180 Pitanja Psihologija - Ispravka

7/23/2019 180 Pitanja Psihologija - Ispravka

1/39

1. Rot, socijalna psihologija:

Za prouavanje socijalno psiholokih pitanja potrebno je ispitivati i ono to ljudi doivljavaju, a nesamo njihove postupke.

Odreuje pojam socijalne situacijeveoma iroko socijalnu situaciju ili socijalnu dra ine pojedincigrupe ljudi, proivodi materijalne i nematerijalne kulture.

!kauje na uticaj psihikih karakteristika ljudina socijalne situacije i drutvena bivanja.

2. "roblemi u iuavanju neposredne socijalne interakcije#

pitanje same komunikacije,

iuavanje opaanja i ocenjivanja drugih osoba i njihovih osobina,

iuavanje interpersonalne privlanosti,

prouavanje ponaanja ljudi u struktuiranoj, kao i prouavanje ljudi u nestruktuiranoj grupi,

deo problematike socijalnih stavova.

$. %ri ralike imeu sociologije i socijalne psihologije#

Sociologijaobra&a panju na grupu u celini, a socijalna psihologijana psihike momenteu vei sagrupom.

Sociolog, prouavaju&i grupu, i kad se bavi pojedincem trai ono to je slino i jednako u ljudskomponaanju, dok socijalni psiholog ukauje na individualne razlike i nastoji da ih protumaiobjanjavaju&i ih, bilo linim iskustvom pojedinca, bilo nasleem.

Sociologse adrava, pre svega, na sadrajima ponaanjalanova grupe, na sadrajima drutvenihnormi, dok socijalni psihologobra&a panju na procesena to kako dolai do odreenog ponaanja i'ormiranja odreenih shvatanja.

(. %ri perioda u ravitku socijalne psihologije#

"rvi, relativno dug period )od antikih vremena do polovine *+. veka u kome socijalna psihologija nepostoji kao posebna, ni teorijska, ni empirijska disciplina, a u kome su se pojedini socijalno-psiholokiproblemi prouavali u okviru 'iloo'ije.

rugi, u kome se problemi socijalne psihologije tretiraju posebno, odvojeno od drugih problema. %rajeod druge polovine *+. veka do /0-ih godina /0. veka i u njemu socijalna psihologija postaje teorijska, aline i empirijska disciplina.

%re&i je relativno kratak period )od /0-ih god do danas u kome se socijalna psihologija konstruie i kaoposebna empirijska nauka sa 'iksiranim predmetom i ravijenim metodama i tehnikama istraivanja.


2/39

1. 2arakteristino a tre&i period u ravoju socijalne psihologije je#

3mpirisko istraivanje socijalno psiholokih pojava.

4. Ruso5vor ravih osobina je u drutvu, a ne u oveku. 6oveka na drutveni ivot prisiljavaju spoljni uroci,

ato ljudi sklapaju drutveni ugovor kako bi savladali poteko&e.

7. o!s

6ovek je po prirodi sebian i i straha da ne uini njemu ono to tei da uini drugima prihvatadrutvenu organiaciju i odrava je. 6ovek je oveku vuk.

8. "rojdcelokupno ponaanje oveka vidi u dva instinkta#

instikt ivota eros )libido,

instikt smrti tanatos )destruktivni.

#."rojdgovori o dve vrste identi'ikacije#

ravojnu anakltiku )briga da se ne igubi ljubav majke9 socijaliacija enske dece,

identi'ikacija sa agresorom de'anivnu )rareenje 3dipovog komleks9 socijaliacija muke dece.

1$.e'inicija sociologa i antropologa pojma socijaliacije#

Ova de'inicija spada u ue de'inicije odreenja pojma socijaliacije, koja govori o osposobljavanjujedinke a drutveni ivot. :ocijaliacija se odreuje kao sticanje vetina, nanja, motiva i stavova koji supotrebni a ivrenje sadanjih i budu&ih uloga pojedinaca u drutvu9 kao proces kojim jedinka ui da se ponaa

tako da bude prihva&ena od ostalih lanova grupe kojoj pripada, odnosno kao proces preko kojeg ljudskajedinka ui da se ponaa kao ostali lanovi drutva.

11."roblemi prouavanja socijaliacije#


3/39

centralni problem je prouavanje procesa socijaliacije9 prouavanje vrsta i oblika uenja putem kojegse socijaliacija ostvaruje9

iuavanje uloga, ivora i agenasa socijaliacije9

prouavanje e'ekta socijaliacije.

12.! emu je sutina kognitivnih ravojnih teorija socijaliacije;

5stiu naaj maturacije )sarevanja i ravitka. %ezelju je prvi ravio, istie naaj maturacije uroenihosnova i ravitka. &ijae i 'ol!erg naglaavaju vanost i iskustvo. &ijae ravoj je 'unkcija unutranjihprocesa, ali avisi od aktivnosti i iskustva.

*$. 2ako odreujemo uenje;

!enje je relativno trajno menjanje ponaanja na osnovu iskustva.

1(.)jzenkmoralnu svest objanjava#


4/39

1.-andura o opservacionom uslovljavanju#

Opservaciono ili vikarijsko uenje odvija se na osnovu posmatranja tueg ponaanja. =a takvoj vrstiuenja poivaju oblici uenja koje naivamo uenje identi'ikacijom ili imitacijom, kao i uenje uenjem uloga.!enje se odvija be neke neposredne nagrade ili potkrepljivanja, direktim podraavanjem ponasaanjaodreenog modela. "o njemu medijacioni procesi )predstave ili implicitne verbalne repreentacije imaju vanu

ulogu u tom uenju.

1#.Osobenosti opservacionog )vikarijskog uslovljavanja su#

ponaanje se ui i be nagrade9

nema ni neke vrste potkrepljivanja9

ve& se uenje odvija )asniva na posmatranju tueg ponaanja.

/0. =abroj uenja po modelu#

identi'ikacijom9

imitacijom9

uenjem uloga.

