biti leen bez odlaganja." "Da, smesta", odvrati spremno vrhovna poglavar a Elena. "Moramo uiniti sv e to mo emo da ga izleimo." vrstim ora om, Mhoram poe a Kovenantu. Na pomisao o glini vidar i, Kovenant se odgurnu od zida, obrisa usirenu rv iz oiju. Ugledao je Mhorama a o dr i malu amenu posudu sa svetlim blatom popr s anim zlatnim is rama oje ao da su pulsirale u sjaju Zabrana. "S lanjaj tu stvar od mene", pro apta on. Mhoram je bio zapanjen. "To je glina vidar a, prapoglavaru. To je le ovi to tlo Zemlje. Ona e te povratiti." "Znam a o deluje!" Kovenantov glas bio je ripav od sveg vi anja i zvuao je sablasno i ispra njeno, poput riputa olupine. "Dobio sam je ranije. Stavlja mi t u stvar na glavu i pre nego to to i shvati oseaj dodira vraa mi se u prste na ru ama i nogama i ja poem o olo i ponem da si..." Jedva se zaustavio. "Da provreujem ljud e." uo je a o Elena blago a e: "Znam", ali nije obraao pa nju na nju. "To je prava la ", zare a on prema posudi, "ta stvar unutra. Od toga se oseam toli o zdravo da to ne mogu podneti." Dubo o je udahnuo, a onda grozniavo re ao: "Neu je." Mhoram je dr ao Kovenanta pogledom o trim od pitanja. A ada Kovenant ne po aza neodlunost, poglavar upita tiho, zapanjenim glasom: "Prijatelju moj, da li eli da umre ?" "Upotrebi to na onom ubogom avolu tamo", odvrati Kovenant turobno. "On im a pravo na to." Ne menjajui dire tnost pogleda, Mhoram ree: "Po u ali smo. Zna nas, Nevernie. Zna da ne bismo mogli da odbijemo zahtev toli e nevolje. Ali ovaj Putnim je van n a eg dosega. Na i iscelitelji ne mogu se ni prima nuti njegovim unutra njim ranama. A na dodir gline vidar e gotovo je umro." Kovenant i dalje nije popu tao. Iza njega, vrhovna poglavar a Elena nastavi ono to je Mhoram govorio. "a se ni ezlo za ona ne da usporediti sa silom oja je is rivila ovog Putnima. Ta va je na a u nja, prapoglavaru. Kamen Zlozemlja prevazilazi nas. Ovaj Putnim mnogo nam je re ao. Mnogo onoga to je bilo s riveno sada je j asno. Ime mu je bilo dharma shetra, to na jezi u Putnima znai 'hrabro u pobediti nepr ijatelja.' Sada naziva sebe du ha - ' rtva'. Zbog toga to je njegov narod eleo znan je o Kletni ovim zlim namerama, uputio se u Kletni ov Tabor. Tamo je zarobljen is rivljen - i onda osloboen - za opomenu njegovom narodu, pretpostavljam. Mnogo nam je re ao. Nevernie, znamo da u vreme ada si prvi put uruio proroanstvo Opa og vrhovn om poglavaru Prothalu, sinu Dvilijanovom, i Veu poglavara, pre etrdeset godina, ni su bile poznate mnoge stvari oje su se ticale namera Sivog Krvni a. Za to je upoz orio poglavare da je Drul Stenotoac na ao ezlo za ona ispod Planine Groma? Za to je ele o da nas pripremi za na usud? Zbog ega je potpomagao Drulovu potragu za mranom moi, a zatim izdao Jamni a? Na ta pitanja sada je odgovoreno. Drul je posedovao ezlo, a uz njegovu pomo izvadio je za opanu ob, Kamen Zlozemlja. Uz te sile, Opa i je bio na Drulovoj milosti sve do Jamni ivi. Ali sa poglavarom Mhoramom i vrhovnim poglavarom Prothalom, ti si povrat io ezlo i o onao Drulovu pretnju. Na taj nain je Kamen dopao a a poglavara Kletni a. Znao je da je Kamen, s upa sa njegovim znanstvom i moi, vea sila od ezla za ona. I znao je da nismo gospodari a ni to malo moi oju posedujemo. To om etrdeset godina, nismo se odmarali. Govorili smo sa svim narodima D omaje. Znanstvigor je silno narastao, dajui nam neophodne ratni e, znanstvozorni e i poglavare. Rhadamaerli i lilianrili radili su do granica sopstvenih moi. I sv i su se posvetili