152762383 Mediji Za Decu Kao Promoteri Stila Života Copy

8/12/2019 152762383 Mediji Za Decu Kao Promoteri Stila Života Copy

http://slidepdf.com/reader/full/152762383-mediji-za-decu-kao-promoteri-stila-zivota-copy 1/12

Mediji za decu kao promoteri stila života

Mediji u današnje vreme imaju veliku mo i njihov uticaj na formiranje mišljenja, stava i stilać

života, posebno kod mladih ljudi. Mediji za decu i mlade kao i proboj novih tehnologija promenilisu u potpunosti njihov stil života, postavili neke nove granice, a pomerili postoje e. Detinjstvo ićtinejdžerske godine dece u Srbiji, pre svega desetak godina, obeležavale su emisije BrankaKockice, školski program RTS-a, „Neven“, Diznijevi crta i i de iji filmovi, ali danas toga višeć č

nema. Danas deca odrastaju uz emisije poput „48 sati svadba“, „Menjam ženu“, „Gledaj majku-biraj erku“... Diznijevi junaci pretvorili su se u izmišljene životinjske vrste trouglastih o ijuć č

Pokemone, a Barbike su zamenjene glavatim lutkama koje spašavaju svet. Zec, veverica iprepelica zamenjeni su žabom i zmijom, a de ija muzika i muzika za mlade poput roka i popač

zamenjena je „Grandom“. Nove tehnologije promenile su definiciju komunikacije, a mediji suporušili stare i kreirali neke nove trendove. Idoli mladih idu iz jedne u drugu krajnost od potpunopromiskuitetnog izgleda peva ica iz „Granda“, preko uspesnih sportista do onih koji su spremnič

da se unakaze da bi pokazali svoj stav, poput Merlina Mensona. Izloženost medijskimsadržajima, bilo preko štampe, televizije ili interneta, dovodi do kreiranja jednog potpuno novog

stila života, koji se odlikuje novim sistemima vrednosti, interesovanjima, novim idolima i uzorimamladihJavljaju se novi stavovi, stereotipi, navike.

Savremeni ovek svoju svakodnevicu ne može da zamisli bez aparata, elektri nih mašina ič č

medija. Niko od nas više ne razmišlja o tome koliko sati dnevno provedemo u „društvu” radio i TVaparata, kompjutera, mobilnih telefona i sli no. Oni su svuda oko nas, oni su deo našeg života ič

obeležje našeg vremena. Ceo dvadeseti i dvadeset prvi vek, pored dostignu a nauke ić

tehnologije, obeležen je dostignu ima iz oblasti medija: štampa, radio, film, televizija, internet. Onić se razvijaju tolikom brzinom da ono što je napravljeno danas, ve sutra nije aktuelno. Uć

savremenom društvu masovni mediji su veoma mo ni i svojim na inom izražavanja imajuć č

presudnu ulogu ne samo u napuštanju nekih obeležja tradicionalne kulture ve i u stvaranju noveć

- audiovizuelne kulture. Oni više ne odražavaju stvarnost, nego stvaraju naš doživljaj stvarnosti.

Odliku masovnosti mediji sti u svojom osobinom da su usmereni ka velikom broju konzumenata.čSvaki od njih ima svoju ciljnu grupu i prema zahtevima te grupe kreiraju svoj sadržaj.

Kao veliki deo života ljudi mediji imaju i veliki uticaj na formiranje moralnih normi i upoznavanja

sa moralnim delovanjem u društvu.Najpodložniji ovom uticaju su mladi ljudi i deca kao deo

društva koji se nalazi u periodu života u kom usvajaju obrasce ponašanja, kulturu i navike, a

mediji kao masovna pojava, su neizbežni, oni privla e njihovu pažnju, a posebno televizija ič

internet, i na taj na in im prezentuju i name u stil života. Preko medija mladi danas upoznajuč ć

društvo pa i sebe same, sti u osnovne principe i pravila socijalizacije. Masovni mediji stvarajuč

sliku o stanju, mogu nostima, potrebama, interesima, pravcima i vrednostima u društvu. Etika uć

medijima, esto, izostaje i to ima razaraju i uticaj na psihu i socijalno stanje mladih ljudi. Uč ć

sadržajima kojima su mladi ljudi preko medija izloženi ne izostaju nasilje, manipulacija, loši uzori i

devijantni modeli ponašanja, a sve to može da uti e na formiranje moralnih normi i moralnihč

stavova mladih što stvara jedan, može se re i, iskrivljni stil života mladih ljudi prezasi en brigomć ć

o izgledu, prestižu, ugledu, a kome manjka pravih vrednosti i realnih o ekivanja.č

1



„Televizija je prva prava demokratska kultura - dostupna je svima i potpuno prilago ena onomeđ

što ljudi žele. Najužasnija stvar na svetu je to što ljudi žele”.