21. ! emu se nalai ivor imitacije;

/ard proces imitacije se odvija se pod delovanjem slika u glavama onih koji imitiraju, a te slikenastale su na osnovu opaanja modela9 prihvata da se imitacija temelji na jednoj vrsti somnabulima)mesearenja i nepotpune svesti9

*ek +ugal 0 u instiktima9

-andura 0 u medijacionom procesu, predstave ili implicitne verbalne repreentacije9

*iler i +olard 0 opservacionom ili instrumentalnom uslovljavanju9

+ejms 0 u ideomotornoj aktivnosti9

//. ?aktori od kojih &e avisiti stepen imitacije posmatranog ponaanja#

posledica koju posmatrano ponaanje ima a model9

karakteristike linosti posmatraa9


5/39

emocionalno stanje posmatraa9

2.Objasnite tvrdnju da se u imitaciji mogu javiti inhibitorni i deinhibitorni e'ekat#

5nhibitorni e'ekat !koliko se dati pojedinac koji nam slui a model sudrava od ispoljavanjaodreenih oblika ponaanja, onda &e se i sama osoba koja posmatra ponaanje modela sudravati odmani'estovanja takvog ponaanja9

einhibitorni e'ekat !koliko dati pojedinac koji nam slui a model iraava nekontrolisanoponaanje, onda &e i sama osoba koja posmatra ponaanje modela ispoljiti ne samo takvo ponaanje, ve& i drugeoblike, koji su do tada bili kontrolisani

2(.Ser!ini len, uenje uenjem uloga#

ramaturki model uenja uloga model kako glumci ue svoje uloge.

* ue se organiovani sistemi ponaanja )totalni organiovani sistem9/ uloge uvek imaju interakcioni karakter )ue se i komplementarne uloge9$ uloge se moraju postepeno uvebavati.

/1. Sikordi -ekmennabrajaju ve&i broj 'aktora koji olakavaju ili oteavaju uenje uloga#

>asno&u o oekivanom ponaanju koje se veuje u odreenu poiciju9

:aglasnost meu lanovima drutva o tome kakvo se ponaanje veano u odreeni poloaj oekuje9

@ake &e se nauiti ponaanje veano u odreeni poloaj tamo gde se svi slau da neka osoba aista imaodreeni poloaj i ima pravo na takav poloaj i gde svi postupaju u skladu s tim9

:ticanje uloga bi&e olakano onda ako je shvatanje o oekivanom ponaanju veano u odreeni poloajusklaeno sa shvatanjem o ponaanju veanom u komplementarni poloaj9

>edan od 'aktora koji utie na sticanje uloga jeste i pervaivnost uloga, tj. pojava da se ponaanje veano

u poloaj mani'estuje u velikom broju odnosa i prilika9

:ticanje uloga avisi i od motivisanosti da se odreeno ponaanje, veano u neki poloaj, usvoji.

/4. 2arakteristike uenja uvianjem#

o uspeha se dolai naglo, odjednom9


6/39

"oto je jednom reen problem, pokuavanje se vie ne ponavlja9

=aeno reenje se koristi ne samo u istim, nego i u slinim situacijama9

/7. %ri karakteristike uenja uvianjem#

o uspeha se dolai naglo, odjednom9 "oto je jednom reen problem, pokuavanje se vie ne ponavlja9

=aeno reenje se koristi ne samo u istim, nego i u slinim situacijama9

/8. 3'ekat nagraivanja avisi# - O5"B3:2O65

od toga koliko je jaka motivacija organima koji se kanjava da upranjava ponaanje koje se kanjavai

od toga da li postoji ili ne postoji alternativno ponaanje a neeljeno ili kanjavano ponaanje, a kojimbi bilo mogu&e adovoljiti model.

/+. a li &e kanjavanje imati e'ekta avisi od dva 'aktora#

od toga koliko je jaka motivacija organima koji se kanjava da upranjava ponaanje koje se kanjavai

od toga da li postoji ili ne postoji alternativno ponaanje a neeljeno ili kanjavano ponaanje, a kojimbi bilo mogu&e adovoljiti model.

$0. ! okviru porodice a proces socijaliacije su bitna dva odnosa#

srdaan odnos prema detetu nasuprot hladnom,

te omogu&avanje slobodne aktivnosti detetu nasuprot strogom ograniavanju9

$*. ! ramatranju uloge porodice u socijaliicaji pojedinca istiu se dva posebno opta odnosa roditelja premadeci#

srdaan odnos prema detetu nasuprot hladnom,

te omogu&avanje slobodne aktivnosti detetu nasuprot strogom ograniavanju9

:matra se da u socijaliaciji dece najbolje reultate daje slede&a njihova kombinacija# 3aizmeninomani4estovanje lju!avi za dete i uskra5ivanje takve lju!avi.


7/39

$/. ! emu se sastoji uloga vrnjaka u procesu socijaliicije;

omogu&ava da se dete ravija kao sva druga deca istog urasta,

omogu&ava da se postane drugaije i ekstravagantno,

omogu&ava ravijanje novih vrednosti i sticanje odgovaraju&ih socijalnih stavova i uloga, omogu&ava postianje line samostalnosti i neavisnosti,

omogu&ava normalan ravitak mladog oveka.

$$. :ocijaliacija odraslih se odvija#

kro brak,

kro animanje, kro ajednicu u kojoj ive.

$(. 5vori socijaliacije su#

?aktori koji odreuju sadraj socijaliacije od kojih se taj sadraj putem agenasa prenosi. rutvenisistem sa svojom ideologijom i kultura sa svojim standardima i normama osnovni su 'aktori koji odreujusadraj socijaliacije glavni su ivori socijaliacije.

$1. "rema 'reu, 'ra4ildu i -alakiju u pojam implicitne kulture ulai nekoliko kategorija psiholokih'enomena#

sananja i verovanja )motivi i religijski stavovi,

vrednosti i

norme.

$4. Caina struktura linosti.

Caina struktura linosti ne obuhvata celu linost nego samo one delove linosti koji su ajedniki alanove grupe, a po kojima se, opet, lanovi jedne grupe ralikuju od lanova druge grupe. )6intoni 'ardiner

$7. >ovan Dviji& navodi etiri glavna tipa mentaliteta junoslovenskih naroda#


8/39

dinarski,

centralni,

istono balkanski i

panonski.

.rutveni poloaj.

rutveni poloaj predstavlja mesto u odreenom socijalnom sistemu, koje se sastoji u upranjavanjuodreenih aktivnosti, ispunjavanju odreenih adataka, a u koje se veuju odreeni oblici ponaanja.

$+. "oloaj i uloge se mogu meusobno ralikovati na osnovu vie kriterijuma#

s obirom na njihovu proirenost i optost meu lanovima9

s obirom na doslednost ili pervaivnost mani'estovanja odreenog ponaanja9

s obirom na speci'inost ili odreenost ponaanja koje se veuje u poiciju9

s obirom na njihovo trajanje.

($.!loga ukljuuje $ vrste ponaanja#

postupke koji se smatraju obavenim da ih ivrava onaj koji auima odreeni poloaj9

postuke na koje ima pravo onaj koji ima odreeni poloaj i

odreene naine psiholokog reagovanja koji se smatraju prirodnim a osobe koje imaju odreenepoloaje u drutvu ili u grupama )postupci koji se smatraju karakteristinim.

