1_2_3 pitanja

7/23/2019 1_2_3 pitanja

http://slidepdf.com/reader/full/123-pitanja 1/6

I, II i III predavanje

1. Osnovne karakteristike modela korisnika 1983, Card, Moran, Newel

• Sistem opazanja - CULA

• Sistem za reakciju na opazaje (stimuluse senzora), motorni sistem

• Kognitivni sistem - sistem koji obezbeuje povezivanje pret!ona va• Svaki o sistema ima procesor i memoriju (sto zavisi o slozenosti zaatka koji se obavlja)

2. Koje je culo primarni ivor in!ormacija"

"i#

3. Koje su vrste o#ranicenja kada su cula u pitanju"a $erceptualnim - senzorska - ogranicenja a

$si!icka - mentalna - ogranicenja

$. Mrenjaca je na prednjem ili adnjem delu oka"

%anjem

%. Koje su 2 vrste !otoreceptora na mrenjaci" &os - stapici a

Cones - cepici

&. O'jasnite raliku imedu dve vrste !otoreceptora (stapica ) cepica*"

Stapici jako osetljivi na svetlost# 'e mogu a razvoje ine etalje#Cepici manje osetljivi i tolerantniji na svetlost#

+. pecijaliovane nervne celije -, se nalae na utoj mrlji ) omo#ucuju sta"

• - omogucuju ranu etekciju oblika

• *- rasprostranjeniji su i omogucuju ranu etekciju pokreta#

8. ta je vidljivi u#ao"

&elektovana svetlost o objekta ormira naopaku sliku na zanjem elu u+ice, ova veliina slike je poznata

kao viljivi ugao (Ako su va objekta na istom rastojanju vei je onaj koji ima vei viljivi ugao)#

9. O'jasni akon o nepromenljivosti velicine.

'aknana promena veliine ugla ne menja o+ivljaj veliine objekta#

1/. O'jasni osvetljenost 0 'ri#tness.

Sjajnost (brig!tness) je subjektivna reakcija na koliinu (nivo) svetla#

11. O'jasni sjajnost 0 luminance.

.svetljenje objekta (luminance) je izika karakteristika (c/m0) objekta i meri se mernim ure1ajem otometrom(luksmetrom)#

12. ta je kontrast"

$restavlja vizuelni oseaj razlike osvetljenosti ili osvetljenja va ili vi2e objekta koji se vie istovremeno ili

sukcesivno#

13. Koliko puta u sekundi je potre'no osveavati prika da 'i pokreti 'ili vidljivi kao neprekidni"

03ps 444

1$. Koliko puta u sekundi je potre'no osveavati prika da se ne 'i javio osecaj treperenja"

Stanarno oko ne vii treperenje ako je treperenje br+e o 567z

1%. Osim kao 3 4 komponente, kako jednu 'oju jos moemo predstaviti"

C8*K

1&. ta je o'ojenost (5ue* i koliko raliciti o'ojenosti nase oko moe da ralikuje".bojenost (7ue) -Spektralna u+ina svetla, oko 956 razliiti! boja razliiti! boja primeujemo

:ntenzitet (:ntensit;) < osvetljenost boje, .svetljaj boje

%asienje (Saturation) < koliina belog u boji, koliina beline u boji

1+. Koliko procenata muskaraca ima pro'lem sa rasponavanjem 'oja"

=> mu2karaca i 9>zena

18. 6sled nesavrsenosti vida, centar stranice vidimo pomeren na dole ili na #ore"

Centar stranice viimo malo pomeren na gore#

19. Kako se meri citljivost"

?roj reci u minuti#

2/. 7asto je oteano citanje sa monitora"

• @u+e linije,

• 8anje rei na stranci < manji prikaz

• .rijentacija i centriranje stranice

1

7/23/2019 1_2_3 pitanja



21. ta je ne#ativni contrast"

Crni karakteri na beloj polozi aju veu osvetljenost i poveavaju tanost#

2

7/23/2019 1_2_3 pitanja



22. judsko uvo se sastoji od 3 dela. Koji su to"

spolja2nje/vanjsko u!o (auris eterna)

srenje u!o (auris meia)

unutra2nje u!o (auris interna)

23. Koje su 3 osnovne karakteristike vuka (pa ) #lasa*"

Brekvencija-osnovna uestanost <(eng#$itc!)

lasnost - (eng#Louness) <je proporcionalna aplitui za istu rekvenciju (subjektivna veliina)#

