GENADIJ PETROVI MALAHOV

B E O G R A D 2004.

S A D R A J

itaocima od autora

Umesto uvoda: Z A T I T N E SILE O R G A N I Z M A

FIZIKI PARAZITI Sta treba znati o parazitima Rasprostranjenost parazita Kako se moe zaraziti parazitima Najizrazitiji simptomi parazitskih infekcija

N A J T E T N I J I PARAZITI ZA O V E K A Toksoplazme Trihomonade Hlamidije Gljivice i gljivina oboljenja Bradavice- -Lamblioza Helminti Trematode

F A K T O R I KOJI UTIU (DELUJU) N A P A R A Z I T E -Vana informacija o protivparazitnim biljkama Ishrana ienje organizma

P R A K T I N I M E T O D I IENJA O R G A N I Z M A OD PARAZITA

E N E R G E T S K I PARAZITI Najvanije o energetskim parazitima

7

9

36 36

38 45 48

53 53 59 74 80 83 85 89 99

106

116 120 128

141

197 197

I E N J E SPOLJANJIH MANIFESTACIJA I V O T A 199 Principi ienja spoljanjih manifestacija ivota 200

Z L I D U H O V I (AVOLI) I NAINI O S L O B A A N J A OD NJIH 217

M E T O D I Z A T I T E O D UMNIH

P O R E M E A J A 235

E N E R G E T S K I V A M P I R I Z A M 247

Zakljuak 255

Uvaeni itaoci!

Od izdavanja edicije Lekovite sile prolo je 10 godina i vreme je da se ona zameni s novom, potpunijom i sadrajnijom edicijom. Odluio sam se za naslov Osnovi zdravlja jer verujem da e na pravi nain izraziti moju zamisao. Edicija Lekovite sile bila je posveena nekim instrumentima koji su omoguavali da se izgradi sistem ozdravljenja. Meutim, to je samo deo ogromnog znanja 0 oveku, a ne vlastiti sistem ozdravljenja (leenja) j e r te knjige nisu ukazivale na ono stoje glavno - kako usagla-siti vebe i terapiju, kojim redosledom ih sprovoditi da bi se postigli eljeni rezultati. Figurativno, od dobre cigle pokuali smo da izgradimo vrstu zgradu iako n i smo znali osnovne zakone gradnje, da se udari vrst temelj i upotrebi cement dobrog kvaliteta.

Rezultat je da mnogi od vas nisu postigli lekoviti efe-kat koji su oekivali, a u nekim sluajevima rezultat leenja je bio negativan. Sve to nedvosmisleno govori d a j e program leenja bio loe postavljen i jednostran.

Osim toga, prethodne knjige bile su moje samo do odreenog stepena. Na njima je radilo mnogo ljudi: redaktora i administratora, umetnika i slovoslagaa. Svako od njih uneo je deo sebe, svoju energiju (ne uvek zdravu) 1 imao je svoj odnos prema mojim knjigama (ne uvek pozitivan).

Meutim, knjige serije Osnovi zdravlja su moje ostvarenje - od ideje do umetnike opreme.

Moda nisu besprekorne sa tehnike take gledita, ali imaju istu lekovitu energiju, koju neete nai ni u jednoj drugoj knjizi.

One obuhvataju nepovezana i nesistematizovana znanja o leenju i reavaju jedan vaan problem - odreuju jedini mogui redosled postupaka koje treba uraditi da bi se stvorio efikasan program izleenja vlastitog organizma. Iz mojih novih knjiga moete saznati ta treba uraditi za svoje zdravlje i kojim redosledom to initi, a najvanije kako izbei najee greke i zablude koje mogu neutralisati sve to ste postigli.

Danas se ne plaim da priznam da moji raniji radovi o leenju zahtevaju znatnu doradu. O tome svedoe ne samo moja lina zapaanja nego i vae kritike primed-be. Nova edicija Osnovi zdravlja treba da rei taj zadatak.

Va Genea (Genadij Malahov)

U ovoj knjizi govori se o problemu ovekove individualne borbe protiv raznih vrsta parazita. Naizgled to pitanje je jednostavno - treba primenjivati odgovarajua sredstva i recepte protiv parazita da bi se ivelo zdravim nainom ivota. Meutim, ako se taj problem sagleda iz drugog ugla, sve je mnogo sloenije. Parazite - viruse, bakterije, gljivice, gliste i drugo ima svaki ovek jer ivimo u svetu u kome jedan ivot postoji na raun drugog. ovek ivi svoj ivot, a paraziti (virusi, mikrobi, gljivice, gliste u ovekovom organizmu) - svoj. Izmeu organizma domaina parazita i samog parazita postoji poseban odnos. Parazitu je potreban domain da bi mogao da ivi, a domainu treba parazit da bi mogao da odri svoj imunitet na dovoljno visokom nivou. Ispostavlja se d a j e to normalno, prirodno stanje ivota. Neprirodnim ono postaje samo kada je naruena ravnotea izmeu imuniteta i parazita. U tom sluaju paraziti su izazivai (uzronici) bolesti. Ako se organizmu blagovremeno ne pomogne on moe da strada. I tu se susreemo sa tri pojma - potrebnim nivoom znanja, imunitetom (zatitnim silama organizma) i parazitima.

Razmiljanja i tumaenja ovog problema poeu sa donekle izmenjenim poukama tibetskog traktata ud Si" . Da bi ovek uspeo da odri svoje zdravije na zadovoljavajuem nivou vaan je odnos patogenog uzronika

bolesti (parazita), snage tela i neistoa. Od toga, da li su oni u uobiajenom stanju ili su se promenili, zavisi da li e organizam biti zdrav ili e bolovati. Pod snagom tela" podrazumeva se ovekov imunitet. Pod neistoam a " unutranja ljaka i toksini, a pod patogenim uzronikom" - razliiti paraziti.

Na snagu (sile) tela i neistoe najvie utiu: nae emocije, nain ivota, navike, ishrana, ivotno doba, klima i d e m o n i " energetski paraziti. Tih sedam uslova doprinose ili nastanku ili iezavanju bolesti.

Paraziti postoje kod svih ljudi (virusi, mikrobi, gliste), ali od njih ne obolevaju svi, ve samo oni koji su emocijama, nainom ivota, navikama, ishranom ili na drugi nain oslabili svoj imunitet i nagomilali neistou. Samim tim ovek je u organizmu stvorio povol jne" uslove da paraziti (mikrobi, gljivice, gliste), koji su bili u stanju mirovanja i pritajeni, ponu naglo da se razvijaju i svojim delovanjem uzrokuju mnogobrojna oboljenja, pa i samu smrt.

Ako se pogledaju statistiki podaci uoava se da najvie ljudi umire od srano-vaskularnih oboljenja. Na drugom mestu su onkoloka oboljenja, a na treem smrtnost od insulta. Bolesti prouzrokovane parazitima zauzimaju etvrto mesto. Ali ako se paljivo analizira uzrono-po-sledini lanac nastanka srano-vaskularnih, onkolokih oboljenja i insulta, vidi se da se oni ispoljavaju kao krajnji stepen. Uzrono-posledini lanac nastaje od bezazlenih i skrivenih karika. Prva karika je odsustvo potrebnih znanja i ivotne kulture. Druga karika - uzrok prve nagomilavanje u organizmu prljavtine i materija koje privlae parazite i smanjuju ovekov imunitet. Trea karika - uzrok druge - potajni razvoj parazitskih oboljenja. Paraziti polako" naseljavaju i kolonizuju organizam. Oni se razvijaju u krvi i krvnim sudovima izazivajui sra-

no-vaskularna oboljenja. Naseljavajui jedan ili drugi organ, koji je otrovan ljakom, oni u njemu stvaraju koloniju tumor. Cepajui ili zapuavajui krvne sudove oni stvaraju osnovu za insult. Na taj nain srano-vaskularna oboljenja, rak, SIDA, dijabetes, skleroza, insult i druge najee bolesti nae civilizacije nastaju razvojem parazita u ovejem organizmu.

Razne vrste gljivica, trihomonade i drugi paraziti stvaraju tumore. Virusi imunodeficita oveka (VIC) u te-lima trihomonada nalaze sigurnu zatitu od imunolokih sila ovejeg organizma. Virusi imunodeficita oveka u njima ive i razmnoavaju se. Pri tome virusi primoravaju trihomonade da se ponaaju agresivnije.

Ispitivanja krvi ljudi obolelih od srano-vaskularnih oboljenja pokazala su da u njihovom organizmu ive trihomonade, gljivice i drugi mikroparaziti. Ti paraziti ne samo da jedu crvena krvna zrnca, ve prodiru u zidove krvnih sudova, drobei ih i stvarajui trombove. Tako nastaju infarkti, insulti i mnoga druga srano-vaskularna oboljenja".

Kada dospeju u vezivno tkivo, kolonije mikroparazi-ta uzrokuju najraznovrsnija oboljenja zglobova - artritis itd.

Mikroparaziti izazivaju uroena i nasledna oboljenja. Na primer, vaginalne trihomonade mogu da ive u okoplodnoj tenosti trudnih ena. Plod oveka pliva u njima. Trihomonade mogu dospeti u organizam ploda kroz usta, pravo crevo, plua, oi i kou. Do infekcije tri-homonadama dolazi jo u utrobi majke ili za vreme poroaja. Zbog toga jedan broj novoroenadi boluje od sranih mana, srano-vaskularnih oboljenja, raka i ak od SID E .

Na slikama 1- 5 sa objanjenjima, prikazano je rui-lako dejstvo parazita na oveji organizam.

Z A T I T N E SILE O R G A N I Z M A Pojedini naunici smatraju d a j e glavna zatitna sila

organizma ovekov imunitet. To je tano, ali samo deli-mino. Glavna ovekova zatitna sila je njegova svest. Zato ona mora biti pravilno orjentisana, usmerena i pod kontrolom. Ako nije tako, emocije e brzo naruiti unutranju harmoniju, oslabiti organizam i stvoriti uslove za prodiranje jednih ili drugih parazita u organizam.

Prva zatitna sila - O V E K O V A S V E S T

ovekova svest se oslanja na ulne organe i um. Pomou svesti ovek ostvaruje ivotni proces.

ta znai nepravilno orjentisanje" svesti i kakvu tetu ono moe naneti. Nepravilna orjentacija svesti pod-razumeva - umesto da odrava ivotni proces u razumnim granicama svest postaje izvor skrivenih, a zatim javnih stradanja.

1. ulni organi slue za primanje drai iz spoljne sredine. Oni pruaju oveku prijatnu" i neprijatnu" informaciju. Na primer, oseaj ukusa je potreban da se zadovolji glad. Meutim, neki ljudi taj oseaj toliko razvijaj u " da on teti njihovom zdravlju. ovek se bespotrebno naslauje raznim poslasticama", prejeda se, odnosno stvara obilje telesnih neistoa i unitava zatitne sile organizma. Tako se stvaraju povoljni uslovi za naseljavanje organizma parazitima i pojavu oboljenja.

2. Produenje ljudskog roda podrazumeva sladostrasne oseaje. Zelja da se oni dozive primorava oveka na bliskost i intimnost sa razliitim ljudima. Usled toga mogu se javiti razliite venerine bolesti, mada to nije najstranije. Najstranije je to prilikom ljubljenja i polnog

odnosa mukarac i ena razmenjuju svoju mikrofloru. ta to znai? Svaki ovek ima svoju mikrofloru koja se taloi" u njegovom organizmu. Pri dospevanju mikro-flore u drugi organizam poinje ... rat. Mikrobi koji su dospeli u drugi organizam moraju sebi da izbore mesto kod lokalnih" mikroba. Zato su oni agresivniji u tuem nego u vlastitom organizmu. Naravno, poveava se agresivnost i lokalnih" mikroorganizama - oni ne ele da ustupe svoje pozicije. Tako se poveava tetnost mikro-flore koja je do tada mirno dremala" i pojavljuju se oboljenja koja ona izaziva.

A sada predstavite koliko se poveava agresivnost mikroflore kod oveka koji je imao nekoliko polnih kon-takata s raznim partnerima. Takav ovek postaje prenosilac veoma opasne zaraze, koja moe neprimetno da pokos i" nekoliko pokolenja. Ovu osobenost poznavali su i nai preci i veoma surovo su kanjavali blud.

Kao primer moe da poslui irenje SIDE. Smatra se da je ova bolest nastala usled polnih kontakata Afrikanaca sa majmunima. Borba mikroflore" majmuna i ljudi uticala je na stvaranje veoma agresivne vrste mikroorganizama. Potom se preko veza Afrikanaca sa belcima ova bolest proirila po elom svetu.