(*. %ipovi ponaanja kod sukoba uloga - %ros#

Osoba koja se nalai pred suprotnim oekivanjima moe iabrati jednu od slede&e tri mogu&nosti#

da prihvati jedno ili drugo oekivanje,

da trai kompromis i

da pokua da ibegne ponaanje i prema jednom i prema drugom ahtevu.

(2.rutvena struktura i pripadnost odreenim klasama.


9/39

rutvena struktura i pripadnost odreenim klasama naajno deluje na ravitak linosti i na ponaanje ito posredno i neposredno. rutveni sistem u kom pojedinac ivi odreuje i porodine odnose, i kolski sistem,vrednosni sistem i pravni sitem, kao i mnogobrojne druge institucije drutva i preko svih njih utie nasocijaliaciju. ok neposredno, on postavlja odreene naine ponaanja, name&e moral itd.

($. Zapadni autori koriste $ kriterijuma a identi'ikaciju klasne pripadnosti#

na osnovu ocene prestia i ugleda pripadnika pojedinih kategorija9

na osnovu svesti o pripadnosti odreenoj klasi ili odreenom sloju i

na osnovu objektivnih indeksa kao to su visina prihoda, obraovanje ili vrsta animanja.

((. :ocijalna strati'ikacija, &opovi5i &eci5#

2lase ne postoje, ali postoje slojevi u radnom narodu, sloj nekolovanih radnika, i sloj intelektualnihradnika, imeu kojih nastaje sukob.

(1. 2lasna pripadnost. 5:%O 2AO 5 "5%A=>3 CB. (/

(4. Balike imeu ikake i bostonske kole#

Ogledaju se u ralikama u odnosu prema deci u raliito vreme. 6ikaka studija je pokaala da su

roditelji i srednje klase stroiji, a roditelji i radnike klase permisivniji i tolerantniji prema deci u prvimgodinama ivota9 dok je u bostonskoj studiji obrnuto.

(7. ve grupe e'ekata socijaliacije su#

'ormiranje a ivot u drutvu i a 'unkcionisanje a drutvo vanih osobina9

ravitak bioloke jedinke u linost sa mnogim karakteristikama ajednikim a sve ljude sa svojimspeci'inim osobinama9

(8. "rocesi koji sainjavaju opaanje#

selekcija drai,

njihova organiacija u celine i

interpretacija drai.


10/39

(+. %ri momenta perceptualne odbrane#

a neprijatne drai postoji vii prag preponavanja nego a neutralne drai9

takve drai iaivaju iskrivljene, neadekvatne opaaje9

i onda kad se saoptava da nisu preponate, ipak iaivaju emocionalno reagovanje.

10. "erceptualna akcentuacija.

a ono to predstavlja nagradu, ono to se smatra drutveno vrednim i poeljnim, utie na naeopaanje, pokauju ogledi ponati pod naivom perceptualna akcentuacija ili naglaavanje u opaanju. Oviogledi pokauju da socijalni 'aktori mogu uticati na opaanje ak i takvih karakteristika opaaja kao to jeveliina.

1*. /aj4el navodi momente koje treba ueti u obir pri perceptualnom akcentovanju#

interserijalni,

intraserijalni 'aktor,

vanost dimenije veliine a vrednost objekta.

72.Eta je pam&enje;

"am&enje je trajanje promena ostvarenih uenjem9 :astavni delovi procesa pam&enja#

'iksacija uenje koje prethodi pam&enju9 sadri proces selekcije drai,

retencija adravanje,

rekognicija rasponavanje,

reprodukcija,

aboravljanje.

7.8lporti &ostman promene u sadraju prilikom irenja glasina#

nivelisanje )upro&avanje sadraja,

asimilacija )racionaliacija,


11/39

akcentualiacija )naglaavanje.

7(.2ako 8lporti &ostmanodreuju glasine;

8lporti &ostmanodreuju glasine kao speci'ine vrste tvrdnji koje se asnivaju na verovanju, a kojecirkuliu od osobe do osobe, obino usmenim putem i be oslonca na utvrenim injenicama.

11. 2arakteristike glasina#

neveri'ikovanost podataka koji se primaju i prenose kao stvarno postoje&e injenice9

prenoenje tvrdnji o tim podacima od osobe na osobu9

promene u sadraju u toku prenoenja tvrdnji.

14. "romene u glasinama#

* -artlet#

simli'ikacija,

racionaliovanje,

dominacija )naglaavanje pojedinih tema.

/ 8lporti &ostman#

niveliranje sadraja,

pojava asimilacije,

akcentucija )isticanje pojedinih detalja.

79.5vor glasina.

8lporti &ostmanralikuju po ivoru tri vrste glasina# - O3 O2, A2O >3 "5%A=>3 O "O3@5

glasine koje su prvenstveno ira straha9

glasine koje sadre, pre svega neprijateljstva prema pojedinim grupama stanovnitva9

glasine kojima se iraavaju elje.

8lporti &ostmanralikuju nekoliko ivora glasina# - A O!


12/39

* 5vor glasina u strahovanju a sebe i svoju grupu9/ Onaj koji sadri agresivne i neprijateljske tendecije prema odreenim grupama9$ 5vor glasina u sukobu motiva kod pojedinaca i tenije koja nastaje bog toga9( 5vor glasina u tendeciji pojedinca da se istakne u grupi.

18. 8lporti &ostman, vrste glasine#

glasine koje su prvenstveno ira straha9

glasine koje sadre, pre svega neprijateljstva prema pojedinim grupama stanovnitva9

glasine kojima se iraavaju elje.

1+. : obirom na poreklo postoje dve vrste glasina#

spontano nastale )ivor u stvarnom strahu i

namerno konstruisane )ratna propaganda psiholoki rat.

40. 6evini *ar4isu na osnovu eksperimenta sa sovjetski i antisovjetski orijentisanim tekstom dokaali da sebre ui i pamti ono to je u skladu sa naim stavovima. @judi sa prosovjetskim stavovima su lake uiliprosovjetski tekst i obrnuto.

1.:ud se moe onaiti kao akljuni, konkluivni, deo procesa miljenja9 ali je i akt, kojim se iraavareultat procesa miljenja u njegovim pojedinim 'aama.

2.8lport uticaj drugih#

On je ustanovio da se brina sloenijih aktivnosti u prisustvu drugih pove&ava, ali se njihova vrednostsmanjuje. ! prisustvu drugih dolai do pove&avanja uinka motornih aktivnosti, ali to se tie verbalnih

aktivnosti, iako inose vie argumenata, argumenti su manje vredni.

