15GL - danas.rs .Takashi Murakami Cui Jie Nina Ivanovi Anselm Kiefer Marguerite Humeau Romuald

Click here to load reader

download 15GL - danas.rs .Takashi Murakami Cui Jie Nina Ivanovi Anselm Kiefer Marguerite Humeau Romuald

of 3

  • date post

    28-Apr-2019
  • Category

    Documents

  • view

    214
  • download

    0

Embed Size (px)

Transcript of 15GL - danas.rs .Takashi Murakami Cui Jie Nina Ivanovi Anselm Kiefer Marguerite Humeau Romuald

57

Yoko OnoElika Hedayat

ErrTijana Koji

Fabrice Hyber

Urban Zellweger Bjarne Melgaard

John DivolaAnn Lislegaard

Duan OtaeviVladimir Velikovi

Aleksandra Domanovi

Ana Prvaki

Branko MiliskoviAnicka Yi

Tom Sachs

Cao Fei

Katarina ZdjelarHelgi orgils FrijnssonVadim FikinDineo Seshee Bopape

Dominik LangEva Kotkov

Olya KroytorCindy ShermanJean-Jacques LebelDavid Maljkovi

Takashi MurakamiCui JieNina IvanoviAnselm Kiefer

Marguerite HumeauRomuald Hazoum

Nemanja Nikoli Marta Jovanovi

Gabrela Fririksdttir

Kazumi Nakamura

Jelena MijiLidija DeliMarie-Ange GuilleminotDarja BajagiLarry Bell

Agnieszka PolskaVuk uk

Sumakshi SinghHelen MartenOlafur EliassonMagali Reus

Torbjrn RdlandMathis Altmann

Ivan GrubanovFernanda Gomes

Claude RutaultPamela Rosenkranz

Maja oreviKorakrit Arunanondchai Ivana BaiHemali BhutaIan Cheng Jasmina CibicYu HongleiTobias MadisonDjordje OzboltPaulo Nimer PjotaHannah WeinbergerXu ZhenAlex Baczynski-JenkinsDonna Wa Kukama

Radenko Milak

Marija ali

Athena PapadopoulosChiharu Shiota

subota/nedelja 15-16. septembar 2018.

57. OKTOBARSKI SALON 2018 DANAS | subota-nedelja, 15-16. septembar 2018. IIIII

IZBOR U^ESNIKA 57. OKTOBARSKOG SALONA57. OKTOBARSKI SALON

P erformansom Beogradska sirena umetniceMarte Jovanovi} u Muzeju grada Beograda uResavskoj, u 20.30 bi}e otvorena izlo`ba 57.Oktobarskog salona. Njen rad It is My Body u SalonuMuzeja savremene umetnosti, u sklopu izlo`beIzme|u nas, privukao je i jo{ uvek privla~i velikupa`nju publike. Moglo bi se re}i da Marta povezuje idva velika aktuelna doga|aja na na{oj umetni~kojsceni, predstavljanje Joko Ono na ovogodi{njemOktobarcu ~iji je ~uveni performans Cut Piesce iz1964, izvela na izlo`bi Nevidljivonasilje, ali i predstoje}uretrospektivu MarineAbramovi} u ~ijem je studijubila na rezidencijalnomprogramu. Nikad me|utim nijebila njen riperformer. Ostavljautisak nezavisne osobe kojasamostalno gradi svojukarijeru. Ima ve} svojumonografiju koju je napisalaKati Batista, kustoskinja,osniva~ica i direktorka katedreza savremenu umetnost naSotebi institutu u Njujorku. Unjenoj najnovijoj knjizielaborira se, tako|e, Martin radkroz prizmu novog talasaumetnica feministkinja uNjujorku.

Uo~i otvaranja Oktobarskogsalona Marta proverava u Muzeju grada da li je svespremno za performans, a kad vam nabroji {ta sveza jednu, na prvu loptu jednostavnu operaciju, trebada se pripremi bivate iznena|eni. Sre}na je {tou~estvuje na Oktobarskom salonu na koji su jepozvali Daniel i Gunar Kvaran, a na pitanje kako jenastala Beogradska sirena ukazuje da se njen rad,generalno, de{ava u duga~kim epizodama. Kadpo~nem neku temu ona me ne pu{ta dok je neelaboriram, ne zatvorim, iscrpim i dok je neprevazi|em. Moj rad je neka vrsta egzorcizma jerdolazi iz jako li~nog mesta. To mi se i ne svi|abudu}i da se nekad pretvori u ne{to gde ne postojivi{e granica gde je rad, a gde moj privatan `ivot.

