57

Yoko OnoElika Hedayat

ErrõTijana Kojić

Fabrice Hyber

Urban Zellweger Bjarne Melgaard

John DivolaAnn Lislegaard

Dušan OtaševićVladimir Velićković

Aleksandra Domanovič

Ana Prvački

Branko MiliskovičAnicka Yi

Tom Sachs

Cao Fei

Katarina ZdjelarHelgi Þorgils FriðjónssonVadim FiškinDineo Seshee Bopape

Dominik LangEva Koťátková

Olya KroytorCindy ShermanJean-Jacques LebelDavid Maljkovič

Takashi MurakamiCui JieNina IvanovičAnselm Kiefer

Marguerite HumeauRomuald Hazoumë

Nemanja Nikolič Marta Jovanovič

Gabríela Friðriksdóttir

Kazumi Nakamura

Jelena MijičLidija DelićMarie-Ange GuilleminotDarja BajagićLarry Bell

Agnieszka PolskaVuk Ĉuk

Sumakshi SinghHelen MartenOlafur EliassonMagali Reus

Torbjørn RødlandMathis Altmann

Ivan GrubanovFernanda Gomes

Claude RutaultPamela Rosenkranz

Maja ĐorđevićKorakrit Arunanondchai Ivana BašićHemali BhutaIan Cheng Jasmina CibicYu HongleiTobias MadisonDjordje OzboltPaulo Nimer PjotaHannah WeinbergerXu ZhenAlex Baczynski-JenkinsDonna Wa Kukama

Radenko Milak

Marija Ĉalič

Athena PapadopoulosChiharu Shiota

subota/nedelja 15-16. septembar 2018.

57. OKTOBARSKI SALON 2018 DANAS | subota-nedelja, 15-16. septembar 2018. IIIII

IZBOR U^ESNIKA 57. OKTOBARSKOG SALONA57. OKTOBARSKI SALON

P erformansom Beogradska sirena umetniceMarte Jovanovi} u Muzeju grada Beograda uResavskoj, u 20.30 bi}e otvorena izlo`ba 57.

Oktobarskog salona. Njen rad It is My Body u SalonuMuzeja savremene umetnosti, u sklopu izlo`beIzme|u nas, privukao je i jo{ uvek privla~i velikupa`nju publike. Moglo bi se re}i da Marta povezuje idva velika aktuelna doga|aja na na{oj umetni~kojsceni, predstavljanje Joko Ono na ovogodi{njemOktobarcu ~iji je ~uveni performans Cut Piesce iz1964, izvela na izlo`bi Nevidljivonasilje, ali i predstoje}uretrospektivu MarineAbramovi} u ~ijem je studijubila na rezidencijalnomprogramu. Nikad me|utim nijebila njen riperformer. Ostavljautisak nezavisne osobe kojasamostalno gradi svojukarijeru. Ima ve} svojumonografiju koju je napisalaKati Batista, kustoskinja,osniva~ica i direktorka katedreza savremenu umetnost naSotebi institutu u Njujorku. Unjenoj najnovijoj knjizielaborira se, tako|e, Martin radkroz prizmu novog talasaumetnica feministkinja uNjujorku.

Uo~i otvaranja Oktobarskogsalona Marta proverava u Muzeju grada da li je svespremno za performans, a kad vam nabroji {ta sveza jednu, na prvu loptu jednostavnu operaciju, trebada se pripremi bivate iznena|eni. Sre}na je {tou~estvuje na Oktobarskom salonu na koji su jepozvali Daniel i Gunar Kvaran, a na pitanje kako jenastala Beogradska sirena ukazuje da se njen rad,generalno, de{ava u duga~kim epizodama. „Kadpo~nem neku temu ona me ne pu{ta dok je neelaboriram, ne zatvorim, iscrpim i dok je neprevazi|em. Moj rad je neka vrsta egzorcizma jerdolazi iz jako li~nog mesta. To mi se i ne svi|abudu}i da se nekad pretvori u ne{to gde ne postojivi{e granica gde je rad, a gde moj privatan `ivot.

Beogradska sirena nastala je kao deo ve}eg projektakoji se zove The Mermaid Project (Sirena projekat) kojiima nekoliko etapa. Jedna je Beograd, druga je Rim,tre}a Sao Paolo, a ~etvrta bi trebalo da se zavr{imojim preplivavanjem Napuljskog zaliva. O svemutome bi trebalo da se napravi film“, obja{njavasagovornica Danasa.

