Пајкић Дајана и Јовић СтефанIII5

4.6.2014.

Биографија

• Рођен у Даљу, 28. маја 1879. год.

Родна кућа Милутина МиланковићаМиланковић из ђачких дана

• Почетком октобра 1889. године, преселио се код другог ујака, Паје Маучевића, у оближњи Осијек, где је први пут пошао у јавну школу, односно у реалну гимназију.

• Након седмогодишњег школовања, Милутин, је маја 1896. године успешно завршио реалку и матурски испит.

• Октобра 1896. године, у 17 години, одлази на студије грађевине у Беч на Високој техничкој школи, које успешно завршава 1902. године са најбољим оценама.

Образовање

Милутин као студент у Бечу

Време након студија

• Грађевински инжењер Почетком 1905. године на основу препоруке примљен је у

познату бечку грађевинску фирму , где је убрзо заузео једно од главних места у конструктивном бироу.

Миланковић је радио као грађевински инжењер у Бечу све до 1. октобра 1909. године када је прихватио позив за ванредног професора Београдског универзитета – на Катедри примењене математике.

• Године 1910. постао је држављанин Краљевине Србије

Време пред Први светски рат• Како је у то време био држављанин Србије, са

којом је Аустроугарска у ратном стању, Миланковић је ухапшен. Затворен је у једну стару жандармеријску касарну , а потом пребачен у логор Нежидер на Блатном језеру. Описао је свој први дан у затвору следећим речима:

„Иза мене су се затворила тешка гвоздена врата... Мала соба учинила ми се као пријатно уточиште за једну ноћ током мог путовања у васиону. “

• Након шест месеци проведених у логору, Миланковић је у децембру 1914. године стигао је у Будимпешту, где је био у обавези да се јавља једном недељно у полицијску станицу.

Повратак у Србију и научна достигнућа

• Након рата, Миланковић се са породицом вратио у Београд, 19. марта 1919. године. Наставио је каријеру на Универзитету, изабран је за редовног професора небеске механике на Филозофском факултету

• Од 1912. до 1917. године објавио је седам научних радова о математичкој теорији климе, како за Земљу тако и за друге планете.

• За дописног члана Српске академије наука Миланковић је изабран 1920. године.

• Миланковић је изабран за редовног члана Српске академије наука 1924. године.

• Метеоролошка служба Краљевина Југославије постала је пуноправан члан Међународне метеоролошке организације. Миланковић је тамо представљао Југославију дуги низ година.

„ Канон осунчавања Земље и његова примена на проблем

ледених доба“,

1.„Кретање планета око Сунца и њихов међусобан поремећај“

2.„Обртање Земље“3.„Секуларно померање обртних полова Земље“4.„Осуначавање Земље и његове секуларне промене“5.„Веза између осунчавања и температуре Земље и

температуре њене атмосфере. Математичка теорија климе“

6.„Ледено доба, његов механизам, структура и хронологија“

Теорија ледених доба

• 1911. Почиње да се бави климатологијом• 1912. „Прилог теорији математске климе“ • 1913. „О распореду сунчевог зрачења на површини Земље“

„...таква теорија ће бити способна да нас одведе више од самог директног посматрања, не само у васиони, већ и у времену... Биће могуће реконструисати земљину климу и њено предвиђање, али даће нам и прве поуздане податке о климатским условима на другим планетама .“

• 1914. „О питању астрономске теорије ледених доба“ • 1916. „Испитивање климе планете Марс“ • 1920. „Математичка теорија топлотног феномена узрокована

сунчевим зрачењем“• 1924. „Климе геолошке прошлости“ (Кепен и Вегенер)• 1930. „Математичка наука климе и астрономска теорија

климатских промена“ („Приручник климатологије“ , Кепен)

Миланковићеви циклуси

1. Промена ексцентрицитета орбите2. Промена нагиба Земљине осе ротације3. Прецесија

Промена нагиба Земљине осе ротације

Промена ексцентрицитета Земљине орбите

Прецесија

Оријентација Земљине осе ротације

• Сарадња са Кепеном и Вегенером

Миланковићеви радови на астрономском објашњењу ледених доба, поготово његова крива осунчавања за протеклих 130.000 година добила је подршку од климатолога Владимира Кепена и геофизичара Алфреда Вегенера. Његова крива осунчавања је укључена у раду под насловом „Климе геолошке прошлости“, објављен од стране Владимира Кепена и његовог зета Алфреда Вегенера 1924. године.

Алфред Вегенер Владимир Кепен

Календарска реформа

• Поништава разлику између Јулијанског и Грегоријанског календара

• Базира свој календар на тропској, а не на сидеричној (сидеричкој) години

• Преступне године могу бити оне које су дељиве са 4 без остатка, а секуларне године биће само онда преступне ако њихов број векова, када се подели са 9 даје остатак 2 или 6

• Овако конципиран Миланковићев календар је требало кориговати тек после 28.800 година

Остала дела

• Научно-популарне књиге: Кроз васиону и векове, Кроз царство

наука...

• Апсолутна зиданица: 21,646 km висока и пречника основе од

112,84 km

“Кроз васиону и векове”• Између 1925. и 1928. Миланковић је написао популарно — научну

књигу "Кроз васиону и векове", у виду писама анонимној младој дами.

Милутинов живот након рата

• Након рата, Миланковић је изабран за потпредседника Српске академије наука и то у три мандата од 1948. до 1958. Од 1948. до 1951. налазио се на месту Директора Астрономске опсерваторије у Београду, а од 1948. постао је члан Комисије 7 за небеску механику Међународне астрономске уније када је ова установа обнављала своју делатност након рата.

• Исте године, Миланковић је примљен за члана Италијанског института палеонтологије.

• Новембра 1954. године, након педесет година од одбране докторског рада, Миланковићу је уручена златна диплома Доктора техничких наука од Високе техничке школе у Бечу.

• Године 1955. изабран је за дописног члана немачке Академије природњака "Леополдина" из Халеа, у Источној Немачкој.

Позне године Милутиновог живота

• Након више деценија рада, 1955. године, одлази у пензију са места професора небеске механике Филозофсkог

факултета.

• Милутин је доживео мождани удар и умро је 1958. године у Београду, у 79. години живота.

Портрет Милутина Миланковића – Паја Јовановић, 1945.

Милутин у радној соби

Милутин као студент

135 година од рођења Милутина Миланковића