97

19.3. Штенећак - Febris catarrhalis infectiosa canum

Штенећак је контагиозно, вирусно обољење, претежно млађих паса, које се манифестује двофазном грозницом, падом имунитета, упалним променама на слузници очију, респираторном и дигестивнеим тракту, као и променама на нервном ткиву и кожи.Због пада имунитета ( лимфопеније ), болест прате секундарне инфекције.

Етиологија

Узрочник припада породици Paramyxoviridae и роду Morbillivirus.Вирус је осетљив на етар и бројне физичке и хемијске факторе. У спољашњој средини брзо пропада (за 15 min на 15°C i за 20 минута у серозном ексудату).

Епизоотиологија

Најчешће обољевају пси у старости од 3 до 6 месеци ( који нису вакцинисани ) али могу да оболе и одрасли пси.Код старијих паса се јавља хроничан облик болести у мозгу и завршава се летално.Настанку обољења погодује назеб, авитаминоза, цревни паразити и др.Извор инфекције су оболеле, инапарентно инфициране као и животиње које су преболеле болест.Инфекција настаје ингестијом или инхалацијом узрочника, који се налази у секретима и екскретима оболелих ( очни и носни исцедак, а касније се налази у мокраћи и измету ).Вирус може да се пренесе и преко предмета тј индиректно.

Патогенеза

Након улазка у организма вирус се размножава у тонзилама и лимфним чворовима, а затим продире у крв и настаје виремија и први фебрилни стадијум.Након првог фебрилног стадијума настаје затишије и вирус се насељава у органима у којима ће се размножити.Вирус може инфицирати епител респираторног, дигестивног, урогениталног тракта и кожу, због чега настаје други фебрилни стадијум.

Клинчка слика

Субклинички случајеви болести се јављају у 50% до 70% случајева.

98

Акутни облик – јавља се двофазно повећање телесне температуре ( до 41C˚ ).Након прве фебрилне фазе настаје затишије без повећања телесне температуре које траје 1 до 2 дана. Након тога јавља се друга фебрилна фаза где се јавља серозан исцедак из носа, мукопурулентан исцедак из очију, апатијом, телесном температуром око 40˚C, а затим се јављају знаци поремећаја дигестивног тракта ( повраћање и пролив ).Катарални облик штенећака ( плућни и цревни ) је најчешћи облик где поред вируса штенећака у патогенези учествују и друге бактерије ( микоплазме , Bordetella bronchiseptica, E.coli, salmonele, stafilokoke i dr.) које доводе до секундарних инфекција.Од респираторних симптома преовлађује : упала грла, ринитис, исцедак из очију и носа, коњуктивитис, ларингитис, бронхитис, кашаљ ( кашаљ је у почетку сув а касније влажан и болан )

Клиничка слика Нервни облик – јавља се неколико недеља после акутне фазе болести или неколико недеља и месеци након привидног оздрављења.Нервни симптоми се манифестују : грчевима скелетне мускулатуре који подсећају на нападе епилепсије, животиња има некординисане покрете, погоршање менталних способности, губитак равнотеже и др.Најчешће су захваћени мишићи ногу и лица.Конвулзије су праћење саливацијом и жвакањем.Могу настати парезе и парализе, животиња пада на страну и весла ногама.Овај облик често заврши смрћу.нервни облик настаје као последица енцефаломијелитиса.

Болест тврдих шапа – ређе се јавља и то обично у хроничном току, где долази до задебљања коже на шапама и носној печурки.Табани постају тврди и задебљали услед хиперкератозе.Овај облик је најтежи облик и завршава летално.

99

Пато – морфолошке промене

Код млађих паса запажа се атрофија тимуса.Уколико наступи секундарна инфекција запажа се бронхопенумонија, катаралне ентеритис и оштећење респираторних путева.Код нервног облика запажају се дегенерације нервног ткива, проширење можданих комора.Хиперкератоза шапа и носног огледала се такође могу запазити код нервног облика.