prouavanju dva Kruga i ezla. Napredovalo se. Trotgard, gde su se poglavari zavetovali isceljenju Domaje, procvetao je i tamo smo uinili dela o o jima na i preci nisu ni sanjali. ezlo ispunjava mnoge zadat e. Ali srce na eg proma aja opstaje. Jer sve znanstvo, sve oli o poznavanje ezla i zemne moi dolazi nam od Kevi na, vrhovnog poglavara drevnih poglavara. A on je bio pora en - da, i jo gore nego pora en. Sada smo suoeni sa istim neprijateljem, silno ojaanim Kamenom Zlozemlja. A povratili smo samo dva od sedam Krugova u ojima je Kevin ostavio svoje znanstvo . A u su tini a i ta dva nas prevazilaze. Ne a slabost mudrosti ili nesposobnost d uha spreava nas da spoznamo njihovo tajanstvo. Pa ipa , bez ovladavanja nad ta dv a ne mo emo zadobiti ostale, jer je Kevin, mudar pred opasnostima nespremnog znanj a i moi, s rio Krugove sva i iza prethodnog, ta o da do uivanje jednog vodi do ot ria sledeeg. To om etrdeset godina, ta gre a nas se dr ala. A sada smo saznali da ni pogl avar Kletni nije bio zaludan. To smo saznali od ovog Putnima. Neprijatelj Domaj e uveavao je mo i vojs e sve do oblasti iza Lomni bregova nisu postale rcate od izopaenog ivota - nebrojenih jadnih, is rivljenih stvorenja poput du he, oje mo Kamena dr i u stanju po ornosti duha prema poglavaru Kletni u. Sazdao je za sebe s ilu opa iju od svega to je Domaja i ada doznala, razorniju od svega to se mo emo nad ati da emo osvojiti. Pri upio je tri Besomu a, svoje desne ru e, da zapovedaju nj egovim armijama. Mo e biti da su se te horde ve zaputile na nas. Zato smo te pozvali, prapoglavaru Kovenante, Nevernie i nosioe belog zlata . Ti si nam poslednja nada. Prizvali smo te, ia o smo znali da e to mo da nositi za tebe cenu prete u da bi je podneo. Zavetovali smo se na slu bu Domaji i nismo mogl i drugaije. Tomase Kovenante! Zar nam nee pomoi?" To om govora, mo i reitost njenog glasa narastali su, sve do nije gotovo pevala. Kovenant nije mogao odbiti da slu a. Njen ton ga dose e i o ivi sva njegova sea nja na lepote Domaje. Prisetio se opinjujueg plesa svet ovine prolea i bujnog, srcu ugodnog zdravlja bregova Andelejna, nespo ojnog, vol ebnog odsjaja Morinmosa, dos tojanstvenih, iro ih Ravnica Ra i silovitih Ranihina, veli ih onja. I prisetio s e a o je to ada osea , ada su ti ivi nervi u prstima, sposobni da diraju travu i amen. Od o trine svega toga srce ga zabole. "Nada te zavodi", zagro ta u mu posle Elenine molbe. "Ni ta ja ne znam o moi. To ima ne e veze sa ivotom, a ja sam ti ao mrtvac. ta misli da ivot predstavlja ? ivot je oseanje. Ja sam ga izgubio. Ja sam gubavac." Mo da bi ponovo poeo da besni, ali novi glas o tro se usee u njegovu pobunu: " Za to onda ne baci prsten?" O renuo se i na ao suoen sa ratni om oji je sedeo na raju poglavars og st ola. ove sie do dna Zabrana, gde se suoio sa Kovenantom sa ru ama na bo ovima. Na Kovenantovo iznenaenje, ove ove oi bile su pre rivene tamnim sunanim naoarima oje su mu potpuno za lanjale oi. Iza naoara, glava mu se retala napeto, ao da sve proua va. inilo se da s riva ne u tajnu. Bez podr e oiju, slaba ni osmeh na njegovim usnama delovao je s riveno i nedo uivo, poput rei na stranom jezi u. Kovenant shvati nepri ladnost naoara - bile su udno van prirodne o oline u Zabranu - ali govorni ovo pitanje previ e ga je ubolo da bi se zaustavljao zbog n epri ladnosti. Kruto je odgovorio: "To mi je burma." ove odbaci taj odgovor uz sleganje ramenima. "Govori o eni u pro lom vremenu . Razdvojili ste se - ili razveli. Ne