Iako u Napuljskom zalivu postoji nekoliko ruta, od~etiri, do 17 kilometara, ona bi volela da savladanajdu`u. „Pripremam se svaki dan. Radim satrenerom da bih izvela taj poduhvat“, ka`e.

Prema njenim re~ima deo projekta koji }e bitiizveden u Beogradu mo`da je najsimboli~niji zato{to se de{ava posle njenih radova Ljubav (u{vajcarskoj rezidenciji, gde ju je publika ga|alasvinjskim srcima), Maj~instvo (u kojem je polupalaonoliko jaja koliko je imala plodnih dana do togtrenutka) i Lepota ~vrstog povezivanja (u kojem ju je{ibari majstor oka~io na plafon Doma omladine gdeje neko vreme visila). „Mislim da sam zavr{ila sa

radovima u kojima elaboriram svoje li~ne boli i zatoSirena za mene zna~i novo ra|anje. Publika }e uinterakciji sa mnom poku{ati da me ponovo o`ivi. Ja}u le`ati na betonskom podu u Muzeju grada uResavskoj, a publika }e me polivati vodom iz kantikoje }e im biti na raspolaganju“, poru~uje Marta.

Na pitanje da li voda kojom bi trebalo da je o`ivipublika ima veze sa pucanjem vodenjaka predporo|aj, na{a sagovornica ka`e da nije mislila na toali bi moglo i tako da se razume jer je re~ o ra|anju.

„Nisam mislila na to ali je interesantno pore|enje. Uovom performansu sam imala na umu mit o sireni.Kad je sirena na suvom njoj se rep osu{i. Morate da jepolijeta vodom da biste je ponovo o`iveli, a neketeorije ka`u da ona mora da bude polivena morskomvodom da bi joj izrasle noge. Pozivam publiku da mepolije vodom da bi mi izrastao rep. Naravno to sene}e desiti (smeh), ali nikad se ne zna“.

Sagovornica Danasa skre}e pa`nju da je Sirenabitna i zbog mita o `enskoj lepoti. „[ta je poenta togmita sada ako ne sirena? Ima velike grudi, lepo peva,dugu kosu, a ne mo`e ni da pi{ki ni da kaki. Mene tomnogo ljuti budu}i da je svaka obi~na `ena mnogobolja nego najbolja sirena na svetu. Bitan je i Napulj.Ja taj zaliv `elim da preplivam zbog sirenePartenope koja je za{titnica grada Napulja i koja sesa svoje dve sestre bacila u vodu kada Odisej nije~uo njihove pesme. On ih je ignorisao, i sve tri su seubile. Telo Partenope se navuklo na obalu, ta~no tugde je danas grad Napulj. @elim da preplivamNapuljski zaliv njoj u ~ast, odnosno, da doka`em datu rutu mo`e da prepliva bilo koja `ena i uop{te nemora da bude sirena, a niti joj je potreban jedanOdisej da bi potvrdio njeno zna~enje i postojanje“,konstatuje Marta.

Umetnica je ina~e polovinu svog dosada{njeg`ivota provela u inostranstvu. Deo detinjstva uIzraelu, studirala je u Americi i Italiji gde je idiplomirala slikarstvo iako se njime ne bavi negoskulpturom, a uz sve to je bila i balerina „Uvek sambila neodlu~na izme|u slikarstva i skulpture a bilasam i balerina. Tako sam na kraju do{la doperformansa koji je objedinio sva moja interesovanjai kontakt sa publikom koji mi je trebao“.

A, da Beograd zauzima va`no mesto u Martinom`ivotu govore i ove njene re~i: „Ovde su mi se desilenajlep{e i najgore stvari i moj odnos sa Beogradomje uvek bio izme|u ljubavi i mr`nje. Mnogo mojihprijatelja koji su stranci su ovde. Nekad me to boli, anekad mislim da nisam oti{la odavde, bila bihuskra}ena za {irinu koju sam dobila `ive}i uinostranstvu. Tako da sam negde ja ta sirena kojapoku{ava opet da se podigne posle ozbiljnogbrodoloma po{to se bacila i nasukala u Beogradu, ane u Napulju i potrebna su mi ta peraja da zaplivamu nove vode. Ovde sam sigurna jer se ovde ose}amkao kod ku}e. Mo`da je ovaj performans na~in dane{to vratim ovoj sredini da se integri{em uBeograd“, zaklju~uje Marta Jovanovi}.