(Klajv Barns)

Veliki uticaj televizije kao medija je odavno prime en pa je nekada dolazilo i do zloupotrebe togć

uticaja. Osnovna ideja i zadatak televizije da informiše, edukuje i zabavlja široke mase se neretko

gubi u komercijalizaciji, dezinformacijama i nametanju uticaja. Pored ve e opšte informisanosti,ć

televizija ima sve ve i edukativni i kulturološki uticaj, ali tako e stvara izolovanost, zavisnost ić đ

podložnost njenom uticaju. Postoji više razloga zbog kojih je televizija privla na deci. Televizijač

nudi mogu nost da se indirektno u estvuje u uzbudljivim zbivanjima, da se prate doga aji izć č đ

sveta sporta, šoubiznisa, da se sazna o idolima i drugim vršnjacima. Televizija uti e na percepcijuč

sveta. Gledanje televizije je glavna aktivnost dece i adolescenata. Deca u proseku, dnevno

gledaju televiziju tri do etiri sata. Tim tempom, do završetka srednje škole, deca provedu višeč

vremena gledaju i televiziju, nego što provedu u u ionicama.ć č

Neosporna je injenica da vreme provedeno u gledanju televizije odvla i od važnih aktivnosti kaoč č

što su itanje, izrada doma ih zadataka, igranje, vežbanje, treniranje nekog sporta i socijalizaciju.č ć

injenica je, tako e, gledaju i televiziju, pored važnih i bitnih, deca saznaju informacije kojeČ đ ć

mogu biti neprikladne i neta ne. esto se dešava da oni ne mogu da prave razliku izme uč Č đ

fantazije prikazane na televiziji i realnosti.

Dosadašnja istraživanja su pokazala da su deca koja mnogo gledaju televiziju pasivna, sklona

gojaznosti, bez potrebnih fizi kih sposobnosti. Teško se koncentrišu, lošije pamte, nemajuč

potpuno razvijene verbalne sposobnosti niti znanje kako još mogu da koriste svoje vreme... Pored

ovih, posledice mogu biti i u poljima koja nisu tako o igledna. Na primer, na stvaranje slike o sebi,č formiranje polnog identiteta i odnos prema seksualnosti.

Poruke koje neki televizijski sadržaji šalju deci mogu imati trajne posledice ukoliko se usvoje.

Pogledajmo na primer latinoameri ke serije: obi no je centralni lik serije devojka (siromašna,č č

polu-obrazovana ali zato vrlo lepa) koja je u potrazi za svojom sre om (a sre a može biti jedinoć ć

bra na). Da bi do te svoje sre e došla ona prolazi dug put neverovatnih doga aja pra enč ć đ ć

ogromnom koli inom suza. Da li je to model života i sistem vrednosti koji želimo da mladeč

devojke usvoje? Da im najvažnije u životu bude da se dobro udaju, da pri tom nije važno koliko

pati ili koliko je obrazovana?

Dokazano je da deca koja gledaju de ije obrazovne emisije bolje itaju i imaju razvijenije jezi keč č č

veštine od dece koja gledaju samo crta e i programe za odrasle.ć

Smatra se, tako e, da televizija osiromašuje ose aj zajedništva. Deca koja previše gledajuđ ć

televiziju manje veruju drugim ljudima i manje u estvuju u organizovanim de ijim aktivnostimač č

2



van ku e. Otu ivanje nije poslednji rizik koji proizilazi iz gledanja televizije na nivou proseka odć đ

etiri sata dnevno.č

Mediji uti u na našu percepciju ne samo informacijama koje nose, ve i svojom interpretacijom tihč ć

informacija. Ovaj uticaj medija nije isklju iv, jer se kao presudan faktor javljaju stavovi koje več ć

imamo. Dakle, mediji mogu da prodube naša verovanja, možda ak i da nam pomognu da ihč

shvatimo i u retkim slu ajevima mogu da nas ubede u nešto. Naravno kod ove tvrdnje moramoč

uzeti u obzir da je period adolescencije doba kada mladi ljudi grade svoj identitet i usvajaju

obrasce ponašanja, da su u ovom uzrastu oni podložni uticaju vršnjaka, porodice, škole i medija

kao entiteta koji su najzastupljeniji u njihovom životu. Zato stru njaci, a i laici, zagovaraju oprezč

pri izboru dnevne programske šeme na televiziji i sadržaja u štampanim medijima, kao i

ograni enje vremena provedenog u društvu medija.č

Kakva je situacija u Srbiji? Kako i za šta srpska omladina koristi medije?

Internet je dominantni medij za informisanje i komunikaciju. Može zameniti i televiziju i radio i

novine. U proseku, mladi sve više vremena provode uz kompjuter. Internet se koristi

svakodnevno (u proseku dva do tri sata dnevno). Internet eš e služi za zabavu. Najpose eniji ič ć ć

najpopularniji su sajtovi za druženje i socijalizaciju (My Space i Facebook). esto se koriste iČ

sajtovi za „skidanje“ muzike i filmova. Globalni pretraživa i (Google) se koriste naj eš e zač č ć

informisanje za školu/fakultet, ali postoje i specijalizovani sajtovi sa kojih se skidaju interpretacije

lektira, referati, seminarski radovi za fakultet i sl.