3. Primer nepravilne brige o svom zdravlju. U o-vejem organizmu ive suparnici bakterije i gljivice. Kada se ovek neuredno, obilno i sa uivanjem hrani on u organizmu stvara uslove za nagomilavanje sluzi. Na toj sluzi razmnoavaju se bakterije i gljivice. Nastaju prehlada i upala grla (sluz ima svojstvo da se nagomilava u gornjem delu organizma). Leenje podrazumeva uzimanje antibiotika. Oni se proizvode od plesni - gljivica. Rezultat je da antibiotici unitavaju bakterije (tetne i korisne) i slue za pothranjivanje gljivica. Gljivice, koje vie nisu priguene od svojih prirodnih" neprijatelja - bakte-

rij a, poinju da se razmnoavaju u ogromnom broju i izazivaju gljivina oboljenja.

Hormonska terapija stimulie razmnoavanje mikroorganizama. Uz pomo hormona oni dobi jaju dopunski stimulans za svoje deljenje i rast. Radijaciono zraenje i hemoterapija unitavaju zatitne sile organizma, ali dopunskom energijom stimuliu rast i deljenje prostih parazita. Posle leenja" zraenjem i hemoterapijom bolest je zloudnija i progresivnija.

4. Nepravilna emocionalna delatnost. A. L. Ciev-skij u knjizi Zemaljski eho sunevih bura istie da postoji veza izmeu epidemija na Zemlji i suneve aktivnosti. Poveana suneva aktivnost menja informaciono-ener-getski fon na Zemlji i on postaje izuzetno povoljan za razvoj mikroorganizama. U vreme poveane suneve aktivnosti uoavaju se epidemije kuge, kolere, tifusa, gripa i drugih masovnih infekcija. Analogno tome, emocionalna napetost oveka podstie specifino energetsko pranjenje organizma. Izbaena energija privlai i stvara veoma povoljne uslove za razmnoavanje odreene vrste parazita (mikroba, gljivica i drugih materijalno finih" parazita).

5. Zajednikom aktivnou uma i emocija stvaraju se programi. Programi uvrede, zlobe, osvete, nezadovoljstva, samounitenja i slini mogu se prenositi sa roditelja na decu. Ako se telo deteta (pa i odraslog oveka) upore-di sa vrstim diskom kompjutera, a bazni program (Windows) - sa glavnim ivotnim programom", program uvrede (nezadovoljstva, zlobe i slino) bie ugraen u ivotni program kao nesvesni - virusni program. U organiz m u deteta taj program e bezrazlono" ometati njegovu normalnu ivotnu delatnost, izazivati neshvatljive" slabosti i bolesti, stvarati uroene anomalije u razvoju, privlaiti parazite i kasnije pobuivati nemotivisane po-

stupke (skoro do samounitenja) i samim tim negativno uticati na njegovu sudbinu. Sa roditelja na decu moe se prenositi i nasledno seanje uzronika bolesti ovean-stva". Na primer, ako se predak dugo leio od nekog oboljenja, to se potomcima prenosi kao seanje na samo oboljenje" u vidu predispozicija za to oboljenje, kao i seanje na lek". Doktor medicinskih nauka Olga Tvanov-na Jelisejeva opisuje jedan takav sluaj. Dete neprekidno boluje tri godine. Lome mu se zubi, ima problema s nosnom dupljom, bolovima u glavi i kimi. Prilikom pregleda deteta pomou specijalnog instrumenta u organizmu je otkriven viak ive i poetak sifilisa! Odakle sifilis trogodinjem detetu? Analizom toka bolesti utvreno je da je pradeda patio od tog oboljenja i dugo se leio! Bolest i leenje ostavili su tragove" u njegovom organizmu, koji su genima prenoeni. Pri pojavi povoljnih faktora u organizmu praunuka oni su se ispoljili!

Osniva homeopatije S. Haneman opisuje naslednu memoriju" oboljenja koja izazivaju paraziti. (Mislim da je posebno vano ako je ovek bolovao i leio se pre raanja dece. U tom sluaju on je u svom organizmu stvorio informaciju o bolesti i leenju i preneo je na svoju decu.)

a) Ako je neko u porodici bolovao od uge potomci mogu da pate od razliitih konih oboljenja.

b) Ako je neko u porodici bolovao od gonoreje potomci mogu da pate od razliitih tumora (lipoma, mioma, bradavica i drugih tumora).

c) Ako je neko u porodici bolovao od sifilisa potomci mogu da pate od razliitih vrsta ireva u bilo kojem organu.

d) Ako je neko u porodici bolovao od tuberkuloze potomci mogu da pate od teih oblika bolesti - kombinacije tumora i ireva (gnojnih rana).

Postoji teorija, prema kojoj se u naslednom aparatu elije sadre podaci ne samo o vlastitom organizmu, ve i

o svim mikroorganizmima i ivotinjama. Pri nepovoljnom dejstvu na organizam nasledna memorija se men ja u povol jnu" za razmnoavanje mikroorganizama. Oni poinju da se razvijaju od primitivnih oblika (jedan organiz a m ) prema viim oblicima (kolonije, jedinstveni organizam). Rezultat je da se u organizmu javljaju bolesti: u poetku usled inficiranja pojedinim mikroorganizmima (razliite upale), a zatim od njihovih kolonija (razliite vrste tumora).

Za nastanak tih bolesti odgovorni su sledei faktori: nasledna memorija o bolestima, stanje organizma (njegova zagaenost, ishrana, nega) i, najvanije, ovekov emocionalni ivot. im ponu da preovlauju negativne emocije, koje gue nasledni aparat elija organizma, aktivira se nasledna memorija patogenih mikroorganizama. I pri postojanju uslova (unutranja neistoa, pre-k o m e m a ishrana, slab imunitet) oni se burno razmnoavaju.

Otuda proistie velika moralna i fizika odgovornost roditelja prema deci. Nae nepromiljene (nerazumne, lude), egoistike elje izazivaju bolesti ne samo u naem vlastitom organizmu, ve se prenose i na nae potomke. Pre nego to budete u mogunosti da ih sauvate od bolesti promenite svoj odnos prema ivotu i uinite sve to od vas zavisi, da ne biste svojom neodgovomou navukli zlu bolest.

6. Socijalna napetost. oveanstvo je ulo u trei milenij um i, reklo bi se, treba da bude razumno. Meutim, u stvarnosti nita od toga. To je zakonit rezultat slinih opteljudskih odnosa. Oni su u korenu nepravilni. Dok postoje materijalne i novane vrednosti oveanstvo e iveti u nezadovoljstvu i napregnutosti. Uvek e na povrinu isplivavati isto pitanje: zato on ivi bolje od mene? I javljae se ista elja - na bilo koji nain ovladati

bogatstvom drugog oveka, bez obzira na to da li je ono steeno asno. ovek koji ima vie je neprijatelj.

Na osnovu navedenog rasprostranjen je ogromni aparat prinude, ozakonjen" u mnogim dravama. Upravo on i stvara tu socijalnu napetost", koja pritiska svakog oveka - od predsednika drave do obinog graanina. Taj pritisak izaziva skriveni ili javni emocionalni stres u ovekovoj svesti. Nalaenje u slinom emocionalnom stanju dovodi do prekomeme potronje nervne i ivotne energije.

7. Nepravilno upravljanje industrijom i poljoprivredom uzrokovalo je trovanje vazduha, zemlje i vode. Na primer, hloriranje vode (naizgled korisno delo) dovodi do prezasienosti organizma najraznovrsnijim jedinjenjima hlora. Redovna upotreba te vode slabi na imunitet.

Vazduh koji diemo, naroito u gradu, zasienje najraznovrsnijim kancerogenima. Izduvni gasovi iz automobila, dim od cigareta, isparavanja iz kotlarnica i kuhinja, freon iz friidera, zamrzivaa i klima ureaja, luenja iz linoleuma i drugih sintetikih pokrivki, lakova iz nametaja, reju, im praina i graevinski materijali do-speju u ovekov organizam nanose mu tetu.

8. U hranu i pie poele su da se unose njima nesvoj-stvene materije, koje pri dospevanju u organizam zasiu-ju tkiva organizma. Organi za izluivanje nisu u stanju da se bore sa takvim optereenjem i u organizmu nastaju poremeaji.

Odea, obua, kozmetika, kuna hernija i ukrasi svoj o m nadmonom koliinom ne donose oveku nita dobro. Obrnuto, oni daju svoj doprinos slabljenju organizma. Na primer, komponente kozmetike, dezodoransi i prako vi za pranje prodini u organizam, nagomilavaju se u njemu i zatim izazivaju neshvatljive" alergije i neizle-ive bolesti.

Tako, svemogui rastvarai tipa propi lovog i tehnikog alkohola, olova mogu da se nagomilavaju u guterai (pankreasu) i da tu privlae posebnog parazita koji, razvijajui se, izaziva dijabetes. Nisam se pogreno izrazio, upravo privlae. Ispostavlja se da mnogi paraziti vole da se slade jednim ili drugim mikroele-mentima i materi jama. Benzol se nagomilava u t imusu (grudnoj lezdi), privlai parazite i na taj nain razara j e d a n od glavnih organa za imunitet. Propi lov alkohol razara jetru. Rastvarai tipa toluola ili ksi lola najee oteuju oveji mozak. Rastvarai tipa meti let i lketo-na i meti lbuti lketona oteuju polne organe izazivajui u njima najrazliitije upalne procese. Hranjenje iz metalnog posuda unosi masu atoma metala u organizam. Z u b n e plombe, koje sadre ivu i talijum, kao i veina plastinih plombi polako ali s igurno truju organizam. Azbest i staklena vuna, koji se koriste kao toplotni izolatori, mogu zasititi vazduh koji ljudi udiu i izazvati tumor plua. Freon pri s labom isticanju iz friidera (za-mrzivaa) i kl ima ureaja moe prouzrokovati stvaranje malignih tumora. Mnoga sredstva za pranje sadre arsenik, koji, kada dospeju u organizam kroz kou, truje organizam. Formaldehid se koristi za izradu sintetinih dueka, jastuka, okvira za naoare i kontaktnih soiva. Kontakt sa njima izaziva alergiju na koi, kon-junktivit is i p luna oboljenja. To ni izdaleka nije kompletan spisak tete koju oveku nanose materi je koje ga okruuju.

Sta koristiti? Ono to je vekovima provereno - jednostavna i prirodna sredstva i predmete.

9. Masovna primena antibiotika i hormona. Lana pretpostavka medicine da se pomou antibiotika moe pomoi organizmu u borbi protiv infekcija i da pomou hormona organizam jaa, dovela je do obrnutog procesa

oveji organizam izgubio je svoju prirodnu sposobnost da se bori protiv bolesti.

Da bismo detaljno razmotrili tetu koja nastaje od upotrebe antibiotika i hormona malo emo odstupiti od zamisli izlaganja ovog teksta. ovek je oboleo - organizam na to odgovara podizanjem temperature tela, koja odjednom podstie i aktivira njegov imunitet. Aktiviraju se leukociti i fermenti na unitavanju svega stranog. Ali, lekari odmah tu primenjuju antibiotik ime se otklanja prirodna reakcija organizma. Antibiotici tu reakciju ine nepotrebnom i ona usled njihove primene prestaje. U meuvremenu infekcija menja svoj oblik, prilagoava se antibioticima i postaje agresivnija. Rezultat je da p o m o u antibiotika odgajamo" u svom organizmu takve kulture" bakterija kojih nema u prirodi. Tako nastaju novi, savreniji paraziti, a ovekov imunitet slabi. Jasan primer za to je AIDS (sida). Stavie, paraziti na svim nivoima ujedinjuju se u , jedan ivi organizam", iji je zadatak preiveti, kolonizirati se i pojesti organizam domaina (oveka).

Neke bolesti lekari pokuavaju da lece poveanim hormonskim dozama. Unoenjem hormona u organizam prekida se stvaranje vlastitih analognih hormona. Posle takvog leenja organizam postaje zavisan od vetakih hormona. to ovek vie prima vetake hormone, vie slabi njegov vlastiti hormonalni sistem. Velike doze hormona uz to uzrokuju hormonalni debalans, koji izaziva druge zdravstvene tegobe.

Osim navedenog, hormoni u krvi slue kao dopunski faktor koji stimulie rast i razmnoavanje mikroorganizama. To je za njih superhranljivi rastvor, odnosno sredina.

Vama napomena. Ako ovek ne koristi svoju zatitu broj jedan - svest, razum - on e lako i brzo umreti, a njegov rod e se degenerisati.

Druga zatitna sila - I M U N I T E T

Re imunitet je latinskog porekla i oznaava oslobaanje od neega. Mi emo pod imunitetom podrazume-vati sposobnost organizma da raspoznaje, unitava i izbacuje iz sebe strani genetski materijal. Nosioci strane genetske informacije su: belanevine (koje su iz nepoznatih uzroka savladali jetrenu barijeru i dospele u krv), virusi, bakterije, najprostiji mikroorganizmi, helminti (gliste), strane elije i degenerisane elije samog organizma. Sve to je navedeno strano je organizmu i pri dospe-vanju u njega izaziva imunu reakciju (raspoznavanje, unitavanje i izbacivanje).