MARTA JOVANOVI], performerka

Potrebna su mi peraja da zaplivam u nove vode

Kiferove `enske ekstazeAnselm Kifer (Donaue{ingen, 1945), u svom bogatom i monumentalnom

opusu koji spaja umetnost, knji`evnost, slikarstvo i skulpturu, govori o identitetui istoriji posleratne Nema~ke. Koristi {irok spektar materijala, uklju~uju}ifotografije, ugalj, katran, olovo, pesak i su{ene biljke, kao i drvorez, tehniku sadugom i slavnom istorijom u nema~koj umetnosti.

U @enskim ekstazama (kola` od drvoreza na platnu sa {elakom, ugljem iugljenom za crtanje, 2015) Kifer prikazuje nagu `enu koja le`i u {umi.Kombinacija `enskog akta i pejza`a tipi~na je za njegove erotske slike, ~estoizra|ene u akvarelu. U @enskim ekstazama noge i ruke `ene podignute su iukr{tene, {to ukazuje na to da je u seksualnom polo`aju. Tik ispod figure, Kiferispisuje naslov Tereza Avilska referi{u}i na ~uvenu Berninijevu Ekstazu sveteTereze. Perspektiva pejza`a vodi oko ka centru - pokret koji izra`ava ose}ajuzbu|enja, a u centru, izme|u drve}a, uzdi`e se kula falusnog oblika. @ile izrnasta tekstura drveta dodaju utisak kretanja i poja~avaju erotski naboj scene.

Branko Miliskovi} (Beograd, 1982) studirao je na Fakultetu likovnih umetnostiu Beogradu u klasi prof. Mr|ana Baji}a. Osnovne studije nastavio je kaostipendista holandske vlade na Royal Academy of Art u Hagu i diplomirao naOdseku za 3D umetnost 2009. Master diplomu je stekao na Hochschule fürBildende Künste u Hamburgu na Odseku za pro{irene medije 2012. Posve}en je`ivom performansu, monooperi, kabareu, fotografiji i filmu.

Za vreme tromese~ne umetni~ke rezidencije u @enevi, sebi sam zadao za ciljda legalnim putem u|em na posed Ujedinjenih nacija, prate}i svoj konceptuljeza odnosno stranog tela. Vi{e puta sam poku{ao da stupim u kontakt sakancelarijom za akreditacije i dozvole pri UN, kako bih dobio dozvolu da uradimfotografski rad. Kako god, nakon dvomese~nih {turih pregovora sa nekoliko UNbirokrata, zahtevi su mi odbijeni zbog nemogu}nosti da prilo`im tra`enudokumentaciju, karakteristi~nu za medijske ku}e i novinare. U nameri da uputimjasnu kritiku protiv pravila koja va`e na teritoriji UN, protiv velikih merabezbednosti i duple ~eli~ne konstrukcije koja brani glavnu kapiju protivmogu}ih napada civila, protiv koncepta Tajnog dru{tva koje paralelno ima epitetglobalnog mirotvorca, odlu~io sam da konstrui{em i inauguri{em novo telofiktivnog generalnog sekretara UN sa neograni~enim mandatom. Utro~asovnom javnom performansu Appointed, iznosim osam inauguracionihgovora prethodnih sekretara UN od 1946. do danas. U okviru 57. Oktobarskogsalona, premijerno }u izvesti tro~asovni performans, novo konstruisano telofiktivnog generalnog sekretara UN koje }e prvi put u istoriji biti `ena. (BM)

U zlatnom kavezuDu{ana Ota{evi}a

Du{an Ota{evi} (Beograd, 1940)zavr{io je Akademiju likovnihumetnosti (danas Fakultet likovnihumetnosti) u Beogradu 1966. u klasiprof. Ljubice Cuce Soki}. Od 1965.priredio je blizu pedesetsamostalnih izlo`bi i u~estvovao navi{e od sto pedeset kolektivnihizlo`bi u zemlji i inostranstvu, nakojima je predstavio radove urazli~itim medijima (slike, objekte,instalacije, crte`e, grafike, kola`e).Od po~etka 1970-ih izvodiscenografije za pozori{ne predstave.^lan je ULUS-a od 1967. godine.Predavao je na Akademiji lepihumetnosti u Beogradu od 2000. do2006. ^lan je ULUS, redovni je ~lanSANU od 2009. Od 2011. obavljadu`nost upravnika Galerije SANU.