Mobilni telefon, zajedno sa internetom svrstava se u vode e, najprogresivnije i najzna ajnijeć č

medije. Preferiraju se SMS poruke.Mladi prognoziraju munjeviti razvoj informacionih tehnologija u skorijoj budu nosti (sve e biti on-ć ć

line), informacije dostupnije i brže. Me utim, prognoze koje se ti u emotivnog života,đ č

socijalizacije, pokazivanja emocija i sli no, više su nego pesimisti ne. Jedna re ih povezuje –č č č

otu enje (i od sebe i od drugih). Sve eš e koriš enje sajtova za druženje i upoznavanje, SMSđ č ć ć

poruka umesto “žive re i” govori u prilog njihovim prognozama.č

Mladi ne kupuju dnevne novine. Ukoliko ih i itaju, pozajmljuju od roditelja. Preferiraju se novineč

kao „Kurir” i „24 sata” jer su šarolike, nisu ozbiljne i previše analiti ke, magazini, life-stile casopisi,č

kao i “zuta stampa”.

MLADI U SRBIJI I NJIHOVO SLOBODNO VREME

„Najkvalitetnije slobodno vreme je naj eš e ono koje provodimo sami sa sobom. Talenat seč ć

stvara u samo i, karakter u društvu"ć (Gete)

3



Mladi ljudi u Srbiji slobodno vreme provode u no nim izlascima ili pak na kompjuteru zaklju ak jeć č

istraživanja Stratedžik Marketinga o stilu života mladih. Svi vole dugo da spavaju (naj eš e doč ć

ranih popodnevnih asova) i da jako kasno ležu. Izlaze u no ne klubove, kafi e gde se puštač ć ć

strana komercijalna muzika, a kasnije obavezno narodna i turbo folk. Iako postoji dovoljan brojmesta za izlaske, mladi se esto žale na atmosferu koja dominira u gradu, a opisuju je kao –č

uštogljeno, isfolirano, poziraju e.ć

Muzika je bitan deo života mladih sluša se kod ku e, na ulici. Izrazita popularnost turbo-folk, densć

muzike iz 90-tih.

Pozorište i knjige su potpuno „out”.

SISTEM VREDNOSTI, USVAJANJE STEREOTIPA I PREDRASUDA

Na kreiranje identiteta i usvajanje sistema vrednosti kod dece trebalo bi da su porodica, škola i

društvo. Ovo su tradicionalni uzori mladih, me utim u eri tehnološkoh inovacija mediji su ti kojiđ

imaju veliki uticaj na sve sfere života, pogotovo života mladih ljudi, a sistem vrednosti, predrasude

i formiranje stavova i obrazaca ponašanja predstavlja sferu sazrevanja i odrastanja na koju

mediji imaju možda ak i najve i uticaj. Mediji uti u na na in ponašanja, razmišljanja i formiranjač ć č č

predstava koje imamo o sebi i drugima. Ove predstave esto su uobli ene u predrasude ič č

stereotipe.

Nepoznavanje društveno-istorijskog konteksta i aktuelnih socio-kulturnih prilika su preduslovi za

formiranje predrasuda i stereotipnih uverenja o nekoj grupi. To zna i da mediji ne samo dač

odražavaju, nego i održavaju stereotipno vi enje uloga i položaja odre enih društvenih grupa iđ đ

odnosa u društvu.

Televizija pruža snažan model identifikacije i tako postaje jedan od u itelja mladih o odnosima uč

društvu i sistemu vrednosti.

Efekat koji televizija i ostali mediji proizvodi je ve i ukoliko se slaže sa sistemom vrednosti kojić

ve okružuje osobu, ve je usa en u njegov identitet ilić ć đ ukoliko je takav sistem vrednosti

dominantan u porodi nom, školskom ili drugom okruženju mladih.č

Poseban uticaj na decu imaju stavovi njihove porodice koje oni još u ranom detinjstvu obi noč

nesvesno „upijaju”. Što su stariji sve više prihvataju vrednosne orijentacije i stavove koji su

posredovani, filmovima, štampom, televizijom, kroz druženja sa vršnjacima i sl. Otpornost premaovom uticaju je manja ukoliko se podaci slažu sa ranije prihva enim stavovima i ako su u skladuć

sa normama koje su ve prihva ene u njihovom okruženju.ć ć

IDOLI I HEROJI DANAŠNJICE

4



„Idol je predmet obožavanja, osoba sa kojom se pojedinci (ili grupe) identifikuju nastoje i dać

svojim ponašanjem, naj eš e imitacijom, postignu one kvalitete koje idol poseduje“.č ć

(Vikipedija)

Deca su uvek imala svoje heroje iz usmenog predanja ili literature. To su li nosti koje suč

neustrašive, hrabre, odlu ne, i uvek pobe uju. One su bili uzori i idoli mladih ljudi i pružali su imč đ

mogu nost da se identifikuju sa njima i indirektno u estvuju u zbivanjima koja prate njihovogć č

junaka. Danas je to mnogo druga ije. Mediji su postali jedan od najvažnijih inilaca uč č

promovisanju odre enog kulturnog obrasca, stvaranju idola i herojađ

današnjice.