?oja - (eng#Dimbre) < Donovi iste rekencije rezlikuju se po boji kaa se vi2i tonovi razliito kombinuju sa

osnovnimtonom### 'a primer, zvuci iz va instrumenta mogu imati istu uestanost i glasnost, ali rugu boju#

2$. 6 kom opse#u !rekvencija cuje prosecan covek"

. 9E7z o 06 6667z

2%. Na kojoj !rekvenciji je osetljivost najveca"

ranica bola444

2&. ta je to cocktail part e!!ect"

Auitorni sistem vr2i iltriranja primljeni! zvukova, omoguavajui nam a ignori2emo pozainski 2um i

oncentri2emo se na nama va+ne zvukove#

2+. Kakve meano0receptore sadri koa"

Dermoreceptori

'ociceptori < ogovorni za jak pritisak, bol, vrelinu

8e!anoreceptori < ogovorni za pritisak < i za celu interakciju sa raunarom

28. Navesti na koje po'ude (od koji cula* naj're rea#ujemo"

na auio signal u pribli+no 956ms,

na vizuelni u 066ms,

na bol o F66ms#

Kombinovani signal rezultuje najbr+em ozivu#

29. :a li 'rina reakcije reultuje smanjenom tacnoscu rada"

Smatra se a u obinim poslovima to nije sluaj#

3/. O'jasni ;itsov akon.

?rzina je proporcionalna vremenu potrebnom o osezanja cilja# "reme potrebno za to je u unkciji veliine

cilja i rastojanja o njega ("reme G a H bIlog(rastojanje/veliina H9) %ato 2to su gre2ke proporcionalne

razaljini, pokreti postaju geometrijski manji# Kako imamo niz pokreta, svaki o

nji! geometrijski smanjuje razaljinu o mete i svaki uzima isto vreme#

31. O'jasni vrste covekove memorije.

$ostoje J tipa memorija ili memorijski! unkcija

9# Senzorska (engl# sensor; buers)

0# Kratkovremenska (engl# s!ort-term memor; or orking memor;)

J# @ugotrajna (engl# long-term memor;)

32. O'jasni senorsku memoriju.

$ona2a se kao baer za stimuluse primljene preko ula#

za vizuelne stimuluse - iconic memor;

za slu2ne/ujne stimuluse - ec!oic memor;

za oir - !aptic memor;

33. O'jasni radnu memoriju.

Koristi se za skali2tenje inormacija koje za!tevaju protonost# $restavlja pomonu < ranu celinu, tj#

memoriju, u obrai inormacija# $ristup ovoj memoriji je jako brzM F6ms, a zaboravljanje je rea 066ms#

.granienog kapaciteta#

3$. O'jasni du#otrajnu memoriju.

lavni resurs inormacija za oveka#

• Nako veliki kapacitet, mo+a neogranien#

• Spor pristup, oko 9/96sec#

• %natno sporije zaboravljanje# :normacije ostaju nakon sata, ana ili u+e#

3

7/23/2019 1_2_3 pitanja



• :normacije sti+u iz rane memorije kroz ponavljanje i uenje#

Epizodička memorija - Opisoic memor; prestavlja ovekovu memoriju oga1aja i iskustva u serijskom obliku

Semantička memorija - Semantic memor; je sa ruge strane struktuiran zapis injenica, koncepata i ve2tina koje

smo postigli# .ve inoramcije su izveene iz epizone memorije, tj# uimo nove injenice ili koncepte kroz

iskustvo#

4

7/23/2019 1_2_3 pitanja



3%. O'jasni predstavljanje du#orocne memorije pomocu semanticke mree. Koje su prednosti i

nedostaci"

Semantika memorija je struktuirana na nain koji ozvoljava pristup inormacijama preko relacija

koje povezuju elove inormacija i nji!ovi! uticaja# Nean moel ove memorije je mre+a < semantic

netork# Semantike mre+e prikazuju nain na koji su pojmovi me1usobno povezani (pore1eni okonare1eni!)# 8e1utim ovaj moel ne ozvoljava kompleksniju prestavu objekata ili oga1aja koji

su sastavljeni o neki! stavki ili aktivnosti# %ato se uvoe rejmovi i skripte#

3&. @aj sopstveni primer jene semanticke mreze#

3+. O'jasni !rejmove, skripte ) pravila pri predstavljanju du#orocne memorije.