Ma{ta Fabrisa IberaPojmovi mutacija i transformacije provejavaju aktivnostima i umetni~kim

razmi{ljanjem Fabrisa Ibera (Lison, 1961). Posle studija tehnike, Iber se upisao naFakultet likovnih umetnosti u Nantu i po~eo rad na delu u obliku ogromnogrizoma koji se razvija po principu eha. Polaze}i od crte`a i slikarstva, on se koristisvim vidovima umetni~kog izra`avanja i konstantno prelazi sa jednog medijumana drugi: „Nije va`na materijalnost dela, ve} njegov kapacitet da izazoveodre|eno pona{anje“.

„U svakom trenutku mog umetni~kog delovanja, nalazio sam dodirne ta~kesa raznim zanatima, poslovima, ili sam pak uo~avao na~ine funkcionisanja. Njiholi~avaju likovi iz moje ma{te ili neki svima poznati junaci. Tako su nastali ovek

od gume, Mi{lenko, Bo`i} Bata ili meda TedIber - deomog panteona heroja. Ve} du`i niz godinapoku{avam sve da ih popi{em i da zamislim na koji na~in bismo mogli da nascenu postavimo te likove. Ova dva rada ujedno su delovi {ire liste... neke ~estozaboravim... kao i mogu}nost da ih u~inim vidljivim. U pripremi je jedna opera“,ka`e Iber.

Murakamijevi „slatki“ likovi

Vrhunac karijere Taka{ija Murakamija (Tokio, 1962) - Daruma Veliki sumirarazvoj njegovog stila i teme. Tokom 1980-ih godina, Murakami je na Tokijskomnacionalnom univerzitetu pripremao doktorat iz oblasti nihon-ga,hiperstilizovane grane japanske umetnosti koja je nastala oko 1890. i imala ciljda obnovi tradicionalno japansko slikarstvo i promovi{e ideju o panazijskomkulturnom kontinuitetu. Tragovi tog obu~avanja neizbe`no su se zadr`ali ukoloritu njegovih kasnijih radova, od besprekorno perfekcionisti~ke metode douklju~ivanja odre|enih motiva. Zaista, jedan od najo~iglednijih tragova toguticaja jeste motiv o~iju koji se ~esto ponavlja zajedno sa gomilom cvetnih licakoja se osmehuju. Originalna Murakamijeva estetika srodna je sapreovla|uju}om vizuelnom kulturom anime i manga, iz 1980-ih godina uJapanu, ali je njegova tema otaku - virtuelni na~in `ivota u ~ijem je centrukompjuter, koji postaje zamena za stvarnost. Od sredine 1990-ih, me|utim,Murakami se udaljava od atmosfere konfrontacija, agresivnosti i seksa, tipi~ne zaotaku, i polako usvaja stil slatkih crtanih filmova (kawaii) kao suptilniji na~ingledanja na savremeno dru{tvo i kulturu. Znak ove promene pravca jeste ipromena imena njegovog studija 2001. sa Hiropon Factory na Kaikai Kiki.Murakami tvrdi: „Japancima se ne svi|a ozbiljna umetnost. Ali, ako uspem dapretvorim slatke likove u ozbiljnu umetnost, oni }e voleti moj rad“.

Beogradska sirena nastala jekao deo ve}eg projekta koji sezove The Mermaid Project(Sirena projekat) koji imanekoliko etapa. Jedna jeBeograd, druga je Rim, tre}a Sao Paolo, a ~etvrta bitrebalo da se zavr{i mojimpreplivavanjem Napuljskog zaliva

MartaJovanovi}:Motherhood(performans,2016) -ljubazno{}uautorke

Anselm Kiefer:Extases Féminines(kola` od drvoreza

na platnu sa{elakom, ugljem i

ugljenom za crtanje,2015) - ljubazno{}uumetnika i Galerije

Thaddaeus Ropac(London - Paris -

Salzburg), foto [arl Dipra

Appointed Branka Miliskovi}a

Branko Miliskovi}:Appointed

(imenovati,postaviti na polo`aj,

du`nost - trosatniperformans)

Ero u srebrnom peskuEro (Olafsvik, 1932), pravo ime Gudmundur Gudmundson, jedna je od vode}ih

li~nosti na me|unarodnoj avangardnoj sceni 1960-ih godina. Njegovo ime se vezujeza novu figuraciju, hepening i novi talas eksperimentalnog filma. Iako se ~estopovezuje sa umetni~kim pokretima poput nadrealizma, narativne figuracije ili pop-arta, njegovo stvarala{tvo se ne mo`e svesti ni na jedan od njih.