.! svojim eksperimentima sa kon'ormiranjem )je utvrdio da je oko 1;ili 2


13/39

:ugestija je pojava da se prihvati neko uverenje i postupa na odreeni nain, pod uticajem onog todrugi saoptavaju ili ine, a ne na osnovu racionalnog raloga, niti na osnovu prisile od strane drugih.

41.


14/39

Stevanovi5 da je prethodno istina, seoskoj deci bi najtei adaci bili oni koji su najtei i slabijeinteligentnoj deci, to nije sluaj.

7*. :redinski uslovi u ravoju inteligencije, inteligencija avisi#

od uslova u kojima dete ivi i ravija se,

od ekonomskih uslova,

od stepena u kome se bave sa detetom roditelji i u kom podstiu ravoj njegovih intelektualihsposobnosti,

od kvaliteta kole, kolske nastave,

od obraovanja roditelja i drugih 'aktora.

7/. >ernonsmatra da posebno negativan uticaj na ravoj integencije ima jedan 'aktor#

2onceptualna i jeika deprivacija u periodu ranog i kasnijeg detinjstva, u periodu kada deca 'ormirajusvoje pojmove o objektima i ravijaju svoju umenost uoavanja relacija i miljenja.

7$. !ticaji na ravoj inteligencije po >ernonu#

"osebno negativan uticaj ima konceptualna i jeika deprivacija u periodu ranog i kasnijeg detinjstva, uperiodu kada deca 'ormiraju svoje pojmove o objektima i ravijaju svoju umenost uoavanja relacija i

miljenja.


15/39

sloenost.

71. Gotivacija je#

"roces pokretanja aktivnosti oveka, njenog usmeravanja na odreene objekte i regulisanje aktivnostiradi postianja odreenih cijjeva.

74. Gotivi su#

"okretaka snage koje iaivaju aktivnost oveka, koje usmeravaju i upravljaju njome.

99.:ocijaliacija biolokih potreba#

:astoji se i# - C5@O >3 "5%A=>3 =A %3:%! ! >!=!HA


16/39

Gotiv borbenosti,

Gotiv sigurnosti,

Gotiv a sticanjem,

Gotiv a samopotvrivanjem,

Gotiv a prinanjem, statusom i prestiom, Gotiv mo&i,

Gotiv a samostalno&u i slobodom,

Gotiv a samoaktualiacijom.

80. Gotivu a prinanjem srodni su#

Gotivi a statusom i prestiom.

8*. "o *aslovu, koji su motivi na vrhu, a koji na dnu lestvice;

=a dnu lestvice su motivi nedostataka )npr. bioloki motiv, motiv sigurnosti. =a vrhu lestvice su motivirasta ili ravitka )npr. motiv a emocionalnom veano&u, motiv a ugledom i potovanjem, i najvaniji i najviiu hijerarhiji motiva motiv a samoaktualiacijom.

2.Gotivi koji spadaju u grupu motiva usmerenih na poveivanje sa drugim ljudima#

Fregarni motiv,

Gotiv a a'ektivnom veano&u,

Gotiv avisnosti.

)Ako ima vie crta onda i a'ilijativni i altruistiki motiv

8$. Gotivu a pstignu&em srodni su#

Corbenim motivima i motivima a prestiom.

(.Gotivu a postignu&em srodni su neki drugi motivi# - G5:@5G A O


17/39

motiv borbenosti,

motiv prestia,

motiv a samopotvrivanjem,

motiv a dominacjom.

81. *ek'lilendodreuje motive a postignu&em u dva aspekta#

kao tendenciju da se ulae napor da se postigne i ostvari neto to se smatra vrednim i

ime &e se ista&i pred drugim ljudima.

84. 6etiri 'aktora koja doprinose ravijanju motiva a psotignu&em po ekhauzenu#

inioci koji doprinose ravijanju ose&anja odgovornosti a vlastite uspehe i neuspehe9 'aktori koji podstiu samostalnost u preduimanju akcija9

inioci kojima se potkrepljuje postianje uspeha9

'aktori koji dovode do identi'ikacije sa osobama kod kojih je ravijen motiv a postignu&em.

87. %ri vana momenta a ravijanje motiva a postignu&em su#

osledno naglaavanje i ravijanje samostalnosti i neavisnosti u vei sa postianjem ciljeva kojima &ese dete mo&i ista&i pred drugom decom i ivravanjem adataka na kojima &e se pokaati da je bolje i daima vie uspeha od drugih9

Belativno rano postavljanje raliitih i dosta tekih adataka, mani'estuju&i istovremeno adovoljstvobog postignutog uspeha u reavanju adataka i mani'estuju&i neadovoljstvo bog neuspeha9

"osebnu ulogu ima uticaj majke i postavljanje relativno visokih oekivanja s njene strane imani'estovanja adovoljstva i ljubavi kad se ti adaci uspeno obave.

88. 2oje korelacije postoje imeu motiva a postignu&em i karakteristinog ponaanja;

"ostoji korelacija imeu ravijenosti motiva a postignu&em i osetljivosti a percipiranje drai koje suu vei sa postianjem uspeha9

"ostoji poveanost ravijenosti motiva a postignu&em i se&anja o prekinutim adacima9

"ostoji korelacija imeu ravijenosti motiva a postignu&em i otpornosti prema pritisku kakon'ormiranju9


18/39

"rema nekim istraivaima postoji i korelacija inteniteta motiva a postignu&em i kvocijentainteligencije.

=eki autori su utvrdil i korelaciju sa kolskim uspehom.


19/39

#1.:hvatanje o poreklu a'ilijativnosti *ek +ugal.

@judi su, smatra on, a'ilijativni jer postoji uroena tenja a udruivanjem. Ova tenja postoji na osnovuinstikta a udruivanjem.

#2.5spituju&i poveanost straha sa a'ilijativnim motivom, Sarno4i ?im!ardosu utvrdili da#

Oni su utvrdili da sasvim odreen strah dovodi do pove&anja a'ilijativnosti, dok osobe koje su dovedeneu in'atilnu situaciju )iavana je anksionost, ose&aju se neprijatno i radije ne bi priale o tome. akle, strahdovodi do pove&anja a'ilijativnog motiva, dok anksionost ne, ve& deluje sasvim suprotno.

#.@ehter ta doprinosi udruivanju bog straha; O"3%, :


20/39

Gnogi autori smatraju da anksionost nije u poitivnoj vei sa intenitetom a'ilijativnog motiva. %rebaralikovati strah i anksionost i njihov uticaj na a'ilijativnu tendenciju, dok intenivni strah iaiva intenivnua'ilijativnost, anksionost se smanjuje ukoliko se strah pove&ava.

+7. Bed roenosti i a'ilijativnost.