mo e sada imati ivot na oba naina. Ili se otara si prstena i dr i onoga za ta misli da je stvarno, ali se otarasi nje i obavi svoju du nost ovde." "Moju du nost?" Uvreda ove ovog suda pru i Kovenantu energiju da se usprotivi . "Ot ud ti zna ta mi je du nost?" "Ime mi je Hail Troj." ove se la o na loni. "Ja sam vrhovni ratovnije P oglavarevog Kona a. Posao mi je da utvrdim a o da iziemo na raj sa Kletni ovom v ojs om. "Hail Troj", dodade Elena lagano, gotovo uz o levanje, "dolazi sa tvog s veta, Nevernie." ta? Izjava vrhovne poglavar e ao da izvue tlo ispod Kovenantovih nogu. Iznen ada ga preplavi slabost ostiju. Vrtoglavica ga sveg obuze, ao da stoji na rubu litice i on se zatetura. Mhoram ga dohvati ada se te o srui na olena. Njegov po ret s renu pa nju rvnim gardistima oji su dr ali du hu. Pre neg o to su mogli da reaguju, Putnim se ote i s oi na Kovenanta, vri tei od besa. Da spase Kovenanta, Mhoram se o rete i zaustavi ezlom du hin nalet. Sled eeg trenut a, rvni gardisti ponovo uhvati e Putnima. Ali Kovenant ga nije video. K ada se Mhoram o renu od njega, on pade nauzna po raj jame sa oblu om. Oseti da j e slab, preplavljen oajanjem, ao da rvari na smrt. Na ne oli o trenuta a, on iz gubi svest. Probudio ga je dodir sve eg ola anja na elu. Glava mu je bila na Mhoramovom rilu i poglavar mu je blago razmazivao glinu vidar u pre o poseenog ela. Ve je mogao da oseti dejstvo blata. Smirujue milovanje irilo mu se sa ela u mi ie lica, opu talo napetost oja mu je stezala crte. Sanjivost navre u njemu do ga je isceljujua zemlja oslobaala, anodizovala nespo ojne veze njegovog duha. Kroz z amor, vide zam u halucinacije a o se uvija o o njega. Sa onoli o molbe oli o j e mogao da ulije u glas, on ree Mhoramu: "Vodi me odavde." inilo se da je poglavar shvatio. On vrsto limnu, a zatim se di e na noge i podi e Kovenanta sa sobom. Bez ijedne rei Veu, on im o rete lea i poe uz stepenicem na pola nosei Kovenanta iz Zabrana. 4. "MO E BITI IZGUBLJENO"Kovenant jedva da je uo zatvaranje veli ih dveri za sobom; jedva da je uo p te bio svestan o oline. Pa nja mu je bila usmerena prema unutra, na napredovanje g line vidar e. inilo se da mu se ova iri o o lobanje i niz meso, smiruje ga do zrai unutar njega. Golicala ga je po o i i taj oseaja ubrzo mu pre ri lice i vrat. Isp itivao je to ao da je re o otrovu oji je uzeo da o ona ivot. Kada mu je dodir gline pro ao osnovicu vrata, on se zatetura i nije mogao da se povrati. Banor ga uze za drugu ru u. Poglavar i rvni gardista nosili su g a roz ameni grad, probijajui se u op tem pravcu navi e roz isprepletane nivoe Pogl avarevog Kona a. Najzad ga dovedo e do prostranog niza linih odaja. Blago ga odneso e do spavae sobe, polo i e ga na revet i razodenu e dovoljno da bi mu bilo udobno. Onda se Mhoram sa e blizu njega i ree smirujuim glasom: "To je mo gline vidar e. Kada deluje na te u ranu, donosi dubo san da ubrza zaceljenje. Sada e se dobro odmoriti. Previ e si dugo bio bez odmora." On i Banor o renu e se da odu. Ali Kovenant je oseao sve i, golicavi dodir blizu srca. On slaba no pozva Mho rama da se vrati. Bio je pun strave; nije mogao da podnese samou. Ne marei ta govor i - elei samo da zadr i Mhorama raj sebe - on upita: "Zbog ega me je taj - du ha na pao?" inilo se da je Mhoram ponovo shvatio. On primae drvenu stolicu uzglavlju reveta i sede na nju. Tihim, vrstim glasom on ree: "To je te o pitanje, prijatelju moj. Du ha je muenjem izoblien da se ne mo e prepoznati i ja mogu samo da