Pre nego {to se nastanio u Parizu, 1958, Ero je studirao umetnost u Rejkjaviku, Oslu,Raveni i Firenci. Ve}i deo `ivota `ivi u Francuskoj, Tajlandu i [paniji. Prvi put je putovaou SAD 1963, a u SSSR 1965. Ero je izlagao {irom sveta; predstavljao je Island naVenecijanskom bijenalu 1986; dobio je brojne grantove i nagrade. Godine 1989.poklonio je veliku zbirku svojih radova Muzeju umetnosti Rejkjavika.

Erro: Silver Sable Saga (akrilik na platnu, 1999) - ljubazno{}u umetnika i Kolekcije Hilger, Be~.

Sindi [erman bez naslovaSindi [erman (Glen Rid`, Nju D`ersi, 1954) smatra se jednom od

najuticajnijih umetnica svoje generacije, a proslavila se kasnih 1970-ihgodina s grupom umetnika poznatih kao Pictures Generation. Nacionalnagalerija portreta u Londonu priprema za 2020. njenu samostalnu izlo`bu.Retrospektivna izlo`ba u njujor{kom MoMA (2012), vi|ena je kasnije u SanFrancisku, Mineapolisu i Dalasu. U~estvovala je na ~etiri Venecijanskabijenala, i bila je i jedan od kustosa na 55. Bijenalu. Pored toga, njen rad jeu{ao u selekciju pet bijenala Vitni, dva bijenala u Sidneju te dOCUMENTA1983. Dobitnica je Praemium Imperiale, nagrade Ameri~ke akademije zaumetnosti i knji`evnost i stipendija Fondacije Makartur i Gugenhajmmemorijal.

Cindy Sherman: Untitled #562 ({tampa nametalu sa sublimacijom boje, 2015)

Du{an Ota{evi}: U zlatnom kavezu (drvo, metal, zemlja, platno, boja, 2018) -

fotografija Vladimir Popovi}

Fabris Hyber: Hyberheroes(vodene boje, ugljen,

pastelne i epoksidne boje,ulje na platnu, 2017) -ljubazno{}u umetnika

Tela Vladimira Veli~kovi}aVladimir Veli~kovi}

(Beograd, 1935) prvi putizlagao je u Beogradu1951. godine. Zavr{io jeArhitektonski fakultetUniverziteta u Beogradu1960. Prvu samostalnuizlo`bu imao je u Muzejusavremene umetnosti.Godine 1965. osvojio jeNagradu Pariskogbijenala. Narednegodine se preselio uPariz, u kome i dalje `ivi iradi. Njegova prvasamostalna izlo`ba uParizu odr`ana je uGalerie du Dragon 1967.Godine 1983. imenovanje za profesora naVisokoj nacionalnoj {kolilikovnih umetnosti uParizu, i na mestu

predava~a ostao je 18 godina.Godine 2009. osnovao je FondVladimir Veli~kovi} - za crte`, zapodr{ku mladim srpskimumetnicima. Veli~kovi} je ~lanSANU, francuske Akademije lepihumetnosti i Makedonskeakademije nauka i umetnosti,odlikovan je Ordenom zaumetnost i knji`evnost u ranguviteza i Ordenom viteza Legije ~asti.

Eksperimenti Joko OnoJoko Ono (Tokio, 1933)

vode}a je eksperimentalna iavangardna umetnica.Povezuje se sakonceptualnom umetno{}u,performansom, fluksusom ihepeningom 1960-ih godina.Jedna je od retkih `ena koje suu~estvovale u ovim pokretima,a bila je me|u prvimumetnicima koji su dovodili upitanje pojam umetnosti iumetni~kog predmeta irazbijali tradicionalne graniceizme|u razli~itih granaumetnosti. Izgradila je novuvrstu odnosa sa publikom,pozivaju}i je da aktivnou~estvuje u njenom radu.Tako|e, pribli`ava dva sveta -orijentalnu i zapadnu kulturu -koji se me|usobno pro{iruju ija~aju neprekidniminovacijama.

Bila je me|u predvodnicimakonceptualne umetnosti, a ve}vi{e od pet decenija stvara uoblastima performansa, filma, poezije, muzike, knji`evnosti; aktivna ufeministi~kom pokretu i pokretu za mir, Joko Ono je uticala na nekolikogeneracija umetnika, muzi~ara i kulturnih poslenika {irom sveta. U svojojumetni~koj karijeri istra`ivala je neverovatno {irok spektar medija, stvaraju}inove umetni~ke `anrove - najpoznatiji su takozvani instruktivni radovi kojima sebavi od pedesetih godina pro{log veka sve do danas. Stalno pomeraju}i granicerazli~itih medija, opire se kategorizaciji svoje umetni~ke prakse.