Beogradska sirena nastala je kao deo ve}eg projektakoji se zove The Mermaid Project (Sirena projekat) kojiima nekoliko etapa. Jedna je Beograd, druga je Rim,tre}a Sao Paolo, a ~etvrta bi trebalo da se zavr{imojim preplivavanjem Napuljskog zaliva. O svemutome bi trebalo da se napravi film, obja{njavasagovornica Danasa.

Iako u Napuljskom zalivu postoji nekoliko ruta, od~etiri, do 17 kilometara, ona bi volela da savladanajdu`u. Pripremam se svaki dan. Radim satrenerom da bih izvela taj poduhvat, ka`e.

Prema njenim re~ima deo projekta koji }e bitiizveden u Beogradu mo`da je najsimboli~niji zato{to se de{ava posle njenih radova Ljubav (u{vajcarskoj rezidenciji, gde ju je publika ga|alasvinjskim srcima), Maj~instvo (u kojem je polupalaonoliko jaja koliko je imala plodnih dana do togtrenutka) i Lepota ~vrstog povezivanja (u kojem ju je{ibari majstor oka~io na plafon Doma omladine gdeje neko vreme visila). Mislim da sam zavr{ila sa

radovima u kojima elaboriram svoje li~ne boli i zatoSirena za mene zna~i novo ra|anje. Publika }e uinterakciji sa mnom poku{ati da me ponovo o`ivi. Ja}u le`ati na betonskom podu u Muzeju grada uResavskoj, a publika }e me polivati vodom iz kantikoje }e im biti na raspolaganju, poru~uje Marta.

Na pitanje da li voda kojom bi trebalo da je o`ivipublika ima veze sa pucanjem vodenjaka predporo|aj, na{a sagovornica ka`e da nije mislila na toali bi moglo i tako da se razume jer je re~ o ra|anju.

Nisam mislila na to ali je interesantno pore|enje. Uovom performansu sam imala na umu mit o sireni.Kad je sirena na suvom njoj se rep osu{i. Morate da jepolijeta vodom da biste je ponovo o`iveli, a neketeorije ka`u da ona mora da bude polivena morskomvodom da bi joj izrasle noge. Pozivam publiku da mepolije vodom da bi mi izrastao rep. Naravno to sene}e desiti (smeh), ali nikad se ne zna.

Sagovornica Danasa skre}e pa`nju da je Sirenabitna i zbog mita o `enskoj lepoti. [ta je poenta togmita sada ako ne sirena? Ima velike grudi, lepo peva,dugu kosu, a ne mo`e ni da pi{ki ni da kaki. Mene tomnogo ljuti budu}i da je svaka obi~na `ena mnogobolja nego najbolja sirena na svetu. Bitan je i Napulj.Ja taj zaliv `elim da preplivam zbog sirenePartenope koja je za{titnica grada Napulja i koja sesa svoje dve sestre bacila u vodu kada Odisej nije~uo njihove pesme. On ih je ignorisao, i sve tri su seubile. Telo Partenope se navuklo na obalu, ta~no tugde je danas grad Napulj. @elim da preplivamNapuljski zaliv njoj u ~ast, odnosno, da doka`em datu rutu mo`e da prepliva bilo koja `ena i uop{te nemora da bude sirena, a niti joj je potreban jedanOdisej da bi potvrdio njeno zna~enje i postojanje,konstatuje Marta.

Umetnica je ina~e polovinu svog dosada{njeg`ivota provela u inostranstvu. Deo detinjstva uIzraelu, studirala je u Americi i Italiji gde je idiplomirala slikarstvo iako se njime ne bavi negoskulpturom, a uz sve to je bila i balerina Uvek sambila neodlu~na izme|u slikarstva i skulpture a bilasam i balerina. Tako sam na kraju do{la doperformansa koji je objedinio sva moja interesovanjai kontakt sa publikom koji mi je trebao.