nagaam tu ne porive oji ga po reu. Ali mora se setiti da je to Putnim. Mnogo po olenja posle Obesveenja, ada su novi poglavari poeli da rade u Vesel amenu, Putnimi su slu ili D omaju - ne iz odanosti prema poglavarima, ve pre iz elje da se is upe pred Domajom zbog opasnih dela i mranog znanstva Pragrdana. Ta vo stvorenje jo ivi negde u dubi nama du he. Upr os svemu to mu je uinjeno - a i a o mu je du u porobio Kamen, ta o da sada ona slu i Opa om - ono se jo sea ta je i mrzi to to jeste. To je postupa pogl avara Kletni a u svim stvarima - da prisili neprijatelje da postanu ono to najvi e mrze i da uni te ono to najvi e vole. Prijatelju moj, nije mi prijatno da to a em. Ali u srcu verujem da te je du ha napao zbog toga to odbija da pomogne Domaji. Putnim zna mo oju poseduje - on je iz Demonije i najverovatnije bolje poznaje orist i mo belog zlata od bilo og poglavara. Sada je u bolu preveli om da bi te shvatio. Poslednji ostaci njegove linosti videli su mutno da ti... da ti odbija . Na trenuta , dovoljno se povratio da dela. Ah, prapoglavaru. Re ao si da je Domaja za tebe san - i da se pla i da ne p oludi . Ali ludilo nije jedina opasnost u snovima. Postoji i opasnost da bude izgu bljeno ne to to se ni ada ne mo e povratiti." Kovenant uzdahnu. Poglavar mu je pru io obja njenje oje je mogao da shvati. Ali ada se Mhoramov ravnomerni glas zaustavi, on oseti oli o mu je bio neopho dan - oli o blizu je bio rubu provalije oje se grozio. Pru io je ru u napolje, u prazninu o o sebe, i osetio a o su Mhoramovi prsti vrsto stegli njegove. Jo jedn om je po u ao da mu pru i obja njenje. "Bila mi je ena", uzdahnuo je. "Bio sam joj potreban. Ni ada - ni ada mi nee oprostiti to sam joj to uinio." Bio je toli o iscrpljen da vi e nije mogao da vidi Mhoramovo lice. Ali do ga je svest napu tala, oseao je na aci poglavarev stisa oji nije posustajao. Mhor amova pa nja smirivala ga je i on usnu. Potom je visio pod iro im nebom sna, merljivim samo oracima zvezda. inilo se da se iz mutnih nebesa spu taju i da ga napadaju nizovi mranih oblija. Poput le a, bio je nemoan da ih odbije. Ali uve bi jedna a a stezala njegovu i davala mu ute hu. Dr ala ga je poput sidra sve do mu se nije vratila svest. Le ao je mirno, ne otvarajui oi, i oprezno se oprobavao, ao da proverava ot e line. Od grudi nani e bio je omotan me im, istim po rivaima. Mogao je da oseti t a ninu no nim prstima. Hladno mrtvilo mrtvih ivaca nestalo je iz njih, zagrejano isce liteljs im sjajem oji mu je dosegao do same o tane sr i. Promena u prstima na ruci bila je jo oiglednija. Desna pesnica bila mu je stegnuta nad po rivaima. Kada je po renuo prste, mogao je da oseti materijal t an ine pod njima. Stisa na njegovoj levici bio je toli o vrst da je mogao da oseti bilo u zglavcima. Ali nervi se ne regeneri u... ne mogu da... Pro letstvo! - zajeao je. Oseaj dodira podbadao mu je srce poput straha. O n nevoljno pro apta: "Ne. Ne." Ali ton mu je bio pun zaludnosti. "Ah, prijatelju moj", uzdahnu Mhoram, "snovi su ti bili puni ta vih odbi janja. Ali ja ih ne shvatam. U tvom dahu ujem da si se opirao sopstvenom isceljen ju. A ishod mi je nejasan. Ne mogu da a em da li ti je poricanje donelo dobro ili zlo." Kovenant di e pogled prema Mhoramovom saoseajnom licu. Poglavar je i dalje sedeo raj reveta; njegovo gvo em o ovano ezlo bilo je naslonjeno na zid ta o da mu bude na dohvat ru e. Ali sada nije bilo ba lji u sobi. Suneva svetlost slivala s e roz veli u senicu raj reveta. Mhoramov pogled uini