Funkcije imuniteta obavlja imunoloki sistem. On se sastoji iz organa i tkiva, koji raspoznaju svoje" tkivo i s t r a n o " (strane belanevine, viruse, bakterije i drugo)-

Glavni raspoznavai" i unitavai" stranog genetskog materijala su limfociti (elije imunolokog sistema), koji se stvaraju ili sazrevaju u posebnim imunolokim organima.

Covekov imunoloki sistem sastoji se od razliitih imunolokih organa, a uslovno se deli na centralni i peri

ferni. U centralne organe imunolokog sistema spadaju: timus (grudna lezda) i kimena modina. U timusu sazrevaju T-limfociti, koji unitavaju strane materije, posebno strane ili degenerisane elije i viruse. U kimenoj modini sazrevaju B-limfociti, koji na strane materije dejstvuju pomou antitela (distanciono). Pri tome se za svaku stranu materiju stvaraju posebna antitela. Obe vrste limfocita sposobne su da krvotokom i kroz meutkiv-ne pukotine prodiru tamo, gde se nalaze genetski strane materije i da ih neutraliu.

Makrofazi su trei tip elija imunolokog sistema. Oni raspolau snanim fermentacionim aparatom pomou kojeg unitavaju (probavljaju - vare) strane materije.

Sve elije imunolokog sistema (T- i B-limfociti, makrofazi) dejstvuju objedinjeno radi boljeg obezbee-nja zatite organizma. Organizam je protkan i sastavljen od elija imunolokog sistema koje su spremne da u svakom momentu napadnu genetski strani materijal (vlastite degenerisane elije, viruse, gljivice, bakterijske parazite, helminte i slino).

U periferni imunoloki sistem spadaju: slezina, limfni sistem i limfni vorovi, krv, limfa i limfno tkivo. U slezini se sintetizuju antitela. Proputajui kroz sebe krv slezina dopunski unitava sve strano u krvi - bakterije i gljivice. U limfnom sistemu prvenstveno se nalaze T-limfociti. (Sve u svemu limfociti ine oko 1 % mase o-vejeg tela.) Pomou limfnog sistema efikasno se iste svi organi i tkiva. Limfni vorovi kontroliu" odgovaraj u e delove organizma. Pomou njih se ostvaruje brza reakcija na mogue prodiranje stranog materijala u datom deki organizma. Kroz krvotok i limfotok elije imunolokog sistema kreu se po organizmu. Limfno tkivo je na onim mestima u organizmu, gde se ostvaruje kontakt sa spoljanjom sredinom (koa, sluzokoa oiju, nosa, grla, polnih organa, plua i eludano-crevni trakt).

Posebno treba obratiti panju na druge zatitne instrumente organizma. Zdrava i nepovreena (neoteena) koa spreava da u organizam prodre veina mikroorganizama. Ovde posebna uloga pripada znoju. Mlena kiselina znoja i sekret lojnih lezda imaju baktericidno dejstvo. Sluzokoe aktivno tite organizam od prodiranja patogenih i slinih mikroba u organizam. Sekreti sluzokoa imaju baktericidna svojstva. Suze tite oi; pljuvaka (lizocim) titi sluzokou usta; sona kiselina titi zi-

dove eluca; kisela sredina i posebna sluz tite vaginu. Normalna mikroflora eludano-crevnog trakta (posebno debelog creva) unitava patogene mikrobe, koji u organizam dospevaju sa hranom. Mokraa titi s luzokou mokranog kanala da kroz nju ne prodru bakterije. Ona ima povienu kiselost u kojoj preivljavaju samo retki mikroorganizmi. Kao dopunu navedenom istakao bih njenu bioloko-polarnu zatitu (bioloku zatitu spolja-njih manifestacija) - energetski ekran (auru), koji spreava prodiranje u organizam raznovrsnih parazita i sila, dezinfikuje prostor oko oveka. Naunici tu zatitu organizma (posredstvom koe, sluzokoa, mokrae, mikro-flore i aure) razliito nazivaju uroeni, nespecifini imunitet ili vanimuna zatita organizma. Imunitet se aktivira samo kada je probijena, unitena ili oslabila vanimuna zatita organizma.

Osim onoga to nam je poznato o imunitetu, imunitet moe biti specifini i prirodni.

Specifini imunitet zasnovan je na imunoj memori-j i " i stvaraju ga glavne elije imunolokog sistema: T-limfociti, B-limfociti i makrofazi. Njegova karakteristina crta je da, pre nego se stvori, elije limfnog sistema treba da ostvare kontakt sa genetski stranim materijalom. Kao rezultat tog kontakta on e biti identifikovan kao strani (za to je potrebno izvesno vreme - od nekoliko asova do 24 asa) i uniten. To ostavlja svoju memori ju" (zapis, trag) o tetnosti date materije na organizam. I kasnije kada te materije ponovo dospeju u organizam one e biti odmah unitene.

Prirodni imunitet zasnovan je na tome to neke elije imunolokog sistema odmah unitavaju genetski stranu materiju ili proizvode materije koje podstiu unitavanje. Tako se genetski strani materijal, koji je na bilo koji nain dospeo u organizam ili se stvorio u organizmu

kao rezultat mutacije elija, unitava za nekoliko minuta ili sati. Ako to nije dovoljno dopunski se ukljuuje specifini imunitet.

Prirodni imunitet razlikuje se od specifinog po sle-deim osobinama.

1. Raspoznavanje bilo kojeg genetski stranog materijala. Specifini imunitet dejstvuje samo protiv svojih starih poznanika". Zbog toga se elije tumora raspoznaju i unitavaju uglavnom prirodnim imunitetom.

2. Prirodni imunitet dejstvuje odmah i za razliku od specifinog ne zahteva prethodni kontakt.

3. Prirodni imunitet aktivira se odmah na bilo koje strane materije.

4. Prirodni imunitet nema specifinu memoriju. Prirodni imunitet ima veliku identifikacionu sposob

nost (otkriva prisustvo pojedinih - usamljenih elija tumora u organizmu). Identifikaciona sposobnost specifinog imuniteta neto je slabija (otkriva nekoliko desetina elija tumora).

Glavna dejstvujua sila prirodnog imuniteta su elije, koje su sline limfocitima (prirodne ubice). Prirodne ubice ili killeri (re killer na engleskom jeziku znai ubi-cd) unitavaju i odstranjuju iz organizma elije koje su unitili virusi, tumorske elije ili na bilo koji nain defor-misane elije. Prirodne ubice su posebno efikasne protiv virusa i tumorskih elija jer kontroliu broj zdravih elija u organizmu.

Posebna uloga u mehanizmu zatite prirodnog imuniteta pripada krvi i vezivnom tkivu organizma ( 8 5 % od opte mase organizma!). Zdrave komponente krvi imaju sposobnost da unitavaju, apsorbuju i vare bakterije i strane estice. Vezivno tkivo organizma moe da lui posebne materije koje unitavaju viruse i bakterije. Upravo reakcija vezivnog tkiva je efekat opte reakcije organi-

zrna. I ta reakcija zavisi od toga koliko je vezivno tkivo zdravo" i isto.

Posle upoznavanja sa konstrukcijom i radom imunolokog sistema ovejeg organizma razmotrimo ta slabi i gui dejstvo tog sistema.

Uobiajeno je da se funkcionalni nedostatak imunolokog sistema naziva imnnodeficitnim stanjem. Imuno-deficitna stanja se dele na uroena (primarna) i steena (sekundarna). Razmotriemo steena, koja se stiu tokom ivota.

Uzroci za nastanak imunodeficita su: 1. Stresne situacije, posebno snane ili koje se esto

ponavljaju. (Stres je naprezanje u ovekovoj svesti, koje nastaje pod uticajem nekog utiska, emocije ili spolja-njeg dejstva.)

2. Prekomerna, suvina i ovejem organizmu ne-svojstvena ishrana, koja uzrokuje zagaenost vezivnog tkiva organizma i pojavu deficita bioloki aktivnih materija (minerala, vitamina i slino).

3. iroka primena antibiotika, kojima su pokuavali i jo pokuavaju da zamene imunoloki sistem organizma. 4. iroka primena najraznovrsnijih hemijskih materija (koje imaju svojstvo slabljenja, guenja, imuniteta), koje zagauju ovekovu okolinu.

5. Geopatogene i tehnopatogene zone, posebno one koje utiu na oveka jonizujuim zraenjem (ekrani televizora, kod kojih se koristi elektronski top) i visokofre-kventnim elektromagnetnim poljima.

6. Nepravilno leenje lekovima i drugim preparatima, koji neutraliu dejstvo limfnog tkiva (citostatici u onklogiji i imunodepresivi za vreme presaivanja organa).

7. Teke traume i himrke operacije, posebno operacije pri kojima se odstranjuje timus ili slezina.

JAANJE IMUNITETA

U daljem tekstu bie vie rei o preporukama za leenje i profilaksu radi otklanjanja steenog imunodeficita.

1. Savremeni ovek ne moe pobei od stresova. N e prijatnosti na radnom mestu (ako ovek radi), beda, porodine nesuglasice, negativni odnosi sa okolinom, socijalna nesigurnost i mnogo toga dnigog izazivaju u ove-ku negativne emocije i misli, nagomilavaju U ovekovoj svesti oseaje uznemirenosti i nezadovoljstva. Sve to ili gui oveka ili se preliva u napete situacije.

Zato stoje timus tesno povezan sa nervnim sistemom slino stresno stanje svesti preko nervnog sistema pre svega negativno utie na njegovu funkciju, to dovodi do defekta T-limfocita. Organizam takvog oveka je nezatien od virusnih i gljivinih infekcija, tuberkuloze, podloan alergiji i tumorskim oboljenjima. (Praksa pokazuje da navedena oboljenja najee nastaju posle tekih emotivnih preivljavanja.)

Postavlja se pitanje - kako se tititi od stresova? Odgovor je jednostavan - t r e b a promeniti svoj odnos

prema svemu to se oko nas deava, izgraditi one osobine svog karaktera koje pravilno reaguju na ljudsku pokvare-nost, ne preputati se oseaju straha, mrnje, zlobe, nezadovoljstva i slino. Na bilo koju situaciju treba reagovati bez previe emocija. Ne treba ni od ega strahovati i ni za ta se vezivati. Reju, treba nauiti da efikasno postupate u svakoj prilici. Na primer, ako su prema vama bili grubi ne ulazite u prepirku, ve procenite situaciju: ako vai postupci nisu isprovocirali osudu od ljudi koji vas okruuju, a to je elementarni prostakluk, pravite se neveti. Negujte svoju slobodu, smelost u postupcima, volite otvoreno, iskreno i bez bojazni. To je najbolji lek, tj. profilaksa protiv stresova.

Loe navike i sklonosti (narkomanija, alkoholizam, puenje, nedovoljno aktivan nain ivota i slino), egoizam, razdraljivost, bezvoljnost, potitenost i dnigo slabe optu energiju organizma i bitno smanjuju bioloku zatitu spoljanjih manifestacija organizma, a samim tim i opti imunitet. Uradite sve stoje u vaoj moi da biste se oslobodili toga.

2. Suvina ishrana, koja nije svojstvena oveku kao biolokom biu, drugi je faktor za nastanak steenog imunodeficita. Posebno je tetna ishrana oienom i rati nianom hranom - eerima, ugljenim hidratima (koji sadre eer, fino mleveno brano, razliita ulja i masti) i njihovim smeama sa belanevinama. Pri suvinoj ishrani organizam se prezasiti hranljivim produktima. Oni se nagomilavaju u tako velikom broju, da teni delovi (hu-moralni faktori) krvi i limfe ne mogu da vode brigu o svima. Hrane je dovoljno ne samo za organizam nego i za obilje mikroorganizama parazita koji ive u krvi i limfi. Obilje sluzi u organizmu (koja nastaje kao rezultat nepravilne ishrane) stvara najpovoljnije uslove za njihovo razmnoavanje.

Razvoj defekta imunolokog sistema prema humo-ralnim faktorima pomae bakterijama (stafilokokama i streptokokama) da napadnu organizam, a rezultat je pojava bubuljica (obinih ili gnojavih), furunkula i drugih oboljenja krvi. To dalje izaziva mnogobrojne prehlade i pluna oboljenja. Usled nedostatka odreenih antitela u krvi mogu se javiti alergije, tumori i artritis.

Ishrana koja nije svojstvena oveku izaziva dis-bakteriozu. Zeludano-crevni trakt, a t ime i ceo organizam, preplavljuju se stranim i patogenim mikroorganizmima, koji razmatraju ovekov organizam, njegova tkiva i elije kao je lo (hranu) i udoban prostor za ivot. Dolazi do slabljenja funkcija makrofaga i neutrofila,

to izaziva pojavu virusnih, gljivinih i bakteri jskih oboljenja, koja prelaze u hronina, povremeno progresivna stanja i poprimaju karakter sve teeg i ozbiljnij e g oboljenja.