Frejmovi pro2iruju mre+u ukljuujui strukturirane i !ijerar!ijske inormacije# @eini2u se slotovi u okviru ovi!

struktura koji omoguavaju oavanje atributa# Slotovi mogu a sar+eM

$orazumevane inormacije,

Konstantne inormacije,

$romenljive inormacie#

Skriptovi ukljuuju tipina znanja tj# opise u vezi situacija#

38. lavne aktivnosti du#otrajne memorije. (pamcenje, a'oravijanje i pronalaenje in!ormacija*

1. <am=enje in!ormacija < storage (:normacije sti+u o kratkotrajne memorije i ponavljanjem onosno ponovnim slu2anjem se prebacuju u ugotrajnu#

2. <ronala>enje in!ormacija

• @va tipa

$ronala+enje (recall) inormacija ($ri pronala+enju, inormacija memorije# se reproukuje iz memorije)

$repoznavanje (recognition) inormacija ($ri prepoznavanju, prestavljanje inormacije omoguceno je

$repoznavanje je manje kompleksna kognitivna aktivnost jer je inormacija obra1ena i zapisana kao signal#3. Zaboravljanje

Kako se infomacije iz kratkotrajne memorije prebacuju u dugotrajnu?:normacije sti+u o kratkotrajne memorije i ponavljanjem onosno ponovnim slu2anjem se prebacuju u

ugotrajnu#

39. :ve teorije o pamcenju? O'jasniti svaku.

PD.DAL D:8O 7*$.D7OS:SQ - Koliina nauenog je irektno proporcionalna koliini vremena potro2enog

na uenjuP@:SD&:?UD:.' .B $&ACD:CO OBBOCDQ - potro2eno vreme uenja mnogo eikasnije ako je raspore1eno

po vremenu#

$/. Kako se 'iraju si!re"

nemaju smisla za ruge tj# ne postoje u reniku (inicijali, neki za vas speciini brojevi kao atumi na primer),

a korisniku buu smislene#

upotreba neoekivani! veliki! onosno mali! slova je o znaaja i treba je primeniti na isti nain#

$1. :ve teorije o a'oravljanju. O'jasnite i.

@ve osnovne teorije o zaboravljanjuM

Slabljenje < eca; Slabljenje (po Obbing!ausu) se e2ava logaritamski#U poetku se jako brzo zaboravlja, a

kasnije sve sporije#

Uticaj me2anje sa rugim in# < intererence - %aboravljanje nastaje i kao proces intererencije tj# uticaja ruge

inormacije#

$2. Koja je ralika imedu pronalaenja i preponavanja in!ormacija i du#orocne memorije"

$ronala+enje (recall) inormacija ($ri pronala+enju, inormacija memorije# se reproukuje iz memorije)

$repoznavanje (recognition) inormacija ($ri prepoznavanju, prestavljanje inormacije omoguceno je

$repoznavanje je manje kompleksna kognitivna aktivnost jer je inormacija obra1ena i zapisana kao signal#

$3. Kakvo je deduktivno rezonovanje?&ezonovanje koje se izvoi logiki iz ati! pretpostavki kao neop!ono

$$. Kakvo je induktivno rezonovanje?:nukcija je generalizacija na osnovu sluajeva (primera) koje smo izuili, a u vezi sluajeva koje nismo

posmatrali#

$%. Kakvo je abduktivno rezonovanje?Abdukcija na osnovu ishoda (kojima je potrebno objašnjenje) zakljuuje se o uzroku!

Abukcija za polazi2te ima pri!vaanje iste mogunosti#$&. "ta je to #resavanje problema# u odnosu na rezonovanje$&e2avanje je proces nala+enja re2enja u sluaju nebliski! zaataka, koristei znanja koja ve poseujemo# Ka+e

se a prestavlja sposobnost aaptacije znanja koja ve poseujemo u novim situacijama#

%

7/23/2019 1_2_3 pitanja



a# &oje su vrste resavanja problema$estalt-ova teorija

Deorija prostora problema

Analogije

$+. Sta je to sticanje vestina?$ri re2avanju nebliski! problema#

Nean moel sticanja znanjaM

Upotreba pravila op2te namene za interpretaciju injenica (sporo i memorijski za!tevno)

&azvoj speciini! pravila za zaatak# 8oiikacija pravila za ubrzanje re2avanja#

'

1_2_3 pitanja

Documents

Transcript of 1_2_3 pitanja