Kovenanta svesnim njihovih stisnutih a a. On pa ljivo i zvue prste. Onda se odi e na la tove i upita oli o dugo je spavao. Odmor posle vi anja u Zabranu uinio je da mu glas o tro zvei u grlu. "Sada je rano po podne", odvrati Mhoram. "Prizivanje je obavljeno sino." "Jesi li bio ovde - sve to vreme?" Poglavar se nasme i. "Ne. To om noi - a o to da a em? Pozvali su me odavde. Vrhovna poglavar a Elena sedela je sa tobom u mom odsustvu." Trenuta potom on dodade: "Razgovarae sa tobom veeras, u oli o si voljan." Kovenant ne odvrati. Pominjanje Elene ponovo mu razbudi gnev i strah pre d inom oji ga je zazvao u Domaju. O prizivanju je razmi ljao ao o njenom delu; nj en glas ga je oteo D oani. D oana! - zajeao je on. Da pri rije nevolju, izi ao je iz r eveta, pri upio odeu i po ao u potragu za mestom gde e se umiti. U sledeoj odaji prona ao je amenu zdelu i adu vezane za niz uravnote enih amenih ustava oje su mu omoguavale da pusti vodu tamo gde eli. On napuni zdelu. K ada je zaronio a e u vodu, njena o tra hladnoa u oi novu vitalnost njegovih ivaca. On besno zaroni glavu u vodu i nije je dizao sve do od hladnoe ne poe e da ga bole sam e osti lobanje. Onda je oti ao odatle i stao, do je sa njega apalo, iznad toplo g otla oblu a po raj ade. Kada ga je zraenje oganj- amenova osu ilo, on uti a bol srca. Bio je gubavac i do sr i ostura poznavao je ivotnu va nost prepoznavanja injenica. D oana je za njega bila izgubljena: bila je to injenica, poput njegove bolesti, van i a ve mogunosti promene. Naljutie se zato to joj nije odgovorio i spustiti slu alicu, mislei da je on namerno odbio njen poziv, njen ponositi, hrabri napor da premosti usamljenost m eu njima. A on nije mogao da uini ni ta povodom toga. Ponovo je bio zarobljen u sops tvenoj halucinaciji. U oli o je nameravao da pre ivi, nije mogao sebi dozvoliti lu suz da ali nad izgubljenim nadama. Bio je gubavac; sve njegove nade bile su la ne. Bile su mu neprijatelji. Mogle su ga ubiti ta o to bi ga zaslepile pred smrtonos nom silom injenica. Bila je injenica da je Domaja halucinacija. Bila je injenica da je zaroblj en, uhvaen u pau ovu mre u sopstvene slabosti. Njegova gubavost bila je injenica. Us trajao je na tim stvarima do se slaba no bunio pred samim sobom: Ne! Ne mogu to d a podnesem! Ali hladna voda osu ila mu se na o i i zamenila ju je blaga, zemna topl ina oblu a. Oseaji su mu uzbudljivo jurili uz udove iz prstiju na ru ama i nogama. Sa divljim, tvrdoglavim pogledom, ao da bije glavom o zid, obavio je na sebi V PE. Onda je prona ao ogledalo od uglaanog amena i upotrebio ga da pregleda elo. Tamo nije bilo ni a vog zna a - glina vidar a u potpunosti mu je obrisala povre du. Pozvao je: "Mhorame!" Ali glas mu je poprimio ne eljeni prizvu pre linjan ja. Da bi se usprotivio tome, poeo je da navlai odeu. Kada se poglavar pojavio na u lazu, Kovenant ga nije pogledao u oi. On navue majicu i farmer e, u nira izme, a zati m poe do svoje tree sobe. Tamo pronae vrata oja su se otvarala prema bal onu. Sa Mhoramom iza sebe , roio je na otvoreni vazduh. Perspe tive se odjednom otvori e i njega dograbi gr v rtoglavice. Bal on je visio na polovini visine ju nog lica Vesel amena - vi e od hil jadu stopa iznad podno ja bregova oja su poivala uz osnovicu planine. Dubina ponor a ao da mu je neoe ivano zjapila pod nogama. Strah od visina zazuja mu u u ima; on obgrli ru ama amenu ogradu, pripi se uz nju, ste e je uz grudi. Najgori grevi proo e posle jednog trenut a. Mhoram ga upita ta nije