2od ranije roene dece ravija se intenivno ose&anje avisnosti i jaa potreba a avisnosti od roditelja.!koliko je dete dalje po roenosti, utoliko je tenja manja.

#.5vor agresivnosti po#

6orencu ivor agresivnosti je u mo&nom uroenom agresivnom instiktu9 kada ona predstavlja cilj asebe i usmerava se na jedinkama iste vrste9

-anduri ivor agresivnosti je u uenju9 i to u opservacionom i instrumentalnom9

*ilerui +olardu ivor agresivnosti je u 'rustracijama.

++. %ri grupe objanjavanja agresivnog ponaanja po 3ikoliRotu#

:hvatanja koja smatraju da je agresivnost jedna od 'undamentalnih i uroenih snaga ljudskog ponaanja9

:hvatanja koja prihvataju uroene elemente kao komponentu agresivnog ponaanja, ali istiu i naajsredinskih uslova a javljanje i ravijanje agresivnog ponaanja, kao i vanost uenja9

:hvatanja koja smatraju da je agresivno ponaanje iskljuivo ili prvenstveno steeno i nauenoponaanje.

*00. 2ritike 'rustracionoj teoriji#

ne dovode sve 'rustracije do agresivnosti9

reakcije na 'rustraciju nisu samo agresivno ponaanje9

moe biti agresije i be ikakve 'rustracije.

*0*. -erkovic 'rustraciona teorija agresivnosti#

"odaci koji govore o tome da li postoji uticaj iskustva na agresivno ponaanje, ne obara pretpostavku opostojanju uroenih komponenti. ! osnovi prihvata 'rustracionu teoriju, ali je smatra nepotpunom. :misao-erkovicevedopune i korekcije 'rustracione teorije agresivnosti jeste u tome da pored 'rustracijom iavanespremnosti a agresivnost, iavanog impulsa agresivnosti, treba da postoji odreena dra koja &e agresivnostpojaati ili eventualno i iavati.


21/39

*0/. "rom odbrambena ili benigna agresivnost.

Odbrambena ili benigna agresivnost je uroena, ajednika ljudima i ivotinjama. Gani'estuje se uimpulsivnom napadu na sve ono to ugroava nae vitalne interese. Cioloki je korisna, reaktivna i odbrambena,i prestaje im prestane ugroavanje.

estruktivna ili maligna agresivnost je steena. Za nju je karakteristino adovoljstvo u povreivanjudrugih, u nanoenju la drugima i unitavanju. :peci'ina je a oveka jer nijedna druga vrsta primata ne mui ine ubija lanove svoje vlastite vrste naprosto ato to u tome ose&a adovoljstvo. va ekstremna oblika susadiam i nekro'ilija.

1$.Eta je katara;

2atara predstavlja oslobaanje od potisnutih agresivnih impulsa, bilo iraavanjem sopstveneagresivnosti, bilo posmatranjem tue. "o "rojduto je svako oslobaanje od emocionalne tenije.

1$(.2akve e'ekte ima kontinuirano posmatranje nasilja u medijima;

dovodi do katare ogranienog smanjenja agresivnosti9

dovodi do pove&anja tolerisanja agresivnosti.

)!koliko ima vie crta ne dovodi ni do pove&anja ni do smanjenja agresivnosti

1$7.va ivora, naina sticanja altruistikog ponaanja i drutvene norme# ZA O! =ACBA>A=>3 G:G A >3 5:"BA


22/39

ljubav a ljude.

1$9. 6atane i +arlinavode nekoliko raloga bog kojih prisustvo drugih osoba ima inhibitorno dejstvo naspremnost da se pomogne drugima#

to se, uoavaju&i da su ostali prisutni neaktivni, ocenjuje da situacija nije obiljna i opasna9

to dolai do smanjenja ose&anja odgovornosti jer se reonuje da su drugi isto toliko obaveni dapomau9

to svi prisutni a svakog pojedinca predstavljaju publiku i jer se smatra, budu&i da niko nita nepreduima, da je to prirodno i normalno ponaanje, a drugaije ponaanje da bi moglo biti ocenjeno kaoneprikladno.

*08. 2arakteristike altruistkog ponaanja#

uivljavanje u psihiko stanje drugoga9

anticipacija prijatnih posledica naih postupaka a drugoga i

vlastito adovoljstvo svojim postupkom.

*0+. "oreklo altruistikog ponaanja#

*ek+ugal glavni ivor altruistikog ponaanja lei u rodieljskom, i posebno, materinskom, instiktu9

Spenseri Smit u uroenom saose&anju sa drugima, simpatija i empatija9

6atane i +arli istiu vanost situacionih 'aktora i ocenjivanje koristi i tete a sebe od eventualnogpomaganja drugima.

**0. *ilgrem je u seriji ispitivanja nastojao da utvrdi koji 'aktori smanjuju )pove&avaju spremnostpokoravanja autoritetu. Zaokruiti reultate

kada je rtva u odvojenoj sobi, ispitanici su uli samo protestovanje lupanjem o id, koliko je nastavilo;44K )/H$

kada je ispitanik morao sam da stavi ruku rtve na aparat sa elektro okovima, koliko je nastavilo;$0K

111.va osnovna postupka ispiranje moga#

postavljanje lakih pa teih adataka )korak po korak9


23/39

manipulisanje ose&ajem krivice.

8+ 112. &A/)3B) A?C?> 11. +8 119. 3 /R-)

**/. Goralna svest.

Goralna svest predstavlja veoma vanu optu pokretaku snagu oveka i dolai do iraaja u veomavelikom broju aktivnosti i delatnosti ljudi. Ona je najiraitiji reultat procesa socijaliacije.

**$. &ijae dva tipa moralnosti#

Leteronomna moralnost na urastu do + godina, ova moralnost poiva na shvatanju da je moralno onoto se mora uraditi jer neko drugi ahteva da se tako uradi9

Autonomna moralnost na urastu od + godina pa navie, moralnost pri kojoj se postupci ocenjuju naosnovu usvojenih i internaliovanih principa o ponaanju, koji deluju kao sopstveni i autonomniregulatori ocena i postupaka.

**(. &ijae 'ae moralnosti#

*. 'aa a dete je karakteristian realiam i egocentriam u ramiljanju, i ega sledi doivljavanjemoralnih propisa kao spoljnih snaga9

/. 'aa dete prihvata obaveu da se kon'ormira9

$. 'aa dete shvata potrebu potovanja odreenih pravila.

**1. &ijaeralikuje tri 'ae u ravoju moralnosti#

*. 'aa a dete je karakteristian realiam i egocentriam u ramiljanju, i ega sledi doivljavanjemoralnih propisa kao spoljnih snaga9

/. 'aa dete prihvata obaveu da se kon'ormira9

$. 'aa dete shvata potrebu potovanja odreenih pravila.