Upravo hrana koja nije svojstvena oveku je prvi ste-pen, koji aktivira rast stranih bakterija i gljivica u elu-dano-crevnom traktu. Prema tetnosti za organizam na prvom mestu su, prema mom miljenju, produkti koji sadre kvasac (hleb i proizvodi od njega) i koji pomau vrenje u organizmu (eer). Bakterije ili gljivice ojaane u eludano-crevnom traktu dalje se rasprostiru po elom organizmu, stvarajui kolonije na mestima koja su im najpovoljnija za ivot. Na primer, mnoge parazite privlae jedne ili druge materije koje su se nagomilale u pojedinim organima. Tako taloenje bakra u nekom organu privlai jednu vrstu parazita, taloenje gvoa - drugu vrstu, propilovog alkohola - treu vrstu. Shodno tome, u tom organu se javlja jedno ili drugo oboljenje. Gljivice i mikrobi-paraziti hrane se elijama tog organa, klijaju u njemu, stvarajui naslage gljiva, koje medicina dijagnosticira kao jedno ili drugo oboljenje, esto onkoloko. A sve poinje od sitnica" - nepravilne ishrane (a nepravilna ishrana povlaivanjem svojim strastima za ukusima) .

Pri leenju od parazita iz ishrane treba izbaciti kravlje mleko. To je produkt koji se loe vari, pre svega zbog sadraja kazeina u njemu. Coveji organizam gubi fer-mente neophodne za njegovu probavu jo u mladosti. Neprobavljeni kazein slui kao hranljiva sredina za parazite.

Meso i mesni proizvodi pri leenju od parazita su kontraindikativni zbog velike zaraenosti parazitima. Tako je otkrivena sledea koliina bakterija na 1 gram raznih vrsta mesa i ... u ubretu od domaih ivotinja!

Biftek 1 500 000 Hamburki stek 75 000 000 Svinjska jetra 95 000 000 Svee ubre od teleta ........... 15 000 000 Svee kozje ubre 20 000 000 Svee konjsko ubre 30 000 000

Uzorci mesa uzeti su sa sedam pijaca, direktno iz prodavnica. Ispostavilo se da su bakterije u mesu iste ili pribline bakterijama u ubretu. Meu tim bakterijama postoje i bakterije koje su uobiajene za obolela oveja creva.

Za unitavanje mnogih bakterija nije dovoljna sobna temperatura - potrebno je podvri ih temperaturi od najmanje 115C u trajanju od dva sata. Postavlja se pitanje kako uiniti meso bezopasnim za ishranu? Da mesna hrana ne bi izazivala trovanja treba znati kako pravilno zaklati ivotinju, pripremiti meso, spremiti od njega hranu i sa ime je najbolje da se ona jede.

ivotinje treba klati tako da to za njih ne bude veliki stres. Zato smrt ivotinje treba da bude brza i neoekivana.

Posle klanja i seenja (traniranja) ivotinje treba odstraniti krv iz mesa stavljanjem tog mesa u salamur (marinadu). Salamur je proces odstranjivanja krvi iz mesa pomou soljenja.

Otuda, hteli mi to ili ne, radi otklanjanja imunodeficita ovek mora da se hrani kako mu je svojstveno kao ljudskom biu (biolokoj vrsti) - voem, povrem (sokovima iz sveeg povra i voa), orasima, divljim i kultivi-sanim travama, prekrupama i itaricama, medom i produktima od pela. U nekim sluajevima, kao izuzetak, mogu se upotrebljavati mleni i kiselomleni produkti i jaja.

Ishrana mora biti umerena po obimu (za jedan obrok uzeti toliko hrane koliko moe da stane u dlanove sastavljenih mku), briljivo savakati hranu (do tenog stanja) i uzimati u skladu sa bioritmom probavnih organa (od 7 do 9 sati i od 13 do 15 sati).

Veoma je korisno redovno gladovati: 2 4 - 42 sata jednom u dve nedelje i 7- 14 dana jednom u 3 - 4 meseca. (Pri eem ili duem gladovanju treba imati u vidu vlastite individualne, starosne i klimatske osobenosti.) Gladovanje je jedan od najboljih i najbrih naina za obnavljanje i jaanje imuniteta. Na primer, 36-asovno gladovanje nekoliko puta pomae limfocitima da unitavaju strane mikroorganizme.

Ako iz bilo kojih razloga u vaoj ishrani bude malo bioloki aktivnih materija, one se mogu dopuniti visokokvalitetnim prirodnim hranljivim dodacima. Ova preporuka je jo znaajnija za oveka koji je bolestan ili je u fazi ozdravljenja, odnosno koji je ozdravio.

tetnost od primene antibiotika je velika jer oni ometaju normalan rad imunolokog sistema i slabe ga.

Dakle, infekcija je prodrla u organizam i poela da se brzo iri. Odgovor imunolokog sistema je sledei: poveano stvaranje imunolokih elija (T- i B-limfocita, ma-krofaga itd.) i poveanje temperamre organizma. Ako je sa poveanim stvaranjem imunolokih elija sve jasno, zato da organizam poveava temperaturu? Temperatura organizma poveava se da bi se time stvorili nepovoljni uslovi za razvoj infekcije (usled visoke temperature dolazi do oksidacije unutranje sredine organizma, koja je nepovoljna za razmnoavanje mnogih patogenih mikroorganizama); fermenti, pomou kojih imunoloke elije napadaju infekciju mnogo bolje dejstvuju pri neto poveanoj temperaturi organizma u odnosu na normalnu (oko

38-40 C); poveana temperatura ubrzava i pojaava procese cirkulacije u organizmu (znoj, luenje mokrae, proliv), koji podstiu brzo izbacivanje toksina iz organizma. Rezultat je - opta slabost, telo gori i lomi se, limfni vorovi su uveani i bolni, obilno se lue znoj i mokraa i stolica je uestala. Sve su to normalne fizioloke pojave krize ozdravljenja i ienja organizma. U tako napregnutom reimu organizam radi 2 3 dana i potpuno odstranjuje bolest i izbacuje neistou iz sebe. Posle toga dolazi do potpunog ozdravljenja.

Kako dejstvuje antibiotik? Pojavila se kriza - temperatura organizma se poveava, javljaju se neprijatne pojave koje ukazuju na aktiviranje imunolokog sistema. ovek uzima antibiotik, koji ubija patogene mikroorganizme, normalizuje temperaturu organizma i otklanja sve s imptome poetne krize ozdravljenja (bolove, slabost i slino). Reklo bi se da zdravlje ide nabolje, ali razmotrimo taj proces detaljnije.

1. Kada zavri svoj posao u organizmu antibiotik treba sara da se izbaci napolje.

2. Treba da se izbacuju i mikrobi koje je antibiotik unitio, s t o j e u stvarnosti veoma sporo. To je uzrok intoksikacije organizma leevima.

3. Posle nekoliko pilula (tableta) antibiotika organizam se odvikava" da brzo i snano razvija svoju imunost. Kod njega je smanjeno stvaranje imunolokih elija, kasni sa poveanjem temperature, to te elije ini manje aktivnim. Reju, ovde dejstvuje isti nepogreivi bioloki zakon - funkcija za nepotrebnim se smanjuje, atrofira. Upravo to ine antibiotici sa imunolokim sistemom.

4. Istovremeno, bakterije, koje su se ranije uspeno unitavale antibioticima, menjaju oblik (deformiu se), postaju otporne na dejstvo antibiotika i ponovo napadaju

organizam. Pred takvim napadom organizam je nemoan.

5. U ovekovom organizmu ive bakterije i gljivice. Antibiotici unitavaju bakterije, ali ne dejstvuju na gljivice, odnosno antibiotik je za njih hrana! Kao rezultat pri-raene antibiotika nestaju bakterijske infekcije, ali se jo vie ire i javljaju gljivine infekcije. Spaavajui se jedne napasti ovek pada u kande druge.

6. Antibiotici unitavaju normalnu mikrofloru organizma i samim tim doprinose (posle leenja) pojavi dis-bakterioze.

Razmotrimo dejstvo hemijskih materija koje slabe imunoloki sistem oveka. Razliita sredstva: za borbu protiv komaraca - naftalin i slino; za odravanje kue i nametaja (sredstva za ienje, za poliranje itd.); sredstva i praak za pranje; kozmetika i dezodoransi; hladnjaci i klima ureaji (isticanje gasa za hlaenje, koji ima sposobnost da prodire kroz najmanje pukotine na spojevima agregata za hlaenje); gorivo i ulja za automobile i drugo - kroz plua i kou dospevaju i nagomilavaju se u organizmu. Posle izvesnog vremena te nagomilane materije uzrokuju pojavu jedne ili druge vrste alergije, razne poremeaje i oboljenja.

Boravak oveka u tehnogenoj ili geopatogenoj zoni slabi organizam i izaziva deformaciju elija. Savet je samo jedan - bez krajnje potrebe ne poseivati takva mesta i zone.

Kada je re o operaci jama, njima treba pribegavati samo kada je to preko potrebno. Ni u kom sluaju ne treba prihvatati da se odstranjuju t imus ili s lezina. Bez njih je organizam osuen na muenje i na sigurnu smrt. N a g l o se poveava opasnost od pojave malignih t u m o ra. Jo su opasnije operacije presaivanja organa i da-

lja pr imena imunodepres iva (lekova koji s labe imunitet s ciljem spreavanja kidanja presaenog organa) . Kod takvih ljudi opasnost od pojave malignih t u m o r a , u poreenju sa obinim ovekom, poveava se za 10 do 1 000 puta ! Savetujem da iz usta odstranite sve p l o m b e od amalgama, koje sadre ivu i koje pos tepeno truju oveka. Bilo kakvom drugom leenju treba pribegavati pomou prirodnih sila organizma i same pr irode.

Jaanje imuniteta podsticae: prot ivparazi tno leenje p o m o u tro jke", kerozina i nekih drugih preparata; ienje debelog creva (raznim nainima klisti-ranja), krvi, limfe (pomou saune i sveih sokova), vez ivnog tkiva (gladovanjem, sveim sokov ima i saun o m ) ; ienje usne duplje (sisanjem ulja i vakanjem belog luka). ienje, leenje i jaanje koe p o m o u saune (banje sa parom) i utrljavanja u k u v a n o g urina daje jau zatitu koi. ank Prakalana pojaava imunitet na raun ienja s luzokoe e ludano-crevnog trakta od patogenih mikroorganizama (oni ne vole slani rastvor koji se upotrebljava prilikom p r i m e n e ank Prakalane) . Prelazak na ishranu po t ipovima ljudi normalizuje m i k r o n o m probavnog trakta i pobol java stanje s luzokoe (njihovu normalnu p H ) . Kod ena pr imena ur ina za ispiranje vagine normalizuje kiselost i titi taj organ.

Navedenom dodajte kretanje i terapije za elienje (kontrastna polivanja, kupanja, saunu), posebno na sve-em vazduhu - to e vam omoguiti da stvorite i odravate snaan vlastiti imunitet.

Starci i deca (do 710 godina) nemaju izgraen i j a k imunitet kao u zrelom dobu, pa navedenim preporukama moraju pokloniti vie panje.

Zapamtite - postoje tri linije odbrane imuniteta -bioloka zatita spoljanjih manifestacija oveka, koa i sluzokoa; prirodni imunitet; specifini imunitet, na kome moramo samostalno da radimo. Svaki ovek, ukoliko eli, moe da ojaa i odrava te tri linije odbrane na najviem nivou samostalno, pomou jednostavnih i dostupnih sredstava za leenje.

Govorei jezikom drevnih lekara, sile te la" - limfu, krv, miie, imunitet i slino treba odravati u istoi i zdravlju. Neis toe" u organizmu moraju biti na minimumu. Pri tome te neistoe" moraju biti odreenog kvaliteta (bakterije ekskrementa, kiselost mokrae, sastav znoja) tako da dopunski tite organizam.

istoa i zdravlje sila tela", minimum i kvalitet neistoa" zavise od ovekove svesti kako organizovati i voditi emocionalni ivot, kako se pravilno hraniti, kojeg naina ivota se pridravati i slino. Samo u tom sluaju patogeni uzronici bie pod punom kontrolom organizma i izvravati svoju korisnu funkciju - aktivirati imunitet.

FIZIKI PARAZITI

TA T R E B A ZNATI O PARAZITIMA Hilda Klark, ameriki lekar i prirodnjak, dola je

1988. godine do otkria koje je dalo novi smer u dijagnostici i leenju ljudi. Ona je napravila sinhrometar instrument pomou kojeg se meri frekventna elektromag-netna rezonansa bilo kojih objekata u prirodi, a koji zrae strogo specifini spektar elektromagnetnog zraenja: toksina, mikroba, lekova, tumorskih elija itd. Tako se pojavila frekventno-rezonansna dijagnostika (FRD) i terapija (FRT).