Pojava transkulturalnih heroja potvr uje da su mediji stvorili univerzalni kulturni prostor u kojemđ

deca nalaze uzore i idole. To više nisu hrabri heroji koji se bore protiv zla nego bogati biznismeni,

turbo-folk peva i i peva ice i uspešni sportisti (koji su u ovu grupu, prema anketama, dospeli višeč čzbog svog bogatstva nego zbog talenta). Vrline novih idola nisu neustrašivost, hrabrost i

odlu nost, ve bogatstvo, lepota i gamur. Tinejdžeri sve re e kao uzor biraju heroje, danas,č ć đ

prema mišljenju mnogih psihologa, njihov izbor su antiheroji koji su glorifikovani od strane medija.

Mediji su ih stvorili, oni ih održavaju, bez medijske promocije oni bi bili samo bogati, mediji su ti

koji su im dali glamur i privla nost.č

Stvara se univerzalna lepota - stereotip o lepoti. Lepota je cilj, taj cilj je ta no utvr en i definisan,č đ

on ima svoje parametre i mere - potpuno spoljašnja, retko unutrašnja.

Turbo-folk kultura je uveliko sinonim za stil života. Kroz spotove, reklame i muzi ke emisije,č

mladima se predstavlja šta bi trebalo da bude njihov sistem vrednosti, kako se treba ponašati i

obla iti, koje li nosti i profesije treba vrednovati. Mladi kroz emisije razli itih stanica dobijaju svoječ č č

uzore, folk i dens peva e i manekene i tako bivaju upu eni kako da formulišu i konstruišu svoj stilč ć

života. Ova kultura salje poruku da je fizi ki izgled sve što je potrebno da uspeš. Zahvaljuju ič ć

prezentaciji i vremenu koje su dobijali u medijskom prostoru oni su postali nosioci urbanog duha,

prezenteri svetskih trendova kada su u pitanju obla enje, ponašanje i provod.č

Muškarac je ma o, opasan, bogat; žena je fatalna, seksipilna, uvek obu ena da privu eč č č

muškarca i da ga uzbudi. Ova moda i stil konstantno su plasirane u medijima, zbog odsustva

drugog, boljeg objekta identifikacije veliki broj mladih prihvata turbo-folk kao stil života, lako

dostižnu slavu i luksuz.

Posle turbo-folka došla je era globalizacije, izbori su izašli iz okvira Srbije i proširili se na ceo svet.

Globalizacija je stvorila i ponudila mladima jedan univerzalni stil života: muziku, modu, filmove,

„lifestyle” asopise koji zapravo sve vreme promovišu na in života po uzoru na “najlepše” ič č

5



najbogatije. asopisi su puni in/out rubrika, emisije slikama i snimcima “najbolje obu enih, koji seČ č

provode na najboljim mestima”. Danas nam se pruža mogu nost da nosimo istu ode u kaoć ć

Viktorija i Dejvid Bekam (samo ako možemo da je priuštimo), da slušamo istu muziku kao pop

zvezde, da pose ujemo mesta koja oni pose uju da znamo sve o njihovim privatnim životima –ć ć

sve je to deo univerzalne kulture koju izborom odre enih medija koji je promovišu, mladi birajuđ

kao stil života ka kojem vredi težiti.

Standardi koje ovakav životni stil name e povremeno zaista izlaze iz okvira ostvarljivog ić

dostižnog. Iako ponu eni stil života više nije, takore i, opasan, i dalje je pogrešan. Mladi se i daljeđ ć

usmeravaju ka glamuru i sjaju, možda sada malo elegantnijem, ali i dalje površnom. Sportisti koji

su uspeli zahvaljuju i talentu, van terena se stavljaju u kontekst glamura. Njihov privatni životć

prezentuje se kao privla niji od profesionalnog. Masovni mediji kao idole mladima, danasč

prezentuju osobe koje su atraktivne i glamurozne - što zna i naj eš e nedostižne prose nomč č ć č

tinejdžeru. Nemogu nost identifikacije ili ostvarenja ovog cilja, uklapanja u stereotip lepote,ć

dovodi do depresije i ose aja nezadovoljstva kod tinejdžera.ć

Istraživa i Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu ispitivali su uzore mladih izč

javnog života. Nešto manje od polovine ispitanika navodi da ima uzore iz javnog života. To su

naj eš e muzi ari, glumci, sportisti, voditelji i osobe koje se esto pojavljuju u medijima.č ć č č

Najpopularnije osobe iz javnog života su An elina Žoli, Svetlana Ražnatovi , Ana Ivanovi iđ ć ć

Novak okovi .Đ ć

AGRESIJA, RIZI NO PONAŠANJE I OTU ENJEČ Đ

Mediji su prepuni slika, snimaka i tekstova u vezi sa nasiljem i tzv. rizi nim ponašanjemč