u redu, a li on nije obja njavao. Dubo o di ui, uspravio se i stao leima pritisnut uz smirujui a men Kona a. Odatle je posmatrao prizor.Ka o se seao, Vesel amen je ispunjavao duga i planins i venac oji je staj ao neposredno prema zapadu. U lesali su ga d inovi u planins om grebenu jo pre mnog o ve ova, u vreme drevnog poglavara Damelona D inoljuba. Nad Kona om bila je visor avan oja se na milju ili dve pru ala prema zapadu i severu, po raj Steg-vodopada, pre nego to e prerasti u razuene Zapadni planine. Vodopad je bio predale o da bi se video, ali u daljini re a Belica s retala je prema jugu i blago prema isto u od svog pravca u podno ju Steg vodopada. Iza re e prema jugozapadu, Kovenant razazna otvorene ravnice i bregove oji su vodili prema Trotgardu. U tom smeru nije video ni a vog zna a uzgajanja i li naseljenosti; ali istono od njega nalazila su se zrela polja, lugovi drvea, pot oci, naselja - svi su blistali pod suncem ao da se sme e zdravljem. Zagledan pre o njih, osetio je da je godi nje doba rana jesen. Sunce je stajalo na ju nom nebu, v azduh nije bio toli o topao a o se inilo, a povetarac oji je blago duvao uz lic e Vesel amena bio je zainjen zemnim obiljem jeseni. Godi nje doba Domaje - toli o razliito od prolenog vremena iz oga je istrgn ut - obnovilo mu je oseaj neslaganja, o trog i nemogueg prelaza. Podsealo ga je na mn oge stvari, ali on prisili sebe da pone sa prethodnom veeri. Kruto je re ao: "Da l i ti je palo na pamet da je Kletni verovatno pustio onog jadnog Putnima samo da bi vas naveo da ne pozovete ovamo." "Sva a o", odgovori Mhoram. "To je nain Opa og. On eli da ti bude sredstvo na eg uni tenja." "Pa za to ste onda to uinili? Vatru mu pa lenu! Znate ta ja mislim o svemu t ome - dovoljno sam vam esto govorio. Ne elim - ne nameravam da budem odgovoran za ono to vas mo e zadesiti." Poglavar Mhoram sle e ramenima. "U tome je parado s belog zlata. Nada i oaj anje za nas idu zajedno. Ka o smo mogli odbiti rizi ? Bez sva e pomoi oju mo emo p ribaviti ili stvoriti, ne mo emo odgovoriti na mo poglavara Kletni a. Pouzdajemo se da na oncu nee o renuti lea Domaji." "Imali ste etrdeset godina da razmi ljate o tome. Do sada bi trebalo da zna te oli o malo zaslu ujem, ili ma ar i elim va e poverenje." "Mo da. Vrhovni Hail Troj razmi lja otprili e na taj nain - ia o ima mnogo t oga o tebi to on ne zna. Smatra da je vera u onoga o se toli o protivi ludost. I nije ubeen da emo izgubiti rat. Pravi smele planove. Ali ja sam uo smeh Opa og. Bi lo to dobro ili lo e, ja sam vidovnja i proro ovog Vea. Ja ujem - i opravdavam odl u u vrhovne poglavar e o prizivanju. Iz mnogih razloga. Tomase Kovenante, nismo ovde proveli godine u izdvojenosti, snivajui slat e snove o miru do poglavar Kletni raste i vue poteze protiv nas. Od tvog posle dnjeg trenut a u Domaji do dana njeg dana borili smo se da pripremimo odbrane. Izv iai i poglavari pre li su Domaju s raja na raj, povezivali ljude, upozoravali ih, gradili ono znanstvo oje posedujemo. Ja sam se drznuo da odem do Lomni -bregova i borio se on raj Uboj Plampepela - ali ne govorim o tome. Doneo sam saznanje o Besomucima. Nije nas samo Du ha nagnao da te prizovemo." a i na dire tnom snopu sunca, re Besomuci izazva u Kovenantu jezu oju ni je mogao da potisne. Prisetiv i se drugog Putnima oga je video, mrtvog, sa gvozde nim ilj om roz grudi - rtve Besomu a - on upita: " ta je bilo sa njima? ta si saznao ?" "Mnogo ili malo", uzdahnu Mhoram, "zavisno od upotrebe tog znanja. Nema