Kada je Hilda Klark prvi put izmerila svoju rezonancu bila je zaprepaena. Instrument je pokazivao da u njenom vlastitom organizmu mirno" ivi ogromni broj mirkoba, virusa i drugih parazita, koje je bilo nemogue otkriti drugim metodima, izmeu ostalog, i metodom Rejnharda Folja. Pored toga ispostavilo se da su organi Hilde Klark zagaeni ekotoksi-nima (tekim metalima, herbicidima, radioaktivnim izotopima, konzervansima, tekovima i drugim neistoama).

Hilda Klark je pomou svog instrumenta poela da testira druge ljude i kod svih se uoavalo isto: veliki broj raznovrsnih parazita i ekotoksina, a kao posledica toga razne vrste bolesti. Posle vie hiljada ispitanih uzoraka Hilda Klark je dola do sledeeg zakljuka: 9 0 % hro-

ninih bolesti imaju dva uzroka - parazite i ekotoksine. Zahvaljujui tome potvrena je teza drevnih lekara -bez ienja nema izleenja", kao i da se u osnovi o-vejih bolesti nalazi njegovo neznanje koje privlai parazite U njegov organizam.

Paraziti (grki parasitos - gotovau, badavadija) su bia koja se hrane na raun drugih organizama biljnog ili ivotinjskog sveta (koji se zovu domainima) i koja povremeno ili stalno borave na njima ili u njima.

Glavni zadatak svakog parazita je da neprimetno ivi u ovekovom organizmu. Paraziti su: patogeni mikrobi i virusi, parazitske protozoe, parazitski crvi, Ijuskari, parazitski pauci i insekti.

Paraziti se lnane sokovima, tkivima tela ili hranom koja se nalazi u ovekovom probavnom traktu. Paraziti mogu biti ivotinje (zooparaziti), ali i biljke (fitoparazi-ti). Prema mestu ivljenja parazita na domainima razlikuju se spoljanji (ektoparaziti) i unutranji paraziti (endoparaziti).

Samo se ektoparaziti naseljavaju povremeno na povrini tela domaina radi uzimanja hrane (na primer, komari, obadi, pijavice), dok drugi i ive na telu domaina (vai). Neki paraziti ive u debelom sloju koe i njih nazivaju potkonim parazitima. U upljinama tela koje imaju veliki prostorni dodir sa spoljanjom sredinom (upljina nosa, uiju, usta, konjunktiva oiju) obitavaju paraziti upljina.

Endoparaziti mogu da ive u bilo kojem organu ili tkivu domaina. U zavisnosti od njihove lokalizacije dele se na:

a) endoparazite organa, koji su u kontaktu sa spoljanjom sredinom (plua, creva, mokrano-polni organi, poev od bubrega do mokranih kanala za luenje mokrae), razliiti biari, amebe, crvi i drugo,

b) paraziti krvi s podelom na parazite koji ive u plazmi krvi, u eritrocitima i u belim krvnim zrncima (paraziti krvi su: mi kroji la rije, hemosporide, tripanosome),

c) endoparaziti vlastitog tkiva ili tkivni paraziti, koji ive u slojevima razliitih tkiva tela domaina, na primer, u popreno-prugastim miiima (sarkosporide, tribine), u mozgu (tripanosome, bobice trakastih crva), u hrskavici, u vezivnom tkivu (miksosporide), u nervnim vlaknima i drugo i

d) endoparaziti upljina koje nemaju kontakt sa spo-Ijanjom sredinom.

RASPROSTRANJENOST PARAZITA

Paraziti su veoma rasprostranjeni u ivotinjskom i biljnom svem. Jedva da postoji neka vrsta ivotinja ije su individue apsolutno slobodne od bilo kakvih parazita biljne ili ivotinjske prirode.

Postoji veliki broj parazitskih vrsta koje m o g u da ive na raun oveka. Pri tome se stalno otkrivaju novi paraziti u ovejem telu i opisuju bolesti koje oni izazivaju.

Za parazite je veoma vano da se vrsto dre za svog domaina. Oni imaju posebno razvijene organe za privrivanje, odnosno noge nalik kletima (kojima se vrsto hvataju i dre za domaina), snane usne organe, specijalne dodatke, kutikularne (sa pokoicom, opnom) 1 kuke (akije), snane miine pipke i drugo.

U pljuvaci i probavnom soku raznih krvopija nalaze se jaki antikoagulanti (materije koje spreavaju zgru-njavanje krvi); drugi paraziti izluuju proteolitini fer-

1 Primedba prevodioca.

38

ment koji razlae i vari belanevine i razara tkiva organa domaina (dizenterijska ameba, koja izaziva gnojne rane - ireve na debelom crevu; cerkarije shistomos koje prodiru kroz kou oveka u vene). Usamljeni paraziti koji ive u crevima imaju otporna i stabilna antifer-mentna svojstva, zahvaljujui emu se odravaju u ivotu i ne podleu probavnoj snazi probavnih sokova domaina (gliste).

Mnogi paraziti ive u sredini u kojoj skoro da nema slobodnog kiseonika (gliste u debelom crevu); oni diu na raun kiseonika koji se oslobaa pri rastvaranju hran-Ij i vili materija (na primer, glikogena). U procesu razme-ne materija u anaerobnoj sredini hemijsko razlaganje hranljivih materija prestaje na etapi stvaranja prelaznih materija, koje imaju toksina svojstva (masne kiseline). Shodno tome anaerobni nain ivota parazitskih crva de-limino je uslovljen toksinou produkata njihovog luenja, a kao rezultat asimilacije tih toksinih produkata u organizmu domaina dolazi do njegovog hroninog trovanja.

Tokom procesa prirodnog odabiranja kod parazita su se stvarale osobine koje su poveavale mogunost njihovog dospevanja u organizam domaina; takva osobina parazita je njihova izvanredna plodnost.

Tako ankilostoma za 24 sata daje do 25 000 jaja, Fasciolopsis bnski - do 48 000, a oveja askarida do 200 000 jaja. Usamljena individua ogole/a lananica moe da da dnevno do 4 900 000 jaja, a godinje do 440 000 000 jaja. Kod tih parazita veoma su razijeni organi za razmnoavanje i pri tom su se izgubili mnogi organi nepotrebni" za parazite. Sacculina u konanom obliku predstavlja vrstu vree nabijenu jajima. Prezrela materica Taema solium istiskuje" sve ostale delove polnog aparata.

NAJVANIJI P A R A Z I T I U O V E K O V O M O R G A N I Z M U

Razmotrimo one vrste parazita sa kojima se ovek najee sree u ivotu.

Poeemo sa najmanjim", nevidljivim parazitima i zavriti sa velikim", vidljivim parazitima.

1. Virusi (latinski virus - otrov) i mikroorganizmi su paraziti koji se nalaze u elijama. Mi znamo za viruse gripa, hepatitisa, poliomielitisa, herpesa, limfogranule-matoze, SID-e itd. Virusi i mikrobi mogu i da ne dejstvuju na ovekov organizam, a mogu da izazovu i smrt.

Virusi i mikrobi dele se na infektivne, koji razaraju elije, i tumorske, koji ne razaraju elije ve ih pretvaraju u tumorske elije.

Infektivni virusi i mikrobi izazivaju u ovekovom organizmu bezsimptomatske (skrivene) i javne infekcije u blaem ili teem stepenu.

Virusi prodiru u organizam kroz sluzokoe i kou. Zdravlje tih graninih delova organizma ima veliki znaaj. to su ti delovi organizma slabiji je ovekov organizam osetljiviji i ranjiviji.

Virusi i mikrobi ne vole" visoke temperature (veina njih umire pri temperaturi 50-60C u toku 3 0 - 60 minuta), oksidacije (razara ih kiseonik iz vazduha), oscilacije pH unutranje sredine organizma prema kiseloj strani, ultravioletno zraenje, biljne boje i boje se dejstva he-mijskih materija, na primer, askorbinske kiseline.

Parazitizam prostih mikroorganizama (protozoa) moe se posmatrati i kao pozitivna pojava za prirodno odabiranje jakih i adaptiranih organizama. Oni se javljaju samo tamo i u onim organima koji su zagaeni. Njihov

zadatak je da rastvore i prerade neistou. Na primer, pojava protozoa uoava se tamo (u rezervoarima, na zemlj i-tima) gde je zagaeno. To se odnosi i na ovekov organizam. U ovekovom organizmu koji se hrani pravilno i umereno nema neistoa na kojima bi mogli da se razvijaju mikrobi - paraziti.

2. Protozoe-pu i i , gljivice (kvasac spada u gljivice) i bakterije. Mikroorganizmi se dele na dve grupe. Proste biljke u koje spadaju bakterije, alge, najslabije gljivice i proste ivotinje, koje se dele na etiri vrste: sline amebama, trepljarke (na primer, infuzorija - cipe-larka), spornice (mikroorganizmi koji se razmnoavaju bespolnim nainom pomou spora, na primer, parazit mozga toksoplazma), a takoe i biari, koji u sebi objedinjuju ne samo biljne nego i ivotinjske simptome (triho-monada).

Ogroman broj mikroorganizama vodi parazitski nain ivota, pri emu se oni ponaaju kao paraziti u odnosu na krupnije i jae organizme, a u odnosu prema sebi ravnima, pogotovo slabijim i manjim od njih oni se ponaaju kao grabljivci.

Protozoe prodiru u organizam kao i virusi, kroz kou i sluzokoe. Poinju da se razmnoavaju i razvijaju tamo gde imaju odgovarajue uslove.

Na primer, postojanje sluzi u maksilamim sinusima podsticae razvoj gnojnih bakterija; pomak kiselo-alkal-nog balansa koe prema trulenoj strani podsticae pojavu gljivinih oboljenja na koi; unitavanje normalne mikroflore kvascem podsticae nastanak disbakterioza; promena kisele sredine debelog creva prema trulenoj strani podsticae nastanak i razvoj patogene mikroflore, koja stvara sluz, polipe itd. Prosti paraziti (hlamiclije) mogu da prodiru u zidove krvnih sudova i da izazivaju

njihovo razaranje, infarkt miokarda i niz drugih ozbiljnih oboljenja (upalu polnih organa, neplodnost, upalu pankreasa, jetre itd.).

3. Parazitski crvi - helminti (grki helmins - crv, glista). Registrovano je oko 150 vrsta heliminata kod oveka (oni ine takozvanu helmintofaunu), koji spadaju u tri klase: nematode (okrugli crvi, koji imaju telo u obliku niti ili cilindra blago zaotrenog na vrhovima), cestode (trakasti crvi) i trematode (pijavice, pljosnati crvi). U pojedinim sluajevima uoeno je parazitiranje kod ljudi predstavnika klase strugaa (crva sa bodljikavom glavom).

Na teritoriji biveg Sovjetskog Saveza registrovane su 52 vrste helminata: 24 vrste nematoda, 19 - cistoda i 9 -trematoda. Od 52 vrste helminata 28 praktino nemaju medicinski znaaj, posto je njihovo parazitiranje kod oveka opisivano samo u pojedinanim sluajevima; ostale vrste helminata imaju odreeni znaaj budui da su neke vrste svuda rasprostranjene, a dinge na ogranienim aritima.

Lokalizacija helminata u ovekovom telu moe biti raznovrsna. Intenzitet zaraenosti je takoe razliit od pojedinanih primeraka do stotina i hiljada primeraka. Broj vrsta, koje istovremeno parazitiraju u organizmu, moe varirati od 1 do 6 i vie.

Oblik glista, koje mogu iveti u ovekovom organizmu, moe biti razliit. To zavisi od raznovrsnih uslova, od kojih veliku ulogu igraju sledei uslovi: 1) geografski,

faktor, razliita je rasprostranjenost helminata u raznim geografskim zonama s obzirom na karakteristine za svaku zonu temperature, vlanost, karakter zemljita (tla) i vegetaciju, a takoe prisustvo i rasprostranjenost prela-znih domaina i slino; 2) profesija, na primer, kod radnika na seoskim domainstvima najee se uoavaju

helminti, kojima se oni zarauju preko tla; kod radnika u dubokim j a m a m a (ahtovima) sa konstantno visokom temperaturom uoavaju se ankilostomidoze itd.; 3) ivotni uslovi, tradicija i neke navike: upotreba u ishrani strugotina od mesa i nekih vrsta ribe (narendauo smrznuto meso ili riba) 2, nedovoljno isprenog ili kuvanog mesa, ribe peene na ranju, svee zasoljene ikre od tuke i slino podstiu zarazu od bije pantljiare od goveeg mesa, svinjske pantljiare - u trihinelama od svinjskog mesa, raznim vrstama difillobotrida i nekim trematoda-ma od odreenih vrsta ribe; ubrenje povrtnjaka tetnim fekalijama podstie irenje askaridoza i trihocefaleza itd. i 4) uzrast: neki helminti (patuljaste pantljiare, otrice, askeride) najee se sreu kod dece, dok se ostali (bija i svinjska pantljiara, difillobotridi, neke trematode) sreu kod odraslih.