(konzumacija droge, alkohola, cigareta i sli no). Svakoga dana dobijamo informacije kroz mediječ

da se mladi ljudi, vršnja ke grupe me u sobom obra unavaju, da se vršnjaci individualnoč đ č

obra unavaju, da je sve ve i broj ubistava me u mladim ljudima, da je agresija sve ve a ič ć đ ć

raznovrsnija, da se nasilje u školskim dvorištima beleži mobilnim telefonima i kruži po internetu,

da sve više mladih puši, pije, drogira se. Informativni programi ili rubrike izme u ostalog prenose iđ

ove pojave sa ulica u naše ku e. Informativni mediji se prema nasilju i rizi nom ponašanjuć č

odnose ili kriti ki (kada komentarišu, ili ukazuju na problem) ili obaveštajno (pojavljivanje nasilja uč

prilozima za vesti). Ono što jeste dokazano je smanjena osetljivost , na scene nasilja kod vernih

gledalaca ovakvih sadržaja. Uzroci su mnogobrojni ali glavna dva su prezasi enost slikama, kadać svakodnevnim posmatranjem prihvatama to kao realnost i prestajemo da se iznena ujemo iđ

zgrožavamo, a drugi važan uzrok je nemo . Kada posmatrate gladnu decu Etiopiji, ne možete dać

odete do televizora i da im date hranu.

istraživanja pokazuju da preterana izloženost nasilju u medijima može dovesti do toga da će deca :

- postati „imuna” na scene nasilja i užasa

!



- postepeno pri"vatiti nasilje kao na#in re$avanja pro%lema

- imitirati nasilje i pona$anje koje su posmatrali na televiziji

- identi&ikovati se sa odre'enim likom žrtvom i(ili nasilnikom)

MEDIJI SU ZAMENILI KNJIGU

Mediji, a posebno televizija, film, i internet, izbacili su gotovo u potpunosti knjigu iz života mla eđ

populacije. Knjiga je postala zastareli pojam bilo da se radi o lektiri, klasi nim romanima ilič

stru noj litaraturi.č Istraživanje Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu pokazuje

da tre ina u enika uopšte ne ita (12%) ili ita samo ono što mora (21%). Najbrojnija grupa suć č č č

„sporadi ni itaoci“ koji itaju lektiru i ponekad knjige koje nisu obavezne (oko 40%). Blizu tre ineč č č ć

u enika esto osim lektire ita i druge knjige, me u njima je 7% onih koji gutaju knjige.č č č đ

Stvaranje itaoca je izazov jer su tehnološka dostignu a me u mladima prihva ena kao „linijač ć đ ć

lakšeg otpora“, pa umesto da se tehnologija i mediji koriste kao sredstva da se književno delo

u ini zanimljivim i privla nijim za itanje, mladi radije iznajmljuju ekranizovanu verziju odre eneč č č đ

knjige ili pro itaju interpretacije na internetu i smatraju da su time obradili lektiru.č

Uloga masovnih medija na fomiranje kulturnih potreba je ovde izuzetno izražena. Knjiga više nije

kulturna potreba kako za decu tako i za roditelje, njena funkcija sredstva za zadovoljenje

saznajnih potreba je zamenjena internetom, a ono što ostaje je estetski momenat pri itanjuč

knjige koji tehnologija ne može da zameni. Me utim, on više nije esencijalan. Opšti problemđ

nepopularnosti knjige me u mladima izrodio je niz sporednih problema uzrokovanim ovomđ

pojavom.

Pored medija, koji imaju neosporan uticaj na mlade ljude, stvaranju ovog problema u velikoj meridoprineli su i oni tradicionalni uzori : roditelji. Prema istraživanju Instituta za psihologijuFilozofskog fakulteta u Beogradu roditelji li nim primerom ne podsti u decu da itaju. Oko 60č č č

odsto njih savetuju svoju decu da cene knjige, ali ih sami nikada ne itaju, 20 odsto ne ita nitič č

smatra da su knjige vredne. Ne itanje knjiga smanjilo je fond re i i ugrozio pravopis osnovaca ič č

srednjoškolaca. Pored toga što gube mo da razumeju tekst koji itaju, sve su im slabije ić č

sposobnosti da izraze svoje misli.

MLADI, SEKSUALNOST I IDEAL LEPOTE I USPEHA

Mladi, kao naju estaliji konzumenti medija, svakodnevno bivaju medijskič „bombardovani“

prikazima muškaraca i žena. Poruke koje mediji šalju razli ite su za muškarce i žene i te porukeč

stvaraju prepoznatljive i predvidljive, uglavnom stereotipne slike žena i muškaraca i njihovog

me usobnog odnosa. Drugi problem, koji istraživa i uglavnom odre uju kao srodan ili akđ č đ č

neotu iv od ovog, jeste medijska predstava o lepoti i fizi koj privla nosti, koja se, posebnođ č č

mladima, name e kao jedina ispravna.ć

*



Stereotipi su pojednostavljene i vrlo esto iskrivljene mentalne slike. U ovom kontekstu javljaju seč

uz odre enu polnu grupu i podrazumevaju itav niz karakteristika, bilo fizi kih ili psihi kih koje tuđ č č č

grupu opisuju i odre uju. Priroda stereotipa vezanih za muški pol karakteriše pripadnike ovogđ

pola kao agresivnije, bezose ajnije, nezavisnije, objektivnije dominantnije i aktivnije od pripadnicać

drugog pola. Žene su pasivnije, pri ljivije, nežnije i ose ajnije (Stamenkovi , 2009).č ć ć

Najrasprostranjeniji stereotip, kada se radi o ovoj tematici, je svakako da žena treba da bude

lepša od muškarca, da je ona „pripadnica lepšeg pola“. Prihvatljivo je da veoma ružan i

neprivla an, stariji muškarac oženi lepu, mladu i atraktivnu devojku. To se smatra njegovimč

uspehom u društvu. Ukoliko je žena udata za zgodnog muškarca to ne doprinosi njenom

renomeu i nema, pak, nikakav uticaj na njen položaj u društvu.