A, da Beograd zauzima va`no mesto u Martinom`ivotu govore i ove njene re~i: Ovde su mi se desilenajlep{e i najgore stvari i moj odnos sa Beogradomje uvek bio izme|u ljubavi i mr`nje. Mnogo mojihprijatelja koji su stranci su ovde. Nekad me to boli, anekad mislim da nisam oti{la odavde, bila bihuskra}ena za {irinu koju sam dobila `ive}i uinostranstvu. Tako da sam negde ja ta sirena kojapoku{ava opet da se podigne posle ozbiljnogbrodoloma po{to se bacila i nasukala u Beogradu, ane u Napulju i potrebna su mi ta peraja da zaplivamu nove vode. Ovde sam sigurna jer se ovde ose}amkao kod ku}e. Mo`da je ovaj performans na~in dane{to vratim ovoj sredini da se integri{em uBeograd, zaklju~uje Marta Jovanovi}.

MARTA JOVANOVI], performerka

Potrebna su mi peraja da zaplivam u nove vode

Kiferove `enske ekstazeAnselm Kifer (Donaue{ingen, 1945), u svom bogatom i monumentalnom

opusu koji spaja umetnost, knji`evnost, slikarstvo i skulpturu, govori o identitetui istoriji posleratne Nema~ke. Koristi {irok spektar materijala, uklju~uju}ifotografije, ugalj, katran, olovo, pesak i su{ene biljke, kao i drvorez, tehniku sadugom i slavnom istorijom u nema~koj umetnosti.

U @enskim ekstazama (kola` od drvoreza na platnu sa {elakom, ugljem iugljenom za crtanje, 2015) Kifer prikazuje nagu `enu koja le`i u {umi.Kombinacija `enskog akta i pejza`a tipi~na je za njegove erotske slike, ~estoizra|ene u akvarelu. U @enskim ekstazama noge i ruke `ene podignute su iukr{tene, {to ukazuje na to da je u seksualnom polo`aju. Tik ispod figure, Kiferispisuje naslov Tereza Avilska referi{u}i na ~uvenu Berninijevu Ekstazu sveteTereze. Perspektiva pejza`a vodi oko ka centru - pokret koji izra`ava ose}ajuzbu|enja, a u centru, izme|u drve}a, uzdi`e se kula falusnog oblika. @ile izrnasta tekstura drveta dodaju utisak kretanja i poja~avaju erotski naboj scene.

Branko Miliskovi} (Beograd, 1982) studirao je na Fakultetu likovnih umetnostiu Beogradu u klasi prof. Mr|ana Baji}a. Osnovne studije nastavio je kaostipendista holandske vlade na Royal Academy of Art u Hagu i diplomirao naOdseku za 3D umetnost 2009. Master diplomu je stekao na Hochschule frBildende Knste u Hamburgu na Odseku za pro{irene medije 2012. Posve}en je`ivom performansu, monooperi, kabareu, fotografiji i filmu.

Za vreme tromese~ne umetni~ke rezidencije u @enevi, sebi sam zadao za ciljda legalnim putem u|em na posed Ujedinjenih nacija, prate}i svoj konceptuljeza odnosno stranog tela. Vi{e puta sam poku{ao da stupim u kontakt sakancelarijom za akreditacije i dozvole pri UN, kako bih dobio dozvolu da uradimfotografski rad. Kako god, nakon dvomese~nih {turih pregovora sa nekoliko UNbirokrata, zahtevi su mi odbijeni zbog nemogu}nosti da prilo`im tra`enudokumentaciju, karakteristi~nu za medijske ku}e i novinare. U nameri da uputimjasnu kritiku protiv pravila koja va`e na teritoriji UN, protiv velikih merabezbednosti i duple ~eli~ne konstrukcije koja brani glavnu kapiju protivmogu}ih napada civila, protiv koncepta Tajnog dru{tva koje paralelno ima epitetglobalnog mirotvorca, odlu~io sam da konstrui{em i inauguri{em novo telofiktivnog generalnog sekretara UN sa neograni~enim mandatom. Utro~asovnom javnom performansu Appointed, iznosim osam inauguracionihgovora prethodnih sekretara UN od 1946. do danas. U okviru 57. Oktobarskogsalona, premijerno }u izvesti tro~asovni performans, novo konstruisano telofiktivnog generalnog sekretara UN koje }e prvi put u istoriji biti `ena. (BM)

U zlatnom kavezuDu{ana Ota{evi}a

Du{an Ota{evi} (Beograd, 1940)zavr{io je Akademiju likovnihumetnosti (danas Fakultet likovnihumetnosti) u Beogradu 1966. u klasiprof. Ljubice Cuce Soki}. Od 1965.priredio j