Najrasprostranjenije u svim geografskim zonama su otrice. U centralnoj zoni evropskog dela Rusije rasprostranjene su askaride. Bez obzira na to stanovnici gradova su njima zaraeni u manjem stepcnu. Neto rede se sree vlasoglav. Rede, nego vlasoglavom, prvenstveno kod seoskog stanovnitva uoava se zaraenost triho-strongilidama. Od cestoda se najvie na celoj teritoriji centralne zone sree patuljasta pantljiara, rede bija pantljiara. Patuljasta pantljiara uoava se prvenstveno kod gradskog stanovnitva, uglavnom u dejim kolektivima. Relativno retko se uoavaju svinjska pantljiara, cisticerkoza, jednoelijski ehinokokus, vieelijski ehi-nokokus (izuzetno retko), pacovska pantljiara, a veoma redak izuzetak je trematoda Fasciola hepatica. Prema tom e , glavna grupa helminata, karakteristinih za helmin-tofaunu bilo kojeg rejona, jesu otrice, zatim askaride, patuljasta pantljiara, rede vlasoglav i jo rede bija (goveda) pantljiara.

Parazitski crvi mogu da ive u bilo kom defu o-vejeg organizma: u organima (ehinkokus u jetri), pod koom (drakunuleza), u eludano-crevnom traktu (askaride, otrice, pantljiare itd.).

Parazitski crvi asimiluju hranu koju je probavio ovek; lue toksine ekskremente i sekrete koji izazivaju hroninu intoksikaciju; ine raznovrsne mehanike povrede; razliite refleksne uticaje i drugu tetu.

Nepridravanje elementarnih higijenskih mera i stvaranje trulenih uslova u upljini eludano-crevnog trakta su uslovi koji podstiu zarazu ovekovog organizma parazitskim crvima.

4. P a r a z i t s k i l juskari i mekuci . Uzrok njihove pojave u ovekovom organizmu je potpuno isti - unutranja neistoa.

5. Parazitski insekti. Ova vrsta parazita govori o krajnjoj zaputenosti ovejeg organizma. U njih spadaju, na primer, vai.

KAKO SE M O E ZARAZITI PARAZITIMA (GLISTAMA)?

Bebe se zaraze parazitima jo pri raanju. Napadnute su sve sluzokoe organizma: oi, usta, nos, meica (perineum). Strada i koa. Neretko zaraza ima opti karakter, ve u 5- 8 mesecu ivota ona izaziva kod odojadi slabljenje pankreasa, to esto dovodi do neoekivanog" dijabetesa, tumora i drugih oboljenja.

Sluajevi oboljenja od parazita su sve uestaliji s obzirom na razvoj turizma, zagaenost vode i hrane i preko-m e m u upotrebu hemikalija i antibiotika. Gliste, nematode i veliki broj ameba (oni stvaraju sluz) u znatno veoj koliini su rasprostranjeni meu stanovnitvom, nego to to tvrdi tradicionalna medicina. Velika koncentracija parazita uoava se u komercijalnim svinjskim produktima (bekon, unka, hrenovke, kobasice, svinjski kotleti, kr-menadle itd.). Govedina, piletina, ovetina i posebno riba esto su zaraeni njima.

Te injenice su pogubne za bilo koje drutvo, koje u ishrani koristi mnogo mesa, mesnih i ribljih produkata. Otuda, u visokorazvijenim zemljama kao stoje Amerika, ima mnogo vie parazitskih infekcija, nego u Africi. Na primer, ovek se zarazi svinjskom glistom ako jede zaraenu nedopeenu svinjetinu, suenu (dimljenu) unku ili kobasicu... Laive se razvijaju u miiima, ire se kroz centralni neivni sistem u druga tkiva i organe i na kraju se priljubljuju na gornjem delu tankog creva. Svinjska glista na-

nosi veliku tetu ovekovom organizmu, kada nerazvijene larve prodiru u miino tkivo, srce, oi ili mozak.

Kada posle ienja organizma kod nekih ljudi izlaze neverovatno dugaki paraziti, ljudi se pitaju: kako takvo udovite moe da ivi u naem organizmu, a da mi u to i ne sumnjamo? Odgovor na ovo pitanje je jednostavan. Cilj parazita je da sakrije svoj boravak u naem tete. Paraziti ive neprimeeni jer onog trenutka kada ih primeti-1110 nesumnjivo emo preduzeti odreene mere da ih odstranimo. Paraziti su veoma inteligentna bia. Naravno, njihova inteligencija nije na onom nivou na kome je i o-vekova. Ali, oni su poznati po svojoj sposobnosti da preive i da se razmnoavaju, stoje, bez sumnje, glavni cilj svakog zemaljskog organizma.. .

Najbri nain da larve parazita prodru u na organizam jesu zaraeni produkti ishrane: loe oprano voe i povre, nedopeeno i nedokuvano meso. Postoji jo jedan nain da se ovek zarazi parazitima - preko domaih ivotinja. U organizmu veine ivotinja ivi nekoliko vrsta parazita i njihova jaja esto dospevaju u okolnu sredinu preko ekskrementa ivotinje. Sa ekskrementa oni prelaze na ivotinjsku dlaku, a ovek se moe zaraziti kada miluje, grli ili ljubi svog ljubimca ili ak preko vazduha. To je posebno opasno za malu decu, koja vole svoje ljubimce, ali i za trudnice ili bolesnike iji je imunoloki sistem ve oslabljen.

Zagaeno debelo crevo je idealna sredina za razmnoavanje najrazliitijih parazita.

Paraziti dobijaju najbolju ishranu. Oni uzimaju ono s to je najhranljivije iz obroka svog domaina, ostavljajui mu samo mrvice. Kod mnogih ljudi, koji vode zdrav nain ivota i koji se pravilno hrane, ne uoava se znatno poboljanje zdravstvenog stanja upravo zbog prisustva parazita u njima. Ozdravljenje organizma pomou ishra-

ne, vebi, terapija oeliavanja bez prethodnog ienja organizma od neistoa i parazita daje mnogo manji efe-kat. Neki specijalisti tvrde, da su paraziti glavni uzrok gojaznosli, jer liavaju organizam potrebnih hranljivih materija, ostavljajui mu samo prazne kalorije". Organizam poinje da trai sve vie hrane, jer mu nedostaju vitamini i minerali.

K A K O D1JAGNOSTIKOVATI PRISUSTVO PARAZITA?

Da se paraziti nalaze u telu domaina otkriva se po-smatranjem samih parazita izbaenih iz organizma (ba-lantide, amebe, lanci glista, otrice) ili produkata njihovog razmnoavanja (jaja, ciste protozoa). Istraivanju se podvrgavaju izluevinc organa u kojima ive paraziti (ekskrement, mokraa, sluz) ili tkiva organizma domaina (krv, limfni vorovi, njihova biopsija i biopsija miia).

Prisustvo parazita se najee odreuje pomou analize ekskrementa. Ipak taj metod nije siguran, jer se pri analizi ekskrementa paraziti mogu otkriti samo u sluaju ako laborant uoi jaja parazita pod mikroskopom. Ali, ako parazit koji ivi u naem organizmu, nije poloio jaja u vreme kada se vri pro vera, njegovo prisustvo ostae neprimeeno.

Zaraenost parazitima moe se odrediti prema spoljanjem izgledu oveka i prema nenormalnim simptomima rada njegovog organizma.

Prema spoljanjem izgledu oveka - razni mitese-ri, bubuljice, seboreja, grubost konih pokrivki, pege, razne mrlje, prevremene bore na licu, prevremena elavost, papilome, pukotine na petama, oslojavanje i lo-

mljenje noktiju - moe biti znak da je njegov elu-dano-crevni trakt zaraen. To mogu biti proste ili maje lamblije, tr ihomonade ili druge protozoe, a ubrzo i njihov buket. Najbanalnija infekcija izbacuje iz stroja samore-gulaciju i imunoloku zatitu organizma.

Infekcija se ispoljava, takoe, kroz esta respiratorna oboljenja - angine, hronine tonzilitise, upale maksi-larnih (bonih) sinusa, sinusitise, polipe, a isto tako hrkanjem u snu.

Simptomi oboljenja kod ena: belo pranje, upala jajnika, bolne menstruacije sa krvoproliem, slabost, poremeaj rokova menstrualnog ciklusa, zatim postepen razvoj fibroma, mioma, fibrozno-cistozne mastopatije, upale nadbubrenih lezda, mokrane beike i bubrega.

Simptomi prisustva parazita kod mukaraca -prostatitis, impotencija, potom adenom, cistitis, pesak i kamenje u bubrezima i mokranoj beici. Usled infekcije moe biti naruena (poremeena) psiha u treem pokoljenju. Pokoljenje koje smenjuje inficirane roditelje umire 1 0 - 1 5 godina ranije.

NAJIZRAZITIJI S I M P T O M I PARAZITSKIH INFEKCIJA

Zah'ori. Gliste, zahvaljujui svom obliku i velikim razmerama, mogu mehaniki da zatvaraju neke kanale, kanale creva. Obilna infekcija glistama moe izazvati zatvaranje optih unih i crevnih kanala, to uzrokuje retka i oteana pranjenja.

Protiv. Jedan deo parazita, naroito protozoe, stvara materije sline hormonima koje uzrokuju gubitak natriju-

ma i hlorida, to, sa svoje strane, uzrokuje esta vodnjikava pranjenja. Prema tome, pri parazitskoj infekciji proliv je funkcija parazita, a ne pokuaj organizma da se oslobodi prisustva infekcije u njemu ili nepravilne ishrane.

Gasovi i naduvenost. Jedan broj parazita preivljava u gornjem delu tankog creva, gde upala koju izazivaju dovodi do naduvenosti i stvaranja gasova. Problem moe biti jo komplikovaniji pri upotrebi teko svarljivih produkata tipa pasulja ili sirovog voa i povra. Stalna naduvenost trbunih organa esto je simptom prisustva skrivenih parazita. Ti gastrocrevni simptomi mogu se ispo-ljavati sa naizmeninom snagom tokom vie meseci, pa ak i godina, ako se paraziti ne izbace iz organizma.

Gastrocrevni sindrom. Paraziti mogu nadraivati i izazivati upalu zidova creva, to dovodi do pojave itavog niza gastrocrevnih simptoma i nedovoljne asimilacije ivotno vanih hranljivih i posebno masnih materija. Takva mala asimilacija hranljivih materija uzrokuje tvrdi ekskrement i viak masti u ekskrementu.

Bolovi u zglobovima i miiima. Poznato je da se paraziti mogu premetati po ovekovom organizmu sa ciljem da se smeste na najudobnijim mestima, na primer, u zglobnoj tenosti i miiima. Kada se to dogodi ovek osea bolove, koji se esto smatraju posledicom artritisa. Bolovi i upala zglobova i miia su, takode, rezultat trau-miranja tkiva usled dejstva nekih parazita ili imunoloke reakcije organizma na prisustvo parazita.

Alergija. Paraziti mogu da nadrauju, a ponekad ak i da probiju crevnu opnu, to poveava rizik od prodiranja velikih neprobavljenih molekula u creva. To moe aktivirati imunoloki odgovor organizma u vidu stvaranja poveanih doza eosinofila - jednog od tipova zatitnih elija organizma. Eosinofili mogu da podstaknu upalu tkiva organizma, to uzrokuje alergijske reakcije. Pa-

raziti izazivaju, takoe, poveano stvaranje imunolokog globulina E u organizmu.

Problematina koa. Crevni paraziti mogu izazvati koprivnjaci!, ospe, ekcem i druge kone reakcije alergij-skog karaktera. Gnojne rane (irevi) na koi, tumori i kraste, papi lomi i dermatiti mogu biti rezultat prisustva prostih mikroorganizama (protozoa).

Anemija. Neke vrste crevnih glista priljubljuju se uz sluzokou creva i isisavaju hranljive materije domaina. Nalazei se u organizmu u velikoj koliini oni mogu da izazovu veliki gubitak krvi, to uzrokuje nedostatak gvozda u organizmu (anemije). Anemiju izaziva trihomona-da i drugi mikroparaziti koji se hrane elijama krvi.

Trihomonada se moe hraniti spermatozoidima, to izaziva impotenciju. Ona ih guta slino crvenim krvnim zrncima.

Granuleme. Granuleme su tumorske mase, koje obavijaju unitena jaja parazita. Najee se stvaraju na zidovima debelog i tankog creva, ali se mogu naseliti i u pluima, jetri, trbunoj duplji, materici.

Nervoza. Otpaci razmcnc materija i toksine materije parazita mogu da nadrauju centralni nervni sistem. Nespokojstvo i nervoza esto nastaju kao rezultat sistematskog zaraavanja parazitima. Mnogi ljudi ustanove da su po zavretku procesa ienja organizma postali mnogo uravnoteeniji i strpljiviji.