**4. ?ae moralnosti prema 'ol!ergu#

Orijentacija prema kani i pokoravanju9

=aivni instrumentalni hedoniam9

Goralnost Mdobrog detetaN9

Goralnost orijentisana prema autoritetu9


24/39

Goral drutvenog dogovora9

Orijentacija, ne samo na aktuelne drutvene norme i akone nego i na principe koji imaju svoju logikuuniveralnost i konistentnost.

119.Eta ograniava ulogu in'ormisanosti i nanja u procesu 'ormiranja mentalnih stavova;

ogranienost naih nanja9

delovanje autoriteta9

lini interesi i motivi )personalni momenat9

**8. 2arakteristike stavova#

njihov dispoicioni karakter9

njihova steenost9

njihovo delovanje na ponaanje9

doslednost ponaanja9

njihova steenost.

**+. :loenost stava stav se sastoji i tri komponente#

kognitivne9

emotivne i

konativne.

2ognitivnu komponentu stava ine shvatanja i nanja o objektima prema kojima postoji stav9

a stavovi sadre emocionalnu komponentu nai da uvek ukljuuju ose&anja u vei sa objektom prema komepostoji stav9

2onativna komponenta stava se sastoji u tendenciji da se uini neto u odnosu na objekat prema kome imamo

stav, da se pristupi akciji u vei sa tim objektom, da se pomogne da se neto prema emu imamo poitivan stavravije a da se subije neto prema emu imamo negativan stav.

*/0. 2arakteristike ideologija#

Zatvorenost uverenja i njihova otpornost na pokuaje menjanja9


25/39

5nsistiranje na njihovoj neprikosnovenosti i potpunom njihovom pridravanju9

:veobuhvatnost uverenja i njihovo iroko primenjivanje9

Orijentacija na akciju ideologije ukljuuju ahtev a realiacijom uverenja koja su sadraj ideologije.

121.@pranger religioni misticiam.Balikuje#

Beligionu imanentnu mistiku koju imamo kada se u svemu to postoji nalai klica boanskog aprema ivotu i svemu ivom postoji a'irmativan odnos i

%ranscendenti misticiam a koji je karakteristino negiranje naaja pojavnoga sveta, agovaranjeaskee i ose&anja samoga sebe kao dela venosti i univeruma.

*//. 8lportralikuje dve vrste religionosti#

"ovrna religionost )ekstrinsika religionost9

uboka unutarnja ili intrinsika religionost.

12.imenije stavova#

irekcija stava onaava da li je odnos prema objektu prema kome imamo stav poitivan ili negativan

:loenost stava onaava koliinu i vrstu sananja, emocija i tendencija ka akciji ukljuenih u stav9

3kstremnost stepen u kojoj se meri dati stav prihvata ili odbija9

!sklaenost stava o kojoj govorimo kada su tri komponente koje ine stav iste valencije, ili poitivneili negativne9

oslednost stava se ogleda u tome u kojoj se meri stavovi primenjuju na sve sluajeve gde ih jemogu&e primeniti9

:naga stava mani'estuje se u otpornosti stava prema podacima koji su suprotni stavu, u njihovojotpornosti prema menjanju9

Otvorenost stava spremnost da se stav mani'estuje, da se ispolji9

Ambivalentnost stava onaava simultanu poitivnu i negativnu evaluaciju objekta prema komepostoji stav. O3 5G3=Z5>A :%A3, ZA :

12(.Caini stavovi )primarni ili osnovni stavovi.

5aivaju javljanje nia druhih stavova, odnosno iraavaju se u odreenom broju drugih, sekundarnihstavova.


26/39

*/1. Caini stavovi prema "ergusonu#

Beligionost9

Lumanitarnost9

=acionaliam.

12."o %il4ordu, svi socijalni stavovi mogu se svesti na pet osnovnih dimenija#

liberaliam konervativiam9 - =A>A

religionost areligionost9

humanitariam nehumanitariam9

nacionaliam internacionaliam9 evolucioniam revolucionarnost.

*/7. Antisemitiam je opti nain miljenja o >evrejima, i odnosima imeu >evreja i nejevreja sa negativnomkonotacijom prema >evrejima9

3tnocentriam je ideologija a koju je karakteristino da se pripadnici vlastite nacije smatrajusuperiornijim od predstavnika svih drugih grupa, a drugi ocenjuju kao manje vredni.

2onervativiam je sistem stavova prema raliitim politikim, ekonomskim i socijalnim pitanjima, kojiajedno sa antisemitimom i etnocentrimom ini jednu koherentnu antidemokratsku orijentaciju.

*/8. Eta onaavaju pojmovi;

A-skala slui a ispitivanje antisemitima, 1/ tvrdnje koje sadre negativne ocene o >evrejima9

3-skala stavovi prema raliitim nacionalnim manjinama, sastoji se od $( tvrdnje svrstane u $podskale9

"3D-skala koristi se a ispitivanje politiko ekonomskog konervativima9

?-skala instrument a ispitivanje odreenih osobina linosti, antidemokratska orijentacija.

*/+. Eta su ustanovili )dornoi saradnici;

"ostoji predispoicija a antidemokratsku orijentaciju. "ostoji korelacija imeu sindroma stavova kojenaivamo antidemokratska orijentacija i autoritarnom strukturom linosti.


27/39

*$0. "rema )dornu, antidemokratska orijentacija je sloen sistem stavova koji se sastoje od tri osnovna manjesloena sistema#

antisemitima,

etnocentrima i

politikog konervativima.

*$*. Antidemokratski stavovi ukljuuju tri stava#

antisemitiam,

etnocentriam i

politiki konervativiam.

*$/. ?-skala.

=ije skala a ispitivanje odreenih osobina linosti uopte, nego skala a ispitivanje odreenih osobinalinosti a koje su autori smatrali da su karakteristine a one linosti koje pokauju sklonosti ka 'aistikojideologiji i antidemokratskoj orijentaciji. :astoji se od $8 tvrdnji i 8 podklasa.