Sa druge strane ambicioznu, poslovnu ženu koja nije udata i ne ostvaruje svoje ciljeve koriste ić

svoju seksualnost, društvo vidi kao „muškara u“ koja je izgubila prioritete koje žena treba da ima,č

a upravo te „prioritete“ kreirali su stereotipi.

Obrazovanje žene je u drugom planu, dok se njeni seksualni atributi, šarm i ženstvenost isti uč

svuda kao siguran put do ostvarenja cilja.

Posledica toga je da devojke i mlade žene pod uticajem ovakvih prikaza u proseku ulažu mnogo

ve u energiju i materijalna sredstva u negu svoga tela i održavanje lepote, nego u razvoj svogć

duha i individualnosti. Zadržavaju i ovaj stereotip, žene upadaju u zamku, jer uprkos svojoj željić

da postanu slobodne i samostalne, prihvataju i standarde koje im društvo name e, neguju ić ć ć

svoje telo više nego svoj duh, od sebe stvaraju objekat i plen i troše mnogo vremena i energije

traže i potvrdu svoje lepote, umesto svojih sposobnosti i svoje li nosti. Žene koje vi amo uć č đ

medijima, a treba da predstavljaju poslovne žene uglavnom su mlade, atraktivnog fizi kogč

izgleda, u funkciji „ulepšavanja“. Dok je ženama prikazanim u ulozi doma ice i majke ( eš e)ć č ć

jedina preokupacija da izaberu dobar deterdžent i idealan omekšiva , one ne moraju da seč

ulepšavaju jer su ostvarile svoj cilj, udale su se i osnovale porodicu.

A šta je sa muškarcima? Ideal koji je njima postavljen kao cilj, da budu aktivni, ozbiljni poslovni

ljudi, tako e nije lako ostvarljiv. Ukoliko se ideal ne postigne dolazi do ose aja nesigurnosti.đ ć

Me u polovima postoji podela uloga koja se putem medija plasira mladima: za muški pol smatrajuđ

se nedopustivim i neoprostivim, na primer ku ni poslovi, ili ak i briga o deci, on mora ostatić č

muževan, ”ja i pol”, glava porodice.č

Dok se sa druge strane promovise tzv “super zena”. Zena je uspešna i poslovna u svako doba

dana mora besprekorno da izgleda, da nosi modernu garderobu, da je šarmantna i zavodljiva.

Isto tako ona mora i besprekorno da kuva, pere veš, podiže decu, održava ku u. Naravno, uć

+



realnosti ovo je nemogu e ostvariti, tako da žena po inje da sumnja u sebe i da se pita da li jeć č

sve u redu s njom. Kod žene se stvaraju kompleksi i nesigurnost. Njoj se navodno otvaraju vrata

za karijeru, ali je istovremeno uslovljavaju da ne moze do osnuje porodicu do odredjenog roka, a

sa druge strane ako ne zasnuje porodicu, okolina je sažaljeva i posmatra kao neadekvatnu ili

„neostvarenu”, jer porodica je ipak „pravo” merilo njenog „uspeha”.

Prona ena je veza izme u u estalog gledanja televizijskih programa i stereotipnih uverenjađ đ č

gledaoca o ulozi žene i muškarca u društvu.Mladi prihvataju ove uloge jer im se oni prikazuju

preko medija, iji su naj eš i konzumenti. Ove ste ene predstave oni usvajaju i kasnije one uti uč č ć č č

na njihovu percepciju.

Pri e o emancipaciji žena pri aju se ve itav vek. Me utim, iako teorijski, u nekim segmentima ič č ć č đ

prakti no, ostvarena, daleko je od primenjene. Pred ženom još uvek stoje shvatanja oč

standardima ženske lepote i strah da mogu biti odba ene i zamenjene nekom mla om, lepšom,č đ

„standardnijom“. Žene koje ne dostižu postavljeni ideal žrtve su komleksa i nesigurnosti. Ukoliko je žena ostvarena na poslovnom i socijalnom planu, ima karijeru i porodicu, onda na muškarca

pada teret i pritisak da se dokazuje kako ne bi ispao „gubitnik“. On se ose a ugroženim jer muć

predrasude govore da mora biti uspešniji od partnerke.