^uvena je po svojoj mirovnoj inicijativi: prvo po akcijama koje je izvela sasvojim suprugom D`onom Lenonom, U postelji za mir i Rat je zavr{en (ako to`elite), a u skorije vreme po Drve}u elja {irom sveta. Godine 2002. ustanovila jebijenalnu nagradu za mir LenonOno Grant.

Takashi Murakami: Daruma Veliki (akrilik i list platine na platnupostavljenom na plo~u, 2007) - ljubazno{}u umetnika i Galerije Perrotin

((c) Taka{i Murakami / Kaikai Kiki Co, Ltd. / Sva prava zadr`ana)

Yoko Ono: Drvo `elje (instalacija - drve}e, papirneetikete sa uzicama, {tand, promenljive dimenzije,

1996/2018) - ljubazno{}u umetnice

Vladimir Veli~kovi}: Tela (tu{ i akrilik,papir ka{iran na platnu, 2004/2005)

- ljubazno{}u umetnika

POSEBNO IZDANJE LISTADANAS

Urednik dodatka > Dragan Sto{i}Tekstovi i fotografije > Aleksandra ]uk Korektura > Ana Ron~evi}Prelom > Aleksandar Milo{evi}

IV

subota-nedelja, 15-16. septembar 2018.

57. OKTOBARSKI SALON

D ana{nji umetnik odbacuje bilo kakvu ideju norme,kategorije, granice... i daje sebi potpunu slobodu zaostvarenje svojih projekata. Kao svoj gazda, umetnik

postavlja sopstvena pravila i slu i se svime {to je umetnost ineumetnost. Uzima ono {o ho}e u svoje radove i u svoju ideju oumetnosti - ka`u za Danas Daniel i Gunar B. Kvaran (Danielle &Gunnar B. Kvaran), kustoski duo ovogodi{njeg 57. Oktobarskogsalona, koji ove godine traje od 15. septembra do 28. oktobra, ana njemu u~estvuje 72 umetnika/ca od ~ega 20 iz Srbije i regiona.

Prema re~ima kustosa, ^udo kakofonije metafora je zaraznovrsnost koja je glavna karakteristika dana{njeg svetaumetnosti.

- Raznovrsnost se odnosi na umetni~ke generacije, naumetni~ke jezike i tematike - ka`u, dodaju}i da su se priizboru trudili da na|u umetnike veoma originalne i saizrazitim umetni~kim profilima.

Da li je koncept „^udo kakofonije“ iznedrio teme imotive na koje biste eleli da nam uka`ete?- Kad je re~ o temama nema domena esteti~kog,

dru{tvenog, politi~kog, istorijskog nau~nog, vezanog za`ivotnu sredinu, obrazovnog, kulturolo{kog, politi~kog koji jeizmakao istra`ivanju i kriti~kom razmatranju umetnika nabijenalu. Oni se prihvataju svake teme. D`on Divola (JohnDivola) na primer, u svojim crno belim postapokalipti~nimfotografijama, bele`i ~inove razaranja po~injene u jednojnapu{tenoj biv{oj ameri~koj vazduhoplovnoj bazi. Lari Bel(Larry Bell) istra`uje interakcije izme|u svetlosti materije i bojeu svojim slikama opti~kih iluzija Mirage Paintings. Magali Reussa svojim hladnim, preciznim, metalnim skulpturama referi{ena pokrete tela i ma{ine kroz urbani prostor. Margaret Humei(Marguerite Humeau) nadahnuta je praistorijskim vremenom,nau~nim i okultnim znanjem radi stvaranja venerskih mozgovakoji imaju mo} predvi|anja. Du{an Ota{evi} u svojoj novojskulpturi povla~i paralelu izme|u otvorenog sveta renesansesa svim njenim mogu}nostima s jedne strane i na{im svetom injegovim ograni~enjima sa druge strane. Umetni~kakreativnost se pokazuje veoma raznovrsnom i po izboru tema.Nekoliko radova su potekli iz ivotnih iskustava umetnika injihovih reakcija na istorijske doga|aje. Pitanja pam}enjazajedno sa pitanjima identiteta igraju sredi{nje uloge uradovima nekolicine umetnika. Stanje i predstavljanje ene suu sredi{tu ena umetnica, poput Darije Bajagi} i Joko Ono.Religija i duhovnost su sr` dobrog broja radova na bijenalu. Svevi{e i vi{e umetnika integri{e u svojim radovima teme vezaneza ivotnu sredinu i pitanja vezana za globalizaciju. Naravno,sama umetnost je va`an izvor istra`ivanja i proveravanja zadobar broj savremenih umetnika.