gre e u pogledu va nosti tog saznanja - pa ipa nam njegova vrednost izmie. Do si bio poslednji put u Domaji, saznali smo da Besomuci jo postoje - d a ih, ao i njihovog gospodara, nije ra inio obred obesveenja to ga Kevin Zemljogub s vali na nas u oajanju. Ne to znanja o tim stvorovima dolazi nam iz starih predanja, znanstva prvog Kruga i uenja d inova. Znamo da su imenovani eol, Jehanum i Herem i da su iveli bez tela, hranei se du ama drugih. Kada je Opa i bio dovoljno moan da im da snagu, porobljivali su stvorenja ili ljude ta o to bi im u li u tela, potinili vo lju i oristili im tela da izvode namere gospodara. Preru eni u tue oblije, bili su dobro s riveni i na taj nain zadobijali poverenje meu svojim neprijateljima. Ta o su mnogi hrabri branitelji Domaje namamljeni u smrt u doba drevnih poglavara. Ali jo sam toga saznao. Tamo u blizini Kletni ovog Tabora pobeen sam - sil no nadjaan. Be ao sam pre o Lomni -bregova, a samo je ezlo Variola, oca mog, bilo iz meu mene i smrti i nisam mogao spreiti neprijatelja da polo i ru e na mene. Mislio s am da uestvujem u bici protiv vrhovnog me tra znanstva Pragrdana. Ali saznao sam saznao sam da je istina drugaija." Poglavar Mhoram zagleda se, ne videi, u dubine neba, priseajui se mranog, us redsreenog pogleda onoga to mu se de avalo. Trenuta potom nastavio je: "Neprijatelj mi be e Besomu - Besomu u telu Pragrdana. Dodir njegove ru e nauio me je mnogim stvarima. U najstarija vremena - van dosega na ih najdrevnijih predanja, a i pre n ejasnog vremena dolas a ljudi u Domaju i surove see Jedine ume - Kolos sa Oborine imao je i mo i svrhu. Stajao je na Domajinom Sunovratu poput neprolazne pesnice n ad Donjom Domajom i moima ume sa Gornje Domaje zaustavljao mrano zlo." On naglo pree u laganu pesmu nali tu balici, tihu, sporu himnu oja je pri povedala priu o Kolosu, a o su ga poglavari ne ada znali, pre no to je sin Variol ov ste ao novo znanje. U pritajenoj tuzi zbog izgubljene slave, pesma je opisiva la Kolosa Oborine - divovs i ameni monolit, dignut u vidu pesnice, oji je staj ao raj vodopada gde je re a Zemljospust sa Ravnica Ra postajala Podrivnica Uboj nih Zaravni. Jo od vremena oja su bila drevna pre nego to je Bere , poglavar-rodilac, izgubio polovinu a e, Kolos je stajao na samotnoj, mr oj stra i nad liticom Zemljos pusta; a najstarija, te nagove tena predanja drevnih poglavara govorila su o vrem enu to om vladavine Jedine ume nad Domajom ada je divovs a pesnica posedovala mo da zabrani prolaz senci Opaije - posedovala je i nije posustala sve do pusto enje u me ru om tog neoe ivanog neprijatelja, ove a, nije zase lo predubo o da bi se zaus tavilo. Ali tada, razgnevljen i oslabljen po oljem drvea, Kolos rastvori svoju za branu i oslobodi sen u. Od tog vremena, od trenut a te prinudne predaje, Zemlja je lagano gubila mo, elju ili nadu da se brani. I ta o breme borbe protiv Opa og p ade na rasu oja je dovela sen u nad sebe, a itava Zemlja zavisila je od njenog i shoda. "Ali nije Kolos pru ao otpor Opaiji", nastavi Mhoram ada je pesma bila got ova. "Opaija je ob ljudi. Do la je sa njima u Domaju iz hladnog besa severa i glad ne raljevine juga. Ne, Kolos sa Oborine zatvarao je prolaz drugom neprijatelju - trojici brae, neprijateljima drvea i tla, oji su bili stari u Ubojnim Zaravnima pre nego to je poglavar Kletni tamo nadneo sen u. Bili su troj a, soj dat jedni m porodom iz utrobe njihove davno zaboravljene matere, a imena su im bila samadh i, mo sha i turiya. Mrzeli su Zem