Poremeaj sna. Cesta buenja nou, naroito izmeu 2 i 3 sata, takoe mogu biti pokuaj organizma da se oslobodi toksinih materija kroz jetru. U tim nonim satima bioritmoloki jetra je najaktivnija. Poremeaj sna takoe moe biti isprovociran nonim izlascima nekih parazita kroz anus, to dovodi do neprijatnog bolnog osea-ja i svraba. Jedan od uzroka pojave hemoroida je razvoj parazita (otrica) ispod sluzokoe pravog creva.

krgutanje zubima. Bruksizam - nenormalno krgutanje zubima, stezanje zuba i njihovo trenje esto prati parazitske infekcije. Ti simptomi su posebno izraeni kod dece za vreme spavanja. Bruksizam moe biti odgovor nervnog sistema na strani nadraiva.

Hronini umor. Simptomi hroninog umora obu-hvataju slabost, albe na simptome sline gripu, apatiju, depresiju, gubitak koncentracije i loe pamenje. Ti fiziki, umni i emocionalni simptomi mogu biti izazvani parazitima koji uzrokuju anemiju, intoksikaciju, nedostatak hranljivih materija u organizmu zbog slabe asimilacije belanevina, ugljenih hidrata, masti a posebno vitamina A i B.

Poremeaji imuniteta. Paraziti slabe imunoloki sistem smanjujui luenje imunoglobulina A. Njihovo prisustvo stalno stimulie reakciju sistema i vremenom moe da oslabi taj ivotno vaan imunoloki mehanizam, otvarajui put za prodiranje bakterijskih i virusu ih infekcija u organizam. U broj izrazitih simptoma koji potvruju da paraziti postoje u organizmu mogli bi se svrstati i sledei poremeaji: poveana telesna teina, prekomerua glad, gubitak telesne teine, neugodan strani ukus u usti-

ma i zadah iz usta, astma, dijabetes, epilepsija, bubuljice, migrene i najei uzroci smrti srana oboljenja i rak. Na primer, profesor Hilda Klark u svojoj knjizi Lekprotiv svih rakova zakljuuje da su mnoge vrste raka izazvane parazitom fasciolopsis Buski. Ako se pacijent oslobodi tih parazita i tumori e nestati".

Onkologija. Kao to nam je postalo jasno, raznovrsni oblici onkolokih oboljenja delo su ruku" svemoguih parazita - od gljivica, trihomonada do glista.

U sutini vano je shvatiti sledee: ako ste oboleli -istite organizam i oslobaajte se od parazita. Zatim, razmotrite i promenite nain ivota, inae ete ponovo obo-leti.

NAJTETNUI PARAZITI ZA OVEKA

T O K S O P L A Z M E

Toksoplazmom (grki toxon - luk, duga) se nazivaju bolesti izazvane najprostijim jednoelijskim organizmima na raznoraznim mestima ovejeg organizma, gde su oni prodrli i razmnoili se. Uzronik toksopla-zmoza je toksoplazma Toxoplasma gondii koja spada u rod protozoa, u klasu biara.

Toksoplazma ima oblik polumeseca i podsea na reanj pomorande: jedan kraj parazita je obino zaotren, drugi - zaobljen, duine do 7 mikrona.

Toksoplazme se kreu klizanjem, a u u elije prodiru obrui se oko uzdune ose.

Toksoplazme se razmnoavaju bespolno, uzdunim deljenjem na dva dela (na pola). Kao rezultat ponovnog uzdunog deljcnja u protoplazmi elije domaina nagomilava se porodica parazita, koja je dobila naziv pseu-docista". Pseudociste se sreu u veem broju u razliitim organima zaraenog organizma za vreme akutnog stadi-j u m a infekcije. One su okruene veoma tankom (providnom) membranom, koju je verovatno stvorila elija domaina, i nemaju svoj omota. elije pune takvih parazita se razaraju. Osloboeni paraziti prodiru u nove elije, gde se ponovo dele i stvaraju nove pseudociste.

Pri prelasku infekcije u hronini oblik toksoplazme se zadravaju u vidu pravih cisti (okruuju se specijalnim omotaem). Takve ciste imaju sposobnost da se due vremena zadre u organizmu ivotinja i oveka (do 5 go-

dina). Ciste se, takoe, sreu i u tkivima oiju, srca, plua i nekih drugih organa. Broj toksoplazmi u cisti varira od nekoliko primeraka do nekoliko hiljada.

Do oboljenja uzrokovanih toksoplazmom dolazi se na sledei nain. Sa mesta prodiranja u organizam tokso-plazma prodire u krv, a zatim u elije organa i tkiva gde se i razmnoava. U tom periodu u protoplazmi elija uoava se veliki broj toksoplazme u raznim stadijumima deljenja. elija se poveava po razmerama, njeno jezgro se potiskuje prema kraju i konture postaju nepravilne. Stvaraju se pseudociste, koje se dalje mogu razarati. Do razaranja pseudocisti dolazi ubrzo ili neposredno posle njihovog stvaranja. Osloboeni paraziti prodiru u elije i ciklus razvoja se ponavlja.

U tkivima organa toksoplazme izazivaju upalu, odumiranje, resorpciju (splanjavanje) i deformisanje normalnog tkiva. U akutnom periodu bolesti toksoplazme u slobodnom stanju mogu da se otkriju u pljuvaci, sluzi iz nosa, u seroznom eksudatu, mleku, mokrai, krvi i teno-sti oko ploda. Period aktivnosti parazita traje 1- 2 nedelje a prekid te aktivnosti poklapa se sa periodom poveanja antitela ( 1 - 3 nedelje od poetka infekcije).

Akutni oblik toksoplazmoze javlja se u veini sluajeva kao opte oboljenje sa prisustvom raznovrsnih simptoma.

Pri irenju infekcije moe doi do smrti organizma ili kao rezultat poveanja otpornosti organizma infekcija prelazi u p o d a k u t n i ili hronini stadijum.

U tom periodu u unutranjim organima i tkivima van centralnog nervnog sistema toksoplazme se postepeno smanjuju po broju i potpuno iezavaju ili samo ponekad ostaju u vidu cisti, otpornih na antitela. Meutim, u mozgu i tkivima oiju toksoplazme produavaju da se razmnoavaju, ponekad godinama. To se objanjava nespo-

sobnou antitela da u dovoljnoj koliini prodiru kroz krvne barijere u mozak i oi, u vezi sa ime se u periodu hronine infekcije toksoplazme i uoavaju uglavnom u mozgu, a takode u sloju kivnih sudova i mrenjae oiju. Toksoplazma u tom periodu moe biti otkrivena u vidu pseudocisti, a takode i cisti bez ikakve elijske reakcije oko nje.

Paraziti (ciste) pokriveni omotaem suprotno od pseudocisti tee se unitavaju pod uticajem specifinog le-enja. U takvom stanju toksoplazme ive u organizmu kao dremajua infekcija".

U zavisnosti od naina zaraavanja toksoplazmoze se dele na uroene i steene.

U R O E N A T O K S O P L A Z M O Z A

Radi razvoja toksoplazmoze potrebno je da u organiz m u ene postoji slobodni uzronik ili u krvi, ili u zidovima materice. To dovodi do zaraavanja ploda toksopla-zmama kroz placentu. Obino se uzronik nalazi u krvo-

toku kod akutnog toka infekcije, i to relativno kratko vre-rae.

Inficiranje ploda za vreme trudnoe ene moe se javiti u bilo kom periodu. Ako se ena inficira u ranom periodu trudnoe promene su veoma izraene i dovode do unutarutrobne smrti ploda ili se (pri zaustavljanju infek-tivnog procesa) dete rada sa hroninim oblikom uroene toksoplazmoze, koja se karakterie prisustvom uroenih mana u razvoju razliitih organa, naroito mozga i oiju.

Pri inficiranju ploda u dnigoj treini trudnoe dete se raa sa pod a k u t n o m infekcijom, koja se karakterie prisustvom meningoencefalitisa, iritisa, horioretinirisa kod deteta. Ako se plod zarazi u poslednjoj treini trudnoe dete se raa sa s imptomima akutne infekcije (ospe, utica) i sa oteenjem unutranjih organa (creva, jetre, srca).

STEENA T O K S O P L A Z M O Z A

Steena toksoplazmoza je oboljenje koje nastaje posle roenja. Inkubacioni period steene toksoplazmoze traje od 3 do 10 dana. Po pravilu, za to vreme uoavaju se slabost, nemo i glavobolja.

Klinika ispoljavanja steene toksoplazmoze veoma su raznovrsna, s to je uslovljeno lokalizacijom parazita u razliitim organima ili istovremenim sveoptim oboljenjem svih organa i sistema organizma.

U dananje vreme lekari izdvajaju 4 osnovna oblika steene toksoplazmoze.

1. Toksoplazmozno oboljenje limfnih vorova - najee uoljiv oblik, pri kome obolevaju limfni vorovi na vratu, zatiljku, iznad kljunjae, iza trbune maramice, ispod miia i na sinusima. Oboljenje m o e biti propra-eno bolovima i uveanjem limfnih vorova, a m o e pro-

i sa jedva primetnim uveanjem i bez bolova. To ukazuje da se oko obolelih limfnih vorova odvija patogeni proces, oboleva organizam (kvare se zubi, gnoje krajnici, koren jezika - uveani su limfni vorovi na vratu itd.).

2. Oblik oboljenja slian tifusu sa akutnim poetkom, visokom temperaturom ( 3 9 - 40C) i ospom koja podsea na pegavi tifus. Ospa prekriva itavo telo, osim glave, dlanova i tabana. Ospa moe da se meusobno sje-dinjava.

3. Cerebrospinalni oblik sa meningoencefalitskim pojavama i esto sa makulopapuloznom ospom. Bolesnici se ale na jaku glavobolju, vrtoglavicu, ponekad na depresiju i poremeaj sna tipa letarginog stanja.

4. Steena toksoplazma na oima najee se javlja u vidu tekog uveitisa upale sudovne opne oka koja se sastoji od duice (iris), cilijarnog tela (corpus ciliare) i su-dovnjae (chorioidea). Mnogi sluajevi oboljenja (oteenja) oiju, koji se smatraju tuberkuloznim i bezuspe-no se lece protivtuberkuloznim sredstvima, mogu biti u vezi sa toksoplazmozom.

5. Treba, takoe, izdvojiti i toksoplazmozni miokar-ditis - oblik oboljenja koji se odvija paralelno sa oboljenjem srca.

Neki lekari dopunski izdvajaju jo pluni i crevni oblik toksoplazmoze. Pri plunom obliku kliniki i rendgenolo-ki se dobija ista slika kao kod pneumonije. Infiltrati u pluima mogu se smatrati tuberkuloznim. Crevni oblik toksoplazmoze protie kao akutni ili podakutni enterokolitis. Pojave enterokolitisa mogu se deavati i kod drugih oblika toksoplazmoze i predstavljaju njegove rane simptome.

Pri prodiranju toksoplazmi u skeletne miie i njihovom razmnoavanju esto se javljaju bolovi u miiima i zglobovima u akutnom periodu ili kasnije. Takvi simptomi toksoplazmoze, zajedno sa groznicom i drhtavicom,

kojima je ona propraena, mogu podseati na gripoznu infekciju.

Cesto se deava da pri steenoj toksoplazmozi istovremeno oboleva nekoliko organa ili sistem, na primer, oboljenje centralnog nervnog sistema i oiju, centralnog nervnog sistema i sranih miia, limfnih vorova i plua. Istovremeno sa akutnim, podakutnim i hroninim oblicima steene toksoplazmoze javljaju se skrivene tokso-plazmoze, koje protiu bez simptoma ili sa neodreenim simptomima, kao to su opte zamaranje, glavobolja, neznatna temperatura i nemo.

K O D KOGA SE NAJEE UOAVA TOKSOPLAZMA?

Toksoplazmoza spada u grupu veoma rasprostranjenih oboljenja. Ako se kod zdravih mladih ljudi stepen irenja toksoplazmoze javlja u 2- 2 1 % sluajeva, sa uzrastom se broj zaraenih ljudi znatno uveava.

Kod majki, koje su rodile dete sa boleu Dauna, pozitivna analiza na toksoplazmozu je bila u 8 0 % sluajeva, kod ena sa patolokom akuerskom anamnezom (spontani pobaaji, mrtvoroenad) - u 6 0 % sluajeva.

Kod obolelih od psihikih oboljenja toksoplazma se javljala u 40 50%, a kod obolelih od razliitih oboljenja oiju u 5 0 - 60%) sluajeva.

LEENJE T O K S O P L A Z M O Z E

ienje organizma. Zasienost organizma silicij limom. Leenje pomou pelena (Artemisia absinthium), ekstrakta belog luka sa alkoholom, uzimanjem kerozina,

uzimanjem trojke" (posebno alkoholnog ekstrakta sa ljuskom ili pregradama izmeu jezgara od oraha). Gladovanje na urinu i utrljavanje u kou starog urina. Jaanje imuniteta.