Дијагноза

Дијагноза болести се поставља на основу анамнезе ( невакцинисане животиње ), епизоотиолошких података ( болест се чешће јавља зими ), клиничке слике, патоморфолошких промена. У крвној слици се запажа лимфопенија, тромбоцитопенија и анемија.

Терапија

У почетном стадијуму болести могу да се користе хиперимуни серуми. Да би се спречиле секундарне бактеријске инфекције које су честе код штенећака користе се антибиотици широког спектра дејства или сулфапрепарати. За подизање опште отпорности организма користе се витамини Б комплекса, затим витамини Ц , А и Д. Животиње је потребно хранити са храном богатом беланчевинама са малим садржајем масти. Код нервног облика користе се седативи и антиконвулзивни лекови.Код пролива и повраћања неопходна је надокнада течности и електролита.Лечење је дуготрајно и релативно успешно, осим у случајевима са тешким нервним облицима.

Профилакса

Заштита од штенећака постиже се вакцинацијом.Имунопрофилакса се спроводи вишекратном вакцинацијом младих паса , истовременом вакцинацијом против других заразних болести ( заразни хепатитис, парвовироза, параинфлуенца и лептоспироза ).

100

Прва вакцина се даје у 7 . недељи старости против штенећака и парвовирозе ( нпр.вакцина Nobivac Puppy DP)

Друга вакцина у 10. Недељи старости против DHPP+L ( штенећак, заразни хепатитис, парвовироза, параинфлуенца и лептоспироза ...нпр. вакцина Vanguard plus 5 )

У циљу одржавања имунитета против вируснох болести и лептоспирозе , потребно је једном годишње вакцинисати псе против DHPP+L.

20. БОЛЕСТИ ОРГАНА РЕСПИРАТОРНОГ ТРКАТА

20.1. Запаљење плућа – Pneumonia

Под упалом плућа подразумевамо болест која настаје као последица упале плућног ткива, а обично је узрокована инфекцијом (вирусима, бактеријама, гљивицама), паразитарним инвазијама, алергијама или је последица физичких или хемијских агенса, те последица држања животиње у неадекватним условима (дуготрајан боравак у хладном или влажном простору).

Често се дешава да се упала плућа развије секундарно, као поседица неке друге болести (нпр. хипостатска пнеумонија настаје након дуготрајног лежања због неке друге болести, која онемогућава стајање или нпр. паразитарна пнеумонија последица је трауме плућног ткива која настаје паразитарном миграцијом кроз плућни паренхим) или се јавља као наставак на нелечену и занемаривану респираторну инфекцију горњих дисајних путева (нпр. упала грла, синуситис и сл.), када се упални процес са горњих дисајних путева спусти на плућа, а врло је често наставак нелеченг бронхитиса. Према току болести, упала плућа може бити акутна и хронична.

Симптоми углавном зависе о томе ради ли се о примарној упали плућа или је она настала секундарно, као последица одређене болести. У том ће се слућају најпре испољити симптоми примарне болести. Типични су симптоми упале плућа: отежано и плитко дисање (понекад је изражена бол при удисају); температура је умерено повишена (код паса се креће око 40 - 40,5 степени); учестали кашаљ (који са напредовањем болести прелази у пароксизме), који може бити продуктиван или сув (зависно од карактера упале); цијаноза слузница; брзо умарање (поготово након напора); леукоцитоза.

Због отежаног дисања, животиња је апатична, исцрпљена, а често се јавља инапетенца или повраћање (испровоцирано дугим и напорним кашљањем). Дијагноза болести поставља се клиничким прегледом животиње (аускултација), крвном сликом и РТГ претрагом.

Бактеријска упала плућа лечи се антибиотицима, а остале упале лече се симптоматски. У тежим случајевима може се дати инфузија, а уколико је дисање јако отежано и присутна је цијаноза слузница, животињу треба прикључити на кисеоник. Осим одговарајућих лекова, добро је давати и витамине, како би се подигла општа отпорност организма.

Такодје, понекад због уске везе, симптоми могу указивати на постојање болести срца