Pored problema oko podela uloga i prikaza poželjnog izgleda, u sredini našao se seks. Stvaranje

ovakve vrste stereotipa dovelo je do pomeranja granica kada mladi stupaju u polne odnose. Kako

mediji prikazuju sliku tinejdžerke kao urbane devojke koja se obla i tako da istakne sve sveoječ

„atribute“, neizbežno je bilo da se i psihi ka seksualna zrelost dostigne u ranijem uzrastu.č

Može se re i da mladi danas naj eš e oboljevaju od bolesti iji je uzrok njihovo rizi noć č ć č č

ponašanje. Rizi no ponašanje adolescenata u oblasti seksualnosti esto dovodi do neplaniranihč č

trudno a i abortusa, oboljevanja od polno prenosivih bolesti, a evidentan je i trend snižavanjać

uzrasta u kom se zapo inju seksualne aktivnost. Tako je istraživanje sprovedeno u periodu 1982-č

1991. godina pokazalo da su prvi polni odnos ispitivane seksualno aktivne adolescentkinje iz

Beograda doživele prose no sa 17,5 godina. Nekoliko godina kasnije, istraživanje sprovedeno uč

periodu od 1995. do 1997. godine pokazalo je da su ispitivane polno aktivne adolescentkinje iz

Beograda, prvo seksualno iskustvo doživele nešto ranije, prose no sa 16,9 godina, a svakač

deseta od njih u ranoj adolescenciji, izme u trinaeste i petnaeste godine.đ Da bi se danas ta

granica spustila do 14 godina.

Mladi ljudi, pogotovo mlade devojke, ose aju snažan pritisak jer im mediji prikazuju odgovaraju ić ć

fizi ki izgled i sugerišu da je fizi ki izgled prioritet. Kroz ovakve gestove mediji pokazuju da suč č

deo jedne ogromne mašinerije koja ima za cilj da ostvari profit aktiviranjem najdubljih,sveprisutnih i opšepoznatih strahova, želja i nadanja ženske populacije. Muškarci sa druge stranemoraju da održe imidž, da budu uspešniji od svojih žena, da budu „ja i pol” -č kako bi „sve bilo nasvom mestu”. Jedan od važnih inilaca u promovisanju odre enog kulturnog obrasca sadržan ječ đ

u ogromnom uticaju koji danas imaju mediji, a posebno televizija. Industrija reklame jedna je od

,



najprofitabilnijih industrija jer ima najve i spektar konzumenata, a bez medija ne bi bila uopšteć

primetna. Reklamna industrija pravi od publike konzumente kako odre enih proizvoda tako iđ

ideologije i stila života koji idu uz njih. Tako na primer, velike kozmeti ke ku e kojima je u interesuč ć jedino profit, uz svoje proizvode, promovišu ideju o ve noj mladosti, zategnutoj koži, odsustvuč

celulita itd. Tako se „lep izgled”, mladost i bavljenje telom name u kao vrednosti kojima težić

savremeni svet. Sa druge za strane korporacije koje na primer prodaju pivo, smatra se da ne

reklamiraju alkoholizam, ali prodaju ideju da je sa pivom život opušteniji, da se lakše komunicira,da se bolje druži ukoliko se ovo alkoholno pi e konzumira. Modna industrija, kozmeti ki proizvodi,ć č piva svih vrsta, cigarete, deterdženati u ijim reklamama majke imaju samo mušku decu, name uč ć stil života svojim potencijalnim konzumentima, pa se tako izme u industrije i profita na u deca,đ đ

devojke i mladi i, muškarci i žene, koji se poluupu eno kre u kroz zbrku poruka o tome šta je uć ć ć

stvari sre a, šta treba da jedu, kako treba da se ponašaju,ć kako treba da izgledaju, i naravno štatreba da kupe i poseduju da bi sve to ostvarili.

Mladi, kao naj eš i konzumenti medijskih sadržaja, potvr uju da mediji oblikuju živote ljudi. Zatoč ć đ

ne treba zanemariti uticaj koji mediji vrše na vrednosti i obrasce ponašanja. Televizija, internet i

asopisi se izdvajaju kao mediji uz koje deca i mladi provode najve i deo slobodnog vremena i uč ć

njima pronalaze odgovore na pitanja za koja su zainteresovana, a proizilaze iz njihovih uzrasnih i

razvojnih karakteristika. Roditelji, nastavnici i vršnjaci nisu uvek dovoljan izvor podrške za dileme

sa kojima se suo avaju mladi. Mediji vrše uticaj na njihovo sazrevanje, usvajanje obrazacač

ponašanja, stvaranje slike o sebi, razvijanje društvenog i socijalnog identiteta.

Neminovno, deca provode ve i deo slobodnog vremena uz razli ite vrste medija, jer u njimać č

pronalaze sadržaje, simbole, zna enja vremena u kojem žive. Bilo da su televizijski sadržajič

okarakterisani kao pozitivni ili kao negativni, bilo da obiluju stereotipima ili ne, važno je da mladi

izgrade kriti ki odnos prema njima kako bi se uspešno suprotstavili raznim vidovima medijskeč