Da li izlo`ba veli~a raznovrsnost zato {to je javnost{irom sveta neraspolo`ena prema raznovrsnosti?- Dana{nja globalizacija, po {irini i ja~ini svojih

manifestacija, mo`e da izazove neku rezervu i nekuuzdr`anost kod ljudi i mo`e delovati kao opasna silapogotovo kad je re~ o `ivotnoj sredini, ali globalizacija setako|e mo`e videti i kao jedna prihva}ena stvarnost umnogim slu~ajevima i ~ak kao neka {ansa. Iako seglobalizacija mo`e smatrati znakom izjedna~avanja,

jednolikosti {to ona jeste u mnogim slu~ajevima, globalizacijatako|e mo`e da naglasi raznovrsnost jezika, kultura iumetni~kih stvarala{tava. Na ovoj izlo`bi primamo, manjevi{e, zdravo za gotovo da `ivimo u svetu velike raznovrsnosti.

Na izlo`bi }e svoje radove izlo`iti slavni umetnici/cezvu~nih imena. Da li ste sara|ivali s nekim od njih i akojeste molila bih vas da ukratko provedete beogradskupubliku kroz osobenosti njihovog opusa kao i daobjasnite {ta je vas li~no privuklo ovim autorima?- Rade}i u svetu savremene umetnosti ve} godinama imali

smo prilike da radimo sa mnogim umetnicima. Neki od njih supostali vi{e slavni nego drugi. Islandski pop umetnik Ero je sanama maltene od po~etka. Prvo kao na{ mentor, a onda kaosaradnik. Ve} krajem osamdesetih godina pro{log veka radilismo sa konceptualnim umetnicima i sa osniva~icom umetnostiuputstava Joko Ono. Radili smo sa njom ne samo kao kustosinego i kao modeli za jednu od njenih najimpresivnijihskulpturalnih instalacija Ugro`ene vrste. Radili smo saumetnicima kakav je Lari Bel jedan od izumitelja minimalizma,sa Tomom Saksom (Tom Sachs) koji je izumeo li~ni vid brikola`arta, sa Sidni [erman (Sindy Sherman) i njenim visokooriginalnim perfomansima fotografije i pitanjima identiteta. SaTaka{ijem Murakamijem (Takashi Murakami), japanskim post-pop umetnikom koji se napaja japanskom mangom i koji kriti~kirazmatra globalna pitanja ivotne sredine, kao i sa AnselmomKiferom (Anselm Kiefer) koji ve} dugo istra`uje krivicu i sramotuNema~ke u Drugom svetskom ratu i tako stvara jedinstveniodnos izme|u knji evnosti i vizuelnih umetnosti.

Novinari, pa i neki stru~njaci bili su unekolikoiznena|eni idejom va{eg koncepta budu}i dakakofonija, vi{eglasje, raznolikost u ve}ini radova naumetni~koj sceni danas i pogotovo u Srbijipredstavljaju „op{te mesto“. [ta je li~no uticalo na vasda ponovo otvorite ovu temu?- Danas nijedan pokret ili domen, sam za sebe, nije vezan

za neki geografski centar, za neko kulturno sredi{te, nedominira u svetu umetnosti za razliku od onih doba kad surazli~ite umetni~ke pojave kao {to su impresionizam,kubizam, simbolizam , nadrealizam, pop-art, minimalizam,konceptualna umetnost... izvo`eni u zemlje na periferiji. Tadasu te zemlje optu`ene da su provincijalne. Nekada{njauspravna hijerarhija zamenjena je vodoravnom i centri susvugde i nigde. U ovom svetskom prostoru koji ima mnogocentara i koji je egalitaran u svojim na~elima, svi `anrovi,postupci i na~ini razmene postoje istovremeno. Oni senapajaju iz lokalnih kultura koji im slu`e kao spolja{njeodrednice ili izvori. Mora se uvideti da su zapadnja~ke ideje oumetnosti sa naglaskom na originalnosti postale univerzalnavrednost. Ipak jasno je da iz te me|unarodne pozornice, iztog me|unarodnog domena nije izrastao nijedan zajedni~kientitet.