1.Autoritarnu linost predstavlja sistem od devet karakteristika# 2onvencionaliam9 - podravanje vrednosti srednje klase

Autoritarna submisivnost9 - nekritiki sistem prema autoritetu

Agresivnost9

Antiintraceptivnost9 - nepostojanje psihikog ivota

"otovanje vlasti i poitivan odnos prema njoj9 - poistove&enje sa onima koji imaju mo&

estruktivnost i ciniam9 - odbacivanje humanosti 6esto kori&enje mehanima projekcije9 - kontroliu nas tajni planovi

Bigidnost miljenja9 - mistini uroci sudbine pojedinca

"reterano interesovanje a seksualne nastranosti. osuivanjeHlano moralisanje

*$(. 2oje osobine autoritarne linosti svaka od slede&ih tvrdnji meri;


28/39

2ada ovek ima neki problem ili ga titi neka briga, bolje je anjega da ne misli o tome, ve& da se bavinekim prijatnijim stvarima antiintraceptivnost9


29/39

Craon smatra da optu autoritarnost treba utvrivati na osnovu toga kakva vrsta in'ormacija dovodi dopromene stavova. Ako do promene stavova dovodi lini autoritet nekog voe, onda imamo posla saautoritarno&u.

*$8. "o Rokiu, koji 'aktor je ira opte autoritarnosti;

5ra opte autoritarnosti je nain miljenja dogmatiam, ne sistem uverenja.

*$+. Rotnavodi etiri naina sticanja otpornosti i menjanja stavova#

'ormalno javno obaveivanje da &emo se odrenih stavova pridravati9

poveivanje stavova sa drugim naim uverenjima i stavovima9

iaivanje mentalnih stanja koja dovode do javljanja otpora9

sistemsko pripremanje a otpornost.

*(0. =aini na koje grupa deluje na 'ormiranje i menjanje stavova#

pre svega, time to deluje na ibor, 'iltriranje komunikacija i in'ormacija koje &e dopreti do lanovagrupe9

atim, naglaava vrednosti a koje se grupa alae i naglaava verodostojnost komunikacija ikomunikatora kojima je grupa sklona, i u koje ima poverenja9

tre&i nain uticaja jeste u socijalnoj podrci koju grupa prua odravanju stavova u skladu sa grupnimshvatanjima9

*(*. "ersonalni momenti se ogledaju prilikom 'ormiranja stavova kro#

aktuelnu motivaciju pojedinaca i

trajne karakteristike ili crte linosti.

*(/. Drte linosti od kojih avisi menjanje stavova#

inteligencija,

persuaibilnost i


30/39

tenja a kognitivnom jasno&om.

*($.


31/39

eca koja imaju negativne stavove prema Albancima usvojili su takve stavove ato to ih sre&u umedijima teorije atmos'ere

@judi &e odbacivati Bome sve dok sami Bomi ne ponu da ive pristojno i poteno kao sav ostali svet teorija opravdane reputacije

:kinhedsi koji napadaju Bome se vrbuju i struktura stanovnitva koje su obino neadovoljne svojimpoloajem u drutvu drutveno-ekonomske teorije

Jene dugo nisu imale nikakva prava da bi mukarci adrali dominantan poloaj psihodinamiketeorije

*(+. %ri grupe 'aktora koji ine nacionaliam, po 'acusu#

:tavovi i vrednosti u vei sa naglaavanjem suvereniteta i autoriteta nacionalne drave. 'acih naivastatimom9

:tavovi i vrednosti kojima se naglaavaju pojedine institucije karakteristine a odreenu nacionalnudravu9

:tavovi kojima se istie kulturna osobenost, nahlaavaju speci'ine karakteristike naroda koji ini naciju kao to su kulturno naslee, jeik, obiaji9 ukratko, naglaava kulturni identitet i speci'inasamosvojnost odreenog naroda. Ovi stavovi ine ono to naivamo nacionalnom sve&u.

*10. "rema %ickovu, oblici nacionalne veanosti#

5skljuiva veanost a vlastitu naciju9 5staknuta, ali ne iskljuiva veanost a svoju nacuju9


32/39

lojalnost kao sredstvo9

lojalnost kao vrednost sama a sebe )usled vaspitanja9

lojalnost kao reultat kon'ormiranja9

*1$. Roti avelka vrste nacionalne veanosti#*. Oblik nacionalne veanosti koji istie primarnu vanost veanosti a vlastitu naciju. ! okviru ovog oblikamogu se ralikovati dve varijante#

prva, koja istie veanost a vlastitu naciju kao a oveka njavanije opredeljenje i a koju jekarakteristian negativan odnos prema mnogim drugim nacijama9

druga, varijanta koja naglaava veanost a vlastitu naciju kao vanu, ali koju ne prati negativan odnosprema drugim narodima9

/. Oblik nacionalne veanosti koji istie istovremenu vanost veanosti i a vlastitu naciju i a oveanstvo ucelini. 5 u okviru ovog oblika mogu se ralikovati dve varijante#

a prvu je karakteristina istovremena veanost a vlastitu naciju i internacionalna orijentacija, s tim dase ve&a vanost pridaje veanosti a sopstvenu naciju9

druga varijanta istie internacionaliam kao vaniji9

$.Odnos a koji nacionalna veanost nema naaja.

*1(. 3tnike predrasude spadaju u teorije opravdane reputacije.

*11. %eorije o poreklu predrasuda#

%eorije opravdane reputacije9

?enomenoloke teorije predrasuda9

"sihodinamike teorije9

:ituacione teorije9

2ulturoloke teorije9

rutveno-istorijske teorije9

*14. ?rustracione teorije spadaju u psihodinamike teorije predrasuda.


33/39

*17. %eorija atmos'ere spada u situacione teorije predrasuda.

17.Osnovni naini borbe protiv predrasuda#

onoenje akonskih propisa protiv mani'estovanja predrasuda9

:istematsko in'ormisanje o neopravdanosti predrasuda9 =eposredni kontakt sa grupama prema kojima postoji predrasuda9

:istematsko vaspitavanje od strane osobe sa autoritetom9

*1+. upuniti slede&e reenice#

2ultura vrnjaka onaava standarde ponaanja koje postavlja odreena omladinska grupa9

Caina struktura linosti obuhvata one delove linosti koji su ajedniki a lanove grupe, a koji ihralikuju od lanova druge grupe9

"ojam implicitne kulture, prema 2recu, 2ra'ildu i Calakiju ukljuuje sananja, verovanja, vrednosti inorme9

Beaktancija je tendencija reagovanja u suprotnosti sa akonom9

Fregarni motiv je tenja da pojedinac pripada nekoj grupi9

Gotiv borbenosti mani'estuje se u sklonosti pojedinca da vlastite ciljeve obebedi i nasilnom

sredstvima, ne obairu&i se na interes drugih9 Drna ili skrivena propaganda je propaganda kojom se prikrivaju ciljevi koji se njome nameravaju

posti&i9

*40. "estinger stepen disonance#

=eusklaenost psihikih sadraja i dogaaja.