Kada deca posmatraju nasilje to ne zna i da e oni postati nasilnici. Li ni faktori i predispoziciječ ć č

su presudni u ovakvim slu ajevima. Ono što oni mogu da usvoje je model (na in) rešavanjač č

konfliktnih situacija i da ga sa ekrana prenesu u stvarni život ili da postanu neosetljivi na nasilje

koje se oko njih dešava. Ali ako su svakodnevno „bombardovani“ slikama muškaraca i žena

kojima je unapred predodre ena uloga koju treba da odigraju i ciljevi koje treba da postignu,đ

nemogu nost identifikacije može da izazove velike frustracije i nezadovoljstvo kod mladih ljudi,ć

ose aj izolovanosti i neuspeha. Tinejdžerski asopisić č i emisije preuzeli su ulogu „sveznaju ihć

savetnika“ i teže da u potpunosti odrede stil života koji je prihvatlljiv i poželjan, a ostale odbace.Individualnost je izbledela, a globalizam i univerazlnost se promovišu u toj meri da svako na

svakoga li i i ta no se zna šta je „in“ a šta „out“! Lepota i stil postali su ista komercijalnost, profitč č č

po svaku cenu. asopisi koje oni itaju prepuni su reklama koje im govore šta oni moraju daČ č

poseduju, jer posedovanje preporu ene stvari garantuje prihva enost, a njeno neposedovanječ ć

izolovanost

1



Šta se desilo sa „Politikinim zabavnikom“ ije primerke mladi, ne mnogo starijih od italaca ovihč č

asopisa, još uvek uvaju u pisa im stolovima i koriste kao izvor informacija?č č ć

Na ovu pomalo tužnu konstataciju, vezuje se još jedna, a to je da najgledanije emisije me u ovimđ

generacijama su one sa temama isklju ivo moda, šou biznis, glamur, prestiž i sli no. Ovi medijič č

su se savršeno uklopili u stereotip koji su sami i stvorili, a to je da su tinejdžeri u potpunosti

pasivne osobe koje isklju ivo zanima moda, tra evi, izlasci i sli no, i nemaju ambicije da seč č č

obrazuju i nau e nešto. Novi mediji, poput interneta zbog svoje brzine i koli ine informacijač č

izuzetno su privla ni mladim ljudima. Pored mnoštva pozitivnih stvari koje nam je doneo, internetč

je dosta i uzeo. Postao je alternativa živom druženju, pravoj socijalizaciji, izlascima i vi anjima sađ

prijateljima. Preko interneta se razmenjuju informacije, mišljenja, emocije i sve ono što se pre

nekoliko godina razmenjivalo direktnim kontaktom. Emotivni život, socijalizacija, pokazivanje

emocija vrše se daleko od drugih ljudi, pred ra unarom u praznoj sobi. Zbog velikih razdaljina ič

skupih izlazaka, a mladi uglavnom nemaju zaposlenje, mnogim mladim ljudima internetkomunikacija je zamena za realno druženje jer obi no nisu u mogu nosti da u svoju ku u pozovuč ć ć

dvadesetak ljudi istovremeno, a preko interneta je to mogu e. Zbog toga se mladi otu uju sveć đ

više. Internet je posrednik novih generacija. Problem je taj što je internet nemogu e kontrolisati,ć

njegov sadržaj se ne može ograni iti kao u ostalim medijima i zato je on veoma mo an uticaj.č ć

Sve ve a mo koju mediji imaju u modernom dobu se može (i mora) iskoristiti u najboljemć ć

interesu dece. Poštovanje razli itih potreba dece i odgovoran pristup u stvaranju zabavnog ič

informativnog medijskog sadržaja za decu može stvoriti pravedno i bezbedno okruženje za decu

koje podržava njihov slobodan razvoj. Deca imaju pravo da izraze svoje stavove i pravo da se

njihovo mišljenje uje. Jedinstvenom na inu na koji deca izazivaju svet oko sebe treba dati pravač č

sredstva koja bi omogu ila da se uje glas mladih ljudi.ć č

Kada govorimo o (još uvek) kraljici medija - televiziji, govorimo o doziranju: kao što bi nam svaki

nutricionista preporu io da dnevno unosima male koli ine še era i masti (televizija) i to isklju ivoč č ć č

da dopune zdravu ishranu bogatu vo em i povr em (sport, druženje, kvalitetno vreme sać ć

porodicom), tako i televiziju treba koristiti kao dopunu ostalim aktivnostima. Malo pasivne zabave

ne e naškoditi detetu i može umanjiti stres i opustiti. Ali najtipi niji mladi ljudić č koji gledaju

televiziju satima bez prekida, imaju sli ne posledice kao oni ija je ishrana prezasi ena še erom ič č ć ć

mastima – nezadovoljstvo, gojaznost, apatiju, a pored toga televizijska i internet generacijaodlikuje se i slabom pismenoš u poštovanjem loših uzora i pogrešnim vrednostima ić

ciljevima. Istraživanja su pokazala da je važno koliko vremena se provodi pred televizijskim

ekranom, ali da je presudan odabir sadržaja koji se gleda, odnosno kriterijuma kojim se rukovode

u izboru programa

11



Zaklju ak se sam name e: televizija i mediji uopšte su pozitivna stvar ukoliko se konzumira uč ć

odgovaraju oj meri. Njihovo prekomerno konzumiranje, posebno od strane dece i mladih, dovodić

do negativnih posledica.

12

152762383 Mediji Za Decu Kao Promoteri Stila Života Copy

Documents

Transcript of 152762383 Mediji Za Decu Kao Promoteri Stila Života Copy