Hibridna slika 72 umetnika OktobarcaVizuelni identitet ovogodi{njeg, 57. Oktobarskogsalona - ^udo kakofonije osmislila je agencijaNew Moment, a ~ini ga hibridna slika sastavljenaod 72 segmenta portreta umetnika. Pristup

dizajnera bio je da vizual tretira kao inovativniumetni~ki rad koji ima svoju pri~u, interakciju sapublikom, multimedijalni karakter i mogu}nostprikazivanja kroz sve kanale komunikacije.

DANIEL i GUNAR KVARAN, kustoski duo 57. Oktobarskog salona

Globalizacija mo`e biti i {ansaUmetnik ne oklevaDaniel i Guran Kvaran u intervjuu za Danas podse}aju da seumetni~ko delo gradi od polazi{ta u stvarnosti uklju~uju}itehniku i medijum. „U svojoj karijeri umetnik mo`e da is-tra`uje {iroke mogu}nosti postupaka i tehnologija koje mo`eda usvoji i unutar kojih mo`e da se kre}e. U svom istra`ivanjui svom stvarala~kom postupku on ne}e oklevati da se okru`isaradnicima, istra`iva~ima i stru~njacima umetni~kih inau~nih disciplina. Umetnik ima priliku da oko sebe stvori jed-nu privremenu zajednicu ~iji se raspored menja u zavisnostiod projekta. Savremena umetnost bavi se logikom istiskivan-ja, otvaranja, neprestanog uzajamnog oplo|avanja u ~emupo~asno mesto zauzimaju hibridne forme i hibridni sistemi“,isti~e autorski duo 57. Oktobarskog salona.

Danas nijedan pokret ili domen,sam za sebe, nije vezan za nekigeografski centar, za neko kulturnosredi{te, ne dominira u svetuumetnosti za razliku od onih dobakad su razli~ite umetni~ke pojavekao {to su impresionizam, kubizam,simbolizam, nadrealizam, pop-art, minimalizam, konceptualna umetnost... izvo`eni u zemlje na periferiji

DANIEL IGURAN

KVARANRade}i u

svetusavremeneumetnosti

ve}godinamaimali smoprilike da

radimo samnogim

umetnicima

Razgovori o umetnosti:

Umetnost je na{ posaoO ve godine u okviru Oktobarskog salona, 16.

septembra od 10 do 14 sati u Dvorani Kulturnogcentra Beograda (Kolar~eva 6) odr`a}e se prate}i

program razgovora na temu Umetnost je na{ posao(Promene i izazovi u savremenom umetni~kom okru`enju).

Razgovori }e okupiti umetnike, kustose, artmenad`ere, galeriste i art kriti~are iz Srbije i sveta koji }ekroz kratke prezentacije i razgovor s publikom ponuditisvoje vi|enje dana{njih svetskih kretanja na tr`i{tuumetnosti, ispituju}i razli~ite aspekte kao {to su:kontekstualizacija, eventizacija, monetizacija,festivalizacija, komunikacija i promocija umetnosti.

U programu Umetnost je na{ posao u~estvova}e GunarKvaran, jedan od ovogodi{njih kustosa Oktobarskogsalona, kustos Muzeja savremene umetnosti u Oslu, FabrisIber - umetnik iz Francuske, u~esnik Oktobarskog salona,Sr|an [aper - vlasnik galerije Novembar u Beogradu, NinaLali} - brend strateg i kolekcionar moderne srpske umetnostiiz San Franciska, Tom Saks - umetnik iz SAD, u~esnikOktobarskog salona i Aleksandra Lazar - direktor i kustosgalerije Drina u Beogradu. Moderatorka razgovora jeMilena Trobozi} Garfild.

U drugom delu programa kriti~arka D`enifer Rajzer izSan Franciska, jedna od ~lanica rukovode}eg tima BurningMan i autorka knjige Burning Man, Art on Fire, govori}e ogenezi fenomena Burning Man. Kad je 1990-ih godinapreba~en sa pla`e u San Francisku u pustinju u Nevadi, ovajpopularni umetni~ki doga|aj izrastao je u globalnoprepoznatljiv umetni~ki pokret koji pose}uje stotine hiljadaljudi kao i neki od najuticajnijih predstavnika nove tehnoelite iz Silikonske doline.

Posle prve muzejske prezentacije u galeriji Remnik, uokviru Smitsonijan muzeja u Va{ingtonu u junu ove godine,fenomen „Burning Man“, najve}eg umetni~kog pokreta usvetu, bi}e predstavljen i beogradskoj publici ovogodi{njeg57. Oktobarskog salona.

PRATE]I PROGRAM