*4*. 2ako "estingerobjanjava da manja nagrada moe imati jai e'ekat u socijaliaciji;

=a osnovu istraivanja utvrdio je da manje intenivna potkrepljivanja dovode do boljeg odravanjauslovljenih principa ponaanja. @judi kad ulau napor kome postignuta nagrada nije adekvatna, nastoje dapravdaju sopstveni napor, nalae&i mu neku posenbu vrednost. @judi cene i vole ono a ta su trpeli, tako da nataj nain usvojeno ponaanje sporije gube i due odravaju nego ponaanje naueno intenivnimpotkupljivanjem.


34/39

*4/. :ocijalno ponaanje.

:ocijalno ponaanje se ostvaruje putem socijaliacije i delovanjem socijalnih 'aktora.

*4$. :tereotipije.

:tereotipije predstavljaju uporno odravano pogreno ponaanje nasuprot podacima i injenicama?unkcije predstavljaju generaliacije koje omugu&uju lake snalaenje i daju realnu sliku sveta. Bacionaliacijapredrasuda kao nain da ispoljimo nagomilanu agresivnost i oslobodimo se potisnutih agresija.

*4(. aulend, +enis, 'eli atomska podmornica.

"ojava naknadnog delovanja komunikacije prilikom koje se gubi vea imeu ivora i sadraja imenjaju stavovi e'ekat spavaa.

*41. >ilijams usmeravanje nagomilane agresivnosti na druge objekte#

agresivnost je blokirana i nemogu&e ju je drugaije ispoljiti9

'rustracije su nejasne i teko ih je de'inisati9

supstituti a agresiju su lako uo&ljive i lako povredive grupe9

one nisu u stanju da uvrate agresijom9

*44. "arcijalno potkrepljivanje a nastajanje internaliacije#

O parcijalnom potkrepljivanju govorimo kada se ne potkrepljuju svi eljeni odgovori organima na nekudra, nego samo neki od traenih odgovora. Ovako naueno ponaanje se due odrava i sporije gubi negoponaanje naueno kontinuiranim potkrepljivanjem.

*47. @ingvistiki determiniam je#

shvatanje o jeiku kao odluuju&oj determinanti miljenja.

*48. 3mocije su stanje pove&ane aktivnosti organima, koje se mani'estuje u karakteristinom doivljaju.

*4+. Eta je miljenje;

Giljenje je problemom usmereno opaanje simbolima kojim dolaimo do sananja ili uverenja opostojanju odreenog odnosa meu pojavama.


35/39

*70. @eri4 sistem re'erencija.

:vako ponaanje, pa i socijalno, moe se objasniti samo ako se ume u obir uticaj velikog broja 'aktorakoji stoje u 'unkcionalnom odnosu i u konkretnoj situaciji utiu na ponaanje, svi spoljanji i unutranji motivi.

*7*. @eri4 uticaj autoriteta na nae sudove#

"ostoji sugestija na osnovu prestia. :ubjekat ocenjuje radove na osnovu njihove ocene vrednosti autora

*7/. 6etiri 'ae miljenja, po &ijaeu#

'aa senomotorne inteligencije )do /. godine9

predoperaciona 'aa )/-7 godine9

konkretno operaciona 'aa )7-** godine9

'ormalno operacionalna )do */. godine9

*7$. 6ime su slede&i autori objanjavali sutinu socijalnog ponaanja;

er!ertSpenser evolucionista pojam simpatije )altruiam9

mil+irkem nadindividualna svest )kolektivna svest i solidarnost9

>ilijem*ek+ugal instiktima9

%istav6e-on imitacije i sugestije9

>iljem>unt nadindividualna svest9

*7(. Onaiti koje pristupe u objanjavanju socijalno-psiholokih pojava su imali slede&i psiholoi#

/eodor)dorno psihoanalitiki pristup9

Solomon) getaltistiki pristup9

'urt6evin kognitivno ravojni pristup9


36/39

Sigmund"rojd psihoanalitiki pristup9

6orenc'ol!erg kognitivno ravojni pristup9

*71. 2ojoj teorijskoj orijentaciji pripada &ijae;

2ognitivno ravojnoj teoriji.

*74. 2oje su teorijske pricipe koristili;

) getaltistiki9

-andura bihejvioristiki9

)dorno psihoanalitiki9

*77. "rom pojmom socijalnog karaktera pokuava da objasni veu imeu kulture i linosti. %o je jegrokarakterne struktute koje je ajedniko a ve&inu lanova jedne kulture i u suprotnosti sa individualnimkarakterom.

*78. ) menjanje sudova.

2ada nastanu promene u ijavi pod uticajem sudova ve&ine, to je retko bog stvarne promene u

percepciji, perceptivni sud se nije aista promenio, ve& usled delovanja pojave kon'ormiteta. >edini je )ukaao a ovu pojavu.

*7+. Crainashing osnove e'ikasnosti#

postupak iaivanja krivice9

korak po korak9

*80. "ostupak iaivanja krivice.

@judi koji se ose&aju krivima lake prihvataju tue ahteve, postaju skloniji da prihvate ono to se odnjih trai. "ristaju prvo na manje, a onda na vie ahteve.

*8*. 2oje su socijalno-psiholoke pojave iuavali slede&i autori;


37/39

*organ smatra da se ekonomski ivot ravija od lova i ribolova9

8lport utvruje da usled uticaja drugih dolai do breg obavljanja ranih jednostavnih radnji.

-ehitjerev ispituje da li su tani sudovi koji se donose samostalno ili putem diskusije u grupi9

3ikson ispitivanje vano a ravoj socijalne industrijske psihologije9

) 'ormiranje i menjanje sudova pod uticajem drugih osoba9 -andura vikarijsko uslovljavanje9

6evin uticaj stavova na uenje i pam&enje9

&ijae miljenje, 'ae miljenja9

@eri4 uticaj autoriteta na nae sudove, sistem re'erencija9

)jzenk dve dimenije na koje se moe svesti politiko i socijalno ponaanje, B-'aktor i %-'aktor9

)dorno antidemokratska orijentacija9 *id odnos kulture i linosti9

>ernon 'aktori koji utiu na inteligenciju9

"erguson osnovni stavovi, dimenije stavova9

%ickov- ivori nacionalne lojalnosti9

Rot teorija socijalne psihologije, grupe9

>ilijams ispoljavanje agresivnosti9

%il4ord osnovne dimenije socijalnih stavova9

*8/. B-'aktor iraava ideoloki sistem karakteristian a svakog pojedinca, prela od krajnjeg radikalimado krajnjeg konervativima.

?-'aktor projekcija osobina temperamenta na oblasti socijalnih pojava, ona pokauje kako ljudiraliitog temperamenta reaguju na drutvene pojave i politika bivanja.


38/39


39/39

180 Pitanja Psihologija - Ispravka

Documents

Transcript of 180 Pitanja Psihologija - Ispravka