T R I H O M O N A D E ( T R I H O M O N A S )

Trihomonade su jednoelijska iva bia (protozoe) iz klase biara porodice Trichomonadidae. U oveko-vom organizmu parazitiraju tri vrste: Trichomonadidae vaginalis Donne (vaginalna trihomonada), T. tenax Midler (usna trihomonada) i T. hominis Davaine (crevna trihomonada).

Trihomonada ima tri ciklusa razvoja: biarski (pood-makli stadij um), amebni (najagresivniji stadijum), ci-stini (moe se odvijati u posebnom omotau, koji je titi od spoljanjih uticaja) i mnotvo prelaznih oblika. Ona moe iveti i u kolonijama, sainjavajui vieelijsku ivotinju". Zbog toga to je trihomonada bespolna, pri svakom njenom deljenju nastaju novi organizmi i elije, individuumi i vrste. Time se objanjava uzrok njenog ne-prepoznavanja i velike raznovrsnosti kolonija neopla-zmi: do dvesta samostalnih i na hiljade tumora koji se teko razlikuju". Nalazei se istovremeno u raznim stadi-jumima ivota: cistinom, amebnom, biarskom, u obliku kolonije (u kojoj se istovremeno mogu uoiti tri navedena stadijuma ivota), trihomonada ima razliito poreklo. Osim toga, ona je sposobna da na svojoj povrini izdvaja materije, koje su identine tkivima ovejeg organizma. Sve to ini trihomonade skoro neranjivim (nepovredivim), a oveji organizam najpogodnijim mestom za razmnoavanje.

Do infekcije moe doi kroz usta, pravo crevo, polne organe i pri udisanju vazduha. Dalje postepeno oboleva ceo oveji organizam. Statistiki podaci pokazuju da treina umrlih ima tumorske promene na kostima i mekim tkivima. Jo vei broj ljudi umire od razliitih oboljenja srca i krvnih sudova. Ta oboljenja i jo vei broj drugih oboljenja rezultat su kolonizacije ovejeg organizma trihomonadama.

U faktore, koji podstiu razvoj trihomonada, spadaju :

- jonizuju}e zra~enje, koje st imuli je njihov rast i ubrzava njihove biolo{ke funkcije;

- faktori koji razdrauju trihomonadu, kao to su neke hemijske materije i lekovi (ne protiv tr ihomonade), puenje i alkohol. Kao odgovor na razdraljivost ona prelazi u agresivni amebni oblik i poinje aktivno da se razmnoava.

Treba istai jo jednu osobinu trihomonada. Ako do-speju u nepovoljne uslove ili im preti smrt (na primer, od imuniteta), one mogu da lue ronatu ili pihtijastu materiju, koja oko njih stvara zatitni omota. Rezultat je da se stvara otok (tumor) - kolonija trihomonada, koji pod-sea na hrskavicu (na primer, fibrom ili miom) ili na gusti kiselj (na primer, cista). Osim toga, ako se na tr ihomonade dejstvuje u elijskom stadij umu (koji stvara" tumor), one prelaze iz elijskog stadijuma u amebni, naja-gesivniji, i b e e " iz tumora po krvnim sudovima. Zatim prodiru u drugi organ, gde je smanjena razmena materija, a to znai da tu dospeva manje lekova, na primer, u hrskavicu i kosti. Razvijajui se tamo one u njima stvaraju tumore i sline bolesti. Zato je veoma vano na vreme pristupiti leenju organizma.

Prisustvo virusne, bakterijske, gljivine i druge infekcije u organizmu ne samo da podriva zatitne sile or-

ganizma, ve ini trihomonadu jo malignijom. U svetu mikroba odvija se rat, raaju se sve jai, otporniji i ei paraziti. Da bi preiveli i pobedili, druge vrste parazita, konkurenti tr ihomonade, postaju neuobiajeno maligni (zloudni). Rezultat je da oni obuhvataju ceo oveji organizam.

I naravno, nain ivota: karakterne crte, ishrana, m o torna aktivnost, dnevni raspored, navike i sklonosti, pridravanje mera higijene i ekologija okoline. Sve navedeno moe da slabi i zagauje organizam i samim tim stvara povoljne uslove za razvoj trihomonada.

Vaginalna trihomonada parazitira u mokranopol-nom sistemu oveka. Od tri navedene vrste ona jena jz lo-udnija za 25 puta prevazilazi usnu trihomonadu.

Od svih vrsta trihomonada, koje parazitiraju u o-vejem organizmu, vaginalna trihomonada je najosetlji-vija na dejstvo spoljanjih faktora. Optimalni uslovi za razvoj te protozoe su: pH od 5,9 do 6,5 i temperatura 35 37C. Pri temperaturi iznad 40C te protozoe brzo ginu. Trihomonade bolje podnose niske temperature. Ova vrsta je posebno osetljiva na promenu osmoznog pritiska. Na njih podjednako pogubno deluje kako hipotonini tako i hipertonini rastvor. Pri suenju vaginalne trihomonade umiru trenutno.

Usna trihomonada se retko sree u usnoj duplji mladih ljudi sa zdravim zubima, ali i kod bezubih staraca. Trihomonade ive u usnoj duplji ljudi koji imaju zube obolele od karijesa, kao i kod ljudi koji pate od gingiviti-sa i paradentoze. Ispostavlja se da upravo ova trihomonada izaziva ta oboljenja. ivi u depovima desni (prostor izmeu desni i zuba). Ona je najslabija po zloudnosti, ali je zato veoma rasprostranjena.

Crevna trihomonada ivi u probavnom traktu. Ona je u poreenju sa vaginalnom i usnom mnogo otpornija

na spoljanje faktore (jer mora da se odupire probavnim fermentimaeludano-crevnog trakta). Veoma je osetlji-va na suenje i dejstvo ultravioletnih zraka.

Trihomonadna oboljenja (trichomonasis, tr ihomo-noza, trihomoniaza) su infektivne bolesti, koje se javljaju usled oboljenja raznih delova mokranopolnog sistema oveka od vaginalnih trihomonada. Bolest je karakteristina po raznovrsnosti simptoma i razliitim komplikacijama. Za ene je karakteristian vaginitis i kolpitis, a za mukarce - metritis. Ali to su zastareli podaci. T o m e treba dodati infekcije, izazvane usnom i crevnom trihomo-nadom, razna onkoloka, srano-vaskularna oboljenja i slino. Dakle, moe se zakljuiti d a j e trihomoniaza najrasprostranjenije infektivno oboljenje u svetu.

Vaginalna trihomonada kod ena moe izazvati, osim kolitisa, cistitis, cervicitis i bartolinitis, a kod mukaraca, osim uretritisa, prostatitis, vezikulitis, epididi-mitis i orhitis.

Kod trihomonadnih oboljenja sve ene se ne obraaju za medicinsku pomo. Zato su podaci o rasprostranjenosti tog oboljenja medu njima umanjeni. Zaraeno je oko 10% stanovnitva. Kod nevinih devojaka trihomona-za se retko sree. Kod dece do polne zrelosti trihomonaza se sree u izuzetnim sluajevima.

Broj obolelih od trihomonaze stalno se poveava. Izvor zaraze kod trihomonadne infekcije je ovek

(oboleli od trihomonoze, zdrav" nosilac vaginalnih trihomonada). Zdravi" nosioci i ljudi kod kojih oboljenje protie bez simptoma, po pravilu, ne obraaju se za medicinsku pomo.

Ako vaginalne trihomonade nosi zdrav ovek on je veoma pogodan za rasprostiranje (prenoenje) infekcije. Pri ispitivanju zdravih ena uoava se od 10 do 35% za-

raenih trihomonadama, a kod mukaraca - od 2 do 16%. Trihomonoza kod oba pola je oboljenje koje se prenosi po Inim putem.

Uzronik trihomonoze, ipak, ima izvesnu otpornost u spoljanjoj sredini (on gine pod uticajem visoke temperature, suenja i promene osmoznog pritiska). Vaginalne trihomonade bizo ginu i u vodi.

Trihomonoza, kao i ma koje drugo infektivno oboljenje, ima odreeni razvojni ciklus. Rok trajanja tog ciklusa pri antiti ihomonadnom leenju je u proeku 2- 3 meseca.

Na pojavu trihomonoze, pored prodiranja uzronika u organizam, esto utiu i druga propratna oboljenja, vi-taminski i hormonalni poremeaji, promena stanja zidova vagine pod uticajem trudnoe, abortusa itd. U oslabljenom organizmu ak i slaba trihomonadna infekcija moe da izazove teko oboljenje.

O S O B E N O S T I INFEKCIJE K O D ENA

Mogunost inficiranja ena zavisi od stanja epitela vagine. Pri velikoj koliini estrogena i, samim tim, prisustva dovoljnih koliina glikogena u epitelu vagine sluajevi infekcija su retki.

Mehanike i hemijske traume sluzokoa, posebno u postklimakterinom periodu, poveavaju mogunost nastanka bolesti. U menopauzi, kada je atrofirana sluzokoa vagine posebno ranjiva, javlja se novi faktor stimulacije razmnoavanja trihomonada. Njihovo razmnoavanje se najbolje vri pri pH = 5,5- 6. Kod ena obolelih od trihomonoze pH vaginalnog sadraja je obino vei, nego kod ena koje ne boluju od trihomonoze. Pri poveanoj kiselosti vaginalnog sadraja, pri pH = 3- 3,5 (to jest jaka oksidacija, koja se moe samostalno postii pr ime-nom urina dojeneta) mogu je i spontani nestanak vagi-nalnih trihomonada. Poznati su sluajevi, kada pri postojanju trihomonada kod mua nije dolazilo do inficiranja ene, kod koje je pH vaginalnog sadraja iznosio 3,5- 4.

Infekciju na ene prenose uglavnom mukarci nosioci trihomonada i oboleli od tr ihomonadnog uretritisa. U pojedinim sluajevima trihomonade dospevaju u vaginu zajedno sa spermom, a u drugim sa izluevinama iz m o kranog kanala. U poetku se inficira vagina, zatim m o krani kanal i drugi organi mokranopolnog sistema.

Leukociti i gljivice kandide, koji se nalaze u vagini ene, prisiljavaju parazita trihomonadu da pree u elij-ski oblik i postane neraspoznatljiv. Da bi se otkrila trihomonada unitavaju se gljivice kandide, to uzrokuje poremeaj ravnotee mikroflore u vagini. Rezultat je da se tr ihomonada vidno aktivira, to pojednostavljuje njeno otkrivanje.

Kod bolesnika sa ispoljenom trihomonozom, posebno kod ena, javljaju se simptomi akutnog kolpitisa: belo pranje, svrab u vagini i oko spoljanjih organa.

Lokalno leenje, koje je preduzela ena ili joj je prepisao lekar, u trajanju 2-3 nedelje donosi znatno olakanje i ena smatrajui da je zdrava, ne obraa se lekaru mesecima i godinama. U stvari takvo leenje", prema m o m miljenju, samo pogorava stanje zdravlja, j e r akutni oblik bolesti prelazi u hronini, koji se tromo odvija i prelazi u dubinu organizma.

DIJAGNOSTIKA T R I H O M O N O Z E K O D ENA

Neki ginekolozi, na primer V. A. Meljnikova, preporuuju da se sredinom menstrualnog ciklusa uzima nistatin po 500 000 jedinica 4 puta dnevno (ili levorin po 500 000 jedinica 3 puta dnevno) u trajanju 1 2 - 1 4 dana sa istovremenim ispiranjem 2% rastvorom sode bikarbone i posle toga mazanje zidova vagine levorinovom mau. Istovremeno se prepisuje aloja 2,0 intramuskularno svakodnevno do 15 puta i elektroforeza sa 1% rastvorom sulfata cinka do 15 puta. U vreme oekivane menstruacije prekida se fizioterapija, aloja i lokalno leenje vagine.

Namaz se kod ena uzima (radi analize)3 poev od etvrtog dana od poetka menstruacije i obavezno iz tri take: ure-tre, cervikalnog kanala i vagine. Preporuuje se uzimanje namaza obavezno 4 dana redom, poto se trihomonade mogu javiti samo u jednom od njih. Uzimanje namaza u bilo koje dmge dane je necelishodno, poto trihomonade ponovo odlaze u duboka arita i gornje organe.

Takav nain otkrivanja trihomonada omoguava da se utvrdi da nije samo 5- 7% ena, ve 5 5 % inficirano triho-

monadom. Pri detaljnim analizama taj procenat se poveava na 90! Ako se tome doda inficiranost usnom i crev-nom trihomonadom, obolelost je 100% kako kod ena tako i kod mukaraca.

O S O B E N O S T I INFEKCIJE KOD MUKARACA

Za prodiranje trihomonada u uretru mukaraca potrebni su neto drugaiji uslovi. Ipak, i ovde ima vie faktora koji onemoguavaju prodiranje i razvoj uzronika: kisela sredina mokrae i ispiranje zidova uretre njom, velika otpornost sluzokoe ukoliko ne postoje neka oboljenja od ranije. Veliki